Ser Robert Kartvud primae se blie vatri.

U njegovim
godinama to mu je bilo vanije od nekadanje slave i pobeda.
Pogledao je ispod oka mladog oveka u crnom, svog tienika
Henrija Rokfora, koji je zamiljeno gledao u plamen. Starac je
sa nenou posmatrao njegove otre crte lica. Koliko je prolo
od kada je Henri doao kod njega kao mali, preplaeni deko
bez igde ikoga? A vidi ga sada, sa ponosom je pomislio. To je
delom i njegova zasluga. Zato li mu je ba on od toliko
tienika prirastao za srce? Moda to je od prvog dana u
bledunjavom, preplaenom deaku prepoznao plamen koji gori
jo i sada. Nije on bez razloga dobio nadimak Henri Nepobedivi.
Zaista je nepobediv. Prvo je pobe- dio sebe samog, svoju usamIjenost, strah i strepnju od neizvesne, zastraujue budunosti
bez roditeljske zatite. A kada je porastao, pobedio je ceo svet.
Ili bar onaj deo koji je imao prilike da vidi njegova dela.
Ser Robert uzdahnu nostalgino. Ah, kakvi su to doivljaji
bili. Kakve slavne pobede. Naroito poslednjih desetak godina,
od kada je uz sebe imao Henrija. On je ve tada zaao u godine
i teko bi izdrao tako neto da nije pored sebe imao Henrijevu
mladost, snagu i energiju. Uz to, velika je stvar imati nekog za
kog ste potpuno sigurni da e vam tititi ledja, da e ostati uz
vas i u najteim, skoro bezizlaznim situacijama. A Henri je
veto umeo da takve situacije potpuno preokrene i pretvori u
blistave pobede. Ne samo to je uvek postojano stajao uz njega,
nego je i doprineo da ser Robert stekne ovoliko bogatstvo i
ugled. Red je bio da se svom tieniku odui na najbolji nain.
Osim imanja koje mu je nedavno dodelio, imao je na umu jo
neto.
Ruak je proao u oputenoj atmosferi. Sada je dolazio
malo tei deo. Nije bio siguran kako e Henri prihvatiti njegov
predlog. Znao je da je gvozdena disciplina sastavni deo njegove
linosti, i da se nee protiviti. Ali ta e zaista misliti i oseati?
- Henri, - poe on nakaljavajui se - ti zna da si mi kao
sin.
- Znam - ree mirno Henri Rokfor od Tornvuda.
Na njegovom preplanulom licu nije moglo lako da se proita
ta misli. Ser Robert mu je zaista bio kao otac. Brinuo je o
njemu od njegove devete godine i nainio od njega sve to on

sada jeste. A to je neustraivi vitez ije se ime proulo po celoj

Engleskoj, a i ire.
- Dosta je prolo od kada si stigao ovamo - nastavi starac.
- Jeste, dvadeset godina - ree Henri mirno.
Henri je voleo svog zatitnika, ali od prekaljenog ratnika
nije se oekivalo pokazivanje oseanja. Ponekad se pitao da li
ih jo uvek ima ili je zaista postao Nepobedivi, kako su ga
odavno prozvali, ratnik bez srca i'due. Nije voleo svoj
nadimak. inilo mu se da ga podsea na neke stvari koje bi
eleo da zaboravi. Pobeda je uvek vezana za neiji poraz, a
porazi su
poniavajui i bolni. Bilo mu je dosta takvih pobeda i nije eleo
da pria o tome. Prijao mu je boravak na imanju. Mir i tiina,
bez borbe i krvi, a osim toga to je neto to je konano njegovo.
Njegov dom. Posle mukotrpnih dvadeset godina, konano neto
svoje, a da to neto nije ma, oklop ili borbena oprema.
- Veoma sam ponosan na tebe, mome - ree opet starac.
- Hvala.
-Tornvud je lepo imanje. Moda je trenutno malo
zaputeno, jer je esto menjalo vlasnike, ali nadam se da e u
tvom posedu ostati due i da e pokazati svoje prednosti i
lepote. Veliko je, na odlinom je mestu i davae dobar prihod.
Znam da e se dobro starati o njemu, kao to uvek radi, bilo
o emu da je re. Zasluio si ga poteno. Nadam se da si zadovoljan njime. I koliko sam razumeo, reio si da se smiri i
posveti njegovom uredjenju.
- Da, hvala vam. Nadam se samo da e narod uskoro
poeti da me zove Henri od Tornvuda, a ne kao do sada Henri
Nepobedivi - ree on mrko.
- Zato, pa to nije lo nadimak? - osmehnu se ser Robert.
Henri samo klimnu glavom. Nije se osmehnuo, ali njegov
tvrd izraz kao da malo omeka.
- Moda, za jednog mladog, ludog oveka. Ali sada zalazim
u godine kada mi takvi nadimci vie ne odgovaraju. Ljudi
zaziru kad se neko tako zove.
- Ni to ponekad nije loe - zakikota se starac. - Utedi na
vremenu i snazi. Ne mora svakom nasilniku da izlazi na
megdan da bi mu dokazao da je pogreio to je prepotentan i

agresivan, i misli da treba da mu se svako sklanja s puta.

- Hm... ima i toga - Henri nije bio naroito priljiv.
- Drago mi je to se lepo snalazi na imanju i to ti prija
miran ivot. Mnogi postanu zavisni od borbe i krvi i ne mogu
da se smire kada to prestane. A ti jos uvek nema neke
preterano zrele godine da se povue u penziju.
- Nikad nisam bio eljan krvi. Samo sam stajao uz vas kada
je trebalo. To je bio nain da vam se oduim za vau dobrotu. A
kako je nasilje i borba normalan nain ivota u dananje
vreme, ovek mora da se prilagodi i ivi kao svi. Ako ne
napadnete, napae vas. A to ne treba ekati. Ko se brani uvek
je slab. Svestan sam svega toga. Zato mi nije bilo teko da sa
vama vojujem sve one slavne bitke. I steknem ugled. I ime. To
je slavno ime, znam ja to, i zaista je bilo korisno imati ga u
poslu kojim sam se bavio - ree on uz grimasu koja je trabalo
da bude osmeh.
- Pa, stekao si asno svoj ugled. I uveno ime, za koje su
uli svi u Engleskoj. I imanje, koje lepo uredjuje. Nego, nisam
te zvao da bi askali - ser Robert se malo nakalja. - Slavne
bitke su za nama. Ti sada sa pravom nosi ime Henri od
Tornvuda. Postao si
poznati vitez, nisi vie siromani deko od pre dvadeset godina.
Tvoj ivotni put ide u dobrom pravcu. Uskoro e biti
zaboravljeno tvoje nekadanje ime koje ne voli, postae
obian bogati veleposed- nik Tornvud - osmehnu se starac
pravei znaajnu pauzu. - Jedino to jo nedostaje i tvom
imanju i tebi je ena. I to neka iz poznate i ugledne porodice,
plemikog porekla - on ga pogleda ispod oka. Henri nije
pokazivao ni udjenje, ni odbijanje. Mora da je to bila tema
koja se u poslednje vreme pojavila i u njegovoj glavi. - To e
znaajno doprineti tvom sadanjem i buduem poloaju. Ja i
dalje imam za tebe velike planove - nastavi ser Robert.
I zaista je imao. Kako nije imao dece, odavno se u njegovoj
glavi javila pomisao da e mu Henri biti dostojan naslednik.
Ve je poznat kao dobar, hrabar ratnik. Ostalo je samo da
dobije poloaj i ugled medju starim plemstvom, da kada ga
proglasi za naslednika, ne dodje do pobune i psporavanja, ili
neeg jo goreg. eleo je da svi budu jednoglasni da je Henri

jedini dostojan da ga nasledi. A za to e morati jo da porade

na njegovom ugledu u domaim mirnodopskim uslovima. A
najbolji i najpouzdaniji nain da se pobolja neiji poloaj
odavno je bio sklapanje pogodne brane veze. To i kraljevi rade,
zato ne bi obini vitezovi, bez obzira na nepoznato poreklo. I to
se da lako srediti, samo ako je Henri voljan da saradjuje.
- Nisam
siguran
koliko
su
dame
visokog
roda
zainteresovane da me dobiju za mua. Veina njih bi pre
odabrala nekog finog gospodina, ravnog sebi, sa lepim
manirima i uglednog porekla. Ja nisam nita od toga. Znam da
njihovi oevi ne bi smeli da odbiju moju prosidbu, ali nisam
ba eljan da se veem za osobu koja je sa mnom iz straha,
koja je bila prisiljena da pristane na moju prosidbu - ree
Henri mrtei se.
- Ne znam zato jo uvek vue te komplekse iz detinjstva.
Jeste da niko nije uo za tvoje roditelje, ali tvoj otac je bio
astan vitez i tu nema ega da se stidi...
- Ja se ne stidim svog porekla - presee Henri otro.
- Znam ja to. Nisam tako mislio. Ali ti si sada ugledan i
bogat ovek. I moe da dobije enu koju poeli. I onu
najvieg roda. Tako bi i trebalo da bude. To je kruna tvog puta.
Posle toga... Pa, nije sve zavreno. Imam za tebe jo planova ree ser Robert.
Nije eleo da otkrije ba sve planove pre nego to pripremi
njihovo ispunjavanje. Henri jo treba da uredi svoje imanje, da
se obogati, da se oeni nekom devojkom iz zvune, poznate
porodice.
- Razmiljao sam o tome, nije da nisam. Ali nisam siguran
kakva bi mi odgovarala.
- Nemoj ni da pomilja na neto manje od najboljeg.
Uostalom, ja sam ti ve odabrao. Zato sam te i zvao.
Henri se ne pomeri. Ser Robert je morao da se divi njegovoj
samokontroli. Uvek se divio svim njegovim osobinama. Njegov
tienik bio je jedan u hiljadu. Niko nije bio kao on.
- Ser Don Staford je vrlo ugledan plemi... - ree on
polako.
- uo sam za njega.
- On ima erku za udaju. A ima i sinovicu. erku ser

Persija Lestera. Sestra ser Dona je bila njena majka. Lesterovi

su umrli pre nekoliko godina. Ser Don je preuzeo brigu o
sestrinoj erki.
- I? Koju ste mi od njih namenili? - upita nepromenjenog
lica.
Henri je dugo bio u vojnoj slubi kod ser Roberta, navikao
da slua naredjenja starijih. I ovo e posluati i ispuniti, kao i
svako drugo do sada. Nikada nije sumnjao u odluke ser
Roberta. I zaista su im uvek donosile samo dobro. Bio je
svestan da e mu dobar brak obezbediti ugled na drutvenom
nivou. Ali samokontrola ga je spreavala da pokae makar
radoznalost. Dobie enu, to je oigledno ser Robert ve sredio i
ugovorio. Nema on ta tu da se zamara i trai. Moda je tako i
bolje. Izbei e neprijatnosti traenja i nametanja nekoj finoj
dami. Stegao je vilice. I pored svog poznatog imena, jo uvek
nije imao ugled medju plemstvom. Znao je na ta cilja ser
Robert. Plaili su ga se, ali su mu se podsmevali iza ledja. Bio
je svestan toga. Nikada njegova krv nee moi da bude plave
boje, ma ta postigao ili uradio. Bila je crvena, kao kod svakog
obinog oveka. A te crvene boje dovoljno se nagledao u ivotu.
- To sam eleo da prepustim tebi - ree ser Robert. - Nisam
eleo da ti ba toliko detaljno odredjujem. Otii e do Staforda.
Ve sam te najavio. Priredie lov i organizovae nekoliko dana
zabave za goste. Pojavie se tamo kao prosac, u isto vreme
kad i Albert od Aperbrida. On e biti drugi prosac. Moraete
da se dogovorite ko e od vas dobiti koju - ree starac i pogleda
tienika ispod oka. Henriju se zategoe miii na vilici.
- Albert od Aperbrida? - upita on opasno mirnim glasom. U
tiini samo zvecnu njegov ma obeen o pojasu. - Sa njim
moram da se takmiim za ruku neke ledi?
Prezir i uzdrani bes prtali su iz njegovog odmerenog
pitanja. I jo neto. Zaboravljene slike usamljenog, tekog
detinjstva iskrsnue pred njegovim oima. Uvek je morao
duplo, ma deset puta vie da radi i trudi se da bi dobio makar
upola onoga to su takvi kao to je Albert od Aperbrida
dobijali samim tim to su to to jesu po rodjenju. A Alberta
pogotovo nije cenio. On je za njega bio tipian primer mladog
gotovana, odraslog na svilenim jastucima, koji nikad ni za ta

u ivotu nije morao da se pomui. Stegao je pesnice. Ah, njega

e ovom prilikom sa zadovoljstvom pobediti. Ne zvao se Henri
Nepobedivi. Sad e imati priliku da pokae zbog ega je dobio
takav nadimak, i dobro e je iskoristiti. Jedna od tih devojaka
mora da je lepa, bolja. Ta e biti njegova. A Albert e morati da
se zadovolji onom drugom. Ma, ako su iste, uzee onu koju
Albert eli samo iz inata, da mu pokae kako on sada ima
prvenstvo.
- Ne da se takmii sa njim - odvrati ser Robert umirujue.
Znao je on ta se deava u Henrijevoj glavi. - Nije ti on ni do
kolena, zna to dobro. I znam ta misli o njemu. On je sve ono
to ti nisi. Ali pomisli to sa lepe strane. Moda si ti ono to on
nije? Moda je njegov prezir u stvari zavist? Ti si sam samcijat
postigao sve ovo to ima. Nisi nita nasledio, sve to ima
dobio si sopstvenom zaslugom. Misli da to ljudi ne znaju? Da i
on nije svestan tvojih linih prednosti?
- Ba njega briga za to. On je uobraeni fifiri koji nikada
nije imao potrebe da podigne neto tee od vra sa vinom. Zar
on da mi bude suparnik? - upita Henri uzdravajui se.
- Ne budi tako na kraj srca.
- Nisam na kraj srca. To je suvie mek izraz. Ja samo
imam blagu elju da mu izvadim njegovu ipkastu, miriljavu
maramicu iz depa, i njome ga obavijem oko vrata i zadavim sa
dva prsta leve ruke.
- Henri, Henri. Pa zar ne misli da bi to bilo suvie lako? To
je daleko ispod tvog renomea - osmehnu se ser Robert. Ali
Henri je bio ozbiljan.
- Da, u pravu ste. I dalje mislim da je surovo to me aljete
da se sa njim takmiim za ruku neke fine dame. Bolje da ste
sami odredili kome e koja, da ne dolazi do incidenata. Znam
unapred ta e biti. Ne znam kakve su, da li su lepe ili samo
jedna od njih. Ali obe e hteti njega, miriljavog laskavca koji
ume fino da se udvara, a ja u biti ljut zbog toga. Ne verujem
da se ljudima dopada da budu u mojoj blizini kada sam ljut.
Onda e ser Don morati da odlui, a on nee eleti da rtvuje
erku jednom takvom grubijanu kao to sam ja, pa e njegova
neaka biti prisiljena da prihvati moju prosidbu. Vrlo je
mogue da je ona runija od njegove erke, pa onda ja na to

neu pristati, i tako moe doi do neeljenih posledica. Bolje mi

odmah odredite kojom u se oeniti nego da me dovodite u
neprijatnu situaciju, da me se plae, a iza ledja podsmevaju.
Znam sigurno da u doi u opasno iskuenje da razbijem
njuku Albertu od Aperbrida. A ni za ser Dona nisam siguran
da bi bolje proao. Znai, nita od fine, kulturne prosidbe,
kakvu sam se ponadao da u imati, bar vaom zaslugom.
- Ne, Henri. Ne elim ni da te dovodim u neprijatnu
situaciju, a ni da ti odredjujem koju e uzeti. Hou da ode
tamo i sam sve uradi. Shvati ovo kao jedan od zadataka na
koje sam te slao. Iz svih bitaka izaao si kao pobednik. Ne
nosi uzalud svoje ime. Jedina razlika je u tome to ti ovde
nee biti potrebna ni hrabrost, ni snaga. Sada se uzdam u tvoje
pregovarake, posmatrake sposobnosti i vetine. Ja znam da
si ti pametan ovek. Poveravam ti ovaj zadatak sa istom
ozbiljnou kao da se radi o osvajanju neprijateljskog
utvrdjenja. Namerno nisam odredio kojom e ko da se oeni. Ti
zna da sam ja lord zatitnik i Aperbridu i Stafordu. Hou da
ode tamo i bude lukav i pametan. I sam vidi i odabere onu
koja je bolja i koja ti se dopadne.
- ta je sa Aperbridom? I on e eleti bolju. I zahtevati da
je dobije po pravu svog starog, cenjenog imena. Razmislite
malo. Niko ko se zove Nepobedivi ne bi trebalo da u kulturnom
svetu ima prednost nad nekim ko je peto ili deseto pokoljenje
ugledne porodice. A ja ne elim da mu dam prednost. Ne elim
da budem kulturan i fin, i da ga pustim da on bira, a ja da se
zadovoljim njegovim ostacima.
- Rekao sam ti ve. Ti zna da si mi kao sin. Zato ti sve ovo
i govorim. Moda on misli da je iznad tebe i da e on birati, ali
ja elim da ode tamo i ti odabere. One su obe lepe i iz dobrih
kua. Nisam eleo da ti nadjem bilo kakvu. Ovako bar ima
malo izbora. Idi i vidi sam. Jedna e ti se sigurno dopasti.
Moda i obe. To je svakako dobro.
Henri se zagleda kroz prozor. Nema sumnje da je ser
Robertu uvek bio desna ruka, i da mu je on zaista naklonjen.
Malo se opusti. Na kraju, zato da ne. Vreme mu je da se eni.
Nema sumnje da su obe iz dobrih porodica. Verovatno mlade i
lepe. Ne bi mu njegov zatitnik odabrao neku lou. Na kraju,

ima ve dvadeset devet godina. Nije bio bez iskustva sa

enama. Ali uvek je izbegavao te tanune, prefinjene, koje
nabiraju nos na sam pomen njegovog imena. Voleo je fer igru,
poten i otvoren odnos sa ljudima. Udvaranje i tamburisanje
pod neijim prozorima inilo mu se nedostojno hrabrog viteza.
Vie bi voleo da ga poalju u movaru, pre bi se snaao da se
izvue iz ivog blata nego da se sa nekim slatkoreivim
glupanom nadmee u neemu emu nije vian. Da se potee
ma, tu bi bio siguran u pobedu. A opet... On je bio ovek koji
nije uzmicao pred tekoama i izazovima. Ono neto iskustva
sa enama govorilo mu je da ima i onih koje cene pravog
mukarca. Prema tome... uvaj se, Alberte od Aperbrida.
Bie pobeen i to na svom terenu.
- Hmm, ta znate o njima? Imanje Lesterovih je, kako sam
uo, ser Don dodelio svom sinu. Ne verujem da e svojoj
sestriini dati veliki miraz. Koliko ima godina? - upita malo
mirnije.
Ser Robert odahnu. Sad ve prelaze na razmatranje
strategije i taktike. Znao je da moe da se pouzda u Henrija.
- Ketrin Lester ima oko dvadeset tri, a Lin Staford
osamnaest.
- Ha! Sada mi je sve jasno. Mora da tu Lesterovu do sada
niko nije hteo, im je sa toliko godina ostala neudata. Siguran
sam da e ser Don pokuati da je uvali meni, i to bez miraza.
Znam ja njega. Poznat je kao velika krtica. Ali videemo ko e
poslednji da se smeje - ree Henri opet padajui u nervozu.
- Molim te, samo nemoj da prenagljuje. Ne elim nikakvu
svadju ni guvu - opomenu ga ponovo ser Robert.
- Bez brige. Imam ja nain za reavanje i ovakvih stvari. Ne
mora uvek da se koristi snaga, kako ste rekli.
- Budi oprezan i promiljen. Ne alei se i ne povodi se za
miljenjem drugih. Upotrebi svoje zapaanje i svoju pamet savetovao je ser Robert dok ga je obuzimalo uzbudjenje kao
pred borbu.
Henri se skoro osmehnu. Ovako je bilo pred svaki njihov
nekadanji pohod. Upuivanje i savetovanje. inilo mu se da je
prolo stotinu godina od tada, a ne samo est meseci, koliko
ima od kada je dobio imanje i reio da se smiri.

- Sada mi je jasno zato me tamo aljete. Imali ste prilike

da se uverite u moje ratnike sposobnosti, a sada elite da
proverite i moje diplomatske sposobnosti. Ne brinite, neu
obrukati ni vas ni sebe.
- Verujem u to. Ali e ipak Dajls poi do Stafordovih da
nadgleda situaciju i da mi podnese detaljan izvetaj.
- Taj stari lisac! - nasmeja se Henri po prvi put. Njegovi beli
zubi bljesnue na tamnom licu. - Onda sam siguran da e sve
biti u redu! On e paziti da ni sa jedne strane ne dodje do
niskih udaraca i prevrtljivih preokreta. Dobro je. Sada mi je
mnogo lake. Neu morati da poteem ni pesnice, ni oruje.
Samo svoj ubojiti pogled.
- Rekao sam ti da ne brine. Dajls e se pobrinuti da sve
bude kako treba. Nita unapred nije odredjeno. Ni devojka, ni
miraz. Samo treba da bude paljiv i budan. Kao da sam te
poslao na najtei, najopasniji zadatak. Ovo i jeste teak
zadatak za tebe. Svestan sam ja toga. Zato to nee koristiti
svoje uobiajeno oruje, ni svoju snagu. Ali siguran sam da e
sve ispasti najbolje. Verujem u tebe. Od prvog momenta kada
sam te video, kada si jo bio mali deko, znao sam da e biti
najbolji. Ne moram ja da ti dam najbolje. Ti to ume i sam da
prepozna i uzme za sebe. Tako e biti i ovog puta, videe.
Siguran sam da e sve biti u redu.
*
*

Na imanju Stafordovih Ketrin Lester udje u salon svog

ujaka. Istog trenutka ujak, ujna i Lin prestadoe da se
doaptavaju. I sama injenica da ih je zatekla zajedno govorila
je da se neto sprema. A to to su istog trena uutali, dodatno
ju je uvrstilo u tom uverenju.
- ta je bilo? Prekinula sam nekakvo porodino zasedanje?
ta ste se sada dogovorili? ije e imanje nenadano promeniti
vlasnika i doi u va posed, ujae?
- Ketrin, ne budi zajedljiva - odbrusi ledi Staford
nestrpljivo. - Ne pokazuje ni trunku zahvalnosti, a mi ve est

godina brinemo o tebi i hranimo te.

- O, hvala vam veliko. Vie bih volela da sam ostala na
svom imanju da sama brinem o sebi i o tome ta u i koliko da
jedem, da ne morate vi da me hranite - odgovori ona ironino.
Ledi Staford stee vilicu. Oh, da se ona pita, odavno bi se
otarasila te drske devojke. ak joj je doputao da pravi lakrdiju
i sa proscima i sve ih radom odbija, ostajui uporno tu kod
njih, dok im sve ivce ne pokida. Kae, bilo bi suvie sumnjivo
da svi Lesterovi stradaju. Pa ta. Imanje su ve preuzeli. ta e
im vie, kog djavola, ta drska devojka, sa kojom niko ne moe
da izadje na kraj? Ni taj njen nesposobni mu, ser Don, koji
joj uporno sve doputa. Ah, kako bi joj ona pokazala... Do sada
bi ve pojela ili popila neto od ega ne bi mogla da se
oporavi... A onda bi svi bili slobodni. Ne bi imali nikog ko e ih
podseati da je to prokleto imanje uopte nekada bilo u posedu
Lesterovih.
- Zna da je bilo nemogue da tamo ostane sama. Mlada
devojka ne moe da ostane sama i nezatiena na nebranjenom
imanju - ree njen ujak umirujue, i Ketrin je izuzetno nervirao
njegov ulagivaki ton.
- Mislite, moe lako da postane plen nekog grabljivog
suseda? Zbog te opasnosti od gubitka imanja mora da se stavi
pod neiju zatitu, a za uzvrat da tu zatitu plati svojim
imanjem, to ste hteli da kaete? - nije poputala Ketrin.
Ona je, za inat, koristila svaku priliku da ih podsea kako
su joj oteli imanje. Nekako je osetila da ujak ipak nee dozvoliti
da joj se neto desi, da spreava svoju enu u tome da joj neto
uini, pa je ila ba daleko u svom peckanju i izazivanju. Njeno
uklanjanje bilo bi previe rizino. Onda bi ve ljudi poeli da se
pitaju otkuda da stradaju ba svi Lesterovi, a imanje dobili
Stafordovi.
- Rekla sam ti da ne koristi taj ton prema svom ujaku ree ponovo ledi Staford. - Osim to si nezahvalna, postaje
suvie gruba i neenstvena. Svi prosci su se razbeali glavom
bez obzira kada su uli tvoj otrovni jezik.
- Oni prostaci i glupani? Pa, koja bi normalna devojka
pristala da se uda za bilo koga od njih? Mogli ste da mi
ponudite nekog boljeg od okolnih sitnih lupea. Ne verujem da

biste bilo koga od njih ponudili svojoj erki za mua.

- Ja sam tek sada dospela za udaju - ubaci se pakosno i
Lin, lepukasta mlada devojka, omiljena u drutvu. Jedna od
onih koje bi mogle bilo koga da prevedu ednog preko vode,
kako je mislila Ketrin. - A ti si ve matora devojka - dodala
je
Lin otrovno. - Ne zanosi se previe milju da jo ima mnogo
mogunosti da bira. Ve si postala teret svima oko sebe.
- To je moja stvar - ree Ketrin Ijutito. - Uostalom, ko kae
da uopte elim da se udam? Ba mi se svidja ovde kod vas.
Moda vas nateram da me doivotno hranite, isto zato to vam
je to tako veliki teret. Kad ve govorimo o hrani.
- Oh, ti nevaspitana... - poe ledi Staford.
- Znam da bi volela da ostane ovde i svima nam tera inat.
Ali ne nadaj se tome - ubaci se Lin. - Ser Robert nam je naao
mueve. A njegovo naredjenje se ne odbija.
Ketrin se sumnjiavo zagleda u nju. Da li je opet neka
smicalica u pitanju? Do sada ih je ve bilo toliko da se pitala
kako jo uvek imaju ideja za takve pokuaje.
- Kakve mueve? - upita namrteno.
Dosadile su joj svakodnevne zamke koje izbegava ve est
godina. Ovo joj je liilo na neku takvu. Ve su nekoliko puta
pokuali da je prevare time da joj ser Robert alje prosca. Ona
bi uvek uspevala da prokljuvi prevaru i raskrinka la. I najuri
prosca, koga su morali da podmite za tu ulogu.
- uti, Lin - dobaci ledi Staford, to dodatno probudi
sumnju kod Ketrin.
Moda je ovo neto drugaije od onog do sada. Da ipak nije
tano to to je Lin rekla? Koliko puta su hteli da je otkae
laima da je ser Robert naredio da je udaju za nekog glupana, a
ona bi uvek izbegla tu zamku. Moda je ovog puta zaista ser
Robert poslao prosca?
- Ne, nee da uti kad je ve poela da govori. Koga nam je
to naao ser Robert? - okrenu se Ketrin. Mora da sazna istinu.
Ako zaista ponovo dolazi neki prosac, mora da sazna o emu se
radi. Sve bi uinili da je se otarase sa to manje troka. Bila je
sigurna da ni miraz uz nju nee dati, a uzeli su joj onoliko
imanje.
-Albert od Aperbrida i Henri od Tornvuda - dobaci Lin

izazivaki.
Ketrin se namrti. Alberta je znala od ranije. Ovog drugog
samo po imenu i uvenju. A ni jedno ni drugo je nikada nije
impresioniralo.
- Henri Nepobedivi? - upita ona namrteno.
Svako ko je nosio takav nadimak, mora da je bio od one
sorte koju su joj stalno nudili i dovlaili ko zna otkuda. Od
onih koji su zaudarali na talu i znoj, kojima se pivo slivalo niz
bradu za veerom, koji su drali bez kontrole, zadivljeni
bogatakim stolom i lepom, istom enom prekoputa. Od onih
koje je ona bez zazora sve uz prezir odbijala uz uvrede i tako
ljutila ujaka i ujnu.
- Ba taj! - smejala se Lin izazivaki.
- Pretpostavljam da je on namenjen meni - zakljui Ketrin
jedva se suzdravajui. Ton njene rodjake sve joj je govorio. Poto sve grubijane i prostake meni namenite.
- Zato, ta njemu fali? Dosta je postigao svojim miiima.
Jeste da nema nikakvo poreklo, ali to ne bi trebalo da smeta
devojci koja nema mnogo izbora - nastavi Lin smejui se.
- Dosta, devojke - ree ser Don. - Sutra stie ser Dajls,
izaslanik ser Roberta - naglasi on gledajui Ketrin, da naglasi
kako je ovog puta sve istina. - On e nadgledati situaciju i biti
na specijalni gost, tako da ne bi trebalo da bude nikakvih
neprijatnosti. Osim toga, on e se pobrinuti da dodje do oba
venanja. Ketrin, ovoga puta nee biti nikakvih scena ni
odbijanja. Venanja se moraju obaviti. Sutra on dolazi, a
uskoro zatim oekujemo i oba gospodina prosca.
- Ja se ne udajem za tog Nepobedivog, a vi gledajte kako
ete to da mu objasnite - dobaci Ketrin Ijutito. Ovo je oigledno
bila perfidnija zamka nego do sada. Morae da dobro isplanira
kako e se izvui iz nje, mada je za sada izgledalo prilino
bezizlazno.
- Pa, Ketrin, mislim da ovog puta mora da prihvati
prosidbu. To je sada zaista odredba ser Roberta - kreveljila se
Lin.
- Ne zanima me. Neu se zadovoljiti niijim otpacima. Ako
ste se uplaili neprijatnosti od strane tog finog prosca, da
znate da to nee biti nita u odnosu na neprijatnosti koje u ja

prirediti. A vi dobro znate kako to izgleda.

Stafordovi se pogledae. Uh, ovog puta te scene nee moi
da prodju tek tako. Ono su bili stvarno prostaci i glupaci. A ovo
sada je Henri Nepobedivi, pa jo poslat od strane ser Roberta.
Ako ga naljute, ko zna ta bi mogao da uradi. Nita lepo o
njemu nisu uli. Ljudi su o njemu priali samo apatom. Kau
da niko ne sme ni u oi da ga pogleda, da mu je ak i pogled
straan i ubojit.
- ekaj, polako... - poe umirujue ser Don. - Nita nije
unapred utvrdjeno. Tako je napisao ser Robert. Obojica dolaze
ovamo da sami odaberu, i samo od vas zavisi koju e ko
odabrati.
- Ma da li je to mogue? Sigurni ste? - upita Ketrin
podrugljivo bacivi pogled na Lin koja je grizla usne. Ta vest
delovala je trunku ohrabrujue. Nije elela da joj za mua
odaberu nikakvog grubijana kome je nadimak Nepobedivi.
Albert od Aperbrida bio je mnogo poeljnija prilika i to su svi
znali. Stafordovi pogotovo. Tako da e se za njega ovde voditi
krvavi rat izmedju njih dve. - Znai, Lin i ja emo da se
nadmeemo u fer igri za boljeg mladoenju? - upita ona opet.
- Pa... Ti zna da smo uvek bili dobri prema tebi - poe
ujak, ali Ketrin izgubi strpljenje.
- Da, odlino to znam. A dobro mogu da predvidim i kako
e se ova prosidba odvijati - ree ona, ljuta na sebe to je
izgubila ivce. Ali nije mogla da se uzdri. Alberta e rezervisati
za Lin jo prvog dana, ne birajui sredstva. A onda e se
postarati da nju podmetnu onom drugom. A on e, glupan, biti
impresioniran ako dobije bilo koju finu damu, tako da e
pristati na tu prevaru. E, nee moi tako, ako se ona pita.
Izala je iz salona, a Lin je stie na stepenicama.
- Nemoj da se previe nada. Ne verujem da e se tako
veliki gospodin kao to je Albert od Aperbrida zaleteti za jednu
lajavu, nepokornu siromanu devojku kao to si ti - ree joj
otrovno.
Ketrin je ila niz hodnik ne obazirui se. Lin je trkala za
njom.
- Znam da je on nekada dolazio da te prosi, kad si bila
mlada, lepa i bogata. I da nije dolo do te prosidbe jer ti je

umro otac. Ali sada je situacija sasvim drugaija. Ja sam sada

mladja i lepa od tebe i sada u ja imati prednost kod njega dobaci joj zadihano.
Ketrin naglo stade, da Lin skoro udari u nju.
- Nemoj previe da se veseli - ree Ketrin sa mranim
osmehom. - Sigurna sam da Henri Nepobedivi nee dozvoliti da
ga u odabiru neveste pobedi bilo ko, a naroito neki fini
gospodin, kakve verovatno prezire iz dna due. Verovatno e
eleti za sebe i mladju, i lepu, i bolju. A ne verujem da Albert
od Aperbrida ima ba toliku elju da mu zbog toga izlazi na
megdan. Mislim da bi Albert bio sasvim zadovoljan da mu
ostane i ona siromanija, runija i starija - zavri ona
zadovoljno i pobedonosno odmarira.
Lin ostade da gleda za njom otvorenih usta.
Ketrin je sa prozora posmatrala kako svita Alberta od
Aperbrida ulazi i ispunjava dvorite. I njega je videla kako
silazi sa konja, a ujak ga doekuje rairenih ruku topei se od
dobrodolice. Namrtila se. Sada e ga verovatno odvesti u
svoje sobe i odmah mu izloiti svoj plan. Nepobedivi jo nije
stigao, tako da imaju vremena za dogovor oko predstojeih
prosidbi. Odmah e mu predoiti prednosti sklapanja braka sa
slatkom Lin. U prethodna dva dana samo se o tome prialo.
Naravno, podrazumevalo se da njihova mila i lepa Lin dobije
isto tako privlanog i prijatnog gospodina, kakav je Albert. Nju i
onog drugog niko nije ni pomenuo. Ona u ovoj kui kao da nije
postojala. Posluga se pokoravala eljama svojih gazdarica. Bilo
je samo par slugu koji su je saaljevali, seajui se njenog oca i
majke. Ona stee pesnice.
Njena majka potie iz ove kue. Zar im je tako malo
znaila? I ona ve est godina ivi ovde kao u zatvoru, pod
stalnim pritiskom i u gru, svake sekunde na oprezu da
izbegne smicalice koje joj spremaju uglavnom ledi Staford i Lin.
Ujak ne bi moda bio tako lo koliko je pod eninim uticajem,
ali ni od njega ne oekuje nita dobro.
Ona predje na drugi prozor da bolje vidi. Smedja kosa,
zaista privlano mlado lice. Zgodan i oputen kako moe samo
onaj ko se rodio i odrastao okruen udob- nou bogatstva,
tako je izgledao prvi prosac. Da otac nije iznenada umro, ona bi

sada bila ledi od Aperbrida, pomislila je sa setom. Dragi otac.

Kako je samo lepo brinuo o svima, uvek nasmejan i oputen. I
mua je pokuao da joj nadje na vreme, kao da je predoseao
da nee dugo iveti. Trebalo je da Albert od Aperbrida doe i
zaprosi je u nedelju. On je jo tada bio najpristaliji mladi
plemi u okolini. Ali dva dana pre toga, otac je iznenada umro.
Naravno, svi pregovori su odmah obustavljeni. Ujak ju je uzeo
pod svoju zatitu, prosci su se razbeali, a ona je ostala
neudata sve do danas. Dodue, kako se situacija razvijala,
moda je tako i bolje. Ispostavilo se da su svi prosci koje joj je
ujak dovodio prava katastrofa. Lino se postarala da ih rastera.
Ali sada je bila zaista zabrinuta.
Teko da e Alberta moi da nagovori da se opredeli za nju,
ak i podseajui ga na ono to je trebalo da se desi pre est
godina. Ona vie nije bogata naslednica od Lesterovih, kao tada
kada je poeleo da je zaprosi. Nije mu zamerila to je odustao.
Ne zamera ni ostalim normalnim, uglednim mladim ljudima
koji to nikada nisu poeleli. Sada je samo siromana,
nepoeljna roaka koju bi da uvale nekome. Takvih ima gde
god se okrene, u svakoj porodici. A Albert se do sada nije
zaleteo da se bilo kojom takvom oeni. Ne, on trai vie i to sa
pravom. Njegova porodica je veoma stara i cenjena. Ne bi on
uzeo bilo koju devojku. Mora da ima u ponudi i dobro poreklo i
dobar miraz da bi je samo uzeo u razmatranje. A ujak je
krtica, sigurno nee dati za nju koliko daje za Lin. Odnosno,
sve je rezervisano za Lin.
Nekadanje imanje sada je samo seanje. Sada se moe
pouzdati samo u svoju pamet i dosetljivost. Ionako nema ta da
izgubi. Ako ne uspe, morae da se zadovolji Nepobedivim. Ona
se strese. Nikada ga nije videla, ali imala je ve formiranu sliku
u glavi. A ona joj se nije previe sviala.
Sve do veere nije imala prilike ni da se priblii Albertu, a
jo manje da ga negde uhvati nasamo. A ni on kao da se nije
mnogo sekirao zbog toga. Leerno je uivao u punoj panji
Stafordovih, kao da se tako neto i podrazumeva. Bie sve tee
da ostvari ono to je naumila. Vreme istie, uskoro e stii i
onaj drugi. Moda e morati da se odlui za drastinu
varijantu. Ako napravi scenu Nepobedivom, a ipak mora da se

uda za njega, da li to znai da e njen budui ivot biti pakao?

Stresla se.
Mora brzo da radi i misli. Ali nita ne ukazuje da e ovog
puta moi da se izvue. Za veerom je bila oputena atmosfera,
kao na venanju, pomislila je natmureno sedei malo dalje, dok
su se ujak i ujna topili od sree posmatrajui veselo uorenje
svoje erke i budueg zeta. Albert od Aperbrida nije ni jednom
reju spomenuo njihovo nekadanje poznanstvo, niti da se sea
da je trebalo da izraste u neto vie od toga. Bila je potpuno
razoarana i nije se ni trudila da to sakrije.
Lin je blistala od sree, a mladi prosac se nije odvajao od
nje. Veselost ljubavnog para i cele kue pomutio je dolazak
izaslanika Henrija Nepobedivog.
Svi u dvorani odmah se utiae. Ujak skoi na noge, topei
se od ljubaznosti i straha. Ketrin je radoznalo gledala. ovek
vojnikog dranja, lica opaljenog od sunca, pomalo grubog
ponaanja, neugladjen. Kakav li mu je gospodar? Mora da ni
on nije mnogo razliit. Ona oslunu. Doljak je neto rekao, na
ta su se svi ukoili.
- A po kom pravu traite za svog gospodara najbolje odaje?
- upita Albert od Aperbrida malo ironino, oigledno lino
pogodjen. On je ve dobio najbolje odaje. Bilo bi pravo
ponienje da iz njih mora da se preseli u druge.
- Po pravu jaeg - odvrati ovek odmerivi ga hladno i
izadje iz dvorane.
Ketrin pogleda prebledela lica u elu stola. Izaslanik
Nepobedivog nije joj bio simpatian, ali bilo joj je milo to se
ujak naao u neprilici. A i Albert od Aperbrida. Morae da
malo spusti nos.
Ujak potra za ovekom, dok je Albert neto objanjavao
ledi Staford, pravei se da je sve u redu i da nije uvreen.
Oigledno e ipak morati da napusti odaje koje su mu dali i
ustupi ih boljem od sebe. Odnosno jaem, kako ree onaj od
malopre. Ona se osmehnu u sebi. Moda je zaista prieljkivala
Alberta od Aperbrida kao manje zlo, ali izuzetno joj je iao na
ivce. Moda se situacija ipak preokrene kad stigne Nepobedivi.
Ako uspe da mu usadi crva kako ele da ga prevare i uvale mu
obinu neaku bez miraza, morae da pobesni i poeli Lin za

enu. A onda je ona spasena. Ona opet ivnu malo od

probudjene nade.
Ne treba se predavati. Upravo e sada iskoristiti ukazanu
priliku, kada je ujak ustao da doeka i smesti drugog gosta.
Onog nepoeljnog. Ona ustade i prie elu stola. Ledi Staford
se zabulji u nju kao da hoe da je pogledom uini nevidljivom.
Ali Ketrin namerno sede na ujakovo mesto, odmah pored
Alberta.
- Ser Alberte, vi me se oigledno ne seate? - upita ona
slatko, pokuavajui da bude umiljata bar upola kao Lin.
On se malo zbuni. Osetila je da bi joj drugaije odgovorio da
su bili sami. Bio je veliki laskavac, voleo je lepe ene, to joj je
nekada bilo simpatino, kad je bila mlaa, a sada ju je
nerviralo. Ali bar e malo da izaziva Lin i ledi Staford, koje bi je
ubile pogledom kada bi to bilo mogue. Ona se jo slae
osmehnu.
- Ledi Ketrin Lester, kako bih zaboravio - naklonio se malo,
oprezno bacivi pogled na Stafordove.
Nije bila ba zadovoljna odgovorom. Zvuao je isto kao da
su se tek jue prvi put videli. Ovo sa njim e teko ii. Moda
e morati da sve obavi preko Nepobedivog.
- ini se da ste vi ve dobili ponudu i odabrali za sebe? upita ona ne mogavi da obuzda ljutnju i ugrize se za jezik.
Eto, elela je da pridje i bude fina i taktina, da mu se
dopadne, i oara ga, ali oigledno uspeva samo da se pokae
kao zavidna matora devojka.
On sa osmehom pogleda u Lin, koja spusti oi u lanom
stidu. Nije uopte krio za koju se odluio, a to je dodatno
zabole. Pa, nije ona ni toliko stara ni runa da se prema njoj
ophodi sa tako malo uvaavanja.
- Saekajmo za dva-tri dana, jo ima vremena. Nema
potrebe za urbom. Treba da se izjasni i drugi kandidat - ree
on ljubazno i malo nadmeno, kao da se podrazumeva da e taj
drugi morati da se zadovolji onom drugom, koju on ne eli.
Odgovor je bio jasan. Ujak je ve sa njim razgovarao i
dogovorio se da on zaprosi Lin. A Ketrin je trebalo da bude
rtvovana Nepobedivom. Zaboravila je na svoj plan da bude
ljubazna, a i vreme je isticalo. Nepobedivi samo to nije stigao.

U tom momentu otvorie se vrata dvorane i nekoliko ljudi u

tamnom stupi unutra. Nije bilo ni najmanje sumnje da je jedan
od njih, i to onaj najvii, upravo Henri Nepobedivi. Trebalo bi
ga prekrstiti u Nepoeljni, prodje brzinom munje kroz njenu
glavu. Nije bilo ni jedne jedine osobe koja se veselila njegovom
dolasku ovamo. Istog momenta dvorana utihnu. Muzika
prestade, veseli razgovori umuknue. Ona opazi kako doljak
otrim okom skoro neprijateljski osmotri dvoranu i sve u njoj.
Ujak poskakujui usluno povede goste upravo prema njima.
Odnosno prema njoj. Morae da zaboravi sve planove i odlui
se za onaj najdrastiniji. Srce joj je lupalo od te iznenadne
odluke da nije ni videla ni ula nita oko sebe.
- Da vam predstavim moju neaku, ledi Ketrin Lester.
Ketrin, pozdravi ser Henrija Nepob... od Tornvuda - brzo se
ispravi ujak.
Nije ni primetila kada je ponovo ustala. Letimice je
pogledala visokog tamnog gosta, grubo opaljenog suncem koji
ju je odmerio nimalo ljubaznije nego malopre sve ostale u sali.
- Vidite, ser Henri, kako je lepa i fina! - mleo je ujak i dalje.
Doljakovo lice bilo je nepomino. Ujak je govorio samo o
njoj, a Lin nije ni pominjao. Nije mogla da veruje da i dalje
pria i hvali je. Njegovo ponaanje potpuno je razbesne. Ona
panika od malopre kao da se povukla pred tim novim
oseanjem.
Ni sama ne znajui otkuda joj tolika drskost, ona se okrenu
utljivom, opasnom doljaku.
- O, ujak zaista preteruje - ree umilno i slatko.
On nita ne ree. Oigledno nije bio od onih koji e odmah
iskoristiti priliku za neobavezno askanje i upoznavanje.
- Ne, ne preterujem! Ona je divna devojka, skromna i
lepa... - nastavi ujak upadajui u re, uopte ne prikrivajui
svoju taktiku i elju da mu je nametne.
- Ujak samo eli da me se otarasi a da ne razoara ser
Roberta, svog zatitnika. - ree ona isto onako slatko i umilno
kao to je zapoela, ali onda povisi ton.
Nikada nikome ne bi priznao koliko sam jeziava i
dangrizava, kako jedva izlazi sa mnom na kraj i kako jedva
eka da me uvali prvoj budali koja naie. Gospodine, ne

dozvolite da ta budala budete vi. Samo sam vas prijateljski

upozorila. Laku no.
Tihi uzdah kao da prostruja salom na te njene rei. Svi
uplaeno uperie pogled u grupu pored vrata. Zar je poludela?
Pa, ovo je Henri Nepobedivi, a ne neko od onih budala iz
komiluka, koji bi preli preko uvrede ako samo dobiju bogatu
veeru.
Lagano i dostojanstveno se naklonila, kao da je izrekla
nekakav kompliment, ne videvi pri tome njegovu reakciju.
Kako nije nita rekao, pretpostavila je da i dalje ima onaj
skamenjeni, hladni izraz kao kad je uao. A onda se okrenula i
polako izala, visoko uzdignute glave, jedva pogodivi vrata.
Drhtavim nogama popela se u svoju sobu i stavila rezu na
vrata.
Kad je konano bezbedno stigla, izgubila je snagu, bacila se
na krevet i gorko zaplakala.
Ubrzo se zaue uurbani koraci.
- Otvori! - vikala je ledi Staford lupajui na vrata. - Otvori, ti
zla, pokvarena devojko!
Gundjanje se nastavljalo u nedogled. Ketrin pokua da
zamisli prizor posle svog spektakularnog izlaska iz dvorane. Da
li je Nepobedivi razbio stolove i poplaio goste? Izazvao Aperbrida na dvoboj? Izazvao ujaka na dvoboj? Moda je odmah
naredio da mu daju Lin za enu, i ni jednu drugu. Ova pomisao
povrati joj snagu da ustane i smakne rezu. Vrata se sa treskom
otvorie. Ledi Staford se iskrivljenog lica od besa zagleda u nju.
- Da si se pojavila na veeri, uje Ii? Inae ti se loe pie.
Misli da si mnogo pametna? Lin samo to nije pala u nesvest
od oka, odmah se jadnica razbolela. Morali su da je skoro
odnesu do njene sobe. A ti ta izigrava? Misli da e uspeti u
tome to pokuava? Nee, ja ti kaem to.
- Zato se uzrujavate? Nita se loe nije desilo. Samo je
hiljaditi put nezahvalna neaka pokazala svoju lou narav ree Ketrin smireno.
- Zaboravi te svoje filozofije. Nepobedivi hoe da vas vidi na
veeri. Ovo shvati kao nareenje.
- Naredio je? - ono lepo raspoloenje splasnu istog
momenta.

Zato hoe da je vidi? Zar bi se obraunavao sa jednom

enom? Zar se toliko uvredio?
- Ne mora da kae da je naredjenje. Ali svaki njegov zahtev
tako se smatra. A on eli da vas ponovo vidi. Odmah!
-I Lin?
- Pouri, prokletinjo jedna i ne postavljaj pitanja. Doi e i
ona, im se ti vrati. Ah, u grob e nas oterati svojim poganim
jezikom...
*
*

Ubrzo se Ketrin ponovo pojavila na vratima dvorane. Ni

traga od one oputene, vesele atmosfere na poetku veere. Nije
bilo teko pogoditi zbog koga je nastala promena. amor je bio
skoro neujan. Henri Nepobedivi sedeo je nepomino na elu
stola desno od ujaka, ali inilo se da je on centralna figura ove
veeri. Ketrin brzo sede na svoje mesto, malo dalje, bojei se da
je ne smeste do njega. To je svakako elela da izbegne.
- Ketrin, dodji ovamo. Suvie si daleko - oglasi se ujak
ljubazno.
- Hvala. Sedeu na svom uobiajenom mestu. I proteklih
veeri sam ovde sedela, pa mi je oigledno bilo dovoljno dobro naglasi ona. Neka prosac zna da ona nema najbolje mesto za
stolom.
Ujak se sav smete i pogleda svog smrknutog gosta, da vidi
kako ovo deluje na njega. Ketrin se u sebi nasmeja. Ha! Teko
da e neko ko uvek dobija najbolje odabrati devojku koja sedi
nie stola. elee bolju. A to je erka domaina. Malo je
opustila svoj ratoborni izraz kao da je ovim dobila poen i posle
nekog vremena baci pogled prema elu stola.
U sali je inae vladala jadna atmosfera. Ujak se trudio da
zabavi goste. Albert je delovao uobiajeno samozadovoljno, a
Nepobedivi je utao. Ona ga pogleda. Nije imao namerno
namrten ni opasan izraz. Moda samo malo otar i zamiljen.
Ali cela njegova nepomina pojava, u crnom odelu bez ukrasa,
delovala je uznemirujue. Kao mirna povrina tamnog jezera u

kome spava udovite koje nije poeljno uznemiriti. ak nije

bio ni toliko ruan kako ga je zamiljala. Oekivala je zadriglog,
prostog, nasilnog oveka, ne previe inteligentnog, ko miicama
osvaja pobede. A ovaj ovde izgleda... pa, izgleda dovoljno
inteligentno da bi iz svake situacije izaao kao pobednik. Sada
joj je postajalo jasnije kako je dobio nadimak. Ona se ohrabri.
On sigurno nee dozvoliti da bude prevaren.
U jednom momentu on podie oi i uhvati njen pogled. Brzo
se okrenula. Nije elela da izgleda zainteresovano. Ipak, morala
je da prizna da je taj ovok kao magnet. Privlaio je panju,
vladao situacijom. Kao da su svi samo ekali da progovori i
saopti presudu.
- Ledi Ketrin, vi ste erka ser Persija Lestera, koliko sam
razumeo? - upita on napokon.
Nije bila previe daleko da se pravi da nije ula njegovo
pitanje. Na prvi znak da on ima nameru da progovori svi se
utiae.
- Da - ree ona zvanino i malo ukoenih lea. Nije elela
da se previa uputa u razgovore sa njim.
- Naalost, nisam imao priliku da ga upoznam, ali uo sam
da je bio veliki vitez. I dobar ovek.
- Jeste - ree ona vrsto. Prolo je est dugih godina u kojima je nauila da o ocu i majci govori bez suza.
- Ser Robert je za njega uvek imao samo rei hvale. Da je
poten, hrabar i dosledan. I dosta naprednih shvatanja.
Verujem da vam veoma nedostaje.
Ona proguta knedlu. Govorio je ravnim glasom, ne odajui
ta zaista misli. Pred oi poee da joj se vraaju slike, ali ona
ih brzo odagna. Morala je da bude pribrana.
- U pravu ste.
- Ko je dobio vae imanje?
Ona oseti talas toplote to je pred svima upotrebio taj izraz
vae.
- Moj ujak - ree optuujuim glasom.
- Ali draga... Ser Henri... I ser Robert se sloio sa mnom da
je nedolino ostaviti mladu i nezatienu devojku da upravlja
imanjem kad nema roditelje. Vidite, i moja sestra je umrla
ubrzo posle mua - ree ujak skoro planim glasom, a Ketrin se

opet iznervira.
- Moda sam bila sama i mlada ali mogli su da se nastave
pregovori o mojoj udaji. Vidite, ser Henri, ja sam pre oeve
smrti imala prosca - ona uputi jedan otar pogled Albertu.
On se malo promekolji, bez elje da se brani ili bilo ta
kae, kao da se primedba odnosila na nekog sasvim drugog.
- Nije bilo zgodno odmah te udavati posle dva pogreba... zabrza ujak. Taj nekadanji prosac sada je bio rezervisan za
njegovu erku i trebalo bi ovu temu to pre prekinuti i usmeriti
na neto drugo.
- I druge devojke su udavali u slinim situacijama - nije se
ona predavala.
- A vama je ao to se tada niste udali? - upita Nepobedivi
polako. Kod njega je svaka re izlazila pripremljena i dobro
odmerena. Nije ni udo zato je dobio takav nadimak.
- Ne, naprotiv. Da se ja pitam - naglasi ona - nikada se ne
bih udavala. Zato bi ene bile manje sposobne da ive same i
vode imanje? Zato to su mukarci nasilnici pa im to ne bi
dozvolili, nego bi upali i preoteli ga za sebe. Nijedan drugi
argument ne vidim u prilog toj teoriji.
- Draga ledi Ketrin, - progovori odjednom ser Albert nemojte nas zamarati priama o enskoj pameti. enama je
potrebna samo lepota dok se ne udaju, a posle im za raanje
dece ne treba ni ona - ree on sa osmehom, ali ona ga prostreli
pogledom. On joj je sada iao na ivce vie od Nepobedivog.
- Te prie o enskoj pameti priaju mukarci. A enama
nije dozvoljeno da govore u javnosti, pa se i ne zna da li su
pametne ili ne.
- To vama oigledno ne smeta - zakljui ser Henri istim
tonom. - Obilato izraavate svoje miljenje.
- ao mi je - ree ona ali bilo je oigledno da ni najmanje ne
ali zbog onog to je rekla i to e rei.
To je zbog naprednih ideja mog oca, i sami ste uli za to.
Moj ujak, a i jo neki, misle da je bio suvie liberalan u mom
vaspitanju.
- Ketrin, nemoj vie molim te. Oprostite gospodine, moja
neaka ume ponekad da pretera u izraavanju svog miljenja.
Inae je vrlo fina, lepo vaspitana dama - ujak se nije predavao.

I dalje je eleo da je prikae u mnogo boljem svetlu pred

gostom.
- Ujae, nemojte da me prekidate. Imam utisak da ser
Henrija zanima ono to govorim - nastavi ona otro i
nepokolebljivo. Ujak preblede, a ujna joj uputi jedan ubilaki
pogled.
- Svakako. Ser Albert i ja smo ovamo doli kao prosci. I
voleli bismo da to bolje vidimo i ujemo dve mlade dame koje
emo isprositi - ree Henri lagano.
Nije ga dobro poznavala, ali bilo je oigledno da se ni
najmanje ne vrea ili uzrujava zbog njenog nastupa. ak je
imala utisak da ga situacija pomalo i zabavlja.
- to se mene tie, ne volim da me ene zamaraju - ree
lenjo Albert prinosei pehar ustima. - One su dobre samo za
jednu stvar - ree poto je otpio gutljaj.
Priguen smeh zau se iz dna sale, ali omah prestade kao
preseen, poto Henri ostade ozbiljan. Sa zadivljujuom
panjom je prouavao lice ledi Ketrin. Ona kao da se ohrabri
njegovom ozbiljnou i koncentracijom. To nije bio ovek koji
e da dozvoli da ga nosi stihija. Upravljao je situacijom
gvozdenom voljom i vrstom rukom.
- Vaa roaka je veoma osetljiva dama. Jo uvek se nije
vratila da nam se pridrui na veeri. Kae da ju je potresla
scena koju ste napravili kada sam stigao - ree on. Nije se ni
nasmejao, ni obratio panju na Aperbridovu prostaku
upadicu, i ovaj sav pocrvene od ponienja i besa.
Ketrin se stresla od neoekivanog zadovoljstva, kao da je
stao na njenu stranu i zatitio je od poniavajuih komentara.
Ona oseti kako je obliva rumenilo. Njegov miran ton malo ju je
postideo. Ali jo uvek je bila ljuta na Lin. Ona se uvek izvue iz
svake situacije i prebaci odgovornost na drugog. Uglavnom na
nju, Ketrin.
- O, da. Ona je veoma, veoma osetljiva - naglasi Ketrin
ironino. Vrlo je fina. Nikakva lukavstva ni enska
prenemaganja joj nisu bliska.
- Ketrin! - upozori je ujak.
- Imao sam utisak da su vae rei maloas bile upuene
meni - zakljui ser Henri. - Da li mislite da sam ja prva budala

koja nailazi i da ele da vas uvale meni?

Tajac nastade u dvorani. Ni muva se nije ula. Svi zadrae
dah.
- Mislim da niste budala, - ree ona posle nekoliko
trenutaka razmiljanja - a za ono drugo zakljuite sami.
- Vi se zaista dobro borite da vas ne udaju. Vidim zato ste
ostali neudati. Ali vidite... ser Robert je izriito naredio da e
oba braka do nedelje morati da budu sklopljena.
- Da, - ree ona gorko - vano je ta naredi neki moni
mukarac. ena se nikad ne pita. ak i kad neto ne eli, mora
da pristane.
- Da li imate neto protiv svih mukaraca i prosaca ili
protiv nas konkretno? - pitao je dalje, a ona krajikom oka vide
kako se ujakova ela presijava od znoja.
- Pa... Vidite, u svetu pela je to sve pravednije
rasporedjeno. Tamo ene rade sve, organizuju ivot, vode brigu
o potomstvu, obezbeuju sredstva za ivot ali i upravljaju
sopstvenim ivotom. Njihovi mukarci rade samo ono za ta su
jedino sposobni - tihi talas neodobravanja prostruja salom, ali
se utia im je on zaustio da odgovori. Ona se u momentu
uplai da je sada ipak preterala. Rekla mu je u oi da misli da
su mukarci nesposobni. A on je mukarac. Veoma upeatljiv
primerak te vrste.
- Vi se bavite pelama? - i dalje nije zvuao grubo, ili
neotesano i uvredjeno njenim komentarima.
- O, da. Ona je strunjak za to. Prava je arobnica - poe
ujak da se vraa u brbljajuu formu posle prvog oka. Svi kao
da su odahnuli to je nezgodni gost tako mirno prihvatio drske
odgovore ledi Ketrin.
Prosto kao da ih opini. Nikada je ne ubodu - nastavljao je
ujak ulagivakim tonom.
U tom momentu vrata se otvorie i udje Lin. Oprezno je
pogledala po sali, pa polako podje na svoje mesto, pored
Alberta. Ser Henri ju je pratio skupljenih oiju. Kad ona sede,
on se okrenu prema njoj.
- Nadam se da vam je sada bolje, gospoice?
- Jeste - tiho ree ona, glumei slabost.
- Vidite, moja erka je veoma osetljive prirode. Vrlo brzo se

uzbudi i potrese. To nije dobro za njeno zdravlje - ree ujak

brzo, da naglasi kako je to veliki problem.
- Tako - zakljui Henri. Iz njegovog pogleda nije moglo da se
zakljui ta je time mislio.
- A ime se vi bavite, gospodjice? Vaa rodjaka, koliko sam
uo, uspena je pelarka - opet se Nepobedivi obrati Lin.
- O, ona je vrlo skromna. Uglavnom enskom razonodom,
sviranjem i vezom - ree hvalisavo ser Don, pa se ugrize za
jezik. Nije dobro previe je hvaliti. - Niim to moe da narui
njeno neno zdravlje - zavri on. Morae da skrene panju sa
Lin. Henri ju je netremice posmatrao. - Ser Henri, ako je po
volji, da pozovemo malo zabavljae. Kau da su dobri, a ja sam
se dogovorio da nam sviraju i pevaju cele ove nedelje - ree
brzo domain.
Ser Don mahnu zabavljaima i uskoro se sve orilo od
pesme i smeha, kao da su namerno hteli da zabaure napetu
situaciju. Ketrin je sedela sva tmurna. Nije bila zadovoljna
kako se priprema njena sudbina. U stvari, oseala se kao u
klopci. Okrenula se prema elu stola. Svi su izgledali zabavljeni
programom osim Nepobedivog. On je zamiljeno prelazio
pogledom po prisutnima. Nije mnogo ni jeo, a ni jednom ga nije
videla da prinosi pehar usnama. Da li se plai da ga neko ne
otruje, ili ne pije uopte? Ta injenica je toliko zainteresovala
da je poela da obraa panju na njega. Lakrdijai je ionako
nisu zanimali. Ceo njen ivot je lakrdija, ne treba joj jo takvih
da je na to podseaju. Osim toga, sada se reava njena
budunost. Ne moe da se kikoe i zabavlja kad ima ozbiljnije
brige.
Osetila se udno kada je poela da zapaa injenicu da ni
Nepobedivi nije zainteresovan za program. Da li i njega more
neke brige? Zar bi jedan takav ovek mogao da bude zabrinut
ili da razmilja? Ipak, izgledalo je da jedino on ima trunku
pameti od svih prisutnih. U njoj poe da se budi radoznalost.
Da li je mogue da je pogreila? Da on nije onakav kakvim ga
glas bije? Oh, on zaista izgleda opasno i zastraujue, ali imala
je utisak da se namerno takvim prikazuje. I nesumnjivo je da
ima prirodni autoritet. Njen ujak se iz petnih ila trudio da
izgradi tako neto medju svojim ljudima. A ser Henri kao da

ima prirodni dar za to. Postie da ga ljudi sluaju bez vidnog

napora. Nije to samo zato to ga se plae, to su uli strane
prie o njemu. Ne, i da nita nisu znali pre nego to se pojavio,
i tada bi se sala utiala na njegovo podizanje pogleda. On ima
prirodnu sposobnost da vlada, da upravlja ljudima, da ih i
nesvesno natera da ga sluaju.
To je podseti na neto. I otac je imao prirodni dar da ga
ljudi sluaju. A nije uopte bio zastrauju ovek. Imao je neto
u sebi, to je ona osetila jo kao mala devojica. Ljudi su ga
sluali, klanjali mu se i oboavali ga. I ona ga je oboavala.
Kako joj samo nedostaje. I on i majka. Kako su oni samo bili
skladan par, i koliko su se voleli. I to u vreme kada se o
enama govori sa prezirom, kada eto, uvaeni prosac kao to je
Albert od Aperbrida govori tako u prisustvu devojke koju bi
trebalo da uzme za enu. Njen otac bio je pun potovanja
prema njenoj majci. Pa ak je oseala da i nju potuje kao
osobu, kao oveka, iako je bila tek mala devojica.
Zato se sada tako rastuila kada je nauila da se u
seanja vraa samo stegnutog srca? Da li ju je na prolost
podsetilo pitanje ser Henrija? Ona nehotice podie oi ka
njemu i vide da je on posmatra. Sva se smela od tog pogleda.
Koliko je dugo tako prouava? O emu je razmiljala, kakav je
izraz imala dok ju je tako posmatrao? Mora da je primetio da je
jedino ona neraspoloena veeras. Nema veze to ju je video
tunu i slabu. Od njega ionako ne krije ono to misli i osea.
Svata je ve rekla.
Ali osetila je da se ono njeno ratoborno i odbojno
raspoloenje prema njemu istopilo. Opet ga je pogledala.
Gledao je pravo, naizgled pratio zabavu, ali oseala je da su mu
misli ko zna gde. Nije htela sebi da prizna, ali dopala joj se
njegova ozbiljnost. I utivost sa kojom je sasluao svaki njen i
najbudalastiji odgovor. Ona odjednom oseti stid. Uvek se
trudila, otac ju je opominjao na to, da o ljudima ne gaji
predrasude, da donosi sud o svakome na osnovu sopstvenog
zapaanja. I uio ju je da u ljudima prepoznaje stvarne
vrednosti. A ona to ovog puta nije uinila. Podlegla je tuim
priama, naklapanjima i ogovaranjima. Moda ga je i uvredila
svojim ne ba prikrivenim tenjama da ga odbije od sebe.

Morae to sutra da ispravi.

Henri je sedeo i posmatrao okolo. Pevai i lakrdijai su mu
bili dosadni. Vie bi voleo da sedi pored vatre i razmilja o
neemu, ili razgovara sa nekim zanimljivim. Sa ser Robertom je
uvek raspravljao o zanimljivim temama. Nedostajali su mu
takvi razgovori. Posmatrao je provod u jednom prosenom
bogatom domu. Ovde se sve svodi na ulagivanje, brbljanje,
kikotanje i opijanje. Nije ga to privlailo. Zamiljao je drugaije
svoj dom. Ali moda se ba oekuje da ugledan domain
priredjuje ovakve pijanke i gozbe.
Pogledao je u slatku plavuicu pored Aperbrida. Ve je
izgledala mnogo bolje, ako joj je uopte i bilo loe. Pre e biti da
je elela njega da izbegne. Evo, ve se kikoe i apue sa
Aperbridom. lako je na prvi pogled lepa i umiljatija, nije ga to
previe pogodilo to sedi sa Aperbridom tako slobodno. Ona
druga, smedja otrokondja, to ne sedi u elu stola, ona mu
deluje zanimljivije. Vidi, i ona kao da se dosadjuje. Da li joj ne
odgovara ovakva vrsta zabave, ili je zabrinuta to sve izgleda
kao da e joj on biti mladoenja? Nije joj bilo lako da ovde sedi
est godina, prisiljena da osea zahvalnost prema ljudima koji
su joj oteli imanje. Nije ni udo to je razvila toliku ratobornost. Osetio je nekoliko puta kako ga je pogledala. Moda su je
njegovi odgovori iznenadili? inilo se da deluje iznenadjeno, u
pozitivnom smislu.
Prouavao je njen profil. Izgleda kao da je mislima otila
daleko odavde. Verovatno u prolost, koje vie nema i ne moe
se vratiti. On je bar svoju mogao da ostavi iza sebe i izgradi
sebi novi ivot. Ona, osim te prolosti i uspomena, verovatno
nita nema. Razumeo ju je i vie nego to je mogla da zamisli.
Teko je kada si razliit u sredini koja te ne voli i ne razume.
On je imao sreu da mu se prui prilika i da je iskoristi. Ona
nije imala takvu sreu. A opet se nije predala. Voleo je ljude
koji su ilavi, koji se ne predaju i ne posustaju lako. Takav je i
on bio, od vrstog materijala. I cenio je one koji umeju da
gledaju u oi, da iznose svoje miljenje bez obzira na posledice.
Kao da niko nije primeivao ni cenio tihu vatru koja je gorela u
njoj. Njen ponos su tumaili kao aroganciju, njene vrline nisu
bile cenjene. Ali on nije kao drugi. On ume da prepozna dragi

kamen ak i ako ga ukaju po blatu i praini.

eleo je da ponovo razgovara sa njom, ali bez radoznale
publike. eleo je da je bolje upozna, da vidi da li ju je dobro
procenio. Nadao se da jeste. Jer u tom sluaju, naao je ono
to mu treba.
U jednom momentu prenula se i pogledala u njega. Zadrao
je oi na njoj i bilo mu je drago to se smela i malo pocrvenela.
Jo jednom ga je pogledala pre nego to se okrenula. Umeo je
da proceni ljude. Sada e videti da li dobro procenjuje i ene.

III
Sutradan se Ketrin vrlo rano probudila. Neki nemirni snovi
muili su je celu no. Jedva je doekala da svane. Tiho se
spustila niz stepenice i skrenula u kuhinju. Nije htela da izadje
na glavni ulaz. Kuhinja je bila put kojim se ee iskradala kad
nije elela da znaju gde je. Ostaci peenja od sino stajali su
pokriveni u uglu. Ona pridje i uze nekoliko zalogaja. Sino nije
mnogo jela. Setila se da ni ser Henri nije. Ba kad je htela da
pogleda ega jo ima, zau se galama iz dvorita. Jedva je stigla
da se sakrije kada naioe dve mlade slukinje. Nisu je
primetile, bile su zauzete kikotanjem i razgovorom.
- Ma, kad ti kaem, nisam videla zgodnijeg oveka od
njega! - uzviknu Poli, a Ketrin se povue dublje u senku.
- Verujem ti - nasmeja se Meri.
- To je ve hiljaditi koji je najzgodniji. Tebi su svi zgodni.
- Ne, ne. Ser Albert je stvarno zgodan, ali i kulturan. A
kako tek fino odelo ima! Sve zlatna dugmeta!
- Ti si se oduevila zbog finog odela, znam te ja - opet se
nasmeja Meri spremajui oko stola.
- Ovog puta sam ozbiljna. ula sam kako ser Don kae da
je iz jako stare i ugledne porodice. Onda mora da je fin i
kulturan. Nije kao... onaj drugi.
- Zato? Ja ba mislim da je Henri Nepobedivi zgodniji od
njega - ree Meri izazovno.
- ta ti je! Jesi li videla kakvo obino odelo ima! Skroz crno.

Bez ikakvih ukrasa. Kao neki sluga iz bolje kue. A ser Albert
ima fine gajtane, pa zlatna dugmeta, pa...
- Dobro, dobro. Daj ovamo tu ivinu. Ledi Staford e nas
poupati ako ruak ne bude gotov na vreme. Ne zanosi se
previe, Poli. To su ljudi koji su doli da prose nae gospodjice,
misli da bi se osvrnuli na nas dve.
- ta ti zna, moda se neki i osvrne - ree Poli zateui
suknju i Meri je pogleda ispod oka. Bila je poznata stvar da je
Poli velika koketa i da je zavrtela pamet mnogim mukarcima i
na susednim imanjima. - Osim toga, od onog Nepobedivog me
hvata jeza. Ne ume ni da se nasmeje estito. Kau da je
namrgoeno utao celo vee. Ja ne volim takve mukarce.
- Ha, to tebe boli! - opet se nasmeja Meri poinjui da radi,
dok se Poli jo uvek zamiljeno vrtela po kuhinji, izbegavajui
da se prihvati posla. - To to te nije zadivljeno pogledao i pao
na teme od tvoje lepote im te ugledao!
Poli je malo prkosno pogleda. Znala je ona kako je zgodna.
- Nije ti namignuo, niti te tipnuo! - smejala se i dalje Meri.
- Da zna, ne gledaju mene samo sluge - naljuti se Poli.
- O, da! Sva fina gospoda u okolini pada u nesvest kad te
vidi!
- Da zna da me ser Albert dvaput pogledao!
- Ma, kako da ne! I sve je potrao da te zaprosi. Poli, uvaj
se. Bolje ne dii tu ludu glavu previe, moe da ti donese
nevolju.
- Ne zna ti nita. Samo si ljubomorna to mene svi
mukarci gledaju.
- Hi, hi! Svima je jezik do kolena kad te vide - peckala ju je
Meri. - Meni se ba svidja ser Henri. Tako i treba da izgleda
pravi mukarac. I da se ponaa.
- Ti si luda. Sav je mraan i ruan. I ozbiljan.
- ta fali tome to je ozbiljan! Treba da se kliberi i osvre za
svakom vrckavom slukinjom?
- Ser Albert se ne osvre za svakom - ree uvredjeno Poli. - I
nemoj da misli da sam toliko luda da se nadam neemu vie
od toga to me pogledao. Znam ja ta ti misli. Ali zaista me
samo pogledao. On e se ionako oeniti naom gospodjicom
Lin.

- ula sam da je i Henri Nepobedivi zainteresovan za nju.

Jadna gospodjica Ketrin - ree Meri uzdahnuvi. Ona je bila
jedna od retkih koja je ovde volela Ketrin, ali nije to smela
mnogo da pokazuje. - Samo da ne bude neke guve oko toga.
Kau da on dobija sve to poeli.
- Sama je kriva to je niko od njih nee. ula sam da je
sino napravila pravu predstavu za veerom. Misli, ako vodi
poreklo od visokog plemstva, da e joj se svi klanjati. Niko ne
eli za enu neku svadljivu otrokonu. A najmanje onaj ko
moe da bira. Ja alim gospodjicu Lin. Ako ser Don ne
nagovori Nepobedivog da odustane od nje i uzme ledi Ketrin, on
e dobiti nau gospodjicu Lin. A ona e presvisnuti pored
takvog mranog grubijana.
- Zato jadna? - naljuti se Meri, koja je vie volela Ketrin. Mislim da je on ba zgodan. Pravi mukarac. Bila bi teta da
uzme Lin. Njemu treba prava ena, a ne neka razmaena
kikotava praznoglavica. Gospodjica Ketrin nije ni najmanje
uobraena. Samo je ponosna i ne eli da je bilo ko gazi.
Uto udje glavna kuvarica i prekinu dalju raspravu.
- ta, jo niste oupale ivinu! Prestanite da kokodaete i
ponite da radite. Poli, ovo ti je poslednja opomena. Ako te jo
jednom zateknem da vrlja po dvoritu sa momcima umesto
da ovde radi, kazau ledi Staford.
Ketrin se tiho iskrade. Nisu je primetile. Muvala se po
dvoritu, sklanjajui se kad neko naidje. Razmiljala je o
malopredjanjem razgovoru. Nepobedivi je izgledao kao ovek
koji ne voli da se izleava. Mora da je do sada ve ustao. Ali gde
je? Da li je uopte izaao? Moda je odjahao rano? On sigurno
nije neko ko e da sedi u kui uz toplu pe. I ta je znailo ono
da on eli Lin? Zar su se ve izjanjavali? To to je Albert od
Aperbrida zainteresovan za Lin nije je naroito pogodilo. Zato
li joj onda smeta to to je i ovaj drugi takav? Nije to sujeta, da
joj bude krivo to se svi udvaraju Lin. I pre je bilo tako. Nju
niko nije primeivao. Ali zar bi onakvom oveku Lin mogla da
privue panju? Neka senka razoaranja pree joj preko srca.
Moda su to samo naklapanja. Nee dozvoliti da je
oneraspoloe dok se sama ne uveri.
Prola je pored tale kad joj neto privue panju. Polako se

vratila.
On je stajao unutra i timario svog konja, ledjima okrenut.
Ona tiho zastade na vratima. Konj je bio prelepa, ogromna
ivotinja, i on uznemireno zaklima glavom kada ju je spazio.
Veliki pas pored njih i dalje je mirno sedeo, samo neprimetno
podie ui i onjui vazduh, ne skidajui pogled sa nje. Izgledali
su zastraujue, svo troje, ovek i dve ivotinje.
- Da li vas ovaj prizor zabavlja ili se udite? Ili mislite da mi
je ovde i mesto, a ne za trpezom bogate gospode? - upita Henri
posle nekog vremena, ne osvrui se.
- Nita od toga - ree ona i oprezno ue nekoliko koraka.
Ne samo pas, nego i konj je izgledao kao da bi mogao da
rastrgne oveka. - Primetili ste me? - upita ona.
Naravno da jeste. Nije ni sumnjala u to. Samo se zaudila
to ju je toliko dugo pustio da ga posmatra. Moda nije eleo da
razgovara sa njom? Ipak jeste, im joj se obratio.
- Naravno. Nemam oi na ledjima, kao to me neki
neprijatelji optuuju. Ali umem da koristim tue oi i ui.
- Znala sam. Taj pas izgleda ba opasno.
- I jeste opasan. Rastrgao bi u dva poteza svakog ko mi se
priblii na samo jedan moj znak. Ne pribliavajte se.
- Neete mu valjda narediti da me pojede?
- To sigurno neu. Ali budite oprezni. Moda sam zakljui
da ste se suvie pribliili.
- Vi sami ne volite da vam se ljudi suvie pribliavaju. Zato
ste izdresirali ivotinje da radoznalce dre na odstojanju.
- Gle, otkud vam taj zakljuak?
- Umem i ja da posmatram i donosim zakljuke iz neijeg
ponaanja. Hoete da kaete da sam pogreila?
- Ne, priznajem da ste u pravu. Nije loe drati ljude na
odstojanju. Kad nekome pruite prst, on trai celu ruku. Ljudi
su nezahvalni, pokvareni i zavidni.
utala je neko vreme razmiljajui o njegovom odgovoru.
- Zar nemate nekog slugu ko je zaduen za konja?
- Mislite da sam siromaan pa ne mogu to da priutim? Ili
da sam prost pa volim da provodim vreme u tali?
- Ne, - poe ona da se brani - pretpostavljam da postoji neki
razlog to sami to radite. Ne morate odmah da mislite najgore o

drugima. O meni. Zato mi stavljate rei u usta? Vrlo ste

nepoverljivi.
- Jesam nepoverljiv. Zato sam i nepobediv. Samo moje ime
kae. Zar ste oekivali neto drugaije?
- Ne znam. U stvari... i nisam toliko iznenaena to sami
brinete o svom konju. Mora da imate veoma blizak odnos sa
njim.
- Pa... Volim da radim oko njega, istina je. Tako zna da ga
nisam zaboravio. I tano je, to neguje na prijateljski odnos.
Osim toga, toliko je divlji da nikom osim meni ne dozvoljava da
mu se priblii.
- Mora da je bilo teko ukrotiti ga, kada je takav - ree ona,
udei se kako lako tee razgovor sa njim.
- Imao sam strpljenja. Za ovakvu ivotinju vredi se
potruditi.
Razmiljala je nekoliko trenutaka o onome to je rekao.
- Mora da vam je veoma odan. Kao i taj pas.
On za trenutak zastade, ali nije se okrenuo prema njoj.
- Da - ree samo.
Verovala je da je to ista istina. Kakav je to ovek koji kod
ivotinja, koje ne poznaju lai i licemerje, moe da izazove
takvu odanost? To mnogo govori o njemu, o njegovom
karakteru.
- To je veliki kompliment za vas, da imate dva stvorenja
koja su vam toliko odana. Ubeena sam da bi i ivot rizikovali
zbog vas.
- U pravu ste. Izvukli su me iz nevolja vie puta, ne tedei
sebe.
- Mora da ste zasluili takvu rtvu. ivotinje to oseaju.
- Nikad ih nisam udario.
- Nije samo to u pitanju. Mislim... mislim da i oni oseaju
vau... odanost - birala je rei, odjednom postajui svesna da je
predaleko otila.
On se osvrnu prema njoj. Jedan crni pramen kose pao mu
je preko ela.
- Poverenje i odanost su veoma vani ako ivite kako sam ja
iveo vei deo ivota. Nekad spaavaju ivot. Zato ste doli
ovamo?

- Mislim... Mislim da vam dugujem izvinjenje zbog svog

ponaanja od sino. Bila sam veoma nepristojna... i gruba.
Oprostite.
utao je nekoliko trenutaka nastavljajui sve vreme sa
radom. Sada su i konj i pas bili mirni. Ona sede na jedan panj
nedaleko od njih.
- Da li alite to vas tada ser Albert nije isprosio? - upita on
polako.
Razmiljala je nekoliko trenutaka.
- Mislila sam da alim. Bila sam vrlo mlada tada. Ali sam
sada sigurna da nije tako. ao mi je samo... to mojih roditelja
vie nema. Ne samo to bi mnogo ta bilo sada drugaije...
nego to mi mnogo nedostaju. Naroito otac - ree ona kroz
stisnuto grlo.
utali su neko vreme. Prijalo joj je to je nije nita pitao, ni
o roditeljima, ni o emu. Imala je vremena da se pribere. Bilo je
malo uznemirujue doi na ivicu suza pred skoro nepoznatim
ovekom. I to ne bilo kim, nego pred nekim ko verovatno ne
zna za slabost. Bila mu je zahvalna to je razumeo njenu
potrebu da malo ute. Ona oseti kako se oputa. Nije joj se
odavno desilo da joj bude prijatno u neijem drutvu, a jo
manje kada ute zajedno.
- Mora da ste imali buran ivot - progovori ona posle nekog
vremena kada se malo pribrala.
- Jesam.
- I dosta ste putovali - zakljui ona.
- Da.
- I ne volite mnogo da priate.
- I to je tano.
- Zato? Volela bih da ujem ono to biste imali da
ispriate. Mislim da od vas ovek moe da uje dosta toga ree ona, i sama sebi zazvua nametljivo i praznoglavo kao Lin
kada iznudjuje muku panju.
On je opet pogleda. Neto joj za trenutak zatreperi u
grudima od tog pogleda. Niko joj se nije udvarao poslednjih
est godina, zaboravila je kako to izgleda, ni on nije bio neki
slatkoreivi udvara, ali imala je utisak da se dobro razumeju.
Bar joj je bilo lepo u njegovom drutvu. A nadala se da je to i

sa njim sluaj. Bar je bio strpljiv i raspoloen da gubi vreme sa

njom.
- ta biste hteli da ujete?
- O, vi ste od onih koji trae da im ljudi upaju rei. Ne
znam. Moda neki upeatljiv doivljaj. Kako ste zaradili taj
oiljak na obrazu? U nekoj borbi?
- To je bilo prilikom opsade jednog utvrdjenja. Teka
borba. Hrabar neprijatelj.
- Da? - ohrabri ga ona, mada se pokajala to je postavila
takvo budalasto pitanje.
Sada e iz njega konano provaliti obuzdavana hvalisavost i
ona e se razoarati to je prizeman i prost kako ga je i
zamiljala pre nego to ga je upoznala, kakvi su i svi ostali na
svetu.
- Jedne noi, dok smo svi spavali u atorima... Nisam ni
sanjao ta e se dogoditi za nekoliko trenutaka...
Ona i nehotice zadra dah. Pa dobro, moda on ipak ima
mnogo vie razloga da se razmee svojim podvizima od ostalih.
Njegov nadimak to dokazuje.
- I? Iznenada su vas napali na spavanju?
- Ugrizao me je pacov.
Ona zaneme.
- Molim?
- Napao me je pacov i ugrizao dok sam spavao.
- Ma vi... Vi terate egu sa mnom! - uzviknu ona i spazi
mali titraj u uglu njegovih usana. Nasmejala se.
- To nije smeno! Zaista je bilo vrlo dramatino i iznenadno!
- ree on obuzdavajui smeh.
-Ah! Hteli ste da me prevarite! ta ste pomislili, da sam
neka praznoglava lutkica koja se oduevljava prizorima borbe i
krvi! Dobro, neu vas vie pitati. Vidim da ne volite o tome da
govorite.
- Pa hteli ste da ujete kako sam dobio oiljak.
- Pravo da vam kaem, uplaila sam se da ete se hvalisati ree ona iskreno.
Od njegovog pogleda punog odobravanja udari joj neka
vruina u obraze. Da, zaista su se dobro razumeli. ak... ak je
poinjao da joj se izuzetno dopada. Delikatnost, humor,

autoritet... primetila je kod njega ve osobine koje je cenila.

- To nikad ne radim. Rat, ubijanje, sakaenje... to nije za
hvalisanje. To je sve okrutno, gadno i nedostojno - ree i on
sada ozbiljan.
Zagledala se u njega. Uinilo joj se da ga sad zaista prvi put
vidi. U stvari, sino ga i nije ba zagledala. Ali svidjalo joj se
ono to vidi. Mlad, vrst, zgodan ovek, uz to sa ponaanjem
koje moe samo da mu slui na ast. Do sada nikakvu glupost
nije lupio.
- Pitate se zato sam onda tako neto radio? Pa vidite... kad
neko rano ostane siroe, ne moe mnogo da bira. A ako mu se
ve ukae prilika, ako ga dobar ovek uzme kod sebe, mora da
iskoristi priliku maksimalno. Ja nemam nikakvo poreklo. To
ste ve uli. Nisam iz neke uvene porodice plave krvi. Zbog
toga sam morao da se potrudim da do uspeha, imanja i
potovanja doem drugim putem. Sopstvenim trudom.
- Nemojte nikada da alite zbog toga. Va trud e omoguiti
da vi lino steknete potovanje. Kad potujete nekog samo zbog
njegovog zvunog imena, a znate da nije dobar ovek, to onda
nije pravo potovanje.
- Mislite?
- Pitajte ove vae ivotinje da li znaju imate li zvuno
poreklo ili ne. Ili im to nije vano. Vani ste im samo vi. I va
odnos prema njima.
- ivotinje su drugo. One imaju instikt i prirodni dar. Ljudi
su licemerni i podmukli. Od njih nikad ne oekujem ni
potovanje ni odanost. Ima vrlo malo ljudi za koje mogu da
kaem da mi prija njihovo drutvo.
Namestila se bolje na onom panju gde je sela maloas,
pitajui se nehotice da li bi i nju svrstao meu te ljude. Jer je,
shvatila bi, volela da je tako i da joj vreme leti u njegovom
drutvu. Odavno nije sa nekim ovako prijatno razgovarala. ta
njoj vredi dobro poreklo kad nema slobodu? Ona je sada
ujakovo vlasnitvo. A ve prekosutra e biti neije tue.
- Primetila sam sino da niste mnogo ni jeli ni pili. Je li to
zbog drutva ili neeg drugog? - upitala je tiho pribliivi
lagano ruke psu, koji poe da je njuka.
- I inae malo jedem, a skoro nikad ne pijem. Naroito kada

sam na neprijateljskoj teritoriji. Onda stalno treba biti u

pripravnosti i bistre glave.
lako je osetila da se primedba nije odnosila na nju lino,
ona sva pocrvene. Ali ipak nije pokuala da ga razuveri. On nije
glup, i jeste zaista na neprijateljskoj teritoriji. To bi i mievi u
rupama mogli da osete.
- Cenim to to ne pokuavate da me uverite da sam ovde
doekan sa dobrodolicom, rairenih ruku, kao to je to
situacija sa Aperbridom.
- Neu da vas razuveravam kada ste u pravu. Oseam da
nisam bila od pomoi po tom pitanju i ao mi je zbog toga. Ali...
Vidite, on je od onih koje smo malopre pomenuli. Sve to ima
dobio je na roenju. Nikada nije imao problem da bude
prihvaen bilo gde, jer njegovo ime ide ispred njega i kri mu
put.
- I moje ide ispred mene. Nepobedivi. Mora da ste me
zamiljali kao nekog smrdljivog prostaka, koji pljuje, psuje i
prederava se, i nije dostojan ni da ue na glavnu kapiju, a
kamo li da sedne za sto sa vama.
- Oprostite, - poe ona ustro da se brani - ja... ako vas i
jesam tako zamiljala, priznajem da sam pogreila. To sam i
dola da vam kaem. Izvinjavam se zbog svojih predrasuda
prema vama. I ako sam vas sino uvredila zbog njih.
- Vidim ta pokuavate. Pribliili ste se i isprobavate
odanost mog psa. elite da je preotmete za sebe ree on
optuujui a ona tre ruku.
Osmehnula se. Onda potpuno isprui ruku i pomilova lepu
ivotinju po glavi. On joj liznu ruku i mahnu repom.
- To do sada nikome nije uspelo. Priznajem da ste veti ree on gledajui je kako mazi psa.
- Zasluio je. Moda vam je odan, ali mu treba i malo
nenosti - ree ona ekakui ivotinju iza uiju.
- Svakome treba malo nenosti.
Ona povue ruke ne gledajui ga. Oseala je kako joj
vruina zahvata ivicu obraza i iri se po celom licu, i ljutila se
zbog tog crvenila. ta je eleo ovim da kae? Da li se ova
primedba odnosila na nju?
Bojaljivo je podigla oi i videla da je zavrio sa timarenjem

i da sada eka konja po glavi i neto mu apue. Tako ne

moe da se ponaa neko ko ne voli ivotinje. A kakav je ko
ovek vidi se po njegovom ponaanju, a ne po onome ta govori
ili misli. Posmatrala je njegova iroka ledja. Miii su se
nazirali ispod jednostavne tkanine. Setila se kako su mu nali
manu da je prosto obuen. A njoj se ba to dopadalo. to mu
ne treba nikakvih ukrasa. to je ba takav kakav je, ne treba
mu ni dodati ni oduzeti ba nita.
Okrenuo se i uhvatio njen pogled. Ona se sve smete od tog
kratkog susreta oima. Nije je pitao ta je mislila u tom
trenutku dok ga je gledala a ona ne bi ni umela da mu
odgovori.
- Jeste li pismeni? - upita on. - Neto mi govori da ste
obrazovani.
- Je l' to problem? - upitala je malo otrije nego to je elela.
- Ne, zato pitate?
- Mukarci se plae obrazovanih i pametnih ena. Misle da
e se tako lake primetiti njihova glupost, pretpostavljam - i
dalje je bila otra, mada nije gledala u njega.
- Kakvim ste to ljudima vi bili okrueni? - ree on
neoekivano, ali ne i Ijutito.
- Zato? - klonu ona, gubei volju da se raspravlja. Njegova
primedba delovala je gotovo neno i zatitniki. A tako se
odavno niko nije postavio prema njoj. Mislite da su oni
doprineli da postanem svadljiva, dangrizava i gruba?
Pogledao ju je.
- Ne. Mislim da su na sve naine pokuavali da vas slome
ali da nisu uspeli u tome. I to mi se svia kod vas.
Ona ostade bez rei na ono svia kod vas. I sama je bila
iznenaena koliko joj je ta izjava znaila.
- Ja... Ja... Vi ste jedini koji me nije nagrdio i pobegao posle
mojih izjava. Vi... me jedini razumete - ree ona gutajui elju
da zaplae.
- Zato bih tako neto uradio? Pa, primetili ste da nisam
plaljiv - nasmeja se on prvi put.
Ona se zagleda u njegovo lice, zaboravljajui se. Osmeh mu
je promenio ceo izgled. Kao da se pred njom iznenada pojavio
sasvim novi, svetli ovek, izronivi iza maske onog mrkog, kog

pokazuje javnosti. Ona se sva strese od uzbudjenja. Kakve li on

tajne dubine krije u sebi? Kako bi volela da istrai te tajne,
slojevite dubine. Nikada nije upoznala nikog kao to je on.
Primetila je da je gleda, ali od snane reakcije na njega
zaboravila je ta je htela da kae. Bojala se da je primetio kako
je zurila u njega.
- A vi, jeste li pismeni? - upita ga tiho, molei se u sebi iz
dna due da joj da potvrdan odgovor. To je zaista bilo vie nego
to je oekivala, ali oseala je da joj njegov odgovor mnogo
znai.
- Jesam. Iznenauje vas to?
- Oh! - nije mogla da zaustavi uzdah olakanja.
On se osmehnu uglovima usana, posmatrajui njeno
ozareno lice. Zar joj je toliko nedostajao neko pismen u okolini?
Bila je presrena kao da joj je rekao najlepi kompliment na
svetu. Kako bi volela da to ee moe da posmatra, istrauje
taj njegov osmeh. Bio je kao neprocenjivo blago retke lepote
koje je, oseala je, bilo nedostupno za veinu ljudi. Obuze je
neopisiva srea pri pomisli da je ona bila jedna od malobrojnih
povlaenih kojima je dozvolio da mu vidi osmeh. Ali nita mu
ne ree. Bojala se da je i sam primetio ta misli, i da je malo
nepristojno preterala sa svojom reakcijom.
- Ne samo to sam pismen, nego govorim i nekoliko jezika.
Zar mislite da sam samo ubijao na svojim putovanjima? - upita
na istom francuskom.
Osetila je kako joj se opet budalasto presrean izraz iri
licem, ali nije mogla da se obuzda.
- Govorite i francuski? - upita ona polako, priseajui se
ve skoro zaboravljenih rei. Odavno ga nije govorila, ve est
godina.
- Latinski i francuski bolje, ali znam jo nekoliko jezika odgovori on na latinskom.
- Vi ste puni iznenadjenja. Govorite mnogo bolje nego ja ree ona vraajui se na engleski. - Nisam vebala ve dugo.
Ovde nemem prilike da radim nita to volim.
- Kao na primer?
- Pa... volim da jaem. Otac me uvek vodio sa sobom u lov.
Imao je odline sokolove. Bila sam dobra u tome. Bar me on

tako hvalio. Moda je i preterivao, ali ja sam verovala da sam

dobra.
- A, i sokolarenjem ste se bavili. Odmah sam uoio da ste
prava arobnica sa ivotinjama.
Ona oseti blagu vrtoglavicu od njegovih pohvala. Osetila se
glupo to su joj se oi napunile suzama, toliko da je ve poela
sebe da grdi. Jo malo pa e mu prii da mu polie ruku u
znak zahvalnosti to je tako neoekivano dobar! Sada joj je bilo
jasno kako je dolo do one slepe odanosti ivotinja prema
njemu. Nita nije bolja ni od pasje, ni od konjske vrste, grdila
je sebe, ali neto toplo razlivalo joj se grudima i nadimalo je do
guenja.
- To je bilo nekada - jedva je izustila pokuavajui da se
stia. - Ujak mi ne dozvoljava da idem u lov sa njima.
- Zato? - upita on malo otro.
Ta otrina joj se dopala, naroito to ni jednom nije bila
uperena protiv nje. Ne, sa njom je uvek bio odmeren i strpljiv,
pravi kavaljer. Ko bi to pretpostavio. Otar je bio sa ujakom, a
prezriv sa Aperbridom. Kakav li je tek opasan sa pravim
neprijateljima? Mora da ga uvaavaju i oni koji bi ga radije
prezirali.
- Ah, nije vano - ree ona pometeno. Nije elela da izgubi
ono lepo miljenje koje je poeo da stie o njoj.
- Hajde, recite. Mene nita ne moe da iznenadi. Mislim da
ste to ve primetili. Koliko vidim, dobar ste posmatra.
- Pa... vidite, i sami ste uli da je moj otac bio dosta
liberalan... A ja sam bila njegovo jedino dete... Nije imao sinove,
pa...
Strpljivo je utao i putao je da govori.
- Dozvoljavao mi je da jaem muko sedlo - ree ona
napeto posle male pauze.
Eto, sad je rekla. Koji bi mukarac u ovo doba tolerisao i
razumeo tako neto. I crkva brani oblaenje ene u muko
odelo, a kamo li nedolino sedenje na konju. enama je bilo
mesto u kui, pored prozora, uz vez, da uvaju decu i brinu se
o posluzi, a ne da jurcaju okolo slobodno i nesputano kao
mukarci.
- Razumem. Ser Don svakako nije od takvih ljudi koji bi to

dopustili - ree on.

Ketrin se malo sneveseli. Sada je preterala. Nije trebalo da
mu prizna tako neto. Ono sino moda joj i oprosti, ali ovo je
bilo nedopustivo. ak i zvanino kanjivo.
- ao mi je to nisam imao prilike da upoznam vaeg oca.
Rekao sam vam ve, imam utisak da bi mi se dopao.
Ona podie glavu. Od njegovog pogleda poe da se topi
nahvatani led oko njenog srca.
- Sigurna sam da biste se i vi dopali njemu. On je umeo da
u ljudima prepozna stvarne vrednosti, dobre strane i prednosti.
I uio me da ne podleem predrasudama. A ja sam ga sino
izneverila, bar to se tie vas. Znate li da ste me podsetili na
njega?
- To je veliki kompliment sa vae strane, hvala.
utali su nekoliko trenutaka. inilo joj se da je sve reeno,
a opet, da ono glavno jo nije. Ponovo se zbunila.
- Treba da idem. Ve sam se dosta zadrala. Ako primete da
sam ovde sama sa vama, to e biti dodatni razlog da... vas
pritisnu da prosite mene - ree ona izbegavajui da ga pogleda.
- U pravu ste, bolje da idete - ree on, a ona sakri
razoaranje zbog takvog odgovora.
Mogao je da joj kae... da joj kae kako ne treba da brine,
da je on doao do zakljuka da eli ba nju, i da e nju prositi
od ujaka. Nije je previe zapanjila ta iznenadna pomisao. Bila je
svesna da je u toku razgovora totalno promenila miljenje o
njemu. Da je daleko od toga da misli da je prost i... sve ostalo.
Ne, sada je zaista fascinirana njime. Nikada nije imala priliku
da upozna nekog takvog, tako jaku linost, pravog oveka. Kao
to je bio njen otac.
- Da, bolje - ree ona neveselo i ustade.
Saekala je nekoliko trenutaka, ali kad on nita ne ree,
okrenu se i otra. Na uglu nalete na Lin.
- Gde si ti do sada? Da nisi pokuavala da pridobije
poeljnijeg mladoenju? - upita Lin podsmeljivo.
- Nikako. Svi su zainteresovani za tebe - ree sumorno
Ketrin i podje dalje.
Lin zadovoljno ostade da gleda za njom. I sama je bila
svesna toga. A Ketrinino nezadovoljstvo uvrivalo je njenu

samouverenost.
Ketrin se sakrila na svoje omiljeno mesto, gde niko nije
mogao da je nae. Popela se uz merdevine i zavukla u seno.
Odozgo je neprimeena mogla da posmatra celo dvorite. Sluge
su se muvale okolo i oijukale i smejale sa slukinjama. Svi su
izgledali lepe raspoloeni od nje.
Ugledala je Alberta od Aperbrida. Iao je dvoritem visoko
uzdignute glave, kao da svima eli da omogui pogled na svoj
savreni profil. Ketrin stisnu usne. Uh, kako je mogla da
pogrei. Zapela je da se uda za njega poto-poto. A on je samo
obian naduveni uran. Ali ni onaj drugi nije izgledao previe
zainteresovan za nju. Nije ba bila veta u flertu i imala je
utisak da je ono od malopre bio prilino jadan pokuaj. ta da
radi?
Jedna suza skliznu niz obraz. Sada je potpuno sigurna. Ne
eli da se uda za Alberta od Aperbrida. eli Henrija
Nepobedivog. Zamisli, ko bi to rekao. Uvek su je optuivali da je
uobraena to je od Lesterovih, da suvie die glavu, da je ak
nepristojna prema niima od sebe. Ali to se nikada nije
odnosilo na neije poreklo. Samo na ponaanje i line
vrednosti. Jeste, odbijala je prosce koje joj je ujak dovodio. Ali
to su sve bili prostaci i glupai, koji su se ionako razbeali
glavom bez obzira na dve-tri njene prezrive reenice. Ali ovaj je
bio drugaiji. To je morala da prizna. Kako je mogue da neko
ko nosi tako bezvezan nadimak moe da bude toliko...
pametan, obrazovan i fin? I kako su samo ljudi glupi i plitki,
kad ispod njegove hrabrosti, snage i navike da mu se svi
sklanjaju s puta i da pobedjuje, da ispod toga ne vide kako je
on paljiv i dobar?
Eto, ubedjena je da ni Lin nita od toga ne primeuje. Ona
je uvek dobro zapaala zgodne mukarce, ali kod ovog je jo
uvek zaslepljena priama koje je ula o njemu. A trenutno i
Albertom od Aperbrida i njegovim profilom. Nije ni imala prilike da razgovara sa Henrijem, da uoi kod njega prave
vrednosti. Pitanje je ta e biti kada to uoi. Ona ovde ima
prednost da moe da bira. Uz to, ima vei miraz, i oca uz sebe
da joj omogui da dobije kog poeli. Ako uoi da je Henri bolja
prilika, da je bolji, zgodniji i pametniji, Albert od Aperbrida

ostae za nju, Ketrin, kao i svaka odbaena igraka njene

rodjake. ta da radi? Da neto preduzme? Ali ta?
Ve je razgovarala sa njim. Dozvolila je sebi da mu pokae
odobravanje ili dopadanje, morao je to da primeti. ak joj se u
nekoliko navrata uinilo da se i ona njemu dopala. Ili bar da je
ispravila onu svoju glupost od jue. Ali njegove poslednje rei
poljuljale su joj nadu i samopouzdanje. On je verovatno jo
uvek zainteresovan za Lin. Ah, do avola i ponos Lesterovih. Ne
sme da prokocka svoju budunost. Ovo joj je poslednja prilika.
Skliznula je niz merdevine. Sad ili nikad.
*
*

Henri od Tornvuda stajao je jo uvek zamiljen u tali.

Onda pridje svom psu i unu pored njega. ivotinja radosno
zamaha repom.
- ta kae na ovo? Jesi li iznenanaen kao ja? Koja se tebi
vie svidja, jeziava ili umiljata? - ekao ga je po glavi i vratu.
- Tebi se vie svidja ova aava, oseam to - pas ga liznu po
ruci. - ta je bilo, treba ti nenost? Pa, slaem se. Svakome
treba. Lepo sam joj rekao, ta kae? Ali sva se zbunila. Nije
navikla na komplimente i udvaranje, to je oigledno. Samo na
borbu da odri glavu iznad vode. A ovde to nije lako. Po tome
smo slini, reklo bi se. I moj ceo ivot je borba. Ni ja nisam
navikao na finu konverzaciju za plemikom trpezom. Navikao
sam da do svega dolazim preko znoja, blata i krvi. To moda
nije dobro. Takav nisam mnogo poeljan finim damama. A
jednu takvu ba treba da odaberemo i odvedemo kui.
Zau se uanj. On naglo ustade kad ugleda Ketrin na
vratima tale.
- Ledi Ketrin, ta nije u redu? - prie joj on u nekoliko
koraka.
Nervozno je krila ruke i grizla usnu. I tresla se kao u
groznici.
- ta vam je? Jeste li dobro? - upita on malo tie.
Ona ga pogleda u oi. Sada je ve stajao ispred nje.

- Htela sam da vam kaem... da vas pitam... u stvari

nisam... - poe ona zbrkano, a on je stajao i ekao. Iz iskustva
je znao da ljudi kad ih pouruje, jo vie se spetljaju. - Oh, vi
ba neete da pomognete! - uzviknu ona nestrpljivo i on podie
obrvu. - Vi ste ovde po nalogu ser Roberta. Pretpostavljam da
vam je u principu svejedno koja e vam od nas postati ena. Ni
jednu ne poznajete dobro. A vama treba neka visokog roda i
porekla. Pa sam mislila... hou ka kaem... da ja nemam nita
protiv da zatraite moju ruku! - izbaci ona konano. Poelela je
da istog momenta propadne u zemlju, da nestane, da je nema.
- Nemate? - upita on polako, zagledajui joj lice, poto je
krila oi.
- Oh! Nisam mislila da vas uvredim! - doseti se ona i
pogleda ga preplaeno. Istog trena zarobi je dubina njegovih
tamnih oiju. - Nisam elela... - zamuca ona - ...samo sam
mislila...
- Da? ta ste eleli?
Ona proguta knedlu. Kad je ve zapoela, mora ovo
dostojno i da zavri. Nije elela da joj ostane Albert od
Aperbrida. Mora sama da se pobrine za to. Uspravila se i
pogledala ga u oi.
- Nemojte da mi oteavate. Znate da mi je ovo vrlo
neprijatno. Ja ne bih trebala da radim ovo. Ali ipak sam
poelela da vam kaem da mi se dopalo to - ona sva pocrvene to to ste obrazovani, fini i... i paljivi sa ivotinjama.
-To sa ivotinjama... je bilo presudno da o meni steknete
pozitivno miljenje?
- Oh... Znate vi na ta ja mislim!
- eleli biste da odaberem vas za enu i da vas zaprosim
veeras?
- Da - ugrizla se za usnu i ponovo ga pogledala. Gorela je
od elje da ga pita ta misli o njenom predlogu, da li pristaje,
ali nije imala vie snage. - Ja sam vam rekla ta sam imala. A
vi razmislite. I ovo je bilo previe nepristojno za finu damu iz
dobre kue.
Uspravila se naglo, okrenula i otrala pre nego to je stigao
bilo ta da kae.
- Pa, Dorf, izgleda da je problem reen. Neemo da

razoaramo otmenu damu kada je bila toliko hrabra da se

ponizno ponudi, ta kae? - okrenuo se on psu sa
nedokuivim osmehom.
*
*

Ruak je protekao u pokuajima ser Dona da zabavi goste.

To se inilo kao lak posao kada je Albert od Aperbrida u
pitanju. On je jeo, pio i u svakom pogledu uivao u
gostoprimstvu. Nasuprot tome, Henri od Tornvuda sedeo je
zamiljeno i utljivo i po obiaju vrlo malo jeo, a jo manje pio.
Ser Don na kraju prestade da ga nutka i okrenu se onom
drugom, koji je sedeo pored njegove erke, kao da je ve sve
ugovoreno.
Ketrin je sedela malo nie i sa strepnjom bacala poglede na
utljivog Tornvuda. Nije se kajala to mu je prila, ali brinulo
ju je njegovo utanje i povremeni prouavajui pogledi kojima
je prelazio po svima njima. Ulovila je jednom kada je pogledao
Lin, i neto joj stee srce. Nije joj nita rekao ni obeao. Moda
mu se ipak Lin svia i nije zadovoljan to ona ve otvoreno
koketira sa Aperbridom. A moda mu se ne svidja ni to to mu
se ona tako otvoreno ponudila. On eli otmenu damu. Ono
sigurno nije bio gest otmenosti i prefinjenosti. Fine dame ne
silaze u talu da se nude prascima. Uh, poludee od brige.
Zato joj nije rekao ta e da uradi? Moda i nije tako fin i
dobar kako je pomislila jutros. Moda je samo imao elju da
natera jednu finu damu da prizna da joj se dopada?
U jednom momentu susretoe im se pogledi. Ona pocrvene
i spusti svoj, ali opet podie oi prema njemu. Bilo je teko
izdrati jedan takav pogled vie od nekoliko trenutaka, ali
uspela je. Srce joj jako zalupa. Moda nije princ na belom
konju, ali u ovoj situaciji bolji je od Aperbrida. Mnogo, mnogo
bolji. U stvari, presvisnue ako je nateraju da se uda za
Aperbrida, kad tako jako eli ovog drugog.
Ruak kao da je trajao itavu venost. Kada su konano
ustali od stola, ona poe prema vratima. Tornvud je stajao u

blizini i morala je da proe pored njega. On joj se neprimetno

nakloni i ona uzvrati. Ali zato je tako ozbiljan? Bar neki znak
da joj je dao da e uiniti ono to je traila od njega. Oh, on se
njoj svia, da vie ne zna za sebe! Presvisnue ako je odbije,
ako zaprosi Lin. Ali nita vie nije mogla da uradi.
Otrala je uz stepenice do svoje sobe i namakla rezu.
IV
- Ser Done, ja bih, ako nemate nia protiv da odluimo po
pitanju onoga za ta smo doli kod vas - ree ozbiljno Henri
kad su ustali od stola. - Mogli bismo mi jo da se gostimo,
jedemo i pijemo kod vas, ali ja sam zauzet ovek i malo mi se
uri. Pa, ako bismo mogli da donesemo odluku i zavrimo tu
obavezu, bilo bi odlino. Naravno, trebalo bi da budemo
prisutni svi, i ser Albert i naravno ser Dajls, kao predstavnik
ser Roberta od Kartvuda, ija je ovo zamisao bila - zavri on
poslovnim tonom.
Niko ne dobi ni najmanju elju da mu protivurei.
- O, svakako, svakako! - unezveri se ser Don. - Doite u
moju radnu sobu. Tamo nas niko nee uznemiravati. Poite vi
napred, odvee vas, evo ja odmah stiem.
Henri primeti kako je priao eni i erki i brzo im neto
rekao. One ga obe pogledae preplaeno. Oigledno nisu
oekivale da se Henri od Tornvuda ovako rano izjasni.
- Ser Done, kao to sam maloas rekao, ja sam zauzet
ovek - poe ser Henri od Tornvuda kada su se svi smestili u
radnu sobu. - Nemam mnogo vremena za goevanje. urim se
da sredjujem imanje, tamo ima dosta posla. A poto se
unapred zna da mora doi do dva venanja, zato odlagati
neminovno? Ja u sada rei ta imam, a moe to posle i ser
Albert, ako ima neto da kae po tom pitanju. Vidite, svi znamo
da ja nemam ugledno poreklo, da sam uspeo i naao se ovde
gde jesam samo zahvaljujui svom linom trudu i zalaganju.
Prema tome, ser Robert je pametno zakljuio da mi sada samo
nedostaje ena iz dobre kue da bi moj uspeh bio potpun.
Vidite, ja ne krijem da sam zahtevan ovek, to ve svi znaju.

Kod mene nije ovako zabavno i oputeno kao kod vas, ser
Done, ili kod vas ser Alberte. Imanje koje sam dobio prelazilo
je iz ruke u ruku i nije dobro odravano, tako da tamo ima
dosta da se radi. Ali video sam da su vaa erka i neaka
vredne osobe i da bi bilo koja od njih odgovarala tom zadatku ree on ozbiljno, a ser Don proguta knedlu na te rei. Naravno, moj ponos mi ne dozvoljava da uzmem neku sa
manjim mirazom nego to bi dobio ser Albert, jer, ako on ima
uglednije ime, ja imam poznatije ime i jau desnicu, pa je i to
pitanje reeno. Da li se slaete sa mnom obojica? Za poetak
bih voleo da raistimo pitanje miraza, i mislim da je ovo
korektan zahtev - zavri on energino.
Ser Albert bi moda i promrmljao neslaganje, ali pomenuta
desnica je bila prisutna u sobi, blizu njega, tako da i preko
volje klimnu glavom. Ser Don je bio kao na iglama, sav bled i
unezveren. Sada je morao da rei pitanje ivota svojoj mezimici.
Kako da izbegne ovakvog oveka koji potpuno neuljudno u
neijem salonu preti svojom desnicom? I uz to pria kako na
njegovom imanju ima mnogo da se radi. Zar on svoju jedinicu
Lin tamo da poalje? Pa ovaj ovde bi je za godinu dana potpuno
iscrpeo. Nije ona navikla na rad. Samo na zabavu i flert. Mora,
mora da savlada strah od Nepobedivog i potrudi se da obezbedi
Aperbrida za zeta, pa ta bude. Sad je poslednja prilika.
- Svakako, ser Henri, da e obe dobiti isti miraz, to se
podrazumeva, naravno - zabrza on, iako se to nikad nije
podrazumevalo.
Do sada je bila situacija da sve dobija Lin, a Ketrin skoro
nita. Ali desnica ser Henrija bila je veoma jak argument da se
brzo sloi. Razoarae Alberta od Aperbrida, kome je nasamo
obeano mnogo vie uz Lin. Ali morae da razume, vidi i sam
kakava je situacija. Nema cenjkanja sa ovakvim pregovaraem.
I Albert se nije protivio kada je pomenuto to pitanje. I on se boji
Henrija Nepobedivog i ne sme da se pobuni protiv njegovog
predloga, naroito to je prisutan ser Dajls, koji nadgleda
regularnost pregovora i to se podjednaki miraz za obe ini kao
asno reenje.
- Sta vi imate da kaete, ser Done? Ili vi ser Alberte? Ja
sam dosta priao, da ne preteram - ree Henri streljajui

pogledom, a ser Don oseti kako mu se hladna jeza sputa niz

kimu. Zubi poee da mu cvokou. Sada ce morati da kae
ono to misli.
- Pa vidite, ser Henri... Ja sam vam ve pomenuo da je
moja neaka Ketrin jo boljeg porekla nego moja Lin - naglasi
on. Poreklo je Nepobedivom najvanije, po svemu sudei. Zato
mora posebno da se naglasi poreklo Lesterovih. - Ser Persi
Lester bio je roak ser Roberta, naeg zatitnika, znate da je
bio od visokog plemstva. to se tie vae elje da dobijete enu
iz dobre porodice, ona tu odgovara u potpunosti. Porodica
Lesterovih potie od davnina, vrlo je ugledna. Moja porodica je
bila presrena kada je ser Persi reio da se oeni mojom
sestrom. Veoma smo ponosni na te porodine veze i stalno ih
istiemo. Ledi Ketrin je... on proguta knedlu, smiljajui
kako da njenu lou narav prikae u najboljem svetlu - takodje
svesna svog dobrog porekla, ali to vama samo ide u prilog. Vi
niste ovek kome e da smeta bilo kakva sitnica. Ona je ipak
lepo vaspitana i fina dama. To to je sino priala... mislim da
je vie bilo meni namenjeno kao zamerka za neke dosadanje
stvari, a ne vama.
- Znai, vi mi nudite nju? - zakljui ser Henri istim
hladnim tonom, fiksirajui ga pogledom.
- Ja... ovaj... rekao sam vam... Vi ste ovek od autoriteta,
umete da izadjete na kraj i sa mnogo jaim neprijateljem...
Mislim, ne sa neprijateljem, ona vam nee biti neprijatelj... U
stvari... Ja je toplo preporuujem. Dau joj isti miraz kao mojoj
Lin - izree on ostajui bez daha.
- Hm. Vi mislite da sam glup, i da u se upecati na njeno
bolje poreklo? I ja i vi, a i Albert od Aperbrida svesni smo da je
ona svadljiva i nezgodne naravi. Mislite da e mi odgovarati
takva ena?
- Pa... ja... - poe ser Don da se preznojava. Eto, poelo je
ono ega se toliko plaio. Ubedjivanje sa Nepobedivim.
- Ali, poto elim da pokaem kako ja nisam prek i nasilan
ovek kakav me glas bije, moda bi moglo da se razgovara o
tome. Ali to to ste obeali nee biti dovoljno. Slaete li se, ser
Dajlse? Kad prodava eli da proda loiju robu, mora da
ponudi neki popust uz nju. elim uz nju sve njene knjige sa

imanja Lesterovih. Kao i deset komada nametaja ili bilo ega

to ona poeli da ponese za uspomenu sa svog nekadanjeg
imanja.
- A? - zinu glupo ser Don na neoekivani zahtev. On je
oekivao mnogo skuplje cenjkanje. Ali prvo zaprepaenje zbog
relativno lakog pristanka brzo zameni poslovna strana. Kakvih deset stvari? - upita oprezno. Ser Henri je skoro izrekao
pristanak, moglo bi da se malo pregovara oko dodatnih
uslova...
- Da li mislite da sam naivan i da u prihvatiti jednu tako
svadljivu, dangrizavu i neprijatnu osobu za enu samo zato
to ima ugledno ime? - naljuti se ser Henri, a ser Don vidno
preblede.
Ipak ne sme da ga ljuti. Bolje da uz nju da i mnogo vie, i
da osigura svoju Lin, nego da rizikuje.
- Ne, ne, samo sam hteo da znam koje stvari - poe on da
muca.
- Neka ona napravi spisak. Danas je petak. U nedelju e se
obaviti venanja. Do tada imate vremena da dopremite sve to
stavi na spisak. Ne elim da kui vodim enu koja e da mi
zakera i zvoca od prvog dana. Mora bar neim da bude
zadovoljna. Jeste li razumeli?
- Da, svakako. Veoma pametno, ser Henri. Vi ste dosetljiv
ovek. Pozvaemo je da odmah napravi spisak i neko e otii
tamo po te stvari.
-I po knjige.
- Ser Henri, u poverenju, bolje da joj ne dajete knjige. To
itanje i obrazovanje nije dobro za enin karakter. Vidite kako
je dovelo do problema to to joj je otac sve doputao.
- Do kakavih problema? Pa vi ste nju na sva usta samo
hvalili! Niste pominjali da je problematina. Hoete da kaete
da neu moi da izadjem na kraj sa njom?
- Ma, ne! Nisam to hteo da kaem, nikako. U pravu ste.
Bolje je da se neim zanima to je interesuje nego da pravi
guvu. A i vi ste sposoban ovek i umeete to svakako sami da
reite.
- Ser Dajls, jeste li zapisali sve? elim da to sve pismeno
dostavite ser Robertu. Iznos miraza, sve to ulazi u na dogo-

vor, kao i dodatne knjige i deset linih stvari ledi Ketrin sa

njenog nekadanjeg imanja. Sve to popiite u nekoliko
primeraka, za svakog po jedan.
- Svakako, ser Dajlse, stavite sve na papir. Znate, veridba
ima istu teinu kao i brak. Da posle ne bi bilo nekih
problema... - cupkao je ser Don bojei se da se Nepobedivi ne
predomisli.
- Kakvih problema? Vi samo neke probleme pominjete upita ser Henri sa svojim zastraujuim izrazom lica.
- Nikakvih. Apsolutno nikakvih - presee se ser Don. - Vi
se slaete sa svim ovim, ser Alberte? - upita ser Don
sugestivno, klimajui glavom.
- Slaem se - ree Albert kada je zavirio da vidi koliki e biti
miraz.
Nije eleo da sakrije nezadovoljstvo, ali nije nita rekao.
Pred Nepobedivim nije smeo da pokae prezir. Zar njima dvojici
isti miraz!. U stvari, kada se uzmu u obzir ove dodatne stvari,
ispada da Nepobedivi dobija vie od njega. Ali dobro. Ona
Lesterova izrasla je u pravu lajavicu. Sva srea to se nije
onda, pre est godina oenio njom. Dolo mu je da se nasmeje.
lako Henrija od Tornvuda smatraju nepobedivim, sada je
pobedjen, a da to i ne sluti. Lin Staford je lepa i pitomija.
- Ser Dajls e se pobrinuti oko tih detalja. On je ovek u_
godinama, iskusan i pouzdan. elim da svi potpiemo ugovor ree ser Henri.
-To e biti za pet minuta - ree ser Dajls, krijui osmeh.
Ba im je Henri dobro saterao strah u kosti. I treba tako, sa
takvim ljigavcima, mislio je. Njemu lino Henri je bio veoma
drag. Znao ga je ve dvadest godina, jo kad je kao goljavi,
preplaeni deko stigao na imanje ser Roberta. A vidi ga sad,
kako zavodi red meu onima koji misle da su bolji od njega.
Kad je potpisan ugovor, ser Henri izadje prvi.
- Pa, ser Dajlse, moete da javite naem zatitniku da je
sve u redu - ree sa olakanjem ser Don, kada je sve konano
bilo gotovo.
- Ipak Nepobedivi nije ba nepobediv - zakljui otrovno
Albert od Aperbrida, poto je ovaj izaao. - Vidite kako se lako
odrekao vae erke. Mislim da smo mi ovog puta odneli

pobedu, ser Done. Bili ste odlini malopre dok ste ga

ubeivali.
- Ne bih toliko likovao da sam na vaem mestu, ser Alberte.
Poznato je pravilo da ser Henri od Tornvuda, zvani Nepobedivi,
uvek odabere najbolje - ree ser Dajls sklapajui potpisane
ugovore i izadje sa zagonetnim osmehom.
Ser Albert ostade da smrknuto zuri za njim.
- ta je ovim mislio da kae? - upita on.
Ser Don ga uze pod ruku i povede napolje. Trebalo mu je
malo vazduha, posle svega. Ipak je uspeo. Ledi Staford ga
stalno kritikuje kako je nesposobnjakovi, ali sada je zaista
vrlo lako uspeo da nagovori Nepobedivog da uzme Ketrin.
Zasluuje svaku pohvalu za taj uspeh.
*
*

Ser Don je ve bio u salonu sa svojom porodicom kada

udje Ketrin, koju su hitno pozvali. Podozrivo je pogledala
njihova pobednika lica, a strah joj se uvue u srce.
- Draga Ketice, - poe njen ujak, a ona skupi oi jer posle
takvog uvoda obino bi sledilo neto neprijatno - prosidbe su
zavrene. ao mi je ako e biti razoarana, ali ti e se udati
za Henrija od Tornvuda.
- Ja dobijam Alberta! - ubaci se Lin pobedniki.
Ketrin je napregnuto posmatrala ujaka. Je li to konano, ili
je neki blef? Nije smela da se oputa, ni da pokae olakanje.
Oni su uvek bili puni trikova.
- Nadam se da nee praviti probleme, to je sve ve
ugovoreno i potpisano, tako je ba on traio, i ser Dajls e
lino izvestiti ser Roberta da je sve proteklo u najboljem redu.
Nije se nita bunio, da zna, ja sam mu lepo objasnio kako si ti
ipak fina i dobra osoba i da e mu sa tobom biti bolje nego sa
Lin, i on se pokazao kao veoma razuman ovek - priao je ujak,
trudii se da prikae eni kako je on najzasluniji za pobedu.
Kako ga je Ketrin i dalje fiksirala udnim pogledom, ne
reagujui, ser Don se uzbuni.

- Molim te da se nita ne buni i ne pravi skandal, sve je

ve reeno. Venanja e se obaviti u nedelju, prekosutra.
Videe, on je sasvim pristojan ovek, bie ti dobro sa njim.
Osim toga, traio je da ti donesemo tvoje knjige. Ah, da.
Napravi i spisak deset stvari koje eli da ponese.
- Kakvih stvari? - upita ona ne razumevajui. Pa i ovo je
vie nego dovoljno. Nije mogla da poveruje da je sve ovo istina.
- Vaih stvari, iz vaeg nekadanjeg doma. Mislio sam da
biste moda poeleli neku uspomenu - ree ser Henri svojim
dubokim glasom ulazei na vrata.
Ser Don se zbunjeno uzmuva, Lin je po prvi put radoznalo
odmerila doljaka, ali ledi Staford ih oboje izgura iz sobe
ostavljajui Nepobedivog samog sa Ketrin.
- Neka, pustite verenike da se malo upoznaju - ree ona
nasladjujui se.
Ipak je njena mezimica dobila kog je htela, a ta dosadna
Ketrin morala je da se zadovolji nekim ko nosi nadimak
Nepobedivi. A toliko je dizala nos zbog svog porekla! Saekala je
nekoliko trenutaka ispred, ali nita se nije ulo iz sobe. Ne bi
bila iznenaena da uje ciku i vrisku te nezgodne devojke. Ali
veruje da e Nepobedivi ve umeti da izae na kraj sa njom.
Ona ode niz hodnik, zadovoljno veslajui suknjom. Treba da
estita svom zetu. I da ga utei da je dobio lepu i bolju, kad
ve nije mogao da dobije to zadovoljenje u vidu veeg miraza uz
nju.
Njih troje izadjoe, a Ketrin i Henri ostadoe sami. Imala je
utisak da njegovo prisustvo ispunjava ostatak sobe. On
svakako nije bio neprimetan ovek.
- Moete da odaberete deset stvari koje elite, koje vam
najvie nedostaju ili koje su vam draga uspomena, a niste
mogli da ih ponesete otuda.
- Kako je ujak pristao na tako neto? On je poznata krtica
- ree ona jedva ujno. Imala je neki udan oseaj u njegovoj
blizini. Kao da je odjednom izgubila svu snagu i da se topi i
uskoro e nestati.
- Nije imao mnogo izbora. Primenio sam otru taktiku,
onako kako pregovaram sa protivnicima koje naroito ne
cenim.

- Jeste li vi... ovaj... potraili moju ruku? Ili vas je on

nagovorio?
- Naterao sam njega da to sam ponudi. Da sam ja traio, ne
bih mogao da postavljam uslove. Mislio bi da ste mi se dopali i
da me ima u aci. Ionako je eleo da vas uda bez miraza. A ja
ne dozvoljavam da me bilo ko pravi budalom.
- Ooo - ree ona skoro neujno.
On je pogleda. Nisu izgledali kao par presrenih verenika.
- Ja imam sasvim dovoljno, nije mi potreban niiji miraz. Ali
nisam mogao da dozvolim da me prevari neko ko je sto puta
gori od mene. Vidite, to je samo bila stvar principa. Ne brinite,
neete da gladujete kod mene. Imam sasvim dovoljno.
- Ne, nisam tako mislila. Hvala vam.
- Napravite vi sad taj spisak, da ga to pre poalju. Traio
sam da te stvari budu ovde u nedelju. Taman e imati vremena
- ree on, pogleda je jo jednom i izadje iz sobe.
Udje Lin, gorei od radoznalosti da sazna o emu su priali,
kao i da malo pecka Ketrin zbog njenog zbunjenog i
pokunjenog izraza. Ali Ketrin ode u svoju sobu, potpuno
pometena i nesvesna njenog prisustva. Drhtavom rukom
napravila je spisak. Ve je znala ta joj nedostaje. Nije trebalo
mnogo da razmilja ta da stavi na listu. Kad je to predala
slugi, koji trei odnese, zatvorila se ponovo u sobu. Trebalo bi
da bude srena, presrena! Pa ta joj je sada? Samo to ne
zaplae. Zato takva reakcija? On ju je zaprosio, udae se za
njega. Odnosno, naveo je ujaka da mu je ponudi. to je sasvim
isto.
Ali nije isto. Zato nije traio, rekao da eli nju? Zar je eleo
da se cenjka za njen miraz? I da jeste, ne traba ga osuivati,
umirivala je sebe. Nije ni njemu lako. Doao je ovamo oseajui
da je nepoeljan, da e mu se smejati i plaiti ga se
istovremeno. Zar je trabao da dozvoli da mu se u lice rugaju
kako je dobio gore i manje od svog suparnika? Ne, nije. Suze joj
opet krenue niz lice. Ona mu se nametnula. Dobio je goru
devojku, pa je zbog toga eleo da izvue tetu preko miraza. Ali
zato se ona toliko kida? Pa bie joj mu onaj kog je poelela.
Da, ali na koji nain je dola do njega! Traila je, prosto
zahtevala od njega da uzme nju. Ona jeste uputila molbu, ali

on, poto se ispostavilo da je pravi kavaljer, a ne neki prostak i

vucibatina, nije mogao da odbije molbu jedne dame, ak i da je
imao sasvim druge planove i elje. Morao je da se nadmudruje
sa ujakom i Alber- tom, za koje je sigurna da ih prezire iz dna
due i to sa razlogom. On je plemenit i dobar ovek, bez obzira
ta se o njemu pria. Pa ta ako je ne voli. Moda e je
vremenom zavoleti. Bar je dobar prema njoj, i potuje je. To je
dovoljno za poetak. Nema veze ako je nije eleo za enu. Ona
zari glavu u jastuk i glasno zaplaka.
*
*

Za veeru se doterala sa posebnom panjom. Sada je sedela

pored njega, ali to nije pomoglo da budu priljiviji i veseliji. Nije
se znalo ko je od njih dvoje ozbiljniji i utljiviji. Primetila je da
ih Lin posmatra, sada oputenije, kada je sve zavreno.
Naroito njega, ali teila se da je sada sve gotovo i potpisano.
ak i kada bi se bilo ko od njih predomislio, ugovor je sklopljen
i zapeaen i nosi se prekosutra ser Robertu kao dokaz da je
sve zavreno bez problema.
Lin je posmatrala njeno zarumenjeno lice. Pogledala je i
Henrija nekoliko puta. Bio je mirniji nego pre, ali neto u njima
nije bilo kako treba, razmiljala je. Ketrin je bila neoekivano
pitoma i nije pokazala ni jedan jedini znak nezadovoljstva ili
pobune. Zar taj ovek ima u sebi toliko snage i autoriteta da je
tek tako uutka? To je prosto nezamislivo. ta je upotrebio kao
ubedjivanje? Nije je uplaio, nije tako izgledala. Vie
zbunjena... Kao da... kao da joj se on dopada. Lin se namrti. A
on... Tek sada je opazila kako je zgodan, kako ima kosu i oi
crne kao no. Neka uzbudljiva napetost izbijala je iz njega kroz
njegovu tihu, autoritativnu mirnou. Prestala je da se zanima
za zabavljae i pevae, pa ak i za Alberta koji je sedeo do nje i
kog je vie zanimalo da gleda zgodne devojke okolo, i da jede i
pije.
Henri od Tornvuda isplivao je iznenada kao zagonetka za
Lin. Neoekivano je primetila kako mu ruke nisu ni najmanje

grube kako bi se oekivalo od oveka koji je za ivot zaraivao

drei teak ma i topuz. Ni to to ga ne zanima zabava, to se
ne prederava, ne cereka se i ne dobacuje dobijalo je novu
dimenziju. Ona jo jednom pogleda Ketrin. Ma... da nije ona tu
umeala prste? Neko joj ree da ju je danas video u blizini
tale, a da je tamo Nepobedivi bio pored svog konja. Ah,
lukava, bezobrazna devojka! To je ona ila da ga zavodi i
navede ga da odabere nju! Lin je potpuno zaboravila na to to
je ona sama imala sasvim druge planove.
Odjednom joj se uini da joj je Ketrin preotela boljeg
mladoenju. Pogledala ju je zavidno. Ima tu neto. Vidi samo
kako se zaarila, zarumenela, pa kao stidi se, ne sme ni da ga
pogleda! A ovamo, ide da mu se namee kad niko ne vidi! Lin je
bila sve ljua. A vidi tek njega, kako se umudrio. Nije to da mu
je krivo to nije dobio nju, Lin! Ne, ovo je neki drugi oseaj. Ne
obraa on nimalo panje na nju. Sav se usredsredio na neto
potpuno drugo! Moda ak i na tu prokletu Ketrin, iako se
pravi da je ne gleda. Uh, kako je ljuta! Morae da razgovara
ponovo sa ocem. Vidi samo ovog Alberta, kako se naliva,
prederava, sve mu curi niz bradu! On misli da ona ne vidi
kako gleda i tipka slukinje? Ili vidi, ali ga ba briga za to.
Evo, ni sada ne misli na nju, nije ni svestan njenog prisustva.
Sto se ne bi moglo rei za par prekoputa. Oni, iako se ne
gledaju i ne razgovaraju, izgledaju kao da su sami u celoj
dvorani, kao da su itekako svesni jedno drugog.
Ona ulovi jedan njihov susret oima. Ah, ovde neto ima,
sada je potpuno sigurna! Ume ona da oseti tu napetost. Vidi
kako se gledaju. Jeste da su skrenuli pogled odmah, ali neto
je primetila. Uh, ta Ketrin, uvek je izigravala sveticu, a sada je
ispala lukavija od nje. A nju su uvek svi voleli, svi se njoj
udvarali, niko nije ni pogledao Ketrin, a sada se ona udaje za
ovakvog... ovakvog... Lin se otvoreno zagleda u njega. Nije
mogla da ne primeti vrste miia ispod njegove crne tunike.
Ah, kako ih je sve prevario! I nju, zajedno sa ostalima, kad nije
primetila kako je bolji od ovog do nje. Crno odelo bez ukrasa
inilo joj se kao prostako, bez ukusa kada ga je videla prvi
put. Albertovo nakieno i pozlaeno ju je zabljesnulo i navelo
na krivi put. Kako nije odmah primetila da Henri Nepobedivi

krije blago ispod svoje skromne, namrtene pojave? Nije mogla

da se nakaje zbog svoje pogrene procene. A sada mora da sedi
i gleda ih kako se toboe stide, ne gledaju se, a ovamo... jedva
ekaju da ostanu sami.
Ona baci prezriv pogled na Alberta kad ju je gurnuo laktom
a nije ni primetio to. Uh, ta da radi. Ne moe da dozvoli da ta
bezobrazna, uobraena Ketrin likuje i ukrade joj jednog takvog
junaka ispred nosa. ta ree otac, sada je konano odlueno i
potpisano?! On je to hteo da je utei, da se Nepobedivi ne moe
predomisliti. E, nee moi tako. Bie gotovo kad ona kae. I
kad ona dobije to to eli.
- Ser Henri, kako vam se svidja vae novo imanje? - upita
ga ona svojim najcvrkutavijim glasom, onim koji je palio sve
mukarce.
- Dobro je - ree on kratko.
Primetila je da Ketrin baca pogled na njega. E, u inat njoj,
opet e neto da ga pita i natera je da je gleda. Znala je da je
lepa.
- Vi ste suvie skromni. Tako zgodan, uspean ovek ne
treba da se stidi to nema plemiko poreklo - izvali ona.
- Ja se ne stidim svog porekla - ree on kratko.
Ketrin sva pretrnu i od njegovog glasa, a i od Lininih
pokuaja da mu privue panju. ta li je sada smislila ta mala
podmuklica? Da nee da ga zavodi pred nosom svog verenika i
njegove verenice? Ne bi je iznenadilo tako neto.
- Ne, nisam na to mislila. Ali... Vi ste uvek tako utlljivi. A
verujem da biste imali mnogo interesantnih pria da nam
ispriate - cvrkutala je Lin prevrui oima.
- Ne verujem.
-Ali ipak... - nije odustajala.
- Pogreno ste me procenili, ledi. Oprostite, moram da idem
da legnem. Sutra je lov, ne elim da ga prespavam.
- Mislite da ete pobediti sutra? - upita razmetljivo
Aperbrid, zavaljujui se samouvereno u stolicu.
- Potrudiu se. Ledi Ketrin, hoete li da vas otpratim do
vae sobe?
Ona sva buknu na te rei i odmah ustade. Svi su zanemeli
u zaprepaenju i zablenuli se u mrtvoj tiini u njih dvoje.

- Da, moe - ree i uhvati Linin besan pogled prekoputa,

koji nije najavljivao nita dobro.
- Moda nije ba... - poe ujak ne shvatajui situaciju i
reakciju svoje erke, ali Henri ga pogleda ledeno.
- Imam pravo da otpratim svoju vernicu do njene sobe. Ona
e mi prekosutra postati ena. Ne vidim nita loe u tome ako
elim ranije da se povuem, a da ona ne ostane ovde da sedi
bez mene.
- Naravno, naravno. I nema nita loe. Tako i treba - ree
ujak.
Ono to je golicalo optu radoznalost je iznenadna
pokornost te prgave dame. Odmah je ustala kad i on! Kad njih
dvoje ukoeno izadjoe, dostojanstveno kao kraljevski par, Lin
poe da upka i gnjei hleb.
- Lin, ta ti je? - upita je otac.
- Ah, ta zmija ga je dobila. Ali ja ga hou! Hou
Nepobedivog! On je bolji i lepi. Uh, prokleta Ketrin, kako me je
prevarila... Pravila se da hoe da mi preotme ovog ovde, a u
stvari je bacila oko na njega.
- Tie malo, ue te verenik - opomenu je majka, ali verenik
je bio ve dobro podnapit i nita nije uo. - ta to pria, pa
grozila si se od njega, a sada ga eli!
- Jeste, bio mi je grozan. Ali nisam ga dobro ni videla. Oe,
moe li da se promeni dogovor? elim ja da se udam za njega.
- On sam je insistirao da se svi potpiemo. Pitau ser
Dajlsa - ree on brzo kad vide njen besan pogled. - Ali nemoj
previe da se nada.
- Zato? I sam si rekao da nije on traio njenu ruku, nego je
pristao na tvoj predlog. Zato si mu nju nudio!
- Ali... Sama si tako traila - ree njen otac bespomono. To je sve bila tvoja elja. Odabrala si i dobila si onog kog si
htela. Za nju je ostao onaj drugi. Jedva smo uspeli da ih
spojimo.
- Uh, budalatine. Priala je da eli jednog, a ustvari bacila
oko na drugog. Zato sam propustila priliku? Da vidi sutra sa
ser Dajlsom i sa njim da li hoe da odustane od dogovora i da
mu ponudi mene.
-Ali Lin... To e teko ii. Dobro, pokuau, kad insistira -

ree on, videvi besne varnice iz njenih oiju.

*
*

Henri od Tornvuda je pustio Ketrininu ruku kada su izali

iz dvorane. Sada su ili jedno pored drugog. Kad stigoe u
napetoj tiini do njene sobe, mislila je da e se onesvestiti.
Zastala je ispred i pogledala ga.
- Ledi Ketrin, voleo bih da porazgovaram sa vama. Moja
soba je podjednako nepodesna kao i vaa, ali voleo bih da niko
drugi ne prisustvuje tom razgovoru.
- Udjite.
Ona ga propusti unutra i zatvori vrata. Zastala je, ne
usudjujui se da dalje kroi u sobu. On je etkao neko vreme,
kao da smilja ta da kae.
- Bili ste prilino utljivi sada za veerom. Jeste li se
predomislili u vezi onoga... o emu smo jutros razgovarali? ree on na kraju.
- Ne, nisam. A vi? Da li vam je ao to ste ispunili moju
molbu? - upita ona. Plaila se njegovog odgovora, pa odmah
nastavi, ne gledajui u njega. - Ja znam da ste vi prvobitno bili
zainteresovani za Lin, ona je lepa i umiljatija od mene, ali...
On je pogleda. Prouavao ju je nekoliko trenutaka, taman
da ona pod njegovim pogledom zaboravi ta je htela da kae.
- ao mi je ako ste zbog mene i moje elje odustali od svoje.
Ja znam da nisam kao ona...
- Niste - naglo se zaustavio pred njom, a njoj neto zastade
u grlu. - I svia mi se to ste ba takvi kakvi ste, ako vas samo
to brine.
- Zaista? - slaba nada pojavi se u njoj.
- Verujte, ja nisam ovek koji e tek tako dozvoliti da bude
nagovoren na neto ako mu to ne odgovara.
- Delovali ste ozbiljno i nisam znala ta mislite o svemu...
Niste ni re progovorili za veerom.
- Pa i vi ste bili ozbiljni. Mislio sam da ste se pokajali.
- O, ne! Nikad se ne bih udala za Aperbrida! Samo... nisam

znala ta mislite o svemu. Niste mi ni jutros rekli.

- Nisam, tu ste u pravu. To je bilo nedostojno sa moje
strane. Malo sam uivao u oseaju da me neka fina dama eli. I
da pokuava da mi se udvara. Dodue, malo nespretno...
Srce joj zalupa.
- Oprostite, to je bilo najbolje to sam umela... - poe ona
da se brani, a on stade ispred nje, osmehujui se. U momentu
je ostala bez rei.
- Znai, i dalje me elite? To je reeno? - upitao je direktno.
- Da - ree ona jedva ujno.
- Dobro je. Jer i ja elim vas.
Ona se osmehnu od olakanja.
Uzeo ju je za ruke.
- Moda je sad vreme da se malo ja vama udvaram. Uopte
nije bilo kavaljerski to to sam vas danas pustio da se muite.
Vidite, ve sam razmiljao o vama kada ste doli i stali na vrata
one tale. To mi se i ranije deavalo. Da kad neto poelim,
zaista se i desi. Poeleo sam da siete i da doete i kaete mi
kako sam vam se dopao uprkos tome to ste uli o meni, i to
sam nikogovi po poreklu i to ste mi ba prethodno vee rekli
sve suprotno od onoga to sam eleo da ujem od vas.
- Oprostite za to. Ali tada vas nisam znala... - poe ona da
se brani.
- Znam ja to. Sami ste mi rekli da ste pogreili. I zato vas
jo vie cenim. to niste tvrdoglava luda koja ne ume da
promeni miljenje i da to prizna kada vidi da nije u pravu. A
kad se uz to zna koliko ste ponosni, i koliko ste ovde morali da
se borite i ojaate titei taj svoj ponos... To je za jo veu
pohvalu.
- Hvala vam - ree ona odjednom osetljiva na njegovu
pohvalu.
Oi joj se neoekivano napunie suzama. Pokuala je da ih
brzo obrie, ali on je zaustavi, hvatajui je za ruke. Pogledala
ga je, opet bistrog pogleda. Drao ju je za ruke i naslonio ih na
svoje grudi. Mogla je da oseti kako mu bije srce ispod crne
tunike. Pustio joj je jednu ruku i naslonio dlan na njen obraz,
zavlaei prste u njenu kosu sa neopisivom nenou.
- Vi ste od poetka bili ta koju sam poeleo. Onaj razgovor,

kada smo se bolje upoznali, samo me je uvrstio u tom

uverenju.
- Ali nita mi niste rekli. ak i kada sam vas malo izazvala
da se izjasnite, ostali ste nejasni koja vam se vie svia.
- Oprostite. Prosto sam poeleo da uivam u vaoj panji.
Moja lina slabost. I da vas navedem da se zapitate ta tano
elite.
Upila se cela u njegov dlan kad suza skliznu niz njen obraz.
Odjednom joj doe jedna smena pomisao. Sad je znala ta
oseaju njegov pas i konj prema njemu. Oboavanje, odanost,
neizmernu sreu kada samo spusti neno ruku na njih. Dolo
joj je da plae i da se nasmeje istovremeno. ta bi se desilo
kada bi ga sad liznula po dlanu, kao to to radi njegov pas
kada ga pomiluje? Mora da bi se zapanjio i nasmejao. Kako je
elela opet da vidi njegov osmeh. Ah, kako je srena. Imae
prilike da ga via od sutra do kraja ivota.
Ali nije imala vremena da razmilja o tome. Njegovo lice bilo
je blizu, sve blie. Sagnuo se jo malo i spustio usne na njeno
elo i kosu, a ona ga neoekivano zgrabi u zagrljaj i stee uz
sebe iz sve snage. Nije bila svesna koliko joj je potreban, sve do
sada. I nije se nasmejao zbog tog izliva oseanja, samo je
sklopio ruke oko nje i privio je prisno uz sebe. Od olakanja i
sree suze joj opet napunie oi. Stajali su zagrljeni neko vreme
a onda se ona odmakla, ne gledajui u njega.
- Oprostite. Nisam htela da vas... onako zgrabim.
- Taman posla. Bilo mi je izuzetno zadovoljstvo - ree on, a
njoj srce poe da se topi od njegovog osmeha. - Nisam ovako
neto doiveo odavno... nikada.
I ona se osmehnu.
- Bila sam tako zabrinuta. Mislila sam... da vam se ne
dopadam. Obino... mukarci imaju sasvim drugaije miljenje
o meni. A i ja o njima.
- Nije bilo razloga za tu bojazan. To samo dokazuje kako
su glupi i slepi bili ti mukarci. Na moju radost. Sada... sada bi
trebalo da poem - ree on ali se ne pomeri.
Ona sva buknu. Ni njoj se nije urilo da ga isprati. U stvari,
toliko je elela da ostane kod nje, da je malo nedostajalo da ona
njega poljubi. Stajala je na istom mestu kao da eka. Posle

nekoliko trenutaka on se sae i spusti jedan lak, lahorast

poljubac na njene usne. Ona je stajala zatvorenih oiju, kao
omamljena. Dah mu je mirisao na bilje i ajeve. Ne na alkohol i
nes- varenu hranu iii jo gore na pokvarene zube. Otvorila je
oi i susrela njegov pogled u mraku. Jo uvek je stajao ispred
nje, kao da eka njenu reakciju. Ona polako nasloni ruke i
uhvati ga za prsluk na grudima, kao da se boji da je sve ovo
san i da e nestati kad se probudi.
Svea je dogorevala i treperava igra svetlosti i senki inila je
trenutak nestvarnim. inilo joj se da lebdi, da e poleteti i
rasprsnuti se u hiljadu svetleih komadia. Uzbuenje koje je
izbijalo iz nje sa svakim otkucajem srca spajalo se sa njegovim.
Naslonila se na njega. Mogla je da uje i oseti i njegovo srce
kako udara pod njenim dlanovima. Uzeo je u ruke njeno lice i
zagledao se u nju. Imala je oseaj da se gubi u izmaglici
uzbuenja, a istovremeno je bila bolno i slatko svesna svakog
pokreta, svakog otkucaja srca, svake sekunde u njegovom
naruju. Njegove usne bile su tople i meke kada ih je priljubio
uz njene. I imale su divan ukus. Od sree i olakanja ote joj se
uzdah. Zagrlila ga je oko vrata i zavukla ruke u njegovu kosu,
privlaei ga blie i privijajui se uz njega. Poljubac je bio
spajanje i upijanje, davanje i primanje. Oseala se kao da je
nala ono to je celog ivota ekala i sada se boji da ga pusti od
sebe. Nije to bila samo fizika reakcija. Imala je oseaj da se
poznaju ne celog ivota, nego hiljadu godina, da je samo bilo
pitanje kada e se ponovo sresti, pronai svoju drugu polovinu.
Nije tu vie bilo ni ustruavanja, ni opreza. On je bio njen, ona
njegova.
- Mmm! - promrmlja ona na njegov pokuaj da se odvoji.
- Samo da stavim rezu - ree on izmeu poljubaca.
Oh, dobro, kad ve mora. Ovde se nikad ne zna ko moe da
bane u sobu. Pustila ga je na trenutak i on drhtavom rukom
namae rezu. Kad je ponovo stao pred nju svea zgasnu.
Gledali su se tamnim oima u mraku. Samo se trag meseine
probijao kroz visoki prozor. Uhvatila ga je za ruku i povela
prema uzanom krevetu. On sede na ivicu i povue je sebi u
krilo. Ljubili su se kao davljenici koji se bore za poslednji dah,
kao da im ivot zavisi od toga, da ne smeju vie ni sekundu da

ostanu razdvojeni, da je od presudne vanosti da osete ono

drugo. Njegove ruke radile su ba ono to je trebalo. Oseala je
da i njene rade pravu stvar, a da nije ni razmiljala o tome, kao
da je to sasvim normalno i poznato, kao da su se hiljadu puta
do sada pronalazili u mraku. Nije bilo vremena da se baci sva
odea. Vano je bilo osetiti uranjanje, spajanje, kao
dobrodolicu kui posle dugog vremena usamljenosti.
V
Jutro je osvanulo lepo i sunano kao to je bilo i njeno
raspoloenje. Leali su noas zagrljeni na njenom tesnom
krevetu sve do pred jutro, kada se tiho odunjao do svoje sobe.
Skoila je iz kreveta kad se zaulo tiho kucanje na vratima. Da
nije on? Potrala je i otvorila irom, sa osmehom. Ispred nije
bilo nikog, ali je u uglu naslonjen bio jedan zaveljaj. Ona ga
unese u sobu. To je bilo odelo za paa. Tunika, pantalone i
kapa sa Henrijevim vlastelinskim bojama. Da li joj je on ovo
poslao? Nita nije pomenuo sino... noas. Ona oseti kako sva
bridi od noanjih milovanja. Ah, jo danas treba podneti
razdvojenost od njega. Normalno se ponaati i potruditi se da
niko ne primeti ta se medju njima razvilo. Kao da je to lako.
Pogledala je jo jednom odelo u rukama. Nema sumnje, ovo
je bila njena veliina. ta je to trebalo da znai? Da je poziva da
ga prati u lovu preruena u deaka? Neopisiva srea nije joj
davala mnogo mogunosti za razmiljanje. I on ne moe da
podnese razdvojenost od nje. Brzo se obukla i navukla kapu
duboko na lice. Vratila se i komadiem uglja malo nagaravila
naunice. Za svaki sluaj, i za sumnjiave oi. Preruena e
moi lake da bude u njegovoj blizini.
Sila je oprezno napolje, izbegavajui susrete sa
ukuanima. Spazila ga je ispred tale medju njegovim ljudima.
Svi su oputeno stajali sa strane i bavili se ili konjima, ili samo
dremali. Oigledno on nije bio ovek koji e organizaciju
ostaviti za poslednji dan. Mora da su ve bili uigrana ekipa,
im im nije davao nikakva uputstva, kao to su to radili iza
ugla Albert i njen ujak sa svojim ljudima.

Polako je prila, ali on ju je ve spazio i poao ka njoj.

- Deko, ovo je tvoj konj. Probaj da ga uzjae - ree
dovodei joj prelepog, vitkog konja.
Pridrao ga je dok se popela. Nekoliko trenutaka pogledi su
im bili spojeni u dug, sjajan pozdrav, ali onda on pusti uzde i
ona nestrpljivo podbode. Konj je bio mlada, nemirna ivotinja,
ali njoj nije bilo ni najmanje teko da ga obuzda. Pojurila je sa
njim kroz kapiju, uivajui u toplim zracima koji su joj milovali
lice. Livade i polja bili su pod njom. Otkada se nije osetila
ovako slobodna i srena. Telo joj je bridelo od novih noanjih
utisaka, ali sada je imala jo neto emu da se raduje. est
godina nije ovako slobodno jahala. ensko sedlo sputavalo je
slobodu. Noge su bile sa obe strane, nije mogla ni da juri, ni da
preskae prepreke. Ovo je bio davno zaboravljen oseaj. Kada
se posle desetak minuta vratila sva razdragana i nestrpljiva da
krenu, on joj samo u prolazu dobaci pogled. Opet su im se oi
srele, u nemom znaku potvrde da je sve u redu.
Lov je poeo. Sokolari, strelci, psi, svi su bili tu. Prolo je
est godina od kada je prisustvovala lovu, ali seala se svega
to treba da uradi. A uivanje je bilo toliko da se bojala da e se
odati.
Nekoliko puta bacio je sa osmehom pogled na njenu vitku,
gracioznu figuru na konju. Seanja na prolu no bila su jo
svea, ali i da nije bilo toga, njena spretnost i vetina sa kojom
je pomagala u lovu govorili su da nije ni u emu pogreio. Sada
je znao zato mu ser Robert nije unapred odredio koju da
uzme. ak i sugestija bi bila suvina. Ovo zadovoljstvo koje
osea u njihovom spontanom upoznavanju, pribliavanju i
raanju neeg mnogo veeg bili su nezamenljivi. im odu kui,
napisae jedno toplo pismo svom zatitniku da mu se od srca
zahvali. Oseao je da e dobri starac sve razumeti. I on je imao
idilian brak sa ledi Kartvud.
Kad je ve bilo sigurno da e pobeda biti njihova, Henrijevi
ljudi se malo opustie. Pogledao ju je i ona odmah pridje. I to
mu se svidjalo kod nje, to su mogli da se sporazumeju bez
rei, samo pogledom. Pruio joj je rukavicu, a kada se soko
posle uspenog uzletanja i hvatanja ulova vratio posluno na
njenu ispruenu ruku, pogledala ga je sa takvim izrazom da se

osmehnuo.
Dok su pravili pauzu, udaljila se sa njegovim ljudima i stala
u hlad, trudei se da ostane neprimetna. ak i ako je neko od
njegovih prepoznao, nita nije govorio. Posmatrala ga je iz
pozadine kako razgovara sa Stafordovima i Albertom. Lin je
imala tako ulagivaki izraz, treptala je i na sve naine
pokuavala da privue njegovu panju. Ser Don je takodje bio
neobino ljubazan, samo je Albert namrgoeno utao. On je
imao najslabiji ulov. Ne moe se lenariti po ceo dan i piti celu
no i posle biti najbolji, pomislila je sva omamljena neopisivom
sreom.
Nije mogla da odvoji oi od Henrijeve uspravne, vrste
figure. Kako je samo lep, kako kraljevski dostojanstven. I kako
vet sa strelama. Ni jednom nije videla da je promaio. ak i
njegovi ljudi bili su svi od reda dobri strelci. Morae da ga
zamoli kad odu da je naui da gaa. Kad odu. Sva je zadrhtala
od nestrpljivog uzbudjenja. Nije mogla da saeka sutranje
venanje. Onda e ne samo otii sa ovog mrskog mesta, nego
moi da bude sa njim do kraja ivota. Neto joj je govorilo da
nee odbiti njenu molbu da ga prati kad lovi, ni da je naui
svemu to bude elela. Tek sada je mogla da oseti puno
zadovoljstvo to je ba ovakva kakva je, bez razmiljanja i
pitanja da li bi joj bilo bolje da je drugaija, skromnija, obina
devojka. Da je drugaija, ne bi oseala ovoliku sreu pored
njega, jer i on nije obian ovek. Uz to, potovanje i uvaavanje
koje je kod njega prepoznala govorili su joj da ju je on prihvatio
ba takvu kakva je, sa svim manama i vrlinama koje ima. A to
nije mala stvar. Pa i ovaj poziv u lov govori o tome.
Mogla je da podje sa njim kao Lin, u haljini i neudobnom
enskom sedlu, sputanih nogu sa jedne strane, izigravajui
bespomonu, slatku damu. Umesto toga, dozvolio joj je, ne,
pozvao ju je da jae ravnopravno sa njim, sa ostalim lovcima, u
pantalonama, da nesputano preskae prepreke i juri po poljima
dok ne padne od umora. A to je u njoj izazivalo takvu buru
oseanja prema njemu da je mislila da e joj se grudi raspsnuti
od Ijubavi, od oboavanja, potovanja, zahvalnosti. Dao joj je
ak i da se oproba sa sokolom. To je tek bilo posebno. Njegov
pogled hrabrio ju je, kao da je i oekivao da e biti dobra i

uspena i u tome, da se nee ni setiti da se uplai ili posumnja

da to nee moi.
Ah, kako je srena. Ovo je najlepi dan u njenom ivotu.
Noas je bila najlepa no. Ali pored ovakvog oveka za oekivanje je da e svi naredni dani i noi biti za pamenje, da e
ceo ivot biti nezaboravan i za priu.
Jedva je ekao da ponovo krenu da love. Zamarao ga je
razgovor sa Stafordovima, koji su oigledno sada igrali neku
novu igru. Cak se i Albert umudrio. ta li im je na pameti?
Nita dobro po ostale, ukljuujui tu i njega. Mora da bude
oprezan. Albert mu je naroito sumnjiv. U lovu se deavaju
razne nezgode. Ne sme sebi da dozvoli bilo kakvu greku, sada
kada je na pragu neizmerne sree.
Bacio je pogled na njeno obasjano, zaneseno lice. Kako
samo uiva u suncu i slobodi. Kako je on srean ovek to je
naao ba takvu enu. Jo danas i sutra, i bie samo njegova.
Odvee je daleko odavde, na svoje imanje, gde e moi da
budu svoji i rade ta ele, daleko od spletki, zavisti i zlobnih
oiju. Njegovi ljudi bili su uvebani i posluni, ali i oni su vie
voleli mir njihovog imanja nego ovu guvu. Svima je jurcanja
bilo ve preko glave. Jedino su novi i mladi bili eljni da se
malo dokazuju. Njima e dozvoliti da budu malo neobuzdani. A
on je ve umoran od svega. Jedva eka da sa njom lagano
projae kroz svoje umarke i livade. Osea da e i ona uivati u
svemu, da e se sa najveom panjom posvetiti svakom poslu,
ba kao to se sada sa zanosom posveuje lovu. I kao to se
noas sa zanosom predavala njemu.
lako je grupa bila velika, stalno su odravali kontakt oima.
On je u svakom momentu bio svestan gde je ona, a primeivao
je da se i ona ne udaljava previe od njega. Da li je sve ovo
mogue? Da li je mogue da se neto ovako lepo deava ba
njemu? Sa kakvom sumnjom i skepsom je poao ovamo u tu
prosidbu, a kako je sve dobro ispalo. Poao je u ovu gospodsku
kuu da odradi nareenje, preko volje i bez oekivanja da e
uivati u svemu, a naroito da e nai srodnu duu. Sam se
sebi nasmejao. Kad bi svi ovi ugledni gosti dignutog nosa znali
koliko mu srce jako udara samo kad pomisli na tu devojku,
mora da bi pali od smeha i ruganja. Henri Nepobedivi, strah i

trepet svih koji mu se nau na putu, da ovako drhti od nenih

oseanja prema jednoj eni! Prvi bi mu se Albert od Aperbrida
nasmejao. Ali on nema pojma ta je izgubio. Nee ni znati.
Nikome nee rei koliko je srean ovek. Ljudi su zavidni, pa
ak i kad bi dobili neto to drugog ini srenim, ne bi umeli da
i sami to osete. Koliko puta je video unitavanje, razaranje, ali
mogunost da ovek spozna koliko je srean, da uiva u tome,
bila je prava retkost.
On je znao ta je srea. ivot koji je vodio nauio ga je
tome. Nije srea ni osvojeno blago, ak ni steeni ugled ni ast.
Srea je kad projae kroz umarak dok ptice cvrkuu i sunce
ti blago miluje lice, izbije na istinu sa koje se vidi tvoja kua
sa toplim ognjitem, a u susret ti pou voljena bia, tvoja
porodica. Sada je jasno mogao da zamisli tu sliku. ena je
konano imala lice i ime. Ketrin. A uskoro e videti i decu.
Moda se ba jedno majuno budi u njenom telu. Bacio je
iskosa pogled na njenu razdraganu pojavu i osmehnuo se.
Uzvratila mu je osmeh sa neizrecivom sreom. Eto, on je srean
ovek. Kako je malo potrebno za tako neto. I kako je to svima
dostupno, samo kada bi umeli da to prepoznaju, razvijaju i
neguju. A ljudima je lake da unitavaju nego da stvaraju. Da
mrze, preziru i uniavaju nego da vole i potuju. Da se
prepuste porocima nego da budu dostojni tue Ijubavi i
potovanja. Lake im je da se predaju nego da hrabro osvajaju
ivot i sreu.
Tako je i ona mogla. Mogla je da se prepusti, da dozvoli da
je gaze, udaju za nekog prostaka iz sused- stva, bilo ta od
toga. A ona je odabrala tei put, put borbe i opstajanja. Mora
da je trpela i patila zbog svog izbora, bila proglaavana za
nezahvalnicu i goropadnicu, pa ipak je sauvala sebe.
Neizmerno je srean zbog toga. Nije teko nai ensko zgodno
telo. Uspeh je nai osobu koja u takvom telu ima i duh,
nepobedivi i istrajan, i bistru, otru pamet. Ne boji se on da e
biti nadjaan i pobeen od strane bilo koje ene, kao to je
primetio kod drugih mukaraca. Jaka, sposobna i pametna
ena moe samo biti potpora uspenom mukarcu. Vano je
samo da nau zajedniki jezik, da izbalansiraju Ijubav i
potovanje. I u borbi je to vano, imati pored sebe nekog

pouzdanog, u kog ima poverenja, u ijim rukama je moda

tvoj ivot, kao to je njegov u tvom.
Ketrin je budno posmatrala sve oko sebe. Oseala se kao da
je amila u mranom, hladnom zatvoru, pa iznenada dobila
slobodu i mogunost da se nadie istog vazduha i osuna na
toplim zracima. Udisala je punim pluima, oseajui se kao da
raste i ona sama sa svaki udahom. Toliko je bila zaokupljena
svojom sreom i Henrijem, da nije obratila panju na nekoliko
znaajnih pogleda. Posmatrala je njegovu uspravnu, staloenu
pojavu sa takvom burom oseanjima da je zaboravljala na
opreznost.
U jednom momentu snana uznemirenost prosto je
prostreli kroz srce. Osvrnula se skoro u panici. Sve je naizgled
bilo dobro. On je stajao napred, ostali nedaleko od njega, i svi
su posmatrali let sokolova. Neto nije bilo u redu, osetila je to u
dnu stomaka. Opasnost. Takav oseaj imala je samo nekoliko
puta, ali nikada ovoliko snaan. Problem je bio to nije mogla
nita da primeti. Svi su bili zaokupljeni lovom, komentarima ili
navijanjem iji e se soko pokazati kao najbolji. Henrijevi ljudi
pogo- die strelama nekoliko fazana. I ostali su ciljali. To mora
da je to. Ali ta je u pitanju? Okrenula se na drugu stranu. Na
ivici ume stajao je Albert od Aperbrida i zatezao luk. Ona
produi pogledom u pravcu zapete strele.
- Ne! - viknu ona istog momenta kad strela munjevitom
brzinom izlete iz luka.
Od njenog uzvika i trzaja konj se prope. Nekoliko sekundi
dok je obuzdavala nemirnog konja inilo joj se kao venost. Da
li ga je pogodio? Nije bilo sumnje da je strela bila namenjena
Henriju. Kad se konj smirio, podbola ga je napred. Guva oko
Henrija potvrivala je njene sumnje. Ona se progura meu
uznemirene jahae. U sredini je bio Henri, malo bled, ali iv i
zdrav, i vadio je strelu iz rukava tunike, kao da odlepljuje sa
sebe obian iak.
- Jeste li dobro? Ah, kakva nezgoda! - uli su se komentari i
povici. - Nekome mora da se omaklo... Ne, nismo videli ko je.
Svi smo gledali gore. Sva srea da vas je promaila.
- Nije mene lako pogoditi - ree on i baci strelu.
Ona pridje sasvim blizu. Pogledao ju je, kao da odgovara

na njeno nemo pitanje, pa odvratio pogled. To joj je bilo

dovoljno, i da je umiri da mu nije nita, i da je upozori da se ne
oda. Odmakla se i otila daleko u hlad, odakle je posmatrala
zavretak lova, ne primeujui nekoliko prilika koje su poele
pomno da prate njeno kretanje.
Na ulazu u dvoritu, neko uhvati za uzde njenog konja.
- Ledi Ketrin, va ujak je traio da vas odvedemo njemu ree Hiks, glavni ujakov pijun.
Ona pokua da otrgne konja, ali bila je pritenjena izmedju
njih dvojice. Henri i njegovi ljudi ve su uli u kuu. Nije mogla
da ga zove u pomo. Trebalo bi da i ovo rei sama, kao to je
sve reavala do sada. Jo danas. Sutra vie nee biti u ujakovoj
vlasti.
- ta hoete od mene? - upita ona pokuavajui da odri
dostojanstvo.
- Vi znate da je enama zabranjeno da nose pantalone, a jo
vie da jau muko sedlo. Poite sa nama.
- Ne dodirujte me. Sama u poi - otrgla se od njihovog
stiska.
Ujak e ovo jedva doekati. Ve joj je ranije pretio stranim
kaznama za njeno neenstveno ponaanje. A sada e ovo
iskoristiti do kraja. Nije bila sigurna, ali sumnjala je da se Lin
predomislila, i da je sada bacila oko na Henrija. Ako je to u
pitanju, nema mnogo ni mogunosti ni vremena da se bori za
njega na neki astan nain. To znai da nee birati sredstva.
Moda e pokuati da je uklone na neki bezobzirniji, opasniji
nain. Hladne kande straha stezale su je oko srca. Oblaenje
mukog odela, i jahanje na nedostojan nain, bili su strogo
kanjivi. Svata je mogla oekivati.
Pored ujaka je stajala Lin i pobedniki se kezila. Ketrin
prezrivo skrenu pogled na njenog oca.
- Devojko, sada si stvarno preterala - ree on.
Ketrin vie uplai njegov normalan, ravan ton nego da je
vikao. Sa vikanjem je ona do sada uspeno izlazila na kraj. A
ovaj ton odavao je da je presuda ve done- ta. Pitala se samo
kakva je.
Ne vidim ta sam to preterala - ree ona malo prkosno.
- Videe kada te izruimo erifu. Ili jo bolje, kada te

optuimo za vraanje i predamo inkviziciji - ree zlobno Lin.

Ujak podie ruku i ona uuta. Ketrin suspregnu drhtanje.
- O, vidim da elite da pukne bruka. Iz kog razloga? Je I se
to moja fina i draga rodjaka predomislila, pa eli mog verenika?
- upita ona ironino.
- Zavei! Nisi u prilici da se razmee - ree joj Lin kroz
zube.
- Koliko sam zakljuila, ujak eli da svi gosti znaju da sam
se danas obukla u muko i uunjala meu goste.
- Pa ta? Mora jednom doi kraj tvojim ispadima - ree opet
Lin.
- Ja samo elim da upozorim ujaka da e se njemu smejati
ako se to otkrije. Ja u se braniti da je on bio zaduen za moje
vaspitanje, i da je njegova krivica ako to nije uradio uspeno.
A tek to e ser Henri biti ljut. Ispae budala, a ne verujem da
to voli.
- Dosta - ree ujak hladno, a ona uuta. - Zato si to
uradila? Ko ti je dao odelo? Ko jo zna za to?
- Niko mi nije dao odelo. Ukrala sam ga jue kad niko nije
video. elela sam da izjaem, a znala sam da mi neete
dozvoliti.
- Zato nisi izjahala kao dama, u haljini, nego tako
sramotno i nedostojno? - opet je pitao.
- ta to vama smeta? Uskoro u se udati i neete vie imati
brige sa mnom. Ionako ste jedva ekali da me se otarasite.
- Zna li tvoj verenik za ovu tvoju pustolovinu? - postavi on
konano pitanje koje je ona sa strepnjom oekivala sve vreme.
ele da saznaju da li je to uradila uz njegovu saglasnost ili
sama.
- Ako i ne zna, vidim da ste vi raspoloni da mu to sa
oduevljenjem saoptite - ree ona naoko uvredjeno.
Brz pogled koji su razmenili Lin i ujak povrati joj nadu.
Izgleda da su se upecali. Mora da su sumnjali da je i on
umean, a sada ih je razuverila svojim opiranjem da mu se
kae. Da, ovek ako neto eli od njih, mora sasvim suprotno
da trai. Inae nita nee ostvariti.
- Moda bi i trebalo da zna kakvu verenicu ima - dodao je
ujak.

Pokuala je da izgleda zateeno.

- Pa... Nisam sigurna da bi on voleo da vidi vau neaku,
koju ste se sve vreme trudili da mu uvalite kao suprugu, u
ovom izdanju. Mogu li bar da se pre toga obuem u moju
haljinu?
- Ne moe - upade svadljivo Lin, koja je u razvoju situacije
odjednom prepoznala ansu za sebe. - Oe, mislim da bi
trebalo da je vidi ba ovakvu. Onda e biti mnogo lake... da se
sve promeni - zavri ona neodredjeno.
Bez obzira to je mislila da e joj Henri moda pomoi da se
spasi erifa ili neeg mnogo goreg, ipak je zadrhtala kada su
zastali ispred vrata njegove sobe. Hoe li on, i moe li da je
zatiti u ovoj situaciji?
*
*

Vrata se otvorie i ujak pobedniki umarira, vodei Katrin

za sobom kao ratni plen. Lin je ostala u dnu hodnika, jedui se
od muke to nee prisustvovati njenoj propasti. I sopstvenoj
pobedi, kako se nadala.
- ta je to? - upita Henri grubo kada je spazio delegaciju
kako zauzima dobar deo njegove sobe.
- Ser Henri, eleo sam da vidite neto. Evo, ovo je vaa
verenica! - ree ujak teatralno i izmae se u stranu.
Ketrin je mislila da e propasti u zemlju od muke. Jo je
bila u pantalonama i tunici. Kad joj ujak smae kapu s glave,
smedja kosa se prosu po ramenima. Ona uzvrati Henriju
vrstim pogledom.
- Vidim - ree on skupivi oi u nezadovoljstvu.
Ujaku je to bio dovoljan znak da nastavi sa napadom.
- Nee da kae kako je dola do ovog odela. Ali uhvaena je
u povratku iz lova u njemu. Ser Henri, moja savest mi
naredjuje da vas razreim obaveza vae veridbe sa mojom
neakom. Ja... mislio sam da je izruim, ali... Bojim se da e
puknuti bruka. Ovo je samo jedan od njenih mnogobrojnih
ispada. Mislim da nije dostojna da vam bude supruga.

- Jasno mi je ta hoete da kaete. Samo mi nije jasno

zato mi to sada govorite. Do jue ste se svojski trudili da mi je
nametnete. Ne razumem sada ovaj preokret.
- Pa... vidite... Moja erka... ovaj... je procenila da ste vi
veoma dostojan ovek.
- Kako to mislite? - upita Henri bez elje da mu pomogne u
neprilici.
- Mislim... ovaj... eto, poto je Ketrin pokazala svojim
ponaanjem da vas nije dostojna, mogu da vas razreim vae
veridbe sa njom.
-I?
- I... da vam umesto nje ponudim ruku moje erke.
- Zanimljivo.
- Da, da. Mislim da je to izvodljivo - zabrza ujak, koji je u
njegovom odgovoru prepoznao zanimanje za svoj predlog.
- Hm. Mogli bismo da razmislimo o tome. Predlaete da se
reimo ledi Ketrin i na njeno mesto ubacimo vau erku. A ta
emo sa Aperbridom? Ne verujem da e se njemu dopasti
pomisao da on dobije ovakvu mukobanjastu nevestu.
- O, ne brinite za njega. Mislim da bi tu moglo da se neto
uini.
- ta, ve ste razgovarali sa njim? Pristao bi na zamenu?
Zar je on takav slabi da ne moe da odbije jednu tako
izbrukanu devojku?
- Mislim da nee imati izbora. Ser Dajls je tu da bi spreio
bilo kakvu guvu, ali nadam se da nee biti potrebe za time.
Morae da pristane ako vi tako kaete.
- Mislite da e pristati da je uzme? Ba me to udi od njega
- ree Henri.
Ketrin je utala, trudei se da odoli zabrinutosti koju je
stvarao tok razgovora. Nije ga jo uvek dovoljno poznavala, ali
neto joj je govorilo da se samo poigrava njenim ujakom.
- Vi ste mnogo uvaenija linost od njega. Morae da se
pomiri - ree ujak.
- Njemu je svaka suknja ista - ne izdra Ketrin.
Ujak se okrenu prema njoj, gotov da je udari.
- Ti uti. Zavrila si svoje - obrecnuo se, ohrabren tonom
ser Henrija.

- Molim vas da se tako ne obraate mojoj verenici - ree

Henri nepromenjenim glasom.
- A? - zabezeknu se ujak.
Ketrin dodje da se nasmeje njegovom izrazu.
- Kaem, ona je jo uvek moja verenica.
- Ah, da, da. Jo uvek je. Ali uskoro emo to srediti. Uredio
sam da pozovu ser Dajlsa. Brzo e stii.
Svaka ast. Na sve ste mislili - ree Henri, a Ketrin vide
da ujak nije prepoznao njegovu finu ironiju.
- Ser Dajlse, udjite - ree ujak raspoloeno.
Kada uvedoe Dajlsa, on baci brz pogled na Ketrin, pa na
Henrija, i naposletku ga zaustavi na ser Donu. Odmerio ga je
od glave do pete._
- ta se ovde deava? - upita svojim nehajnim tonom.
- Ja u da odgovorim - ree Henri da preduhitri brbljivog
domaina i da ser Dajlsu da na znanje ta je posredi. Znao je
da e stari prijatelj biti na njegovoj strani. - Ser Don misli da
moe da raskine veridbene ugovore i obavi premetainu.
- Da, tako je - uzbueno ree ujak klimajui glavom.
Ser Dajls die obrvu pa opet pogleda Henrija.
-Zbog...? - upita.
- Misli da ja nisam sposoban da reim problem svoje
verenice koja je poelela da se pridrui lovcima.
- Zar? - upita opet ser Dajls, a ujak poe da se zabrinjava
zbog njihovog naglaeno neuznemirenog tona.
- Da. On misli da sam ja neki mokljan koji ne ume da
obuzda enu, pa se nudi da mi je zameni nekom drugom.
- Ne, nisam ba tako mislio... - zbuni se ser Don,
pokuavajui da shvati ta se desilo i kako je dolo do ovog
preokreta u izlaganju.
- O, da jeste. Mislili ste da sam glup, i da mi moete
podvaliti i podmetnuti devojku kojom ste naumili da me
oenite. Onda ste i dalje mislili da sam glup i ak neu traiti
miraz uz nju.
- Ne, nije tako bilo - zamuca ujak prebledevi, a Ser Henri
se sve vie zahuktavao.
- Onda se predomislio i sada eli da mi da svoju erku, a to
e izvesti tako to e obrukati moju... moju verenicu -

objanjavao je dalje ser Dajlsu, koji sakri osmeh.

- Da li ste vi svesni, gospodine, da ja ne dozvoljavam ni da mi
neija senka stane na put, a kamoli da neko pokua da
omalovai moj izbor ili ono to je moje? - grmnu on svojim
najstranijim glasom.
Ketrin je bila ubedjena da Henri ima itavu skalu
zastraujuih mrtenja, a jo vie takvih glasova kojima plai
neprijatelje ili samo glupake koje eli da slomi.
Ujak zinu kao da eli neto da kae, ali ostade bez glasa.
- Vidite li, ser Dajls, ta je smislio u tom svom nastojanju?
Obukao je moju verenicu u pantalone i sada eli da je predstavi
kao da je u njima jahala u lovu, i to kao muko!
-Ali... ja nisam... - zamuca opet ujak bespomono. Ah, kako
se zapleo! Kako sad da objasni ljutitom Henriju od Tornvuda da
ovo sad nije njegovo delo, da se sama obukla ovako!
- Kao da bih ja dozvolio da se tako blati moje ime! Ja sam
sada za nju odgovoran, zapamtite to, oveuljku lukavi! Ja! Vi
vie niste, od momenta kada ste potpisali vereniki ugovor
kojim mi je dajete! Sve to je u vezi sa njenim imenom i
ugledom, odnosi se i na mene! Nemojte ni da pomiljate da to
bilo kome izvan ove prostorije spomenete. Inae u ja postaviti
pitanje ko je nagovorio Aperbrida da danas cilja u mene
umesto u ptice!
Ketrin ga pogleda. Nije mu rekla da je videla ko je bio u
pitanju, ali nije bila ni iznenaena to je saznao.
- Ali ja ga nisam nagovorio - jedva izusti ujak.
Njegovoj neaki prosto ga dodje ao. Sada vie nije bio
neprijatelj. Postao je zbunjeni stari klecavih kolena, drhtav
od straha i strepnje.
- To vam je olakavajuca okolnost u svemu, ser Done umea se ser Dajls ozbiljno. - Jer ako se ovo ne zavri, bez
ikakvih pokuaja ometanja onoga to je dogovoreno, ja u lino
postaviti pitanje nezgode u lovu ser Persija Lestera od pre est
godina.
Kave nezgode... ser Persija? - upita ser Don, bled kao
krpa.
- One nezgode kojoj ste i vi prisustvovali. Pria se da to i
nije bila ba nezgoda. Vi ste bili tamo, pa moete da mi neto

kaete o tome. Ser Robert nije tada pokretao to pitanje jer nije
bio u zemlji kada se to desilo. Ali veoma je zainteresovan da se
tano i konano utvrdi kako je stradao njegov dobar prijatelj.
- Ja... nisam... nita. Nemam pojma o emu govorite.
- Zanimljivo. Ja nisam tako uo. uo sam da imate ba
neke zanimljivosti da izjavite.
- Ne... nemam.
- I kako je njegova udovica iznenada umrla od tuge, dok
ste je vi i vaa ena negovali.
- Ali... ona je bila moja sestra. Nikada ne bih... - starac
ostade bez rei.
- Onda ete omoguiti da se sutra obave venanja kao to
su dogovorena. Nadam se da ste se potrudili da dobavite sve
to ste obeali u ugovoru - upozori pretei ser Dajls i Ketrin
vide kako ujak guta knedlu jer to se verovatno odnosilo na njen
miraz. - I elim da vam kaem da nita od ovog to je ovde
izreeno ne sme da izae izvan ove prostorije. Ne zanima me
kako ete obuzdati jezike svojih ljudi koji su uestvovali u ovoj
sramnoj prevari, - naglasi ser Dajls, a Ketrin zatreperi srce od
sree - ali oekujem da se sve smiri. Inae e neke zaboravljene
stvari od pre est godina poeti da se preispituju.
- Ujae, da li to gospodin insinuira da si ti ubio mog oca? upita Ketrin otro.
- Ketice, duo, pa ti zna koliko sam ja voleo i svoju sestru i
zeta. A i tebe. Ja... nikad tako neto ne bih uradio.
- Sram vas bilo, ako je to istina! - uzviknu ona.
- Ketrin, draga, naravno da nije istina - ree ujak, pa se
prekinu na strog ser Dajlsov pogled.
- Idite. I poaljite ovamo njeno odelo da se presvue - ree
ser Henri. - Dosta je bilo. Ja u ovo raspraviti sa mojom
verenicom. Oekujem da vie nikakvih smetnji ne bude. Ja
sam ovde doao po nareenju ser Robertovom da naem sebi
enu, a ne da trpim kako neko pokuava da od mene napravi
budalu, ili jo gore, da me ubije. Jeste li i to u dosluhu sa njim
vi izveli?
- Ma ne... Aperbrid je... - ujak nekako uspe da pogodi
unatrake vrata i mugnu napolje.
- Ne mogu da verujem - ree Ketrin. - Hteli ste da kaete da

je on ubio mog oca? A i moju majku, koja je umrla od tuge za

njim. Moda i nije umrla? Moda ju je ledi Staford otrovala?
- Nemojte da se uzrujavate. Nita se ne moe dokazati.
Vama je poznato kako to ide kada su nesree u lovu u pitanju.
- On nikada nee priznati ak i ako je tano - ree ona.
- Nemojte da razmiljate o tome. Njih nita ne moe vratiti
u ivot. Dovoljno je to se sada uplaio i odustae od suludih
ideja na koje su ga nagovorile ena i erka.
- Oh... Ne mogu da verujem. Imanje...
- Zaboravite na to. Ionako ne biste mogli da ga zadrite ree ser Dajls. - Takvo je dananje vreme. Neko bi ga ve oteo.
Bar ste izvukli ivu glavu iz svega. Idite napred i ne osvrite se
za sobom. Pokuajte da ponete novi ivot sa ovim ovde
ovekom, koji e se dobro brinuti o vama, i da zaboravite sve
to je do sada bilo. Nita ne moete ispraviti, pa ne troite
vreme i ivce na to. To vam je moj savet. Ostavljam vas sada.
Kada je i on izaao, ostali su sami u sobi. Ona se polako
okrenu prema njemu.
- Malo me je zabrinuo pravac u kome je na poetku krenuo
va razgovor sa ujakom. Da li se uvek poigrate ljudima pre
nego to ih pobedite?
- Ne uvek. Samo kada to zaslue. Imao sam neprijatelje
koji su zasluili vee potovanje sa moje strane nego mnogi koji
su se nazivali mojim prijateljima. Ovde to nije bio sluaj.
- Hvala vam to ste stali na moju stranu.
- Taman posla da ne mogu da zatitim svoju verenicu!
Zaboravljate da je to bila moja ideja. Uvalio sam vas u nevolju,
red je bio da vas iz nje izvuem. A vi kao da ste iznenadjeni
time? Niste navikli da vam neko uva lea?
- Nisam. Ali znala sam da mogu u vas da imam poverenje.
Zato sam ga i navela da me dovede ovamo. A oni su mislili da je
to njihova ideja.
- Pametna mala. Zato sam vas i odabrao i zato vas volim.
Od prvog momenta sam znao da ste prava ena za mene.
Ona porumene.
- Ja... nisam znala ba od prvog momenta. Ali ubrzo sam
shvatila.
- Znam. Jeste li se mnogo uplaili malopre?

- Znala sam da ete biti na mojoj strani. Ali pre toga...

- Nije trebalo da vas uvlaim u ovo. Kad odemo na moje
imanje moi ete da radite ta hoete.
- Zaista?
- to se mene tie, nee mi smetati. Jedino vodite rauna
da se posluga ne sablanjava - osmehnuo se a nju prosto
probode kroz srce neto bolno-slatko.
- Jesam li vam rekla kako imate... lep osmeh - ree ona
tiho, pribliivi mu se.
- Niste. A jesam li ja vama rekao da ste najlepa i
najpametnija ena koju znam?
- Niste - sada se ona osmehnula.
- I da vam divno stoje pantalone - dodao je eretski.
Ona se pogleda, pa prsnu u smeh.
- Morau onda ee da ih nosim. Ako to ne sablanjava
vae ljude.
- Onda ne mora pred njima. Moe samo u naim odajama.
Srce poe da joj se iri to od njegovih rei, to od njegove
blizine. Gledali su se nekoliko trenutaka, itavu venost. A
onda on uze njeno lice medju dlanove. Privila se uz njega istog
momenta.
- Ketrin.
- Henri.
- Nisam ni sanjao da u te nai.
- Ja nisam ni sanjala da postoji neko kao ti.
Spustio je usne na njene. Sa koliko je samo udnje
prihvatila poljubac, uzvraajui mu iz sve snage. Toliko je dugo
ekala. Ve je izgubila svaku nadu da on uopte postoji. I da e
doi po nju. Stegao ju je uz sebe. Nije joj smetalo to skoro gubi
dah od njegovog stiska. I ona je njega grabila i privijala uz sebe,
kao da se boji da e nestati, ispariti ako ga pusti. Podigla je
njegovu tuniku. Ledja ispod nje bila su zategnuta i vrsta.
Koliko snage u tim rukama! I koliko nenosti, pomislila je
gubei se u njegovom zagrljaju. On podie tuniku i baci je
preko glave. Zadivljeno je gledala glatke miie koji su se
prelivali jedan u drugi.
- Kako si lep - ree bez daha.
- Ne. Ti si lepa.

Zavukao je ruke ispod njene tunike. Dodir njegovih toplih

prstiju na goloj koi svu je protrese. Bacila ju je preko glave.
Ostadoe samo u pantalonama. Kad i one padoe na pod,
duboko je udahnula i naslonila se na njega. Koa na kou.
Grudi na grudi. Vrelina na vrelinu.
Sino su se upoznavali skoro u mrklom mraku. Jedva su
mogli da nazru jedno drugo na oskudnoj meseini. Sada su
mogli da uivaju u popodnevnoj suncem obasjanoj sobi. To je
bio njen vitez. ovek koji je otvarao tajne lavirinte njene strasti.
Uz koga je prianjala kao da je roena za njega.
Lea su mu se presijavala od znoja na poslednjim zracima
sunca kada ga je stegla, zaranjajui u oseaj da se rasprskava i
postaje jedno sa njim. Bio je to aroban trenutak koji je
podizao sa zemlje, odvajao iz stvarnosti i uznosio medju zvezde.
Nije ni sanjala da je mogue doiveti tako neto. Nije to bilo
samo telesno, osetila je jo sino. Bilo je u njemu, njegovoj
linosti i celoj pojavi neega to je svakim ulom, svakim
otkucajem srca uticalo na nju. On sam bio je neto
nesvakidanje. Tek je bio drugi dan kako ga je znala, kako je
osetila to prema njemu, a imala je oseaj da se znaju od pre
poetka postojanja ivota.
Legao je pored nje na krevet. Zagnjurila je lice u njega i
zagrlila ga, umirujui se. Leali su bez rei, oslukujui
otkucaje srca i oseajui kako mogu da se uju i osete i bez
rei. Poljubio ju je u kosu, a ona se jae privi uz njega.
- Kako je ovo mogue? Nisam ni sanjala da jeste.
- Ni ja. Ali presrean sam to je tako.
- Jedva ekam da odemo odavde.
- Sutra e se obaviti venanja. Postae moja i pred bogom i
pred ljudima. Nita nas nikad nee razdvojiti.
- Obeava?
- Sve to je u mojoj moi. Ve sam se umorio od sticanja
ugleda i bogatsva. Sada imam koliko je potrebno da izdravam
porodicu.
- Koliko god da je, meni e biti dovoljno. Vano je samo da
imam tebe.
Opet ju je poljubio.
-Trebalo bi da se spremimo za veeru. Mislim da nas

nestrpljivo ekaju. Sigurno se ve proneo glas da sam odbio da

te se odreknem. Verovatno ne mogu da doekaju da vide ta se
deava. Hoemo li da im priredimo predstavu veeras? Nita
vie ne moe da krene naopako. Ser Dajls e se postarati za
to. Ali mislim da sam tvom ujaku ve dovoljno uterao strah u
kosti.
- Da li to podrazumeva da u moi da prenoim ovde? Ne
ide mi se u onu moju pustu, praznu sobu. Osim toga, ovde su
ispred tvoji ljudi. Niko i ne pomilja da tebe uznemirava.
- Naravno da se podrazumeva. To e biti dodatna poslastica
za radoznalce.
*
*

Za veeru se posebno doterala. Obukla je najlepu haljinu.

Ali nije haljina bila ono to je privlailo panju, ve njeno lice
koje kao da je bilo obasjano iznutra. Svi su zurili u nju, pitajui
se kako do sada nisu primeivali koliko je lepa. Onda su
zbunjeno premetali pogled na njega, pitajui se da li je
mogue da neko koga se plaite, bude ujedno i neko kome se
divite i ko iz sebe isijava takvu energiju da ne moete da
odvojite pogled. Jedno je bilo sigurno, oni su se pronali i
prepoznali.
Ser Don, a Lin jo vie, mogli su samo da sa zaviu
posmatraju njihova ozarena lica. Kada su posle nekog vremena
ustali od stola, svi ih ispratie pogledom. Nije bilo sumnje da se
noas nee razdvajati. Takva je energija strujala meu njima.
Albert od Aperbrida je od zaprepaenja zinuo i nije oka
skinuo sa nje celo vee. Kada su otili, ser Dajls se sae i
apnu mu:
- Rekao sam vam da Nepobedivi uvek odabere najbolje, ali
niste mi verovali. Da li sada verujete?
Ovaj zlovoljno neto promrmlja, izbegavajui da gleda svoju
verenicu, koja je od zavisti imala neprirodnu boju lica, i sama
bila loe volje. Ona ga neprijateljski odmeri, a on se iznervira
od tog njenog pogleda. Pa ta ako nije Henri Nepobedivi! Nije ni

on lo! On je jedan Aperbrid, mora to da se potuje.

Ketrin i Henri udjoe brzo u njegovu sobu. Smejali su se
dok su skidali odeu.
- Jesi li zapazio lica veeras? Mislila sam da e veinu
udariti kap od zaprepaenja. Ne znaju ta da misle, ta si mi
uradio da se toliko promenim.
-I treba, kada su bili glupi i slepi da ne primete takvu
lepotu ispred sebe sve ovo vreme. Na moju sreu.
- A i tebe su gledali. Mislim da mi sve ene zavide. Lin
pogotovo.
- To me ne interesuje. Doi ovamo. Samo me ti zanima.
Ona ga poljubi tako strastveno da se nasmejao.
- Ja sam zaista srean ovek. Postoji ena po mojoj meri i ja
sam je ak i naao, bie moja.
- Ve je tvoja - ree ona i opet ga poljubi.