LINOST, TEMPERAMENT I KARAKTER1

Beleke uz predavanja na 2.asu

Linost take slaganja
U razvoju psihologije linosti javljale su se mnoge definicije pojma linost. Jedna
od aktuelnih koju smo odabrali je da je linost sistem trajnih, unutranjih
karakteristika individue koje doprinose konzistentnosti, doslednosti njenog
ponaanja. Mada ima mnogo rasprava oko odreenja pojma linost, potrebno je istai i
sve one zajednike take, tj. ono to psiholozi linosti podrazumevaju kao nesporno kada
govore o linosti:
1. Linost je manje vie postojan, trajan sklop.
2. Uprkos postojanju naslednih inilaca, uticaju naslea, linost se moe menjati i
prilagoavati.
3. Linost je jedna celina koja obuhvata delove ili elemente linosti. Ti delovi se
razlikuju meusobno, ali se ne mogu izdvojiti bilo kakvim vetakim putem.
Razne teorije ih razliito nazivaju: crte, konstrukti, stavovi, motivi, pojam o sebi,
itd.
4. Linost predstavlja sloenu celinu u kojoj su svi delovi meusobno povezani,
nalaze se u dinamikom odnosu, tj. promena jednog e uticati na menjanje drugih
(npr. ako se poveava anksioznost, strepnja, smanjuje se samosvest).
5. Linost nije puki zbir elemenata, postoji neki red, poredak i ona je vie nego zbir
delova (moemo napraviti analogiju sa pojmom jedinjenje u hemiji, za razliku od
smee gde elementi od kojih se smea sastoji ne menjaju svoje osobine i mogu se
izdvojiti iz smee).
6. Linost je u sadejstvu, interakciji sa sredinom.
7. Funkcionisanje linosti u celini, kao i njenih pojedinih aspekata, moe se
proceniti na osnovu nekih merila, mernih instrumenata.
8. Niko ne moe biti potpuno istovetan sa nekim drugim, postoje velike
individualne razlike, ali postoje i psiholoke univerzalije, opte pravilnosti koje
vae za sve.
Linost ili situacija
ta vie odreuje neije ponaanje - linost ili situacija u kojoj se nalazi? Na
primer, ako vam neko ne pozajmi novac, da li je to zato to je ta osoba krta ili zato to
trenutno nema novca? Ponaanje uvek ima vie uzroka i odreuju ga i linost i situacija.
Meutim, istraivanja pokazuju da su ljudi u svakodnevnom ivotu skloni da tue
1

Ovaj tekst predstavlja kratak izvod napravljen na osnovu knjiga: Olport, G.: Sklop i razvoj linosti,
Kultura, Beograd, 1969; Enciklopedija psihologija ovek, Sofos, Beograd, 2007; i Popovi, B.: Bukvar
teorije linosti, Savez drutava psihologa SR Srbije, Beograd, 1988.

ponaanje objanjavaju osobinama linosti, a svoje okolnostima ili situacijom. Retko ko

e rei da ne pozajmljuje novac zato to je krt. Veina ljudi e to svoje ponaanje
objasniti situacijom. Ali, s druge strane, kada ne dobiju traeni novac ljudi su skloni da
pomisle kako je ta osoba krta.
TEMPERAMENT
Temperament predstavlja uroenu, bioloku osnovu linosti na osnovu koje se
izgrauje karakter. Dakle, temperament je bioloki uslovljen, on je dar prirode, a karakter
je rezultat iskustva, vaspitanja, svesnih napora oveka.
Prvi sistematski opisi razlika meu ljudima nastali su u drevnoj Kini u VII v.p.n.e.
Starokineski lekari su razlikovali:
o Neuravnoteene ljude pokretne kao - majmuni
o Jake i hrabre kao tigar
o Usporene i nepokretne kao panda
Hipokratova humoralna (tenosna) teorija
U Staroj Grkoj filozofi su pokuavali da odgonetnu od ega je sainjen svet, koje
su to elementarne jedinice od kojih je sve drugo sagraeno. Grki filozof EMPEDOKLE
(oko 490-430 g.p.n.e) je smatrao da su osnovni elementi: zemlja, vatra, voda i vazduh.
Veliki grki iscelitelj, HIPOKRAT (oko 460-370 g.p.n.e), koga smatraju ocem dananje
medicine, analogno Empedoklovim osnovnim elementima sveta, smatrao da u oveku
postoje etiri osnovne tenosti, etiri ivotna soka. Tenost je na grkom humor, pa se ova
teorija o etiri ivotna soka, etiri tenosti naziva humoralna ili tenosna teorija
temperamenata. Po Hipokratu, telo je zdravo ako su sokovi srazmerno pomeani. Takvo
harmonino stanje Hipokrat je nazivao krazis od grke rei smesa, slaganje. On je
smatrao da od meusobnih odnosa 4 tenosti u organizmu najvie zavise osobenosti psihe
i ponaanja oveka. Te etiri tenosti su:
1. krv = sangvis
2. uta u = hole
3. crna u = melajna hole i
4. limfa = flegma
i na osnovu njihovih naziva oznaena su i etiri temperamenta kod oveka, koji se ak i
do danas koriste: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik. Karakteristike ovih tipova
su sledee:
Sangviniki temperament odlikuju drutvenost, oputenost i vedro raspoloenje.
Reakcije su umerene snage ali su brze. Brzo prelazi iz negativnog u pozitivno
raspoloenje.
Koleriki temperament odlikuju impulsivnost, agresivnost i optimizam. Reakcije su
nagle i snane. Ljudi sa ovim temperamentom se lako naljute i snano ispoljavaju
ljutnju.
Flegmatiki temperament odlikuju mirnoa, staloenost i paljivost. Reakcije su
spore i slabe. Flegmatik se retko uzbuuje.
Melanholiki temperament odlikuju nedrutvenost i potitenost. Melanholik je sklon
oseanjima tuge i zabrinutosti, a reaguje retko ali snano.

Hipokrat je smatrao da psihiki poremeaji i organske bolesti nastaju kada je

poremeena ravnotea izmeu humora ili telesnih tenosti. Deljenje ljudi na ova etiri
tipa je sasvim uslovno. Teko je ljude svrstati u jednu ili drugu kategoriju bez ostatka.
Pomeani tipovi su mnogo ei, isti tipovi su veoma retki. Samo mali broj ljudi moe
se svrstati u odreenu kategoriju, tip, svi ostali se nalaze negde izmeu. Tako se i rodila
zamisao da se ljudi poreaju du dimenzija (kontinuuma) koje imaju polove i da je to
bolji nain opisivanja nego stavljanje u vrste odreene, diskretne kategorije. Ali, tada
nam trebaju instrumenti da se odredi poloaj pojedinca na odreenaoj dimenziji. Brojni
su instrumenti napravljeni i o njima emo govoriti kada budemo govorili o merenju
linosti.
Temperament je sklonost ka odreenom nainu reagovanja i odreenim
raspoloenjima. Pod nainom reagovanja se podrazumeva brzina, snaga, uestalost i
trajanje reakcije. Zato se u svakodnevnom jeziku izraz temperament povezuje sa brzinom
i energinou. Temperament dolazi do izraaja u bilo emu to osoba radi, ali se najbolje
vidi u nainu emocionalnog reagovanja. Dakle, tip temperamenta se najlake odreuje na
osnovu brzine, snage, uestalosti i trajanja emocionalne reakcije. Takoe, temperament
odreuje i kojim raspoloenjima ili emocijama e osoba biti naroito sklona. Hipokrat je
uoio da raspoloenja oblikuju karakteristine izraze lica tako da izraz lica moe biti
jedan od pokazatelja temperamenta. Temperment se u narodu zove ud ili narav. Ti izrazi
dobro istiu injenicu da se temperament nasleuje, preciznije - da je vie odreen
biolokim nego sredinskim faktorima.
Sam termin temperament pojavio se mnogo znatno kasnije. U nauku ga je uveo
rimski lekar Klaudije GALEN (131-20 g.n.e). On je Hipokratov termin, grko krazis
preveo na latinski kao temperament od latinske rei temperamentum = odgovarajui
odnos delova.
Sedamdesetih godina XX veka dvojica naunika, jedan genetiar R. Plomin i
psiholog A.Bas analizirali su mnotvo radova o problemu temperamenta i uoili da ne
postoji jedinstvena nuana definicija ovog pojma. Ovo zvui malo paradoksalno da se
pojam koristi vie od dve hiljade godina, a da ne postoji jedinstveno tumaenje bez obzira
na mnoga psiholoka i fizioloka istraivanja. Zato su njih dvojica krenuli da formuliu
koje su to karakteristike temepramenta koje ga razlikuju od drugih psihikih procesa. Oni
su nabrojali 5 kriterijuma koji odreuju temeprament:
1. genetski je uslovljen i predaje se sa roditelja na dete;
2. pojavljuje se u ponaanju ve u ranom detinjstvu;
3. ne menja se tokom itavog ivota;
4. temperament imaju i ivotinje (za razliku od mnogih drugih psiholokih
osobina);
5. sve osobine temperamneta su adaptivne, tj. usmerene na uspeno privikavanje,
adaptiranje oveka na svet koji ga okruuje.
Na osnovu ovih kriterijuma naunici su izdvojili sledea svojstva temperamenta:
(1) aktivnost energetski potencijal organizma
(2) emocionalnost intenzitet reakcije na ono to se dogaa
(3) socijabilnost lakoa uspostavljanja kontakta sa okolinom
U prvom trenutku autori su meu svojstva temperamenta ukljuili bili i impulsivnost
sklonost ka delovanju na prvi podsticaj pod uticajem spoljanjih uslova i emocija, ali su

je kasnije iskljuili iz odrednica temperamenta zbog njene nedovoljno visoke genetske

uslovljenosti.
Psiholog Gordon Olport je rekao da bi temperament kao i inteligenciju i telesnu
grau mogli smatrati nekom vrstom sirovog materijala od koga se oblikuje linost. Sva
tri se oslanjaju na ono to je odreeno genima i to su aspekti linosti koji najvie zavise
od naslea. Veina naunika smatra da je temperament kombinacija individualnih
karakteristika oveka koje odreuju dinamiku naih psihikih procesa: njihov tempo,
ritam, trajanje, intenzitet, a takoe i neke crte ponaanja: pokretnost, aktivnost, brzinu ili
usporenost reakcija i dr.
Temperament moe da se menja u izvesnim granicama kada se linost razvija, ili
u toku uenja i sticanja ivotnog iskustva, ili pod medicinskim, hirukim i prehrambenim
uticajima (npr. ima biohemijskih istraivanja koja pokazuju da postoji povezanost izmeu
unoenja odreenih vetakih boja kojima se boje razne bombonice, vake, kanditorski
proizvodi i poveane hiperaktivnosti kod dece, tzv. AD - Attention Deficit ili ADHD
Attention Deficit Hyperactivity Disorder simptoma).
Temperament ne moe biti dobar ili lo, na osnovu njega ne moemo da
vrednujemo ljude ili da kaemo da je jedan temeprament bolji od drugoga. Na osnovu
bilo kog temperamenta mogu se nadgraditi bilo koje karakteristike linosti. Meu velikim
imenima civilizacije postoje svi tipovi temperamenata: npr. sangvinici kao Mocart i
Pukin, flegmatici kao Kant i eril, kolerik kao Pikaso, ili melanholici kao ajkovski ili
Ljermontov.
Iako se jo od 17. veka odustalo od Hipokratove humoralne teorije temperamenta,
ona ima svoju vrednost. Prvo, pre oko 2000 godina je uoila vanost odreenih tenosti u
organizmu. Danas se moe svojevrsnim nastavkom Hipokratovih stavova smatrati
dananja endokrinologija koja je ubedljivo dokazala da psiholoka stanja, ponaanja i
reakcije oveka zavise od sadraja hormona u ovekovom organizmu. Naravno, moderna
nauka je pokazala da su hormonalne supstance mnogo brojnije i sloenije u organizmu,
nego to je sluaj sa etiri osnovna humora.
Pored ovog nasluivanja da postoji hemija tela, ima jo jedan razlog zato se
humoralna teorija tako dugo i uporno odrava u ivotu. Ova teorija je vrlo elastina, u nju
mogu da se uklope razne druge klasifikacije i sadraji. Olport kae da je ova doktirna
isto toliko elastina kao i platforma neke politike partije. U njoj svako moe da vidi ta
eli. Njenom prilagodljivou moe da se objasni njen ogroman uticaj i dugovenost.
(str.56). Galenova medicina je bila vodea sve dok Harvi (Harvey) nije u 17v. otkrio
krvotok. U likovnoj umetnosti kroz vekove su pravljene skulpture, frizovi, porteti kao i
mnoga knjievna dela koja su prikazivali ova etiri tipa temepramenta.
Za ilustraciju elastinosti Hipokratove teorije pomenuemo jednu od
najrasprostranjenijih teorija temperamenta koju je dao uveni engleski psiholog Hans
AJZENK (1916-1997). Na osnovu praenja i analiza istraivanja on je izdvojio dve
kljune dimenzije ovekove linosti: 1. neuroticizam (emocionalan nestabilnost)
emocionalna stabilnost i 2. ekstraverzija-introverzija. Neuroticizam odreuje snagu i
otrinu naih reakcija na stimuluse. Kod ljudi koji imaju visoke skorove na ovoj crti
reakcije su neadekvatno jake i u neprijatnim situacijama, npr. u stresu kod njih se moe
javiti neuroza. Za pojam ekstraverzija je karakteristina komunikativnost, irok krug
poznanastava, impulsivnost, optimistinost, slaba kontrola nad emocijama i oseanjima.
Tipian intorvert je miran i stidljiv, udubljen u sebe, udaljen od svih sem najbliih, on

blagovremeno planira svoje akcije, voli red u svemu i dri svoje emocije pod kontrolom.
Kasnije je Ajzenk uveo jo jednu dimenziju u merenju temperamenta psihoticizam.
Psihotinu linost je okarakterisao kao egocentrinu, egoistinu, bestrasnu i nekontaktnu. Ako su ove karakteristike prisutne u visokom stepenu, to predstavlja dobru
osnovu za psihozu. Kada se pogledaju ove Ajzenkove dimenzije, moe se uoiti
saglasnost sa klasinom podelom na etiri temperamenta i svaku osobu bi mogli upisati
na nekom mestu u ovom koordinatnom sistemu.

Poznavanje temperamenta i uroenih osobenosti organizacije nervnog sistema

veoma je vano. Ono je posebno vano i za pedagogiju. Posebno bi trebalo imati na umu
temperament pri izboru zanimanja. Ono to lei strpljivom flegmatiku, bie muenje za
impulsivnog kolerika. Stalna komunikacija sa ljudima u kojoj uiva sangvinik, moe da
izazove nervni zamor i stres kod melanholika. Zato posao koji trai brzu reakciju, otre
prelaze od pune napetosti ka oputanju ne odgovaraju flegmatiku. Isto tako, sangvinik bi
izludeo radei u arhivi ili u tiini laboratorije. Za razne profesije postoji ak preporuen
set svojstava temperamenta tj. odreenih osobina koje su optimalne (npr. kontrolori leta,
dugo dranje panje, brzo uoavanje signala).
Besmisleno je prepravljati svoj temperament, njega treba poznavati, razumeti i
pametno koristiti, biti njegov gospodar a ne potinjeni.
Temperament i graa tela: Kremer eldonova tipologija
U prouavanju problema temperamenta vremenom su se formirala 2 pristupa:
jedan je tragao za bilokim osnovama temperamenta, a drugi se okrenuo psiholokom

sadraju temperamenta. Pristalice biolokog pristupa su se krajem 19. i poetkom 20.veka

udaljili od humoralne teorije. Ova etvorodelna shema je bila zamenjena jedno vreme
trodelnom shemom nemakog psihijatra Kremera, koju je kasnije doradio ameriki
psiholog eldona. Za njih je bilo karakteristino da su smatrali da graa tela odreuje
temperament oveka.
Jo su stari Grci bili ubeeni da oblik ovekovog tela mora u znatnoj meri da
ukazuje na njegov temeprament. To je prihvatljivo gledanje jer su i temeprament i telesna
graa pod uticajem hormonalnih i drugih genetikih determinanti. Ako lezde i drugi
biohemisjki inioci reguliu raenje i ako imaju uticaja na emocionalnost i aktivnost
individue, onda bi na osnovu telesne grae trebalo da moemo da donosimo zakljuke o
temperamentu, kao i obrnuto. Uverenje da postoji veza izmeu grae tela i temperamenta
traje vekovima. Julije Cezar u istoimenom ekspiroovm delu vie je voleo da ima oko
sebe ljude debele i dobroudne, one koji spavaju celu no. Nije imao poverenja u
Kasija zbog njegovog mravog i gladnog izgelda; on suvie mnogo misli (Julije Cezar,
cin i, prizor 2). Postoje razne studije koje potvrdjuju to fiziognomsko verovanje.
Kremer je prouavao vrste mentalnih oboljenja. Naao je da se poremeaji
emocija i raspoloenja (manino-depresivna stanja) ee javljaju kod ljudi kratkog i
debelog telesnog sklopa (pikniki tip) dok su poremeaji misaonog ivota (krajnja
introverzija, izofrenija) u vezi sa vitkim, astenikim tipom. Kremer nije imao pouzdan
nain za merenje telesnog sklopa i prevideo je godine starosti kao inilac (izofrenija ima
tendenciju da se javlja ranije u ivotu, ranije nego manino-depresivni poremeaj, a u to
vreme je telesni sklop sklon mravosti).
Taniju metodu za merenje telesnog sklopa pronaao je eldon on je smislio
shemu da odredi u kojim se proporcijama svaki od tri telesna tipa nalazi u nekom licu.
Merei razliite duine, prenike i odnose, daju se bodovi od 1-7 za svaki od 3 telesna
sklopa:
Endomorfni okruglasti, slabe kosti, slabi miii, prerazvijen digestivni
sistem, meko telo;
Mezomorni atletski, krupne kosti i miii, uspravni, etvrtasti sklop
Ektomorfni asteniki, dugaki, mravi ekstremiteti, male telesne
upljine, slabo razvijeni miii, ravne grudi, tanana graa, linearan sklop
Ovi telesni sklopovi dobili su imena po tri sloja elija u razvoju embriona: endoderm =
unutranji sloj, od njih se razvijaju unutranji organi; mezoderm=srednji sloj od koga se
razvijaju kosti, miii i krvotok; ektoderm=spoljni sloj iz koga se razvija koa, kosa,
nokti i nervni sistem. Ova teorija veruje da uz svaki telsni sklop ide odreeni
temperament, odreene karakteristike linosti. Uz endomorfni: ljubav prema hrani,
tolerancija, vole konfor, socijabilni, imaju smisla za humor, oputeni, potreba za
ljubavlju; uz mezomorfni: skloni avanturizmu, elja za moui i dominacijom,
ravnodunost prema onome ta drugi misle i oseaju, asertivnost, naglaenost,
naklonjenost fizikim aktivnostima, kompetitivnost, sklonost riziku i kockanju; uz
ektomorfni: samosvest, sklonost privatnosti, introverzija, inhibicija, anksioznost u
socijalnim okolnostima, umetnike sklonosti, sklonost misaonom radu.

KARAKTER
esto kaemo da neko ima nezgodan karakter ili teak, komplikovan
karakter, nekada govorimo da je neko karakterna osoba, ovek, za druge da su
beskarakterni. Re karakter potie iz grkog gde znai: otisak, odlika, osobenost,
obeleje, urezivanje. On je individualni, postojani sistem uobiajenih karakteristika
ponaanja oveka. Kae se da je karakter splet crta jednog oveka ili njegov stil ivota.
Termini karakter i linost se esto upotrebljavaju kao sinonimi. Evropski
psiholozi su vie govorili o karakteru, dok su ameriki bili sklopniji terminu linost.
Postoji interesantan razlog za tu razliku. Persona je oznaavala masku, a karakter
urezivanje. Prvi termin ukazuje na vidljivo ponaanje, na izgled, a drugi, karakter, na
duboku utvrenu i osnovnu strukturu. Amerika psihologija je bila pod veim uticajem
bihejviorizma, pa je vie naglaavala spoljnje radnje i karakteristike, a evropska je vie
naglaavala ono to je uroeno prirodi oveka, ono to je duboko urezano, to je relativno
nepromenljivo. U novije vreme se ipak dominantno govori o linosti, verovatno zbog
velikog uticaja amerike psihologije na razvoj psihologije uopte.
Izraz karakter ima jedno posebno znaenje. Kada kaemo da neki ovek ima
dobar karakter mi mislimo na njegovu moralnu karakteristiku. Kad god se govori o
karakteru tu se podrazumeva ova moralna dimenzija, ocena o vrednosti. Kada se koristi
termin linost nikada nema to znaenje moralne vrednosti, moralnog suda. Zato osniva
psihologije linosti, Gordon Olport kae da karakter moemo da definiemo kao
vrednovanu linost; a linost, ako hoete, kao nevrednovani karakter (olport, 1969, str.
49).
Jedan od prvih opisa karaktera nalazimo kod Aristotelovog uenika TEOFRASTA
(oko 370-oko 285 g.p.n.e) koji je napisao traktat Karakteri. Za njega je kljuno pitanje
bilo zato se Grci koji ive u jednakim klimatskim uslovima, koji su vaspitavani i
obrazovani po istom sistemu, tako mnogo meusobno razlikuju? On je zakljuio da je
stvar u karakteru i opisao je 30 karaktera, uglavnom negativnih. Npr. ovako opisuje
nepoverljiv karakter: Kad poalje roba na pijacu da kupi namirnice, on za njim alje
drugog da sazna poto je ovaj kupovao. Na putu, iako sam nosi svoj novac, posle svakog
stadija (grka mera za duinu, 192,27m, prim. prev.) seda i broji ga. Leei u postelji pita
enu da li je zatvorila sanduk sa novcem i ormar sa srebrnim posuem, da li je dobro
zakljuala kapiju; ak i ako je ena potvrdila sve to, on nag skae iz kreveta, pali sveu i
bos juri okolo da sve proveri i tek onda jedva uspeva da zaspi.
Opisi koje je dao Tefrast toliko su jasni i tani da mogu da se primene i danas na
nae savremenike. Engleski istraiva Abraham Robah je primetio: Zahvaljujui
autorima iz antikog vremena i njihovim prototipovima, s odreenom dozom sigurnosti
moe se tvrditi da je priroda ljudi razdvojenih vekovima i okeanima ostala ista, drugaije
reeno, ljude karakteriu iste individualne razlike. Bilo da su to drevni Grci ili
Amerikanci XX veka (ovek, str. 280). Postavlja se pitanje zato je tako velika slinosti
ljudi koji su tako daleko jedni od drugih u vremenu i prostoru? Po jednom objanjenju
razlog moe biti fizioloka osnova karaktera. Ti autori imaju na umu meavinu
karakteristika temperamenta i sloenih stabilnih sistema karakteristika koji su nastali u
sticanju individualnog ivotnog iskustva. Pri istim temperamentima mogu se formirati
razliiti karakteri i obrnuto, temperament daje peat na izgled karaktera, bojei na ovaj ili
onaj nain njegove odreene crte. Uz to, ovek jakog karaktera moe da potiskuje neke
neeljene crte svog temperamenta, da kontrolie njihovu pojavu.
7

Struktura karaktera nije prosta. Ona ukljuuje mnotvo razliitih osobina ili
tipinih pojava koje se nazivaju crte karaktera. Po miljenju veine psihologa, karakter
predstavlja jedinstvo crta koje se mogu objediniti u nekoliko osnovnih grupa:
1) crte koje izraavaju odnos oveka prema drugim ljudima (dobrota-zloba,
osetljivost-ravnodunost, plemenitost-niskost, humanost-surovost, drutvenostzatvorenost, otvorenost-neiskrenost, itd.)
2) crte koje izraavaju odnos prema stvarima (pedantnost-nemarnost,
proraunatost-nepraktinost, dareljivost-cicijaluk, savesnost-neodgovornost itd.)
3) crte koje izraavaju odnos oveka prema samom sebi (samokontrolanaprasitost,
oseaj
dostojanstva,
samopotovanje-samoponiavanje,
prepotentnost-skromnost, i pored toga osobine kao samouverenost, samoljulje,
gordost, uvredljivost, hvalisavost, egoistinost i njihovi antipodi, itd)
4) crte koje izraavaju odnos oveka prema radu (aktivnost-pasivnost,
ogovornost-neodgovornost, inicijativnost, organizovanost, preduzimljivost,
samostalnost, marljivost, itd i njihove suprotnosti)
Karakter se definitivno formira oko 12 godine i u sebi sadri: uroene osobine
nervnog sistema, porodino vaspitanje, primer roditelja i lino iskustvo. U ovom uzrastu,
oko 12 godine, poinje vana etapa u ivotu svakog od nas formiranje linost (pubertet,
formiranje identiteta). U mladosti ovek ui da vlada sobom, pokuava da izmeni svoj
karakter zavisno od ivotnih ciljeva i vrednosti. Ova nimalo laka faza istovremene borbe
sa sobom i prihvatanja sebe takvim kakvi ste, formira onaj karakter koji e nam obeleiti
kasniji ivot po modelu one narodne: kako poseje, tako e ponjeti. esto se o
karakteru govori kao o nekoj stihiji koja se ne moe kontrolisati: Takav mi je karakter!
Tano je da mnogo toga u vezi sa karakterom ne zavisi od volje oveka. Ali, ovek moe
da upozna svoj karakter i da se nosi sa njim, da ga kontrolie.