Materijali

u urbanom inenjerstvu

- Veba - 2

Ispitivanje materijala
i obrada rezultata ispitivanja

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Cilj ispitivanja materijala je odreivanje osnovnihi upotrebnih svojstava

materijala.
O osnovnim mehanikim svojstvima materijala kao to su tvrdoa i vrstoa,
znale su stare civilizacije (Egipani, Grci, ...)
Prvi pisani izvetaji o mehanikom ispitivanju materijala potie iz 16. veka od
Leonarda da Vinija.
Od 16 veka do 21. veka radi se na usavravanju raznih metoda ispitivanja
materijala.
Danas informatika tehnologija, nove tehnike i nastavak razvoja
Vrste ispitivanja i ciljevi

Vrsta ispitivanja

Rezultati i saznanja

Mehanika

Osnovna svojstva materijala: vrstoa, ilavost, tvrdoa ..

Tehnoloka

Upotrebna svojstva materijala: deformabilnost, zavarljivost,..

Metalografska

Strukturna svojstva, veliina zrna

Hemijska

Sastav materijala, otpornost prema koroziji

Fizika

Termika, elektrina, magnetna, optika svojstva

Defektoskopska

Nerazorne metode koje otkrivaju nevidljive greke

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Shodno prihvaenoj normizaciji (ISO, IEC...), u svakoj fazi procesa primenjuju se

odgovarajue norme za:
- sirovine koje ulaze u proces
- proces
- proizvod
- opremu
Ulazna kontrola
Procesna kontrola
Zavrna kontrola
Ulazna kontrola
Zadatak ulazne kontrole je da prema vaeim normama, tehnikim uslovima i
normativima na reprezentativnim uzorcima obavlja kontrolu sirovina i ostalih
materijala koji ulaze u proces.
Osim toga ulazna kontrola pokree postupak arbitrae ako atest dobavljaa i
rezultati vlastitih ispitivanja nisu saglasni.

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Ulazna kontrola treba za svaki proizvod ili grupu proizvoda shodno vaeim
normama da definie:
1. frekvenciju uzorkovanja
2. izbor mesta uzimanja uzorka
3. broj uzoraka
4. metode uzorkovanja
5. metode pripreme uzoraka
6. metode ispitivanja
Procesna kontrola
Da bi se osigurala stabilnost procesa izvodi se periodina kontrola po relevantnim
fazama procesa s definisanom frekvencijom.
Metode i postupci:
1. vizualna inspekcija
2. inspekcija optikim pomagalima
3. kontrola parametara koji se mere konstantno tokom procesa
4. pojednostavljena dimenzijska merenja
5. jednostavna laboratorijska merenja
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Metode merenja mogu se podeliti na:

1. apsolutne metode merenja
2. komparativne metode
3. Indirektne metode
Svako utvreno odstupanje od unapred definisanih parametara procesa zahteva
brzu odluku o:
1. korekciji procesnih parametara
2. zaustavljanje procesa
3. postupanje s proizvodima koji su nastali s izmenjenim procesnim parametrima
Zavrna kontrola
Zadatak zavrne izlazne kontrole je:
Izvesti ispitivanja proizvoda shodno normi za taj proizvod.
Izdati atest za proizvod.

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Fizika, hemijska i fiziko-hemijska svojstva metala na kojima se zasnivaju

instrumentalne metode analize:
1. Ekstenzivne veliine - masa i dimenzije
2. Mehanika svojstva elastinost, kvazistatika naprezanja (zatezanje, pritisak,
uvijanje, smicanje), tvrdoa, brzina irenja zvuka i td..
3. Toplotna svojstva - toplotna provodljivost, toplota hemijske reakcije i toplotni
efekti faznih prelaza
4. Elektrina svojstva - elektrina provodljivost, polarografija, potenciometrija i
dielektrika konstanta
5. Nuklearna svojstva - radioaktivnost, masa izotopa i apsorpcija nuklearnog
zraenja
6. Svojstva koja ukljuuju interakciju materijala i zraenja - emisija, apsorpcija i
rasipanje
zraenja,
rotacija
polarizovanog
zraenja,
nuklearna
i
elektromagnetska rezonanca, indeks loma i pojava difrakcije svetla

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Izbor metode ispitivanja zavisi od:

Svrhe
- ulazna kontrola
- kontrola procesa
- zavrna kontrola i certifikacija
Veliine i oblika uzorka
- vrsti materijali (ipke ili kruti uzorci)
- gasovi
Traene tonosti rezultata
Potrebne brzine informacije

Uzorkovanje i problem izbora reprezentativnog uzorka

Uzimanje, izrada i priprema uzoraka je vrlo bitna faza koja prethodi samom
ispitivanju. Izbor reprezentativnog uzorka esto je vaniji od same tanosti
metode.
U tenji da se dobije reprezentativan uzorak mora se voditi rauna o sledeem:
- izbor mesta uzimanja uzorka
- koliina uzorka
- frekvencija uzorkovanja
- metode i naina rezanja kod uzorkovanja
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Mesto uzimanja uzorka

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Metode ispitivanja
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Metode ispitivanja dimenzija, oblika i stanja povrine

Metode ispitivanja hemijskog sastava
Metode ispitivanja strukture
Metode mehanikih i tehnolokih ispitivanja
Metode ispitivanja toplotnih svojstava
Metode ispitivanja materijala bez razaranja
Ostale metode

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

METODE ISPITIVANJA DIMENZIJA OBLIKA I STANJA POVRINE

1. Merenje dimenzija: metri, pomina mjerila, mikrometri, komparateri,
2. Ispitivanje kvaliteta povrine: hrapavost, vizualna kontrola
Merila za merenje dimenzija
Mikrometar

Pomino merilo

A = 7.00 mm

B = 0.5 mm C = 22 x 0.01 = 0.22 mm

A + B + C = 7.0 + 0,5 + 0.22 = 7.72 mm

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

10

VRSTE ISPITIVANJA MATERIJALA

Svojstva materijala utvruju se primenom razliitih postupaka ispitivanja.

S obzirom na karakter samih ispitivanja ona se mogu podeliti na:
ispitivanja sa razaranjem strukture materijala (destruktivna)
ispitivanja bez razaranja strukture materijala (nedestruktivna)
Ispitivanja sa lokalnom destrukcijom materijala (poludestruktivna)

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

11

DESTRUKTIVNE METODE

Ispitivanje vrstoe pri pritisku na hidraulinoj presi

Ispitivanje zatezne vrstoe elinog

materijala
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Ispitivanje nosivosti
keramikog crepa
12

Ispitivanje ploa od trske na savijanje

Ispitivanje betonskih
elemenata za
poploavanje na cepanje

Ispitivanje metalne
epruvete na
zatezanje
Ispitivanje
graevinske
armature na
savijanje
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

13

Ispitivanje staklenih ploa

(stepenina gazita)

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

14

NEDESTRUKTIVNE METODE

Penetrantna
proba na kuki
dizalice
Ispitivanje vodonepropustljivosti crepa

Ispitivanje zavarenog spoja rendgenografijom

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Feromagnetni test
15

METODA ULTRAZVUKA

Ultrazvuna aparatura sa osciloskopom

Ultrazvuna
kontrola
zavarenog spoja
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

16

METODA MERENJA POVRINSKE TVRDOE

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

17

POLUDESTRUKTIVNE METODE
Metoda vaenja cilindara (kernova)

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

18

UZORCI MATERIJALA ZA ISPITIANJE

Uzorci koji se spravljaju za ispitivanje

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

Uzorci gotovi fabriki proizvodi

19

VRSTE ISPITIVANJA MATERIJALA

Ispitivanjem se dobija nekakav rezultat koji se najee izraava putem brojnih
vrednosti.
Vrednost koja se usvaja kao meritorna za konkretnu karakteristiku materijala
nikada se ne dobija jednokratnim ispitivanjem, ve se uvek definie na osnovu
veeg broja identinih ispitivanja...
Prema svrsi i nainu sprovoenja, ispitivanja graevinskih materijala mogu biti:
Standardna i
Nauno-istraivaka
Standardna ispitivanja
Standardna ispitivanja se vre da bi se omoguio pravilan i racionalan izbor
materijala za graenje objekata i njihova ugradnja, ime e se obezbediti
funkcionalnost, stabilnost, estetika, trajnost i ekonominost objekata.
Standardna ispitivanja se mogu podeliti na:

Prethodna izbor materijala za graenje prema zahtevima iz projekta.

Kontrolna kontrola materijala koji se ugrauju u objekat.
Naknadna - u posebnim situacijama.
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

20

Prethodna ispitivanja
Prethodna ispitivanja se sprovode sa ciljem da se definie ili odabere materijal koji
e ispunjavati postavljene zahteve, to znai da se ova ispitivanja po pravilu
sprovode pre zapoi njanja graenja. Na primer, pre poetka izgradnje betonskih
bra na, kada se utvrde potencijalni lokalni izvori graevinskog materijala kao to su
ljunak, pe sak, kamen i dr., neophodna su prethodna ispitivanja ovih materijala
radi ocene njihove po dobnosti za proizvodnju betona.
U sluajevima kada se pri graenju koriste gotovi materijali (opeka, drvo, elik),
izbor konkretnog materijala vri se na bazi njegovih svojstava deklarisanih od
strane proizvoaa, pa se prethodna ispitivanja takvih materijala po pravilu svode
samo na proveru deklarisanih karakteristika. karakteristika. Na primer, mada u
principu svaka fasadna opeka treba da bude postojana na mrazu, pre poetka
zidanja fasadnih zidova uvek je potrebno da se sprovedu odgovarajua ispitivanja
otpornosti opeke na dejstvo mraza. Tek kada se ovim prethodnim ispitivanjima
dokae da konkretna opeka zadovoljava postavljene uslove, ona se moe
upotrebiti.
Kada se primenjuju gotovi materijali, prethodna ispitivanja se vrlo esto i ne
sprovode, ve se izbor materijala zasniva na njegovim deklarisanim
karakteristikama. Ovakav postupak se moe dozvoliti samo onda kada postoje
vrsti dokazi o saglasnosti deklarisanih i stvarnih svojstava, tj. samo u sluaju kada
postoji potvrda-sertifikat koji prua garancije u pogledu svojstava tog materijala.
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

21

PRETHODNO ISPITIVANJE
Nakon
zavretka prethodnih
ispitivanja komponenti koje ulaze u
sastav
betona
pristupa
se
prethodnim ispitivanjima samog
betona, tj. pristupa se definisanju
njegovih komponenata (kamenog
agregata,
cementa
i
vode),
ispitivanju svojstava istog betona i
oceni da li on u potpunosti
zadovoljava postavljene uslove. Tek
na
bazi
ovako
sprovedenih
ispitivanja, kada se nakon veeg
broja proba dobije materijal (beton)
traenih karakteristika, moe se
konano definisati meavina betona
koja e se primeniti u procesu
graenja.

Kontrola svojstava
sveeg betona

Kontrola svojstava ovrslog betona

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

22

Kontrolna ispitivanja
Kada se prethodnim ispitivanjima, ili bez njih, izvri izbor materijala, tokom
graenja objekta ili izrade odreenog elementa sprovode se kontrolna
ispitivanja. Cilj ovih ispitivanja je provera svojstava utvrenih prethodnim
ispitivanjima, odnosno provera predvienih i deklarisanih karakteristika. Drugim
reima, kontrolnim ispitivanjima se definiu svojstva materijala koji se ugrauje
u predmetni objekat i vre poreenja dobijenih rezultata sa zahtevanim
veliinama. Ako i u ovom sluaju za primer uzmemo izgradnju betonske
brane, onda se tokom njenog graenja - betoniranja - neprekidno sprovode
kontrolna ispitivanja komponenata betona, a takoe i samog betona koji se
ugrauje. Na ovaj nain se u procesu graenja prati ispunjavanje onih uslova koje
materijal u datom objektu mora da zadovolji.
U sluaju korienja gotovih materijala takoe se tokom graenja sprovode
odgovarajua kontrolna ispitivanja. Ova ispitivanja se vre s obzirom na mogunost
da kod pojedinih isporuka materijala stvarna svojstva ne odgovaraju u potpunosti
deklarisanim. Tek po dobijanju zadovoljavajuih rezultata kontrolnih ispitivanja,
ovakvi materijali se mogu ugraivati. Treba napomenuti da se kontrolna ispitivanja
ovih materijala sprovode i u procesu proizvodnje, na osnovu ega se i daje
deklaracija njihovih karakteristika.
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

23

Uzimanje uzoraka za
kontrolno ispitivanje
Odvojeni uzorci za
kontrolno ispitivanje
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

24

NAKNADNO ISPITIVANJE
Kontrolna ispitivanja ugraenog materijala vre se i u nekim posebnim sluajevima,
na primer u sluaju spora izmeu uesnika u izgradnji objekta (investitor, nadzor,
izvoa) po pitanju kvaliteta zavrenog objekta, u sluajevima
havarija
konstrukcija kada je potrebno utvrditi uzroke koji su do toga doveli, kao i u svim
drugim sluajevima kada je neophodno da se dobiju podaci o materijalu u samom
objektu.

Cilindri
pripremljeni za
ispitivanje
Vaenje cilindara (kernova) iz betona
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

25

NAKNADNO ISPITIVANJE

Vaenje starih opeka iz zida

Magnetna metoda

Odreivanje poloaja armature u betonu

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

26

STANDARDNA ISPITIVANJA MATERIJALA

Standardna ispitivanja se sprovode radi neposredne primene dobijenih rezultata u
praksi.
Zbog toga, dobijeni rezultati moraju biti:
upotrebljivi,
logini,
meusobno uporedivi i
ne smeju zavisiti od osobe koja je izvrila ispitivanje.
To znai da se u okviru standardnih ispitivanja ne mogu slobodno definisati
metoda ispitivanja, uslovi pri kojima se obavlja, obrada rezultata i dr.
Standardna ispitivanja se sprovode po tano definisanim procedurama u
kojima je definisan:
nain uzimanja uzoraka za ispitivanje
priprema uzoraka
oblik i broj uzoraka
uslovi i postupci ispitivanja
oprema kojom se ispitivanje obavlja
nain obrade dobijenih rezultata
merodavne vrednosti i dr.
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

27

Za ispitivanja materijala u naoj zemlji koriste se sledei standardi:

Srpski standardi koji su usklaeni sa evropskim standardima (SRPS EN),
Srpski standardi koji su usklaeni sa meunarodnim standardima (SRPS ISO),
Stari jugoslovenski standardi (JUS), koji jo nisu zamenjeni sa evropskim ili
meunarodnim standardima i imaju oznaku (SRPS)
Odgovarajui pravilnici, preporuke i drugi zvanini dokumenati.

U nedostatku odgovarajuih domaih standarda mogu se koristiti i inostrani

standardi (EN, ISO, GOST, ASTM, itd), kao i preporuke odgovarajuih
meunarodnih udruenja (u prvom redu misli na sledee organizacije: RILEM Meunarodni savez laboratorija za ispitivanje materijala, CEB - Evropski komitet
za beton, CEA - Evropska konvencija za eline konstrukcije i FIP meunarodno drutvo za prednaprezanje).
Radi omoguavanja funkcionisanja jedinstvenog trita na podruju EU, pod
pokroviteljstvom CEN-a (Evropski komitet za standardizaciju) uvode se jedinstveni
standardi (EN) u svim privrednim oblastima, koje zemlje lanice EU moraju usvojiti
kao svoje nacionalne dokumente.
Slino se radi i na svetskom nivou: meunarodni standardi koji se uvode od
strane meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

28

Nauno-istraivaka ispitivanja
Nauno-istraivaka ispitivanja se obavljaju u razvojnim i istraivakim
laboratorijama i u tim ispitivanjima postoji velika sloboda u izboru metoda i
postupaka.
U ovakvim vrstama ispitivanja postoji samo jasno definisan cilj, dok je put do tog
cilja uvek neizvestan!!!
Po pravilu ona traju vrlo dugo, zahtevaju veliki broj uzoraka, specifinu opremu i
kvalifikovane izvrioce. Ova ispitivanja dovode do poboljanja svojstava postojeih
materijala, do pronalaenja novih materijala ili do razvoja novih pogodnijih metoda
ispitivanja koje se kasnije mogu standardizovati.

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

29

OBRADA REZULTATA ISPITIVANJA

Svojstva materijala se u najoptijem sluaju mogu izraziti kao:
Brojane vrednosti ili
Opisno i poreenje.
Opisivanje i poreenje se uglavnom izbegavaju kao regularni postupci iz razloga
to se timeu ispitivanja unose elementi neodreenosti i subjektivnosti.
Jedini ispravan nain izraavanja svojstava materijala je njihovo numeriko
definisanje, to je u najveem broju sluajeva sasvim moguno. Meutim, poznato
je da se prilikom ispitivanja materijala uvek sprovodi vei broj identinih
eksperimentalnih ispitivanja, pa se kao rezultat dobija skup manje-vie razliitih
numerikih vrednosti. S obzirom na ovo, uvek se moe postaviti pitanje uzroka
veeg ili manjeg rasipanja rezultata, pitanje prihvatljivih granica ovih rasipanja,
kao i pitanje koja se veliina u datim okolnostima moe usvojiti kao reprezentant
ispitivanog svojstva. Sve ovo utie na to da se numeriki rezultati ispitivanja uvek
podvrgavaju razliitim oblicima obrade.

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

30

Zbog toga se opravdano postavlja pitanje:

Koja se numerika vrednost veliina moe usvojiti kao reprezentativna?
Razlozi za pojavu manjih ili veih razlika izmeu pojedinih rezultata ispitivanja su:
Stohastiki karakter samih svojstava mat.
Nemogunost ispitivanja svih uzoraka pod apsolutno istim uslovima i
Prisustvo razliitih GREAKA, koje se javljaju pri merenju fizikih veliina.
GREKE MERENJA se mogu podeliti na tri grupe:
SLUAJNE (neizbene) zbog nesavrenosti mernih ureaja i ljudskih ula
(one su uvek razliitog znaka).
SISTEMATSKE zbog netanosti ili neizbadarenosti mernih ureaja (uvek su
istog znaka i moraju se eliminasti) i
GRUBE GREKE zbog nedovoljne panje (pojedinane su i moraju se
iskljuiti iz dalje analize).
Za obradu eksperimentalno dobijenih rezultata ispitivanja, koriste se:
MATEMATIKA STATISTIKA i
TEORIJA VEROVATNOE

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

31

Osnove matematike statistike

Ispitivanjem materijala se kao rezultat dobija skup numerikih vrednosti, pa je
velika verovatnoa da REPREZENTATIVNA vrednost ispitivanog svojstva lei
izmeu najmanje (Xmin) i najvee (Xmax) vrednosti u datom skupu.
U praksi se zato najee kao merodavna vrednost ispitivanog svojstva uzima
ARITMETIKA SREDINA svih rezultata ispitivanja:

Xi rezultati ispitivanja
n ukupan broj rezultata ispitivanja
Posto su u okviru skupa rezultata ispitivanja uvek prisutne dve ekstremne
vrednosti, najvea i najmanja, esto se polazi od stava da se ove veliine ne
mogu uzeti kao svojstva materijala i da one ne treba da uestvuju u definisanju
aritmetike sredine. U pojedinim sluajevima ne tolerie se veliko rasipanje
rezultata, tako da se pri veim rasipanjima ispitivanje smatra nevaeim i mora se
ponoviti.
Kada se radi o ispitivanju manjeg broja uzoraka, na primer svega tri, vrlo esto se
kao merodavan usvaja najnepovoljniji rezultat.
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

32

Kada se putem ispitivanja doe do skupa rezultata Xi (i=1,2,3,...n), pri primeni stavova
matematike statistike i teorije verovatnoe najee se polazi od definisanja histograma, odnosno
poligona frekvencije. S obzirom da vrednosti X i u optem sluaju pripadaju kategoriji tzv. kontinualnih
sluajnih promenljivih i da u okviru dobijenog skupa uvek postoje najmanja i najvea vrednost, raspon
izmeu vrednosti Xmin = X1 i Xmax = Xn moe se podeliti na izvestan broj jednakih, tzv. grupnih intervala. Ovi
grupni intervali - klase - predstavljaju u sutini podskupove osnovnog skupa rezultata ispitivanja. Na taj
nain se dolazi do ukupno N razliitih klasa, pri emu je u svakoj od njih sadrano po n 1 rezultata. Ako se
ovako sreeni podaci unesu u koordinatni sistem kod koga su na apscisi oznaene klase, a kao ordinate
figuriu frekvencije dolazi se do histograma prikazanog na slici.

Meutim, pri prihvatanju aritmetike

sredine
kao
reprezentativne
vrednosti mora se voditi rauna i o
razlici izmeu najmanje i najvee
vrednosti u okviru skupa rezultata.

Histogram (poligon)
frekvencije
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

33

MEDIJANA predstavlja onu vrednost sluajne promenljive koja skup podataka

ureenih po veliini deli na dve grupe sa podjednakim brojem elemenata. Ako je
ukupan broj rezulta ta n paran broj, medijana se usvaja kao poluzbir vrednosti dva
srednja lana.
Ako je raspodela strogo simetrina, veliina predstavlja dobru ocenu srednje
vrednosti rezultata. Meutim, ukoliko se radi o izrazito nesimetrinom ili
deformisanomliku raspodele, medijana esto predstavlja bolju ocenu srednje
vrednosti, poto ona nivelie sve znaajne razlike izmeu pojedinih rezultata.
Mera rasipanja rezultata se odreuje na osnovu
STANDARDNE DEVIJACIJE ili tzv. srednjeg kvadratnog
odstupanja:
Standardna devijacija (S) je
apsolutna mera disperzije u
osnovnom skupu. Ona govori,
koliko u proseku elementi
skupa odstupaju od aritmetike
sredine tog skupa.

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

34

Kao pokazatelj veliine rasipanja rezultata, u praksi se esto

koristi i KOEFICIJENT VARIJACIJE, koji se izraava u %:

Primer: beton, kocke, vrstoa pri pritisku

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

35

Aproksimacija krivih
Ako se eksperimentalnim ispitivanjem doe do
niza numerikih podataka
X1, X2, X3, ........Xn,
sa aritmetikom sredinom
onda se najverovatnija vrednost sluajno promenljive veliine X moe dobiti
pomou METODE NAJMANJIH KVADRATA.
Osnovni princip metode najmanjih kvadrata glasi:
Najverovatnija vrednost X0 sluajno promenljive veliine, koja se dobija putem
serije identinih eksperimenata, je ona vrednost za koju je suma kvadrata razlika
izmeu izmerenih veliina i vrednosti X0 minimalna.
Na taj nain problem se svodi na iznalaenje minimuma funkcije.

odnosno na reenje jednaine:

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

36

Aproksimacija krivih - primena

Ako se pri eksperimentalnom ispitivanju dobiju rezultati u obliku parova vrednosti
(pi, xi), gde izmeu njih postoji odreena funkcionalna veza, i ako je potrebno
analitiki odrediti tu funkcionalnu vezu u obliku:

problem se moe reiti primenom metode najmanjih kvadrata.

x traena veliina (zavisno promenljiva)
p izmerena veliina (nezavisno promenljiva)
ai nepoznati parametri
PRAVA LINIJA:
KVADRATNA PARABOLA:

EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA:
Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

37

Kvalitet aproksimacije moe se

oceniti pomou
KOEFICIJENTA KORELACIJE:

r=1
r=0

savrena korelacija (potpuno poklapanje)

korelacija ne postoji (veliine su meusobno nezavisne)

KVALITET APROKSIMACIJE
1 > r > 0.9

vrlo jaka korelacija

0.9 > r > 0.7

jaka korelacija

0.7 > r > 0.5

slaba korelacija

0.5 > r > 0

vrlo slaba korelacija

Materijali u urbanom inenjerstvu - Dr Dragan Adamovi

38