XVI, 2011.

34 1

*
8 1 1 . 16 3 .4 1 3 8

*; *'
.

: 24. XI 2010.
: 20. XII 2011.

"

"
-

.
"
( )
.
" , "
.
( )

: , " , , , , , , ,

mkovacevi c31@gmail.com
( 178014) .

342

...; XVI , 2011, . 34 1- 363

.


.

;


.

'
. ,

;


.

( )
. ( ) . , ,
( )
()

,
, .
19 14.
"

, ( .
"
1996/2003) .

)

(

. ,
( ) , ,

. , ( )

 ., ...; X VI , 2011, . 34 1- 363

343

. ,
, ,

"
,
() "
.
,
:
"
.
, , 50- 60-
X X , ,
, (), .

. 50- ( .
2004/2006), , , , ,

"

, ( . 1960), -
.
()
. , ,
"
, ,
, (.
)
( . . 2000/2003) .
()
. ( 1952, 1952a),
3. (3. 1949),
"

2
10:228

(
),


"
( 1957) , 3. .
, :
.
,
"
(. 2010:228).
- /

344

...; X VI, 2011, . 34 1- 363

"

20
10
230
:
23 1) .

, ,
"
, ,
,

)
,
(

. ,
,
"
( )
1955. ( . 199 1) ,

1955. . (. 1955: 96- 102) . -

[ ] ,
"
( . 2010: 242) . "
( )
"

, sklad k oj i post oj i i zmeu glasovne
strukture r ei , sj edne strane, i izmeu nj enog misaonog znaenj a i emocionalnog
zvuanj a, s dr uge strane. U j ezi ku uopte postoj i tenj a da se u reima pok l ope i
"
sloe nj i hovo gl asovno zvuanj e i nj ihov o mi saono emoci onalno znaenj e ( .
199 1:50) . ,,U pesnikom j eziku - - ekspresivnost

rei se neobi no poj aava. Teei uopte harmonij i i skladu sadrine i f orme, knj i ev nik tei i tom e da se gl asov na st ruk tura nj egova j ezikog izraza harmoni no

sloi s mi saono- emoconalnim znaenj em rei . Sl uei se optom ekspresij om

svoga maternj eg j ezika knj ievnik stv ara u sv akom posebnom sluaj u i svoj u posebnu ekspresij u, koj a odgovara smisl u i i nocionalnom tonu nj egov a del a. Npr. u
poznatoj Santiev oj pesmi Vee na kolj u ostvarenj e veoma uspean sklad izmedu
g l asov nog zv uenj a rei i emot i vnog raspol oenj a u pesmi ( ...) . U prv oj strofi ,
u prva tri stiha, ponav lj anj e neutralnog samoglasnika a (p uino, plava, spav a,
pada, mmk, zadnj i , zra k ) i zvuno predaj e neodreenu emotivnu t onalnost prve
strofe i kao da doprinosi sanj iv oj monotonij i ritma; u drugim trima stihovima t e
prv e str ofe ponav lj anj e suglasnika r (vrh, h/ idi , cr ne, t r ne, zr ak) u skladu j e sa
znaenj em ovih rei , koj e oznaavaj u gaenj e sv etlosti i nagovetavaj u turobno
raspoloenj e. U drugoj strofi ponavlj anj e samoglasni ka o i u skladu j e sa bolnim
"
i sumornim oseanj em ubogog puka . Vrl o zvune i uestale ri me (pl ava - spav a, mr ak - zrak , crne - trne, zv ono - bono, zvuk - puk , tuge - duge) poj aavaj u
"
bolnu melodioznost ove pesme ( . 199 1: 51- 52) .
ce ,

 ., ...: XVI, 2011, . 34 1- 363

345

"
(: 1958)
"
( ) , :
- ( . 2005) . , , .

- ,

"
(. 2005:75) .
, .
,
- ( - ) ,
, , .
: -

; ( ) -

; ( ) -
. ( . 2005: 167- 168) .
"
-
, ,
"
, -

.
, , , ,

. ,
,

, -

.
, ,
,
, -

,
-
, -
"
( - )
, , -

34 6

., ...; X VI , 2011, . 341- 363

,
'
"
'
( . 2005:169) .
( )

, "
.
- - .
, , , , -
. , ,

( - , - ) , - , ( - , - ) , - ,
( , - ) , ,
,

( 3.
- ) , ,
,
.

, , , .
, .
( , , , , , , )

, (
), ( ... ...)
( ,
, , , , ), re
(
, , , , , , ) ,
(, ,
"
, , Tvre, , , , , , , .) ( . 2005: 172- 173 ) .

(), (),
"
. ,
, , ()-

"
, : Vee na kolj u odAlekse antia (J.
1959- 1960) . Nadal eko j e - poi nj e svoj u analizu Milovi - poznata

"
krta na izrazu pj esma Vee na kolj u od Alekse Santia : Svej e

 ...; X VI , 20 11, . 341- 363

34 7

u antievoj j edinstvenoj lirskoj pj esmi Vee na kolj u spremno da zaspe mrtvim

snom: beskr aj no pl avo more ve spav a, prohladni mrak nadolazi , poslj ednj i rumeni zrak isezava, zvuk se bonoga zvona raspl inj uj e po vrhovima hridina, narod s
upalim j agodicama i i spij enim licem klei pred boj am likom, raspeti bog uti , san

se pribliuj e i zaj edno s mrakom obavij a sve svoj im platom. Zbog toga anti i
"
daj e naslov svoj oj pj esmi Vee na kolj u . (J. 1959- 1960:181). A
, , . Lj epota
ove pj esme - - u pr el ij evanj u boj a, arenilu slika i u zvuku .
Spolj anj a pri roda prua naemu pj esniku mater ij al za prvu str ofu nj egove pj esin e.
On u nj oj slika ono to nj egovo oko vidi. Tu iskrsavaj u pl ava, cma i ukasta boj a.
Jedan trenutak j e snimlj en s prirode. Ta lilca godi oi ima, j er j e puna kontrasta. Iz
"
druge kiti ce uj u se: j ecanj e zvona, drhtanj e zvuka i uzdi saj i uboga puka . To j e
muzika za uvo. Trea strofa sadri glavnu idej u pj esme. Ona pri kazuj e beznadeni
"
i ubogi puk , koj i se moli raspetom bogu. To j e teka scena iz nae bij ede. Tu ne-

ma ni j edne boje, ve samo konture mravih glava i raspelo. etvrta kitica zatvara
"
itavu pj esmu (J. 1959- 1960: 18 1) . ,
, .
, muke i enske rime: mrak-zrak, zvuk-p uk, svog-Bog, p lava-spava, crne-tr ne, zvono-bono, tuge-duge, tamo-samo, bl ie-stie, dj eluj u na uvo kao muzika. Tu
j e mel odi nost poj aana estim asonancaima i aliter acij ama. Jedanaest srednj ih
zvonkih a sretamo u prvoj strofi , koj a su u naj veoj skladnosti sa svj etluckanj em

poslj ednj eg suneva zraka. U i stoj se kitici uj e osam puta glas r sa mnogobroj ni m
"
t okavskim titraj ima, kao da otrica noa ili vrh igle klizi po tvrdom metalu , koj e
e
za
o
len
l
s
o
as
kao
su
asnik
a
as
kao
sam
l
i
o
asn
k
i
ko
e
nas
unekoliko
ods
e
,
,
j
p
g
g
j
p j
a n a z ao t r e n e v r h o v e h r i d i n a .
U st i h o v i m a :

Puina plava
Spav a,
Prohladni pada mrak

j avlj a se pet puta krti i praskavi glas p , koj i nam i nehoti mino izaziva u sj eanj u
razbij anj e poslj ediij ih sunevih zrakova o morsku puinu i o vrhove hridina. U
drugoj kiti ci poj avlj uj e se osam puta sam ogl asnik o, koj i , izgleda, nastoj i da nam
doar a j ecanj e bonoga zv ona. Osam samogl asni ka u opominj u nas na uzdi saj e
"
tekog bolnika. Uz bok bezbroj nih sit i h samoglasnika (t ako E. Stai ger naziva
v ok al e) stoj e po dva suglasnika-podupiraa. 1 to nij esu posni " suglasnici. To
su polusamoglasnici : / i r , zatim zvuni suglasnici z i i . Oni daj u ri mi ,j o j edan
"
l
i
as
na
ta
nain
ove
va
zv
n
a
u
u
ost.
To
se
lako
da
os
et
ti
im
re
i
ri
i
o
a
mo
e
g
j
p
j
j
p
j
i k oj e se ri muj u u ovoj pj esmi : p l ava-sp ava, mrak-zrak, cr ne-tr ne, zvono- bono,
zvuk-p uk, tuge-duge, blie-stie i t. d. Svemu tome - - treba
"
j o dodati i u vel ikom dij elu poklapanj e akcenita u rij eima koj e se rimuj u , a

348

...; XVI, 2011, . 34 1- 363

antieva pj esma Vee rta kolj u sastoj i se od etiri strofe. Svaka kitica
i ma po est stihova. U svakoj se strofi rimuj u: prvi i drugi , trei i esti , etvrti i
pet i stih. U prv om i drugom, etv rtom i petom stihu svake kiti ce enskaj e rima, a
u treem i estom muka. Broj slogova u poj edinim st i hovima razliit j e: prvi stih
svake strofe i ma pet slogova, drugi i peti dva, trei i esti est . Ritam pj esme stoj i
u tij esnoj vezi s rij eima i mi saonim v alovima. Svaka se kitica dij eli u tri ritmike
"
cj eline.U pj esmi vlada apsol utna pravalnost u izmj eni mukih i enskih rima (J.
1959- 1960: 183 ) .

:
, .

anti

obrazuj e za rij ei: spava, trne, bono, duge, glave,

samo, st ie po j edan stih. M ogao j e napisat i prv a dva st i ha u j ednom redu: Punna

"
plava spava , j er se tu zai sta radi o j ednom misaonom talasu, al i on to nij e uinio,
"
j er nam j e prvam sti hom Puina plav a htio pokazati plavo more, a drugim: Spa"
v a uspavano more. N a taj nain razastire dv ij e slike pred naim oim a. I zato mu
"
j e bio potreban odmor ,
tim [ ] htio nagovij esti ti nadol aenj e prohl anog mraka, isezavanj e
"
l
pos j ednj eg suneva zraka i raspl inj av anj e po kru iznemogla zvuka (J.
1959- 1960: 182- 183) .

j e ; ,

,,i napaj ao, i nj egovapj esma Vee na kolj u postalaj e pod utj ecaj em druge
'
str of e poznate Haineovepj esme Die Lor elet ,

pj esma Vee Skolj u izdvaj aiz itavaantievapj esnitva.

Ona prelazi u arti zam ; moda zato to j e dobila poticaj spolj a. Z ato bi se moglo i
"
a
osumn
ti
u
istinito
t
doivl
a
.
1
s
a
J

959
1960:184, 186) .
p
j
j j (
- "
: .

(. 1966/ 1972) . ( 1962- 1963/ 1987) . "

, . . ,
( ) . ()
(60:
40%), ,,u stihovanom izrazu uloga sil aznih i uzlazni h akcenata menj a. To
se naroito moe zapaziti , i to vidno zapaziti , u lirskoj poezij i : raste procenat si laznih
akcenata ukoli ko j e j aa unutarnj a dinamika pesnikova psihik og st anj a, ukoliko
treba da se izrazi u otrij im crtama unutarnj a psihika dinamika. Ot ud proistie
poj av a da j e u lirskoj pesmi koj a osnovno oseanj e ima zasnovano na socij alnom
r evoltu procenat silaznih akcenatau veli kom preimustvu u odnosu prema procentu
uzlaznih. Na suprotnoj strani stoj i lirski izraz lj ubavne poezij e inspir isan obinom

 ., ...; XVI, 2011, . 341- 363

349

lj ubavnom enj om , bolom zbog nesrene lj ubavi - i sl ino. Izme u ovi h, u smisl u
dinamike polar izovanih psihikih stanj a (socij al ni revolt - i lj ubav na enj a) kreu
se sve oscilacij e u razlikama procenta si laznih i uzlaznih akcenata u svim lirskim
poetskim izrazima uk olik o su vie subj ektivno oboj eni (i svim epski m uk oliko
su oboj enii subj ektivno linou umetnika stv araoca) . U kolikoj meri moe bit i
poetski r el evantan si l azni i li uzl azni akcenat u pr oporcij ama nj ihova rasporeda u
ne
so
re
iti
o
v

tne
trofe
iz
dve
u
esama
ed
esmi
mo
u
nam
do
samo
d
e
o
e
s
,
,j
g
p
p
p
j p
p

cij alne a druge lj ubavne ispevane odj ednog i st og pesnika. Pesnik j e Al eksa Santi,
poznat posebno po izvanrednoj muzikalnoj vrednosti izvesnih svoj ih pesama (u
sv oj oj sredini , u M ostaru, u svoj e vreme poznat i po sv om amaterskorn muzikom
"
"
i pozorinom delovanj u) . J.
"
"
, nalazimo 20
silaznih samo 4 uzlazna akcenta; itava pesma saj o dve st rofe ima odnos 41:7 (u
"
"
procentima 85,4% : 14,6%) , ce
odnos reflektuj e u obrnutom smislu, priblino sl ino: silazna 4 a uzlaznih 12
"
akcenata (u procentima 25%:75%) (J. 1972: 247- 248) .
"
. , ,
"
,
:
, , ,
.

.
. .
- -
. , 48 , 42 , 6 .
. ,
.
, , 2/3
, .
,
.
.

, .
(3 3 ) . , ,
() .
:

350

., ,..; XV/, 2011, . 341- 363

( ) ...
.

, , ,
, ( ) ,

.
, -

"
,
( . 1987: 16- 17) .
.
,
: , , , , ; , , , ;
.
, ,
, - , .

,
"
( . 1987: 17) .
,

:
,

46,47%, 42, 10%. .

, .
: 27; 16; 12; 19; 21; 9:
10 4 .

. , ,
,
:
15; 8; 10; 2; 6; 7 - 4 8.

( , )

(, ) . , () , , :
12 10 !

 ; ...; X VI , 2011, . 341- 363

35 ]

: 9 7. ,
.

, ,
.

: ,

, -
, , , ,
"

1
1

987:
8
19) .
(

- -
"

/ : ( )
( ) .

. (
) 1963. (

) ,

"
nij e sastavni di o gramatike, a ne odgovar a ni pr incip ima moderne stilistike (T.
1963:8) . A j e

1964.

( . 1964) . ,
, ( ).
(. . 1971, . 1973)
, ,
: ( 196 8) ,
( 1974) , ( 197 5), ( 1975),

( 1974)
. ,

"
, .

"

, . .
"
, ,
.

, , .

352

., ...; XV/, 2011, . 341- 363

, .
"
3.
, ,
() -
.

, 3. ,,ak i

onakoj edinstven i neponovl jiv j eziki izraz kao toj e antiev stih Puina plava
spava nij e ni ta dr ugo do rezultat j ednog procesa koj i se moe opisati kao selekcij a
slinih j ezikih elemenata na paradigmatskom nizu i nj ihova kombinacij a prema
bli skosti i povezanosti na sintagmatskom nizu. M oemo pretpostaviti da se taj pr oces izvr io na osnovu ov ih mogunosti koj im raspol ae naj ezik:
p lav o

m o re

m irno j e

m o d ro

morska povrina
puina

miruj e
poiva

sinj e

sp a v a

Vert ik alni nizov i su par adi gmatski , zasnovani na sl i nosti po znaenj u, hor izontalni nizov i su sintagmatski , zasnovani na mogunosti povezivanj a u sintagme
i reenice. Selekcij om u j ednom i kombinacij om u drugom nizu, u j ednom procesu
kol ik o simultanom toliko i instinkt ivnom , ostvarila sej edna od broj nih mogunost i :

"
Puina plava spava . Istovremeno, ta ostvarena mogunost prestavlj a se u odnosu
na sv e druge kao posebna. Iako uva osnovnu koli inu znaenj akoj e sadrav aj u i sve
druge, neostvarene mogunosti (a stvarnoj e iznenauj ue mala semanticka razlika

meu .nj ima), antiev stih sebar u tri aspektarazlikuj eod drugih moguih varij anti. Prvo, aliteracij e konsonantap , koj i se poj avlj uj e u sve tri rij ei sti ha, uj edi nj uj e
elemente izraza u cj el ovit i f ormalno koherentan j eziki izraz, a dobij ena asonanca
p lava spava ostvaruj e j edan samostalni muziki valer, koj i druge kombmacij e ne
bi imale i koj i j este stvarni razlog ovakvog grupisanj a rij ei . Time se potvruj e
estet ska funkcij a samog i zraza, koj i na taj nain prevazilazi istu komunikacij u.
"
Drugo, izbor rij ei spava pri daj e miru mora j ednu nij ansu lj udskog znaenj a:
da li nekog ugodnog umora?, i l i neke bezbrine odsutnosti ?, ili nekog taj nog sna?
- to j e na nama da svako za sebe odl ui , ali se upravo time potvruj e stv aralaka
sposobnost pj esnika da rij eima i n praesentia dovede u nau svij est poj move in
"
absentia, ostvaruj ui j ednu asocij ativnu (3. 1979: 175) .

"
.
"
, , .
'
'
: .
: ,
. ,

 ...; XVI , 2011, . 34 1- 363

353

"
"
, ( ) .
. ,
.

..

.
.

( )

. ( ...)
.
: / . - "
. (.
1998: 111- 112) . ( )

( ) .
"

"
. ,
"
, "
"
,

- cnaea, - : , ,
.

:
cnaea. ? cnaeamu, ,
'
"
'
'
: . ,
'
'
'
'
: , .
' ' cnaeamu -

'
'
. ,

'
'
, ,
' '
,
, :
'
'
'
'
'
'
'
'
, , ,
'
'
. , , ,
.
, , ,
, .

. -
- .

,
"

2
1
9

00
:
3
94) .
(

354

., ...; X V/ , 2011, . 341- 363

"

, ,
. - . - .

;
; , ;
; ;
; (
) ; .
- .

, , , :
, , , , ;

,
;

;
"
( . 1998: 147- 148) .
, , /
, ,
.
: ( "
"
) . ,
,
( . 1991: 82- 83; . 1998: 216).
,
"
, "
, . . ,
,
"
. , , , .
, , .
, , ,
. ( ...)

: m aea / Cnaea / /
/ / -
( ,
, ).
. ,

 ...; XVI, 20 , . 341- 363

355

( )
, > .
: ( )

,
. ,
,
.

, ,
.
"
(. 1965: 130- 13 1) .

. Gl asovi u j eziku - - nemaj u samostalnu vrij ednost, ve su uvij ek u sl ubi j ezikog openj a, obezbj euj ui tanost i punou saopenj a, a na taj nain i samo sporazumij evanj e. M eutim,
kako j e u fi zikom smislu nj ihov karakter akustiki , oni mogu posj edovati i neke
r elati vno samostalne kvalitete: postoj e duboki vokali (o, u) i vi soki vokali (i , e),
tv rdi konzonanti (t.d, k, g ) i meki konzonanti (j , Ij , nj , m. , s), koj i u izvj esnim
k ombinacij ama mogu dobiti izrazito eufoniki karakter, a potpomognut i duinom

ili kratkoom vokala mogu zazavuati veoma melodiozno, kao na primj er, u an"
tievom st ihu: Puina plava spava, prohladni pada mrak... . Osim toga, izvj esne
kombinacij e glasov a mogu u j ednom odgovar aj uem kontekstu dobiti i sto ek spr esivnu vrij ednost: gomilanj e dubokoi h vokala, na primj er, moe da ostavi tmurni ,

sumorni i mukli utisak, kao u drugom j ednom stihu iz iste antieve pj esme: ,,S
"
uzdahom tuge duge ubog i moli puk ... (3. 1979: 90) .
,
. ( .

2000: 2 14- 2 17) .

.
' ' ' '

. , ,
, , , .

, , : ' ' . ,
, ,

.

356

., ...; XVI , 2011, . 34 1- 363

-
'
'
.
: , ,

'
.
'
"
,
; : , .
, ,
, , ,
, ,
;
, , . .
'

. ,
'
.

- .
=
!
[ ] . -
[ != ] .
() () , (
/ , ; - : ; .
/ p acnemu ) . [ != ]
,
,
. [ != ,
,
, . -
: [ != ] - ; [ != ]
.

.
( /,/ -/
. / pacneiuu )
- .
.

 ., ...; XVI, 2011, . 341- 363

357

'
=
, [ ! ] '
,
. , (
50%): /; / (2); . / .
: nnaea/ Cnaea,
,
: / ; / .
[ != ] , : , ,
.
: // (2) ;
// . :
// p acnemu .
245
99, 145. ,

. , :

, -

, 36 ,
(27 ) .
,
(7- 7- 10- 12) , ,
, ( 15 - 4 7 - 10) ;
, , ,
(2 - 15- 8- 2) . :
(7/ 15/2), (7/ 4/ 15),

, , ( 10/7/8),
, ,
( 12/ 10/2).
, , .
: 1. -/ / - /
; 2. -// - / ; 3. . -//-/; 4. . ue- ue/ a/p e-p e/a.

358

., ...; XV/, 2011, . 341- 363

12 , . 24 ,
, 40 ; (2),
( 10), (8), (4), ( 2).
, , , , + = 16, ; ,
, , ,

: + = 12; + = 12.

, , , , .
: .
. : , -
- .
,
'
'
,
'
'
'
'
'
'
.
- .
, ,
, , .
'
'

.

: - '
'
;
' '

,
,

,
"
, ( .
200: 2 14- 2 17) .

"

. , ,
.
, ,
, ,

 ., ,..; XVI , 2011, . 34 1- 363

359

, , . (2007)
, ()
,
() .

,
. ,
. ( ...) .
- -
,
: ,
.

, . (...)

. ,
(

). ,
, ,
.
( . 2007: 26- 27).

, ,
,
"
.
( 1955. ) ( 1958. ) .
- ,
"
,
. -

360

...; XVI, 2011, . 341- 363

.
( . , . ),
(. ),
(3. ) ,
(. ) ,
( . , . ), (.
"
) . (. )
( . ) ,
( . , . ,
3. , . , . , . ) . ,
"
( . ) .
"

: /

,
,
,

, , .
( ) (
"
) . , ,
"
,

: ( ) .

1974: Anti caAno, Osnove lingvistike stilistike, kolska knj iga, Zagreb.
1998: , , , (. , , .
11;

.
147
148) .

1971: . . , ,
, ,
, , .
1965: , - ,
, . X XV I ,

55
14
.
130
131).

9
0
,
,
(
,

 ., ...; X VI , 20 11, . 341- 363

36 1

1972 [ ' 19661: , , : . ,

, , , 1972,
236- 2 50; 1966. : Stuia z f ilol ogii pol skiej i
slovvi anskiej , V I , Warsza\ va, 1966, 2 13- 224.

2000: Novo Vukovi, Putevi stilsi t i ke idej e, Jasen, N i ki .

. 1964: Pierre Gui raud, Stilist ika, prev od sa francuskog Branko Dakula,
Veselin M aslea, Saraj ev o.
2007: , ,
, , .

1952: Petar Guberina, Zvuk i p okr et uj ezikit, Mati ca hr vatska, Zagreb.

1952a: Petar G uberina, Povezanost j ezinih elemenata, M atica hrv at ska, Z agreb .

1955: ,
"
, , ( , .
96- 102) .

"
2005 14 958) : , - , , . 12, , 1958, 583- 597,
: ,
,
, , 2005, 164- 174 .
1991 | ' 1955] : , , , ,
, , 199 1.

1975: , , , .
1973: , ,
, , .
2004/2006: , "
, . , , 2004, 48- 66; Cnucu ,
, , 2006, 223- 257.
1996/ 2003: , I l onoeuh
, .
"
II , , 1996, 79- 93; , , , 2003, 177- 196.

3 62

., ...; X VI, 2011, . 341- 363

2000/ 2003 : , ,
, V/ l - 2, , 2000, 127- 143;
, ,
, 2003, 197- 2 19 .

1979: Zdenko Lei, Jezik i knj ievno dj elo, Svj et lost , Saraj ev o.
1963: Tomo M areti, Gr amatika hr vatskoga i li srp skog a knj ievnog
j ezi ka, M at ica hrv atska, Z agreb.

"
1959 1960: Jevto Milovi, Vee na kolj u odAlekseantia, Radovi
Filozofskog fakulteta u Zadru, god. I , sv. 1, Zadar, 180- 186.
1997: , Teop uj a ,
, .
1967: Z or an M ii , Antolog ij a srp ske p oezij e, N o li t , Beograd.
1975: , , , .

2010: , , ,
.

2
3
1968 [ 1973, 1985) : Krunoslav Pranj i, Jezik i knj ievno dj elo. Ogledi
za l i ng vostil istiku anal izu knj ievni h t elcstova, Sk ol ska knj i ga, Zagr eb.
1960: , , , .

2005: , ,
"
: : 80 ,
"
, , , 74- 87.
1987 | ' 1962- 1963] : ,
"

, : ,

, , 1987, 15- 19, :

.
7

1962
1963
137
14 1.

,
,
,
,

2000: , :
, , , .
2001: , ,
, , , .
1998: , , , .

 . ...; XVI, 2011, . 341- 363

363

1974: Miloradorac, Slilistikasrpskohrvatskog knj ievnogj ezika, Nauna

knj iga, Beograd .

1949: Zdenko kreb, Znaenj e igre rij eima, Rad JAZU 278, Zagreb,
7 7 - 19 3 .

"
'
"
ANA LY SES OF ANTI S POEM NIGHT ON THE COA ST A N IN D I C A T O R O F T R E N D S O F L IN G U O - ST Y L I ST I C
D E V E L O PM E N T A M O N G T H E S E R B S

ummar y
'
"
"
Aleksa anti s poem Night on the Coast has for more than fi ft y years been a topic
of linguo-sty listic analy ses. Numerous analyses of this poem have i ntegrated all linguo"
r
styl st ic units and thei r discipli nes. Certain components and/or the whole struct u e of N ight
"
on t he Coast have been subj ect both to phonosty listic, morphosty l istic, semantic-sty list i c,
sy ntactic-sty l istic, textual -sty listic and graphosty !istic analyses. Those analy ses included
bot h the sty lematic level (that of structural defamil iarisation) and the sty Iogenic level (that
"
of functional value) of the linguist ic units under discussion. Thus the analyses of N ight
on the Coast" have i n the most explicit way demonstrated not only the possi bilities, but the
r
l
n
o
ential
of
inte
a
li
uo
sty listi es, which implies a simultaneous acceptance of both
t
s
g
p
g
sty l emat ic and of sty Iogenic criteria of linguistic units: from the phoneme (or even from the
distinctive feat ure) to t he connected text or discourse.

"
T heref ore we can j ustly conclude that the results of linguo sty listic analy ses of Night
"
on the Coast rather paved t he way f or Serbian l inguo-sty l i stics than applied the generally
accepted linguo-sty list ic crit eria in the analy sis of this poem.
M i l o M . K o va e v i