Invalidnost u tampi: istraivanje o

tome kako su invalidnost i osobe sa

invaliditetom prikazani u tampanim
medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj
Gori i Srbiji u 2006. godini
Radni dokument

Evropske inicijative za
demokratiju
i ljudska prava (EIDHR)*
* Ovaj radni dokument je nastao uz finansijsku podrku Evropske Unije. Sadraj ovog izvetaja je iskljuivo odgovornost Handicap
International-a za jugoistonu Evropu, i ni na koji nain se ne moe smatrati da oslikava stavove Evropske Unije.

NAPOMENA
Materijali objavljeni u serijalu Disability Monitor Initiative (Inicijativa za praenje tematike invalidnosti) nisu
zvanina izdanja Handicap International-a. Regionalna kancelarija Handicap International-a za jugoistonu
Evropu ih objavljuje kao deo regionalne inicijative za izgradnju znanja o invalidnosti u tranziciji. Izvetaji I
radovi predstavljaju preliminarne analize koja se prosleuju kljunim akterima i iniocima radi podsticanja
razmene miljenja i debate. Nalazi, tumaenja i zakljuci u ovom izvetaju u potpunosti pripadaju autorima i
nikako ih ne treba pripisivati Handicap International-u, njegovim donatorima ili partnerima. Za primerke ovog
izvetaja, molimo Vas kontaktirajte regionalnu kancelariju Handicap International-a za jugoistonu Evropu ili
posetite vebsajt Inicijative za praenje tematike invalidnosti, www.disabilitymonitor-see.org.
Primerci ovog izdanja su besplatni, ali Handicap International ima pravo nad publikacijom, zbog ega se
izvor mora spomenuti.
INICIJATIVA ZA PRAENJE TEMATIKE INVALIDNOSTI
www.disabilitymonitor-see.org
editor@disabilitymonitor-see.org
REGIONALNA KANCELARIJA HANDICAP INTERNATIONAL-A ZA JUGOISTONU EVROPU
Velisava Vulovica 1
11040 Beograd
Srbija
office@hi-see.org
KANCELARIJE HANDICAP INTERNATIONAL-A U JUGOISTONOJ EVROPI
Beograd, office.belgrade@hi-see.org
Pritina, office.pristina@hi-see.org
Sarajevo, office.sarajevo@hi-see.org
Skoplje, office.skopje@hi-see.org
Tirana, office.tirana@hi-see.org

ZAHVALNICA
Autor
Lisa Adams

Istraivanje
Lisa Adams, Daniela Nikoli i Ivana Milini

Saradnici
Boidar Denda
Gordana Rajkov
Goran Pavlovi
Indira Spiljak
Vanja oli
Vesna Nestorovi

Logistika i tehnika podrska

Ajhan Saraqi
Bojana Bego
Fredrik Stockhaus
Nexhat Shatri
Sonja Vasi

Prevod
Suzana Stojkovi, Etleva Bisha i Merita Myftari

Radni dokument je nastao zahvaljujui finansijskoj podrci

Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava (EIDHR)* i Handicap International-a

* Ovaj radni dokument je nastao uz finansijsku podrku Evropske Unije. Sadraj ovog izvetaja je iskljuivo odgovornost Handicap
International-a za jugoistonu Evropu, i ni na koji nain se ne moe smatrati da oslikava stavove Evropske Unije.

SADRAJ
Saetak ..................................................................................................................................5
Glosar.....................................................................................................................................7
I. Uvod...................................................................................................................................8
II. Terminologija ...................................................................................................................10
III. Izvori vesti .......................................................................................................................19
IV. Kako je invalidnost prikazana u tampi ..........................................................................23
V. Kako su osobe sa invaliditetom predstavljene u tampi .................................................30
VI. Saveti sa terena za uspeno medijsko izvetavanje.....................................................34
Preporuke.............................................................................................................................39
Bibliografija...........................................................................................................................41
Aneks 1: Izvori za odgovorno izvetavanje o pitanjima invalidnosti i utivo i uljudno
prikazivanje osoba sa invaliditetom u tampanim medijima................................................42
Aneks 2 : Opta medijska klima u zemljama gde je sprovedeno istraivanje.....................61

SAETAK
Osobe sa invaliditetom uglavnom zavise od pomoi neke druge osobe i ima mnogo toga to ne
mogu da urade sami. Pogotovo ne onih 3,500 ljudi koji ive bez odreenog dela tela.
Veernje novosti, NISMO MI NEVIDLJIVI 22.10.2006.
Ovakva vrsta prikazivanja osoba sa invaliditetom u tampi kao zavisnih, nesposobnih i dehumanizovanih nije
neuobiajena u regionu. Ovakvo izvetavanje je bez sumnje, snishodljivo, derogirajue i ispunjeno
stereotipovima koji se ponavljaju u ovako neodgovornom novinarstvu. Demokratski medij informie i
ohrabruje sve lanove drutva i podstie demokratske vrednosti. Zasnovan je na toleranciji i trebalo bi da
unapreuje ljudska prava kao i potovanje razliitosti.
Sada je trenutak za strunjake u oblasti medija da postanu odgovorniji u svom izvetavanju. Takoe je i
odgovornost drutva da zahteva demokratskije medije, a lanovi civilnog drutva imaju dunost da svoju
poruku poalju u tampu tako da se njihov glas jasno uje. Poto zagovornici pitanja invalidnosti naporno
rade na promovisanju prava osoba sa invaliditetom i zaustave institucionalno diskriminisanje, ovakva vrsta
negativnog portretisanja osoba sa invaliditetom u trenutku ponitava njihov rad. Medijsko izvrtanje slike
invalidnosti znaajno doprinosi diskriminatorskim praksama i negativnim stavovima prema osobama sa
invaliditetom.
Ovo istraivanje je pokuaj da se sagladaju glavni trendovi u oblasti izvetavanja o invalidnosti u Bosni i
Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji kako bi se otkrili neki od vodeih problema u medijskom oslikavanju pitanja
invalidnosti i samih osoba sa invaliditetom.
Prvi veliki zakljuak jeste da u sve tri zemlje postoji nedosledno korienje invalidske terminologije. Novinari
uglavnom upotrebljavaju neprikladan jezik i ponekad izuzetno uvredljive izraze za opisivanje osoba sa
invaliditetom. Ono to je takoe evidentno jeste da potpuno odsustvo doslednosti u terminologiji ukazuje na
to da strunjaci u medijima, kao i drugi akteri koji su intervjuisani za tampu, nemaju jasnu predstavu o tome
koja je terminologija prikladna ili preporuena od strane zajednice osoba sa invaliditetom.
Drugo, brojni su izvori vesti kojima se novinari obraaju kada piu o temi invalidnosti ukljuujui dravnu
elitu, strunjake, zagovornike pitanja invalidnosti i roditelje. Meutim, kad god je lanak bio o invalidskom
pitanju sa politikim znaajem kao to je zakonska reforma, dravna elita i/ili struna lica bili su jedini izvori
vesti. Zagovornici pitanja invalidnosti takoe su bili izvor vesti ali uglavnom u lancima koji se odnose na
aktivnosti njihovih organizacija. Ono to je definitivno bilo jasno je da novinari ne odlaze kod osoba sa
invaliditetom lino kada izvetavaju i retko ih intervjuiu ili citiraju u svojim tekstovima, pa sledstveno tome,
glas osoba sa invaliditetom nije ni prisutan u tampi.
Jedan drugi zakljuak je da je izvetavanje o invalidnosti, u najveoj meri, stavljeno u okvir medicinskog
modela u kome je invalidnost predstavljena kao pitanje socijalne zatite. Veliki je broj novinskih lanaka o
naknadama za invalidnost i koliko one kotaju dravu, pri emu se o osobama sa invaliditetom govori u
kategorijama na osnovu njihovog oteenja. Pored toga to je krajne nehumano, u mnogim od ovih lanaka
naglasak je na specijalizovanim uslugama i programima koje vode strunjaci ime se pojaava mit da su
osobe sa invaliditetom zavisne i da ne treba da budu deo mejnstrim drutva.
Ono to najvie uznemirava je to su osobe sa invaliditetom esto oslikane kao drugi upotrebom
stereotipova u tampi. Stereotipovi su diskriminiui i osobe sa invaliditetom liavaju dimenzije ljudskosti.
Ovakve stigmatizujue slike se ponavljaju u medijima ime se omoguuje trajanje negativnog poimanja
osoba sa invaliditetom.
Meutim, postoje i primeri izvetavanja o invalidnosti koje se odvaja od ovakvog trenda. Ima lanaka koji
pitanje invalidnosti sagledavaju iz perspektive socijalnog modela koristei pri tome prikladnu terminologiju
bez korienja stereotipova. U ovim sluajevima novinar se obraa aktivistima iz zajednice osoba sa
invaliditetom. esto je sluaj da su osnaujue lanke pisali zagovornici pitanja invalidnosti koji su uspeno
saraivali sa medijima kako bi svoju poruku preneli u tampu. Ovi lanci preispituju preovlaujue
stereotipove koji se pojavljuju u medijima i osvetljavaju pitanja invalidnosti iz drugog ugla. Posao ipak jo
nije dovren i ima jo mnogo toga to treba uraditi kako bi se podrao pokret osoba sa invaliditetom i njihov
rad sa medijima u cilju promene naina prikazivanja osoba sa invaliditetom i pitanja invalidnosti uopte.
Ovaj izvetaj e pokuati da ilustruje uobiajene trendove u medijskoj praksi prilikom izvetavanja o
invalidnosti kako bi se olakala debata izmeu zagovornika pitanja invalidnosti i predstavnika medija u

pronalaenju najboljeg naina za uzajamnu saradnju u cilju menjanja naina izvetavanja o invalidnosti sa
negativnog portretisanja koje stigmatizuje osobe sa invaliditetom na izvetavanje koje e normalizovati
pitanja invalidnosti na pozitivan nain.

GLOSAR
Emitovanje je distribucija audio i/ili video zapisa koji prenose program auditorijumu. Auditorijum moe biti
iroka javnost ili relativno velika podgrupa, kao to su deca ili omladina.1
Broadsheet / Velike novine: "Velike" novine, tako nazvane jer su tampane na papiru velikih dimenzija
(npr. 40x56 cm za Sydney Morning Herald). Danas se termin uglavnom koristi za novine sa kvalitetnijim
izvetavanjem (i to esto kao kontrast izrazu "tabloid").2
Copy editor/Korektor: uredniki deo posla gde se unose promene u formatiranju teksta i radi preiprema za
tampu
Organizacije osoba sa invaliditetom (OOSI): izraz koji se uobiajeno koristi za oznaavanje organizacija
osoba sa invaliditetom. Osnovna karakteristika OOSI je ta da osobe koje ih predvode (na vozakom mestu
u organizaciji) moraju da budu osobe sa invaliditetom. Pored toga, misija organizacije bi trebalo da bude
orijentisana ka predstavljanju osoba sa invaliditetom i promovisanju njihovih prava.
Urednik: novinar koji rediguje i ispravlja prie novinara - reportera3
Glavni i odgovorni urednik: ureiva na samom vrhu
Uvodnik: lanak kojim urednik izraava svoje miljenje4
Prilog: pria u kojoj je akcenat stavljen na nekoj injenici koja nema samo vrednost vesti
Naslov: naslov vesti ili novinske prie5
Managing Editor/ Rukovodei urednik: Urednik koji ureuje dnevne rubrike i pravi izbor materijala za
vesti6. (nadlenosti i hijerarhija urednitva se razlikuje od medijske kue do medijske kue i njihove interne
strukture prim.prev.)
Sub-editor: Glavni korektor
Socijalni model invalidnosti: Socijalni model insistira da osobe sa invaliditetom nisu u situaciji invalidnosti
zbog svog nedostatka ve ih socijalne, kulturne, ekonomske i barijere u okruenju spreavaju da uzmu
jednakog uea u drutvu kao svi ostali. Ova paradigma ne posmatra invalidnost kao individualni
medicinski problem ve vie kao socijalni. Ovakav okvir podrazumeva drugaiji skup politikih prioriteta
uglavnom zasnovanih na uklanjanju barijera i sa naglaskom na ljudskim i graanskim pravima.7
Stereotip: iroko rasprostranjena ali uvreena i pojednostavljena predstava ili ideja o odreenoj vrsti ljudi.8
Tabloid: novina koja je pribline veliine presavijenoj Velikoj novini9

http://en.wikipedia.org/wiki/Broadcast
http://www.classscoop.sunherald.com.au/terminology.asp
http://www.classscoop.sunherald.com.au/terminology.asp
4
http://special.thetimesnews.com/nie/terms.php
5
http://special.thetimesnews.com/nie/terms.php
6
http://special.thetimesnews.com/nie/terms.php
7
Bill Albert, Briefing note: The Social Model of Disability, Human Rights and Development, (Disability KaR Research Project: 2004):3.
8
Cooke, Caroline; Daone, Liz; Morris, Gwilym, Stop Press: How the Press Portrays Disabled People (Scope: London, 2000): 42.
9
http://www.classscoop.sunherald.com.au/terminology.asp
2
3

I. UVOD
Osobe sa invaliditetom uglavnom zavise od pomoi neke druge osobe i ima mnogo toga to ne
mogu da urade sami. Pogotovo ne onih 3,500 ljudi koji ive bez odreenog dela tela. Veernje
novosti, NISMO MI NEVIDLJIVI 22/10/2006
Ovakva vrsta prikazivanja osoba sa invaliditetom u tampi kao zavisnih, nesposobnih i dehumanizovanih nije
neuobiajeno u regionu.
Ovakvo izvetavanje je bez sumnje, snishodljivo, pogrdno i ispunjeno
stereotipovima koji se ponavljaju u ovako neodgovornom novinarstvu. Demokratski medij informie i
ohrabruje sve lanove drutva i podstie demokratske vrednosti. Zasnovan je na toleranciji i trebalo bi da
unapreuje ljudska prava kao i potovanje razliitosti. Vreme za strunjake u oblasti medija da postanu
odgovorniji u svom izvetavanju je sada. Takoe je i odgovornost drutva da zahteva demokratskije medije
a lanovi civilnog drutva imaju dunost da svoju poruku poalju u tampu tako da se njihov glas jasno uje.
Mediji imaju bitnu ulogu u dananjoj kulturi i upravo putem medija vei deo javnosti dobija informacije koje
oblikuju njihove stavove i vrednosti. Masovni mediji kao to su televizija, radio, novine i tabloidi imaju
neverovatan uticaj na to kako e ljudi formirati svoje miljenje i stavove o razliitim temama i grupama ljudi.
Tod Gitlin, naunik u oblasti medija objanjava, Masovni mediji su u najmanju ruku, znaajna drutvena sila
u formiranju i ograniavanju pretpostavki javnosti, stavova i raspoloenja javnosti jednom reju,
ideologije.10 Kada je re o predstavljanju invalidnosti u medijima, ponovo, mediji imaju veliku ulogu u
uticanju na nain razmiljanja javnosti o tom pitanju i kako se opaaju osobe sa invaliditetom. Ovo je
naroito znaajno kada se uzme u obzir injenica da su u mnogim delovima sveta, osobe sa invaliditetom
mahom nevidljive jer se suoavaju sa velikim institucionalnim, arhitektonskim, profesionalnim barijerama ali i
barijerama u stavovima ljudi to njihovo uestvovavanje i drutvu i javnom ivotu ini dodatno oteanim.
Stoga, predstavljanje invalidnosti u tampanim medijima igra vanu ulogu u formiranju ili upravljanju javnim
mnjenjem o pitanjima invalidnosti a utie i na kulturno prestavljanje osoba sa inavliditetom. Ovo je svakako
sluaj u jugoistonoj Evropi gde se osobe sa invaliditetom suoavaju sa mnogim velikim barijerama koje ih
ograniavaju u uestvovanju u zajednici.
Medijsko prikazivanje invalidnosti u jugoistonoj Evropi je umnogome optereeno diskriminatornim
stereotipovima, jer u izvetavanju oslikava invalidnost kao medicinsko pitanje ili pitanje socijalne zatite a uz
to postoji ozbiljna nezastupljenost samih osoba sa invaliditetom u izvetavanju. Prie koje opisuju osobe sa
invaliditetom su esto razdraujue i naglaeno sentimentalne prikazujui ih kao nesposobne, ranjive i za
saaljenje. Sa druge strane, novinari esto upotrebljavaju jedan preterano sentimentalan ton opisujui
osobu sa invaliditetom skoro kao nadljudsku zato to je ostvarila normalan ivot, kao to je nai posao ili
pohaati kolu. Meutim, ima nekih znakova da agenda invalidskih prava nalazi svoj put do tampanih
medija zahvaljujui radu zagovornika za pitanja invalidnosti.
Sa osnaivanjem pokreta osoba sa invaliditetom u jugoistonoj Evropi, koji se konsoliduje oko zahteva za
jednakim mogunostima i punom ueu, dolazi i do zaokreta u opaanju invalidnosti kao pitanja ljudskih
prava. Mnogi zagovornici pitanja invalidnosti u regionu sada apeluju na javnost da napusti sagledavanje
invalidnosti kao medicinskog pitanja ili pitanja socijalne zatite, ve da ga radije posmatraju kao drutveno
pitanje koje zahteva kraj diskriminiue prakse i kulturnu promenu da drutvo postane inkluzivnije. Na
meunarodnom nivou, zajednica osoba sa inavliditetom, zajedno sa rastuim brojem strunjaka i tvorcima
politike, naroito sa nedavnim usvajanjem Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, zalau se za
stav da nije re o 'oteenjima' individualna funkcionalna ogranienja bilo fizika, senzorna, intelektualna ili
skrivena koja spreavaju ljude da postignu eljeni ivotni stil, ve o restriktivnoj sredini i barijerama koje
stvaraju onemoguenost. Stoga, 'invalidnost' se odnosi na kompleksan sistem drutvenih ogranienja koja
se nameu osobama sa invaliditetom od strane jednog izuzetno diskriminiueg drutva.11 Promena
obrazaca invalidnosti ka obrascu koji je poznat kao socijalni model invalidnosti ugroena je diskriminiuom
predstavom invalidnosti u tampanim medijima.
Ovo istraivanje ima za cilj da napravi pregled kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom predstavljeni u
tampanim medijima u Bosni i Hercegovini (BiH), Crnoj Gori i Srbiji tokom 2006. pa sve do poetka 2007.
10

As quoted in Beth Hellar, News Coverage of Disability Issues: Final Report for The Center for an Accessible Society from: Todd
Gitlin, The Whole World is Watching. (Berkeley, Ca.: University of California Press, 1980): 9.
11
Colin Barnes, Disabling Imagery and the Media: An Exploration of the Principles for Media Representations of Disabled People for
the British Council of Disabled People (Rynborn Publishing: Halifax, 1992): 2.

godine. Istraivanje je raeno tako to su analizirani medijski sadraji u nacionalnim tampanim medijima.
Projekat ne pretenduje da napravi konanu procenu uloge medija u prikazivanju invalidnosti. Umesto toga,
namera mu je da prikae trenutno stanje t.j. naine na koje se izvetava o pitanjima invalidnosti u
ogranienom vremenskom periodu, kako bi se bolje razumeli trendovi trenutnih praksi u medijima i kako bi
se ilustrovali stereotipovi koji se ponavljaju u medijima kada se predstavljaju osobe sa invaliditetom.
Istraivanje e takoe istai primere dobre prakse koji pokazuju znakove menjanja standardnog prikazivanja
invalidnosti.
Cilj istraivanja
Pokuaemo da razumemo ta se predstavlja u tampanim medijima vezano za invalidnost, kakav se jezik
koristi u vezi sa ovom oblau, ko daje informacije o pomenutoj temi i o kojim temama se diskutuje. Pored
toga, istraivanje pokuava da napravi procenu o vrsti modela invalidnosti ili paradigmi predstavljenim u
medijima da bi se bolje shvatili trendovi u medijskom izvetavanju o temi invalidnosti. Istraivanje smo
podelili na pet poglavlja u pokuaju da odgovorimo na sledea pitanja:
Terminologija: Koja terminologija preovlauje u tampi i koji su problemi sa postojeom terminolokom
praksom?
Izvori vesti: Ko je glavni izvor novosti kada je re o pitanjima invalidnosti: drava i druga elita, strunjaci,
osobe sa invaliditetom ili organizacije koje ih predstavljaju?
Kako su pitanja invalidnosti predstavljena u tampi: Koje su teme koje tampa povezuje sa invalidnou
i koje su glavne tematske oblasti o kojima tampa izvetava kada se pie o invalidnosti?
Koji modeli invalidnosti preovlauju u tampi: Da li novinari piu o invalidnosti u okviru odreenog
obrasca. Ako je to sluaj, koji modeli su najuobiajeniji?
Kako su osobe sa invaliditetom predstavljene u tampi i koji su preovlaujui stereotipovi: Da li
mediji ponavljaju stereotipove. Ako da, kako?
Metodologija istraivanja
Izvetaj se zasniva na istraivanju novinskih iseaka iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije tokom 2006.
godine. Za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju imali smo mogunost da koristimo bazu podataka novinskih arhiva i
pretraujemo sve novinske iseke koji se odnose na invalidnost u 2006. godini. Za Crnu Goru, pratili smo
medijsko izvetavanje preko tri najtiranija dnevna lista od marta 2006. do januara 2007. prikupljajui
novinske iseke koje smo potom analizirali. U pokrajini Kosovo pod upravom UN bili smo ogranieni na mali
uzorak novinskih iseaka od decembra 2006. do marta 2007. koji nisu dali dovoljno materijala za analizu.
Osim toga, lanci koje smo skupili sastojali su se od velikog broja novinskih iseaka iz jednog novinskog
dodatka o pravima osoba sa invaliditetom, te stoga nisu odraavali opte novinsko izvetavanje o
invalidnosti u pokrajini Kosovo pod upravom UN. Zato nismo bili u mogunosti da identifikujemo bilo kakve
trendove ili obrasce iz tako malog i ogranienog uzorka. U vreme kada je vreno ovo istraivanje u Crnoj
Gori i u pokrajini Kosovo pod upravom UN nije bilo elektronske baze podataka novinskih iseaka na
raspolaganju.
Istraivanje ima nekoliko ogranienja. Kao prvo, za svaku zemlju smo imali razliite naine skupljanja
novinskih iseaka u zavisnosti od toga da li smo imali pristup arhivskim slubama. tavie, svaka arhivska
sluba je bila razliita po nainu i mogunostima pretraivanja novinskih lanaka, tako da je bilo nemogue
napraviti kvanitativno poreenje zemalja (drugim reima broj lanaka na temu invalidnosti u jednoj zemlji u
poreenju sa drugom zemljom). Kao drugo, ovo istraivanje nije ispitivalo lokalno novinsko izvetavanje ve
samo nacionalne listove. Kao tree, novinski lanci su analizirani nakon to su prevedeni na engleski jezik
to nesumnjivo znai da su izgubljene neke nijanse i tonovi.
Metodologija za skupljanje novinskih iseaka u BiH
Baza podataka koja je koriena za Bosnu i Hercegovinu je INFOBIRO, arhiva tampanih medija i drugih
relevantnih lanaka i vesti, sa seditem u sarajevskom Medija centru. Baza podataka sadri novinske lanke
iz vodeih dnevnih i nedeljnih listova i asopisa ukljuujui: Dnevni Avaz, Osloboenje, Dnevni list,
Nezavisne novine, Dani, Slobodna Bosna, Start, Novi reporter, Ljiljan, Banke BiH, ZIPS,
Poslovne novine, Business info, Sarajevske sveske, Nai dani, ONASA Novinska agencija (opti i
privredni servis) od 2004. godine pa nadalje. Nekih 70 % sadraja ovih tampanih medija unose se i u
digitalnu arhivu svakodnevno. Baza podataka omoguuje pristup lancima u skeniranom formatu kao to
izgledaju i na tampanoj strani. Sadri priblino 100,000 novinskih lanaka za 2006. godinu. Istraivanje

tampe Handicap International-a pokrilo je period od 1. januara od 31. decembra 2006. Ukupan broj
novinskih iseaka u bazi podataka INFOBIRO-a za 2006. godinu iznosi priblino 100,000, dok je ukupan broj
novinskih lanaka na temu invalidnosti priblino 1,097.
Metodologija za skupljanje novinskih iseaka u Srbiji
Baza podataka koja je koriena u Srbiji je EBART arhiva medijske dokumentacije, koja sakuplja i uva
novinske iseke od 2003. (od 2005. godine prate se i elektronski mediji). Vodei distributeri elektronskih i
tampanih medijskih sadraja u Srbiji su pretplaeni na EBART koji takoe organizuje obuku za novinare
kako da rukuju elektronskom bazom podataka. Kako skuplja novinske lanke iz 15 vodeih dnevnih i
nedeljnih listova, EBART je do sada arhivirao ukupno 800,000 lanaka, od toga priblino 190,000 u 2006.
godini. Baza podataka je jednostavna za pretraivanje i mogue je detaljnije odrediti kriterijum pretraivanja.
Takoe, na raspolaganju su ve postojee definisane katergorije, prema temi, ustanovi, politikoj stranci,
geografskoj jedinici, osobi, itd. injenica da je invalidnost uvrena meu opte teme od 2007. takoe govori
o stepenu svesnosti kada je re o pitanju invalidnosti.
Metodologija za skupljanje novinskih iseaka u Crnoj Gori
tampani mediji koji su praeni u Crnoj Gori za svrhu ovog istraivanja bili su Dan, Vijesti, i Pobjeda
tri najtiranija dnevna lista. Praenje je vreno od marta 2006. do januara 2007. Ukupan broj prikupljenih
novinskih lanaka je 89 a prikupljani su tradicionalnom metodom hartijskih novinskih iseaka. Novine su
bukvalno pripremane za svaki lanak koji se odnosi na temu invalidnosti i lanci su isecani i sakupljani za
analizu.

II. TERMINOLOGIJA
Terminologija: zato je vana?
Jezik koji se koristi u medijima ima kljunu ulogu u oblikovanju drutvenih stavova o osobama sa
invaliditetom. Terminologija koriena za oslikavanje osoba sa invaliditetom je kljuna, ne samo za
oblikovanje drutvenih stavova ve i za stvaranje i pojaavanje stereotipova. Glavni nalazi ovog istraivanja
u vezi terminologije su da postoji potpuni nedostatak doslednosti termina koje novinari koriste. Vrlo esto e
se jedan izraz upotrebljavati naizmenino da oznai razliite stvari kao to je izraz deca sa posebnim
potrebama, to u jednom kontekstu oznaava samo decu sa intelektualnim invaliditetom a u drugom jednu
iru grupu svih osoba sa invaliditetom. Izraz osobe sa invaliditetom, koji obuhvata ljude sa svim vrstama
invaliditeta, esto se koristi da oznai samo osobe sa fizikim nedostatkom dok se ponekad ispravno koristi
da oznai razliitu grupu ljudi. Jo vie zbunjuje upotrebljavanje razliitih termina u jednom istom lanku.
Nije neuobiajeno nai ak pet razliitih izraza u jednom lanku za opisivanje osoba sa invaliditetom, ime
se alje zbunjujua poruka javnosti u pogledu umesne terminologije u oblasti invalidnosti.
I dalje postoji veliki broj uvredljivih izraza koje novinari upotrebljavaju, uprkos rastuoj upotrebi izraza osobe
sa invaliditetom, koji ima i iroku podrku i upotrebu u pokretu osoba sa invaliditetom u regionu. Naroito
uvredljivi izrazi kao to su hendikepiran, bogalj, retardiran i spastiar kao i drugo uznemirujue
oznaavanje ipak uspeva da se pojavi u tampi. Takoe je u irokoj upotrebi izrazi mentalna retardacija i
osobe koje su mentalno nedovoljno razvijene. U zemljama koje smo istraivali postoji i tendencija da se
osobe nazivaju invalidi, slepi, gluvi i da se koristi terminologija koja se odnosi na oteenja kao
paraplegiari i miini distrofiari. Upotreba prideva kao imenice na ovakav nain davno je prevaziena i
ve se dugo smatra uvredljivom u odnosu na osobe razliitih etnikih grupa (bilo bi nepodesno, primera radi,
upotrebljavati izraz crnci).12 Naalost, uvredljiv i peorativan jezik ini se da je norma jer se esto sree u
lancima koji se odnose na invalidnost. Tako uobiajena upotreba uvredljive terminologije mogla bi da bude
pokazatelj da ni novinari ni javnost uopte nisu svesni da takav jezik vrea.
Prema Majklu Naliju, predavau na Odseku za novinarstvo Univerziteta u Centralnom Lankaajru, novinari bi
trebalo da su svesni da upotreba diskriminatornog ili optereujueg jezika moe uvrediti neke od njihovih
italaca, slualaca i gledalaca: Novinar ima dunost nita manje od toga da pokua da izbegne rei i
fraze koje bi mogle da uvrede osobe sa invaliditetom.13 Pravilnici ponaanja i aurirani pravopisi mogu
12
13

Cooke, Caroline; Daone, Liz; Morris, Gwilym, Stop Press: How the Press Portrays Disabled People (Scope: London, 2000): 3.
Cooke, Caroline; Daone, Liz; Morris, Gwilym, ibid: 24-26.

10

pomoi da se novinari podstaknu u korienju neuvredljivih izraza. Na primer, u klauzuli 10 Pravilnika o

postupanju Nacionalnog saveza novinara Velike Britanije, slino kao i u Pravilniku saveta za tampu za
Bosnu, navodi se: Novinar e pomenuti godine, pol, rasu, boju koe, versku pripadnost, vanbranost,
invalidnost, brano stanje ili seksualno opredeljenje date osobe jedino ako je ta informacije strogo
relevantna. Novinar nee ni prouzrokovati niti obraivati materijal koji podstie diskriminaciju, podsmevanje,
predrasude ili mrnju po bilo kojoj od gore-navedenih osnova. Klauzula 13 Komisije za albu po pitanju
tampe kae: 1) tampa mora da izbegava kodljive ili peorativne aluzije na temu neije rase, boje koe,
religije, pola ili seksulanog opredeljenja ili bilo kakve fizike ili mentalne bolesti ili invalidnosti. 2) Mora da
izbegava objavljivanje detalja u vezi neije rase, boje koe, religije, pola ili seksulanog opredeljenja ili bilo
kakve fizike ili mentalne bolesti ili invalidnosti, osim ako su ovakvi podaci od direktne vanosti za priu.14
Ipak, i sa ovakvim nediskriminatorskim pravilima u Velikoj Britaniji, terminologija koja igoe nalazi svoj put
do tampe ak i u nacionalnim medijima visokog profila kao Guardian, Times, Economist i BBC.15
Nekoliko engleskih novinara je pitano zato se ovo deava i evo ta su rekli:

Neprikladan jezik i naglaeno uzbudljivi naslovi i dalje se koriste kada se izvetava o osobama sa
invaliditetom zato to je ovo formula koja je ve dugo u upotrebi (Deki Log, novinar i urednik).

Veliko je neznanje o pitanju invalidnosti, kako meu novinarima, tako i u drutvu uopte. Tako se
osoba sa invaliditetom ne posmatra najpre kao osoba koja igrom sluaja ima i neku invalidnost
(Deki Log, novinar i urednik).16

Novinari su obueni da upotrebljavaju jednostavan jezik i lako razumljive izraze, tako da se

poluslep spremno prihvata naspram komlikovanog izraza kao to je osoba oteenog vida (Majkl
Neli, novinar i predava).17

Meutim, novinari imaju teak zadatak sa obzirom na injenicu da mnogi ljudi koji su intervjuisani koriste
razliite vidove terminologije ime se stvara mozaik rei to moe da bude zbunjujue za predstavnike
medija. Strunjaci koji rade u oblasti invalidnosti, roditelji, predstavnici Vlade pa ak i osobe sa invaliditetom
upotrebljavaju razliite oblike terminologije ukljuujui i izraze koji stigmatizuju, pa je novinarima dodatno
teko da znaju ta je prikladno. Za novinara je takoe izazov da pronae odgovarajuu terminologiju koja je
isto tako razumljiva iroj javnosti. Novinari pripravnici, kao i oni sa iskustvom, moraju da budu svesni pitanja
invalidnosti, a urednici i njihovi saradnici moraju da prou obuku kako bi osigurali dobro razumevanje
invalidnosti. Taj zaokret je prilino jednostavno napraviti. Upotreba pravog jezika u tampi e ak pomoi da
se poruka rairi u javnosti po pitanju odgovarajuih izraza koje je preporuljivo koristiti.
Uopteno, najee korieni izraz u tampi je invalidi.
Izraz invalidi (na bosanskom i srpskom jeziku), je imenica koja je u irokoj upotrebi u itavom regionu.
Nekoliko zastupnika pitanja invalidnosti u regionu slau se da je adekvatan prevod na engleski jezik the
disabled. Dok neke medijske kue koriste neutralne izraze kao osobe sa invaliditetom i dalje je veliki broj
novinara koji koriste depersonalizovane izraze kao invalidi ili hendikepirani koje mnogi doivljavaju kao
uvredljive poto ovi izrazi, kako to Kolin Barns objanjava, liavaju osobe sa invaliditetom njihove
ovenosti i tako ih svode na objekte.18 irom regiona, ovaj izraz se esto pojavljuje u samim naslovima
novinskih lanaka. Stoga se ini da dnevni i nedeljni listovi, kvalitetna tampa i tabloidi, zapravo daju
prednost ovakvom jeziku, jer se invalidi pojavljuju ve u samom naslovu i u podnaslovima novinskih
lanaka, pa nema sumnje da ovo umnogome utie na stav javnosti. Ipak, izraz osobe sa invaliditetom koji
je prihvaen i preporuen termin od veine u pokretu osoba sa invaliditetom, poinje da ulazi u sve iru
upotrebu u tampi, izuzev u naslovima gde se pojavljuje samo izuzetno19.
Izraz invalidi na bosanskom i srpskom jeziku, je donekle problematian kada pokuate da ga prevedete na
engleski jezik sa obzirom na to da je u korenu rei invalid odnosno, biti ne-validan, ne-ispravan. Evo ta
o ovoj temi kae Gordana Rajkov iz Centra za samostalni ivot invalida Srbije: Izraz invalid se pojavio u
naem jeziku [srpskom] nakon zavretka Prvog svetskog rata, i prvenstveno se upotrebljavao za ratne vojne
invalide. U to vreme, izraz je precizno oznaavao osobu sa oteenjima, koja stoga nije jednaka sa ostalima,
ali je isto tako imao konotaciju odreenog dostojanstva jer se upotrebljavao da oznai ljude koji su se borili i
14

Ibid: 26.
This is according to research conducted by students of journalism at the University of Central Lancashire.
Jackie Logue, news reporter and editor, as quoted in: Cooke, Caroline; Daone, Liz; Morris, Gwilym, ibid: 24.
17
Cooke, Caroline; Daone, Liz; Morris, Gwilym, ibid: 25.
18
Colin Barnes, Disabling Imagery and the Media: An Exploration of the Principles for Media Representation of Disabled People,
(Halifax: The British Council of Disabled People and Rynburn Publishing) 1992: 8.
19
Barnes, Disabling Imagery and the Media: An Exploration of the Principles for Media Representation of Disabled People, (Halifax:
The British Council of Disabled People and Rynburn Publishing) 1992: 10.
15
16

11

rtvovali za svoju zemlju. Od tada je izraz opstajao u jeziku [] i nikada nije imao peorativno znaenje.
Izlino je pominjati da nikada nije ni prevoen na na jezik, to e rei, nikada nije korien u svom
prevedenom znaenju, ve uvek u engleskom originalu (to je esto sluaj). Otuda je moje miljenje da
pravila koja se primenjuju na neke jezike, kao, recimo, na engleski, nisu potpuno odriva u drugim jezicima
jer izraz invalid ima potpuno istu konotaciju kao the disabled na engleskom jeziku, premda rei nisu
direktno prevodive20.
Upotreba terminologije u naslovima
U 2006, invalidi je najee korieni termin u oblasti invalidnosti u naslovima novina u Bosni i Hercegovini,
Srbiji i Crnoj Gori. U mnogim sluajevima, ak i kada je izraz invalidi u samom naslovu, terminologija u
samom tekstu je meana i neretko se izraz invalidi pojavljuje uporedo sa itavim nizom drugih izraza.
Pregledanjem bosanske tampe, izdvajamo lanak pod naslovom Invalidi na margini drutva iz lista
Dnevni Avaz od 08.10.2006, gde se u daljem tekstu koriste izrazi: osobe sa invaliditetom, invalidi i slepi
dok se invalidi upotrebljava u naslovu. Ili u lanku Domae tvrtke protiv zapoljavanja invalida iz
Dnevnog lista 16.06.2006, novinar naizmenino upotrebljava: invalidi, lica sa invaliditetom i osobe sa
invaliditetom. U jednom drugom lanku koji se zove Protestni skup: da li invalidi imaju pravo na normalan
ivot? iz Osloboenja 09.06.2006, mada se izraz invalidi koristi u naslovu, u daljem tekstu se pojavljuju
sledei izrazi: totalni invalid, ratni vojni veteran, 100% invalid i osobe sa tekoama u kretanju.
Pored toga to se u naslovima esto pojavljuje izraz invalidi, sami naslovi su veoma zapaljivi po svojoj
prirodi. Neki od primera naslova novinskih lanaka gde se pojavljuje izraz invalidi obuhvataju:

Invalidi pojeli djeiji doplatak (Osloboenje, 22.07.06)

Nema mjesta za invalide (Dnevni list, 01.06.06)
Hiljadama invalida neophodna pomo (Nezavisne novine, 03.12.06)
Slijepi udaraju u eljezo od panoa (Nezavisne novine, 02.10.06)
Drava nas ranjava gore od rata (Dnevni list, 30.06.06)
Protestni skup, imaju li invalidi pravo na normalan zivot? (Osloboenje 09.06.06)
Invalidi diskriminsani na svim nivoima (Osloboenje, 30.06.06)
Dosta nam je profitera: Protest RVI pred zgradom Vlade Tuzlanskog kantona; Vlada ignorie
invalide (Osloboenje 28.09.06)
Zaboravljeni travniki vojnici:Ne ivi se od rijei (Osloboenje, 29.94.06)
Ratni vojni invalid demolirao zgradu Opine Sapna (Osloboenje, 20.07.06)

Meutim, uopteno govorei, veina novinskih lanaka upotrebljava termin invalidi i jasno je da je to
najdominantnija terminologija koja se pojavljuje u tampi. Drugi izrazi koji se vrlo esto pojavljuju u
bosanskoj tampi su ratni vojni invalidi, zatim civilne rtve rata i neratni invalidi. Ovo je specifina situacija
za Bosnu i Hercegovinu jer je aktuelna debata o statusu invalidskih beneficija za ratne vojne invalide i
civilne rtve rata jedno od najznaajnijih politikih pitanja. Broj ratnih vojnih veterana se dramatino poveao
u Bosni i Hercegovini nakon zavretka rata, pa je sledstveno tome, porastao i broj korisnika penzija za ratne
vojne invalide. Pored toga to su beneficije postaIe veliki izdatak za dravu, postoji jo jedno gorue pitanje,
a to je velika razlika u naknadama koju primaju ratni vojni invalidi u poreenju sa svim drugim osobama sa
invaliditetom. Pitanje invalidskog statusa u odnosu na naknade za invalidnost je politiko pitanje o kome se
trenutno raspravlja u Bosni i Hercegovini, pa je verovatno ovo razlog zbog koga ova tema zaokupljuje veliku
panju tampe.
U Srbiji postoji slian obrazac gde termin invalidi dominira naslovima dok se u tekstu lanka javlja
nedosledno meanje terminologije:

Razgovor o buduoj konvenciji: Beograd domain skupa o invalidima, Politika, 21.03.2006

Sajam zapoljavanja invalida, Danas 21.10.06
I invalidi vole atletiku, Blic 27.05.06
I invalidi mogu da priu alteru, Blic, 27.05.06
Zaposlenje, a ne milostinja: Kako reiti ivotni problem invalida, Politika, 21.10.2006
Tri skupa o problemima invalida, Politika, 02.03.2006

Slino kao u BiH, naslovi su esto zapaljivi po prirodi:

20

Hendikepirani u parlamentu?, Blic, 03.12.2006.

Gordana Rajkov, Centar za Samostalni ivot Srbija, Beograd.

12

Usamljena deca: Na sporednom koloseku, Politika, 16.10.2006.

ivot na ivici egzistencije: Okrugli sto u Narodnoj Skuptini Srbije, Politika, 18.10.2006.
I invalidi mogu da priu alteru, Blic, 27.05.2006.
I invalidi vole atletiku, Blic 17.05.2006.

Meutim, ea je upotreba termina osobe sa invaliditetom u srpskoj tampi, ak i u naslovima, posebno u

listu Politika. Primera radi, u tekstu Zatita osoba sa invaliditetom Politika, 05.01.2006. dosledna je
primena termina osobe sa invaliditetom u itavom tekstu. Slino je u lanku Podstrek za samostalni ivot:
poloaj osoba sa invaliditetom Politika 11.10.2006. I u naslov i u daljem tekstu upotrebljava se samo izraz
osobe sa invaliditetom. lanak, Firmom protiv predrasuda iz Politike 18.01.2007, koji obrauje pitanje
zapoljavanja, jo je jedan primer dosledne upotrebe pravilne terminologije. Isto tako, lanak ekajui 20
potpisa: Zavrena konvencija UN o Pravima osoba sa invaliditetom, Politika, 18.09.2006. dosledno
upotrebljava izraz osobe sa invaliditetom u celom tekstu.
Slede primeri novinskih lanaka u Politici gde se pojavljuje termin osobe sa invaliditetom:
Nepristupano pravo: Konferencija osoba sa invaliditetom, Politika, 23.02.2006.
Zatita osoba sa invaliditetom, Politika, 05.01.2006
Podstrek za samostalni ivot: Poloaj osoba sa invaliditetom, Politika, 11.10.2006.
Pregledi osoba sa hendikepom: Dom zdravlja "Dr Milutin Ivkovi, Politika, 05.12.2006.
Zvono za uzbunu: Osobe sa invaliditetom u statistici, Politika, 06.04.2006.
Doslednosti u terminologiji
Uopteno govorei u BiH, jedan od najveih problema u tampi je nedostatak doslednosti u terminologiji tako
da u jednom lanku moete naii na 5 ili 6 razliitih termina za osobe sa invaliditetom. Uobiajena praksa je
da se unutar istog lanka pojavljuju razliiti izrazi to ukazuje na to da postoji zabuna oko toga koji termin
koristiti. Pored nedoslednosti, prilino esto se pojavljuju jako uvredljivi izrazi kao to su: osobe sa
mentalnom retardacijom, mentalno nedovoljno razvijene osobe, nagluvi, deca sa psiho-fizikim smetnjama i
mentalno hendikepirani.
U jednom lanku iz Dnevnog Avaza, od 06.05.2006, pod naslovom Posao umjesto milostinje, krai
uvodnik od 300 rei koristi termine: invalidi, osobe sa invaliditetom, fiziki ili mentalno hendikepirane osobe i
graani sa fizikim ili psihikim ogranienjima, sve to u jednom istom lanku. U jednom drugom lanku pod
nazivom Nema mjesta za invalide iz Dnevnog lista, 01.06.06, ima veliki broj razliitih termina u istom
lanku kao na primer: osobe sa tekoama u kretanju, ratni i civilni invalidi, ratni vojni invalidi, invalidi u
kolicima, amputirci, drugi invalidi sa tekoama u kretanju, i konano, invalidi. U drugom jednom lanku,
Oronula zgrada prijedorske Gerijatrije utoite za 80 lica: Zaboravljeni od svih iz Nezavisnih novina od
05.12.2006, novinar koristi sledee izraze: bogalj, invalidi, nepokretne osobe i potpuno nepokretne osobe. U
drugom sluaju, izrazi invalidi, deca ometena u psiho-fizikom razvoju, ratni invalidi, neratni invalidi, ratni
vojni veterani se svi pojavljuju u istom tekstu Invalidi pojeli djeiji doplatak, Osloboenje, 22.07.2006. U
lanku Protestni skup, imaju li invalidi pravo na normalan ivot?, Osloboenje 09.06.2006, u samom
tekstu novinar upotrebljava sledee termine: totalni invalid, ratni vojni veterani, 100% invalid i osobe sa
tekoama u kretanju.
Ipak, uprkos estoj uptrebi uvredljive terminologije u bosanskoj tampi, u lancima o aktivnostima OOSI ima
nekih primera da novinar koristi korektniji termin osobe sa invaliditetom kao to je to sluaj sa novinskim
lankom, Udruenje amputiraca (UDAS) - Kampanja za prava osoba s invaliditetom iz Nezavisnih novina,
30.05.2006. Isto tako, u lanku Ostvarivanje prava i spreavanje diskriminacije iz Osloboenja,
31.10.2006, o programu obuke za lokalne OOSI, termin osobe sa invaliditetom se dosledno koristi u celom
tekstu. Meutim, ak i kada se izvetava o stvari ili aktivnosti vezanoj za OOSI, i dalje postoji meavina
termina koji se koriste. Tako, primera radi, u jednom lanku o Okruglom stolu za osnivanje nacionalnog
saveta za pitanja invalidnosti, Odrana inicijalna konferencija s ciljem uspostave dravnog vijea za osobe
sa invaliditetom. U BiH i dalje prisutna diskriminacija invalida, svi navedeni termini se upotrebljavaju u istom
tekstu: invalidi, osobe sa invaliditetom, osobe sa mentalnom retardacijom i mentalno nedovoljno razvijene
osobe. Slino tome, u lanku Malo brige za slijepe: Sutra Meunarodni dan bijelog tapa, Osloboenje,
14.10.2006, novinar koristi: slepi, invalidi i hendikepirani. ak i u tekstu o programu OOSI za zapoljavanje
osoba sa invaliditetom, uprkos tome to portparol iz civilnog drutva dosledno koristi izraz osobe sa
invaliditetom tokom intervjua, novinar i dalje upotrebljava termin invalidi povremeno u tekstu Zapoljavanje
invalida: Centri za prekvalifikaciju Osloboenje 06.10.06. Jasno je iz analize da zagovornici pitanja
invalidnosti moraju naprono da rade kako bi svoju poruku progurali u medije o korienju korektne
terminologije. Jasno je i da zajednica osoba sa invaliditetom nije jedinstvena po pitanju terminologije jer i
sami koriste iroki spektar izraza koji variraju od uvredljivih do afirmativnih. Stoga postoji potreba da se stvori
jedinstvo oko eljenog izraza koji e lobisti za pitanja invalidnosti moi dosledno da koriste kako bi se

13

doprinelo da se izbegne dalja zbunjenost medija. Sa druge strane, tampa mora da razvije bolju
komunikaciju sa civilnim drutvom kako bi se osigurala ispravna upotreba jezika o pitanjima invalidnosti.
U srpskoj tampi je slina situacija gde se mnogo razliitih termina koristi unutar istog novinskog lanka
esto ukljuujui uvredljive i prevaziene izraze. U lanku Godina jednakih mogunosti: Skuptina Srbije o
zabrani diskriminacije invalida, Politika, 04.04.2006, svi pobrojani izrazi pojavljuju se u jednom istom
tekstu: hendikepirani, fizika i psiholoka oteenja, onesposobljeni ljudi, osobe sa invaliditetom i invalidi. U
lanku, Uklanjanje ulinih barijera za invalide, Danas, 04.12.2006, novinar upotrebljava dve razliite
terminologije u istoj reenici: On odobrava dravnu odluku o poveanju naknada za invalidnost za invalide
do 70% prosene plate u Srbiji, i doputa osobama sa invaliditetom da uvoze automobile bez plaanja
carinskih dabina. ak i u tekstu o zapoljavanju, Sajam zapoljavanja invalida, Danas, 21.10.2006,
novinar naizmenino koristi izraze invalidi i osobe sa invaliditetom. U lanku ivot na ivici egzistencije:
Okrugli sto u Narodnoj skuptini Srbije, Politika, 18.10.2006, u tekstu se naizmenino pojavljuju sledei
izrazi: hendikepirani, invalidi i sa oteenjima. Jo napadniji je lanak, Godina jednakih mogunosti:
Skuptina Srbije o zabrani diskriminacije invalida, Politika, 04.04.2006, koji govori o antidiskriminaciji i
jednakim mogunostima, ali koristi sledeu derogirajuu terminologiju: hendikepirani, invalidi, fizika i
psiholoka oteenja, onesposobljeni ljudi, kao i osobe sa invaliditetom. U tekstu lanka citiran je jedan
dravni slubenik koji kae, Ako im [osobama sa invaliditetom] drava ne obezbedi pristup obrazovanju
jednako kao i drugima, ovi ljudi sa oteenjima e ostati hendikepirani i marginalizovani. Ne samo da je ova
izjava poniavajua i snishodljiva, ve ovaj dravni slubenik zasigurno nema jasan pojam o pitanjima
invalidnosti sa stanovita ljudskih prava, pogotovo kada koristi tako neumesnu terminologiju.
Uprkos injenici da se sve ee upotrebljava izraz osobe sa invaliditetom u naslovima u Srbiji, mnogi od
lanaka i dalje nemaju doslednost u korienju terminologije u samom tekstu lanka koji sadri i uvredljive
izraze. Na primer, u lanku Nega od dva do 15 dana: Prvi objekat za kratkotrajni smetaj osoba sa
invaliditetom u Vojvodini, Politika 13.09.2006, novinar koristi meavinu sledeih izraza: osobe ometene u
mentalnom razvoju, osobe sa invaliditetom, osobe sa hendikepom. Isto tako, u lanku Pakuju kofere samo
kad moraju: osobe sa invaliditetom kao turisti, Politika, 22.08.2006. koristi se meavina izraza ukljuujui i
osobe sa mentalnim i fizikim hendikepom. Bez obzira na upotrebu pravilne terminologije u naslovu Nega
od dva do 15 dana: prvi objekat za kratkotrajni smetaj osoba sa invaliditetom u Vojvodini,
Politika, 13.09.2006, lanak sadri izraze: osobe ometene u mentalnom razvoju i osobe sa hendikepom.
Tako da, uprkos upotrebljenom izrazu osobe sa invaliditetom u naslovu, odsustvo doslednosti u
terminologiji i dalje postoji u daljem tekstu lanka.
Ipak, u tekstovima koji se odnose na aktivnosti OOSI u Srbiji, novinari pokazuju tendenciju da koriste izraz
osobe sa invaliditetom, kako u naslovu tako i u samom tekstu kao u lanku Nepristupano pravo:
Konferencija osoba sa invaliditetom, Politika od 23.02.2006. Slino je i u lanku Kod lekara posle dve
decenije: ta donosi sluba personalnih asistenata? Politika 04.01.2006, koji govori o projektu kojim
rukovodi OOSI, novinar je dosledan u upotrebi terminologije. Jo jedan dobar primer dosledne terminologije
je lanak "Nedostupni fakulteti: Poloaj studenata s hendikepom, Politika 07.06.2006. Re je o prilogu o
istraivanju koje je sprovela OOSI o pristupanosti visokom obrazovanju za studente sa invaliditetom.
Frekventnija upotreba prikladne terminologije kada se izvetava o aktivnostima OOSI ukazuje na injenicu
da, kada je dobra komunikacija izmeu medija i civilnog drutva, odmah je i prisutnija upotreba preporuene
terminologije osobe sa invaliditetom.
Meutim, u tampi je u upotrebi i izraz osobe sa hendikepom to je izraz kojem neki lanovi pokreta osoba
sa invaliditetom daju prednost jer ne koristi re invaliditet sa korenom u rei invalid. Goran Pavlovi iz
Udruenja studenata sa hendikepom Srbije objanjava zato oni vie vole izraz osobe sa hendikepom.
Udruenje studenata sa hendikepom (USH) ima iza sebe 9 nacionalnih medijskih kampanja. U svakoj od njih
cilj su im bili svi mediji i uvek su upotrebljavali istu terminologiju. Izvrni direktor, Goran Pavlovi, je vrlo
istaknut u medijima, esto se u istima pojavljuje i, prema njegovim reima, koristi svaku priliku da objasni
terminologiju.
Oba termina osobe sa invaliditetom i osobe sa hendikepom su korektna jer oba naglaavaju osobu, dok
hendikep, odnosno invalidnost, nisu naglaeni. Tanije, na prvom mestu je osoba, ljudsko bie sa nizom
linih osobina i odlika.
Izraz koji se nikako ne preporuuje je invalid, koji se definie kao ne-validan, neupotrebljiv, beskoristan.
Zato hendikep? Zato to, dok sa jedne strane invalidnost oznaava delimini ili potpuni nedostatak
funkcije, izraz hendikep, sa druge strane, ukazuje na stanje u kojem se nalazi osoba, gde je invalidnost
samo jedan od mnogih faktora. Postavljeno na ovakav nain, fokus je na ljudskim pravima, na
izjednaavanju mogunosti i na inkluziji. Takoe smo smatrali da ovaj izraz, osobe sa hendikepom, stavlja

14

jai naglasak na socijalni model, ukazuje direktnije na njegove drutvene aspekte, dok izraz osobe sa
invaliditetom vie naglaava jedan vie lini aspekat nae situacije.
Jedna paralela koju Goran Pavlovi esto upotrebljava da optoj javnosti prikae aspekat ljudskih prava i
izjednaavanje mogunosti. Prva obuhvata priu o koarkau Vlade Divcu: mi obojica imamo hendikep: ja ne
mogu da zamenim sijalicu bez pomoi stolice, a on ne moe da ue u Peglicu i da se udobno vozi unaokolo.
Re hendikep potie jo iz XVII veka, sa konjskih trka. Mlai, snaniji konji uparivali su se sa teim
dokejima, dok se za one stare, slabije smatralo da imaju hendikep, pa su ih jahali dokeji manje teine.
Svrha je bila izjednaavanje mogunosti na kladionicama. Prema tome, neko sa hendikepom prvenstveno
nema jednake mogunosti, i to ne samo govorei o fizikom aspektu.
to se tie predstavljanja od strane medija, moja stalna borba je da pridobijem vie pozitivnog izvetavana o
pitanjima invalidnosti. Kako stvari sada stoje, izvetavai vesti najee primenjuju medicinski model,
naglaavajui oteenje, nedostatke i ogranienja, ono to ne moemo da imamo, pri emu kritikuju druge
to nisu obezbedili uslove da se nae potrebe zadovolje. Umesto toga, trebalo bi da bude vie afirmativnih
pria, o onome ta smo postigli, ta mogu da uradim, o stvarima ili mestima gde sam doprineo da se neto
promeni.
U Crnoj Gori, slino kao u Bosni i Hercegovini i Srbiji, veina novinskih naslova takoe upotrebljava izraz
invalidi kao u lanku Uraen prilaz za invalide u listu Dan, 16.12.2006. Pored iroko rasprostranjene
upotrebe termina invalidi u naslovu, ne mnogo razliito od situacije u Srbiji i BiH, termini unutar teksta su
nedosledni. Primera radi, Vlast ne uje probleme gluvih u listu Dan, 09.26.2006, novinar koristi izraze:
osobe sa oteenim sluhom, gluve osobe kao i gluvi i nagluvi. U jednom drugom lanku Postavljena rampa
za osobe sa kolicima, Pobjeda, 10.11.2006, novinar poredi tipine studente sa studentima sa posebnim
potrebama. U tekstu Drava da povede vie rauna: Odrano predavanje za osobe sa invaliditetom,
Dan, 21.11.2006, uprkos injenici to se u naslovu pojavljuje izraz osobe sa invaliditetom i to sagovornici
u intervjuu koriste istu terminologiju, novinar u daljem tekstu takoe koristi izraze osobe sa posebnim
potrebama, i osobe sa usporenim psiho-fizikim razvojem.
Slino kao u BiH i Srbiji, naslovi su esto bombastini i zapaljivi tretirajui osobe sa invaliditetom kao objekte:

Krstarenje Bokom za 260 invalida, Vijesti, 11.04.2006.

Video bim za hendikepirane, Pobjeda, 28.07.2006.
Invalidi poeli trajk glau, Vijesti, 31.03.2006.
Manji porez ako se zaposli invalid, Vijesti, 07.04.2006.
Gluvonemi prave estitke, Dan, 16.11.2006.
Invalidi prave suvenire, Dan, 14.06.2006.
Za tri godine umrlo 40 invalida rada, Dan, 22.04.2006.

U Crnoj Gori, meutim, primeeno je uestalije korienje medicinske terminologije u tampi kao: pacijenti i
uenici u ustanovama i izrazi kao to su poremeaji koriste se za opisivanje oteenja. Na primer, u
lanku o inkluzivnom obrazovanju Obdanite za sve u Danu od 20.01.2006, defektolog objanjava proces
prelaska u redovnu uionicu kao terapiju koju pruaju defektolog, govorni terapeut i psiholog. U jednom
drugom lanku o inkluzivnom obrazovanju, jedan nacionalni strunjak u ovoj oblasti objanjava da postoji
etiri poremeaja koje treba proceniti i identifikovati za inkluziju u obrazovni sistem i to su: slepilo, gluvoa,
mentalni i intelektualni hendikep.
Deca sa invaliditetom: Zabuna oko terminologije
U sve tri zemlje postoji velika zabuna oko termina koji se odnose na decu sa invaliditetom, posebno kada je
re o pisanju o deci sa intelektualnim invaliditetom. Da bismo bolje ilustrovali ovu zabunu, sledi spisak
najee korienih izraza:

Deca sa posebnim obrazovnim potrebama

Deca ometena u psiho-fizikom razvoju
Deca sa tekoama u razvoju
Deca sa nedostacima i poremeajima
Deca sa (blaim) smetnjama u mentalnom razvoju
Deca i mladi sa tekoama u razvoju

Glavni rezultat istraivanja u BiH po pitanju terminologije je esta upotreba termina deca sa posebnim
potrebama. Ovaj se izraz najee koristi u lancima o obrazovanju i inkluzivnim obrazovnim reformama ili u

15

lancima o dnevnim centrima. Kada se govori o deci sa invaliditetom, postoji tendencija da se umesto ovog
izraza koristi deca sa posebnim potrebama. Jedna druga tendencija je da se koristi izraz deca sa
posebnim potrebama za oznaavanje dece sa intelektualnim invaliditetom. U nekoliko lanaka, termin se
koristi zajedno sa terminologijom kao to je, razvojne tekoe i mentalno nedovoljno razvijene osobe. U
lanku, Prvi vrti za djecu s posebnim potrebama, Nezavisne novine, 09.09.2006, izrazi deca sa
posebnim potrebama i mentalno nedovoljno razvijene osobe se naizmenino koriste u tekstu. U jenom
drugom lanku o vrtiu za decu sa invaliditetom, Vrti Marija Mazar prazan, Nezavisne novine,
12.10.2006, pojavljuju se izrazi maliani sa posebnim potrebama, deca sa posebnim potrebama i deca sa
razvojnim tekoama. U drugom lanku, Kome to odista treba?, Osloboenje, 29.10.2006 o inkluzivnom
obrazovanju, terminologija je prilino izmeana i sadri: deca sa posebnim potrebama, deca sa tekoama
u uenju, deca sa odreenim tekoama, deca sa odreenim nivoom kapaciteta i deca sa tekoama u
razvoju i uenju.
Meutim, izgleda da postoji izvesna zabuna oko termina jer je nejasno kako se ovaj termin koriti i na koga se
odnosi. Na primer, u lanku o inkluzivnom obrazovanju, Radimo odgovoran ali i prekrasan posao, u
Reporteru, 27.09.2006. dok je sa jedne strane jasno da se izraz deca sa posebnim potrebama u ovom
lanku odnosi na decu sa tekoama u uenju, nastavnik koji je intervjuisan objanjava da deca sa
posebnim potrebama obuhvataju i decu sa govornim oteenjem i gluvu decu. Mada se u veini lanaka
izraz deca sa posebnim potrebama odnosi na decu sa tekoama u uenju, nikda nije pojanjeno da li se
izraz primenjuje na svu decu sa invaliditetom ili samo na decu sa intelektualnim invaliditetom.
Slino tome, u lanku pod naslovom Pomo obiteljima, iz Dnevnog Avaza, 29.10.2006, izrazi autizam,
viestruke razvojne smetnje i deca sa razvojnim tekoama se svi koriste u jednom istom lanku. U lanku
Specijalna soba za decu sa autizmom, Blic, 17.02.2008, koriste se mnogi izrazi u jednom vrlo kratkom
tekstu: deca sa invaliditetom, deca sa posebnim potrebama, deca sa tekoama u razvoju. U lanku,
Usamljena deca: Na sporednom koloseku, Politika, 16.10.2006, u tekstu se koriste svi od navedenih
izraza: deca ometena u razvoju, deca sa hendikepom, dete da viestrukim smetnjama u razvoju i zdrava
deca. Slino je u lanku Zvono za uzbunu: Osobe sa invaliditetom u statistici, Politika, 06.04.2006,
termini: deca koja su psiho-fiziki ometena i deca sa oteenim mentalnim funkcijama koriste se da opiu
decu sa intelektualnim invaliditetom.
Kada je re o deci sa invaliditetom u Srbiji, terminologija je prilino izmeana i ne postoji nijedan dosledan
izraz koji koristi tampa. Pored toga, terminologija koju koriste novinari je prilino derogirajua. Izraze kao:
mentalna retardacija, mentalno nedovoljno razvijene osobe i sloene smetnje u razvoju upotrebljavaju
kako novinari tako i struna lica, predstavnici vlasti pa ak i roditelji koji su davali izjave za tampu. Na
primer, u lanku Usamljena deca: Na sporednom koloseku u Politici od 16.10.2006, majka deteta sa
intelektualnim invaliditetom koristila je sledee izraze: dete ometeno u razvoju i dete sa viestrukim
smetnjama u razvoju. Ili u lanku Za ulazak defektologa u kole: Sa skuptinskog pododbora za prava
deteta korieni su svi pobrojani izrazi: deca sa smetnjama u razvoju, osobe sa posebnim potrebama, deca
sa hendikepom, invalidi, deca sa normalnim potrebama, deca sa smetnjama u ponaanju i deca sa lakim
smetnjama u razvoju.
I u crnogorskoj tampi je takoe velika zabuna oko izraza koji se odnose na decu sa intelektualnim
invaliditetom. U 89 pregledanih lanaka veliki je broj izraza koji novinari koriste da opiu decu sa
intelektualnim invaliditetom i esto ete naii na nekoliko razliitih izraza ak u istom lanku. Na primer, u
lanku, Predavanja i za roditelje, Vijesti, 30.10.2006, deca sa tekoama u razvoju, deca sa posebnim
potrebama i deca sa nedostacima i smetnjama naizmenino se koriste u ovom kratkom tekstu. Slino tome,
u lanku Integracija djece sa posebnim potrebama u Pobjedi, 03.06.2006, u tekstu se meaju izrazi deca
sa posebnim potrebama, deca sa smanjenim intelektualnim i fizikim sposobnostima, deca sa tekoama u
razvoju.
Takoe je zapaena tendencija u tampi u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori da se porede osobe sa invaliditetom sa
zdavim osobama ili normalnim ljudima. Izrazi kao invalidi i zdrava populacija esto se koriste zajedno.
Na primer, u jednom lanku iz Bosne pod naslovom Za domovinu se igra srcem, koji je transkript radio
intervjua u listu Dani 08.07.2005, sa lanovima bosanskog nacionalnog tima u sedeoj odbojci, novinarka
pita jednog od igraa: Jeste li vi normalni, obini ljudi? Imate li supruge, porodice i prijatelje? Ona zatim
nastavlja sa pitanjem, Ako si mogao ti, mogu li to postii zdrave osobe, one bez hendikepa? Neki tekstovi
opisuju odnose izmeu zdrave populacije i nezdrave populacije, kao to je to sluaj u lanku iz Srbije,
Hendikepirana u parlamentu?, iz Blica od 03.12.2006. U ovom lanku novinar opisuje kolu za decu sa
invaliditetom:
U Beogradu na primer, ima samo jedna kola otvorena za podrku slepe ili nepokretne dece, nudei im
mogunost da provedu detinjstvo druei se sa potpuno zdravom decom. Za njih, ovo je jedina prilika da
se oseaju jednaki u budunosti, to je osnova zdravog drutvenog ivota.

16

Ili u lanku Usamljena deca: Na sporednom koloseku, Politika 16.10.2006, autor teksta pie:
ivot sa detetom koje je hendikepirano je izuzetno teak.ovo dete e verovatno pobacati sve predmete
koji mu se nau na putu i stvoriti nekontrolisani nered. ivahno i aktivno zdravo dete je jedna pria, ali
hiperaktivnost deteta koje ima viestruku ometenost u razvoju, je sasvim druga.
Jo jedan ilustrativan primer nalazimo u lanku, Nerazumevanje roditelja: vie Roma i dece sa posebnim
potrebama u vrtiima, Politika, 24.08.2006. U tom lanku, direktorka jedne NVO koja radi na programu
inicijative za inkluzivno obrazovanje, opisuje decu sa invaliditetom u koli pored potpuno zdrave dece. Ona
zatim nastavlja sa objanjenjem kako je neophodno za decu sa invaliditetom da imaju svoju uionicu zato
to su tako agresivna i trebalo bi da se socijalizuju sa svojim zdravim vrnjacima samo po jedan sat
dnevno.
U drugim sluajevima, u jednom lanku se za osobe sa invaliditetom kae oni ljudi. Takoe je zastupljeno
korienje drugih bezlinih izraza kao: 100% invalid ili 60% invalid kako bi se opisao pojedinac ili grupa.
Na primer, u jednom lanku pod naslovom Stopostotni invalid obuava i policijske ronioce u Dnevnom
Avazu od 04.09.2006, pored toga to su izrazito bezlini, ovakvi termini ukazuju na naglaen medicinski
pristup invalidnosti, jer ovako se osobe sa invaliditetom klasifikuju prema lekarskoj komisiji koja procenjuje
njihovu radnu sposobnost, a sledstveno, dodeljuje i pravo na beneficije.
U sve tri zemlje jasno je uoljiv nedostatak doslednosti po pitanju koriene terminologije invalidnosti u
tampi, ali se izraz invalidi pojavljuje ee od ostalih, naroito u naslovima novinskih lanaka. Dok neka
novinska izdanja koriste neutralne izraze kao osobe sa invaliditetom, i dalje je veliki broj novinara koji
koriste bezline termine kao to su, invalidi ili hendikepirani. Kako su naslovi vidljiviji i ee itani, ovakva
praksa moe doprineti da se u medijima i iroj javnosti stalno odrava upotreba ovog izraza. Visoki procenat
uvredljive ili bezline terminologije opominje novinare da postanu svesniji prikladne terminologije invalidnosti.
Ono je to je zabrinjavajue, meutim, je opte odsustvo doslednosti u izrazima kojima se govori o
invalidnosti to dovodi do opte zabune po pitanju jezika invalidnosti i nedostatka javnog konsenzusa o
prikladnoj terminologiji.
Promena jezika koji se koristi u medijima
Postoji nekoliko dobrih primera novinskih lanaka koji dosledno koriste terminologiju. Dobre prakse su
obino prie koje su napisali zagovornici pitanja invalidnosti ili prie u kojima su lanovi pokreta osoba sa
invaliditetom intervjuisani ili kada novinar ima optu svest o pitanjima invalidnosti sa stanovita socijalnog
modela. Zagovornici pitanja invalidnosti u regionu imaju veliku odgovornost da prenesu medijima kakav
jezik ele da bude korien i da insistiraju na njegovoj doslednoj primeni. Na ovaj nain, oni e pomoi da se
naprave dugorone promene koje se odnose na upotrebljavanje terminologije invalidnosti u tampi. Sa druge
strane, jasno je da novinari, urednici, pomonici urednika i drugi zaposleni u medijima imaju potrebu za
obukom iz oblasti jezika invalidnosti kako bi znali koja je ispravna terminologija. Mudro reenje bilo bi
razvijanje jednog dobrog prirunika kojem bi ciljna grupa bila upravo zaposleni u medijima. Pored toga,
neophodno je investirati u obuavanje predstavnika za medije unutar pokreta osoba sa invaliditetom kako
bi se osiguralo da se koristi ispravna terminologija.
Sledi primer nekoliko dobrih praksi doslednog korienja ispravne terminologije:
ZA SLOBODNO KRETANJE I SAMOSTALNOST, Danas, 16.10.2006.
Udruenje slepih i slabovidih Beli tap u subotu je organizovalo akciju Proetajmo zajedno iji je cilj
promovisanje jednakih prava na slobodno kretanje i samostalnost. Akcija je organizovana povodom
Svetskog dana Belog tapa kako bi se ukazalo na vanost integracije osoba sa invaliditetom u iru
drutvenu zajednicu. Predsednik udruenja Beli tap Vesna Nestorovi rekla je novinarima da je motiv
organizovanja akcije da se ukae na partnerstvo u reavanju problema osoba sa invaliditetom i drave.
Nestorovieva je rekla da akcija Proetajmo zajedno ima za cilj da se ukae na propuste do kojih je dolo
tokom rekonstrukcije Nemanjine ulice. Ona je istakla da su udruenja osoba sa invaliditetom pokuala da
objasne kako treba da se urade trotoari i staze za slepe kako bi bili upotrebljivi za njih, ali da do toga nije
dolo i dodala da zbog tih propusta osobe sa invaliditetom sada ne mogu da koriste Nemanjinu ulicu za
kretanje. Ona je ukazala na to da problem s kojim se susreu slepi i slabovidi jeste i nedostatak kadrova koji
bi im pomogao u obuavanju za samostalno kretanje - peripatologa i dodala da je upuen predlog da se
organizuje obuavanje domaih kadrova u Hrvatskoj. Akcija je poela na trgu Slavija gde se okupilo oko 50
osoba sa invaliditetom. Ispred zgrade Studentskog kulturnog centra organizovana je simulacija prelaska
ulice s crnim povezom i belim tapom, samostalno kretanje stazom za slepe i slabovide, kao i prelazak ulice
u invalidskim kolicima.

17

SVE ZAVISI OD DOBRE VOLJE LOKALNE VLASTI, Danas, 25.10.2006.

Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom
Obrazovanje osoba sa invaliditetom je uglavnom usmereno ka specijalnim kolama gde nastavni program nije
identian onom koji se se primenjuje u redovnim kolama. Veina kola i fakulteta nema rampe za pristup
osoba sa invaliditetom, to dodatno oteava mogunost ukljuivanja u obrazovni sistem osoba sa
invaliditetom, pa prilikom zapoljvanja ovih osoba, upravo nejednak nivo obrazovanja postaje problem.
To je jedan od zakljuaka istraivanja Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa
invaliditetom, koji su, ekajui Zakon o zapoljavanju osoba sa invaliditetom, sproveli Centar za razvoj
inkluzivnog drutva, Centar za monitoring i evaluaciju i Handicap International.
Prema reima Marka Savia, iz Centra za monitoring, drava nema sistemsko reenje za ovaj problem pa
stoga uglavnom sve zavisi od dobre volje lokalne samouprave.
Na teritoriji Srbije, po podacima Nacionalne slube za zapoljavanje Srbije prijavljeno je 25.744 osoba sa
invaliditetom.
- Naa drava nije definisala ni osnovnu stvar kao to je definicija osobe sa invaliditetom. Brojni zakoni iz ove
oblasti ekaju na usvajanje a i oni postojei poput Zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom se
ne potuju. U Velikoj Britaniji slepe osobe mogu da obavljaju 93 posla, dok u naoj zemlji samo dva - zakljuio
je Savi, na jueranjoj konferenciji za novinare koja je organizovana povodom zavretka istraivanja i
objavljivanja istoimene publikacije Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom.
U lanku ispod iz Crne Gore, dobra je upotreba izraza slepe osobe i osobe sa oteenim vidom premda se
u samom naslovu upotrebljava izraz slepi. Meutim, uprkos doslednoj upotrebi odgovarajue terminologije,
na kraju lanka novinar je napravio uokvireni tekst sa naslovom: Slepi ljudi su naroito hrabri, to je zaista
alosno jer je tekst prilino snishodljiv i daje prikaz kako slepe ljude treba smatrati hrabrima to naputaju
svoje kue.
OD 198 SLIJEPIH SAMO SE 15 KREE SAMOSTALNO, Dan, 08.07.06
Ne postoji organizovana obuka za kretanje uz pomo bjelog tapa, a samo jedna osoba iz Srbije ima licencu
za peripatologa, kaze Boidar Denda.
Javne povrine, ulice, parkovi i mostovi su neprilagodjeni za samostalno kretanje slijepih osoba. Zakoene
rampe morale bi biti dva centimetra izdignute iznad kolovoza, a nikako, kao to je sluaj na veini prelaza,
stapati sa kolovozom. tapom je u tim sluajevima teko odrediti liniju razgranienja kolovoza i trotoara.
Nepropisno parkirani automobili na trotoarima su velika prepreka, kao i nepotovanje saobraajnih pravila.
Uprkos najavama zvunih semafora nema, a otvorene ahte su opasnost i za one koji odlino vide. Na
mostovima su trotaori preuski.
Poraavajua je injenica da se od 198 slijepih lica u glavnom gradu svega 15 njih kree uz pomo bijelog
tapa.
Oko 60 odsto lanova su u treem dobu starosti od 55 godina pa navie. Njima je najtee da naue da se
kreu. Broj djece sa oteenjem vida je veoma mali i neto je nii od pet odsto, dok je uzrast ostatka od
ukupnog broja slijepih u Podgorici od 20 do 40 godina-kazao je Boidar Denda iz udruenja slijepih
Podgorice.
Rijetko se samostalno kreu na dalje destinacije, a najee uz pomo prijatelja ili rodjaka, navodi Denda.
On je istakao da je veliki problem to ne postoji organizovana obuka za kretanje uz pomo bjelog tapa, a
samo jedna osoba iz Srbije ima licencu za peripatologa (osoba koja slijepe osobe poduava kretanje uz
pomo bjelog tapa i snalaenje u prostoru).
Da bi se organizovala obuka u kretanju bijelim tapom neophodna je pomo Ministarstva prosvjete i nauke,
smatra Milo Vujii, direktor Zavoda za kolovanje i profesionalnu rehabilitaciju invalidne djece i omladine
na Zabjelu.
- Nemamo organizovanu obuku djece niti odraslih za kretanje uz pomo bjelog tapa, niti se taj predmet
izuava u Zavodu. Kako je to ipak neophodno za svakodnevni ivot tienika trudimo se da svake godine
organizujemo tromjeseni kurs. U Crnoj Gori ne postoji koja je kvalifikovana za izvodjenje nastave iz ovog
predmeta- kazao je Vujii.

18

On je ocjenio da je dvorite Zavoda bezbjedno za kurseve orjentacije u prostoru, ali da su gradske ulice
nebezbjedne.
Za barijere koje onemoguavaju kretanje slijepim osobama Radenko Lacmanovi, novinar, smatra
odgovornom upravu republikog Saveza slijepih i gradsku upravu.
- U glavnom gradu nije nita uinjeno da bi se kretanje osoba bez onog vida olakalo, naprotiv, iz dana u
dan sve se vie ini da bi im koraanje gradskim ulicama bilo onemogueno. Barijere su brojne, ni u jednom
gradu nema zvunih semafora, problem parking mjesta nije adekvatno rijeen, kretanje po trotoarima je
teko i onima koji vide, a kamo li nama ocijenio je Lacmanovi.
U Podgorici nema mogunosti ni da se slijepim osobama dodijele dresirani
kretanju.

psi koji bi im pomogli pri

SLIJEPI SU IZUZETNO HRABRI

Lacmanovi je ocjenio da je ljeti najtee jer ugostitelji postave bate na trotoare.
- Treba se izboriti sa inventarom lokala stolovima, stolicama i gostima. Problem su automobili na trotoaru.
Samostalno kretanje je rezultat line hrabrosti i injenice da ne postoji alternativa naveo je Lacmanovi.
SAMOUKI PERIPATOLOZI
- U svakom procesu obuke najlake ue mladji uzrasti dok starije osobe teko mogu da se kreu uz pomo
bjelog tapa. Strah je veliki problem koji koi osobe sa osteenjem vida. U poetku smo obuku vrili u
bezbednom prostoru, a onda smo postepeno vjebali na rizinijim teritorijama. Kroz centar grada, najrizinija
je raskrsnica kod hotela Crna Gora. Imali smo niz predobuka i predhodnika kako bi se polaznici kursa
oslobodili i poeli da se kreu kazao je Igor Tomi, profesor fizikog i samouki peripatolog koji dri kurseve
kretanja slijepima.

III. IZVORI VESTI

U ovom odeljku izvetaja, postavljamo pitanje: odakle novinari dobijaju vesti za novinske lanke vezane za
pitanja invalidnosti?
Zato su izvori vesti vani?
U ovom istraivanju bilo je oigledno da veina vesti u vezi sa invalidnou potie od dravnih slubenika i
predstavnika lokalnih vlasti. Na drugom mestu su strunjaci zaposleni u oblasti socijalne zatite kao to su
defektolozi, nastavnici i socijalni radnici. Zvanini predstavnici iz organizacija osoba sa invaliditetom slede
odmah zatim i predstavljaju znaajan deo izvora vesti i sve se ee i redovnije citiraju u novinskim
lancima. Prema prethodnim istraivanjima o medijima, masovni mediji vie vole izvore vesti koji potiu od
dravnih slubenika i drugih elitnih izvora.21 U SAD, sa sluajem Dekreta o Amerikancima sa invaliditetom22,
novinari i masovni mediji su tako malo znali o invalidnosti da su morali da uspostavljaju i razvijaju izvore vesti
unutar zajednice osoba sa invaliditetom.23 Isti je sluaj i na Balkanu. Kako su mnoga pitanja invalidnosti u
regionu povezana sa Vladom i zakonodavstvom u oblasti invalidnosti, oekivani su izvori upravo iz Vlade
kada je re o pirama iz oblasti invalidnosti. Meutim, usmeravanje na zajednicu osoba sa invaliditetom u
potrazi za vestima nije jedini problem. Novinari, uopteno govorei, nisu senzibilisani za pitanja invalidnosti i
esto, krajnje nenamerno, sagledavaju invalidnosti iz peorativne perspektive. U stvari, prema teoretiaru
komunikacija, Pameli umejker, kada izvetavanje o marginalizovanij grupi dovede do etiketiranja; novinar
deluje kao zamenik sudije stavljajui normativne presude devijantnosti pred svoj auditorijum.24
Kada o invalidnosti izvetava osoba koja nema invaliditet, onda postoji tendencija da se pie o invalidnosti i
osobama sa invaliditetom kao o drugima. Postoji inherentna pretpostavka da je ovo jedini nain na koji
21

Beth Hellar, News Coverage of Disability Issues: Final Report for The Center for an Accessible Society: 4.
Americans with Disabilities Act
23
Hellar, Ibid: 4.
24
Pamela Shoemaker, The Communication of Deviance in B.Dervin (Ed.) Progress in Communication Science (Norwood, NJ; Albex,
1987): 172.
22

19

itaoci mogu da pristupe prii. Od njih se ne oekuje da vide sopstveno iskustvo odraeno u prikazu osobe
sa invaliditetom. Usredsreivanje na iskustvo porodice, prijatelja ili strunjaka i njihovog odgovora prema
osobi sa invaliditetom doivljava se blie iskustvu prosenog itaoca i stoga e se oseati prijatnije sa
ovakvom vrstom reportae.25
Kada izvetavate o nekom dogaaju, razgovarajte sa to veim brojem osoba sa invaliditetom. Prema Vailim
Vongu, dopisniku za socijalna pitanja u Velikoj Britaniji, to je najbolji pristup. Kako on objanjava,
Snishodljive prie o hrabrim hendikepiranim ljudima koji prevazilaze ove bolesti, uprkos izgledima, i dalje
iskrsavaju u tampi. Kako bi se ovo promenilo, on predlae da zajednica osoba sa invaliditetom mora da
komunicira sa novinarima i objasni kako eli da se izvetava o pitanjima invalidnosti. Meutim, dodaje on,
novinari moraju da razgovaraju sa to veim brojem osoba sa invaliditetom, imajui na umu injenicu da nije
re o uniformnoj grupi ljudi. Postoje razliita pitanja i oprena miljenja o tome ta je uvredljivo a ta ne.26
Osnovni identifikovani trendovi:
Zapaa se meavina u smislu izvora vesti, i ovaj izvetaj e pokazati da novinari dobijaju svoje vesti iz tri
glavna izvora: od predstavnika vlade/drave, OOSI i strunjaka. U BiH je oigledno da u mnogim
izvetajima, koji se odnose na invalidnosti, novinari koriste razne izvore. lanak, Invalidi: Drava nas
ranjava gore od rata iz Dnevnog lista, 30.06. 2006, u tekstu je citirano vie razliitih izvora, ukljuujui
lanove Saveza ratnih vojnih invalida i dravne slubenike. U lanku Domae tvrtke protiv zapoljavanja
invalida Dnevni List, 16.06.2006, o zakonodavstvu vezanom za zapoljavanje, i lanovi udruenja
poslodavaca i razni predstavnici OOSI citirani su u tekstu. Isto tako u tekstu Ukljueno 407 djece s
posebnim potrebama, Nezavisne novine 19.10.2006, intervjuisani su direktor jedne specijalne kole i
slubenik iz ministartstva.
Kada se izvetava o zakonskim reformama i vladinoj strategiji u vezi invalidnosti, predstavnici vlade su glavni
izvori vesti. Tako, na primer, u lanku o zakonodavstvu o socijalnim beneficijama Implementacija zakona o
civilnim invalidima i rtvama rata Dnevni Avaz 14.09.2006, citirani su samo predstavnici vlade. Slino
tome, u lanku Invalidi u RS obespravljeni Nezavisne novine 11.10.2006, novinar koristi izvore iz
ministarstva kao i iz Republikog zavoda za zapoljavanje, ali niko iz civilnog drutva nije intervjuisan u
tekstu. U lanku o zakonskim obavezama grada po pitanju pristupanosti, gradski arhitekta i jedan
predstavnik ministarstva su jedini izvori vesti i niko iz zajednice osoba sa invaliditetom nije citiran.
Kada je re o izvetavanju o zakonskim reformama situacija je slina i u Srbiji. U lanku o usvajanju
nacionalne strategije o invalidnosti, Stvaranje okvira za ravnopravan ivot: strategija za unapreenje
poloaja osoba sa invaliditetom predstavnici ministarstva su glavni izvori vesti. Isto tako u Godina jednakih
mogunosti: Skuptina Srbije o zabrani diskriminacije invalida, Politika, 04.04.2006, o pregledu skoranjih
reformi zakonodavstva kako bi se olakala vea jednakost, Vlada je jedini izvor vesti jer su citirani samo
jedan ministar i lanovi Parlamenta kako govore o vanosti antidiskriminatornog zakonodavstva. Ironino,
uprkos temi novinskog lanka, jedan dravni slubenik koristi prilino peorativan jezik : Ako im [osobama
sa invaliditetom] drava ne obezbedi pristup obrazovanju jednako kao i drugima, ovi ljudi sa oteenjima e
ostati hendikepirani i marginalizovani.
Za lanke u kojima OOSI vodi neki dogaaj ili kampanju, i u tu svrhu je kontaktirala tampu, ona je
[organizacija] predstavljena u lanku kao glavni izvor vesti. Na primer, lanak Firmom protiv predrasuda,
Politika, 18.01.2007, o OOSI koja je otvorila tampariju za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, pria priu
sa stanovita organizacije. lanak jasno artikulie vienje OOSI o jednakim mogunostima i unapreenju
ljudskih prava. U jednom drugom primeru, imamo lanak koji je napisan iz perspektive zagovaraa za pitanja
invalidnosti o pristupanom turizmu u Pakuju kofere samo kad moraju: Osobe sa invaliditetom kao turisti,
Politika, 22.08.2006. lanak je zasnovan na manifestaciji koju je odrala OOSI na temu pristupanog
turizma i ima jasan zagovorniki ton o barijerama na koje nailaze osobe sa invaliditetom. "Osamostaljivanje
invalida: Premijera filma u Kulturnom centru, Politika, 07.12.2006, je lanak o filmskoj premijeri koju je
organizovala OOSI u znak obeleavanja 3. decembra. Novinar citira predstavnika OOSI koji je organizovao
dogaaj kao i zvaninike iz ministarstva koji su prisustvovali. Oni govore o znaaju slube personalnih
asistenata za postizanje samostalnog ivota. Najee, kada su OOSI izvori vesti, to obino bude povodom
organizovanja nekog dogaaja o kojem se izvetava u tampi. U Srbiji su mnoge OOSI uspele da plasiraju
ire vienje prava osoba sa invaliditetom kada novinari izvetavaju sa njihovih dogaaja.
Ovo nije uvek sluaj u BiH kada su OOSI glavni izvori vesti. Na primer, u jednom lanku od 3. decembra
Hiljadama invalida neophodna pomo, Nezavisne novine, 03.12.2006, novinar intervjuie nekoliko OOSI
koje objanjavaju da je osobama sa invaliditetom potrebna pomo u BiH. U ovom lanku novinar takoe
25
26

Scope, ibid: 6.
Cooke, Caroline; Daone, Liz; Morris, Gwilym, Stop Press: How the Press Portrays Disabled People (Scope: London, 2000): 28.

20

citira jednog pojedinca sa invaliditetom koji govori o ivotnom dostignuu. U tekstu Podjele ih dovele u jo
tei poloaj, Osloboenje, 03.12.2006, intervjuisane su dve OOSI povodom 3. decembra da objasne
vanost stvaranja kiobran organizacije u BiH. Oba lanka su prilino neutralna po svom tonu i nijedan ne
pominje osnaivanje, jednakost ili druge teme iz oblasti ljudskih prava.
Meutim, ima nekih primera gde se o OOSI izvetavalo u tampi sa stanovita ljudskih prava. U lanku,
Ugroena prava hendikepiranih ena u BiH, Nezavisne novine, 25.11.2004, jedan predstavnik OOSI je
tokom intervjua jasno artikulisao dvostruku diskriminaciju sa kojom se ene suoavaju: ene i devojke sa
invaliditetom poslata je hitna poruka ministarstvima da se okona ovo nasilje u porodici nad ovima enama
i da se ginekoloke klinike to pre adaptiraju tako da postanu pristupane kako bi sve ove ene sa
invaliditetom mogle da odlaze na preglede. U tekstu Kampanja zagovaranja prava osoba s mentalnom
retardacijom u FBiH izvetava se o medijskoj kampanji kojom rukovodi OOSI. Zagovara invalidnosti koji je
dao izjavu za tapu jasno je istakao perspektivu ljudskih prava u zapoljavanju osoba sa intelektualnim
invaliditetom. U lanku Malo brige za slijepe; Sutra je meunarodni dan bijelog tapa, intervjuisana OOSI
govori o barijerama na koje nailazi slepa osoba u postizanju odrivog prihoda. Novinar citira ovog
predstavnika koji kae: Osobe sa invaliditetom ili hendikepom su najugroenije kategorije populacije u BiH
zato to se njihova osnovna ljudska prava i slobode svakodnevno kre i to im se deava u samom vrhu
Vlade. Prvi korak bi trebalo da bude izjednaavanje prava i novanih naknada na osnovu socijalne zatite na
celoj teritoriji BiH.
U Crnoj Gori, predstavnici OOSI su izvori vesti ali obino u vezi sa nekim dogaajem ili projektom koji
sprovode. Bilo je primetno manje lanaka u Crnoj Gori gde su OOSI koriene kao izvori vesti. U lanku
Drava da povede vie rauna, Dan, 21.11.2006, govori se o lokalnoj inicijativi da se osnuju servisi i
podrka za osobe sa invaliditetom.
U lanku se citira NVO koja rukovodi projektom zajedno sa
predstavnikom jedne meunarodne organizacije koja je ukljuena u projekat. Na Meunarodni dan belog
tapa, jedna osoba sa invaliditetom je glavni izvor za priu o barijerama na koje nailaze slepe osobe i osobe
oteenog vida u lanku Od 198 slijepih samo se 15 kree samostalno Dan, 08.07.2006. Meutim, u
jednom drugom lanku o aktivnostima OOSI, okvir lanka poiva u medicinskom modelu: Aktivnosti
smanjuju mrak, Dan, 20.06.2006. Pored naglaeno emocionalnog naslova, osobe sa invaliditetom su
predstavljene kao jadne i alosne: Naravno, kao to je neko nekada rekao, nae drutvo jo uvek kasni sa
iskrom humanosti prema ovim osobama sa invaliditetom.
Opti trend je da su OOSI glavni izvor za novinske lanke kada je povod organizacija kakvog dogaaja,
aktivnost sa projekta kojim rukovode ili obeleavanje meunarodnog dana kao to je 3. decembar ili Dan
belog tapa.
U tekstovima koji govore o inkluzivnom obrazovanju ili specijalnom kolovanju, zapaa se jasan obrazac gde
se intervjuiu i citiraju strunjaci poput defektologa, nastavnika ili direktora kola. Na primer, u lanku
Ljubavlju izvlae najbolje iz dece, Blic 13.06.2006, o jednoj specijalnoj koli, jedino su intervjuisani i
citiranu defektolozi zaposleni u koli. Ovaj trend je takoe prisutan u BiH. U lanku koji govori o tekoama
sprovoenja inkluzivnog obrazovanja, Roditelji podnose krivinu prijavu protiv ministra Turkuia,
Osloboenje, 14.10.2006, glavni akteri koji debatuju o pitanju inkluzivnog obrazovanja su: direktor
specijalne kole, upravnik specijalne kole, psiholog i nekoliko nastavnika. Samo je jedan roditelj citiran na
kraju teksta a ni jedno dete sa invaliditetom ili zagovara pitanja invalidnosti; iskljuivo je napisan sa
stanovita strunjaka. Ovaj elitizam se ponavlja i kroz derogirajuu izjavu direktora specijalne kole: Bilo bi
bolje da su sva deca zdrava, ali situacija nije ni priblino onakva kakvom je oni [vlada] predstavljaju. ak i u
jednom iscrpnom lanku o reformi inkluzivnog obrazovanja u Crnoj Gori, pria je ispriana strogo iz
perspektive nacionalnog eksperta o inkluzivnom obrazovanju i donatora. Nema nijednog lana zajednice
osoba sa invaliditetom ukljuenog u ovaj tekst.
Pojedinani glasovi osoba sa invaliditetom se retko koriste kao izvori vesti. Glasovi osoba sa invaliditetom se
belee u prilozima koji profiliu ivot odreene pojedinane osobe sa invaliditetom. Kao to emo pokazati
dalje u ovom izvetaju, ovo su obino stereotipski portreti koji osobu sa invaliditetom prikazuju ili kao vrednu
saaljenja ili kao nadljudsku. U Crnoj Gori, u samo 7 od ukupno 89 lanaka koje smo pregledali, novinar je
intervjuisao pojedinano osobe sa invaliditetom (ovde ne ubrajamo predstavnike OOSI) ali svaka pria je bila
prilog o ivotnom dostignuu i nijedan od lanaka nije bio vest. Isti trend je manje vie slian i u Srbiji.
Meutim, bilo je nekoliko lanaka gde je citirana osoba sa invaliditetom kao izvor vesti, ali tada nije pominjan
njen/njegov invaliditet. Na primer, u lanku, Kako reiti ivotne probleme invalida, citirana je osoba sa
invaliditetom ali umesto da se pomene njegov invaliditet, oznaen je kao pravni ekspert. Ponovo, u tekstu
"Zatita osoba sa invaliditetom, Politika, 05.01.2006, citirana je osoba sa invaliditetom ali nije naglaena
invalidnost ve je predstavljena samo preko svoje profesije. Za mnoge ovo je osveenje jer nije uvek
relevantno pominjati neiju invalidnost kao to nije relevantno pominjati neiju boju koe ili etniku
pripadnost.

21

tampa u BIH izgleda da je razvila disciplinu u traenju osobe sa invaliditetom kao izvora vesti. Ovo je
posebno tano u sluaju ratnih vojnih invalida koji daju skoro etvrtinu izjava za tampu (komentar o nekoj
temi ili dogaaju, gde ima prostora za individualno izraavanje). Po pravilu, glavni izvor iz civilnog drutva je
visoki zvaninik nekog saveza ili udruenja (t.j. predsednik ili generalni sekretar), koji obino skree panju
na neko pitanje. U lanku Nezavisnih novina, Podneseno 750 tubi protiv Federalne Vlade, predsednik
Federalnog saveza invalida, preti: Nastaviemo sa ovim tubama protiv Federalne Vlade. Uz svaki
negativan odgovor na zahtev za invalidsku penziju, pripremiemo novu tubu. Ili, u istom lanku, Generalni
sekretar Federalnog saveza paraplegiara i obolelih od deije paralize, skree panju na ovo pitanje: Ratni
vojni invalidi su privilegovani u poreenju sa neratnim invalidima, a takoe postoji i geografska
diskriminacija. U tekstu Povean broj penzionera koji su prava ostvarili na osnovu invalidnosti: U BiH svaka
etvrta invalidska penzija o reformi invalidskog penzijskog sistema, novinar razgovara sa penzionerima i
zvaninicima iz penzijskog fonda. Slino je i u lanku Invalidi diskrimisani na svim nivoima, Nezavisne
novine, 29.10.06, gde novinar intervjuie i citira tri razliita predstavnika OOSI zajedno sa lanom vlade na
temu reforme socijalnih beneficija.
Ima mnogo lanaka u Srbiji koji kombinuju izvore vesti kada novinar razgovara sa predstavnicima Vlade,
predstavnicima OOSI i sa drugim relevantnim akterima, kako bi dobio iru perspektivu o datoj temi. Ima
dokaza da jedan broj lanaka uzima u obzir miljenje zagovornika pitanja invalidnosti i ukljuuje njihov stav
u izvetavanje, to je dobar znak. U lanku o zapoljavanju Zaposlenje, a ne milostinja: Kako reiti ivotni
problem invalida? Politika, 21.10.2006, novinarka intervjuie nekoliko razliitih aktera u nekoj vrsti
istraivakog izvetaja kako bi dobila kompletniju sliku o problemu. Novinarka poinje lanak intervjuom sa
dva razliita predstavnika OOSI. Ona zatim nastavlja da istrauje postojee inicijative drave za
zapoljavanje osoba sa invaliditetom i zavrava lanak intrevjuom sa pravnim ekspertom koji je bio ukljuen
u izradu studije izvodljivosti o zapoljavanju osoba sa invaliditetom, a koju je podrala drava. Pravni ekspert
je osoba sa invaliditetom ali se to u tekstu ne pominje. Slino tome, u lanku o okruglom stolu gde se
raspravlja o smanjenju siromatva, citirani su i lanovi vlade, meunarodne donatorske agencije i lanovi
civilnog drutva ukljuujui i zagovaraa pitanja invalidnosti iz pokreta osoba sa invaliditetom ivot na ivici
egzistencije: Okrugli sto u Narodnoj Skuptini Srbije, Politika, 18.10.2006. Mada je novinarka obila razliite
izvore za ovu vest, zagovara invalidskih pitanja je pogreno citiran.
U Crnoj Gori bilo je manje primera korienja veeg broja izvora vesti pri izvetavanju o pitanjima
invalidnosti. Meutim, u jednom lanku o diskriminaciji, Diskriminacija hendikepiranih na aerodromima,
Pobjeda, 27.12.06, nekoliko predstavnika iz Udruenja mladih sa invaliditetom je glavni izvor vesti ali
novinar isto tako kontaktira zvaninog aero prevoznika zbog reakcije. Rezultat je; novinar temeljno
sagledava probleme sa kojima se suoavaju osobe sa invaliditetom prilikom putovanja, dok ujedno obrauje
i postojee diskriminatorne prakse u vazdunom saobraaju za osobe sa invaliditetom.
Posmatranjem razliitih naina na koji novinari koriste izvore jasno je da je najbolji nain za sticanje ire slike
o pitanjima invalidnosti ako novinar razgovara sa to je mogue veim brojem osoba sa invaliditetom.
Sticanjem uvida u vienje samih osoba sa invaliditetom pomae se zaposlenima u medijima da razumeju
pitanja invalidnosti i da dobiju jasniju poruku od zagovornika za pitanja invalidnosti. Meutim, ovo nije uvek
sluaj jer se esto deava da novinar intervjuie predstavnika OOSI ili osobu sa invaliditetom zbog neke
prie ali se na kraju opredeli da protumai njihove rei drugaije. Jedan takav sluaj imao je Goran Pavlovi,
bivi Izvrni direktor USH u Srbiji. On pria o tome kada je bio intervjuisan govorei o pitanju osnaivanja, i
umesto da ga fotografiu, novinar je eleo da fotografie nekoga u invalidskim kolicima sa probuenom
gumom. Umesto da zabelei sutinu Goranove poruke, novinar je eleo dramatinu fotografiju koja
prikazuje osobu sa invaliditetom u ranjivoj situaciji. Stoga je kljuno za zagovornike pitanja invalidnosti da
nastave da budu na oprezu pri plasiranju svojih poruka u medije i da osiguraju da su korektno tumaene i
prenesene.
U lancima gde je fokus na stanovitu Vlade, roditelja, strunjaka ili negovatelja a ne na stanovitu osoba sa
invaliditetom, te prie nisu zapravo prie o invalidnosti ve o tome kako osobe bez invaliditeta tretiraju pitanja
invalidnosti. Tamo gde je osoba sa invaliditetom kljuni lik u prii obino se takoe pojavljuje i neka osoba
bez invaliditeta, kao da bi se dala validnost prii. Ohrabrujue je, ipak, videti kako je broj novinskih lanaka
napisanih sa stanovita zagovornika pitanja invalidnosti u porastu. Ipak, ima jo puno posla da se uradi da bi
se glas osoba sa invaliditetom u potpunosti predstavio u tampi.

22

Dobre prakse u korienju veeg broja izvora

BOBI: POJASNITI ZAKONSKE OBAVEZE, Danas, 22.11.2006.
Sekreterijat za socijalnu i deiju zatitu i gradski arhitekta trae reenje za prevazilaenje barijera u kretanju
osoba sa invaliditetom
Problemi osoba sa invaliditetom u svakodnevnom kretanju trotoarima, podzemnim prolazima, gradskim
prevozom, ili u pristupu institucijama zbog nedostatka rampi i liftova uskoro bi mogli biti prevazieni.
- Barijere koje osobe sa invaliditetom imaju u svakodnevnom kretanju i pristupu institucijama u narednom
periodu moraju se ukloniti kako bi im se omoguilo osnovno pravo na ravnopravno uee u ivotu.
Napraviemo akcione planove u saradnji sa udruenjima osoba sa hendikepom kojima e se odrediti
prioriteti i mapirati institucije kojima se prvo mora olakati pristup. Grad e poeti da postavlja rampe i liftove
u zgradama u svojoj nadlenosti, ali e biti potrebna i saradnja sa Republikom u ijoj su nadlenosti
administrativne institucije - najavila je Ljiljana Lui, gradski sekretar za socijalnu i deiju zatitu.
Ona dodaje da je sa pojedinim javnim i komunalnim preduzeima postignut dogovor pa se tako u 2007.
planira osposobljavanje 17 zdravstvenih institucija za pristup osoba sa invaliditetom, GSP e pri obnovi
voznog parka kupovati niskopodna vozila, a Parking servis uveliko ve osobama sa invaliditetom olakava
parkiranje.
Gradski arhitekta ore Bobi kae da kod projektovanja zgrada postoji dobra volja da se u planove uvrste i
potrebe osoba sa invaliditetom ali da odredbe koje to omoguavaju nisu dovoljno obavezujue i ne
predviaju sankcije.
- Da bi jedan projekat zgrade dobio graevinsku i upotrebnu dozvolu moraju se pribaviti 42 dozvole od
Zelenila, vodovoda, elektrana i ostalih preduzea, ali nigde ne pie da se dozvola mora dobiti i od nekog
sekreterijata za socijalnu zatitu ili nekog drugog tela koje bi se borilo za potrebe osoba sa invaliditetom. Za
premoavanje barijera iz gradskog budeta mogu se izdvojiti sredstva ali se mora preduzeti i adekvatna
akcija - istie Bobi.
On kae da se kod rekonstrukcije saobraajnica i gradnje novih zgrada uglavnom vodi rauna ali da problem
nastaje kod starih zgrada i ulica koje nee biti rekonstruisane. Prema njegovim reima, tamo se moraju
sagraditi adekvatne rampe i liftovi, spustiti ivinjaci u nivo peakih prelaza i urediti zvuna signalizacija.
Ivanka Jovanovi, ispred Saveza distrofiara, napominje da prava osoba sa invaliditetom trenutno regulie
samo jedan zakon o zabrani diskriminacije na osnovu invalidnosti, te da bi se i to moralo promeniti.
- I u obrazovanju postoje problemi u pristupu kolama i fakultetima koji e uskoro morati da ponu da se
reavaju - zajedniki su zakljuili Vesna Mirovi Pjeva, zamenica sekretara za obrazovanje i predstavnici
studenata sa hendikepom.
Antrfile: Slabovide i slepe svi zaboravljaju
Tihomir Nikoli, jedan od sugraana iji je vid oteen podsetio je da svi uglavnom kada priaju o osobama
sa invaliditetom misle na fizike nedostatke a zaboravljaju slepe. On kae da u svakodnevnom kretanju ima
problema kad treba da nae autobusku stanicu, ulaz u neku instituciju, peaki prelaz ili podzemni prolaz a
sve zbog nedostatka staza za navoenje i bolje zvune signalizacije.

IV. KAKO JE INVALIDNOST PRIKAZANA U

TAMPI
U velikoj meri, invalidnosti se u tampi predstavlja kao pitanje socjalne zatite koje zahteva zakonsku
reformu, usluge koje imaju prenaglaeno zatitniki odnos prema korisnicima, i izmene u naknadama iz
oblasti socijalne zatite. Meutim, o invalidnosti i pitanjima koja se direktno tiu OSI retko se raspravlja u
tampi sa stanovita samih osoba sa invaliditetom. Najee se pogled na invalidnost daje kroz vienje
populacije koja nema invaliditet koja invalidnost posmatra kao neto drugo. Tako na primer, retko ete naii
na novinski lanak o optim ivotnim pitanjima sa kojima se suoava celokupno stanovnitvo isprian iz
perspektive osobe sa invaliditetom (t.j. prie o ljudskim interesovanjima, sportu, kulturi, umetnosti itd).
Zato je vaan izbor tema?
Pregledanje specifinih tema koje novinari biraju prilikom izvetavanja o pitanjima invalidnosti je vano za
razumevanje kako se problem invalidnost prikazuje i predstavlja javnosti. Pisanje novinara o invalidskim
penzijama i socijalnim doprinosima za osobe sa invaliditetom, ili izvetavanje o Konvenciji UN o pravima

23

osoba sa invaliditetom i dostignuima pokreta osoba sa invaliditetom moe da napravi veliku razliku u tome
kako javnost opaa i doivljava invalidnost. Kao to pie Bet A. Haler: U zavisnosti od toga kakvi se atributi
u medijima dodeljuju vestima i izvetajima iz oblasti invalidnosti utie se na opredeljivanje javnog mnjenja
prema pitanju invalidnosti i prema kulturnom predstavljanju osoba sa invaliditetom uopte. 27 Drugim
reima, nain na koji se invalidnost predstavlja od strane novinara je sastavni deo saoptavanja auditorijumu
kako i ta da misli o datom pitanju. U stvari, neki analitiari medija veruju da je nain na koji novinari
uobliavaju odreene teme i pitanja o kojima piu, povezan sa formiranjem neke vrste programa: I selekcija
tema za program vesti i odabir okvira u koji e se smestiti ove prie mona su sredstva za odreivanje uloga
i impresivne moralne odgovornosti.28
Fokus novinskih lanaka u oblasti invalidnosti, u pomenute tri zemlje, je na
sledeim temama:
Naknade za invalidnost
Zakonske reforme (na primer, zakonski amandmani koji se odnose na socijalnu zatitu,
invalidske penzije, zapoljavanje i antidiskriminaciju)
Inkluzivno obrazovanje, specijalno kolstvo i dnevni centri
Aktivnosti OOSI
Humanitarni rad
Koji model invalidnosti se koristi u tampi?
Medicinski model
Osobama sa invaliditetom nije potreban samo medicinski karantin ve i mogunosti da budu deo drutva.
Predvodnik jedne OOSI citiran je u tekstu Zaposlenje, a ne milostinja: Kako reiti ivotni problem invalida,
Politika, 21.10.2006.
Preovlaujua veina novinskih lanaka u sve tri zemlje uokvirena je medicinskim modelom gde se
predviaju specijalne usluge za zbrinjavanje osoba sa invaliditetom, kao to su rezidencijalne ustanove i
specijalne kole ili neko zanimanje koje sa sobom nosi naknadu za invalidnost. Ima znaajan broj lanaka u
tampanim medijima o dnevnim centrima i inkluzivnom obrazovanju ali su oni uglavnom dati iz ugla
dobrotvornog modela pri emu struna lica i predstavnici lokalnih vlasti opisuju decu sa invaliditetom kao
siromane korisnike jednokratnih dobrotvornih inicijativa. Moete pronai u tampi neke primere socijalnog
modela ali oni obino potiu od OOSI i drugih aktera civilnog drutva.
U ove tri zemlje o invalidnosti se u velikoj meri raspravlja u tampi kao o pitanju socijalne zatite sa veinom
lanaka koji piu o penzijama, naknadama za invalidnost i reviziji zakonodavstva o socijalnoj zatiti. lanci
kao na primer, Za mesec dana 120 zahteva: Uvoz automobila za osobe sa invaliditetom, Politika,
12.03.2006, u kojem novinar opisuje proces oslobaanja od carine za odreene kategorije osoba sa
invaliditetom prilikom uvoza automobila, jasno ilustruje ovaj trend. U tekstu novinar koristi naglaeno
medicinske izraze kao, osobe sa fizikim oteenjem od 70-100% i najtee kategorije invalida.
Pitanje iz oblasti invalidnosti o kome se najee izvetava u Bosni i Hercegovini je debata o invalidskim
penzijama i naknadama za ratne vojne invalide i osobe sa invaliditetom koje ne spadaju u ovu kategoriju (u
lokalnom kontekstu se nazivaju neratni invalidi).
lanak Implementacija zakona o civilnim invalidima i rtvama rata Dnevni Avaz 14.09.2006, je dobar
primer jake usredsreenosti na pitanje naknada za invalidnost koje nalazi svoje mesto kao vest u tampi.
lanak je napisan sa stanovita drave i poinje citatom ministra iz Federalnog ministarstva za socijalna
pitanja, koji objanjava da ima mnogo vie korisnika koji konkuriu za naknade za invalidnost nego to se
predvidelo. lanak nastavlja sa objanjenjem na koji nain funkcioniu lekarske komisije koje utvruju
stepen oteenja pojedinca, kako bi odredile na koliku naknadu ko ima pravo. Jezik korien u tekstu je
veoma medicinski ukljuujui izraze kao to su: lekarske komisije koje su sastavljene od lekara, procena
invalida i oteenja. Poruka od ministra je da e se ovaj porast broja korisnika odraziti i na budet. Nijedan
drugi akter nije citiran u tekstu i novinar prenosi samo stanovite drave o ovom pitanju.

27

Beth Haller, ibid: 2.

Beth Haller, Maxwell McCombs, Explorers and surveyors: Expanding strategies for agenda-setting research, Istraivai i anketari:
irenje strategije za istraivanje usostavljnja programa ( 69:4, Journalism Quarterly, (1992): 813-824.
28

24

U Srbiji takoe ima znaajan broj lanaka sa fokusom na reformu socijalne zatite sa stanovita medicinskog
modela. U lanku Nametaju tender za medicinska pomagala, 15.02.2006, Blic izvetava o raspravi o
tenderima za pomagala u Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje. Slino tome u Mrak jo mraniji:
Prava slepih i slabovidih izbeglih lica, Politika, 29.01.2006, novinar izvetava o tome kako izbegla osoba
sa invaliditetom ne moe da ostvari beneficje po osnovi invalidnosti. Oba lanka predstavljaju pitanje sa
stanovita socijalne zatite koristei medicinsku terminologiju kao na primer, kategorizacija i procenat
oteenja, pojaavajui ideju da osobe sa invaliditetom zavise od naknada i beneficija. U Srbiji, meutim,
bilo je vie lanaka o zakonskoj reformi, naroito o usvajanju antidiskriminatornog zakonodavstva i izradi
nacrta nacionalne strategije u oblasti invalidnosti. Obe aktivnosti desile su se u 2006. godini.
Ima slinih lanaka i u Crnoj Gori, na primer, Ocjena radne sposobnosti prema medicinskim kriterijumima,
Pobjeda, 14.01.2006, gde se opisuje kako organi za procenu radne sposobnosti imaju u potpunosti
medicinski pristup tokom procene. Intervjuisani su izjavili da ove komisije strogo obraaju panju na
medicinske kriterijume, koliko god je to mogue, kada ocenjuju radnu sposobnost osobe sa invaliditetom.
Jezik u tekstu upotrebljava medicinske izraze kao 60% invalid i 100% invalid.
Invalidnost kao troak
Ovi lanci sugeriu jasnu poruku da je invalidnost troak ili teret za dravu. Isto tako uvruju stereotip da
su osobe sa invaliditetom nesposobne da uestvuju u svakodnevnom ivotu, te da im treba specijalna nega
ili zamena za prihode. Ne raspoznaju da uz odgovarajuu podrku i pomo osobe sa invaliditetom mogu da
ostvare autonomiju i samostalnost, ve se umesto toga fokusiraju na odlivanje dravnih resursa. lanak
Hiljadama invalida neophodna pomo, Nezavisne novine, 03.12.2006. je savren primer ovakvog
stereotipa jer opisuje osobe sa invaliditetom kao potpuno zavisne od drave. U drugom slinom lanku,
Socijalna zatita u Federaciji: Stari i iznemogli su obaveza kantona, Osloboenje, 13.01.2007. govori se
o pravu na naknadu sa procenjenom radnom sposobnou na 60%. U mnogim ovim lancima invalidnost i
osobe sa invaliditetom predstavljaju se kao teret dravi ili kao izdatak za drutvo. Ima mnogo primera
novinskih lanaka gde se pitanje invalidnosti povezuje sa odreenim izdacima za dravu i poreske
obveznike kao to su naknade za invalidnost. Kao ilustracija ovog obrasca mnogi od dole-pobrojanih
novinskih naslova jasno definiu invalidnost kao izdatak:

Drava duguje invalidima 180 miliona dinara Danas, 04.10.2006.

Za invalide 180 miliona dinara, Danas, 23.06.2006.
Za transformaciju ustanova 1,6 miliona evra, Danas, 20.07.2006.
Manje invalidske penzije zato to je drava potroila sredstva Osloboenje, 06.06.2006.
Parlamentarci opljakali deparac invalida, Glas javnosti, 25.06.2006.
Invalidi pojeli djeiji doplatak, Osloboenje, 22.07.2006.

U lanku, Poveava se broj zahtjeva za priznavanje prava: Implementacija zakona o civilnim invalidima i
rtvama rata, Dnevni Avaz, 14.09.2006, fokus je na poveanom broju korisnika invalidske penzije i kako
e se to odraziti na dravni budet. lanak je isprian sa stanovita vlade koja naglaava da e poveanje
broja korisnika invalidskih penzija imati negativan uticaj na budet. U ovom tekstu postoji i pregled broja
korisnika invalidskih penzija kao i direktnog uticaja na federalni budet. Slino tome lanak, Za mesec dana
120 zahteva: Uvoz automobila za osobe sa invaliditetom, Politika, 12.03.2006, predstavlja jasan primer
kako je invalidnost viena kao pitanje socijalne zatite gde se osobe sa invaliditetom klasifikuju ne samo
prema oteenju ve i prema procentu svog oteenja. lanak jasno oslikava iznos poreske olakice na
koju osoba ima pravo prema vrsti i procentu svog oteenja korienjem sledeih termina, osobe sa fizikim
oteenjem od 70-100%, ratni invalidi, civilne rtve rata, slepe osobe, osobe koje pate od miine distrofije,
roditelji dece sa viestrukim oteenjima, najtei invalidi.
U lanku Opstrukcija invalida Osloboenje, 12.01.2007, jedna OOSI objanjava da se naknade za
invalidnost ne rasporeuju ravnomerno izmeu ratnih vojnih invalida i neratnih invalida, odnosno, osoba sa
invaliditetom koje ne spadaju u ove kategorije. Novinar navodi iznos koji drava investira u naknade za ove
grupe citirajui sledee iznose:

60 miliona KM planirano za ratne vojne invalide

30 miliona KM potroeno da se pokriju potrebe 12,000 neratnih invalida koji su zvanino
registrovani prole godine
Zavod za medicinsku procenu obradio 16,000 zahteva
42,000 zahteva za procenu ekaju u Zavodu za medicinsku procenu i u centrima za socijalni rad

Fokus lanka je sasvim jasno na nejednakom rasporeivanju beneficija, i to izlistavanjem dravnih trokova i
broja korisnika, ali poruka koja lei ispod svega je da se invalidnost dovodi u vezu sa izdatkom.

25

Protesti ratnih vojnih invalida esto dobiju svoje mesto u medijskom izvetavanju kao u lanku, Protestni
skup: imaju li invalidi pravo na normalan ivot?, Osloboenje, 09.06.2006. koji izvetava o protestu koji su
organizovali ratni vojni invalidi zahtevajui svoje beneficije. Slino u lanku Bivi borci o vlasti koje nema:
Fotelja malo, kandidata previe! Osloboenje, 25.12.2006, predsednik Saveza invalida veterana i razni
lanovi Saveza ratnih vojnih invalida ukljuujui i lanove slepih boraca bosanske armije citirani su u lanku
diskutujui o naknadama za invalidnost i korupciji i alei se kako nisu primili svoje naknade. Ton lanka je
optuujui i jedan od predstavnika saveza kae: Zato to politiari nisu ni najmanje zainteresovani to
postoji mogunost da invalidi ne dobiju svoje beneficije a razlog za njihovu nezainteresovanost jesu njihovi
debeli rauni u bankama. Kada ih vidim ta rade setim se ove narodne izreke: Slae je imati gram vlasti
nego kilogram zlata.
Mnogi novinski lanci navode brojeve koliko osobe sa invaliditetom kotaju dravu u smislu naknada i/ili
nezaposlenosti. Na primer, u lanku Puna invalidska penzija 13,900 dinara Politika, navodi se, U Srbiji
ima 100,000 osoba sa invaliditetom, ali samo 5-10% od ovog broja mogu oekivati da dobiju pravo na ovo
poveanje beneficija, jer je osnovni kriterijum da osoba mora biti 100% invalid.
U drugom lanku, Opstrukcija invalida, Osloboenje, 12.01.2007, novinar navodi izdatke za invalidske
naknade:

60 miliona KM planirano za ratne vojne invalide

30 miliona KM potroeno da se pokriju potrebe 12,000 neratnih invalida koji su zvanino
registrovani prole godine

Sa ovolikim brojem novinskih lanaka koji se usredsreuju na ekonomske trokove invalidnosti, iroj javnosti
je lako da zakljui kako je invalidnost finansijski teret. ta vie, ovo stanovite samo pojaava i produava
stereotip da su osobe sa invaliditetom nesposobne da se same izdravaju, te su im stoga, potrebne
beneficije od drave. Konano, kako se osobe sa invaliditetom prikazuju preko brojeva i raunanja, daje im
se veoma pasivna uloga u raspravi kao objekata u planiranju dravnog budeta.
Obrazovanje
Jedna tema koja je iroko zastupljena u tampi je obrazovanje dece sa invaliditetom i pogotovo, debata o
inkluzivnom obrazovanju. Ono to je jasno iz rezultata ispitivanja je da i dalje postoji prenaglaeno zatitniki
pristup obrazovanju. ak i kada akteri razgovaraju o inkluzivnom obrazovanju, postoji zabuna oko samog
znaenja termina i oko toga kako e se implementirati, sve sa tendencijom da se napravi povratak na
specijalne uionice i specijalne kole uz zabrinutost kako su potrebna struna lica da brinu o deci sa
invaliditetom.
Ovaj trend je jasno ilustrovan u lanku, Ljubavlju izvlae najbolje iz dece, Blic, 13.06.2006. Direktor jedne
specijalne kole objanjava kako njihova kola funkcionie: Desetak maliana nema razvijene osnovne
kulturno-higijenske navike, pa o njima svakodnevnu brinu nae medicinske sestre U koli sa decom radi
17 defektologa, psiholog, specijalni pedagog, logoped, dva profesora fizikog vaspitanja i tri medicinske
sestre... Iz svakog naeg deteta izvlaimo najbolje. Novinar citira jednog od nastavnika koji opisuje jedno
dete u koli: Pre neto vie od deset godina u nau kolu je upisan sedmogodinji Vule iz Doma u
Zveanskoj. Posle kategorizacije odreeno je da zbog specifinog oblika autizma ide u Dom u Sremicu.
Neto u oima ovog deaka reklo mi je da on ima ansu ako ostane u naoj koli.
U istom lanku stoji podnaslov Vule iz najlon kese gde novinar pie: Stariji nastavnici ove kole jo
prepriavaju priu o malom Vuletu iz najlon kese ostavljene pored kontejnera koji je uspeno zavrio O
Anton Skala... Vule nikada nije upoznao majku i oca, za sedam godina je promenio sedam hraniteljskih
porodica i nije primeivao svet oko sebe. Bio je hronino gladan, trpao je hleb u koulju i depove i ponaao
se kao mala zver. Krajem drugog razreda poeo je da govori, a za dva dana uspeo je da naui tablicu
mnoenja. Pored toga to ima prenaglaen medicinski pristup, ton lanka naglaava ideju da strunjaci
znaju ta je najbolje i da su oni u stanju da izlee ili pripitome osobu sa invaliditetom kako bi postala vie
normalna a manje zver.
U tekstu Roditelji podnose krivinu prijavu protiv ministra Turkuia, Osloboenje, 14.10.2006. uprkos
tome to je lanak o inkluzivnom obrazovanju, psiholog, defektolog i direktor specijalne kole su jedini koji su
intervjuisani da diskutuju o tekoama u implementaciji ove udne situacije zvane inkluzija kao to je rekao
jedan od defektologa. Jedan drugi defektolog je izjavio Oito da je inkluzija preveliki zalogaj za nas
Jasno je iz lanka da postoji zabuna oko toga ta inkluzivno obrazovanje podrazumeva i pitanje se i dalje
posmatra sa stanovita prenaglaeno zatitnikog medicinskog pristupa. Ova zabuna oko inkluzivnog
obrazovanja zapaa se i u lanku Radimo odgovoran ali i prekrasan posao Reporter, 27.09.2006. Novinar

26

intervjuie dva nastavnika kole koja je deo programa inkluzivnog obrazovanja gde su deca u specijalnoj
uionici u redovnoj koli. O inkluziji jedan od nastavnika kae: Ovo je ma sa dve otrice, a ovo vam kaem
kao osoba koja je radila u specijalnom odeljenju 20 godina. Morate dobro da odaberete koje e dete biti
ukljueno u inkluzivno obrazovanje.
Takoe ima veliki broj lanaka o dnevnim centrima sa prenaglaeno zatitnikim ili medicinskim prizvukom.
Novi objekat za osobe s posebnim potrebama Nezavisne novine, 30.09.2006, je lanak o planovima za
izgradnju specijalnog vrtia za decu sa invaliditetom koji bi bio odvojen od redovnog osnovnokolskog
obrazovanja. Gradonaelnik Brka prikazan je kako deli poklone deci koja su identifikovana kao deca kojima
je potreban ovakav specijalni centar. Nega od dva do 15 dana: Prvi objekat za kratkotrajni smetaj osoba
sa invaliditetom u Vojvodini, Politika je lanak o otvaranju dnevnog centra koji bi koristile porodice koje
imaju lana porodice sa invaliditetom a koga mogu da ostave tu u centru kada idu na odmor. Novinar
poinje tekst reima: Porodice iz Bake Topole koje imaju lana porodice sa invaliditetom kojem je
potrebna dnevna nega, konano e moi da razmiljaju o odmoru. U lanku Specijalna soba za decu sa
autizmom, Blic, 17.02.2006, strunjaci govore o vanosti osnivanja specijalnog dnevnog centra za decu sa
autizmom. Ponovo, naglasak je na onome ta strunjaci misle i zato su vane specijalne mere, bez
pominjanja mogunosti inkluzije.
Ima i nekih dobrih primera o inkluzivnom obrazovanju. Primera radi, u tekstu Kako do kole po meri deteta:
Skup o inkluzivnom obrazovanju, Politika, 24.05.2006, izvetava se o okruglom stolu na temu inkluzivnog
obrazovanja a novinar gradi iru sliku o ovom pitanju. lanak dodiruje problem otpora prema inkluzivnom
obrazovanju gde jedan profesor na skupu upozorava na negativne stavove drugih strunjaka kao to su
nastavnici, psiholozi i defektolozi koji se protive reformi. Naalost, niko iz zajednice osoba sa invaliditetom
nije citiran u tekstu. Isto vai i za lanak, Hendikep je razlog za panju, a ne izolaciju, Pobjeda,
13.08.2006. Premda je dat iscrpan pogled na reformu inkluzivnog obrazovanja u Crnoj Gori, citirana su
samo struna lica u obrazovanju i eksperti i nema uvida u to ta zagovornici pitanja invalidnosti imaju da
kau o ovom pitanju.
U Crnoj Gori je bilo znaajno vie izvetavanja o inkluzivnom obrazovanju i zapaen je pozitivan ton o
reformi obrazovnog sistema. lanci kao to su, Djeca sa hendikepom dobijaju nastavnike Dan,
16.09,2006. govore pozitivno o obrazovnim reformama u Crnoj Gori i novinar nastoji da stekne iru sliku o
problemu. Slino je u Djeija prava neka budu najvanija, Pobjeda, 25.08.2006, gde novinar diskutuje o
inkluzivnom obrazovanju u okvirima dejih prava. U tekstu Razliitost kao bogatstvo, a ne hendikep,
Pobjeda, 21.11.2006, lanak govori o vanosti inkluzivnog obrazovanja u Crnoj Gori pozivajui se na
Konvenciju UN o pravima deteta. Drugi primer dolazi iz lanka Integracija djece sa posebnim potrebama,
Pobjeda, 03.06.2006, o refomama inkluzivnog obrazovanja ali novinar koristi uvredljivu terminologiju i citira
samo obrazovne strunjake a ne ljude iz pokreta osoba sa invaliditetom.
Deca sa invaliditetom kao teret
est je sluaj u tampi da se u novinskim lancima, koji se odnose na decu sa invaliditetom, to dete ili drugi
lan porodice sa invaliditetom, opisuje kao teret. Postoje uobiajene metafore za opisivanje kako je porodica
optereena ovim lanom i kanjena od strane zajednice. Na primer, u jednom lanku koji govori o majci
deteta sa invaliditetom, Usamljena deca: Na sporednom koloseku, Politika, 16.10.2006, pria se o majci
koja je optereena svojim detetom. U lanku, majka je citirana kako kae, ivot sa detetom ometenim u
razvoju je mukotrpan posao Moje dete je viestruko ometeno u razvoju, da li mislite da ikoga briga? Ne, to
je problem samo moj i moje porodice. Tako je to u praksi. ini mi se da taj teret moramo da nosimo samo ja i
moja porodica. Ona nastavlja sa priom, Porodice koje imaju dete sa hendikepom su uvek skrajnute to
je kao sudbina ili usud koji vas svakodnevno prati i nikada vas ne ostavlja na miru One [porodice] su
marginalizovane i njihove tekoe ih prate i ne daju im mira ni predaha. Novinar zatim dodaje: ivot sa
detetom koje je hendikepirano je izuzetno teak.ovo dete e verovatno pobacati sve predmete koji mu se
nau na putu i stvoriti nekontrolisani nered. ivahno i aktivno zdravo dete je jedna pria, ali hiperaktivnost
deteta koje ima viestruku ometenost u razvoju, je sasvim druga.
Isto tako, u lanku Prvi vrti za djecu s posebnim potrebama Nezavisne novine, 03.07.2006, svi
sagovornici koji su intervjuisani, ukljuujui i jednog roditelja deteta sa invaliditetom, naglaavaju vanost
ovakvog vrtia da im se olaka teret. Ova tema se ponavlja i u tekstu Od neprihvatanja do integrisanja,
Reporter, 07.06.2006. koji govori o udruenju mladih i dece sa posebnim potrebama. Premda predsednik
udruenja govori o vanosti integracije, citirana je ova njegova izjava: Ako imate dete sa posebnim
potrebama, morate da izdvojite najmanje tri puta vie sredstava nego za zdravo dete, tako da je svaka
finansijska pomo dobrodola. Ovakve prie, kao i mnoge druge koje se odnose na roditeljstvo u sluaju
deteta sa invaliditetom, naglaava invalidnost kao teret za porodicu i oslikava marginalizaciju koju porodica
osea u svojoj zajednici.

27

Dobrotvorni model
Postoji znaajan broj lanaka napisanih sa stanovita dobrotvornog modela prevashodno pobuujui
saoseanje i dobru volju ljudi da poklone novac ili da pomognu osobama sa invaliditetom. Na primer, tekst
Darovi mali, ali ljubav neizmerna Danas, 06.01.2006. opisuje jednu politiku stranku koja deli poklone
tienicima jednog Doma. Na samom kraju lanka, citiraju predstavnika stranke koji kae:
Pomo se sastoji od proizvoda koji su neophodni za ivot tienika ove ustanove Poklon je skroman, ali je
ljubav neizmerna. Ova druenja pred Boi sada su ve postala tradicija. Cilj akcije je upoznavanje javnosti
sa relativno loim poloajem dece u Domu ali je ujedno i apel svim ljudima dobrog srca koji su u
mogunosti da prue pomo
Slino tome, u lanku, Izgradnja doma invalida u Turbetu kod Travnika - Novac trajao samo do prve ploe
Osloboenje, 20.02.2006. lan jednog lokalnog udruenja trai novac kako bi se zavrila gradnja ustanove
za osobe sa invaliditetom. Predsednik udruenja koje gradi ovu ustanovu trai novac od donatora i koristi
naglaeno emocionalan ton da privue saoseajnost italaca.
U jednom drugom lanku, Invalidi nemaju smjetaj Osloboenje 29 predsednik jedne OOSI kae:
Nadam se da ima ljudi velikog srca i dobre due koji e nam pomoi da razreimo probleme sa kojima se
suoavamo, jer nalaskom reenja za nau decu ispunili bismo na ivotni zadatak, a to je stvaranje
okruenja i uslova u kojima e ta deca iveti za ivota svojih roditelja, a naroito nakon to roditelja vie ne
bude.
U Crnoj Gori je bilo naroito mnogo lanaka koji su se usredsreivali na donacije i dobrotvorne akcije kada
se pisalo o invalidnosti. lanak Postavljena rampa za osobe sa kolicima, Pobjeda, 10.11.2006, izvetava
o postavljanju rampe u znak obeleavanja Dana jednakosti. U ovom lanku diskutabilno je da li se zauzima
dobrotvorni pristup ili ne. Meutim, ton lanka pokazuje izgradnju rampe kao dobrotvorni in.
Svaka dole-navedena pria opisuje neki vid donacije organizacijama osoba sa invaliditetom:

Dobili dva kompjutera, Dan, 22.08.2006.

Za graane s posebnim potrebama 82.000 eura, Dan, 27.12.2006.
Promonte poklonio hiljadu eura, Pobjeda, 17.01.2006.
Odjea na poklon tienicima, Pobjeda, 19.03.2006.
Sto za tenis na poklon, Pobjeda, 01.03.2006.

Ideja invalidnosti kao pitanja dobrotvornosti koja se uvruje preko tampe predstavlja problem. Naglasak
u svim ovim tekstovima je na saaljenju i privlaenju panje italaca prenaglaeno emocionalnim tonom.
Poruka u svim lancima je da je osobama sa invaliditetom potrebna pomo.
Socijalni model
Dobra vest je da postoje primeri u tampanim medijima gde se na pitanje invalidnosti gleda kao na pitanje
ljudskih prava kroz objektiv socijalnog modela. Ovo je obino rezultat napornog rada zagovornika za pitanja
invalidnosti da svoju poruku proguraju u tampu.
Opti trend je da su lanke koji prikazuju invalidnost sa stanovita ljudskih prava pisali zagovornici pitanja
invalidnosti. lanak Protiv predrasuda, Blic, 04.12.2006. autora Gordane Rajkov, je odlian primer
novinskog lanka koji osvetljava jedan aspekat problema invalidnosti iz perspektive socijalnog modela
preispitujui stereotip da osobe sa invaliditetom zavise od drugih:
Sve vie je meunarodnih i domaih dokumenata koji govore o stvaranju uslova za veu samostalnost
osoba sa invaliditetom. ta to, u stvari, podrazumeva? Koliko smo svi mi, bez obzira na svoje funkcionalne
sposobnosti, samostalni u ivotu?
Rasprostranjeno je miljenje i predrasuda da osobe sa invaliditetom ne mogu voditi samostalan ivot jer im
je potrebna pomo drugih ljudi. A da li smo se ikada zapitali koliki je broj ljudi koji nemaju invaliditet, a zavise
od usluga i pomoi drugih ljudi ili institucija, poevi od porodice do komunalnih delatnosti. Koliko ena
uzima nekog da im spremi stan, koliko porodica ima pomo oko uvanja dece? Svi mi zavisimo od drugih
ljudi koji za nas obavljaju odreene poslove. Voditi samostalan ivot, dakle, ne znai biti u stanju da ivi

29

Nije bilo datuma

28

sam/a i sve poslove obavi sam/a, ve da samostalno odluuje kada i kolika pomo ti je potrebna i
kontrolie kako je obezbeena.
Taj ivotni stav vai i za osobe sa invaliditetom. Problem je jedino u tome to ljudi o sebi uglavnom ne
razmiljaju na taj nain i u tome to se poslovi za koje angauju druge ljude u najveem broju sluajeva ne
odnose na svakodnevne bazine potrebe. Znai, i osobe sa invaliditetom bi mogle da vode samostalan ivot,
kada bi bile u situaciji da imaju podrku koja im je potrebna i da mogu da utiu na to kako je ona
organizovana. Naravno, ova podrka bi morala da zavisi i od naina ivota i slobodnog opredeljenja jedne
osobe da vodi samostalan ivot u meri u kojoj joj to odgovara.
Stoga bi bilo vano da drava razvija odrivu socijalnu politiku koja e promovisati potencijale osoba sa
invaliditetom i stvarati uslove da te potencijale iskoriste, a odgovarajue slube podrke koje uzimaju u obzir
individualne potrebe korisnika jedan su od kljunih preduslova u tom procesu.
Sledi lanak koji ilustruje kako jedna organizacija moe da plasira poruku u tampane medije o invalidnosti iz
perspektive ljudskih prava.
BOLJI DANI TEK ZA 15 GODINA, Danas, 06.11.2006.
Goran Pavlovi, izvrni direktor Udruenja studenata s hendikepom
U itavoj Srbiji ni jedan jedini fakultet nije dostupan studentima s hendikepom. To ne znai da nisu potpuno
nedostupni, neki fakulteti su napravili rampe, negde su dostupni toaleti, ali nigde ne postoji i jedno i drugo.
Pravni fakultet u Beogradu je moda najvie uradio, uraena je motorna rampa pa je vei deo zgrade
dostupan, ali je lift mali za pojedine vrste kolica tako da svi studenti ipak ne mogu da ga koriste. Prirodnomatematiki fakultet je napravio rampu, ali je ona previe strma i praktino neupotrebljiva. To pokazuje da su
imali dobru volju, ali nedovoljno informacija o problematici. Desilo se da je Nemanjina ulica projektom imala
predvienu potpunu dostupnost za lica s hendikepom, ali je sada kada je zavrena ipak neupotrebljiva.
Apsurdna situacija, na primer, postoji na na Tehnikom fakultetu u Beogradu - postoji rampa kojom moete
doi do hola, ali vam nijedan drugi deo zgrade nije dostupan - kae za Danas Goran Pavlovi, izvrni
direktor Udruenja studenata s hendikepom..
l Da li Udruenje moe da uradi neto kako bi se sloili dobra volja i krajnji ishod?
- Pokrenuli smo inicijativu koju bismo partnerski sprovodili s Ministarstvom prosvete i sporta, Univerzitetom u
Beogradu i Arhitektonskim fakultetom da se snimi postojee stanje u univerzitetskim objektima u Srbiji, a u
drugoj fazi bi trebalo pripremiti projekat dostupnosti kojim bi se precizno isplaniralo ta bi sve trebalo uraditi
da bi fakulteti postali svima dostupni, posle ega bi se tano znalo koliko bi sve to kotalo. To je obiman
posao, samo za snimanje situacije potrebno je oko tri godine, a zatim bi usledila nabavka sredstava od
domaih i stranih institucija. Mislimo da bi realno bilo oekivati da se ovakav projekat zavri za oko 10 do 15
godina, kada bi konano svi fakulteti zaista bili u potpunosti dostupni svim studentima i ime bi se zaista
omoguile jednake mogunosti za sve u obrazovanju.
l Koliko su domai zakoni u slubi lica s hendikepom?
- Praksa u svetu, pa evo i u Srbiji pokazala je da je najlaki korak doneti odgovarajue zakone, a tek nam
predstoji mnogo tei deo - ostvariti to u praksi. Doneto je nekoliko zakona u oblasti obrazovanja - Zakon o
visokom obrazovanju prvi put u Srbiji tretira lica s hendikepom - to znai da su dravne kolske ustanove
dune da obezbede jednake mogunosti za studente s hendikepom. Zakonom o spreavanju diskriminacije
zabranjuje se diskriminacija u oblasti obrazovanja, a potrebno je doneti jo zakona, na primer da se
udbenici tampaju u odgovarajuem formatu kako bi i literatura postala dostupna licima s hendikepom...
l Da li doneti zakoni znae da se odnos drave prema licima s hendikepom menja?
- Nekako se poklopilo da je nae udruenje poelo s radom pre est godina, kada i promene u Srbiji.
Mislimo da smo mnogo doprineli da se neto konkretno uradi bar u delu koji se odnosi na obrazovanje lica s
hendikepom. Dolo je do promena u odnosu drave prema licima s hendikepom i na taj nain to smo
postali partneri u donoenju nekih strategija, to smo ukljueni u razne komisije i druga savetodavna tela pri
dravnim institucijama, a Udruenje je i direktno ukljueno u kreiranje nekih zakona.
l Kakav je odnos kolega i profesora prema studentima s hendikepom?
- Mi smo prole godine uradili istraivanje o poloaju studenata s hendikepom u okviru projekta promocije
inkluzivnog obrazovanja u Jugoistonoj Evropi, gde smo se izmeu ostalog bavili i problemom dostupnosti
fakulteta i odnosom studenata i profesora prema licima s hendikepom. Zakljuak glasi - sve zavisi od
sluaja. Generalno ne postoji problem u odnosima s kolegama ili profesorima. Moda malo negativniji stav
moe da se uoi u tome to je vrlo mali broj kolega spreman da prui bilo kakvu drugu pomo licima s
hendikepom izvan oblasti obrazovanja.
U tekstu pod naslovom Reagovanja: Nismo sakupljai milostinje, u pismu, koje je napisao predstavnik
jedne OOSI, a koje je upueno uredniku, autor navodi: Mi ne koristimo izraz hendikepirani ve osobe sa
invaliditetom. Nije istina da je svaka aka pomoi veliko bogatstvo. Mi nismo prosjaci i sakupljai milostinje
ve ljudi sa pravima.

29

lanak Za populaciju gluvih i nagluvih, Podgorica je grad barijera osvetljava probleme sa kojima se
suoava zajednica gluvih, Zbog manjka tumaa za znakovni jezik gluvi ljudi se oseaju izolovano i
usamljeno jer ih ne razumeju u njihovom gradu neophodno je napraviti nacrt zakona o znakovnom jeziku
kako bi se prekinula izolacija gluvih ljudi koja traje decenijama.
lanak Podstrek za samostalni ivot: poloaj osoba sa invaliditetom, ne samo da koristi utivu terminologiju
u naslovu, ve raspravlja o zakonskim reformama potrebnim za spreavanje diskriminacije.
Joe jedan dobar primer o novinskom izvetavanju o invalidnosti sa stanovita prava i antidiskriminacije je
lanak ispod. Ovo je dobar primer novinskog izvetavanja o nekom pitanju invalidnosti izvan medicinskog ili
dobrotvornog obrasca.
NIJEDNA PRIJAVA PROTIV DISKRIMINACIJE INVALIDA, Glas Javnosi, Glas Javnosti, 06.12.2006.
Osam meseci posle usvajanja zakon ostao samo slovo na papiru
Zakon jo nije doiveo iroku primenu jer javnost i osobe sa invaliditetom ne znaju u kakvim sve
sluajevima mogu da se obrate sudu i koje su to diskriminatorne situacije
BEOGRAD - Iako je od usvajanja Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom prolo
sedam meseci, do sada nije podneta nijedna prijava iji bi se osnov temeljio na tom zakonu. Zakon jo nije
doiveo iroku primenu jer, prema reima Violete Koi, advokata nevladine organizacije ... Iz kruga, iji
je cilj da pomogne osobama sa invaliditetom, javnost i osobe sa invaliditetom ne znaju u kakvim sve
sluajevima mogu da se obrate sudu i koje su to diskriminatorne situacije.
- Tokom sledee godine mi emo obilaziti sva udruenja invalida, objanjavati odredbe ovog zakona i
objanjavati ta se sve moe smatrati diskriminatornim ponaanjem. Direktna diskriminacija u praksi je
vrlo retka, a mnogo ea je indirektna diskriminacija koja se teko dokazuje na sudu. Za one za koje se
utvrdi da su uinili nedozvoljeno delo diskriminacije osoba sa invaliditetom zakonom su predviene kazne
od 5.000 do 50.000 dinara za fizika i od 10.000 do 500.000 dinara za pravna lica - rekla je Koieva.
Zakonom o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom odreuje se zabrana diskriminacije, zatita
invalida, sankcije za prekrioce, potovanje ljudskih prava, ali i poveava ukljuenost invalida u procese
odluivanja.
- U Srbiji ima oko 800.000 invalida, a svaka etvrta osoba u proseku je posredno ili neposredno pogoena
takvim stanjem. Osoba sa invaliditetom nema na mestima na kojima se odluuje o njihovoj sudbini i
pravima, invalidi su najsiromaniji meu siromanima, ne koluju se jer za to nemaju uslove, pa onda i
teko dolaze do zaposlenja. kole nemaju obavezno omoguavanje nastave na Brajovom pismu ili
gestikulativnom govoru. Arhitektonske barijere su svuda postavljene, zgrade su nepristupane, invalidi su
ee rtve nasilja od osoba koje nemaju invaliditet... Sve to govori da neto mora pod hitno da se
promeni - rekla je Lepojka Carevi-Mitanovski iz nevladine organizacije ...Iz kruga.
Premda je dobro videti pozitivne primere socijalnog modela u tampi, jasno je da se jo mnogo toga mora
uraditi kako bi se ovakvi lanci ee pojavljivali u tampi. Iako pokret osoba sa invaliditetom mora jo da
radi kako bi njihova poruka nalazila put do medija, novinari i zaposleni u medijima moraju da trae ovakve
prie i da izvetavaju o njima radije nego o tradicionalnom izvetavanju o beneficijama za osobe sa
invaliditetom koje je toliko preovlaujue u tampi.

V. KAKO SU OSOBE SA INVALIDITETOM

PREDSTAVLJENE U TAMPI
U ovom odeljku izvetaja postavili smo pitanje: kako tampa prikazuje osobe sa invaliditetom? Odgovor na
ovo pitanje je da se najpre istakne da se osobe sa invaliditetom, u najveem broju sluajeva, ne
predstavljaju kao individue u tampi; obino su grupisane u kategorije i prikazane na stereotipski nain. U
stvari, osobe sa invaliditetom su u tampi esto identifikovane preko svog oteenja. Ovo je isto sluaj u
vedskoj, prema istraivau u oblasti medija Karin Juslinder, koja u svom radu Izbliza niko nije normalan30
30

Naslov originala From Close-up Nobody is Normal - Karin Ljuslinder

30

tvrdi da, Novinarski metod portretisanja razliitog i abnormalnog ima negativan uticaj na osobe sa
invaliditetom Oni su identifikovani prema svom oteenju, svojoj invalidnosti, svom razliitom telu i
nesposobnosti, a ne kao majke male dece, putnici, poreski obveznici ili potroai.31
Stereotipovi koji se koriste u medijima esto uvruju ovu predstavu abnormalnosti i razliitosti. Prema
Kolinu Barnsu, Stereotipske pretpostavke o osobama sa invaliditetom zasnovane su na praznoverju,
mitovima i verovanjima iz ranijih, manje prosveenih vremena. Nasleeni su i preneti u nau kulturu i
opstaju delimino i zbog toga to se stalno ponavljaju kroz medijsku komunikaciju.32 Kontinuirana upotreba
stereotipova od strane tampe stavlja osobe sa invaliditetom u nepravedan poloaj i uvruje
diskriminatorno etiketiranje.
Ovaj izvetaj ne pretenduje da napravi temeljnu analizu svih razliitih vrsta stereotipova koji postoje u tampi
a odnose se na invalidnost. Umesto toga, pokuava da pokae neke od glavnih stereotipova koji se esto
pojavljuju u tampi. Neki od tih stereotipova u tampi nisu nimalo razliiti od onih naenih u medijskim
izdanjima na Zapadu, i oni obuhvataju:

Osobe sa invaliditetom kao nesposobne ili kao teret

Osobe sa invaliditetom kao jadne i za aljenje
Super bogalj osoba sa invaliditetom kao superheroj

Osobe sa invaliditetom kao jadne:

Ovaj stereotip, kako Kolin Barns objanjava, ohrabruje javnost da saaljeva osobe sa invaliditetom esto ih
opisujui kao ljude kojima je potrebna pomo populacije bez invaliditeta.
U lanku Oronula zgrada prijedorske Gerijatrije utoite za 80 lica - Zaboravljeni od svih od svih,
Nezavisne novine, 05.12.2006, novinar koristi naglaeno sentimentalan ton da opie stanare jedne
ustanove. Novinar intervjuie stanare ali naglasak intervjua je na tome da izazove saaljenje. Jedan od
stanara ustanove je citiran gde kae, Niko nee da se saali na nas i niko nee da nas pogleda niko nee
da pogleda bogalja. Mi bogalji ovde umiremo lagano. Jedan drugi stanar ustanove kae, Niko nas nee
pogotovo ne drutvo. Sve je puno boli, nevolje i muke
Ili, novinar koristi patetian ton koji je previe emocionalan kada opisuje osobu sa invaliditetom, kao to je to
sluaj u lanku, Gde god se okrene mrak iz Veernjih novosti: ovek ne gleda oima nego srcem.
Ovako kau u Udruenju slepih i slabovidih Beli tap, koje je jedna od organizacija koja okuplja 12.000 ljudi
u Srbiji koji ne vide. Ali teko je gledati srcem kada su prepreke na svakom koraku.
Super bogalj:
Ovaj stereotip, kako Kolin Barns objanjava, prikazuje osobu sa invaliditetom kao nadljudsko bie ili osobu
sa maginim kvalitetima u naporu da izazove potovanje kod javnosti, i esto prikazuje osobu sa
invaliditetom kao superheroja zbog postizanja svakodnevnih stvari, kao na primer zavravanje fakulteta,
zapoljavanja ili stvaranja porodice.33 esto priu pria novinar a ne pojedinac ili pojedinci o kojima je re u
tekstu. esto je tekst previe emocionalan i snishodljiv po prirodi.
Neki od primera obuhvataju:
Tee do diplome kad si u kolicima, Blic, 04.07.2006, lanak prikazuje osobe sa invaliditetom kao hrabre
zbog pokuaja da steknu obrazovanje opisujui studente sa invaliditetom skoro kao nadljudska bia jer
pokuavaju da zavre fakultet, kao to novinar pie: Hrabri studenti, koji ne doputaju svom invaliditetu da
ih sprei u ostvarivanju snova, suoavaju se sa brojnim barijerama svakog dana.
U lanku, Stopostotni invalid obuava i policijske ronioce iz Dnevnog Avaza, 04.09.2006. govori se o tome kako
mukarac sa invaliditetom obuava policijske slubenike u ronilatvu. ovek je prikazan kao udo, netko tko je postigao
nemogue s obzirom na to da moe da roni sa svojim invaliditetom i da uz to obuava osobe bez invaliditeta
U jednom drugom lanku, Talenat u carstvu tiine, Veernje novosti, 05.11.2006. novinar opisuje dve gluve

ene kao izuzetne zato to pohaaju asove crtanja zajedno sa studentima bez invaliditeta:

31
32
33

Karin Ljuslinder kako je citirana u Osobe sa invaliditetom: vieni oima medija (vedska invalidska federacija: Stokholm): 9.
Colin Barnes, ibid: 5.
Colin Barnes, 12.

31

Ana [ ] i Maja [ ], jedini su aci sa posebnim potrebama koji pohaaju redovnu nastavu u koli za mainstvo
i umetnike zanate Tehnoart . Uprkos velikom hendikepu i ivotu u tiini, ove gluvoneme devojice dobile
su ansu da zajedno sa svojim vrnjacima ue i razvijaju tehnike crtanja. Sede u istoj klupi, a sa drugima se
sporazumevaju itanjem sa usana.
U jednom lanku o dvojici lanova nacionalnog tima u sedeoj odbojci "Za domovinu se igra srcem Dani,
08.07.2006, novinarka pita svoje sagovornike: Jeste li vi normalni ljudi? ene, deca, porodice, dom,
prijatelji ? Ona zatim nastavlja sa pitanjem: Odakle vam ideja da ve godinama budete zlatni momci, dok se
zdravi izgovaraju na nemogue uslove ivota?

U lanku ispod, Moda je budunost kraljice tiine (Skroman dom kraljice tiine Vijesti, 24.07.2006),
novinar koristi snishodljiv ton da oslika pobednicu takmienja za Mis Sveta za titulu najlepe gluve devojke.
Pobednica takmienja je na poetku lanka navedena pod svojim punim imenom i prezimenom, ali se u
daljem tekstu pominje samo po imenu. Njena dostignua kao dobrog studenta sa talentom za modni dizajn
glorifikovana su u tekstu kao neto izvanredno i novinar uzima previe emocionalan ton dok pria njenu
ivotnu priu.
IVANA NOVELJI POSLIJE IZBORA ZA MIS U PRAGU LJETO PROVODI SA PORODICOM U
SUTOMORU
Sutomore Jednospratna porodina kua Noveljia u naselju Miroica 1, odnedavno je dom prve mis
svijeta iz barske optine. Ivana Novelji (17), tienica kotorskog Zavoda za kolovanje lica sa
poremeajima sluha i govora, u Top hotelu u Pragu 15. jula osvojila je titulu najljepe gluve djevojke na
svijetu meu 30 konkurentkinja. Za vrijeme jueranje posjete ekipe Vijesti, mlaa sestra Sara koja
pomae u komunikaciji sa Ivanom bila je na plai, pa su u pomo priskoili ujak Darko i baba Branka
Novelji.
-

Nita se bitno nije promijenilo u mom ivotu. Preda mnom je jo IV razred, ne znam ta u kad zavrim
kolu. Voljela bih da budem manekenka, nadam se da u dobiti ansu da se oprobam i u tom poslu
sporazumijevamo se sa ovom ljupkom brinetom.

Sestra Sara, uenica VIII razreda O Kekec u Sutomoru, jedini je lan etvorolane skromne porodice
Noveljia koji govori: majka Ljubinka i otac Dragan osobe su sa poremeenim sluhom i govorom, bivi
tienici kotorskog Zavoda:
-

Za nastup u Pragu pripremala sam se mjesec, vjebajui posebnu koreografiju u etno stilu u trajanju od
minut i po, koju je pripremio moj profesor fizikog vaspitanja. U ekoj mi se najvie svidio stari grad,
etnje Pragom, svuda su nas lijepo doekali nastavlja Ivana jezikom znakova, dodajui da nakon
mature eli da bude dizajner odee.

Interesovanje prema svijetu mode zasigurno joj je prijenela majka, krojaica. irokim osmijehom Ljubinka
pokazuje da je presrena to joj je kerka postala mis svijeta.
-

Ivana je jako dobro dijete, izuzetno je inteligentna prevodi ujak Darko rijei Ljubinke, koja grli svoju
mezimicu. Makar koliko se za vrijeme kratke posjete mogao stei utisak, u ovoj porodici koju ne dotie
ljetnja vreva Sutomora, pogledi su najupeatljiviji nain sporazumijevanja. Nema tih rijei kojima bi se
mogli opisati ponos i ljubav upueni Ivani koji su izvirali iz Ljubinkinih oiju, dok su pozirale Vijestima.

Dragan i Ljubinka skladno ive, a Sara je izuzetno vezana za Ivanu, odmah je nauila komunikaciju sa
sestrom i roditeljima. Dragan je u Rumijatransu otiao u invalidsku penziju, sada radi kao tapetar.
Portvovan je za svoju porodicu, veliki je radnik, uvijek neko donese neto da se zakrpi, i Ljubinka ima
pomalo posla kae Draganova majka Branka, ija porodica, starinom iz Podgorice, ve pola vijeka ivi
u Sutomoru.

Dok provodi ljeto uivajui u odmoru od kole i svakodnevnom kupanju sa drugaricama, Ivana ne gubi vezu
sa svojom velikom ljubavi modom, bila je meu zvanicama na otvaranju IX Internacionalne smotre mode u
Kotoru u etvrtak uvee. Ne odustaje ni od glume u kojoj se takoe oprobala sa uspjehom, tumaei glavnu
ulogu u komadu arolija tiine Dramske sekcije Zavoda iz Kotora.
-

U novembru spremamo novu predstavu u koli. Dosad sam sa Dramskom sekcijom nastupala dva puta
u Italiji i jednom u vajcarskoj. Spremam se da opet nastupim na izboru za mis nastavlja najljepa
djevojka svijeta tiine, koja je prole nedjelje u Miroici dostojno doekana.

32

Pri povratku iz Praga, Ivani je prireena prava mala feta sa velikom tortom, okupila se cijela ulica iji itelji
nijesu krili oduevljenje zbog uspjeha svoje kominice.
Ponos roditelja i nastavnika
- Ivana je izvanredna uenica, u Zavodu je od pete godine i ne zna se da li je bolja u kolskim ili vankolskim
aktivnostima. Svi smo sreni i ponosni zbog ovog rezultata koji je uspjeh i njenih roditelja i svih nastavnika i
vaspitaa koji su uestvovali u formiranju njene linosti. I dalje emo nastojati da naim uenicima pruimo
to vie moemo kazao je direktor kotorskog Zavoda Borislav Kaelan o uspijehu dosad najveeg
promotera ove jedinstvene ustanove u Crnoj Gori, koja postoji 60 godina.
U jednom drugom primeru, ovaj lanak jasno ilustruje stereotip super bogalja jer je intervjuisana osoba
opisana kao skoro nadljudsko bie. Novinar upotrebljava izraze kao to su hrabar i odvaan u tekstu,
piui u skoro mitskom maniru o ovom pojedincu koristei prenaglaeno emocionalan ton koji je uobiajen
za ovu vrstu prie o super bogalju.
Nesvakidanji poduhvati U invalidskim kolicima od Prilepa do Pekinga, Osloboenje, 15.12.06.
Odvani Mile Stojkoski namjerava da prisustvuje Olimpijskim igrama u kineskoj metropoli 2008.
Volja je esto jaa i od samog hendikepa, koliko god on bio veliki i teak. To je jo prije dvije godine
dokazao Mile Stojkoski. On je u invalidskim kolicima preao put od Prilepa, na istoku Makedonije, sve do
Atine, dug vie od 700 kilometara, da bi 13. avgusta 2004. prisustvovao ljetnim Olimpijskim igrama u Grkoj.
Ovoga puta priprema jo vei, ali i daleko opasniji poduhvat. U invalidskim kolicima, opet iz Prilepa,
namjerava da krene na dug i neizvjestan put sve do Kine, da bi u Pekingu, 8. avgusta 2008, prisustvovao
otvaranju 29. ljetnih Olimpijskih igara.
Noen svojom ivotnom storijom, ali i loim iskustvom sa kojim se suoavaju hendikepirani ljudi kao
on, Mile Stojkoski namjerava da alarmira domau i svjetsku javnost i ukae im na prava i poloaj osoba sa
posebnim potrebama.
On se nada da e ovim nesvakidanjim poduhvatom postati prvi Makedonac koji e u invalidskim kolicima
prei tako dugaak i opasan put, dovoljan za Ginisovu knjigu rekorda. Meutim, ovom 40-godinjem itelju
Prilepa osnovni cilj nije Ginis i slava, ve na ovaj nain namjerava da sakupi dovoljno novca za veoma skupu
i sloenu operaciju ugraivanja elektrostimulatora, koju bi izvrili ljekari u tutgartu, nakon ega bi, nada se,
ponovo mogao stati na noge.
Prij desetak godina Stojkoski je doivio teku saobraajnu nesreu, koja ga je vezala za invalidska kolica.
Uprkos tome, Mile se nije predavao.Volja je pobijedila hendikep. Poeo je da se bavi sportom, a danas je
jedan od uspjenijih stonotenisera meu invalidima u Makedoniji. Prije dvije godine stigao je na vrijeme na
Olimpijske igre u Atini, ali mu se tada nije ispunila elja da svoja invalidska kolica pokloni najbogatijem
ovjeku na svijetu, Bilu Gejtsu. To e sada pokuati da uradi u Pekingu.
Na put do Kine Stojkoski treba da krene krajem februara idue godine. Da bi ostvario svoj san, rukama
okreui tokove svojih invalidskih kolica, morae da pree 16.000 kilometara i proe kroz 36 drava, meu
kojima i Afganistan. Moje putovanje bie i neka vrsta mirovne misije, jer u na svakih 100 kilometara
zasaditi po jedno drvo, simbol mira. To e biti moj apel za mir u svijetu, veli Stojkoski.
Institucije drava kroz koje e prolaziti ovaj hrabri Prilepanin donirae drvee, a potom e se brinuti
o njima kako bi ouvali sjeanje na podvig ovjeka koji je voljom pobijedio svoj hendikep. Da mu se ne bi
desilo ono sa ime se prije dvije godine suoio u Atini, ije je otvaranje, zbog organizacionih problema, pratio
iz jednog restorana, ovoga puta Organizacioni olimpijski komitet u Pekingu ve je upoznat sa njegovom
misijom i ciljevima. elja mi je da ovim putovanjem iniciram izgradnju centara za rehabilitaciju, bolnica, pa
ak i cijelih naselja za resocijalizaciju osoba sa posebnim potrebama, kae Mile.
On se nada da e uspjeti u svojoj zamisli da stigne do Kine, a neizmjernu podrku u tome pruaju mu
supruga i 15- godinja kerka. Nakon povratka iz Pekinga, Mile e otii u Njemaku, gdje bi trebala da mu se
izvri sloena hirurka operacija.
Prilikom istraivanja bilo je nekoliko primera u prilozima o ivotima osoba sa invaliditetom koji su osloboeni
ovog stereotipa. U tekstu ispod su odlomci iz priloga koji profilie ivote razliitih ljudi sa invaliditetom i to je
dobar primer izvetavanja koji ne koristi stereotip super-bogalja za opisivanje njihovih dostignua. Sasvim
suprotno oslikavanju tipa super bogalj, ovi pojedinci nisu prikazani kao heroji ili kao nadljudska bia.
Umesto toga, svaka osoba koristi svoje sopstvene rei da opie svoj ivot. Mada terminologija nije uvek

33

dosledna a ton povremeno previe emocionalan, ovo je dobar kontrast iroko rasprostranjenom super
bogalj modelu.
Volja pokree planine, Nezavisne Novine, 10.03.04

USPJESNI POSTDIPLOMAC: Saa Grbi iz Karanovca kod Banje Luke slijep je

od rodjenja. Ovaj dvadesetetvorogodinjak danas je student postdiplomskih studija na
Odsjeku nauka o knjizevnosti u Banjoj Luci
"Pojedini profesori nisu vjerovali da je mogue da neko ko je slijep moe da studira
knjievnost. Medjutim, nisam se pokolebao, znao sam da e vrijeme pokazati svoje", pria Saa. Prve dvije godine studiranja Saa je svoje studentske obaveze dijelio sa svojim ocem
koji je njegova najvea podrka. Naime, njegov otac je itao knjige, Saa ih je snimao, kao i sama
predavanja. A i tekoe sa putovanjem iz Karanovca do Banje Luke ubrzo su savladane.
"Na poetku me je tata vozio na predavanja, jer su autobusi bili rijetki, a trebalo mi
je vremena da upoznam gradske ulice. Ali, ubrzo sam mogao i sam da se snadjem", pria
Saa. Jedan od pet najboljih studenata u generaciji, Saa obajanjava da je upornost presudna
za uspjeh. "Znao sam da moram uloiti veliki trud da bi neto postigao. Ali, imao sam podrku
porodice i prijatelja, i nisam odustajao", ponosan je Saa. Nakon uspjenog studiranja, Saa upisuje
postidpolmske studije. Lake studiranje omoguila mu je nabavka raunara i specijalni
govorni programi. Saini prijatelji kau da je on snana linost, komunikativan i omiljen medju kolegama.
Saa se nada uspjenom zavretku magistarskih studija, a onda moda slijedi i doktorska disertacija.
..
VOLJA POKREE PLANINE: Olivera Mastikosa, magistar tehnolokih nauka, boluje od miine distrofije, a
trenutno je izvrni direktor humanitarne organizacije "Partner" . Pravilno postaviti ciljeve, ukljuiti se u ritam
ivota, kae ona, klju je za prevazilaenje hendikepa, a zatvoriti se u etiri zida nije rjeenje. "Lake je
povui se u sebe, nego uhvatiti se u kotac sa ivotom. Mnogi odustaju, uz izgovor da ih hendikep spreava
da ispune svoje snove. Ali, tu je ve problematian karakter, a ne hendikep", smatra Olivera...Naime, nakon
porodjajne operacije, Oliverina bolest je napredovala. Ipak, to je nije sprijeilo da se aktivira, te pokrene
humanitarnu organizaciju koja se bavi razliitim potrebama lica sa invaliditetom, ali i samohranih majki i
djece.
"Trenutno pokreemo info-centar za omladinu sa invaliditetom, kao i servis za personalnu asistenciju u
saradnji sa Zavodom distrofiara i Centrom za socijalni rad.
Tu su i razni seminari, aktivni smo u sektorima socijalne zatite, zdravstva i prosvjete.
Sve uz dobru volju i osmijeh na licu", ponosna je Olivera. Mnogo je toga postigla u prolosti, ali
ima i velike planove za budunost."Osoba sa snanom voljom, vrstim karakterom i upornou moe
pokrenuti planine.Nikakav hendikep je ne moe zaustaviti", odluna je Olivera Mastikosa.
.
TRAGEDIJA KAO MOTIV: Faruk abanovi,apsolvent na Likovnoj akademiji u
Sarajevu, kae da svoj hendikep ne shvata kao ogranienje i da ivot ne dijeli na ivot
prije i poslije kolica. "Ja sam imao 18 godina kada me je, pred kraj rata, pogodio snajper i od tada sam vezan
za kolica. Taj tragini dogadjaj nisam shvatio kao propast svijeta, ak mi je ta tragedija
dala snage i motiva da se vie trudim u ivotu. Do ranjavanja sam bio bezbrini djeak pod okriljem roditelja i
ranjavanje me je prodrmalo i dalo mi krila", kaze abanovi, dvadesetsedmogodinjak koji je do sada
viestruko nagradjivan za radove iz grafikog dizajna

VI. SAVETI SA TERENA ZA USPENO

MEDIJSKO IZVETAVANJE
U ovom odeljku izvetaja, zagovornici pitanja invalidnosti daju svoje vienje o tome kako su izveli uspene
medijske kampanje, i ta je vano u smislu rada sa medijima.
Intervju sa InfoPart-om iz Banja Luke, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina
InfoPart je udruenje mladih sa invaliditetom iz Banja Luke u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, koje
radi na stvaranju jednakih mogunosti za mlade sa invaliditetom u oblasti obrazovanja i zapoljavanja.

34

Osnovan 2005. kao omladinski ogranak humanitarne organizacije HO Partner, InfoPart ima solidno iskustvo
u radu sa medijima i u voenju medijskih kampanja.
Vanja oli, potpredsednik InfoPart-a i koordinator za odnose sa javnou, daje nekoliko saveta o tome kako
su oni radili sa medijima da bi dobili dobro izvetavanje u tampi:
Kako bi se dobilo novinsko izvetavanje vano je da vaa organizacija izgradi jaku reputaciju u
lokalnoj zajednici da bi se privukla panja medija.
Organizujte konferencije za tampu i koristite ih kao priliku da predstavite dostignua vae
organizacije kao i planove buduih aktivnosti.
Od izuzetne je pomoi ako imate posveenog koordinatora za odnose sa javnou unutar
organizacije kako biste izgradili komunikaciju sa medijima i pratili pitanje invalidnosti u tampi.
Da bismo odrali aktivnost medija mi sami pravimo promotivne poruke i nastojimo da dobijemo
besplatne termine, u najveem broju sluajeva, za emitovanje na radiju i na televiziji.
Uspena ideja za medijsku kampanju: Kao deo kampanje pod nazivom Ja ne stojim, ali mislim,
dakle, postojim za skupljanje novanih sredstava za servis personalnih asistenata, HO Partner je
emitovao TV program u kojem je bila otvorena telefonska linija za gledaoce koji ele da daju svoj
doprinos. Na ovaj nain, preko otvorene telefonske linije, uspeli su da skupe 7,500 KM (3,750
evra).
Za vreme kampanje podizanja svesti javnosti, dodajte medijskoj kampanji promotivne poruke na
radiju i televiziji. Takoe moe biti od pomoi da se u tampi publikuju prilozi koji oslikavaju
ivotne prie kako bi publika ostala zainteresovana i kako biste je podseali na svoju kampanju.
Gde su moja prava? kampanja koju je sproveo Sumero, Savez osoba sa mentalnom retardacijom
Federacije BiH
Savez udruenja za pomo mentalno retardiranim osobama Federacije BiH, Sumero, izveo je veliku
medijsku kampanju za podizanje svesti javnosti i informisanje donosilaca odluka o pravima osoba sa
intelektualnim invaliditetom. Projekat je sprovoen 2004. godine uz finansijsku pomo - putem granta - od
Share-SEE programa Handicap International-a, kancelarije za jugoistonu Evropu, uporedo sa drugim
donatorima i sponzorima. Projekat je trajao 8 meseci sa ciljem da se informie javnost o uslugama i
reformama koje su potrebne da bi se pruila bolja podrka osobama sa intelektualnim invaliditetom i
promovisala inkluzija. Kao deo projekta, Sumero je sproveo dobro planiranu medijsku kampanju redovno
aljui saoptenja za tampu svim vodeim novinskim kuama ukljuujui tampane medije, televiziju i radio.
U jednom intervjuu sa predstavnikom Sumera, g-om Indirom Spiljak, ona objanjava ta je bilo kljuno za
uspeh kampanje:
Zaponite medijsku kampanju uspostavljanjem kontakata sa medijskim kuama koje su voljne da
uestvuju u projektu i da emituju vae poruke.
Lini kontakt sa novinarima je veoma vaan. Kada ga jednom uspostavite, dobro bi bilo da uvek
imate jednog istog novinara koji izvetava sa vaeg dogaaja jer e tako biti upoznat sa temom i
poznavae priu.
Napravite bazu podataka/adresar od postojeih kontakata i redovno auirajte.
Odaberite koji medij elite za svoj ciljni medij, kao to je poseban televizijski program, radio
stanica ili novina. Zatim odaberite najpodesniju formu medija koji odgovara vrsti projekta koji
trenutno radite. Obino je lake dobiti izvetavanje lokalnih medija jer za nacionalne medije
morate imati veliki dogaaj da biste privukli njihovu panju.
Za televiziju je praksa da pozovete redakciju eljenog programa ujutro i pozovete ih na svoj
dogaaj.
Za tampane medije, pozovite novinare preko imejla ili saoptenja za tampu a zatim pokuajte
da pridobijete jednog novinara koji e izvetavati sa drugih prateih dogaaja koji e tek uslediti.
Moete uspostaviti kontakt tako to ete napisati pismo u kome objanjavate ko ste i o emu se
radi u vaem projektu i u kome ete pozvati novinare ili urednike na sastanak. Najbolje je ako
uspete da uspostavite lini kontakt i pobudite interesovanje po jednog novinara iz svake medijske
kue koji e tako postati ekspert za datu temu.
Takoe je bitno da svoj dogaaj zakaete za neki dan koji nije ve popunjen drugim aktivnostima
koji bi mogli da odvuku panju novinara na drugu stranu.
Vano je da naziv dogaaja zvui atraktivno da biste privukli panju novinara. Pozivnice se obino
isporuuju lino ili se alju elektronskom potom. Zatim telefonom proverite da li su pozivnice
stigle na datu adresu.

35

 Pozivno pismo je slino saoptenju za tampu: sadri najvanije informacije kao i sva imena i
titule svih uesnika. Nakon dogaaja novinar obino koristi priliku da nekoga neto pita, a mi
novinskim agencijama aljemo fotografije i saoptenja za tampu elektronskim putem.
Najvanije za dobro medijsko izvetavanje jeste imati jaku reputaciju i biti dobro poznat po svom
radu u lokalnoj zajednici.
Uvek obuavajte svoje zaposlene o odnosima sa medijima i ukljuujte nove zaposlene ili volontere
u aktivnosti odnosa sa medijima.
Ohrabrujte svoje lanove da se i njihov glas uje u medijima tako to ete dovesti novinare u vae
prostorije ili radionice da ih intervjuiu radije nego da se jedino oslanjate na izjave predsednika
organizacije.
Kada novinari dou u Sumero, ljudi iz Sumera ih podstiu da uzmu izjave od same dece sa
invaliditetom.
Uvek postoji potreba da se obuavaju novinari i da se senzibiliu za teme koje se odnose na
osobe sa invaliditetom.
Intervju sa Boidarom Dendom, urednikom i direktorom radio programa Zvukom do svijetlosti u
Crnoj Gori
Ve pet godina Boidar Denda ureuje radio program pod nazivom Zvukom do svijetlosti, koji se bavi
temama iz oblasti invalidnosti uopteno, a jo specifinije, temama koje se odnose na osobe sa oteenim
vidom. Radio program se emituje na jednoj privatnoj radio stanici koja pokriva veliki deo Crne Gore a koja se
zove Antena M, i to svake subote od 14-15 asova.
Inicijativa za ovaj program potekla je od Saveza slepih osoba Crne Gore. Prvobitno su se obratili dravnoj
radio stanici Radio Montenegro da podri njihovu radio emisiju, ali tada stanica nije imala resurse da
sprovede ovu ideju. Umesto toga, Savez je napravio sporazum sa stanicom Antena M koja pokriva
otprilike 90% Crne Gore. Emitovanje njihovog radio programa poelo je u februaru 2003. godine, a urednik i
direktor je Boidar Denda profesionalni novinar.
Finansijske trokove za produkciju programa pokriva savez a honorar za volonterski rad Boidara Dende
Antena M tokom prve godine emitovanja. To nije bila obaveza radio stanice ali se pokazalo kao in dobre
volje da bi se podrao program. Nakon godinu dana emitovanja savez je preuzeo sva plaanja ukljuujui i
honorar za Dendu.
Osnovna zamisao saveza bila je da se osmisli radio program koji bi informisao iru publiku o njihovim
aktivnostima, oblasti rada, dostignuima ali i o problemima sa kojima se lanstvo suoava. Program se
sastoji iz nekoliko delova, od kojih svaki traje priblino 5 - 6 minuta, a teme su:

Trenutni dogaaji vesti koje se odnose na oblast invalidnosti i kratki pregledi dogaaja na temu
invalidnosti
Informacije o trenutnim aktivnostima saveza na nacionalnom nivou i pregled aktivnosti komiteta
Balkan Consultative Committee, Svetskog saveza slepih, Evropske unije i lokalnih udruenja
slepih osoba. Program daje informacije o drugim OOSI, naroito kada se odrava vie dogaaja
Nauka i tehnologija informacije i vesti iz oblasti medicine, naroito iz oftamologije, i informacije
o tiflotehnikim ureajima (ureaji za osobe sa oteenim vidom) i najnovijim tehnikim
dostignuima
Kultura i obrazovanje vesti iz ovih oblasti
Sport i ah aktuelnosti iz sveta sporta
Slepi ljudi kroz istoriju

Svaka emisija koja se emituje na kraju meseca posveena je nekom gostu i ova emisija se zove Portret
linosti. Gost je obino osoba sa invaliditetom koja uspeno ivi u zajednici, i kao to Denda naglaava, nije
neophodno da potencijalni gost ima iza sebe neko veliko dostignue kao to je osvajanje nagrade ili medalje.
Osnovni kriterijum je da se osoba uspeno ukljuila u drutvo. Gost moe da bude osoba sa invaliditetom ili
ak neko ko je angaovan oko pitanja invalidnosti kao to je neki strunjak iz oblasti socijalne zatite.
to se tie odrivosti emitovanja i koliko e se dugo emitovati radio program, Denda je nagovestio da savez
ima jak interes za nastavljanje programa. Sa druge strane, vano je biti realan i imati na umu da emisija
moe biti skinuta sa programa u budunosti. Ipak, u Crnoj Gori, kao i u drugim zemljama u regionu, Zakon o
informisanju navodi obavezu svih elektronskih medija da posvete odreen broj sati pitanjima invalidnosti.
Primera radi, Radio Televizija Crne Gore ima program o invalidnosti koji se emituje jednom meseno. Pored

36

toga, Radio Montenegro emituje takav program jednom nedeljno a to ine i nekolike lokalne radio stanice
(npr. radio Herceg Novi, Budva, Bar,itd.).
U svakom sluaju, Savez slepih osoba Crne Gore ima elju i motivaciju da nastavi sa emitovanjem radio
programa Zvukom do svijetlosti na stanici Antena M. Savez dobija finansijska sredstva za emisiju od
sredstava za informacije i komunikacije koje izdvaja Ministarstvo za kulturu, sport i medije. Oni koriste ovaj
budet da obezbede pristupane informacije svojim lanovima ali i da finansiraju radio program.
Intervju sa Vesnom Nestorovi, osnivaem i predsednicom Belog tapa, Srbija
Organizacija Beli tap osnovana je 2003. kao OOSI sa tri glavne prioritetne oblasti: promovisanje
mogunosti za slepe osobe i osobe oteenog vida da se obue kako bi postali mobilniji i postigli veu
slobodu kretanja; edukacija o pitanjima invalidnosti ili podizanje svesti; i uticanje na medije.
to se tie medija, prvi projekat koji su preduzeli bio je da se napravi televizijski program u saradnji sa
ANEM-om Asocijacijom elektronskih medija. ANEM je sastavljen od 28 radio stanica i 16 televizijskih
stanica koje streme ka najviem kvalitetu profesionalizma. ANEM-ova misija je uspostavljanje politiki
nezavisnog pravnog okvira za elektronske medije i unapreenje profesionalnih standarda u medijima kako bi
se izalo u susret javnim interesima na adekvatan nain.34 Televizijski program pod nazivom Edukacija ire
drutvene zajednice putem TV emisija upoznajte nas bolje poeo je da se emituje 2003. godine i jo uvek
se prikazuje. Emituje se jednom nedeljno u veernjim satima na lokalnim televizijskim stanicama kroz
ANEM-ovu mreu i cilj programa je podizanje svesti o oteenjima vida i drugim pitanjima invalidnosti na
lokalnom nivou. Program takoe pokuava da razbije predrasude o slepim osobama i osobama sa
oteenim vidom pokazujui da su oni sposobni da naprave dobar televizijski program. Otuda su svi voditelji
u emisiji slepi. Program se usredsreuje na tri glavne teme:

Rad lokalnih OOSI

Line prie o osobama koje ive sa nekim invaliditetom
Rad dravnih ustanova koje se bave invalidskim pitanjima

Emisiju finansira Ministarstvo za zapoljavanje i socijalna pitanja i ANEM. Ministarstvo plaa polovinu
produkcije a ANEM preostalih 50% trokova. Sveukupno, emisija se prikazuje u 24 razliite optine u okviru
mree ANEM-a. Prvobitno ANEM ih je pitao da osnuju invalidski kanal ali su to odbili, jer po njima, ovakva
vrsta specijalizovanog programa predstavlja jedan vid segregacije. Vesna Nestorovi, direktorka Belog
tapa veruje da bi trebalo da postoje specifini programi o invalidnosti na redovnim mejnstrim kanalima ali da
programe i emisije o invalidnosti ne treba izdvajati na poseban kanal. Ona smatra da su posebne emisije o
invalidnosti potrebne sve dok tema invalidnosti ne postane sastavni deo redovnog televizijskog programa.
Beli tap planira da emisiju prenese na nacionalnu mreu u junu mesecu i trenutno pregovaraju sa nekoliko
televizijskih stanica u vezi njihove podrke.35
Prema Belom tapu, postoji veliko interesovanje za emisiju. U stvari, gledaoci su traili da se odreene
emisije repriziraju i mnogi ljudi reagovali su na program svojim pitanjima i komentarima. Kao rezultat
ovakvog interesovanja, Beli tap je pokrenuo e-mail listu za pretplatnike kako bi se nastavila diskusija i
odgovorilo na pitanja gledalaca.
Promene u medijskom izvetavanju o pitanjima invalidnosti
Kao novinar Vesna je dobro upoznata sa medijima i prema njenom miljenju, medijska atmosfera danas
omoguava diskusije o invalidnosti na jedan bolji nain, kako na televiziji tako i na radiju. Ona smatra da u
medijima ve mogu da se nau primeri gde se o invalidnosti diskutuje sa stanovita socijalnog modela i u
pravcu ljudskih prava. Takoe smatra da pre deset godina to nije bio sluaj i da su tada jedino mogli da se
nau primeri oslikavanja invalidnosti iz ugla medicinskog ili dobrotvornog pristupa. Danas ve moete da
vidite da novinari primenjuju socijalni model ili perspektivu ljudskih prava, ali tampa predstavlja problem.
Prema Vesninom miljenju postoji jo mnogo predrasuda koje se odravaju i problematinih stvari koje
novinari plasiraju u tampi. Proizilazi da jo mnogo posla treba da se uradi kako bi se promenio nain na
koji tampa pie o invalidnosti.

34

ANEM veb stranica: http://www.anem.org.yu/cms/item/oanemu/en/O+nama.html

Beli Stap je takoe imao radio emisiju u periodu od 2004. do 2006. na radiu Beograd 202. Emisija je bila namenjena roditeljima dece
sa invaliditetom i emitovana je nou u nadi da e se privui njihova panja. Ministarstvo za kulturu finansiralo je 10 emitovanja tokom
godine a radio stanica je pokrivala ostale trokove.
35

37

Vidljivost
Kao organizacija organizovali su obuku na temu medija i PR-a za sve svoje lanove. Imaju poseban tim koji
radi sa medijima to pomae da se osigura da imaju dobru vidljivost u medijima. Pored toga, Vesnino
iskustvo novinara obezbedilo joj je dobre kontakte sa urednicima i novinarima.
Prema Belom tapu, klju za obezbeivanje dobre vidljivosti u medijima poiva na nekoliko faktora:
Morate vau organizaciju i va rad da uinite zanimljivim za medije.
Morate da se koristite utvrenim povodima kao to je 3. decembar ili 1. maj ili 15. oktobar (Dan
belog tapa) kada e biti medijskog izvetavanja i da svoje manifestacije i aktivnosti organizujete
tih dana.
Budite inkluzivni, u smislu da uvek pozivate razliite aktere da budu deo vaih aktivnosti. Tako,
na primer, kada su organizovali simulaciju slepila za osobe koje vide, za njih je to bila dobra prilika
da zainteresuju mnogo ljudi za taj dogaaj, ukljuujui lanove Vlade i predstavnike medija.
Ako organizuju okrugli sto ili seminar, pokuavaju da obezbede ne samo vienje problema ve
isto tako i reenja i upravo to mediji vole da proprate.
Veoma je vano uspostaviti kontakte ne samo sa novinarima ve i sa glavnim i odgovornim
urednicima a Beli tap je pokuao da uspostavi mreu novinara i urednika.
Njihovo iskustvo u uticanju na medije
Kad god njihova organizacija naie na udno prikazivanje osobe sa invaliditetom u tampi oni poalju pismo
uredniku. Ponu tako to im se zahvale to piu o invalidnosti, ali objasne zato su ili kako neki delovi
lanka uvredljivi i kako ovo moe da se izmenu u budue. Primera radi, skrenuli bi panu urednika da se ne
upotrebljava izraz bogalj ve osoba sa invaliditetom objanjavajui da e upotrebom ispravne
terminologije pomoi ljudima da razumeju invalidnost iz drugaije perspektive. Kljuna stvar, prema
Vesninim reima, nije da pristupite medijima u besu i ljutnji, ve da pokuate da radite sa njima uz uzajamnu
podrku. Vano je da se mediji ne oseaju glupo ili kanjeno ve pokuajte da pruite podrku svojom
kritikom.
Oni su takoe osmislili obrazac pisma koje se alje medijskim kuama o tome kako da njihove veb stranice
postanu pristupane. Kada nau neku nepristupanu veb stranicu, oni jednostavno potpiu pismo i poalju
ga uredniku. Slali su pisma Studiju B, B92 i PTT u (dravna kompanija za telekomunikacije) i kao rezultat,
Studio B i PTT su svoje veb stranice podesili tako da su sada pristupane.
Kada je re o promeni poruke vezane za invalidnost ili modela invalidnosti u medijima, to je teak zadatak za
organizacije osoba sa invaliditetom. Organizacije mogu imati iskustvo u tome da pridobiju medijsko
izvetavanje svojih dogaaja, ali da stvarno promene nain na koji novinari predstavljaju invalidnost, veliki je
izazov. Zbog toga Vesna smatra da je jako vano da se organizuju treninzi na temu medija i kako da svoju
poruku prenesete u medije i pridobijete njihovu panju.
Njen savet je da zaista lino upoznate i novinare i urednike tako da moete da personalizujete pozivnice,
privuete njihovu panju i privolite ih da dou na va dogaaj. Od kljune je vanosti da stvorite partnerstvo
sa predstavnicima tampe tako da vas zapamte. Ona esto kontaktira svoju mreu sa novim vestima i
informacijama o radu organizacije, ne oslanjajui se samo na saoptenja za tampu kada imaju da oglase
neki dogaaj.

38

PREPORUKE
Nakon razmatranja optih tokova u medijskom izvetavanju u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, ima
dosta toga to se moe uiniti kako bi se promenilo tetno oslikavanje osoba sa invaliditetom u tampi. I
medijski strunjaci i zagovornici pitanja invalidnosti imaju svoju ulogu u menjanju naina na koji se izvetava
o invalidnosti sa stigmatizujuih stereotipova na osnaujue izvetavanje.
Osobe sa invaliditetom bi morale da budu angaovane na poslovima u mejnstrim medijima. Degradirajue
predstavljanje, uvredlijva terminologija i prevazieni obrasci nestae mnogo bre kada vei broj osoba sa
invaliditetom bude radio u medijima.
36

Zaposleni u medijima moraju da prou obuku iz Jednakosti invalidnosti gde se uvode socijalni model i
pristup zasnovan na ljudskim pravima. Ovo e pomoi da se podigne svest o negativnom portretisanju
osoba sa invaliditetom.
Organizovati obuku na temu upotrebe jezika i terminologije Svo osoblje u medijima mora da ima svest o
tetnom uticaju jezika i da stoga izbegava upotrebu neodgovarajue terminologije
Invalidske organizacije moraju da dostave ime svog strunjaka izvora vesti i informacija producentima TV
vesti i istaknutim novinarima tampanih medija. esto se deava da novinari i producenti ak i ne znaju
37
nazive nacionalnih invalidskih grupa i imena nacionalnih strunjaka za pitanja invalidnosti.
Medijski strunjaci bi trebalo da osiguraju da se medijski proizvodi prave u formatima koji su pristupani
svima ukljuujui gestovni govor ili titlovanje za osobe oteenog sluha, Brejovu azbuku ili audio formate za
osobe oteenog vida.
albe bi trebalo slati urednicima kada se naie na neutivo izvetavanje u tampi. Skrenite panju
urednicima na negativno portetisanje osoba sa invaliditetom i zahtevajte da isprave greku kada se koristi
neprikladna terminologija.
Zagovornici pitanja invalidnosti moraju da se dre slogana na posteru koji promovie prava osoba sa
invaliditetom: Nita o nama bez nas i da osiguraju da se njihov glas bude zastupljen u tekstovima koji se
odnose na pitanja invalidnosti i da se njihova poruka prenosi tano
Novinari moraju da se obraaju osobama sa invaliditetom i zagovornicima pitanja invalidnosti kao izvorima
vesti kako bi osigurali da se invalidska strana prie takoe uje.
Organizacije osoba sa invaliditetom moraju da budu aktivnije i da se trude da teme iz oblasti invalidnosti
budu uvrene u vesti i da svoje prie dostavljaju novinarima i urednicima.
Takoe je jasno da vie mora da se uloi u obuku medijskih strunjaka o utivom izvetavanju o invalidnosti.
Obuke su od kljune vanosti da pomognu novinarima, urednicima i producentima u razumevanju
invalidnosti iz drugaije perspektive i da im stave na raspolaganje altke koje su im potrebne, kao to je
korektna terminologija i razumevanje socijalnog modela, da bi o pitanju invalidnosti mogli da izvetavaju na
osnaujui nain.
Obuavanje zagovornika pitanja invalidnosti na temu odnosa sa javnou i rada sa medijima takoe je preko
potrebno da bi se osiguralo da su lanovi pokreta osoba sa invaliditetom dobro opremljeni za efikasno
plasiranje svojih poruka u tampu. Od presudne je vanosti znati kako saraivati sa medijima da bi se
osiguralo da teme iz oblasti invalidnosti dolaze na dnevni red u medijima i da se o njima izvetava sa
stanovita samih osoba sa invaliditetom.
Kada je raena ova analiza bilo je oito da je potrebno nastaviti istraivanje o invalidnosti i medijima u
regionu kako bi se istinski pratile promene u oslikavanju osoba sa invaliditetom u medijima. Bilo bi od
izuzetne koristi imati kvantitativna i kvalitativna istraivanja o medijima i invalidnosti kako bi se prepoznali
36
37

Disability Equality Training model: http://www.leeds.ac.uk/disability-studies/archiveuk/Gillespie-Sells/dis%20equality%20training.pdf

Haller, ibid: 32.

39

glavni problemi i pratile promene u medijskoj praksi. Kako bi se ovo uradilo na efikasan nain, trebalo bi
osnovati vei broj arhiva medijske dokumentacije u elektronskom formatu tamo gde trenutno ne postoje (t.j.
u Crnoj Gori i u pokrajini Kosovo pod upravom UN).
Zagovornicima pitanja invalidnosti su mediji potrebni, sada vie nego ikada, kao saveznici u promovisanju
Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Stoga je od kljune vanosti da ove dve grupe sarauju u
uklanjanju negativnog izvetavanja i podravanju osnaujueg pristupa pitanjima invalidnosti i
dostojanstvenog portretisanja osoba sa invaliditetom.

40

BIBLIOGRAFIJA
ANEM legal department and Zivkovic and Samardzic Law Office, ANEM and IREX Overview of Media
Regulations in South East Europe from 2003-2005 (Media Plan Institute: Sarajevo, 2005).
Albert, Bill, Briefing note: The Social Model of Disability, Human Rights and Development, (Disability KaR
Research Project: 2004).
Barnes, Colin, Disabling Imagery and the Media: An Exploration of the Principles for Media
Representations of Disabled People for the British Council of Disabled People (Rynborn Publishing:
Halifax, 1992).
Cooke, Caroline; Daone, Liz; Morris, Gwilym, Stop Press: How the Press Portrays Disabled People
(Scope: London, 2000).
Hellar, Beth, News Coverage of Disability Issues: Final Report for the Center for an Accessible Society
(The Center for an Accessible Society: 1999).
Haller, Beth & McCombs, Maxwell, Explorers and surveyors: Expanding strategies for agenda-setting
research, 69:4, Journalism Quarterly, (1992).
Shoemaker, Pamela, The Communication of Deviance in B.Dervin (Ed.) Progress in Communication
Science (Norwood, NJ; Albex, 1987).
Swedish Disability Federation, People with Disabilities: As Depicted by the Media (Swedish Disability
Federation: Stockholm).
Web strane:
Disability Equality Training model: http://www.leeds.ac.uk/disability-studies/archiveuk/GillespieSells/dis%20equality%20training.pdf
IREX, Media and Sustainability Index for Bosnia, 2006/2007:
http://www.irex.org/programs/MSI_EUR/2006/bh.asp
IREX, Media and Sustainability Index (MSI) Montenegro 2006/2007:
http://www.irex.org/programs/MSI_EUR/2006/montenegro.asp
IREX, Media and Sustainability Index (MSI) Serbia 2006/2007,
http://www.irex.org/programs/MSI_EUR/2006/serbia.asp

41

ANEKS 1: IZVORI ZA ODGOVORNO

IZVETAVANJE O PITANJIMA
INVALIDNOSTI I UTIVO I ULJUDNO
PRIKAZIVANJE OSOBA SA
INVALIDITETOM U TAMPANIM
MEDIJIMA

Ovaj prilog/dodatak namenjen je za pomo strunjacima u oblasti medija kao i zagovornicima pitanja
invalidnosti u cilju promene naina na koji se invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazuju u medijima.
Informacija potie od razliitih izvora i namera je da postane vodi za dalje istraivanje za sve one koji su
zainteresovani da zaista promene nain na koji mediji predstavljaju invalidnost. Svi mi imamo mo da
promenimo neto i sa nekoliko praktinih alatki, izvravanje tog zadatka postaje izvodljivije.
Pronai pravi jezik:
Jezik ima vrlo vanu ulogu u smislu uticanja na nae razmiljanje i definisanja naeg sistema vrednosti.
Promenom rei koje upotrebljavamo moemo umnogome uticati na nain na koji su osobe sa invaliditetom
prikazane u javnosti i moemo pomoi da se promeni nain na koji drutvo razmilja o invalidnosti. U tabeli
koja sledi prikazan je spisak izraza koje bi trebalo izbegavati i sugestije kako zameniti uvredljivu
terminologiju. Ova lista ima za cilj da pomogne novinarima da napuste korienje pasivnih izraza kojima se
oslikavaju osobe sa invaliditetom kao rtve i ponudi rei kojima se iskazuje potovanje prema osobama sa
invaliditetom. Lista izraza potie od zajednice osoba sa invaliditetom u Velikoj Britaniji, kao deo studije o
medijima i invalidnosti pod nazivom Stop tampi! Kako tampa prikazuje osobe sa invaliditetom38 koju je
sproveo Scope, jedna nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom,
Izbegavajte

Koristite umesto toga

hendikepirani

osobe sa invaliditetom

pogoen, pati od, rtva

ima (stanje ili oteenje)

ogranien invalidskim kolicima, vezan za invalidska

kolica

korisnik invalidskih kolica

mentalno hendikepiran, mentalno retardiran,

mentalno nedovoljno razvijen

osoba sa tekoama u uenju ili osoba sa

intelektualnim invaliditetom

bogalj, invalidan

osoba sa invaliditetom

invalid

osoba sa invaliditetom

spastiar

osoba koja ima cerebralnu paralizu

telesno sposoban

osoba bez invaliditeta

slepi, gluvi, nagluvi

slepe osobe, gluve osobe, osobe sa oteenim

vidom, osobe sa oteenjem sluha

38

Cooke, Caroline, Daone, Liz, Morris, Gwilym, Stop Press! How the Press Portrays Disabled People (Scope: London) 2000: 35-41.

42

Mrea osoba sa invaliditetom za oblast radio-televizijskog emitovanja i kreativnih poslova (Broadcasting and
Creative Industries Disability Network) (BCIDN)39 iz Velike Britanije kreirala je praktino uputstvo o medijima i
invalidnosti namenjeno strunjacima u oblasti medija u njihovom svakodnevnom poslu. Uputstvo je
prvenstveno namenjeno za televizijsko i filmsko emitovanje ali takoe moe biti od koristi novinarima i
drugim slubenicima u raznim oblastima medija, ukljuujui i tampane medije.

Uputstvo o medijima i invalidnosti

Ko je sastavio ovo uputstvo?
Ovo uputstvo je sastavila Mrea BCIDN ( Broadcasting and Creative Industries Disability Network) sa
seditem u Londonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nastalo je iz kolektivnog iskustva same Mree i njenih
lanova koji su zajedno u saradnji pokuali da poboljaju stanje stvari za osobe sa invaliditetom u
elektronskim medijima, filmu i u advertajzingu u proteklih deset godina.
Mreu su osnovali vodei elektronski mediji, filmski i televizijski producenti i organizacije u oblasti audiovizuelne industrije u Velikoj Britaniji, s ciljem poveanja inkluzije osoba sa invaliditetom u ovoj oblasti
poslovanja. Premda su takmaci na tritu kada je re o publici, ove organizacije su zdrueno finansirale
Mreu kako bi im se olakalo da razmenjuju najbolje prakse u ovoj poslovnoj delatnosti, ali i da sarauju sa
osobama sa invaliditetom kao sa svojim kolegama emiterima, autorima programa, potencijalnim
zaposlenima, gledaocima i kljunim akterima.
U Manifestu objavljenom 2002. godine, lanice Mree (BBC, ITV, C4, Five, BSkyB, Discovery Networks
Europe, Turner Broadcasting System, the UK Film Council, Producers Alliance for Cinema and Television
(PACT), Central Office of Information (COI)) su se obavezale da e:
Poveati prisustvo osoba sa invaliditetom u etru i na ekranu
Poveati broj osoba sa invaliditetom u svim oblastima u smislu radne snage.
Poveati pristup uslugama direktno kroz emisije ali i posle toga.
Osigurati pristup svim zgradama
Napraviti i objaviti akcioni plan koji e biti odobren na nivou Odbora i koji e detaljno obrazloiti kako
e se preuzete obaveze implementirati
Mrea je specijalizovana mrea foruma poslodavaca na temu invalidnosti: www.employers-forum.co.uk
Kome je namenjen ovo uputstvo?
Ovo uputstvo, koje je dostupno putem Interneta, namenjeno je svim emiterima programa i producentima,
ukljuujui i vas koji radite u mejnstrim programskim oblastima, od vesti do lake zabave i od drame do
dokumentarnog programa. Ovo nije samo za one koji kreiraju program i koji rade specijalizovane emisije
vezane za invalidnost. Mada ovde koristimo izraz autori programa, vei deo naeg uputstva je isto tako
relevantan za ljude koji rade na drugim audio-vizuelnim sadrajima kao to su igrani filmovi, reklame, snimci
koji nisu namenjeni za prikazivanje, promotivni video materijali i interaktivni multimedijski proizvodi. Jedan
deo uputstva je takoe od vanosti za urednike programa, menadere ljudskim resursima, tehniko osoblje i
druge zaposlene koji direktno rade sa sluaocima i gleadocima.
Zato je potrebno da koristite ovo uputstvo?
Uputstvo je osmiljeno tako da vam pomogne da razmislite kako biste mogli biti inkluzivniji u procesu
kreiranja programa. Neke od informacija se takoe odnose na to kako da vaa organizacija postane
pouzdana u oblasti invalidnosti.
Osobe sa invaliditetom predstavljaju znaajan deo nae publike bilo da su sluaoci, gledaoci ili korisnici
Interneta. Uprokos tome oni su skoro nevidljivi u programima i znaajno su nezastupljeni u smislu radne
snage u ovoj poslovnoj delatnosti. Poboljavanje ovakvog stanja je prvenstveno izazov za starije
menadere40 kao i za sve producente. Nain na koji se predstavljaju osobe sa invaliditetom i kako se o
njima izvetava uticae na stavove drutva prema invaliditetu. A to je jo vanije, najbolji nain da se
39
40

U daljem tekstu Mrea BCIDN

Senior Manager (prim.prev.)

43

osigura prisutnost osoba sa invaliditetom na platnu i u etru jeste da oni budu adekvatno zastupljeni meu
zaposlenima koji uestvuju u kreiranju programa. Zanemarivanje ove injenice gotovo sigurno znai da
proputate itavu grupu talentovanih kolega koji takoe imaju i neki invaliditet.
Molimo vas da proitate i primenjujete ovo uputstvo koje odraava kombinovana iskustva mnogih emitera u
elektronskim medijima i autora programa. Uputstvo je puno pozitivnih, realistinih, praktinih i primenjivih
saveta koji e vam pomoi da date sopstveni doprinos osiguravajui da va program odraava vanost
osoba sa invaliditetom kako u audio-vizuelnoj industriji tako i u drutvu. Osobe sa invaliditetom su pojedinci
sa sopstvenim priama koje treba ispriati i sopstvenim vienjem ivota koje e vam obogatiti emisije i
programe. Bez sumnje, i vi ete isto tako obogatiti sopstveno iskustvo. Pojedinani producent zaista moe
mnogo da uini.
Kako koristiti ovo uputstvo?
Informacije u uputstvu su podeljene na est glavnih odeljaka:

Uvod - ukljuujui zakon

Osobe sa invaliditetom uestvuju u programima
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom na mestu autora programa
Onemoguen pristup radio-difuznim servisima
Prilagoavanja i pomagala za ljude sa posebnim potrebama
Komuniciranje sa osobama sa invaliditetom

Tekst uputstva je podeljen na vie manjih odeljaka kako biste se lake kretali od jednog do drugog, a u
skladu sa vaim trenutnim potrebama i interesovanjima. Informacija je data kroz opseg sugestija koje moete
da izaberete i primenite na nain koji je najprikladniji za vae sopstvene potrebe. Postoji odreeno
ponavljanje unutar ovih odeljaka, prvenstveno zbog jasnoe, i premda moda neete morati da proitate
itavo uputstvo odjednom, preporuujemo da itate onim redom kojim vas odreena poglavlja zanimaju.
Ideje u ovom uputstvu potiu od autora filmova i programa u vestima, zabavi, informativnom, dramskom i
dokumentarnom programu. Ciljna grupa su svi autori programa a ne samo oni koji se bave specijalizovanom
produkcijom u oblasti invalidnosti.
Mnogi emiteri i producenti su ve poboljali nain na koji prikazuju ili zapoljavaju osobe sa invaliditetom.
Kao to je jedan pretpostavljeni programski producent rekao: Nemojte brinuti o tome da li ste politiki
korektni, jednostavno to uradite i videete da MOETE promeniti stvari!
Zakon o invalidnosti
Sve evropske zemlje sada imaju svoje zakone o invalidnosti. Premda su ovi zakoni zasnovani na
zakonodavstvu Evropske komisije, mogu se donekle razlikovati u oblastima koje pokrivaju. U Velikoj Britaniji
na primer, Dekret o diskriminaciji u oblasti invalidnosti obuhvata zapoljavanje, fiziku pristupanost, robu i
usluge, obuku i obrazovanje. Meutim, postoji i dodatno zakonodavstvo, Dekret o komunikaciji iz 2003, koji
se odnosi na oblast radio-difuznog emitovanja. Ovo obuhvata zahteve/uslove da se servisi uine
pristupanim za osobe sa invaliditetom (na primer, garantuje se da e odreeni procenat emitovanih
programa biti titlovan ili imati zvuni opis). O primenjivanju ova dva dekreta brinu dve odvojene organizacije
Komisija za invalidska prava - Disability Rights Commission (DRC) i Dravna kancelarija za komunikacije
- Government Office of Communications (Ofcom). Oigledno je da zakonodavstvo koje se ne primenjuje ima
ogranieni uinak
Prikazivanje osoba sa invaliditetom
Stereotipovi i ispravljanje greaka
Da li se seate kada ste poslednji put videli ili uli osobu sa invaliditetom na televiziji ili na radiju? Ako uopte
moete nekoga da se setite, verovatno su gostovali u nekoj emisiji o invalidnosti. Teko je tano izraunati
koliko se osoba sa invaliditetom pojavljuje u naim mejnstrim programima, naroito kada invalidnost nije
vidljiva, t.j. kada je nevidljiva. Meutim, mnogi pruducenti e priznati da nikada nisu ni razmotrili mogunost
dodeljivanja uloge glumcu sa invaliditetom, niti da su traili eksperta ili saradnika sa invaliditetom, snimili
intervju na ulici sa nekim prolaznikom koji ima invaliditet ili promiljeno i namerno proirili sastav publike u

44

studiju. Emiteri su sada vrlo svesni vanosti meanja polova i rasa u radijskoj emisiji ili na televizijskom
snimanju. Pa zato onda ne biste osigurali da va program adekvatno odraava drutvo kao celinu?
Lako je klasifikovati ljude da biste utedeli vreme i objanjenja u svojim programima. Ali ovim poveavate
rizik da ete pojaati postojee stereotipove, tako da kada se osobe sa invaliditetom uopte i pojave u
programu, nastavie da budu prikazivane ili kao izuzetni i junaci, ili kao zavisne rtve. Ranih 1990-ih, jedan
istraiva je ispitivao kako se osobe sa invaliditetom prikazuju na televiziji i zakljuio da se one ubrajaju u
jednu od 11 razliitih kategorija, od kojih je 10 negativnih. Osobe sa invaliditetom su se ubrajale u ove
kategorije kao jadne i patetine, kao nesposobne, kao teret. Mukarci izmeu 25 i 40 godina koji imaju
invaliditet su ee bivali predstavljeni nego drugi ljudi sa invaliditetom, uprkos injenici da su ene sa
invaliditetom znaajno brojnije nego mukarci.
Neke invalidnosti su u javnosti izuzetno loe predstavljane. Mentalne bolesti su u programima isuvie esto
(i nesrazmerno) povezivane sa nasilnim zloinima, uprkos tome to nema nikakvih dokaza kojima bi se
podralo ovako loe predstavljanje.
Australijsko radio-difuzno preduzee trai od svojih producenata da sebi postave etiri pitanja o prikazivanju
osoba sa invaliditetom na ekranu:

Da li je prikazivanje osobe sa invaliditetom zatitniko?

Da li je osoba sa invaliditetom prikazana kao rtva?

Da li prikazivanje demonizuje osobu sa invaliditetom?

Ili, umesto toga,

Da li prikazivanje normalizuje osobu sa invaliditetom, to jest, da li osobu sa invaliditetom posmatra

kao bilo koju drugu osobu?

U mnogim serijama u kojima se govori o ivotnom stilu i emisijama koje se emituju u dnevnom terminu
pojavljuju se i gostuju lanovi publike kao saradnici. Razmotrite ukljuivanje veeg broja osoba sa
invaliditetom kako bi va program odraavao dobar presek drutva. Meutim, kako bi se ovo postiglo esto
je potrebno aktivno traiti osobe sa invaliditetom. Imajte na umu da e meu mukarcima i enama, ljudima
razliitih rasa, religija, starosne dobi i seksualne orijentacije takoe biti i osoba sa invaliditetom.

Nemojte biti isuvie plemeniti ili isuvie politiki korektni ako ste super-osetljivi na ispravan ili
pogrean jezik, opisivanje osobe sa invaliditetom e vas spreiti da uradite bilo ta drugo. Sve
slike mogu imati vanu ulogu pri pospeivanju vidljivosti ak i one tzv. negativne.

Razmotrite mogunost ukljuivanja osobe sa invaliditetom u scenarijo koji je uobiajen za osobu

bez invaliditeta. Na primer, prikazati osobu sa invaliditetom koja dobija otkaz zbog nemarnosti ili
nestrunosti na poslu zapravo bi predstavljalo pozitivno oslikavanje, upravo stoga to preispituje,
iz drugog ugla, esto navoene razloge poslodavca zato ne zapoljava osobe sa invaliditetom
a to je pretpostavka da ne moete otpustiti osobu sa invaliditetom a da ne upadnete u probleme
sa zakonom zbog diskriminacije.

Posmatrajte linost osobe sa invaliditetom kao zaokruenu individuu, sa dobrim i loim

osobinama. Prikazati osobu sa invaliditetom kao zlobnu ili neprijatnu moe biti izazov, ali koliko
ima osoba bez invaliditeta koje su uvek ljubazne? I osoba sa invaliditetom moe da se naljuti, da
bude ogorena, ponekad depresivna ali isto tako duhovita, seksi i pokreta zabave. Moda e se
majka koja ima invaliditet naljutiti na svoje dete zato to odbija da opere zube, ali to je u vezi sa
materinstvom a ne invaliditetom. Jasno uokviren kontekst omoguie vam da ovo uradite. esto
se deava da su osobe bez invaliditeta mnogo osetljivije po ovakvim pitanjima nego osobe sa
invaliditetom.

Uloge statista nude velike mogunosti za pojavljivanje osoba sa invaliditetom u boljim ulogama.
Moda e vam se initi da je neprikladno da glavnu ulogu dodelite osobi sa invaliditetom, ali
nemojte automatski iskljuivati osobu sa invaliditetom u sporednoj ulozi gde se pojavljuje kao
prolazni lik ili kao statista. Ovo bi bilo mnogo bolje nego jedna naroita uloga i moe pruiti
priliku da se osoba sa invaliditetom prikae u situaciji ili ulozi koja nema nikakve veze sa
invalidnou. Prikazivanje osoba sa invaliditetom u ulogama statista gde se pojavljuju kao
kompetentne kolege menaderi i saradnici na poslu, primera radi, ukazivalo bi na stvarnu
inkluziju.

45

Kada razmiljate o invalidnosti nemojte samo misliti na korisnike invalidskih kolica. Jeste da je
zgodno, jer je to poznata i vidljiva invalidnost, ali to postaje klie. Manje od 8% osoba sa
invaliditetom koristi invalidska kolica, pa je moda dobro razmisliti o nekoj drugoj invalidnosti.

Budite obazrivi kada osobe sa invaliditetom prikazujete kao obespravljene ili u ulozi rtve. Mada
je istina da su neki ljudi u situaciji invalidnosti zbog nesree, rata ili teroristikog ina, mnogo je
vie osoba sa invaliditetom koji sebe uopte ne smatraju rtvama. Oni ele isto potovanje koje
uivaju drugi ljudi a ne saaljenje.

Slino tome, izbegavajte drugu krajnost - heroja t.j. konstantno pokazivanje visokih dostignua
osoba sa invaliditetom. Atletiar sa invaliditetom koji je osvaja zlatne medalje nije nita vie
reprezentativan za osobe sa invaliditetom nego to je to fudbaler Dejvid Bekam za ljude bez
invaliditeta. Izuzetni ljudi postoje u svakom zanimanju, ali herojska dostignua mogu da prikriju
svakodnevnu realnost osoba sa invaliditetom, dozvoljavajui gledaocu da dostignue vidi kao
kompenzaciju za invalidnost. Priziva se ideja da je osoba pobedila oteenje i da nema potrebe
da se dalje uzima u razmatranje.

Takoe je preterano smatrati osobe sa invaliditetom za heroje samo zato jer imaju invaliditet, pa
pokuajte da izbegnete aluzije gde su osobe sa invaliditetom hrabre u borbi sa svojim
nedostatkom.

Razmislite o tome da pokaete svakodnevne situacije koje ukljuuju osobe sa invaliditetom, radije
nego situacije povezane sa invalidnou. Time se daje pozitivnija slika integracije koja pokazuje
interakciju osoba sa invaliditetom sa ljudima koji nemaju invaliditet. Prikazivanjem osoba sa
invaliditetom gde su sami ili izolovani moe nagovetavati kako su odvojeni od ostatka drutva.

Nema potrebe da strahujete od prikazivanja osoba sa invaliditetom kako rade stvari drugaije od
osoba bez invaliditeta, ali ih pokaite kao jednake. Neka govore same u svoje ime, naglasite
dobre izjave i dopustite im da pokau svoju osnaenost.

Konsultovanje organizacija osoba sa invaliditetom

Kada traite saradnike za programe na temu invalidnosti mogli biste da konsultujete specijalizovanu
organizaciju osoba sa invaliditetom i da kod njih potraite pomo. Konsultovanje je vano, i uvek je
preporuljivo razgovarati sa vie organizacija, ako je to mogue, kako biste stekli iru sliku. Veliki broj
organizacija osoba sa invaliditetom se pojavio tokom proteklih godina. One su specijalizovane za odreeno
oteenje i staraju se za razliita gledita. Mogu imati razliite ciljeve. Ove organizacije mogu obuhvatati one
koje pruaju dobrotvornu pomo, savete i informacije, i one koje su politiki aktivne i koje aktivno lobiraju da
se promeni status quo. Takoe je vredno zapaanja da nekim organizacijama koje predstavljaju osobe sa
invaliditetom rukovode osobe koje nemaju invaliditet, te moda ne odraavaju uvek najtanije stavove samih
osoba sa invaliditetom.
Prilikom konsultovanja sa razliitim grupama moda ete morati da dokuite neke od konfliktnih poruka ili
informacija kao i eksternu i internu politiku. Propustiete korisne ljude, zanimljive prie i iznenaujua
stanovita ako budete samo radili sa najveim i najpoznatijim organizacijama i ako se ograniite iskljuivo na
rad kroz takve agencije.
Neke grupe mogu biti vie zainteresovane za promovisanje svog cilja nego za uklapanje u urednike
kriterijume vaeg programa. Od samog poetka jasno im stavite do znanja ta pokuavate da postignete.
Pokuajte da ukljuite organizacije u ranoj fazi, saraujte tokom razvoja programa i nemojte ih zaboraviti
kada zavrite program. Postarajte se da sigurno znaju datume emitovanja date emisije i podstiite povratnu
informaciju od njihovih lanova ili korisnika nakon prikazivanja programa.
Potovanje ljudskog dostojanstva i odnoenje prema manjinama
Gledaoci imaju pravo da oekuju od emitera i autora programa da ispotuju svoju odgovornost u ouvanju
ljudskog dostojanstva, koliko god je to mogue, i kada su u pitanju pojedinci i kada je re o pojedincima kao
lanovima nekih grupa. Ne bi trebalo biti snishodljiv prema pojedincima, bespotrebno ih iskoriavati ili
potresati, niti bi gledaoci smeli da se oseaju kao puki posmatrai tue nevolje. Posebno treba obratiti
panju na ophoenje prema ugroenim manjinama, imajui u vidu mogue efekte kako pogrenog tako i
nedovoljnog predstavljanja.

46

Humor
Humor je oblast o kojoj se mnogo debatovalo, ali moe biti vrlo mono sredstvo za normalizovanje stvari.
Premda je nekada svaka aljiva opaska na temu invaliditeta mogla da dovede do uvreenosti bilo osoba sa
ili bez invaliditeta, sada postoji sve vie komiara koji vrlo rado aktivno koriste komini potencijal invalidnosti
u svojim nastupima. Ovo je umnogome omogueno poveanjem broja komiara sa invaliditetom koji su sami
predstavili revoulucionarni rad koji preispituje tradicionalne stavove koristei otar, satirian i ponekad
namerno okantan materijal. Postoji duga tradicija humora zasnovanog na ugnjetavanju i nejednakosti.
Trebalo bi da je mogue za osobe sa invaliditetom da budu ukljuene u programe svih vrsta, pogotovo gde
humor znai smejati se sa ljudima radije nego li podsmevati im se.
Komuniciranje sa osobama sa invaliditetom
Vetine komuniciranja su od sutinske vanosti u razvijanju odnosa sa publikom i zaposlenima sa i bez
invaliditeta.
Zdrav razum i utivost govore nam:

Budite strpljivi i sluajte paljivo

Koristite normalan ton prilikom izraavanja dobrodolice

Nemojte da govorite ili zavravate reenicu u ime osobe sa kojom razgovarate

Nikada nemojte da pitate ta vam se desilo? Uzdrite se od radoznalosti.

Oslovljavajte osobu sa invaliditetom prvim imenom samo ako se i drugima obraate sa istom
prisnou.

Obraajte se direktno osobi sa invaliditetom, ak i ako je u pratnji prevodioca ili pratioca.

Nikada nemojte da pravite pretpostavke o tome ta bilo ko moe da uradi (ili ne moe!).

Ljudi su naroito osetljivi na nain na koji jezik invalidnosti moe nehotice da pojaa negativne
stereotipove. Odreene rei i izrazi mogu da budu uvredljivi. Mada nema konkretnih pravila, korisno je
razumeti zato se neki izrazi koriste radije nego drugi. A ovakve prednosti variraju, tako da ako imate kakvu
sumnju budite spremni da pitate osobu o tome.
Veina ljudi koji pitanje invalidnosti posmatraju kao pitanje jednakosti, mnogo se vie zalau za izraz
onesposobljene osobe41 poto ovo na najbolji nain odraava stanovite da su ljudi sa oteenjem ili
medicinskim stanjem onemogueni i onesposobljeni od strane drutva koje ne uspeva da ukloni
nepotrebne prepreke. Neki ljudi sa invaliditetom vie vole izraz osobe sa invaliditetom42 jer se ovde osoba
stavlja na prvo mesto. Drugi ljudi sa invaliditetom moda sebe uopte ne doivljavaju kao nekoga ko ima
invaliditet, premda su, sa pravnog aspekta, moda tako okarakterisani ukljuujui i one koji su gluvi od
roenja i koriste gestovni govor, one sa dugotrajnim medicinskim stanjem ili one koji su iskusili mentalne
bolesti.
Nekoliko optih putokaza:

Osoba sa invaliditetom nije definisana ili odreena svojim oteenjem. Niko ne eli da ima
lekarsku etiketu.
Etikete ne govore nita o ljudima; one samo pojaavaju stereotip da je osoba sa invaliditetom
bolesna i zavisna od lekara.
Reference kao to su epileptiar ili dijabetiar su u najmanju ruku nehumane. Ako morate da
pominjete stanje neke osobe, recite osoba koja ima epilepsiju ili dijabetes..
Nemojte da vam bude neprijatno pri korienju uobiajenih izraza koji bi se mogli dovesti u vezu
sa neijim oteenjem, na primer, Vidimo se kasnije ili slino.
Izbegavajte upotrebu jezika koji sugerie da su osobe sa invaliditetom uvek slabe ili zavisne od
drugih, ili koji bi ih predstavio kao objekte saaljenja, kao na primer pati od ili rtva .....

41

Disabled people (eng. prim.prev.) najpribliniji prevod na srpski jezik bio bi onesposobljene osobe ali je u naem jeziku to izraz koji
se ne koristi u praksi
42
People with disabilities (eng. prevod na srpski jezik je osobe sa invaliditetom prim.prev.)

47

Nemojte koristiti zajednike imenice kao to su invalidi, slepi ili deformisani. Ovakvi izrazi
ukazuju na to da su ljudi deo uniformne grupe koja je nekako odvojena od drutva.

Etikete na temu invalidnosti

Jedno univerzalno pravilo jeste da nikada ne pretpostavljate da znate koju vrstu pomoi osoba sa
invaliditetom treba, ako je ikakva uopte potrebna. Pitajte da li je i kakva pomo potrebna.
Ponaajte se prema osobi sa invaliditetom na isti nain i sa istim potovanjem i utivou sa
kojom biste se ophodili prema svakom drugom.
Prema odraslim osobama se ponaajte kao prema odraslima.
Nemojte praviti pretpostavke o postojanju ili odsustvu kakve invalidnosti; mnogi ljudi imaju
invalidnosti koje nisu vidljive ili trenutno oigledne.
Koristite odgovarajui fiziki kontakt, kao to je rukovanje, kao i sa bilo kim drugim.
Osoba sa invaliditetom moda nee predstaviti personalnog asistenta ili posrednika u komunikaciji
(na primer tumaa za gestovni jezik). Preuzmite inicijativu.
Psi vodii/asistenti (za osobe oteenog sluha ili vida, korisnika invalidskih kolica ili nekoga sa
epilepsijom) su psi sa radnim zadatkom. Ne bi ih trebalo tretirati kao mezimce. Bie im, meutim,
potrebna voda i prostor koji mogu koristiti kao toalet.
Raspitajte se gde se nalaze pristupani (i drugi) toaleti, aprati ili esme za pijau vodu i telefoni.

Susretanje sa ljudima koji su slepi ili oteenog vida

Jasno se predstavite kao i svaku drugu osobu koja je prisutna. Jasno naznaite gde se koja osoba
nalazi. (U poslovnim situacijama vano je ovo uraditi na samom poetku sastanka.)
Ako govorite pred grupom korisno je da kaete ime osobe kojoj se obraate. Svaki govornik bi
trebalo da se predstavi pre nego to pone da govori.
Pre nego to se rukujete recite, Da se rukujemo?
Pre nego to ponudite pomo, pitajte osobu kako joj moete pomoi. Ako osoba zatrai pomo,
pitajte, Mogu li vam ponuditi svoju ruku? radije nego da osobu uzmete za ruku. Ovako
omoguavate sebi da vodite osobu umesto da je gurate napred.
Zapamtite da veina osoba sa oteenim vidom ima neto ouvanog vida.
Ako nekoga vodite, skrenite im panju kada naiete na stepenik, stepenice, rampe ili druge
prepreke i da li je prepreka na gore ili na dole.
Kada ponudite osobi da sedne, povedite je i postavite njenu ruku na naslon stolice i najavite da
ete to da uradite.
Ako ostavljate nekoga sa oteenim vidom na nepoznatom mestu, obavestite osobu da odlazite i
upoznajte je ili je poveite sa nekim drugim.
Kada ulazite na nepoznato mesto, kratko opiite raspored nametaja i drugih stvari.
Tamo gde bi se uobiajeno hvatale beleke, pitajte da li bi osobi odgovaralo da se sastanak ili
razgovor snimi.
Obezbedite pisanu komunikaciju u jednom pristupanom formatu i ako je mogue, u formatu koji
je najpogodniji za datu osobu, kao na primer flopi disk, krupna tampa, audio-kasete ili tekst
tampan Brejovom azbukom.
Papiri za sastanak bi trebalo da budu na raspolaganju unapred, ukljuujui zapisnik sa sastanka i
sav materijal koji e biiti podeljen. (materijal se moe poslati i putem elektronske pote ako data
osoba koristi raunar koji ima govorni softver ili je povezan sa tampaem za Brejovu azbuku.)

Susretanje ljudi koji su gluvi ili oteenog sluha

Postoji mnogo razliitih vrsta i nivoa oteenja sluha i razliitih naina za osobe oteenog sluha da
komuniciraju. Neki ljudi koji imaju u potpunosti oteen sluh (obino od roenja) koriste gestovni jezik kao
svoj prvi jezik i osnovni vid komuniciranja.

Potrudite se da se ne oseate neprijatno prilikom komuniciranja sa gluvom osobom ili osobom

oteenog sluha, ak i ako je komunikacija isprva nelagodna.
Ako niste razumeli ta je neko rekao, zamolite tu osobu da ponovi reenicu. Nemojte se pretvarati
da ste razumeli neto to niste.
Pitajte svog sagovornika kako voli da komunicira.
Na sastancima i skupovima govorite jedan po jedan. Ovako omoguavate itanje sa usana ili
komunikaciju preko tumaa.
Pisane beleke mogu vam pomoi kod predstavljanja komplikovanih informacija.

48

Postarajte se da vas gluva osoba vidi pre nego to ponete da govorite poto e ona moda itati
sa usana. Nean dodir na ramenu ili ruci privui e njihovu panju.
Pokuajte da utiate ostale zvukove i buku to je mogue vie.
Redovno proveravajte da li vas razumeju.
Drite se predoenog dnevnog reda.
Angaujte unapred tumae ili drugu vrstu podrke.
Za intervjue i sastanke angaujte kvalifikovanog tumaa za gestovni govor.
Ukoliko je prisutan tuma za gestovni govor, obraajte se gluvoj osobi a ne tumau.
Koristite beine zvunike slune ureaje koji emituju zvuk preko audio frekvencije, ime ete
omoguiti osobama oteenog sluha da podese svoja sluna pomagala direktno prema
govornicima i umanjite pozadinske zvukove i buku.

Susretanje sa ljudima koji itaju sa usana

Mnogi ljudi pojaavaju ono to uju itajui sa usana. Samo nekolicina gluvih osoba koje imaju potpuno
oteenje sluha koriste ovakav vid komuniciranja. Ovo je vrlo zahtevna i zamarajua vetina.

Gledajte direktno u osobu kojoj se obraate.

Nemojte govoriti ako ste leima okrenuti nekom izvoru svetlosti jer e tako vae usne biti u senci.
Postarajte se da se dobro vidite i da ste dobro osvetljeni kada govorite.
Govorite jasno i ujednaenom brzinom, ali nemojte kriviti ili prenaglaavati pokrete usana.
Prestanite da govorite ako morate da se okrenete.
Nemojte upotrebljavati prenaglaene pokrete.
Nemojte zaklanjati usta rukama, cigaretama ili hranom.

Susretanje sa ljudima koji su i slepi i gluvi

Premda je ovo sluaj kombinacije oteenja sluha i vida, imajte na umu da gluvo-slepi ljudi nisu uvek u
potpunosti gluvi ili slepi. Zapravo, veina gluvo-slepih ljudi imaju neto preostalog sluha ili vida ili oba. Saveti
navedeni u odeljcima o ljudima sa oteenim vidom ili sluhom, mogu se stoga takoe primeniti.

Gluvo-slepa osoba moe vam govoriti ali moda nije u stanju da uje va glas. Stavite joj do
znanja da ste tu. Priite spreda i dodirnite osobu lagano po ramenu ili ruci da biste privukli
njenu panju.
Mnoge gluvo-slepe osobe imaju potrebu da ih vodite. Pojedine osobe mogu imati odreene
preferencije kako ele da ih vodite. Neke gluvo-slepe osobe nemaju dobru ravnoteu.
Gluvo-slepa osoba moe imati pomo posrednika u komunikaciji -vodia, ili tumaa. Setite
se da se obraate osobi direktno a ne njegovom/njenom asistentu.
Nemojte epati ili gurati osobu. Stavite joj do znanja da joj nudite pomo u vidu pratnje
stavljajui joj ruku na vau nadlakticu.

Susretanje sa ljudima koji imaju govorne poremeaje

Budite paljivi, pruite ohrabrenje, budite strpljivi, ali ne snishodljivi.

Spor ili oteen govor ne odraava inteligenciju jedne osobe.
Uzdrite se od ispravljanja sagovornika i nemojte govoriti umesto njega. Saekajte dok
osoba govori i uzdrite se od iskuenja da dovrite reenicu umesto nje.
Ako su vam potrebne dodatne informacije, pojednostavite svoja pitanja na pojedinane teme
na koje je mogue dati kratke odgovore.
Ako niste razumeli ta je neko rekao, zamolite tu osobu da ponovi reenicu. Nikada se
nemojte pretvarati da ste razumeli neto to niste.

Susretanje sa ljudima koji imaju oteano kretanje

Nemojte se oslanjati na invalidska kolica. Kolica su lini prostor osobe koja ih koristi.
Ako due razgovarate sa nekim u invalidskim kolicima, pokuajte da se namestite tako da
ste u istoj ravni, ili makar pitajte osobu da li bi elela da sednete.
Budite svesni svog ponaanja kada kleknete ili unete da biste razgovarali. Nemojte
menjati svoje ophoenje prema sagovorniku. Postupajte prema odraslima kako inae
postupate prema odraslima.

49

Ako postoji visok sto ili kakva tezga, preite ispred.

Nikada nemojte dirati ili pomerati take, tapove ili gurati kolica bez saglasnosti korisnika.
Ponudite osobi da sedne kao to biste inae uradili u svakoj drugoj situaciji.
Obraajte se direktno korisniku invalidskih kolica a ne njegovom/njenom pratiocu.
Ponudite pomo ukoliko znate da je teko kretati se invalidskim kolicima kroz zgradu u kojoj
ste. Teka vrata ili debeli tepisi su samo neki od opasnosti na koje treba obratiti panju.
Nemojte pretpostavljati da rampe sve reavaju; mogu biti isuvie strme ili klizave.
Nemojte se uvrediti ukoliko vaa ponuda ili pomo bude odbijena. Mnogi korisnici invalidskih
kolica vee vole da se samostalno kreu kad god je to mogue.

Susretanje sa ljudima koji imaju tekoe pri uenju

Mnogi ljudi koji su roeni sa tekoama pri uenju, oni u ranim fazama demencije ili osobe koje su zadobile
povredu mozga, ive potpun i samostalan ivot u zajednici. Veina moe sama da odluuje, uz odreeni
stepen pomoi i podrke. Saveti koji slede mogu se primeniti na bilo koju od navedenih grupa:

Poite od pretpostavke da e vas osoba razumeti.

Razgovarajte sa osobom kao sa bilo kim drugim. Nemojte pretpostavljati da moete predvideti iz
prvobitnog utiska ta e osoba razumeti a ta nee.
Neka komunikacija bude jednostavna. Izbegavajte argon.
Razmotrite da informaciju napiete ukljuujui svoje ime i telefonski broj.
Obezbedite jasan rezime pisane informacije.
Moete ponuditi odgovarajui zapis razgovora (na primer, elektronsku verziju, ili beleke koje su
lake za itanje) tako da ga kasnije ponovo mogu razmotriti i sauvati.

Susretanje sa ljudima koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem

Onaj ko proivljava emocionalne teskobe i zbunjenost u vezi sa problemima u mentalnom zdravlju moe
svakodnevne aktivnosti doiveti kao veoma teke. Najznaajnija invalidnost koju osobe sa problemima u
mentalnom zdravlju doivljavaju uzrokovana je ponaanjem i stavovima drugih.

Budite strpljivi i nemojte osuivati.

Dajte osobi vremena da donese odluku.
Obezbedite jasnu i blagovremenu informaciju kako biste osigurali da ljudi stignu na sastanak
rastereeni koliko god je mogue.
Uklonite svaki izvor stresa i zabune, na primer, buku, bljetea svetla.
Osoba e moda traiti zastupnika da joj pomogne da pristupi informacijama ili prisustvuje
sastancima i intervjuima.

Susretanje sa ljudima koji imaju disfiguraciju lica

Neki su ljudi roeni sa disfiguracijom a drugi su je dobili nakon nesree ili bolesti. Disfiguracija je obino
samo povrinska na nivou koe ali moe biti povezana sa paralizom facijalisa i drugim oteenjima kao
to su govorne tekoe. Kao i svaka druga invalidnost, to ne znai da je osoba drugaija od ostalih i nikako
ne znai da to stanje utie na njegovu/njenu inteligenciju. Veina tekoa, u stvari diskriminacija, koje ljudi sa
disfiguracijom lica doivljavaju potiu od ponaanja drugih ljudi.

Uspostavite kontakt oima kao to biste ga uspostavili sa bilo kime drugim. Nemojte zuriti.
Nasmeite se ako biste to uinili i nekom drugom.
Sluajte paljivo i ne dozvolite da vam izgled osobe odvrati panju.

Intervjui

Kada se spremate da intervjuiete osobu sa invaliditetom moda e biti potrebno da prilagodite

svoje uobiajene pripreme. Nemojte pretpostavljati da znate ta e biti potrebno. Pitajte svog
sagovornika.
Svakog kandidata bi trebalo pitati da li ima neki odreeni zahtev u vezi intervjua kako bi se dobro
oseali.

50

Premda bi trebalo da ste pripremljeni na prilagoavanje, nemojte pretpostavljati ta osoba moe ili
ne moe da uradi. Osobe sa invalidtetom esto imaju svoja kreativna reenja za izazove po
pitanju posla.
Usredsredite se na glavni zadatak, zahteve posla i vetine same osobe.
Nemojte da vam odvlae panju stvari koje nisu u vezi posla, kao to su pol, uzrast, invalidnost ili
etniko poreklo.
Ograniite pitanja o efektima invalidnosti date osobe na ona koja potencijalno utiu na njenu
sposobnost da obavlja posao.
Jedno od pitanja bi moglo da bude, Kako moemo da vam pomognemo da budete uspeni u
ovom poslu?
Pitanja vezana za privani ivot osobe izvan posla postavite jedino ako biste takvo pitanje postavili
svakom drugom kandidatu.
Nemojte pitati, ta vam se dogodilo?

Prilagoavanja za intervju
Primeri prilagoavanja koje moete sprovesti tokom intervjua obuhvataju sledee:

Promenite mesto sastanka da bude pristupanije za korisnika invalidskih kolica.

Preuredite mesta za sedenje ili osvetljenje tako da gluva osoba moe lake da ita sa usana.
Organizujte da vam odgovarajua osoba pomae u komunikaciji, kao to je, primera radi, tuma
za gestovni jezik.
Dopustite sagovorniku da povede asistenta ili pratioca na intervju. On/a moda nee eleti da ove
osobe prisustvuju razgovoru, pa bi bilo dobro imati neku ekaonicu u blizini.

Sastanci i manifestacije
Kada planirate sastanak ili manifestaciju ne zaboravite da pristupanost ima iroko znaenje i da obuhvata
prilaze, ulaze, povrine podova, liftove, platforme za govornike, stalke za itanje, ketering i toalete, kao i
obezbeivanje dodatnog vremena, tumae i drugu pomo pri komunikaciji, beleke na Brejovoj azbuci ili na
audio kasetama, programe koji su tampani krupnim slovima i druga pomagala kao to su beini zvunici
odnosno, sluni ureaji koji emituju zvuk preko audio frekvencije.

Ako mislite da moe biti problema po pitanju pristupanosti, ili unapred poaljite obavetenje o
problemu ili, jo bolje, naite bolji prostor.
Objavite da je mesto u potpunosti pristupano dajui relevantne pojedinosti, inae osobe sa
invaliditetom mogu odluiti da ipak ne dou.
Postarajte se da osoblje koje radi na prijemu zna da oekujete osobe sa invaliditetom. Zamolite ih
da proitaju ovo uputstvo i recite im za bilo kakve odreene zahteve.
Obezbedite da ima dovoljno prostora za osobe sa smetnjama u kretanju ili osobe sa oteenim
vidom kako bi mogli lake da se kreu, kako na sastanku tako i na pauzama.
Postarajte se da su nekoliko pomonih sedita i stolova na raspolaganju. Teko je tumaiti
gestovni jezik sa aom ampanjca u ruci!
Smanjite ili uklonite sve pozadinske zvukove ili buku.
Ponudite male table za pisanje korisnicima invalidskih kolica.
Postarajte se da je organizacija prakiranja vozila adekvatna. Obezbedite uputstva i, ako je
potrebno, uslugu parkiranja.
Jasno obeleite pristupane toalete i osigurajte da osoblje zna gde se nalaze.
Osoblje bi takoe trebalo da poznaje plan evakuacije kao i pomone izlaze i proceduru
evakuacije.
Idealno, objekat bi trebalo da je opremljen sa ureajem za uzbunu za gluve osobe, to e rei,
vizuelnom uzbunom za sluaj poara.

Intervjui sa osobama oteenog vida i sluha

Kada intervjuiete osobu oteenog vida dogovorite se pre intervjua kako ete koristiti govor tela
kao znak. Kod radio emisije dodir rukom po ramenu je efikasan nain da signalizirate potrebu da
se dovri odgovor.
Ako intervjuiete gluvu osobu, raspitajte se unapred koju vrstu komunikacije vie vole (gestovni
jezik, itanje sa usana, normalan razgovor uz upotrebu slunog pomagala itd.).

51

Ako intervjuiete gluvu osobu pomou tumaa za gestovni govor, obraajte se gluvoj osobi kao
bilo kome drugom. Tuma e zatim upotrebom gestovnog jezika prevesti pitanje vaem
sagovorniku. Gluva osoba e odgovoriti vama direktno a tuma e pruiti simultani govor dok traje
odgovor (zato se postarajte da i tuma ima svoj mikrofon).
Kada intervjuiete gluvu osobu koja ita sa usana, obraajte joj se direkto i ona e vam odgovoriti.
Govorite jasno i staloeno i nemojte se okretati. Takoe je vano da leima ne budete okrenuti
jakoj svetlosti ili prozoru. itanje sa usana je zamorno pa zato obezbedite redovne pauze, ukoliko
je mogue.
Ako intervjuiete gluvu osobu koja koristi sluno pomagalo, radio sistem je odgovor u situaciji
jedan-na-jedan. Radio sistem je takoe dobar za osobe koje imaju implante u uhu. Radio sistem
alje zvuk u jedan skup regulisanih frekvencija putem radio predajnika do jednog specijalnog radio
prijemnika kojeg sagovornik diskretno nosi, i koji je tako u mogunosti da uje sopstveni glas kao i
glas druge osobe.

Dodeljivanje uloga
Dva su kljuna pitanja koja dramski producenti treba da razmotre. Prvo se odnosi na angaovanje osoba sa
invaliditetom za uloge koje prikazuju osobe sa invaliditetom, radije nego da se angauju glumci koji nemaju
invaliditet. Direktori kastinga i producenti bi uvek trebalo najpre da uzmu u obzir glumce sa invaliditetom za
sve uloge koje specijalno govore o osobi sa invaliditetom. (Na kraju krajeva, vie se ne smatra prihvatljivim
da se angauju potamnjeni glumci da tumae ulogu crnca kao to je ekspirov Otelo.) Naposletku, najbolji
glumac za ulogu bi trebalo da dobije angaovanje.
Fransis Higson (Frances Higson), producent, Antonine Films, Velika Britanija
Jedan od glavnih likova u naem igranom filmu Siroad imao je cerebralnu paralizu. Odluili smo da
naemo nekoga ko je u situaciji paralize da odigra tu ulogu radije nego da angaujemo glumca da se
pretvara... stupili smo u kontakt sa organizacijama osoba sa invaliditetom i optinskim klubovima irom
kotske... to je bilo izuzetno vredno iskustvo i ono to je prikazano na platnu bilo je zaista verodostojno.
Mislim da bi producenti, ukoliko imaju ulogu gde se pojavljuje osoba sa invaliditetom, trebalo da razmotre
mogunost rada sa osobom koja ima invaliditet. Korist svakako nadmauje tekoe.
Drugo pitanje se odnosi na integrisani kasting, to e rei, angaovanje glumaca sa invaliditetom za uloge u
kojima se ne pominje invalidnost uopte. U svojoj zvaninoj izjavi o nedovoljnom predstavljanu glumaca sa
invaliditetom u zabavnoj industriji, Jednakost43 (Sindikat glumaca Velike Britanije) zagovara da odabir
umetnika za ulogu treba da bude zasnovan na njihovoj individualnoj sposobnosti kao umetnika, bez obzira
na invalidnost. Ovo stanovite, koje je takoe primenjeno na kasting bez obzira na rasnu pripadnost, jo
uvek nije privuklo mnogo panje.
Naravno, nije sve ovo odgovornost scenariste. Kada se radi kasting za ulogu, zato pretpostaviti da ba
svaku ulogu mora da igra glumac bez invaliditeta? Zato ne razmotriti mogunost da se liku da neka
invalidnost bez posebnog obaziranja na integrisanje same invalidnosti u tekst? Zato se ne potruditi da neki
od statista ponekad budu osobe sa vidljivim oteenjima?
Poveati vidljivost
Kod emitovanja, osobe sa vidljivim invaliditetom obino ine manje od 1% ukupne televizijske populacije
prikazane na ekranu. U dramskom komadu, pravi glumci sa invaliditetom (pogotovo sluaj da igraju ulogu
koja ne zahteva invalidnost) su retko vieni. Kada je re o lakoj zabavi, jo je gore stanje, uprkos
pomodarstvu za rijaliti televizijskim programom.
Urednici programa i producenti imaju kljunu ulogu u menjanju ove slike i pronalaenju i angaovanju
talentovanih osoba sa invaliditetom, bilo da je re o profesionalnim umetnicima kao to su glumci, ili drugi
saradnici, poput uesnika zabavnih programa ili rutinski uesnici anketa.
U Velikoj Britaniji bilo je nekoliko istraivanja koja pokazuju da publika eli da vidi vie osoba sa invaliditetom
na ekranu i u veoj raznolikosti uloga, na primer, kao spikere koji itaju vesti. Odeljak koji sledi dae vam
nekoliko ideja kako da ovo postignete.

43

Jednakost Equity(eng;prim.prev.)

52

ta moete da uradite

Razmiljajte o invalidnosti u ranoj fazi planiranja kampanje tako da je moete integrisati u svoju
poruku radije nego da se uklapate oko nje.
Ugradite slike vezane za invalidnosti kao normu na isti nain kako biste prikazali odnos polova ili
etniku pripadnost.
Ako ste zabrinuti da bi slika invalidnosti mogla da prevlada u vaem oglasu, setite se da zapravo
moe da pojaa vau poruku.
Postarajte se da i vae kolege znaju kako da ugrade slike invalidnosti u svoje marketinke
predloge i reklamne kampanje.
Pokuajte da ne brinete o tome da li ete nekoga uvrediti korienjem prikaza invalidnosti.
Istraivanja pokazuju da bi osobe sa invaliditetom vie volele da vide nekakav prikaz invalidnosti
nego nikakav.
Zapamtite, esto je stav prema osobama sa invaliditetom taj koji im stvara barijere a ne samo
oteenje. Zato pokuajte da smislite naine na koje moete pomoi da se promovie korist
drutvene raznolikosti.
Potraite podrku kod osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija. Raspravljajte o datoj temi i o
kreativnim idejama sa njima.
Koristite glumce koji imaju invaliditet u svojim kampanjama.

Zahvaljujemo se Upravnom odboru Slike invalidnosti

44

www.imagesofdisability.gov.uk

Specijalni programi o invalidnosti

U mnogim sluajevima timovi iz produkcije ukljuuju osobe sa invaliditetom kada prave specijalne programe
o pitanjima invalidnosti. Ovo moe biti dobro mesto za razvijanje osoba sa invaliditetom u autore sopstvenih
programa. Specijalni programi o pitanjima invalidnosti takoe imaju svoju ulogu, primera radi, u odravanju
veze izmeu osoba sa invaliditetom i sveta oko njih. Ovakvi programi takoe i informiu (i zabavljaju) druge
sluaoce ili gledaoce koji nemaju invaliditet. Jedan BBC-jev radio program pod nazivom U kontaktu45, koji
ima za ciljnu grupu publiku sa oteenim vidom, je izuzetno popularan zbog naina na koji prie ispunjavaju
ovu funkciju. Slino tome, dramski komad koji za ciljnu grupu ima gluve osobe i gde svi likovi koriste gestovni
jezik, moe postati popularan kod gluve publike.
Meutim, to je vei stepen integrisanosti invalidnosti u mejnstrim programe, to e tanije odraavati nae
drutvo. Veina autora programa koji imaju invaliditet ne bi eleli da budu iskljuivo ogranieni na stvaranje
specijalnih programa na temu invalidnosti, ve bi pozdravili priliku da stvaraju i unutar drugih anrova. to je
vei broj zaposlenih osoba sa invaliditetom u mejnstrim programima, to je vea prilika tanog prikaza.
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u ulozi autora programa
Cilj ovog odeljka Uputstva
Cilj ovog odeljka naeg Uputsva jeste da vam prui neke ideje i praktina reenja kako biste bili uspeniji u
nalaenju osoba sa invaliditetom i kolegijalnom saraivanju sa njima kao autorima programa. Moramo da
ohrabrimo jo mnogo osoba sa invaliditetom da pristupe ovoj industriji nudei im zaposlenje i prilike za
obuku, ukljuujui vie osoba sa invaliditetom koje e igrati uloge uzora i obezbeujui da proces
angaovanja koji primenjujemo ne diskriminie osobe sa invaliditetom.
ta vas spreava da radite sa osobama sa invaliditetom?
Osobe sa invaliditetom mogu da rade, i ve rade, u naoj oblasti poslovanja. Oni su podjednako produktivni,
sigurni i pouzdani kao bilo koji drugi zaposleni. (U stvari, dokazi iz brojnih istraivanja i ispitivanja menadera
iz razliitih oblasti poslovanja, pokazali su da je dolazak na posao i uinak na poslu osoba sa invaliditetom
jednak, ili bolji nego kod ostalih zaposlenih.) Meutim, mnogo je dobrih ljudi koji nisu imali prilike da pokau
svoje vetine. Reavanje problema je jedan od glavnih zadataka kod kreiranja programa. Producenti zajedno
sa osobama sa invaliditetom navikli su da reavaju stvari bez obzira na brojne probleme, tako da zajedno, sa
pozitivnim izgledima, svaki izazov moe da se savlada. Istraivanja takoe dosledno pokazuju da
organizacije koje uspeno zapoljavaju osobe sa invaliditetom sa puno zanimanja ele da ih zaposle u jo
veem broju.
44

Images of Disability Steering Group (eng; prim.prev.)

45 U kontaktu In Touch (eng; prim.prev.)

53

Postoje takoe i zakonski aspekti koje morate uzeti u obzir. Kada zapoljavate osoblje trebalo bi da
osigurate da je vaa procedura zapoljavanja u skladu sa zakonodavstvom po pitanju invalidnosti i da ne
iskljuujete niti diskriminiete osobe sa invaliditetom.
Na kraju krajeva, ne moe postojati moralno opravdanje za iskljuivanje tako vanog i znatnog dela
populacije iz pristupa zaposlenju i iz prikazivanja na ekranu i u etru. S obzirom na ovo, invalidnost nije
razliita od pripadnosti polu ili rasi. Za osobe sa invaliditetom bi trebalo da je mogue da se zaposle u
svakom aspektu i na svakom nivou kreiranja programa u audio-vizuelnoj industriji, te da budu temeljno
integrisani irom procesa produkcije. Radio-difuzna preduzea kao to je BBC46 sada zapoljavaju znaajan
broj osoba sa invaliditetom na razliitim poslovima, kako produckije tako i drugih oblasti.
Stariji urednici i odgovorna lica u programskom ureivanju su kljuni kontrolni mehanizmi za poboljanje
predstavljanja osoba sa invaliditetom na ekranu i na platnu. Oni su na jedinstvenim pozicijama da podstaknu
producente da uloe vei napor u zapoljavanje osoba sa invaliditetom na mestu reportera, spikera, lana
ekipe i tako dalje.
Smisleno je zapitati se da li uskraujete sebi pristup punom opsegu raspoloivog talenta, ideja i iskustva.
Zapoljavanje osoblja na pozicijama kreiranja programa
Mnogi poslovi u audio-vizuelnoj industriji, naroito u produkciji, dobijaju se bez oglaavanja radnog mesta.
Naalost, ovo ne podstie jednakost mogunosti i pravedno zapoljavanje. Jasno, ako vae preduzee ili
radio-difuzno preduzee za koje radite postane poznato po tome da je prijateljski nastrojeno prema osobama
sa invaliditetom, pomoi e vam da privuete zainteresovane kandidate iz ove populacije.
Ako ste ozbiljni u nameri da angaujete osobe sa invaliditetom da rade pored ljudi bez invaliditeta, postoji
nekoliko stvari koje moete da preduzmete:

46
47

Nemojte se samo oslanjati na usmeno regrutovanje zaposlenih, bez oglaavanja. Prepoznajete

efekte sluajnog trita i proirite metode kojima oglaavate slobodna radna mesta. Oslanjajte se
vie na oglaavanje u mejnstrim medijima i budite jasni u tome da ohrabrujete prijavljivanje osoba
sa invaliditetom. Takoe biste mogli da razmotrite korienje invalidske tampe ukoliko postoji u
vaoj zemlji.

Proverite svoje procedure za zapoljavanje kako biste osigurali da ne postoji diskriminacija osoba
sa invaliditetom. O ovome postoji posebno uputstvo u ovom odeljku.

Izbegavajte procese angaovanja zaposlenih gde se iskljuivo orijentiete na pristup oglasu preko
Interneta, jer biste tako mogli da iskljuite osobe sa invaliditetom ako je data vebstranica47
nepristupana ili loe dizajnirana.

Sprovedite istraivanje sa svojim menaderom za kadrovska pitanja o tome zato se osobe sa

invaliditetom ne prijavljuju za posao i razmotrite kako da se efikasnije obratite ovoj ciljnoj grupi.

Postavite ciljeve u oblasti angaovanja (na primer, zaposliti jednog filmskog reisera sa
invaliditetom do kraja naredne godine).

Promoviite putem elektronskih medija (televizije, radia, internet stranica) obavetenja da aktivno
traite i pozivate kandidate sa invaliditetom da se jave na oglaeno radno mesto.

Ponudite obrasce za prijavu u alternativnim formatima. Omoguite osobama sa invaliditetom da

se jave na oglas inei razumna prilagoavanja. Ovo je, u svakom sluaju, evropska zakonska
obaveza mada je uvek najsigurnije raditi u pravcu najbolje prakse bez obzira na zakon.

Podstaknite sve producente da razmotre ukljuivanje osoba sa invaliditetom u svoju ekipu a ne

samo za potrebe specijalizovanih programa na temu invalidnosti. Pitajte druge producente za
predloge i savete, ukljuujui i one sa iskustvom u datoj oblasti.

Identifikujte organizacije koje bi mogle da pomognu da se povea broj kandidata sa invaliditetom i

poaljite im svoje oglase sa opisom radnog mesta koje je upranjeno.

Potraite struni savet o tome kako da prilagodite svoj kancelarijski prostor da bude pristupaniji.
Svi bi imali koristi od ovakvog poteza.

BBC - British Broadcasting Corporation, eng; (prim.prev.)

Vebstranica (website, eng; prim.prev.)

54

Stalno traite talentovane osobe sa invaliditetom na potpuno isti nain na koji inae traite talente.
Obavezno skupljajte imena i kontakte ovakvih osoba i napravite bazu podataka.

Poveajte zaposlenost tako to ete obuavati u uvoditi u posao grupu osoba sa invaliditetom
kroz razliite programe treninga, praksu i mentorski rad. Tako ete imati odgovarajue kandidate
kada se ukae prilika.

Garantujte intervju za posao za sve kandidate sa invaliditetom koji zadovoljavaju minimum

kriterijuma (i da ete ih zaposliti prema njihovim zaslugama). Neke zemlje imaju kvote za
zapoljavanje osoba sa invaliditetom i, tamo gde je to sluaj, zakon se mora potovati. Meutim,
imajte na umu da kvote mogu da ogranie nain opaanja osoba sa invaliditetom. Mogu isto tako
da iskljue neke invalidnosti ili da doprinesu staromodnom opaanju osoba sa invaliditetom kao
osoba kojima je potrebna milostinja ili zatita. Osobe sa invaliditetom ele da se zaposle na
osnovu svojih zasluga i sposobnosti. Ne ele poseban tretman; ele fer i jednak tretman.

Ako je potrebno, budite spremni na prilagoavanja za vae nove lanove. Ovo mogu biti neke
sitnice (kao to je prilagoavanje samog radnog mesta, u smislu fizikog prostora ili fleksibilnost
po pitanju radnog vremena) ili moe biti neto krupnije (kao to je novi raunarski softver ili
raunarska oprema, ili pomoni radnik kao na primer, tuma za gestovni govor.) Jedan od
najboljih naina da saznate koja bi prilagoavanja bila potrebna (a mnogim zaposlenim osobama
sa invaliditetom nije potrebno ba nita), jeste da jednostavno PITATE zaposlenog ta mu/joj je
potrebno za uspeno obavljanje svog posla. (Pogledajte takoe dodatne informacije u odeljku
Prilagoavanja i pomagala.)

Napravite prilagoavanja kako biste zadrali postojee zaposlene koji moda imaju invaliditet.
Zadravanje dragocenih radnika je daleko delotvornije od angaovanja i obuavanja novih ljudi.

Redovno se konsultujte sa zaposlenim osobama sa invaliditetom da biste videli kako da poboljte

svoje usluge za populaciju sa invaliditetom bilo kao gledalaca i slualaca, zaposlenih ili
saradnika.

Podignite nivo svesnosti i znanja o pitanjima invalidnosti irom vae organizacije na svakom
nivou.

Proveravajte stepen napretka svake godine i planirajte za budunost.

Prezenteri
Veoma mali broj osoba sa invaliditetom trenutno vodi emisije koje nisu o invalidnosti. Ipak, kvalifikacije koje
su potrebne osobi sa invaliditetom da postane voditelj ili spiker potpuno su iste kao i za bilo koga drugoga
jaka linost, samouverenost i sposobnost dobre komunikcije sa uesnicima i publikom.
Audio-vizuelna industrija je napravila znaajan pomak kada je re o stavljanju ena (i u nekim evropskim
zemljama) i ljudi iz razliitih manjinskih grupa u prvi plan na ekranu i na platnu. Ipak zapoljavanje sposobne
osobe sa invaliditetom na mestu prezentera ili reportera ne bi samo bilo inovativno moglo bi mnogo da
uini u pravcu promene stava prema invalidnosti. Nije stvar u tome to osobama sa invaliditetom nedostaje
talenat, ve u tome to im producenti nisu dali priliku da isti pokau. Nemojte da vas zakoi razmiljanje o
invalidnosti mislite o zabavnoj vrednosti programa.
Met Frejzer (Mat Fraser)
glumac sa invaliditetom i prezenter (Velika Britanija)
Inkluzija osobe sa invaliditetom u produkcijsku ekipu umnogome moe da proiri iskustvenu osnovu itavog
tima. Producentu moe doneti novi ugao posmatranja filma ili serije koji prethodno nikada nije razmatrao.
Ako se program specifino bavi pitanjima invalidnosti, onda je lan ekipe sa invaliditetom od neprocenjive
vrednosti u smislu kontakata unutar zajednice i razumevanja stanovita, kako saradnika tako i publike.
Helen Smit (Helen Smith)
TV reporter, (Velika Britanija)
Ja imam delimino oteenje sluha od svoje este godine i mogu samo da ujem na jedno uho. Dve godine
sam radila kao kamerman i urednik a sada sam producent/direktor. Otkrila sam novo pomagalo preko radio
sistema koji mi omoguava da direktno menjam stereo digitalni zvuk u mono; i ne samo to takoe mogu
direktno da poveem hi/fi zvuk sa svojim slunim aparatom.

55

Pristup osoba sa invaliditetom servisima elektronskih medija

Kao emiteri morate da razmotrite kako osobe sa invaliditetom mogu da pristupe itavom spektru vaih
servisa, ne samo programima. Sada ve postoji nekoliko emitera koji koriste neke ili sve od navedenih
naina da osiguraju da osobe sa invaliditetom mogu u potpunosti da pristupe njihovim servisima:

Ako koristite govornu potu ili bilo koji drugi sistem automatskog odgovora (kao to su telefonske
linije sa porukama koje trae od korisnika da pritisnu odreeno dugme kako bi dobili razliite
delove informacija) moraete da obezbedite alternativni metod za osobe sa invaliditetom koji ne
mogu da koriste ovakve sisteme.
Trebalo bi da razmotrite postavljanje namenske linije za pomo sa potpuno obuenim osobljem za
odgovaranje na pozive.
Postarajte se da su vae vebstranice, koje se odnose na program, u potpunosti pristupane i da
zadovoljavaju meunarodne standarde pristupanosti.
Razmotrite korienje namenske e-mail adrese gde ete primati povratne informacije od korisnika
vaih usluga koji imaju invaliditet.
Bilo bi dobro da obezbedite usluge tekstualnog telefona kako biste olakali gluvim osobama i
osobama sa oteenim sluhom ili govorom da vas kontaktiraju. Ova usluga bi mogla da se prui
putem mobilnih telefona ili relejnog servisa.
Uspostavite u potpunosti pristupaan vebsajt sa auriranim spiskovima titlovanih programa,
programa opisanih gestovnim jezikom i zvuno opisanih programa, kao i sa tehnikim savetima za
korisnike koji ele da pristupe titlovanju i zvunom opisu na svojim TV prijemnicima.
Postavite tekst za zvunu verziju elektronskog pregleda TV programa.
asopis u zvunom formatu za korisnike oteenog vida.
Takoe obezbedite da pisma i informacije budu tampana krupnim slovima.
Oglaavajte i reklamirajte usluge osobama sa invaliditetom kako biste osigurali da su pristupani
servisi dobro publikovani.
Postarajte se da organizacije osoba sa invaliditetom dobijaju informacije i promotivni materijal.
Organizujte neke specijalizovane putujue izlobe ili predstave kako biste reklamirali servise
pristupane osobama sa invaliditetom.

Servisi podrke za praenje programa

Sluaoci i gledaoci se redovno pozivaju da telefonom trae osnovne ili detaljnije informacije, savete i robu.
esto se upuuju na vebsajtove koji se odnose na posebne programe. Emiteri moraju da osiguraju da su
sve ovakve podrke za praenje programa potpuno dostupne osobama sa invaliditetom.
Ako promoviete telefonski broj, oznaite svaki broj faksa ili tekstualnog telefona za osobe sa tekoama u
komunikaciji ili senzornim oteenjima. Ponudite pomoni materijal u alternativnom formatu (kao to su audio
kasete ili elektronska i/ili tampana verzija sa krupnim slovima svake broure ili literature). Ne morate da
obezbedite tano onaj format koji je traen. Primera radi, slualac oteenog vida moe zatraiti kratku,
osnovnu informaciju tampanu Brajevom azbukom, ali tokom razgovora slualac bi se mogao sloiti da je i
audio kaseta razumna zamena, ili moda kompjuterski disk koji moe da koristi u svom raunaru, a koji e se
zatim itati preko ekrana uz pomo sintetikog govornog softvera.
Pristup programima
Gledanje televizijskog programa moe biti prilino teko za mnoge gledaoce koji su delimino ili potpuno
gluvi kao i za gledaoce koji su slepi ili imaju delimino ouvan vid. Broj ljudi sa oteenjima vida ili sluha se
poveava sa starenjem populacije, tako da e visok procenat vaeg auditorijuma sigurno pozdraviti dodatne
servise, iako sebe ne smatraju osobama sa invaliditetom. Postoje tri vrste pristupanih servisa koje mogu
gledanje televizijskog programa da uine i moguim i prijatnim. To su sledei servisi:

Zvuni opis
Gestovni jezik
Titlovanje

56

Zvuni opis
Zvuni opis je dodatna naracija koja opisuje vizuelne pojave i akcije, omoguujui slepim i osobama sa
deliminim oteenjem vida da uivaju u vizuelnoj umetnosti, TV programu, filmu, pozoritu ili drugim
manifestacijama uivo.
Zvuni opis je paljivo rasporeen u odnosu na filmsku muziku/glavnu naraciju, kako ne bi ometao dijalog.
Dodaje se nakon snimanja filma. Ovo je jednostavno u DVD sluaju, ali kod video zapisa potrebno je
napraviti odvojeni video zapis sa zvunim opisom.
ak i ako niste ukljueni u izradu audio opisa svog programa, dobra je praksa razmiljati o lanovima vae
publike sa oteenjem vida kada sastavljate program. Pokuajte da izbegnete, ili makar da smanjite
upotrebu naslova bez ikakvog propratnog govora i gde god je to mogue, osigurajte i titlovanje i zvuni opis
za saradnike stranog govornog podruja.
Ako nikada ranije niste iskusili zvuni opis moete da probate na sledeoj adresi:
www.bbc.co.uk/ouch/closep/audiodescription_guideto.shtml
Gestovni jezik
Gledaoci koji su gluvi ili imaju delimino oteenje sluha i koji koriste gestovni jezik da bi komunicirali mogu
da gledaju odreene TV programe gde se na ekranu pojavljuje tuma za gestovni jezik (obino u uglu
ekrana) i objanjava ono to je reeno.
Titlovanje
Titlovanje je kada se na TV ekranu pojavljuje tekst onoga ta se govori. Ovo se obino koristi za programe
na stranom jeziku, ali kada se je re o titlovanju za gledaoce koji su gluvi ili oteenog sluha, titlovanje moe
takoe da obuhvata opis zvunih efekata ili kratak detalj o muzikoj podlozi.
Vebsajtovi
Svi vebsajtovi moraju da budu pristupani za osobe sa invaliditetom ali naalost veina nije. Pristupanje
internetu nije teko samo za osobe sa invaliditetom. Korisnici raunara mogu sami da unesu svoja
podeavanja na internet pretraivaima vezano za veliinu slova, boju ekrana, odnosno pozadine. Da bi se
izbegla neophodnost ovakvog podeavanja od strane osoba sa invaliditetom dizajneri vebsajta bi trebalo da
slede principe dizajniranja jasne tampe i jo:

Da izbegavaju komplikovanu, zbunjujuu, svetleu i pokretnu grafiku.

Da obezbede opciju pristupa verziji neformatiranog teksta tako da korisnici mogu da sauvaju
kopiju i koriste glasovni sintisajzer ili da tekst odtampaju na Brajovoj azbuci ili da na bilo koji drugi
nain promene format ili veliinu.
Da pomognu prijem povratne informacije od svojih korisnika tako to e obezbediti e-mail link i
tako to e podsticati komentare po pitanju pristupanosti.

Za uputstva po pitanju pristupanosti Konzorcijuma svetske mree, pogledajte48 www.cast.org

Za vie informacija o produkciji ostale pristupane informacije ukljuujui i vebsajtove, Forum poslodavaca o
invalidnosti49 objavljuje razliite smernice:
www.employers-forum.co.uk
Takoe pogledajte PAS 78:2006 Uputstvo za dobru praksu kod naruivanja pristupanih vebsajtova,
dostupno na adresi DRC-a:
http://www.drc.gov.uk
Napravite promenu Jo jedna korisna alatka iz izvetaja Stop tampi! K Kako tampa prikazuje osobe sa
invaliditetom jeste uputstvo kako da mi novinari, strunjaci u oblasti medija, graani i zagovornici pitanja

48
49

World Wide Web Consortiums (W3C) Accessibility Guidelines

Employers Forum on Disability

57

invalidnosti uradimo neto kako bi se promenilo uvredljivo ili nedostojanstveno prikazivanje osoba sa
invaliditetom.
UPUTSTVA ZA DOBRU PRAKSU NAMENJENA NOVINARIMA I UREDNICIMA:
Sledeih deset predloga jesu praktini koraci kojima urednici mogu da poboljaju zastupljenost invalidskog
pitanja.

Prihvatite injenicu da su osobe sa invaliditetom vai itaoci. Jedno od etiri vaih novniskih
izdanja zavri u kui koja ima lana porodice sa invaliditetom.
Aurirajte svoj pravopis izbacite zastarele naglaeno negativne izraze kao to su bogalj, pati
od, beskoristan, bespomoan. Redovno pregledanje teksta osigurae tanost izvetavanja.
Pregledajte sadraj da li biste na isti nain podrobno govorili o etnikoj pripadnosti ili polu date
osobe u istom kontekstu? Da li je od sutinske vanosti za priu govoriti o nedostatku neke
osobe?
Opremite svoje urednike-saradnike nekim dobrim i praktinim uputstvom za pisanje naslova i
natpisa uz fotografije.
Zaustavite se i razmislite kada izvetavate o linim priama na temu invalidnosti. Morate li da
naglasite negativnu stranu i gubitak?
Da li su svi ti medicinski detalji zaista potrebni za priu? Nema nieg loeg u tome da razgovarate
sa osobom o onome to joj je teko, ali pokuajte da izbegnete senzacionalistiki pristup zato
ne biste naglasili reenje za nedostatak radije nego da koristite rei kao nemogue,
nesposoban, zavisan od, itd.
Budite precizni i nemojte pretpostavljati da je vaa procena neijeg nedostatka ispravna. Pitajte
sagovornika.
Ukljuite informacije o pristupanosti za osobe sa invaliditetom u zabavnim asopisima,
predlozima i pregledima na temu putovanja ili restorana.
Nemojte zaboraviti na ljude koji stoje iza politike politiki traevi jesu dobre naslovne strane i
nemojte zaboraviti kako svakodnevni ivot osoba sa invaliditetom moe da se promeni preko
politike u vestima.
Vrednujte prie na temu invalidnosti zapamtite da svaki etvrti italac ima lini interes.

UPUTSTVA ZA DOBRU PRAKSU NAMENJENA TAMPI

Osnovati jedinice za obuku na temu izvetavanja o invalidnosti u okvirima industrije.

Uspostaviti stuno usavravanje za zaposlene novinare, honorarace i zamenike.
Osnovati i odobriti ubrzanu obuku iz novinarstva za diplomce sa invaliditetom (slino kao to je u
prolosti raeno za manjinske etnike grupe).
Obuiti urednike o pitanjima zapoljavanja osoba sa invaliditetom i informisati ih o dravnoj
podrci koja je na raspolaganju, kao i o dobrim praksama po pitanju zapoljavanja.

UPUTSTVA ZA DOBRU PRAKSU NAMENJENA SARADNICIMA U TAMPI I STRUNJACIMA ZA

ODNOSE SA JAVNOU

Uzmite u obzir ovaj izvetaj i koristite ista uputstva za novinare kada pripremaju kopiju ili
saoptenje za tampu.
Uvek traite i ukljuite citate od osoba sa invaliditetom kada su one tema vaeg rada.

ISTRAIVANJE
Postoji nekoliko naina kako moete da pomognete da se promeni nain na koji tampa izvetava o
pitanjima invalidnosti i osobama sa invaliditetom. Prva i najjednostavnija akcija je da se napie pismo albe.
To ne funkcionie ba uvek ali iznenadili biste se koliko puta ljudi odgovore na konstruktivnu kritiku. Moda
ete morati da piete vie puta. Ukljuite i druge ljude ako se nita ne promeni i ponite lokalnu kampanju.
Ako nita od ovoga ne daje rezultate onda biste mogli da se obratite Komisiji za albe u oblasti tampe.
Korak 1
Ako proitate novinski lanak koji diskriminie osobe sa invaliditetom, prvo to treba da uradite je da se
napismeno obratite uredniku datog lista. U svom pismu, objasnite zato mislite da je lanak neprikladan i ta
bi se moglo uraditi da se situacija ispravi. Pokuajte, ako je mogue, da predloite alternativni pristup

58

odreenoj temi. U svom pismu pomenite negde datum objavljivanja svakog lanka. Ukoliko list redovno
primenjuje negativne rei, kao hendikep vano je da usmerite urednika ka pozitivnoj alternativi. Moda biste
mogli da im poaljate kopiju odgovarajue terminologije.
Jasno oznaite svoje pismo za objavljivanje i napiite svoju adresu. Ako ne elite da vaa adresa bude
objavljena napiite pored (Ne objavljivati adresu). Veina novina nee tampati anonimna pisma ali e svi
potovati vae pravo na neobjavljivanje adrese. Fotokopirajte pismo pre nego to ga poaljete tako da imate
referentnu kopiju. Adresu na koju moete pisati uredniku nai ete negde u samim novinama. Dobro mesto
odakle poeti traenje adrese bila bi stranica sa objavljenim pismima. Ovo je obino blizu sredine novina.
Stvari koje treba imati na umu kada se pie uredniku:
1. potrudite se da pismo bude to krae i to konkretnije
2. napiite pismo to pre
3. pokuajte da budete pozitivni o nekim aspektima samog lista
4. ako vae pismo ne bude objavljeno, piite ponovo i zamolite da vam odgovore
Primer 1
List Westchester Chronicle je objavio priu o novom komadu gradskog amaterskog dramskog drutva.
Jedna od glavnih zvezda, gospodin T Dons, je osoba sa tekoama u uenju o kojoj list pie kao o osobi
koja je mentalno hendikepirana. lanak sadri navode ostalih lanova o snimanju i glumi pored osobe sa
invaliditetom ali nema nijednog navoda gospodina Donsa.
Vae pismo bi moglo da izgleda ovako:
Potovani urednie,
Mada sam bio zainteresovan da proitam priu o novom komadu gradskog amaterskog dramskog drutva
(objavljena 11/4/99), bio sam veoma razoaran to niste uvrstili nijedan citat gospodina Donsa koji je jedna
od zvezda predstave. Siguran sam da bi vai itaoci bili podjednako zainteresovani da uju njegovo iskustvo
kao i iskustva ostalih glumaca.
Takoe ste upuivali na gospodina Donsa kao na mentalno hendikepiranog, to je izraz koji mnoge osobe
sa invaliditetom smatraju uvredljivim. Jedan podesniji izraz mogao bi da bude osoba sa tekoama u
uenju. Nadam se da e va list odgovoriti pozitivno na ovu konstruktivnu kritiku.
Srdano,
Primer 2
Britanski Paraolimpijski tim je osvojio vie medalja nego olimpijski tim bez invaliditeta. Ipak va redovni
nacionalni list, Daily Planet, ne izvetava o ovom dostignuu.
Vae pismo bi moglo da izgleda ovako:
Potovani urednie,
Veoma sam iznenaen to va list Daily Planet nije pomenuo izvanredno dostignue britanskog
Paraolimpijskog tima. Oni su prole nedelje osvojili vie zlatnih medalja nego to je tim olimpijaca bez
invaliditeta ukupno osvojio medalja. Za jedan list sa takvim ugledom u oblasti sportskog izvetavanja, mislim
da je teta to niste imali prostora da propratite uspeh ovih britanskih atletiara.
Takoe se nadam da e vas primer ovih atletiara podstai da preispitate izvetavanje vaeg lista o
osobama sa invaliditetom i sportu.
Srdano,

59

Korak 2
Vae pismo moe biti objavljeno i urednik moe razmotriti menjanje naina na koji se prate pitanja osoba sa
invaliditetom. On ili ona vas moda ak i zamole da i u budue dajete svoj doprinos listu.
Korak 3
Naravno, urednik vas moe ignorisati. Ako se ovo desi, onda biste mogli da pokuate da organizujete
lokalnu kampanju. Ovo ne mora da bude previe komplikovano. Ako pripadate nekoj grupi, kao to je neko
crkveno udruenje ili radniki sindikat, razmotrite da ih zamolite da i oni piu uredniku u znak podrke vaoj
albi. to vie ljudi skupite to bolje. Raspitajte se da li bi se i lokalni zvaninici, kao na primer lan
Parlamenta ili gradonaelnik, pridruili vaoj kampanji.
Korak 4
Sledei korak, ako niste imali uspeha, bio bi da zamolite grupu da bojkotuje list. Opet zamolite svakoga da
pie uredniku, ovog puta takoe kontaktirajte i vlasnike lista i objasnite im zato ste zauzeli ovakav stav.
Korak 5
Do sada ste moda ve uspeli, ali ukoliko niste postoji jo i poslednja opcija. Moete se aliti kod Komisije za
albe u oblasti tampe.50
Korisni linkovi na temu medija i invalidnosti:
http://www.mediadiversity.org/downloaded%20articles/Greater%20London%20Action%20on%20Disability%20(GLAD).htm
http://www.mediadiversity.org/articles_publications/Tips%20for%20Journalist_Interviewing%20People%20with%20Disabilities.
htm
http://www.mediaanddisability.org/guide.htm

50

Press Complaints Commission. Ovo uputstvo potie iz: Cooke, Caroline, Daone, Liz, Morris, Gwilym, Stop tampi! Kako tampani
mediji prikazuju osobe sa invaliditetom (Scope: London) 2000: 35-41.

60

ANEKS 2 : OPTA MEDIJSKA KLIMA U

ZEMLJAMA GDE JE SPROVEDENO
ISTRAIVANJE
Medijska klima u Bosni i Hercegovini
BiH je i dalje veoma specifina zemlja sa viestrukim nivoima upravljanja pa je teko napraviti poreenje sa
drugim dravama, ne samo u oblasti medija, ve i uopte. Zbog jakog pritiska iz Kancelarije visokog
predstavnika, postoji dobar deo zakona koji reguliu medije i koji izgledaju dobro samo na papiru ali se u
praksi ne primenjuju uvek. BiH je bila meu prvim zemljama u regionu koja je usvojila zakon protiv uvrede i
klevete koji omoguuje civilnim sluajevima da dou na sud. Meutim, za novinare, klevete i uvrede su
legalizovane ali zakon predvia stroge novane kazne.51 Interpretacija zakona je ipak bila kontroverzna
naroito za tampane medije. tampani mediji u BiH se samo-reguliu dok su radiotelevizijski mediji pod
vrstim nadzorom Agencije za regulisanje komunikacije. Poto se samo-regulisanje nije pokazalo dobro do
sada, tampani mediji su bili ostavljeni da rade ta ele a najupeatljiviji primer neodgovornog ponaanja
desio se za izbore 2002. godine kada je govor mrnje preplavio tampane medije irom zemlje. Usvojen je
Dekret o slobodi informacije 2004. ali primenjivanje dekreta je do sada bilo samo elementarno. BiH je,
meutim, prva zemlja u regionu koja je osnovala Savet za tampu i lan 4 o Diskriminaciji u Savetu za
tampu eksplicitno navodi da: Novine i asopisi moraju da izbegavaju tetne ili uvredljive komentare na
raun neije etnike pripadnosti, nacionalnosti, rase, religije, pola ili seksualnog opredeljenja, ili bilo kakve
psihike ili mentalne bolesti ili invalidnost. Primedbe na raun neije etnike pripadnosti, nacionalnosti, rase,
religije, pola ili seksualnog opredeljenja ili na bilo kakve psihike ili mentalne bolesti ili invalidnost bie
pomenute jedino ako su direktno relevantne za dogaaj o kojem se izvetava.52
Po pitanju promovisanja slobode govora, najvanija uloga u ovoj oblasti pripada Helsinkom komitetu za
ljudska prava. Bosna i Hercegovina je jedinstven primer u regionu jer ima dva Helsinka komiteta, jedan sa
seditem u Sarajevu a drugi u Bijeljini. Rad nekih drugih organizacija u ovoj oblasti je takoe vaan, kao to
je rad organizacija Transparency International BiH, Instituta Media Plan, Mediacentra Sarajevo, Centra za
slobodan pristup informacijama i Fonda za otvoreno drutvo BiH.53
Postoji 7 dnevnih listova i najmanje 5 znaajnih nedeljnih i dvonedeljnih asopisa u BiH. Dnevni tira za sve
dnevne listove procenjuje se na priblino 80,000 primeraka na populaciju od oko 3.8 miliona ljudi. Razlozi za
ovako nizak tira su slaba kupovna mo kao i jaka konkurencija iz susednih zemalja Srbije i Hrvatske, koje
distribuiraju 13 dnevnih listova na trite BiH. Mala movara sa mnogo krokodila mogao bi da bude
precizan opis bosanskog trita tampanih medija prema reima uesnika panel diskusije IREX Indeksa
medija i odrivosti za BiH u 2006/2007. godini. Pored dva glavna dnevna lista, konkurencija je pojaana
plasiranjem novina iz susedne Srbije i Hrvatske. Iz ovih zemalja ima ukupno 13 dnevnih listova i vie od 60
nedeljnih i mesenih asopisa koji cirkuliu u Bosni. Prema IREX Indeksu medija i odrivosti za BiH u
2006/2007. godini, najmanje ohrabrujui aspekat medijske industrije bilo je nerazvijeno trite usled
ograniene kupovne moi stanovnitva, podeljenost du etnikih granica i veliki broj distributera medijskih
sadraja koji se nadmeu na ogranienom tritu.54 Meutim, svi uesnici panel diskusije su se sloili da je
napravljen znaajan napredak u smislu novinarskog profesionalizma umnogome stoga to su plate redovnije
isplaivane. Konano, uesnici panel diskusije su zakljuili da veliki broj medija ne odraava raznolikost u
miljenju i stavovima. U stvari, oni su istakli da je zabeleeno ogranieno izvetavanje po pitanju razliitih
manjinskih grupa u BiH.
Medijska klima u Srbiji
Prema IREX Indeksu medija i odrivosti za Srbiju za period 2006/2007. koji su sproveli panelisti iz razliitih
lokalnih medijskih organizacija, utvreno je da jo ima puno posla da se zavri pre nego to bude bilo
mogue odraziti irok spektar druvenog interesovanja u tampi. Uopteno, uredbe koje se odnose na
51

Jedan je usvojen u Republici Srpskoj u 2001. i jedan u Federaciji 2002. godine

ANEM pravno odeljenje i Advokatska kancelarija ivkovic i Samardi, ANEM i IREX Overview of Media Regulations in South East
Europe from 2003-2005 (Media Plan Institute: Sarajevo, 2005): 14.
53
Ibid: http://www.irex.org/programs/MSI_EUR/2006/bh.asp
54
IREX, Media and Sustainability Index for Bosnia, 2006/2007: http://www.irex.org/programs/MSI_EUR/2006/bh.asp
52

61

medije u Srbiji su u skladu sa evropskim standardima ali se ne primenjuju u praksi. U 2006, uesnici panel
diskusije pronali su obnovljen pritisak na slobodu medija i profesionalizam zbog jakog uticaja iz vladajuih
koalicija. Medijska klima je optereena jakim politikim pritiskom koji ima uticaja na slobodu govora kao i na
licenciranje radio-difuznog emitovanja. Kada je re o novinarstvu panelisti su se sloili da izvetavanje,
uopteno posmatrano, nije ni pravedno ni objektivno i da u odreenom broju medijskih kua ima brojnih
sluajeva neetikog ponaanja. Konano, uesnici panel diskusije zakljuili su da dravni ili javni mediji ne
odraavaju iroki politiki spektar i da esto ne predstavljaju javni interes manjinskih grupa i civilnog drutva.
U stvari, panelisti su istakli da postoje dobri zakoni o izvetavanju o manjinskim grupama ali da se loe
primenjuju. Oni ukazuju da se problem nalazi u injenici da mediji i drava nemaju veliko interesovanje za
probleme manjina i da manjine stoga dobijaju ogranieno izvetavanje.55
Kada je re o zakonodavstvu, klevete i uvrede su osloboene krivine odgovornosti, ali slino kao u Bosni i
Crnoj Gori, za novinare su predviene stroge novane kazne. U 2004, Narodna Skuptina Srbije je usvojila
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, dajui tako i novinarima i javnosti javni
pristup informacijama iz dravnih organa posredstvom Poverenika za informacije od javnog znaaja. Struni
tim, sastavljen od 10 najuticajnijih nevladinih organizacija u Srbiji, radio je na pripremanju vodia za ovaj
zakon kako bi implementacija bila to efikasnija.56 U okviru Zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja lan 5 navodi da je drava, zajedno sa autonomnim entitetima i lokalnom samoupravom,
duna da obezbedi delove resursa ili uslova za pravo na pristupanje javnim informacijama osoba sa
invaliditetom, ukljuujui i slobodu dobijanja ideja, informacija i miljenja. Prema ovom zakonu, osobe koje
su nekorektno ili pogreno predstavljene u medijima imaju pravo da podnesu albu uredniku koji je
odgovoran za pogreno predstavljanje, a mogu ak i da tue medijsku kuu ako problem nije razreen. U
Zakonu o javnim informacijama, lan 47 garantuje da osoba, ija prava ili interesi mogu biti povreeni
emitovanjem odreenih informacija, ima pravo da zahteva odgovor od urednika u kojem treba da bude
objanjeno da je emitovana informacija bila nepotpuna ili netana. Ako glavni i odgovorni urednik ne
odgovori, a da za to nema nekog objektivnog razloga, ili ako je objanjenje oglaeno na neprikladan nain,
osoba moe da podnese tubu u sudu.57
U Zakonu o radio-difuziji, lan 78 obavezuje sve nosioce javnog difuznog servisa da proizvode i emituju
programe namenjene svim segmentima drutva, bez diskriminacije, vodei pri tom rauna naroito o
specifinim drutvenim grupama kao to su deca i omladina, manjinske i etnike grupe, hendikepirani,
socijalno i zdravstveno ugroeni, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja ispisanog teksta opisa
zvunog segmenta radnje i dijaloga). Ovaj lan takoe propisuje da se obezbedi odgovarajue vreme za
emitovanje sadraja vezanih za delovanje udruenja graana i nevladinih organizacija, kao i verskih
zajednica na podruju na kome se program emituje.58
Medijska klima u Crnoj Gori
2006. godine Crna Gora je proglasila nezavisnost nakon sprovedenog referenduma o dravnosti. Kao to se
moglo oekivati, ovo pitanje je zaokupilo medijsku panju ali politika atmosfera u novoj dravi se ohladila
nakon to je nezavisnot odobrena a mediji su se vratili izvetavanju o pitanjima koji su se odnosili na
demokratski i ekonomski razvoj Crne Gore. Prema IREX Indeksu medija i odrivosti za Crnu Goru za period
2006/2007, panelisti su zakljuili da su zakoni u oblasti medija u skladu sa evropskim standardima ali da je
problem u primenjivanju. Kao to je Asistent za informacije pri Ambasadi SAD primetio u IREX-ovom
izvetaju, nerazjanjeni sluajevi napada na novinare bacaju senku na medijsko okruenje u Crnoj Gori
Oigledno je da sloboda govora nije zatiena u punoj meri i da nam predstoji naporan rad. Uesnici panel
diskusije su takoe ocenili da sudski organi reaguju prilino blago po pitanju sankcionisanja govora mrnje u
tampi. Meutim, panelisti su izrazili svoje zadovoljstvo usvajanjem Dekreta o slobodi informacije 2005.
godine a zabeleen je i opti napredak u oblasti zakona o medijima koji je vie u skladu sa evropskim
standardima, a primetili su i da je primenjivanje ovih zakona od presudne vanosti za slobodu govora i
odgovorno novinarstvo.
Panelisti su se sloili da se, premda novinarstvo jo uvek nije dostiglo eljeni stepen profesionalizma, koji je u
skladu sa Kodeksom etike, zapaa rastui trend potovanja pravila zanata. to se tie odnosa izmeu
nevladinih organizacija (NVO) i medijskog sektora, opti stav panelista bio je da postoji kvalitetna
komunikacija izmeu ove dve strane i da su mediji spremni da izvetavaju o aktivnostima NVO koje su od
vanosti za iru javnost. Meutim, Dino Ramovi, glavni i odgovorni urednik albanske televizije, TV Teuta
Ulcinj, objanjava da drava ne prua adekvatnu i potrebnu finansijsku podrku za programe namenjene
manjinama. On kae: Privatni mediji koji promoviu javni interes u oblasti prava manjina nemaju podrku za
55

IREX, Media and Sustainability Index (MSI) Serbia 2006/2007, http://www.irex.org/programs/MSI_EUR/2006/serbia.asp

ANEM pravno odeljenje i Advokatska kancelarija ivkovic i Samardi, ANEM and IREX Overview of Media Regulations in South
East Europe from 2003-2005 (Media Plan Institute: Sarajevo, 2005): 70.
57
Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 43/03, 61/05
58
Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 42/02, 97/04, 76/05
56

62

svoje medijske projekte. Ovo nam govori o manama u pravnoj regulativi kada je re o odnosu medija prema
manjinama u Crnoj Gori. tavie, komercijalni privatni mediji stavljeni su u neravnopravan poloaj u
poreenju sa politiki favorizovanim lokalnim javnim servisima.59
2002. godine usvojena su tri zakona o medijima u crnogorskom Parlamentu, ukljuujui sledee: Zakon o
medijima, Zakon o radio- televizijskom emitovanju i Zakon o transformisanju Dravne televizije u Javni
servis, koji su svi pripremani u saradnji sa kancelarijom OSCE-a. Prema standardima EU Uredbe o uvredi i
kleveti oslobaaju novinare od krivine odgovornosti, ali zakon ipak predvia stroge novane kazne. Prema
izvetaju ANEM-a iz 2005, zabeleeno je 13 nereenih sluajeva pokrenutih protiv novinara i svi su se
odnosili na tampane medije. Nacrt Dekreta o slobodi informisanja na kojem je 2004. godine radila radna
grupa sastavljena od razliitih aktera, predat je Ministarstvu za kulturu koje je unelo izmene ne obuhvativi
kljune mere zatite od zloupotreba slobode tampe.60
U Zakonu o medijima, lan 3 definie obavezu Republike da obezbedi deo finansijskih sredstava za
ostvarivanje prava na informisanje svih graana, bez diskriminacije, kao to je zagarantovano Ustavom.
Zakon nalae da drava obezbedi sredstva za programe koji doprinose razvoju nauke, obrazovanja i kulture
i koji informiu osobe oteenog vida i sluha. U smislu neijeg zakonskog prava da podnese albu na
pogrene ili neistinite navode medija, lan 26 ovog zakona garantuje pravo svakom fizikom ili pravnom licu
da zahteva ispravku kada smatra da je povreeno neko njegovo, Ustavom ili zakonom, ustanovljeno pravo.
Ukoliko medij blagovremeno ne objavi ispravku ili odgovor, to je u roku od 30 dana, oteena stranka ima
pravo na tubu nadlenom sudu.61
Zakon o radio-difuziji, slino kao i srpski zakon, regulie obaveze javnog radio emitovanja da se proizvode i
emituju programi namenjeni svim segmentima drutva, bez diskriminacije, vodei pri tom rauna naroito o
specifinim drutvenim grupama kao to su deca i omladina, manjinske i etnike grupe, hendikepirani,
socijalno i zdravstveno ugroeni, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja ispisanog teksta opisa
zvunog segmenta radnje i dijaloga).62 lan 100, u skladu sa lanom 3 crnogorskog Zakona o medijima,
navodi da Republika ili budet lokalnih vlasti obezbeuju deo finansijskih sredstava za ostvarivanje ustavnih
prava graana na informisanje, bez diskriminacije, posebno za programe koji su znaajni za razvoj nauke,
obrazovanja i kulture i koji informiu osobe oteenog vida i sluha. Uslovi za obezbeivanje finansijskih
sredstava za ovakve programe ne bi trebalo da imaju uticaja na nezavisnost urednika ili na nezavisnost
javnih radio-difuznih servisa.63

59

IREX, Media and Sustainability Index (MSI) Montenegro 2006/2007: http://www.irex.org/programs/MSI_EUR/2006/montenegro.asp

ANEM pravno odeljenje i Advokatska kancelarija ivkovic i Samardi, ANEM i IREX Overview of Media Regulations in South East
Europe from 2003-2005 (Media Plan Institute: Sarajevo, 2005): 55.
61
Zakon o medijima (Slubeni glasnik Republike Crne Gore, br. 51/02)
62
lan 95 Zakona o radio-difuziji (Slubeni glasnik Republike Crne Gore, br. 51/02)
63
lan 100 Zakona o radio-difuziji (Slubeni glasnik Republike Crne Gore, br. 51/02)
60

63