PRAVNI OKVIR AGRARNE POLITIKE

EVROPSKE UNIJE (*)

Autor: mr Duan Dabovi
Summery

Uvod
Istorijat

Definicija i instrumenti zajednike agrarne politike

Reforme zajednike agrarne politike

Zajednika agrarna politika i Svetska trgovinska organizacija

Agenda 2000

Zajednika agrarna politika i proirenje Evropske Unije

Zakljuak

Fusnote

Uvod
Poljoprivredi je u procesu stvaranja evropske zajednice dat poseban znaaj, naroito u prvoj
fazi razvoja Zajednice, kada su seanja na ratne oskudice bila jo uvek svea. Stoga je
Zajednika agrarna politika Evropske unije (ZAP) nastala prvenstveno iz tenje da se
zajednici obezbedi sigurnost u hrani, sa kontrolisanim cenama i kvalitetom. Na toj osnovi,
zajednica je, u dugom periodu, kroz zatitne cene, pruala snanu finansijsku podrku
proizvodnji osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Tokom 1980-tih, ova
proizvodnja je u velikoj meri premaila potrebe unutranjeg trita, tako da je zajednika
agrarna politika, od 1992. godine, u fazi reformi, sa ciljem da se smanje izdvajanja iz
zajednikog budeta i proizvoai uglavnom prepuste trinim uslovima, uz usmeravanje
finansijske podrke na ekstenzivnu proizvodnju, zatitu okoline i razvoj zaostalih regiona.
Sadanji znaaj zajednike agrarne politike ne predstavlja samo odraz najveeg udela u
budetu Unije (oko 50 odsto), ve i broja poljoprivrednika (6,7 miliona), povrine
poljoprivrednog zemljita (130 miliona hektara), kao i simbolikog znaenja ove oblasti i
prenesenog suvereniteta po ovom pitanju sa nacionalnog nivoa na nivo zajednice (1). Osim
toga, znaaj zajednike agrarne politike se zasniva i na injenici da je u direktnoj relaciji sa
zajednikim tritem i Evropskom monetarnom unijom, to predstavlja dve osnovne oblasti
na kojima se zasniva evropska integracija.

Pravnu regulativu zajednike agrarne politike ine sporazumi o ureenju zajednice, koji
utvruju opte ciljeve, principe i mehanizme zajednike agrarne politike, kao i posebni propisi
kojima se reguliu pojedina konkretna pitanja u oblastima proizvodnje, trgovine i prerade
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda (2).
Istorijat
Rimski sporazum kojim se konstituie Evropska ekonomska zajednica, iz 1957. godine,
sadravao je odredbe o poljoprivredi, ali mehanizmi zajednike agrarne politike tada nisu bili
definisani. Sporazum je samo utvrdio ciljeve zajednike agrarne politike (lan 39.) i
deklarisao da je poljoprivreda ukljuena u zajedniko trite.
Koncept mehanizama zajednike agrarne politike je usaglaen na Stresa konferenciji u julu
1958. godine, a 1960. godine, prihvaen od strane est tadanjih drava lanica (3). Dve
godine kasnije, EZ je usvojila inicijalni paket mera u oblasti poljoprivrede, ukljuujui
odreivanje est sektora koji e biti podloni zajednikoj organizaciji trita (4). Osim toga,
osnovan je Poljoprivredni garantni fond i utvrena finansijska pravila. ime je postavljena
osnova za politiku cena i trite poljoprivrednih proizvoda.
Od tada, u ovoj oblasti je sprovedeno niz reformi, od kojih su najznaajnije: Sporazum o
konstituisanju Evropske zajednice (1992. godine); Sporazum GATT kao rezultat Urugvajske
runde (1994. godine); i Agenda 2000 (1999. godine).
Definicija i instrumenti zajednike agrarne politike
Pravna osnova zajednike agrarne politike EU definisana je lanovima 32. do 38. Sporazuma
o konstituisanju Evropske zajednice. Ranije lanove 44, 45. i 47. Sporazum je ponitio kao
prevaziene.
U lanu 33. (raniji lan 39.) stav 1. Sporazuma postavljaeni su dugoroni ciljevi koje bi
trebalo da postigne zajednika agrarna politika. To su: 1) Podizanje poljoprivredne
produktivnosti promovisanjem tehnikog progresa, uz osiguranje racionalnog razvoja
poljoprivredne proizvodnje i optimalnog korienja faktora proizvodnje, posebno radne
snage; 2) Obezbeivanje povoljnog ivotnog standarda za poljoprivrednu populaciju, naroito
podizanje primanja osoba lino angaovanih u poljoprivredi; 3) Stabilizacija trita; 4)
Sigurnost snabdevanja; i 5) Sigurnost da e se potroai snabdevati po prihvatljivim cenama.
Da bi se omoguilo ostvarivanje postavljenih ciljeva, lanom 34. je propisano osnivanje
zajednikih organizacija trita (ZOT) koje, u zavisnosti od proizvoda, mogu biti u formi
zajednikih pravila o konkurenciji, u formi obavezne koordinacije nacionalnih trinih
organizacija, ili pak u formi evropske trine organizacije. Od est proizvoda za koliko su na
poetku ezdesetih godina bile uspostavljene, ZOT sada obuhvataju skoro sve poljoprivredne
proizvode, odnosno grupe proizvoda. Time su postavljeni osnovni instrumenti zajednikog
trita poljoprivrednih proizvoda, koji spreavaju prepreke u unutranjoj trgovini i odravaju
zajedniku carinsku barijeru prema treim zemljama.
Pri tom, tri osnovna principa, definisana jo 1962. godine, na kojima se bazira zajednika
agrarna politika i, samim tim, zajednike organizacije trita su:

1. Jedinstveno trite koje ima dva znaenja: a) primenu (na poljoprivredne prozvode) pravila
o slobodnom proteku roba izmeu zemalja lanica, i b) odreivanje zajednikih cena i
pomoi, bez obzira gde je sedite ekonomskog subjekta. Korektna primena ovog principa
zahteva zajedniko regulisanje cena, isplaivanja pomoi i pravila konkurencije,
harmonizovane propise o zdravstvenom osiguranju i administrativnim procedurama, kao i
zajedniku spoljnotrgovinsku politiku;
2. Prioritetnost Unije: Ovaj princip se obezbeuje aktivnostima na dva nivoa: a) kroz davanje
prioriteta poljoprivrednim proizvodima iz Unije u odnosu na uvozne proizvode i b) kroz
zatitu unutranjeg trita od poremeaja izazvanih nekontrolisanim uvozom poljoprivrednih
proizvoda sa niskim cenama, kao i od poremeaja na svetskom tritu. Osnovni cilj ovog
principa je da zatiti proizvodnju unutar Unije od ugroavanja uvozom iz treih zemalja. Za
sprovoenje datog cilja kao mehanizmi zatite koriste se posebne uvozne dabine i izvozni
povraaji. Ovi mehanizmi se ne primenjuju za sve osetljive proizvode, ve samo za one sa
najviom stopom zatite, dok se za ostale primenjuje standardni sistem carinskih dabina.
Meutim, ovaj princip nikada nije primenjivan apsolutno i bezuslovno, to potvruje i
nekoliko izuzetaka (npr. Lome Konvencija, Opti sistem preferencijala, koncesije
mediteranskim zemljama, ili, poslednji, Sporazum o poljoprivredi Urugvajske runde GATT,
koji je doveo do nestanka varijabilne posebne dabine i sniavanja podsticaja izvoza po
vrednosti i koliini ime se umanjuju prioritetnost Unije u pogledu konkurentnosti na
domaem i svetskom tritu).
3. Finansijska solidarnost: Trokovi koji proizilaze iz primene zajednike agrarne politike
moraju biti podeljeni meu svim zemljama lanicama, bez obzira na njihov nacionalni interes.
Stoga je jo 1962. goidine osnovan Evropski poljoprivredni garantni i usmeravajui fond (5),
koji se sastoji od Garantnog odseka i Odseka za usmeravanje. Nakon Agende 2000 Garantni
odsek u potpunosti i ekskluzivno finansira trokove zajednikih organizacija trita, odnosno
mere koje imaju za cilj regulisanje poljoprivrednog trita Unije, kao i povraaje od izvoza u
tree zemlje. Zavisno od proizvoda, aktivnosti mogu biti u formi interventnih cena, podrke
proizvodnji (premija), kompenzacione pomoi za smanjenje proizvodnje, ili u vidu pomoi za
skladitenje. Osim toga, ovaj odsek finansira i zatitu bilja i ivotinja, propagiranje zajednike
agrarne politike i druge aktivnosti, kao to su neki vidovi podrke ruralnom razvoju (osim u
okviru Zajednike inicijative za ruralni razvoj). S druge strane, Odsek za usmeravanje
omoguava kontinuirano finansiranje zajednikih i nacionalnih mera ruralnog razvoja na
osnovu Zajednike inicijative za ruralni razvoj. Savet je 1992. godine odluio da sva
izdvajanja za poljoprivredu budu obuhvaena Fondom, osim izdvajanja za ribarstvo, kao i za
naknadu zemljama lanicama za smanjenje cene lagerovanja poljoprivrednih proizvoda.
Namera je bila da se time ogranie izdvajanja za poljoprivredu na udeo u ukupnom budetu.
Reforme zajednike agrarne politike
U prethodnom periodu, zajednika agrarna politika je uspela da postigne inicijalne ciljeve koji
su joj postavljeni: poveana je proizvodnja, podignuta produktivnost, stabilizovano je
unutranje trite, osigurano snabdevanje i zatieni proizvoai od turbulencija na svetskom
tritu. Meutim, uporedo sa pozitivnim, pojavili su se i negativni efekti ovih mera. Pre svega,
proizvodnja je u velikoj meri nadmaila potrebe unutranjeg trita stvarajui ogromne robne
vikove, tako da su izdvajanja za podrku poljoprivredi eksponencijalno rasla. Iz tog razloga,
zajednika agrarna politika je u svojoj etvorodecenijskoj istoriji prola kroz nekoliko
reformi.

Do prvog pokuaja reforme ZAP dolo je samo deset godina nakon njenog uspostavljanja.
Naime, 1968. godine, Komisija je objavila Memorandum o reformi ZAP, poznat kao i
Menoltov plan (prema Siko Menoltu, tadanjem potpredsedniku Komisije odgovornom
za sprovoenje zajednike agrarne politike). Plan je predviao smanjenje broja zaposlenih u
poljoprivredi i ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, kako bi se poveala produktivnost.
Tokom 1972. godine, u ZAP su uvedene strukturne mere, sa ciljem da se modernizuje oblast
poljoprivrede. Meutim, pored kontinuiranih strukturnih izmena tokom naredne decenije,
osnovni problem je i dalje ostao odnos ponude i potranje na tritu poljoprivrednih
proizvoda nije bio izbalansiran, rezultujui neprekidan porast robnih vikova. Stoga je
Komisija 1983. godine, utvrdila radikalnu reformu koja je bila predstavljena dve godine
kasnije kao Zeleni papir na temu Perspektive zajednike agrarne politike (1985.). Zeleni
papir je imao za cilj da izjednai ponudu i tranju, da uvede nove naine redukovanja
proizvodnje u najugroenijim sektorima i da analizira alternativna reenja za budunost ZAP.
Evropski savet je 1988. godine, prihvatio paket reformskih mera, ukljuujui vodi
poljoprivrednih trokova, koji je ograniio procenat izdvajanja za poljoprivredu od ukupnog
budeta zajednice.
Komisija je 1991. godine, sa Rej Mekerijem kao Komesarom za poljoprivredu, iznela dva
predloga za diskusiju o razvoju i reformi ZAP. Ovi predlozi su bili osnova za politiki
dogovor o reformi ZAP, koji je Savet usvojio 21. maja 1992. godine. Upravo je navedena
reforma oznaila prekretnicu u razvoju zajednike agrarne politike, time to je predvieno
sniavanje cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kako bi se omoguila njihova
konkurentnost na unutranjem i svetskom tritu, dok su farmerima snieni prihodi
kompenzovani direktnim plaanjima. Osim toga, ova reforma je uvela dodatne mere za
ureenje trita, kao i za zatitu okoline.
Reforma iz 1992. godine, ocenjena je kao uspena, obzirom da je proizvela znaajne pozitivne
efekte na poljoprivredu Unije. Meutim, meunarodni drutveno-ekonomski uslovi u
narednim godinama, koji su rezultovali novom rundom pregovora u okviru GATT, iziskivali
su dalje usklaivanje ZAP, odnosno novu reformu.
Zajednika agrarna politika i Svetska trgovinska organizacija
Kao najvei svetski uvoznik i drugi najvei izvoznik poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda EU pridaje poseban znaaj meunarodnim pravilima kojima se regulie promet
ovih proizvoda. Stoga je EU lan Svetske trgovinske organizacije od njenog osnivanja 1994.
godine, prihvativi u paketu GATT 1994, pored ostalih sporazuma, Sporazum o poljoprivredi
i Sporazum o sanitarnim i fito-sanitarnim merama.
U okviru Urugvajske rude GATT, u oblasti prometa poljoprivrednim proizvodima regulisane
su tri grupe pitanja: pristup tritu, odnosno carinske koncesije; b) interna podrka
(subvencije) proizvodnje; i v) izvozne subvencije.
U pogledu pristupa tritu zemlje potpisnice su se obavezale da sprovedu tarifikaciju, odnosno
transformaciju necarinskih mera zatite u carine izraunavanjem procentualne razlike izmeu
domaih i svetskih (t.j. uvoznih) cena poljoprivrednih proizvoda u odreenom periodu. Tako
dobijene carinske stope u koje se uraunavaju postojee carinske stope i posebne dabine na
uvoz poljoprivrednih proizvoda trebalo je smanjiti za 36 odsto (za razvijene zemlje) u odnosu

na referentni period 1988-1990., i to u estogodinjem periodu 1995-2000. godina, pri emu je

minimalno snienje za svaki proizvod iznosilo 10 odsto (6).
GATT 1994 je predvideo da se i za direktne subvencije poljoprivrednim proizvoaima (tzv.
mere iz ilibarske kutije), kao i u sluaju uvoznih dabina, prethodno, primenom
specifinog mehanizma (AMS) sprovede izraunavanje ukupnih mera direktne finansijske
podrke. Ovako dobijene vrednosti razvijene zemlje trebalo je da smanje za 20 procenata u
odnosu na isti referentni period (1988-1990) i u istom periodu kao i za carinske stope (19952000). Od obaveze smanjenja iskljuene su mere koje minimalno utiu na trgovinu (tzv.
mere zelene kutije), kao to su opte usluge vlade u domenu istraivanja, kontrole bolesti,
bezbednosti u hrani, infrastrukturne delatnosti itd (7).
Takoe, EU je ovim sporazumima preuzela obavezu sniavanja, u predvienom periodu od
est godina, i izvoznih subvencija, i to za 36 odsto u pogledu vrednosati i za 21 odsto u
pogledu koliina subvencionisanog izvoza (u odnosu na referenti period) (8).
U oktobru 1999. godine, ministri poljoprivrede drava lanica EU sporazumeli su se o
zajednikom stavu povodom predstojee Milenijumske runde pregovora u okviru Svetske
trgovinske organizacije, koja je poela u martu 2000. godine, a predvieno je da traje tri
godine. Generalno, u ovim pregovorima pristup EU se bazira na razvojnom planu Agenda
2000, odnosno omoguavanju postizanja dugoronih ciljeva u oblasti poljoprivrede koji su u
ovom dokumentu navedeni. U tom smislu, interes EU je da se povea panja o netrgovinskim
aspektima poljoprivrede, obzirom da poljoprivreda ima multifunkcionalnu ulogu, odnosno da,
osim proizvodnje hrane, ima uticaj i na ouvanje okoline, kvalitet i sigurnost hrane, zatitu
ivotinja itd., zatim da se u najveoj moguoj meri olaka pristup tritima, odnosno da se
ukinu ili snize carinske barijere, kao i da se proiri status posebnog tretmana za zemlje u
razvoju, imajui u vidu veliki znaaj poljoprivrede u ovim zemljama.
Agenda 2000
U julu 1997. godine, Komisija je predloila reformu ZAP u okviru plana Agenda 2000 (9),
koji je predstavljao projekciju razvoja poljoprivrede EU u periodu 2000-2006. godine,
uzimajui u obzir oekivano proirivanje zajednice. Pregovori i sporazum o reformi
zajednike agrarne politike zakljueni su na Berlinskom Evropskom Savetu u martu iste
godine. Ovim planom se produbljuje i proiruje reforma iz 1992. godine, zamenom sistema
podrke poljoprivredi kroz zatitne cene sistemom direktnih plaanja farmerima. Ovaj sistem
se pokazao kao uspean, obzirom da je uspeo da smanji vikove proizvodnje i kontrolie
izdvajanja za podrku proizvodnji, bez ugroavanja planiranog prosenog rasta prihoda
farmera od 4,5 odsto godinje. Kao drugi stub nove agrarne politike prediena je snana
podrka ruralnom razvoju, to obuhvata razvoj marginalizovanih poljoprivrednih podruja
(kao to su bive kolonije na malim ostrvima), obuka mladih farmera itd.
Osim toga, Agenda 2000 je utvrdila aktivnosti u pravcu jaanja konkurentnosti
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda poreklom iz Unije na unutranjem i svetskom
tritu, pronalaenja alternativnih zaposlenja i izvora prihoda za farmere, integrisanja
ekolokih i strukturalnih aspekata u ZAP, unapreenja kvaliteta i sigurnosti hrane i u pravcu
pojednostavljenja agrarne regulative kako bi se sistem propisa uinio transparentnim i
pristupanim.

Agendom 2000 predvieno je da izdvajanja za poljoprivredu u periodu 2000-2006. iznose

proseno oko 40,5 milijardi evra godinje, od ega je za ruralni razvoj predvieno 4 milijarde
eura na godinjem nivou, s tim to bi se izdvajanja iz godine u godinu permanentno
smanjivala .
Nedavno je Franc Filer, komesar za poljoprivredu predstavio Komisiji svoj radikalni plan
finansiranja agrarne politike EU, kojim je od 2004. godine, planirano smanjivanje direktnih
subvencija farmerima za tri odsto godinje. Time bi 2010. godine smanjivanje iznosilo 20
procenata, a ovaj uteeni novac, prema planu Filera, bio bi usmeren u ruralni razvoj. Drugi
vaan cilj reforme je smanjenje garantovanih cena odreenih poljoprivrednih proizvoda, ime
bi se omoguilo osetno smanjivanje cena itarica (to bi EU obezbedilo odline pozicije u
predstojeim pregovorima o poljoprivredi u okviru Svetske trgovinske organizacije). Uslov
za dobijanje subvencija bila bi obaveza da se unapreuje zatita ivotne sredine, zatita
ivotinja i podie kvalitet proizvedene hrane.
Najvei protivnici ovako radikalne reforme su Francuska, panija i Grka, obzirom da su te
tri drave najvei korisnici budeta Unije za poljoprivredu - panije je prema podacima za
2000. godinu, dobila 2,51 milijardu evra, Francuska 2,32 milijarde evra, a Grka 1,98
milijardi evra. Francuska se, pri tome, poziva na sporzum Agenda 2000, upozoravajui da bi
predloena dinamika smanjivanja od tri odsto godinje ugrozila egzistenciju najmanje 200
hiljada francuskih farmera. Protivnici ove reforme kao argument istiu da je predsednik SAD
Dord Bu obeao amerikim farmerima dodatne subvencije u godinjem iznosu od 6,4
milijardi dolara, to bi smanjilo konkurentnost evropskih proizvoaa na svetskom tritu.
S druge strane, Filerovu reformu snano podrava Nemaka koja za sprovoenje zajednike
agrarne politike izdvaja najvie (4,33 milijardi evra), a slede je Velika Britanija (2,29 milijardi
evra) i Holandija (1,12 milijardi evra). Vlada Nemake ak smatra da predloeni reformski
paket nije dovoljno radikalan i da e, njegovom primenom, izdvajanja za poljoprivredu u
zajednikom budetu biti manja samo za oko 200 miliona evra (10).
Zajednika agrarna politika i proirenje Evropske Unije
Postupak pristupanja EU je u toku za deset drava kandidata, od kojih su po ekonomskoj
perspektivi najznaajnije zemlje Centralne i Istone Evrope. U oblasti poljoprivrede, oekuje
se da e proirenje Zajednice skoro duplirati radnu snagu i obradivu povrinu, kao i da e
unutranjem tritu dodati preko 100 miliona potroaa. S druge strane, proirenje e novim
dravama lanicama omoguiti da efikasno koriste svoje poljoprivedne potencijale. Meutim,
neophodno je da zemlje kandidati prethodno ispune mnogobrojne uslove u pogledu
prestrukturiranja i modernizacije svog agrarnog sektora.
EU aktivno podrava proces prestrukturiranja u dravama kandidatima, nudei u tom pravcu
razliite instrumente. U oblasti poljoprivrede, EU je zemljama kandidatima ponudila
Poseban program pristupanja za poljoprivredu i ruralni razvoj za koji je izdvojeno 520
miliona eura za estogodinji period. Ovaj program, bazira se na planu Agenda 2000 i
osmiljen je da bi pomogao dravama kandidatima u unapreenju svoje poljoprivrede, kako bi
se uspostavio adekvatan okvir za podrku odrivog poljoprivrednog i ruralnog razvoja, reili
problemi koji ometaju dugorono usklaivanje poljoprivrede i ruralnih oblasti i pomogla
implementacija acquis communautaire u oblasti poljoprivrede.

SRJ je pristupanje Evropskoj Uniji postavila kao svoj dugoroni strateki cilj. Na sastanaku
konsultativne grupe SRJ i EU u julu ove godine u Beogradu, ocenjeno je da aktivnosti na
dogovorima oko harmonizacije naeg trita teku uspeno i odlueno da se pristupi izradi
studije o izvodljivosti prikljuenja nae zemlje EU. Nakon predstavljanja studije, otpoeli bi
pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji ije se zakljuivanje moe oekivati
poetkom 2003. godine, da bi formalnu kandidaturu za EU, ako sve bude teklo predvienom
dinamikom, mogli da ostvarimo 2004. ili najkasnije 2005. godine. Na sastanku je utvren i
akcioni plan harmonizacije koji se poklapa sa konstituisanjem nove zajednike drave Srbije i
Crne Gore. U oblasti poljoprivrede, akcioni plan predia harmonizovanje modela uvozna
zatite u roku od tri godine, dok bi se harmonizacija propisa po pitanju internih i izvoznih
subvencija izvela u sklopu harmonizacije sa pravilima STO. Osim toga, ve je izvrena
harmonizacija nekih od pravilnika o kvalitetu robe, a u toku je i usaglaavanje propisa o
zatiti ivotinja i bilja.
Zakljuak
Poljoprivreda za EU predstavlja pitanje od izuzetnog znaaja jo od osnivanja Zajednice
Rimskim sporazumom iz 1957. godine. Zajednika agrarna politika, uspostavljena 1962.
godine, osnivanjem zajednikih organizacija trita, pretrpela je u svojoj istoriji vie reformi
koje se, generalno, mogu podvesti u dve faze. U prvoj, zajednika agrarna politika je imala za
cilj da povea produktivnost i obezbedi povoljan ivotni standard farmera. U ovom periodu,
podrka poljoprivredi je davana kroz sistem zatitnih cena, to je vremenom dovelo do
ispunjenja zadatih ciljeva, ali i poremeaja odnosa ponude i tranje na unutranjem tritu,
odnosno permanentnog rasta robnih vikova i budetskih trokova. Drugu fazu razvoja
zajednike agrarne politike EU, koja je institucionalizovana Sporazumom iz 1992. godine,
karakterie prelazak davanja podrke poljoprivredi sa sistema zatitnih cena na sistem
direktnih plaanja proizvoaima, uz permanentno sniavanje ovih idataka i usmeravanje
pomoi na ruralni razvoj. U okviru paketa GATT 1994, EU se obavezala na smanjivanje
uvozne zatite i internih i izvoznih subvencija, kao i na potovanje meunarodnih pravila o
zatiti ivotinja i bilja. Sporazum Agenda 2000 produbljuje i proiruje zapoetu reformu,
redukujui direktna plaanja farmerima uz zalaganje za ruralni razvoj i uzimajui u obzir
planirano proirenje Unije zemljama Centralne i Istone Evrope. SRJ (odnosno Srbija i Crna
Gora) je u fazi priprema za zakljuivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa EU, te je
ve zapoeta harmonizacija propisa u oblasti poljoprivrede.
Fusnote:
1. Baza podataka: European Commission
(http://europa.eu.int/comm/agriculture/agrista/index_en.htm),
2. Obzirom da EU poljoprivredi pridaje posebnu panju, u ovoj oblasti je pravna regulativa
najbrojnija i najsloenija. Stoga se radi lakeg snalaenja i pristupa propisima, pojavila
potreba za konsolidovanjem instrumenata u jedan dokument. Ovakvi dokumenti nemaju
slubenu vanost i ne objavljuju se u slubenom listu, ve slue zainteresovanima za
informaciju o odreenom pitanju. Inicijativu za konsolidovanje propisa pokrenuo je
Sekretarijat za poljoprivredu, a ovaj projekat je zapoeo 1999. godine, i sigurno e potrajati
jo nekoliko godina, iako je veliki broj dokumenata ve dostupan.
3. Nemaka, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija (zemlje potpisnice Rimskog
sporazuma);

4. est grupa osetljivih proizvoda za koje e se na nivou Unije voditi zajednika politika
(itarice, svinje, jaja, ivina, voe i povre, vino);
5. Glossary of the Common Agricultural Policy and the Agenda 2000 Reform (European
Parliament, 1999), str. 5;
6. lan II GATT 1994, l. 5. Sporazuma o poljoprivredi;
7. lanovi 6. i 7. i Aneksi II, III i IV Sporazuma o poljoprivredi;
8. lanovi 9-11. Sporazuma o poljoprivredi;
9. Agenda 2000: Strenghtening the Union and preparing enlargement
(http://europa.eu.int/comm/agenda2000/index_en.htm),
10. Raki, : Manje Marksa, vie trita (Politika, 13.7.2002., str. A4).

* Referat na XV susretu Kopaonicke skole prirodnog prava ("Pravni zivot",

br. 12/2002, str. 501-510).

Dusan Dabovic, 2002.

Gore ^

Home > Teorija > Pravni okvir agrarne politike EU

E-mail | Home

Harmonizacija propisa SR Jugoslavije u procesu

pristupanja STO
- sa posebnim osvrtom na oblast poljoprivrede - (*)
Autor: mr Dusan Dabovic

Summary

Uvod
Opsti spoljnotrgovinski rezim
Poljoprivreda
Agroekonomske mere
Sanitarne i fito-sanitarne mere
Zakljucak
Fusnote

1. UVOD

Svetska trgovinska organizacija (u daljem tekstu: STO) je najmladja

organizacija Ujedinjenih nacija, organizaciono proizasla iz GATT-a (1) 1994.
godine (2). Osnovni cilj STO-a je stvaranje uslova za povecanje
transparentnosti i deregulacije svetskog trzista. U tom smislu, drzave koje
pristupaju ovoj organizaciji, odnosno potpisnice Sporazuma o formiranju
STO-a (3) i posebnih sporazuma na kojima se STO zasniva, u obavezi su da
prilagode ovim sporazumima svoju ekonomsku politiku i odgovarajuce
propise.
SR Jugoslavija je, iz poznatih razloga, iskljucena iz Urugvajske runde, a
nakon suspenzije medjunarodnih sankcija nas zahtev za prijem iz 1996.
godine nije iznet na Generalni savet STO-a usled nepostojanja konsenzusa
zemalja clanica o njegovom prihvatanju. Medjutim, pocetkom ove godine,
formirana je nova vladina Medjuresorska komisija za pristupanje SR
Jugoslavije STO-u, na cijem je celu savezni ministar za ekonomske odnose
sa inostranstvom, kao i potkomisije za poljoprivredu, usluge i
telekomunikacije i ostvarena je puna saradnja sa organima STO-a na
pripremi potrebnih dokumenata (4).

2. OPSTI SPOLJNOTRGOVINSKI REZIM

Memorandum o spoljnotrgovinskom rezimu zemlje pristupnice, koji se

podnosi Radnoj grupi za prijem, mora da, pored pored opsteg predstavljanja

njene privrede, ekonomske politike i spoljne trgovine, sadrzi i spisak

relevantnih propisa, zakonodavne programe i planove za izmenu
odgovarajuce regulative kao i opis sudskih, arbitraznih i administrativnih
organa i postupaka koji se odnoe na ovu oblast.
Savezna vlada je reformu naseg ekonomskog sistema i proces harmonizacije
propisa sa zahtevima STO-a i, istovremeno, Evropske unije, zapocela krajem
prosle godine izmenama rezima spoljnotrgovinskog poslovanja koje su
stupile na snagu 1. januara ove godine. Izmenama Zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju izbrisane su odredbe kojima je propisana
obaveza upisa u Registar prava za obavljanje uvoza i izvoza (5), i clan koji je
obavezivao preduzeca i druga pravna lica da uz zahtev za upis u Registar
podnosi dokaz da na svom deviznom racunu kod ovlascene banke imaju
najmanje 10.000 DEM, poslovne prostorije sa odgovarajucim uredjajima i
opremom i najmanje tri zaposlena (6).
Osim toga, donete su i izmene Zakona o deviznom poslovanju (7), tako da je
pruzena mogucnost da se vrednosti utvrdjene u ugovorima iskazuju u stranoj
valuti, a ovlascenim bankama u zemlji je omoguceno da odobravaju devizne
kredite za uvoz opreme i rezervnih delova za odrzavanje te opreme. Takodje,
ukinuta je obaveza uvoznika da Narodnoj banci Jugoslavije uplate 10 odsto
vrednosti uvoza i obaveza izvoznika da NBJ prodaju pet procenata deviznog
priliva.
Novim Zakonom o carinskoj tarifi (8) i izmenama Zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju (9) i Carinskog zakona (10), koji su stupili
na snagu 1. juna ove godine, uvazen je osnovni princip STO-a da carina
predstavlja primarni instrument zastite domace proizvodnje, odnosno
izvr{ena je liberalizacija uvoza i izvoza smanjenjem rezimskih ogranicenja
na minimum.
Naime, dozvole su sada potrebne za uvoz samo proizvoda crne metalurgije, a
kvantitativna i vrednosna ogranicenja za uvoz (kvote) su ukinuta. Novi
carinski tarifnik ima 8.545 pozicija, smanjenje carinskih stopa je usvojeno za
oko 7.050 vrsta robe, za oko 1.100 ostale su po starom, a povecane su
priblizno za 350 pozicija, tako da je prosecna carinska stopa smanjena sa
14,4 na 9,4 odsto. Umesto ranijih 36 carinskih stopa u intervalu do 40
procenata, predvidjeno je samo sest: od jedan, pet, 10, 20 i 30 odsto (11).
Takodje, smanjena je dazbina za carinsko evidentiranje sa dosadasnjih jedan
na pola procenta, a opsta carinska stopa koja je vazila za uvoz predmeta za
licnu upotrebu smanjena je sa 15 na 10 odsto.
Prilikom odredjivanja carinskih stopa, zakonodavac je posao od principa da
one budu najnize za sirovine i reprodukcioni materijal, veci stepen zastite
uziva oprema, a najvece carine su odredjene za luksuznu robu. Carinske

stope su, pri tom, povecane za uvoz one robe koja je ranije imala
kvantitativno ogranicenje. Tako je za sirovine i repromaterijal koji se ne
proizvodi u nasoj zemlji odredjena carinska stopa od jedan odsto, za robu sa
istom namenom koja se proizvodi u nas u dovoljnoj kolicini stopa iznosi pet
procenata, a po istom principu se carine i rezervni delovi, u zavisnosti da li
se proizvode u zemqi, odnosno da li se proizvode u dovoljnoj kolicini.
Oprema koja se ne proizvodi u Jugoslaviji ima najnizu carinsku stopu od
jedan odsto, a ako se proizvodi u nasim fabrikama u dovoljnoj kolicini,
carinice se po stopi od 10 odsto.
Po stopi od 10 procenata carine se proizvodi siroke potrosnje koji
istovremeno mogu biti repromaterijal, a ne proizvode se u zemlji. Stopa
carine od 15 odsto rezervisana je za uvezenu stranu robu siroke potrosnje ciji
nedostatak direktno utice na standard stanovnistva, dok proizvodi namenjeni
sirokoj potrosnji kakvi se proizvode u nas imaju carinsku stopu od 20 odsto.
Za robu siroke potrosnje koja predstavlja luksuzne proizvode, kao i za
proizvode koji su ranije bili zasticeni restriktivnim rezimom uvoza putem
kvantitativnih ogranicenja i dozvola, predvidjena je maksimalna carinska
stopa od 30 odsto.

3. Poljoprivreda

Pregovori o pristupu STO-u u oblasti poljoprivrede baziraju se na

Sporazumu o poljoprivredi (12), Sporazumu o subvencijama (13),
Sporazumu o sanitarnim i fitosanitarnim merama (14) i Ministarskoj
deklaraciji u vezi mogu}ih negativnih efekata programa reforme na polozaj
najmanje razvijenih zemalja u razvoju i zemaqa u razvoju neto uvoznica
hrane (15).

3.1. Agroekonomske mere

Sustinu Sporazuma o poljoprivredi cini klasifikacija svih mera agrarne

politike koje podlezu obavezi smanjivanja i multilateralne kontrole u tri
grupe: 1) pristup trzistu, odnosno carinske koncesije; 2) interna podr{ka ili
subvencija proizvodnje; i 3) podsticanje izvoza.

U pogledu pristupa trzistu Sporazumom je predvidjena obaveza tzv.

tarifikacije, tj. transformacije necarinskih mera zastite u carine
izracunavanjem procentualne razlike izme|u domacih i svetskih (tj. uvoznih)
cena poljoprivrednih proizvoda u periodu 1986-1988. godine. Tako dobijene
carine u koje se uracunavaju i normalne stope carina i vancarinske da`bine
na uvoz poljoprivrednih proizvoda podlezu obavezi smanjenja i
konsolidacije. Snizenje ovako dobijenih carina za razvijene zemlje treba da
iznosi 36 odsto i da bude sprovedeno za sest godina (1995-2000.), dok za
zemlje u razvoju procenat snizenja treba da iznosi 24 procenta u roku od 10
godina (1995-2004.) (16). Pri tom, minimalno snizenje za svaki pojedinacni
proizvod treba da iznosi 15 odsto za razvijene zemqe, a 10 odsto za zemlje u
razvoju. Nerazvijene zemlje, medjutim, nemaju obavezu snizavanja carina
(17).
Za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu industriju,
proizvodjace prirodnih alkoholnih i bezalkoholnih pica, kao i proizvodjace
sokova, novim Zakonom o carinskoj tarifi predvidjen je najvisi stepen
zastite. Ukupno 655 proizvoda za koje zakon predvidja najvisu stopu od 30
odsto, sto cini 7,67 odsto svih tarifnih brojeva, 243, ili jedna trecina, odnosi
se na poqoprivredne proizvode. Ipak i u ovoj oblasti su snizene carinske
stope, te je prosecna carinska stopa za poljoprivredne proizvode i
preradjevine smanjena sa 22,61 na 16,76 odsto, odnosno za oko 25
procenata.
Najvisa carinska stopa od 30 procenata je odredjena za meso, preradjevine,
konzervisane proizvode od mesa, mesne i druge klanicne proizvode, sir,
pastrmke, soju, zitarice, brasno, mast, margarin sve vrste cokolade, bonbone,
slad, prehrambene proizvode od brasna, hleb, pecivo i zacine, kao i za
mineralnu vodu, vina, alkoholna pica i duvan.
Osim carinske stope po carinskoj tarifi na uvoz pojedinih poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda zaracunava se i posebna dazbina (prelevman) u
fiksnom iznosu po jedinici mere (18), a na uvoz voca i povrca jos i sezonska
carina po stopi od 20 odsto (19). Stoga je, u postupku primene Sporazuma,
neophodno prethodno izvrsiti tarifikaciju svih uvoznih dazbina, a zatim datu
stopu snizavati do predvidjenog nivoa. U svakom slucaju, tokom
pregovarackog procesa postoji mogucnost iznosenja nekih nacionalnih
specificnosti zbog kojih bi se mogao dobiti poseban tretman za pojedine
proizvode. Naime, Sporazum sadrzi klauzulu "o posebnom tretmanu", koja
omogucava da se iz netrgovinskih razloga - kao sto su sigurnost u hrani i
zastita zivotne sredine - zadrzi postojeca restrikcija uvoza za neki
pojedinacni proizvod, tj. da se on izuzme od obaveze tarifikacije sve do kraja
sprovodjenja Sprazuma, ali samo pod uslovima: 1) da se radi o uvozu onog
primarnog poljoprivrednog proizvoda koji je, u periodu 1986-1988,
ucestvovao sa manje od 3 odsto u ukupnoj domacoj potrosnji tih proizvoda;

2) da tim proizvodima nisu odobravane izvozne subvencije pocev od 1986.

godine: 3) da su se efektivne mere ogranicenja proizvodwe primenjivale na
primarni poljoprivredni proizvod: da je u prvoj godini sprovodjenja
Sporazuma obezbedjen minimalan pristup za takav poljoprivredni proizvod
na nivou od cetiri odsto od domace potrosnjne datog proizvoda i da je
godisnje rastao do osam odsto na kraju perioda sprovodjenja (20).
Sporazum predvidja da smanjenje direktnih subvencija poljoprivrednim
proiavodjacima (u terminologiji STO-a uobicajen je naziv "mere iz
cilibarske kutije") iziskuje, kao i u slucaju uvoznih dazbina, prethodno
izracunavanje ukupnih mera direktne finansijske podrske primenom
specificnog mehanizma (21). Vrednosti koje se dobiju pomocu ovog
mehanizma podvrgavaju se obavezi smanjenja po stopi od 20 odsto za
razvijene zemlje odnosno, od 13 procenta za zemlje u razvoju, pri tom, rok
za implementaciju iznosi, kao i za smanjenje uvoznih dazbina 6 godina
(1995-2000.) za razvijene zemlje i 10 godina (1995-2004.) za zemlje u
razvoju.
Od obaveze smanjenja su iskljucene mere podrske poljoprivrednim proizvo|
acima, koje minimalno uticu na trgovinu (tzv. "mere zelene kutije"), kao sto
su: opste usluge vlade u domenu istrazivanja, kontrole bolesti, bezbednosti u
hrani i infrastrukturne delatnosti; direktna davanja proizvo|acima koja uticu
na rast njihovih prihoda, ali ne uticu na cenu proizvodnje; pomoc za
strukturalna prilagodjavanja; i direktna placanja u okviru programa za zastitu
covekove okoline i programa pomoci regionima. Takodje, iz obaveze
smanjivanja je iskljuceno i finansiranje odredjenih drzavnih programa kao
sto su: programi za ogranicavanje proizvodnje (tzv. "mere plave kutije");
pomoc koju odobrava vlada zemlje u razvoju na ime razvoja poljoprivrede i
sela; svi ostali vidovi pomoci koji pokrivaju samo mali deo proizvodnje
pojedinog poljoprivrednog proizvoda (22).
Pitanje subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u nas je regulisano
republickim uredbama kojima se daje podrska, pre svega, proizvodjacima
osnovnih zivotnih proizvoda (hleba, stoke, mleka, ulja), ali i za proizvodnju
semenske psenice i za suzbijanje biljnih bolesti, stetocina i korova.
Medjutim, ova vrsta mera podrske je u nas vrlo slaba, tako da se ne moze
uporedjivati sa subvencijama koje uzivaju poljoprivredni proizvodjaci u
razvijenim zemljama. Stoga bi, tokom pregovora o pristupanju u STO, nasa
zemlja morala izneti valjane argumente ako zeli da zadrzi subvencionisanje
iznad predvidjenog nivoa.
Prema Sporazumu o poljoprivredi, izvozne subvencije u poljoprivredi nisu
zabranjene (za razliku od pravila STO-a koja se odnose na subvencioniranje
industrijskog sektora), ali postoji obaveza da se one smanje za odredjeni
procenat tokom perioda sprovodjenja Sporazuma. Domace subvencije na

koje se odnosi navedena obaveza, obuhvata subvencije cij je odobravanje

vezano za rezultate u izvozu, a finansiraju se iz budzeta, ili iz sredstava koja
se obezbedjuju posebnom odlukom javnih vlasti (npr. da se sredstva od
prikupljene dazbine na poljoprivredne proizvode koriste za subvencionisanje
izvoza poljoprivrednih ptoizvoda). Pri tome, bitan kriterijum je poreklo
sredstava, a ne subjekat koji vrsi njihovu raspodelu za svrhe
subvencionisanja izvoza.
Po sporazumu, za navedene izvozne subvencije predvidjeno je da se vise
nece siriti i da ce se njihov nivo sniziti u odnosu na prosek iz referentnog
perioda 1986-1990. godine. Pri tome se obaveza smanjenja odnosi kako na
smanjivanje izdataka u namene subvencioniranja, tako i na kolicine
subvenciranog izvoza. Smanjenja su jednako rasporedjena po godinama
sprovodjenja Sporazuma i za razvijene zemlje podrazumevaju obavezu
smanjivanja ukupnih sredstava koja su namenjena izvoznom
subvencionisanju za 36 odsto u roku od sest godina za razvijene zemlje,
odnosno za 24 odsto u roku od 10 godina za zemlje u razvoju. sto se tice
kolicine subvencionisanog izvoza, obaveza njegovog smanjenja za razijene
zemlje iznosi 21 odsto sa rokom sprovodjenja od sest godina, dok je za
zemlje u razvoju ta obaveza definisana na nivou od 14 procenata i sa rokom
sprovodjenja od 10 godina.
U pojedinoj godini i za pojedini proizvod ili grupu proizvoda, izvozne
subvencije mogu biti premasene (do 3 odsto kada je rec o iznosu subvencija i
do 1,75 procenata kada je u pitanju kolicina subvencionisanog izvoza), s tim
da kumulativni iznos subvencije ili subvencionicane kolicine izvoza do
godine u pitanju ne premasuje ukupan iznos predvidjenih godisnjih
smanjenja odredjene zemlje (23).
Izvozne subvencije su u nas regulisane na saveznom nivou Odlukom o
povracaju carinskih i drugih uvoznih dazbina i o drugim merama za
podsticaj izvoza. (24). Po odredbama ove odluke, pravo na povracaj carine i
drugih uvoznih dazbina, kao i na druge mere podsticaja, preduzeca i druga
pravna lica ostvaruju kad naplate izvezenu robu domace proizvodnje,
odnosno usluge. Osim toga, kada preduzece koje izveze i naplati proizvode u
skladu sa programima izvoza koje donose proizvodjaci i izvoznici za
pojedine grupe proizvoda u okviru odgovarajucih fondova iz oblasti
poljoprivrede i prehrambene industrije, ima pravo na dodatni podsticaj po
pravilima tih fondova. Stoga bi prilikom izracunavanja stope neophodnog
godisnjeg smanjenja trebalo imati u vidu kumulativni iznos subvencija.

3.2. Sanitarne i fitosanitarne mere

U prvoj polovini ove godine, na saveznom nivou, doneto je nekoliko novih

propisa, koji su regulisali vrlo aktuelna pitanja u oblasti sanitarne i
fitosanitarne zastite. Naime, u svetu, a narocito u razvijenim zemqama, sve
je izrazeniji trend poostravanja propisa kontrole zdravstvene ispravnosti
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, usled nedoumica i
kontradiktornih misljenja u vezi stetnosti genetski modifikovanih
organizama po coveka i nedavnih pojava zaraza spongiformnom
encefalopatijom goveda (popularno nazvanom "bolest ludih krava") i stocnih
bolesti.
Zakon o geneticki modifikovanim organizmima (25) regulise pitanje
upotrebe, uvodjenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetski
modifikovanih organizama i njihovoh proizvoda. Njime se propisuje
obaveza pribavljanja posebne dozvole od strane nadleznog saveznog organa
za stvaraoce i korisnike genetski modifikovanih proizvoda. Osim toga,
Savezno ministarstvo poljoprivrede je donelo Naredbu o sprovodjenju mera
za sprecavanje unosenja zarazne bolesti zivotinja spongiformne
encefalopatije (BSE) u SR Jugoslaviju (26), kojom se osniva tim eksperata u
ovoj oblasti koji ce pratiti aktuelnu situaciju i donositi odgovarajuce odluke
o zabrani ili ogranicenju uvoza mesa i preradjevina iz pojedinih zemalja.
Takodje, u cilju sprecavanja sirenja stocnih bolesti doneta je Naredba o
zabrani uvoza u SR Jugoslaviju i prevoza preko teritorije SRJ posiljki
papkara i proizvoda, sirovina i otpadaka poreklom od papkara iz Velike
Britanije i Severne Irske, Francuske i Holandije (27).
Ovi novi propisi, kao i vazeci, Zakon o zastiti bilja (28) i Zakon o zastiti
zivotinja od zaraznih bolesti koje ugrozavaju celu zemlju (29), u skladu su sa
Sporazumom o sanitarnim i fitosanitarnim merama i sa odgovarajucim
propisima razvijenih zemalja, ali je u narednom periodu neophodno doneti
brojne pravilnike koji bi bili uskladjeni sa novim medjunarodnim
standardima.

4. ZAKLJUCAK

U sklopu svoje ekonomske reforme zapocete krajem prosle godine, SR

Jugoslavija je izvrsila liberalizaciju spoljne trgovine, sto bi trebalo da nam
olaksa prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju i, u perspektivi, u Evropsku
uniju. U prvoj polovini ove godine izvrsene su izmene kojima se regulisu
spoljknotrgovinski rezimi, carine i takse, a doneto je i nekoliko novih

propisa u oblasti sanitarnih i fito-canitarnih mera. U STO-u se posebna

paznja posvecuje regulisanju trgovine poljoprivrednim i prehrambenim
proizvodima, te je neophodno, do 2004. godine, kada istice rok za primenu
sporazuma za zemlje u razvoju, uskladiti nase propise sa Sporazumom o
poljoprivredi i Sporazumom o sanitarnim i fito-sanitarnim merama. Na
osnovu Sporazuma o poljoprivredi neophodno je uskladiti nase propise
kojima se regulise pristup trzistu, interne subvencije i izvozne podsticaje, a u
oblasti sanitarnih i fitosanitarnih mera potrebno je izvrsiti uskladjivanje
brojnih pravilnika sa medjunarodnim standardima.

5. Fusnote:
1. Opsti sporazum, o carinama i trgovini (General Agreement on
Tariffs and Trade) zakljucen 1947. godine, inoviran do 1994.
godine;
2. Pregovaracki proces o stvaranju STO-a je poceo na
Ministarskoj konferenciji u Punta del Este, Urugvaj, u
septembru 1986. godine, zavrsen u Zenevi 1993. godine, a
potpisan na Ministarskoj konferenciji u Marakesu aprila 1994.
godine (tzv. "Urugvajska runda");
3. Agreement establishing the World Trade Organization,
zakljucen na Ministarskoj konferenciji u Marakesu 1994
godine;
4. Redovna procedura za prijem novih clanica sprovodi se pod
striktno propisanim uslovima i sastoji se iz sledecih faza: 1)
Pismeni zahtev zemlje za pocetak procesa pregovora o
pristupanju mora biti prihvacen konsenzusom na Ministarskoj
konferenciji STO ili Generalnom savetu STO; 2) Generalni
savet STO formira Radnu grupu za prijem u koju ulaze
zainteresovane clanice; 3) Radnoj grupi se podnosi
Memorandum o spoljnotrgovinskom rezimu zemlje, u kojem se
predstavlja, u skladu sa zadatim obrascem, celokupno
funkcionisanje privrednog sistema, sa svim relevantnim
vazecim propisima i sa ekonomskim kvantitativnim
pokazateqima; 4) U radnoj fazi, vrsi se distribucija
Memoranduma clanicama i preispitivanje prikazanih mera i
njihove uskladjenosti sa sporazumima i pravilima STO-a,
odgovara se na sva pitanja koja mogu da postavljaju sve clanice
i obrazlaze se zadrzavanje pojedinih mera koje eventualno nisu
uskladjene. Od zemlje pristupnice se u ovoj fazi, koja moze
trajati godinama, moze traziti uskladjivanje odredjenih propisa;

5) Posto se usvoji Memorandum, zemlja pristupnica ulazi u

narednu fazu bilateralnog pregovaranja o listama koncesija koje
podnosi prilikom pristupanja STO carinskoj listi, listi koncesija
u poljoprivredi i u trgovini uslugama. Pregovara se sa
najzainteresovanijim zemljama, obicno vaznijim clanicama
STO i sa glavnim partnerima u spoljnotrgovinskoj razmeni; 6)
Kada se utvrde liste, Radna grupa donosi Protokol o
pristupanju koji se sa listama koncesija u prilogu i izvestajem
Radne grupe ("Pristupni paket") usvaja glasanjem na zasedanju
Generalnog saveta ili Ministarske konferencije; 7) Nakon
saglasnosti Generalnog saveta ili Ministarske konferencije,
strana koja se prijavljuje potpisuje Protokol o pristupanju u
kome izjavljuje da prihvata usaglaseni "Pristupni paket" uz
uslov da ga ratifikuje u nacionalnom parlamentu. Uobicajeno je
da se za to daje 3 meseca od potpisivanja Protokola o
pristupanju. Trideset dana nakon sto zemlja pristupnica
obavesti Sekretarijat STO-a da je zavrsila proceduru
ratifikacije, zemlja postaje punopravni clan STO;
5. Clan 1. Zakona o izmenama i dopunama zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. list SRJ", br. 73/00);
6. Clan 2. , isto;
7. Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. list SRJ", br. 12/95, 28/96,
29/97, 35/97, 44/99, 74/99,73/00);
8. Zakon o carinskoj tarifi ("Sl. list SRJ", br. 23/01);
9. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. list SRJ", br.
46/92, 16/93, 24/94 28/96, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/2000,
23/01);
10.Carinski zakon ("Sl. list SRJ", br. 45/92, 16/93, 50/93, 24/94;
28/96, 29/97, 59/98, 17/99, 23/01);
11. Novim Zakonom o carinskoj tarifi za 50,16 odsto proizvoda
utvrdjene stope se krecu u rasponu od jedan do pet, a za 73,17
odsto u rasponu od jedan do 10 procenata. Maksimalnu stopu
carine od 30 procenata ima samo 7,67 odsto proizvoda;
12.Agrement on Agriculture, zakqucen na Ministarskoj
konferenciji u Marakesu 1994 godine;
13.Agreement on Subsidies and Countervailig measures, zakljucen
na Ministarskoj konferenciji u Marakesu 1994 godine;
14.Agreement on Application of Sanitary and Phytosanitary
Measures, zakljucen na Ministarskoj konferenciji u Marakesu
1994. godine;
15.Decision of Measures in Favour of Least Developed Countries,
zakljucen na Ministarskoj konferenciji u Marakesu 1994.
godine;
16.Osobenost ovog roka je u tome sto se on primenjuje bez obzira
kada je zemlja pristupila STO-u;

17.Od obaveze tarifikacije su izuzeta uvozna ogranicenja cija je

primena opravdana u GATT-u iz 1994. postojanjem platnobilansnih teskoca ili po osnovu izuzeca od drugih odredbi
GATT-a i posebnih sporazuma koji pokrivaju trgovinu
odredjenom robom;
18.Zakon o posebnoj dazbini pri uvozu poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda ("Sl. list SRJ", br. 90/94) i Odluka o
odredjivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje
se pri uvozu placa posebna dazbina i o visini te dazbine ("Sl.
list SRJ", br. 10/00, 14,00, 5/01, 15/01);
19.Odluka o sezonskim carinskim stopama na uvoz odredjenih
poljoprivrednih proizvoda ("Sl. list SRJ", br. 58/99).
20.Agrement on Agriculture, Anex 5;
21.AMS-Agregatno merenje ukupne podrske;
22.Agreement on Agriculture, Part IV, Anex 2, Anex 3, Anex 4;
23.Agreement on Agriculture, Part V;
24."Sl. list SRJ", br. 81/93, 16/94. 84/94, 92/94, 54/95, 6/97,
12/99;
25."Sl. list SRJ" br. 21/01;
26."Sl. list SRJ", br. 6/01;
27."Sl. list SRJ", br. 14/01;
28."Sl. list SRJ", br. 24/98, 26/98;
29."Sl. list SFRJ", br. 43/86, 53/91, "Sl. list SRJ", br. 24/94, 28/96.

* Referat na XIV susretu Kopaonicke skole prirodnog prava ("Pravni zivot",

br. 11/2001, str. 221-231).
Dusan Dabovic, 2001.
Gore ^

Home > Teorija > Harmonizacija propisa SRJ ...

E-mail | Home