c














 

Prevela sa francuskog
Zorica Banjac
















  






Moj otac je mrtav, ve godinu dana. Ne verujem u teoriju po kojoj covek stvarno
odrasta" nakon smrti svojih roditelja. Covek nikada ne odraste stvarno.
Nad starevim kovegom navirale su mi odvratne misli. Taj se lepo naiveo, stari
pokvarenjak. Snalazio se kao neki paa. Bio si valerina, budalino", govorio sam u sebi
razdragano, trpao si svoju veliku kitu i u picu moje majke." Ipak, bio sam malo napet, to je

izvesno. Covek se ne suoava svakog dana sa smru u porodici. Odbio sam da vidim le.
etrdeset mi je godina, i ve sam viao leeve. Sada bih da izbegnem. To me je uvek
spreavalo da nabavim bilo kakvog kunog ljubimca.
Nisam ni enjen. Imao sam za to prilike, vie puta, aU uvek sam odustajao. Meutim,
veoma volim ene. Taj celibat je neto zbog ega se malo i kajem u ivotu. A naroito je
neprijatno zbog godinjih odmora. Ljudi zaziru od mukaraca u izvesnim godinama koji
su sami na odmoru. Pretpostavljaju da u njima ima mnogo egoizma i, bez sumnje, bar
neto malo poroka. Ne mogu a da im ne dam za pravo.
Posle sahrane otiao sam u kuu u kojoj je moj otac proiveo svoje poslednje godine.
Telo je bilo otkriveno pre nedelju dana. Po nametaju i u uglovima soba nakupilo se neto
praine; u ramu jednog prozora
opazio sam pauinu. Vreme, to jest entropija, i sve te stvari polako su zaposedale ovo
mesto. Friider je bio prazan. U plakaru, u kuhinji, bile su uglavnom kesice sa gotovom
hranom Weight Watchers, kutije aromatizovanih proteina, energetskih tapia. Tumarao
sam besciljno po prizemlju, grickajui keksi sa magnezijumom. U kotlarnici sam malo
vozio sobni bicikl. Iako u poodmaklim sedamdesetim, moj otac je imao fiziku kondiciju
daleko bolju od moje. Radio je gimnastiku svakog dana, jedan sat intenzivno, preplivavao bazen po duini dvaput nedeljno. Vikendom je igrao tenis, vozio bicikl sa
vrnjacima. Sreo sam ih nekolicinu u sali za sahrane. Povukao nas je sve!" uzviknuo je
jedan ginekolog. Bio je deset godina stariji od nas, a na uzbrdici od dva kilometra gubili
smo ga ceo minut iz vida." Oe, oe", rekao sam sebi, kako je velika bila tvoja tatina." U
levom uglu svog vidnog polja nazreo sam klupu za vebanje grudnih miia i haltere.
Naas sam uoio jednog kretena u ortsu - izboranog lica, mada, s druge strane, lica
veoma nalik mome - kako naduvava prsa, beznadeno se trudei. Oe", rekoh u sebi,
oe, sagradio si svoju kuu na pesku." Nisam prestajao da okreem pedale ali sam bio
sve zadihaniji, oseao ve lagani bol u butinama. A bio sam tek na prvom nivou.
Razmiljajui ponovo o ceremoniji postao sam svestan da sam ostavio izvanredan opti
utisak. Uvek sam glatko izbrijan, ramena su mi iroka. Poto sam oko tridesete godine
poeo da elavim, odluio sam da se iam sasvim kratko. Obino nosim sivo odelo,
diskretne kravate, ne izgledam mnogo veselo. Sa svojom kratkom kosom, tankim
okvirima naoara, namrtenim licem, naginjui lagano glavu da bih uo miks hrianskih
pogrebnih pesama, oseao sam se vrlo prijatno u toj situaciji - mnogo prijatnije nego na
venanju, na primer. Sahrane su, oigledno, moj fah. Prestao sam da okreem pedale i
lagano se iska- |
ljao'. No je padala na okolna polja. Pored betonskog postolja sa ugraenim kotlom
uoavala se smea mrlja, nemarno oprana. Tamo su pronali mog oca, razbijene
lobanje, u ortsu i dukserici / love New York. Smrt je nastupila tri dana ranije, prema
miljenju pogrebnika. U krajnjem sluaju moglo bi se zakljuiti da je u pitanju nesrea:
mogao se okliznuti na mrlju od ulja, ili na ne znam ta drugo. Kad ve govorim o tome,
pod prostorije je bio savreno suv, a lobanja probijena na vie mesta. Malo mozga se ak
rasulo po podu; vie nego verovatno, u pitanju je bilo ubistvo. Kapetan omon, iz
andarmerije u erbu- ru, trebalo je da uvee svrati do mene.
Vrativi se u salon upalio sam televizor, Sony 16/9, sa ekranom od 8K cm, s
ugraenim surroundom i itaem DVD. Na TF1 ila je epizoda Ksene-ratnice, jedne od
mojih omiljenih serija. Dve veoma miiave ene, odevene u metalne korsete i kone mini
suknje, izazivale su jedna drugu sabljama. Tvoja vladavina je predugo trajala, Tagrata!"

uzvikivala je plavua. Ja sam Ksena, ratnica Zapadnih ravnica!" Neko je zakucao na

vrata. Stiao sam ton.
Napolju se spustila no. Vetar je neno ljuljao grane s kojih se cedila kia. Neka
devojka od dvadeset pet godina, severoafrikog tipa, stajala je na ulazu. Zovem se
Aja", rekla je. Spremala sam kod gospodina Renoa dva puta nedeljno. Dola sam da
pokupim svoje stvari."
, pa..." rekao sam, e, pa..." Napravio sam pokret koji je trebalo da znai
dobrodolicu, neto tome nalik.
Ula je i bacila brz pogled na televizijski ekran: dve ratnice su se sada borile uhvaene
ukotac, u blizini vulkana. Pretpostavljam da prizor ima neto uz- buujue, za neke
lezbejke. Neu da vas uznemira- vam", ree Aja, samo pet minuta."
Ne uznemiravate me", rekoh, zapravo, nita mi ne smeta." Klimnula je glavom kao
da je razu- mela, oi su joj se zadrale, na trenutak, na mome licu. Verovatno je
procenjivala fiziku slinost s mojim ocem, moda da bi odredila stepen moralne slinosti.
Posle nekoliko sekundi ispitivanja okrenula se, pola uza stepenice koje su vodile u sobe.
Ostanite koliko god vam je potrebno", rekao sam priguenim glasom, ostanite koliko
hoete." Nije odgovorila nita, nije zastala. Verovatno me nije ni ula. Seo sam ponovo na
kanabe, iscrpljen od ovog uporedivanja. Trebalo je da joj predloim da skine kaput.
Ljudima se, normalno, ponudi da skinu kapute. Tada sam postao svestan da se u sobi
oseala uasna hladnoa - vlana i prodorna hladnoa, hladnoa podruma. Nisam umeo
da upalim kazan u kotlarnici, nisam imao volje ni da pokuavam. Otac mi je bio mrtav i
trebalo je da odmah odem odavde. Preao sam na vreme na FR, taman da odgledam
poslednju etapu Pitanja za ampiona. U trenutku kad je Nade iz Val-Furea objavljivala
ilijenu Le- peru da e uloiti svoju ampionsku titulu u takmienje i po trei put, Aja se
pojavila na stepenicama, s lakom putnom torbom na ramenu. Iskljuio sam televizor i
brzo krenuo ka njoj. Uvek sam se mnogo divio ilijenu Leperu", rekoh joj. ak i kad ne
poznaje osobenosti grada ili sela odakle je takmiar, on uspeva da kae neku re o
departmanu, uem re- gionu, zna bar neto o njegovoj klimi, o prirodnim lepotama. A
naroito poznaje ivot: takmiari su za njega ljudska bia, on zna za njihove probleme,
zna za njihove radosti. Nijedna sitnica iz svakodnevnog ivota takmiara nije mu ni strana
ni mrska. Bez obzira ko je takmiar, on uspeva da ga navede da pria o svojoj profesiji, o
svojoj porodici, o svojim strastima - konano, o svemu onome to, u njegovim oima,
moe initi ivot. Veoma esto takmiari su la
novi orkestra bleh-muzike, ili nekog hora, ukljueni u organizovanje kakve lokalne
sveanosti, ili posveeni humanitarnim poslovima. U sali su esto njihova deca. Iz emisije
se uglavnom stie utisak da su ljudi sreni. I sam gledalac se osea srenijim i boljim. Zar
nije tako?"
Gledala me je bez osmeha. Kosa joj je bila skupljena u punu, lice blago naminkano,
odea skromna. Ozbiljna devojka. Oklevala je nekoliko trenutaka pre nego to e rei
tihim glasom, malo promuklim zbog stidljivosti: Mnogo sam volela vaeg oca." Nisam
znao ta da joj odgovorim. Prvo mi se to uinilo udnim, ali posle svega moguim. Starac
je verovatno imao ta da pria: putovao je u Kolumbiju, Keniju, ni sam vie ne znam kuda.
Imao je prilike da dvogledom posmatra nosoroge. Svaki put kad bismo se sreli, on se
usredsredivao na to da bude ironian zbog mog inovnikog statusa, i sigurnosti koja je iz
njega proisticala. Naao si fino mestace", ponavljao je ne skrivajui prezir. ovek uvek
ima problema s porodicom. Uila sam za bolniarku", nastavila je Aja. Ali poto sam

otila od roditelja, bila sam prinuena da radim po kuama." Lupao sam glavu da pronaem odgovarajuu repliku. Da li je trebalo da je pitam za cenu stanova u erburu?
Konano sam se opredelio za jedno E, da..." kroz koje sam pokuao da provuem
izvesno razumevanje ivota. Kao da joj je to bilo dovoljno, uputila se ka vratima. Prilepio
sam lice uz prozor da bih gledao njen folksvagen polo dok je pravio polukrug po
blatnjavom putu. Na FR davao se neki TV film iz seoskog ivota u XIX veku, sa ekijem
Kariom u ulozi radnika na seoskom imanju. Izmeu dva asa klavira, gazdina kerka gazdu tumai Zan-Pjer Mariel - dozvoljavala je izve- sne slobode zavodljivom seljaku.
Njihova stiskanja deavala su se u tali. Zadremao sam u trenutku kad je eki Kario
energino svlaio njene organdinske
gaice. Poslednje ega se seam je rez i krupan plan na nekoliko svinja.
Probudio me bol, i hladnoa. Mora da sam se uspavao u loem poloaju, vratni
prljenovi bili su mi potpuno ukoeni. Snano sam se zakaljao diui se, moj dah je
ispunjavao parom ledenu atmosferu sobe. udnovato je bilo to se na televiziji prikazivao
Super ribolov, emisija sa TF1. Morao sam se znai probuditi, ili bar dostii nivo svesnosti
dovoljan da aktiviram daljinski upravlja. Nita od toga nije mi ostalo u sea- nju. Veernja
emisija je bila posveena somovima, dinovskim ribama koje nemaju krljuti, a postali su
vrlo esti u francuskim rekama zbog globalnog zagrevanja. Izgleda da posebno vole
okolinu nuklearnih centrala. Reportaa je nastojala da rasvetli neke mitove: odrasli
somovi, istina je, dostiu tri do etiri metra. U Dromu je ak primeena vrsta dua od pet
metara. Sve to nije bilo nimalo neverovatno. Bilo je, nasuprot tome, potpuno iskljueno da
te ribe pokazuju znake krvolonog ponaanja, ili da napadaju kupae. Narodne
praznove- rice o somovima kao da se, na neki nain, prenose i na one koji su se posvetili
lovu na njih. Malo bratstvo ribara specijalizovanih za somove loe je prihvaeno unutar
ire porodice ribolovaca. Oni zbog toga pate i eleli su da iskoriste emisiju kako bi
popravili tu negativnu sliku. Naravno, nisu mogli da ponude gastronomske razloge. Meso
soma, strogo gledano, nije za jelo. Ali re je o lepom ribarenju, koje je istovremeno i
razonoda i sport, pa stoga zasluuje da ima vie pristalica. Napravio sam nekoliko koraka
po prostoriji ne uspevajui da se zagrejem. Nisam mogao da zamislim da spavam u
oevom krevetu. Konano sam se popeo da potraim jastuke i pokrivae i smestio se,
manje-vi- e udobno, na kanabe. Iskljuio sam televizor ba kad se preko ekrana pojavio
natpis Demistifikovani som". No je bila neprozirna. Tiina isto tako.
Sve ima svoj kraj, ukljuujui i no. Iz guterske letargije izvukao me je glas, jasan i
prodoran, kapetana omona. Izvinjavao se, nije imao vremena da svrati prethodne
veeri. Predloio sam mu da popijemo ka- fu. Dok se voda zagrevala, on je postavio svoj
lap-top na kuhinjski sto i prikljuio tampa. Tako u moi da proitam i potpiem izjavu
pre nego to odem. Promrmljao sam neto kao odobravanje. andarmerija, zatrpana
administrativnim poslovima, alila je to nema dovoljno vremena da se posveti svojoj
stvarnoj misiji - istrazi. To sam mogao da zakljuim i iz raznoraznih televizijskih serija. On
je to ovom prilikom temperamentno potvrdio. Evo jednog sasluanja koje je krenulo
dobro, u atmosferi uzajamnog razumeva- nja. Windows je startovao uz kratak, veseo
zvuk.
Smrt moga oca dogodila se uvee, ili tokom noi 1. novembra. Tog dana sam radio.
Radio sam i petnaestoga. Oigledno, mogao sam da krenem kolima, ubijem oca i
napravim aller-retour tokom noi. Sta sam radio te veeri, ili te noi 1. novembra? Po
mom saznanju - nita, nita znaajno. U svakom sluaju, nita nisam upamtio. Pa ipak, to

se dogodilo pre manje od nedelju dana. Nisam imao stalnog seksualnog partnera ni
stvarno intimnog prijatelja. U takvim okolnostima, ega da se seam? Dani prolaze, i to je
sve. Rastueno sam pogledao kapetana omona. Vo- leo bih da mu pomognem ili, bar,
da mu usmerim pravac istrage. Proveriu u svojoj agendi..." rekoh. Ne oekujem nita od
toga poteza. udno, postoji jedan broj mobilnog telefona pored datuma 1. novembar,
ispod imena Koralija". Koja Koralija? Bila je ista kojetarija ta agenda.
Mozak mi je kao gomila izmeta..." izustio sam sa zbunjenim osmehom. Pa, ne znam,
moda sam bio na otvaranju izlobe."
Otvaranje izlobe", ekao je strpljivo, s prstima nadvijenim nekoliko santimetara
iznad tastature.
Da, ja radim u Ministarstvu kulture. Ponekad pripremam dokumentaciju za
finansiranje izlobi ili predstava."
Predstava?"
Predstave... modernog baleta..." oseao sam se potpuno oajnim, obuzet stidom.
Zapravo, vi radite na kulturnim manifestacijama?"
Da, tako je... Moe se tako rei." Zagledao se u mene sa simpatijom, uozbiljeno.
Imao je predstavu o postojanju kulturnog sektora, nejasnu ali stvarnu predstavu. Morao je
biti u prilici da sree toliko raznih ljudi u svom poslu. Nijedan socijalni milje nije mu mogao
biti potpuno stran. andarmerija je humanistika.
Potom je razgovor tekao gotovo normalno. Da li sam poznavao neprijatelje svoga
oca? Ne, ali ni prijatelje, ako emo pravo. U svakom sluaju, moj otac nije bio dovoljno
vaan da bi imao neprijatelje. Kome je mogla koristiti njegova smrt? Naravno, meni. Kada
sam ga poslednji put posetio? ini mi se u avgustu. Nema neto posebno da se radi u
kancelariji, u avgustu. Moje kolege su obavezne da tada idu na odmor, jer imaju decu. Ja
ostajem u Parizu, igram se sam na kompjuteru i uzimam produeni vikend negde oko
petnaestog. Eto okvira mojih poseta ocu. Zbilja, da li sam imao dobre odnose s ocem? Da
i ne. Vie ne, ali dolazio sam da ga obiem jednom ili dvaput godinje, to i nije tako loe.
Klimnuo je glavom. Oseao sam da se moje ispitivanje blii kraju. Voleo bih da sam
mu rekao neto vie. Oseao sam kako se u meni javlja nerazumna, abnormalna
simpatija prema kapetanu Somonu. On je ve ukljuivao tampa. Moj otac je bio pravi
sportski tip", izvalio sam odjednom. On podie ka meni upitan pogled. Ne znam..." rekoh
irei ruke s oajanjem, hteo sam samo da kaem da je bio pravi sportski tip." Uz jedan
ljutiti gest on otpoe tampanje.
Poto sam potpisao izjavu, otpratio sam kapetana Somona do vrata. Svestan sam da
sam nepouzdan svedok", rekoh mu. Svi svedoci su nepouzdani..." odgovori on.
Razmiljao sam neko vreme o tom aforizmu. Pred nama se prostirala bezgranina
amotinja polja. Kapetan Somon je uao u svoj peo . Oba- vetavae me kako
napreduje istraga. Za smrt direktnog srodnika dobija se, u javnim slubama, trodnevni
dopust. Mogao sam, prema tome, da se vratim i vrljam okolo, da probam lokalni
kamember. Meutim, ja sam istog trenutka krenuo autoputem za Pariz.
Poslednji dan dopusta proveo sam u raznim turistikim agencijama. Dopadaju mi se
katalozi za godinje odmore, njihova apstrakcija, nain kako sva mesta u svetu svode na
jednu jedinu sekvencu, ogranienu na moguu sreu koja e se doiveti, i na cenu.
Posebno sam smatrao vrednim sistem zvezdica kojim se oznaava intenzitet sree kojoj
ovek ima pravo da se nada. Nisam bio srean, ali cenim sreu, i jednako sam joj teio.
Prema Maralovom modelu, kupac je razumna jedinka koja se trudi da dostigne najvee

zadovoljstvo vodei rauna o ceni. Koplendov model pokazuje da se proces kupovine

razlikuje u zavisnosti od kategorije proizvod/usluga (tekua kupovina, promiljena
kupovina, specijalizovana kupovina). Ali, prema modelu Bodrijar-Beker, smatra se da
troiti znai i proizvoditi simbole. U osnovi, oseao sam da mi je najblii Maralov model.
Po povratku na posao nagovestio sam Mari-an da mi je potreban godinji odmor.
Mari-an je moja koleginica; zajedno pripremamo materijale za izlobe, predstavljamo
savremenu kulturu. Ona ima trideset pet godina, plavu i ravnu kosu, veoma svetle plave
oi. O njenom intimnom ivotu ne znam nita. U slubenoj hijerarhiji, ona zauzima poloaj
neto vii od moga. Ali to je stvar koju ona radije previda i stara se da u prvi plan istakne
timski rad u okviru slube. Kad god nas poseti neka stvarno znaajna linost - predstavnik
Direkcije likovnih umetnosti ili neki lan ministarskog kabineta - ona insistira na tom pojmu
tima. Evo najznaajnijeg oveka u naoj slubi!" uzvikuje tada, upadajui u moju
kancelariju. On onglira raunovodstvenim bilansima i iznosima... Bez njega, bila bih
potpuno izgubljena." Zatim poinje da se smeje. Znaajni posetioci se smeju ta- kode, ili
se, u najmanju ruku, smejulje. Ja pokuavam da samog sebe vizuelno zamislim kao
onglera, mada se u stvarnosti zadovoljavam time da savladavam proste aritmetike
operacije. Iako Mari-an, pravo govorei, ne radi nita, njen posao je veoma sloen. Ona
mora da prati nova kretanja, veze, tendencije. Poto je odgovorna za kulturu, stalno joj
preti opasnost da bude osumnjiena za nepokret- nost, tanije reeno, za nazadnost. To
je opasnost od koje ona mora da se zatiti, i da na taj nain zatiti instituciju. Zbog toga se
redovno susree s umetnici- ma, galeristima, direktorima revija, koje su, po meni,
beznaajne. Njihovi telefonski pozivi je odravaju u stanju ushienja, jer njena strast
prema modernoj umetnosti jeste istinska. Ja nemam nita protiv moderne umetnosti.
Nisam neko ko zagovara zanat", niti sam za povratak tradiciji u slikarstvu. Zauzimam
rezervisan stav, to i prilii efu rauno
vodstva. Estetika i politika pitanja nisu moj fah. Ne zavisi od mene da li e se izmisliti ili
prihvatiti neki nov pravac, nov stav prema svetu. Odustao sam od te iluzije u isto vreme
kad su mi se ramena pogrbila, kad je izraz moga lica poeo da postaje setan. Prisustvovao sam mnogim izlobama, sveanim otvaranjima, uspesima koji se pamte. Moj
zakljuak, od ? ada pa nadalje, sasvim je jasan: umetnost ne moe da promeni ivot. Bar
ne moj.
Obavestio sam Mari-Zan o svojoj alosti. Pokazala je da saosea sa mnom, ak mi je
poloila ruku na rame. Moja molba za odmor izgledala joj je potpuno prirodna. Tebi je
potrebno da stavi taku, Miel", procenila je ona, da se okrene samom sebi." Pokuao
sam da sebi predstavim predloeni postupak, i zakljuio da je ona, bez sumnje, u pravu...
Sesilija e zavriti preliminarni izvetaj umesto tebe", nastavila je, razgovarau s njom o
tome." Na ta je zapravo aludirala i ko je ta Sesilija? Krenuo sam pogledom unaokolo,
spazio jedan prednacrt zakaen na zid, i setio se. Sesilija je bila jedna debela rida
devojka koja je neprestano derala okolade Cadbury a dola je u odeljenje pre dva
meseca. Neka sa ugovorom na odreeno vreme, ili staista na drutveno-korisnom radu
- neko ko je, kad se sve uzme u obzir, prilino beznaajan. Ba uoi oeve smrti radio
sam na predraunu budeta za izlobu Ruke uvis, mangupi!" koja je trebalo da bude
postavljena u januaru u Burg la Renu. Bile su to fotografije o policijskim brutalnostima,
snimljene teleobjektivom, u Ivlenu. Ipak, nije bio u pitanju isto dokumentaran posao, pre
se moglo govoriti o procesu teatralizacije prostora, s osvrtom na razliite policijske serije i

uz citiranje delova iz Los Angelos Police Departmenta. Umetnik se opredelio za pristup

navijaa radije nego za socijalnu optubu, to bi se najpre moglo oekivati. Sve u svemu, interesantan projekat, i ne mnogo skup ni kom- plikovan. ak bi i idiot kao ta Sesilija
bio u stanju da zavri predraun budeta.
Obino bih, po izlasku iz kancelarije, otiao na jedan krug u nekom peep-shoivu.
Kotalo me je to pedeset franaka, ponekad i ezdeset, kad bi ejakulacija kasnila.
Gledanje riba kako meaju ispiralo mi je glavu. Kontradiktorne tendencije savremene
video umetno- sti, ravnotea izmeu zatite kulturnog naslea i podrke ivom
stvaralatvu... sve je to brzo nestajalo pred lakom arolijom riba koje meaju. Praznio
sam moni- ce nenim milovanjem. U istom tom asu Sesilija se kljukala okoladnim
kolaima u poslastiarnici pored Ministarstva. Motivacija nam je bila gotovo ista.
Vrlo retko unajmljivao sam salon, za pet stotina franaka. To se deavalo kad mi s
kitom neto nije bilo u redu, kad je izgledala kao malo slepo crevo, zahtev- no a
nekorisno, koje se osealo na sir; tada mi je bilo potrebno da je neka devojka uzme u
ruke, da se oduevljava, makar lano, snagom mog uda, bogatstvom njegove sperme.
Bilo ta da sam radio, vraao bih se kui pre sedam i po. Poinjao bih sa Pitanjima za
ampiona, ije sam snimanje programirao na magne- toskopu. Zatim bih se prebacio na
domae vesti. Kriza ludih krava me slabo interesovala, hranio sam se preteno pireom
Mousline sa sirom. Vee je tako protkalo. Nije mi bilo loe, imao sam dvadeset osam
kanala. Oko dva sata posle ponoi ubijao bih se turskim muzikim komedijama.
Nekoliko dana je tako prolo, relativno mirno, pre nego to me kapetan Somon
ponovo pozvao telefonom. Stvari su mnogo napredovale, nali su mogueg ubicu, bilo je
to ak i vie od pretpostavke - zapravo, ovek je priznao. Organizovae rekonstrukciju
zloina kroz dva dana. Da li elim da joj prisustvujem? O, da, rekao sam, da!
Mari-an mi je estitala na toj hrabroj odluci. Govorila je o obavezama koje namee
alost, o rodbinskim vezama. Koristila je drutveno prihvatljive izraze, izvuene iz
ogranienog kataloga optih mesta, ali to nije bilo vano: oseao sam da mi se obraa sa
sao- seanjem, to je bilo udno, i bilo je dobro. ene ipak imaju oseanja, rekao sam
sebi dok sam ulazio u voz za Serbur. ak i u poslu one tee da uspostave sentimentalne
odnose, teko se kreu u svetu lienom ose- ajnosti, to je atmosfera u kojoj im nije lako
da se opuste. One pate od te boljke, rubrika Psiho" u Ma- rie-Claire na to ih stalno
podsea; bilo bi bolje kad bi jasno razlikovale profesionalno i oseajno. Ali, to im ne
uspeva - rubrika Svedoenja" u Marie-Claire to postojano potvruje. U visini Ruana
ponovo sam se vratio elementima one afere. Veliko otkrie kapetana omona jeste da je
Aja odravala intimne odnose" s mojim ocem. Koliko esto, na kom nivou? Nije nita
znao o tome, a to se pokazalo i nepotrebnim za nastavak njegove istrage. Jedan od
Ajine brae brzo je priznao da je doao da zatrai objanjenje" od starca,* da je
razgovor krenuo loim tokom, i da ga je ostavio mrtvog na betonskom podu u loionici.
Rekonstrukciju zloina je u principu trebalo da-vodi istrani sudija, suv i strog
oveuljak, u flanelskim pantalonama i tamnoj polo majici, lica izoblienog od stalne
grimase razdraljivosti. Ali kapetan Somon brzo se nametnuo kao pravi
ceremonijal-majstor. ustar i ivahan, saekivao je uesnike, upuivao svakome poneku
re dobrodolice, smetaoga gde treba. Delovao. je veoma sreno. Bio je to njegov prvi
sluaj ubistva, a reio ga je za manje od nedelju dana; u toj odvratnoj i banalnoj prii on je
bio jedini pravi junak. Prikovana za stolicu, oigledno izmuena, Aja je jedva podigla oi

kad sam uao. Namerno je odvraala pogled od mesta na kom se nalazio njen brat. Ovaj
je, opkoljen dvojicom andarma, tvrdoglavo zurio u pod. Liio je
na obino malo ubre. Nisam oseao ni najmanju simpatiju prema njemu. Podigavi
glavu sreo je moj pogled i oigledno me identifikovao. Znao je moju ulogu, morali su ga
upozoriti: prema njegovim sirovim shvatanjima, ja sam imao pravo na osvetu, bio sam
onaj ko svodi krvne raune svoga oca. Svestan odnosa koji su se uspostavljali meu
nama, zurio sam u njega ne skreui pogled. Putao sam da me, polako, obuzima
mrnja, sve lake sam disao: bio je to prijatan i snaan oseaj. Da sam imao oruje, ubio
bih ga bez oklevanja. Ubiti to malo ubre - nije mi izgledalo samo kao in nemarnosti, ve
i kao dobroini- teljski, pozitivan potez. Jedan andarm je kredom obeleio obrise na tlu i
rekonstrukcija je poela. Prema optuenom, stvari su bile proste: tokom rasprave on se
iznervirao, gurnuo je snano mog oca, ovaj je pao unazad, lobanja mu se razbila o tlo. U
panici, ovaj je odmah pobegao.
Naravno, lagao je, i kapetan Somon nije imao nikakvih problema da to dokae.
Pregled lobanje rtve oigledno je ukazivao na bes: bilo je tu brojnih uboja, verovatno
nanetih udarcima noge. Lice mog oca bilo je, sem toga, udarano o pod, praktino sve dok
mu jedno oko nije izletelo iz duplje. Ne znam vie", izustio je optueni, bio sam besan."
Posmatrajui njegove nervozne ruke, usko i zlo lice, oveku nije bilo nimalo teko da u to
poveruje: uradio je ono bez , predumiljaja, verovatno izluen udarcem lobanje o tlo i
prizorom prve krvi. Sistem njegove odbrane bio je jasan i uverljiv, mogao bi se skoro
provui na sudu: nekoliko godina uslovno, ne vie. Kapetan Somon, zadovoljan kako je
proteklo popodne, spremao se za za- kljuak. Digao sam se sa stolice i krenuo ka
zastakljenoj nii. Vee je padalo: za nekoliko ovaca zauvek se gasio dan. I one su bile
glupe, moda gluplje nego Aj- in brat. Ali nikakva nasilna reakcija nije bila programirana
u njihovim genima. Poslednje veeri svog ivota blejale su od straha, srani ritam im se
ubrzavao, noge su im se beznadeno batrgale; zatim je doao pucanj iz pitolja, njihov
ivot je oticao, tela su im se pretvarala u meso. Razili smo se uz nekoliko stisaka ruku.
Kapetan Somon mi je zahvalio na prisustvu.
Sutradan sam opet video Aju. Po savetu agenta za nekretnine, odluio sam da
temeljno oistim kuu nre prvih posetilaca. Dao sam joj kljueve, a ona me je otpratila do
stanice Serbur. Zima je zavladala na panjacima, pramenovi magle su se nagomilavali
iznad ivica. Nita nije bilo lako medu nama. Ona je poznavala polne organe moga oca,
to je stvaralo pomalo neprilinu intimnost. Sve je to bilo, uopteno gledano, iznenaujue: ona je delovala kao ozbiljna devojka a moj otac nije nimalo liio na
zavodnika. Morao je, ipak, posedovati neke crte, izvesnu privlanost koju ja nisam umeo
da vidim. ak mi je sad, u stvarnosti, bilo teko da se setim i crta njegovog lica. Ljudi ive
jedni pored drugih kao goveda. Jedva uspevaju, s vremena na vreme, da podele flau
alkohola.
Ajin folksvagen zaustavio se na staninom trgu. inilo mi se da bi bilo dobro rei
neku re pre rastanka. E, pa..." rekao sam. Posle nekoliko sekundi obratila mi se
potmulim glasom: Napustiu ovaj kraj. Imam prijatelja koji moe da mi nae posao konobarice u Parizu. Nastaviu tamo kolovanje. U svakom sluaju, moja porodica me
smatra kurvom." Promrmljao sam neto u znak odobravanja. U Parizu ima vie ljudi..."
odvaio sam se najzad bojaljivo. Dobro sam razmislio, ali to je bilo sve to sam mogao
da kaem o Parizu. Krajnja ogoljenost ove replike nije je, izgleda, obeshrabrila. Nemam
ta da oekujem od svoje porodice", nastavila je s obnovljenim besom. Ne samo to su

siromani, ve su i budale. Pre dve godine moj otac je iao na hodoae u Meku. Od tada, iz njega nita vie ne moe da se istera. A moja braa, jo su gora: podravaju
uzajamno sopstvene gluposti, zalivaju njuke anisovcem tvrdei, istovremeno, da su
uvari prave vere, i dozvoljavaju sebi da me tretiraju kao kurvu zato to vie volim da
radim nego da se udam za nekog govnara slinog njima."
Tano je, u celini gledano, muslimani nisu neto izuzetno..." izustio sam s
nelagodom. Uzeo sam svoju putnu torbu i otvorio vrata. Mislim da ete se vi izvui..."
promrmljao sam neubedljivo. Imao sam u tom trenutku viziju emigrantskog talasa kao
sistema krvnih sudova koji se iri Evropom. Muslimani su se tu pojavljivali kao ugruci krvi
koji se lagano resorbu- ju. Aja me je posmatrala, sumnjiava. Hladnoa se uvlaila u
kola. Racionalno gledano, uspevao sam da oseam izvesnu privlanost prema vagini
muslimanke. Pomalo na silu, nasmeio sam se. Nasmeila se i ona, sa vie iskrenosti.
Dugo sam joj stezao ruku, oseao sam toplinu njenih prstiju, nastavio sam da je steem
dok nisam osetio kako krv lagano bije u udubljenju zglavka. Na nekoliko metara od kola
okrenuo sam se da joj lagano mahnem. Ipak je to bio neki susret, ipak, na kraju, neto se
dogodilo.
Smestivi se u vagon pomislio sam da je trebalo da joj dam -neto novca. A moda i
ne, to je moglo biti loe protumaeno. U tom trenutku sam, udno, prvi put postao svestan
da u uskoro postati bogat ovek, zapravo - relativno bogat. Prenos sa rauna mog oca
ve je izvren. to se ostalog tie, prodaju kola pove- rio sam vlasniku jedne garae,
prodaju kue agenciji za nekretnine. Sve se sredilo na najprostiji nain. Vrednost ovih
dobara utvrena je po zakonima trita. Bilo je tu, naravno, cenkanja: deset odsto gore,
deset odsto dole, ali ne vie. Procenat poreza takoe nije bio nikakva misterija. Dovoljno
je bilo pogledati malu brouru, vrlo dobro uraenu, koju je tampala Uprava poreskih
prihoda.
Nema nikakve sumnje da je moj otac, u vie navrata, nameravao da me iskljui iz
nasledstva. Konano je odustao od toga. Verovatno je rekao sebi da tu ima suvie
komplikacija, suvie procedure a rezultat ostaje neizvestan (jer, nije lako iskljuiti iz
nasleda svoju decu, zakon vam prua samo vrlo ograniene mogunosti: male bitange ne
samo to vam zagoravaju ivot, ve se i kasnije koriste svim onim to ste vi, uz najvee
napore uspeli da zgrnete). Morao je sebi red, nakon svega, da od toga nema nikakve
koristi - jer, zato bi uopte brinuo ta e se desiti posle njegove smrti. Eto kako je morao
rezonovati, po mom miljenju. Bitno je bilo da je stara budala mrtva i da u ja prodati kuu
u kojoj je proveo poslednje godine. Pro- dau isto tako tojotu Land Cruiser, koja mu je
sluila za prevoz pakovanja vode Evian iz erburkog Casino Geanta. ta bih ja, koji
ivim u blizini Botanike ba- te, mogao da radim s tojotom Land Cruiser* Mogao bih da
prevozim u njoj raviole a la ricotta sa pijace Muftar, i to je skoro sve.
to se tie nasledstva direktnih srodnika, uslovi za prenos nisu preterano strogi - ak i
ako emotivne veze nisu bile preterano jake. Kad se odbije porez, moglo bi se nakupiti oko
tri miliona franaka, a to je predstavljalo petnaest mojih godinjih plata. To je takode ono
to se neki nekvaliflkovani radnik mogao nadati da e zaraditi, u Zapadnoj Evropi, tokom
celog svog radnog veka; nije to bilo tako loe. Moglo se poeti s izvlaenjem iz ovog
ivota. Moglo se bar pokuati.
Kroz nekoliko nedelja u, naravno, dobiti pismo iz banke. Voz se pribliavao Bajeu i
mogao sam ve da zamislim tok razgovora. Slubenik iz moje filijale konstatovae da na
mom raunu postoji znatan pozitivni saldo, izrazie elju da se naemo - kome nije

potreban, u izvesnom trenutku ivota, partner za plasiranje novca? Pomalo nepoverljiv, ja

u verovatno e- leti da se usmerim ka sigurnim opcijama. On e doekati ovu reakciju tako estu - s lakim osmehom. Veina investitora-poetnika, oni dobro znaju, pretpostavlja sigurnost dobiti. esto su se sprdali s tim u banci, medu kolegama. Kad je re o
uvanju nasled- stva, izvesne zrele osobe ponaaju se kao poetnici. Sa svoje strane, on
e pokuati da moju panju zaustavi na malo drugaijem scenariju - ostavljajui mi,
naravno, vremena za razmiljanje. Zato ne bih delimino investirao - dve treine
imovine, na primer - u plasman bez iznenaenja, a sa manjom dobiti? I zato ne bih,
poslednju treinu, uloio u neki malo neizvesniji plasman ali sa realnim ansama za
valorizaciju? Nakon nekoliko dana, znao sam to, prikloniu se njegovim argumentima.
Njega e osokoliti moje prihvata- nje, spremie dokumenta blistajui od oduevljenja - i
nae rukovanje, u trenutku kad se budemo rastajali, bie iskreno srdano.
Ziveo sam u zemlji koju je obeleio stabilni socijalizam, u kojoj je posedovanje
materijalnih dobara bilo zagarantovano strogim zakonodavstvom, u kojoj je bankarski
sistem bio zatien snanim dravnim garancijama. Sem ako se sam ne usudim da
prekoraim granice zakonitog, nije trebalo da se bojim ni malverzacija ni steajnih
prevara. U stvari, nisam vie imao mnogo briga; nisam ih, istinu govorei, nikad stvarno ni
imao: posle ozbiljnih studija, koje nikad nisu bile briljantne, brzo sam se usmerio ka dravnom sektoru. Bilo je to sredinom osamdesetih godina, na poetku modernizovanja
socijalizma, u vreme kad je uveni Zak Lang doprinosio sjaju i slavi dravnih kulturnih
institucija. Moja plata, kad sam se zaposlio, bila je sasvim pristojna. A zatim sam ostario,
prisustvujui, bez uzbuenja, uzastopnim politikim promenama. Bio sam utiv, korektan,
cenili su me i pretpostavljeni i kolege. Budui da nisam posebno zapaljivog
temperamenta, uspelo mi je da ne stvorim prave neprijatelje. Vee je padalo na okrug
Lisije. Zato na poslu nikad nisam ispoljavao strast koja bi se mogla uporediti s onom koju
ima Mari-Zan? Zato nisam nikad, ire gledano, pokazao pravu strast za bilo ta u svom
ivotu?
Ni sledeih nekoliko nedelja nisu mi donele odgovor na ovo. A onda sam, u jutro K.
decembra, seo u taksi za aerodrom Roasi.
I eto, sad stojim tu, sam, kao neki idiot, na nekoliko metara od altera Novih granica.
Subotnje je jutro, vreme praznika. Roasi je bio prepun, kao i obino. im dobiju nekoliko
dana slobode, itelji Zapadne Evrope jure na drugi kraj globusa, prelaze pola sveta
avionom, ponaaju se bukvalno kao begunci iz zatvora. Ne zame- ram im zbog toga: i
sam se spremam da uradim isto.
Moji snovi su mediokritetski. Kao svi itelji Zapadne Evrope, i ja elim da putujem.
Prate to i tekoe: jezika barijera, prevozna sredstva, rizici od krade i pljake; ako bih
stvari opisao u najgrubljim crtama, rekao bih da ja u osnovi elim da upranjavam turizam. Svako ima snove kakve moe da ima; moj san je da beskrajno dugo povezujem
Ljubavne ture" sa Vatrometom boja" i Uivanjem a la carteu - da navedem samo teme iz
tri kataloga Novih granica.
Odmah sam se odluio za krunu turu, ali sam se prilino kolebao izmeu Ruma i
Salse" (ref. CUB CO ,16 dana /1 noenja, 11.K franaka u dvokrevetnoj sobi,
doplata za jednokrevetnu sobu 1. franaka) i Tajskih tropa" (ref. THA CA 6, 1 dana
/1 noenja, 9.9 franaka u dvokrevetnoj sobi, doplata za jednokrevetnu sobu 1.1x
franaka). Zapravo, vie me privlaio Tajland; ali prednost Kube bila je to je to jedna od
poslednjih komunistikih zemalja, verovatno ne zadugo - postoji tu faktor privlanosti re-

ima koji je na putu nestajanja, neka vrsta politike egzotike, jednom reju. Na kraju, ipak
Tajland. Treba priznati da je reklamni tekst u brouri bio lukavo sroen, u stanju da
zavede prosene duhove:
Ture su organizovane sa dakom avanture, vodie vas od bambusa na reci Kvaj, do
ostrva Koh Samui, da bi se zavrile u Koh Fi Fi, sa pogledom na puinu, posle
boanstvenog prelaska kroz klanac Kra. Veoma cool" putovanje kroz trope.
Tano u trenutku kad otkucava osam sati i trideset minuta, Zak Majo buno zatvara
vrata svoje kue na Bulevaru Blanki, u XIII arondismanu, opkorauje svoj skuter i polazi
na put kroz glavni grad, od istoka ka zapadu. Pravac: sedite Novih granica, Bulevar Grenel. Svakog drugog dana on poseti tri ili etiri svoje agencije: Donosim najnovije
kataloge, skupljam potu i merim temperaturu", objanjava ovaj vlasnik, sav u pokretu,
kao na oprugama, postojano unakaraen neverovatnom arenom kravatom. Na taj nain,
po njegovom miljenju, daje podstrek prodavcima. Posle toga te agencije poveavaju
promet", objanjava on smekajui se. Padajui, oigledno, na njegov arm, novinarka
Capitala ini korak dalje u divljenju: Ko bi mogao predskazati, 196x. godine, da e mala
asocijacija koju je formirala aica studenata, imati takav uzlet?! Svakako ne one hiljade
demonstranata koje su defilovale, u maju '68, ispred prve agencije Novih granica, na Trgu
Denfer-Roro, u Parizu. Nali smo se na dobrom mestu, naspram televizijskih kamera",
sea se ak Majo, bivi izvia i katolik leviar, koji je proao kroz Nacionalnu uniju
francuskih studenata. Bio je to prvi reklamni potez ovog preduzea, s imenom za koje je
inspiracija naena u govoru Do- na Kenedija o novim granicama" Amerike.
Vatreni liberal ak Majo borio se s uspehom protiv monopola Air-Francea, za
demokratizaciju vazdu- nog saobraaja. Odiseja njegovog preduzea - koje je postalo,
za neto vie od trideset godina, prva francuska putnika agencija - fascinirala je
ekonomske asopise. Kao FNAC, kao Club Mediteranee, i Nove granice su roene sa
civilizacijom razonode; i mogle su simbolizovati novo lice modernog kapitalizma. Godine
K
, po prvi put, industrija turizma postala je, po poslovnim rezultatima, vodea grana
svetske privrede. Iako su zahtevali samo prosenu fiziku kondiciju, programi Tajski
tropi" bili su svrstani u kategoriju avanturistikih tura": tu se podrazumeva raznovrstan
smetaj (obian, standardni, prvoklasni); broj uesnika ogranien na dvadeset, kako bi se
obezbedila to bolja kohezija grupe. Spazio sam, u jednom trenutku, kako se pribliavaju
dve veoma slatke crnkinje, sa rancima na leima; poeo sam da prieljkujem da su
odabrale istu turu; zatim sam skrenuo pogled i poao da podignem svoj vauer. Let je
trajao neto vie od jedanaest sati.
Putovati danas avionom, s bilo kojom kompanijom, na bilo kojoj liniji, znai isto to i biti
tretiran kao govno tokom itavog leta. Zgren na nedovoljnom, gotovo smeno malom
seditu, s kojeg je nemogue dii se a da se ne pokrenu svi susedi u redu, o- vek je od
poetka suoen sa serijom zabrana koje izriu stjuardese, poto navuku laan osmeh.
im uete u avion, prvi zadatak im je da se dokopaju vaeg linog prtljaga, da bi ga
zatvorile u prtljanik, kome neete imati pristupa, ni uz kakav izgovor, sve do sletanja.
Tokom celog leta one se zatim trude da uveaju broj zajebancija kojima e vam se
onemoguiti bilo kakvo pomeranje, bilo kakva aktivnost, sem onih koje se nalaze na
ogranienom spisku dozvoljenih radnji: konzumiranje gaziranih pia, gledanje ameri
kih filmova, kupovina proizvoda duty-free. Stalni ose- aj opasnosti, koji pothranjuju
mentalne slike avionskih nesrea i nametnuta nepokretnost u ogranienom prostoru,
izazivaju tako jak stres da se ponekad dogodi da putnik i umre od sranog udara, na

11

dugim letovima. Posada se trudi da taj stres digne na jo vii nivo zabranjujui vam da se
protiv njega borite uobiajenim sredstvima. Lien cigareta i itanja, ovek je takoe, sve
ee, lien i alkohola. Hvala bogu, drolje jo uvek ne praktikuju pretresanje do gole koe;
kao iskusan putnik znao sam, dakle, da treba da pripremim mali pribor za preivljavanje:
nekoliko komada nicopata od K1 mg, tablu tableta za spavanje, pljosku sa Southern
Comforom. Utonuo sam u mutan san u trenutku kad smo nadletali bivu Istonu
Nemaku.
Probudila me neka teina na ramenu, i topao dah. Gurnuo sam svog suseda s leve
strane na njegovo se- dite, bez naglih pokreta; neno je zagroktao ali nije otvorio oi. Bio
je to visok klipan, tridesetih godina, svetlokestenjaste kose, kratko oiane ukrug; nije
izgledao ni nesimpatino ni zlobno. Delovao je gotovo dirljivo, umotan u svetloplavo ebe,
koje daje kompanija, sa svojim velikim akama fizikog radnika, poloenim na kolena.
Podigao sam depnu knjigu koja mu je pala pored nogu: neki govnarski anglosaksonski
bestseler, izvesnog Frederika Forsajta. Ve sam bio proitao jedno delo te budale, puno
hvale za Margaret Taer i granginjolskih opisa SSSR-a kao imperije zla. Pitao sam se
kako li se taj snaao posle pada Berlinskog zida. Prelistao sam njegov novi opus: po svemu sudei, ulogu loih momaka sad su preuzeli crve- no-mrki, i srpski nacionalisti; eto
oveka koji je u toku aktuelnih zbivanja. Sto se tie njegovog omilje- nog junaka,
dosadnog Dejsona Monka, taj je ponovo postao slubenik CIA-e, koja se, za ovu priliku,
povezala sa eenskom mafijom. ,,E, ba divno!" rekao sam sebi, vraajui knjigu na
kolena svog suseda, ,,lep je taj moral autora anglosaksonskih bestselera!" Mesto do
kojeg je u knjizi stigao bilo je obeleeno trostruko presavijenim papirom u kojem sam
prepoznao poziv Novih granica: upravo sam se, znai, upoznao sa svojim prvim
kompanjonom na putovanju. estit momak, bio sam u to siguran, svakako mnogo manje
egocentrian i neurotian nego ja. Bacio sam pogled na video ekran na kojem je bila
oznaena marruta leta: verovatno smo preleteli eeniju, ako smo je uopte preleteli;
spoljna temperatura bila je -
C, visina 1 .1 metra, lokalno vreme
:K h. Nova
mapa je usledila posle ovih podataka: nadletali smo Avgani- stan. Kroz avionsko okno
nije se videlo nita sem potpunog mraka. U svakom sluaju, talibani su ve morali
spavati, i kiseliti se u svojoj prljavtini. Laku no, talibani, laku no... Sanjajte lepe
snove", proaputao sam pre nego to sam progutao i drugu tabletu za spavanje.
Avion je oko pet ujutro sleteo na aerodrom u Don Muangu. Jedva sam se razbudio.
Moj sused sleva ve je bio ustao i cupkao u redu za izlazak. Ubrzo sam ga izgubio iz vida
- uao je u hodnik koji vodi u prijemni hol. Noge su mi bile kao od pamuka, usta suva; ui
ispunjene snanim brujanjem.
im sam proao kroz automatska vrata, vruina se sklopila oko mene, kao da su me
progutala ogromna usta. Bilo je najmanje 
C. Vruina u Bangkoku ima tu osobenost da
je, nekako, masna, verovatno zbog zagaenja; ovek se mora zaprepastiti, posle dueg
boravka napolju, kako ga nije prekrio tanak sloj industrijskog otpada. Trebalo mi je
tridesetak sekundi da ljudski udahnem. Pokuao sam da ne padnem u oi tajlandskom
vodiu, eni o kojoj nisam stekao bogzna kakav utisak, sem da izgleda rezervisano i ini
se dobro vaspitana - ali mnogi Tajlanani stvaraju slian utisak. Ranac mi se usecao u
ramena: bio je to Lowe Pro Himalaya Trekking, najskuplji model koji sam uspeo nai kod
Starog kampera"; imao je doivotnu garanciju. Vrlo interesantan predmet: srebrnosiv, sa
kopom od specijalnog Velcroa - zatiena licenca firme - i rajsferlusima koji su mogli da
funkcioniu i na temperaturi od -6
C. Sadrina mu je, naalost, bila veoma skromna:

1K

nekoliko ortseva i majica, kupae gae, specijalne cipele koje omoguavaju hodanje po
koralnim stenama (1K franaka kod Starog kampera"), neseser za toaletu s lekovima koji
su propisani kao neophodni u Vodiu kroz popularni turizam, jedna digitalna kamera JVC
HRD-96 MS, sa rezervnim baterijama i kasetama, i dva amerika bestselera koje sam
kupio, nasumice, na aerodromu.
Autobus Novih granica bio je parkiran stotinak metara dalje. U unutranjosti ovog
snanog vozila - mercedes M-8 , sa 6 mesta - rashladni ureaj bio je ukljuen na
najjae: kao da sam stupio u zamrziva. Seo sam uz prozor, s leve strane, na sredini
vozila. Neodreeno sam prepoznavao dvanaestak ostalih putnika, meu njima i svog
suseda iz aviona. Niko nije doao da sedne pored mene. Oigledno sam promaio prvu
priliku da se integriem u grupu; i bio sam na najboljem putu da se dobro prehladim.
Nije se jo bilo sasvim razdanilo, ali na autoputu sa est traka, koji vodi u centar
Bangkoka, saobraaj je ve bio gust. Promicali smo naizmenino pored zgrada od elika
i stakla, s vremena na vreme poneka zgrada od betona podsetila bi na sovjetsku
arhitekturu. Sedita banaka, veliki hoteli, elektronske kompanije - najee japanske.
Posle ravanja kod atuaka autoput se izdigao iznad zrakastih puteva koji opasuju
sredite grada. Izmeu osvetljenih zdanja hotela poele su da se naziru grupisane kue,
male, sa krovovima od talasastog lima, na brdovitom terenu. Pokretne radnjice,
osvetljene neonom, nudile su supu i pirina; videlo se kako se pue lonci od belog lima.
Vozilo se lako zanelo na izlazu za New Petchaburi Road. U jednom momentu spazili smo
fantazmagorine obrise automobilske petlje ije makadamske spirale kao da su silazile
pravo s neba, osvetljene mlazevima reflektora s aerodroma. Zatim, posle jedne dugake
krivine, nae vozilo prede u brzu traku.
Bangkok Palae hotel pripadao je lancu bliskom hotelima Mercure - odlikuju ga
kvaliteti i na prijemu i u restoranu; to sam saznao iz broure koju sam pokupio u holu, dok
sam ekao da se situacija sredi. Bilo je tek prolo est - pono je u Parizu, pomislio sam
bez ikakvog povoda - ali guva je ve bila velika, sala za doruak upravo se otvarala.
Spustio sam se na jed^u klupu; bio sam oamuen, u uima mi je jednako silno brujalo,
oseao sam muninu u stomaku. Po nainu na koji su ekali u redu, poeo sam da
razaznajem neke lanove grupe. Bile su tu dve devojke, od nekih dvadeset pet godina, ne
tako loe graene, koje su pogledom prezrivo preletale po svima. Jedan penzionerski
par, naprotiv - ovek bi se mogao opisati kao ivahan ena mrzovoljna - udivljeno je
razgledao unutranju dekoraciju hotela, silna ogledala, pozlatu i kristalne lustere. U prvim
satima boravka u grupi, drueljubivost se obino ispoljava samo na nivou jezika, a
karakterie je upotreba ustaljenih izraza i emocionalna uzdranost. Prema Edmundu i
Vajtu,1 konsti- tuisanje mini-grupe zbiva se tek prilikom prvog izleta, mada se to ponekad
dogodi ve tokom prvog zajednikog obroka.
Trgao sam se, gotovo da sam se obeznanio, zapalio sam cigaretu da se priberem:
one tablete za spavanje bile su stvarno veoma jake, razboleo sam se od njih; one koje
sam ranije uzimao, nisu uspevale da me uspavaju: nema idealnog reenja. Penzioneri su
se lagano okretali tamo-amo: iekujui neku konkretnu osobu s kojom bi razmenili
osmehe, nametali su na licu smeak za ceo spoljni svet. Mora da su bili sitni trgovci u
nekom ranijem ivotu, to je jedino to se o njima moglo pretpostaviti. Jedan po jedan
lanovi
1
Sightseeing tours: a sociological approach", Annals of Tourism Research, vol. K,
K1-KKx,1998.

grupe su, kad bi uli svoje ime, prilazili vodiu, primali kljueve, peli se u svoje sobe razilazili su se, zapravo. Moemo, podsetila nas je ona odmerenim glasom, da
dorukujemo odmah; moemo, takoe, da se prvo odmorimo u svojim sobama; bili smo
potpuno slobodni da radimo ta hoemo. U svakom sluaju, sastanak radi posete klongu*
zakazan je za petnaest sati, u holu.
irok zastakljen prozor moje sobe gledao je direktno na brzu traku puta. Bilo je ve
pola sedam. Saobraaj je vrlo iv, ali dvostruko staklo proputalo je samo slabano
brujanje. None svetiljke bile su ugaene, sunce se jo nije bilo prosulo po eliku i staklu;
u to doba dana grad je siv. Poruio sam dupli espreso, u room service, i ispio ga sa jednim
eferalganom, doli- preanom i duplom dozom oscilokohinuma; onda sam legao i pokuao
da odremam.
Prilike su se sporo kretale u suenom prostoru, iz njih je dopiralo neko potmulo
brujanje; kao da su u pitanju bile maine sa gradilita ili kakvi dinovski in- sekti. U dnu
sobe, neki ovek naoruan malom sa- bljom-krivoijom, paljivo je procenjivao otricu; na
sebi je imao turban i bele alvare. Odjednom je atmosfera postala crvena i smolasta,
gotovo tena; po kondenzovanim kapima, koje su mi iskrsle pred oima, shvatio sam da
me neko staklo deli od tog prizora. Covek je sada leao na zemlji, za nju ga je prikova- la
nevidljiva sila. Graevinske maine zatvorile su krug oko njega - bilo je tu nekoliko bagera
i jedan mali buldoer na gusenicama". Bageri su podizali svoje pokretne krake i tekim
kaikama" obruavale se na oveka, raskomadavi njegovo telo na sedam- osam
delova; no, glavu kao da mu je, uprkos svemu, jo uvek pokretala neka demonska iva
sila, i zli
* Klong - ivopisni kanal (prim. prev.).
osmeh i dalje je nabirao bradato lice. Sad je doao red na buldoer da krene na oveka, i
njegova glava se raspukla kao jaje; mlaz od delova mozga i smrskanih kostiju prsnuo je
po staklu, na nekoliko santimetara od moga lica.
U svojoj biti turizam, kao traganje za smislom, uz lu- diku druevnost koju podstie, i
slike koje rada, predstavlja uputstvo za stepenastu, ifrovanu, spoznaju, koju spoljanji
svet i razliitost ne mogu da poremete.
Raid Amiru
Probudio sam se oko podne, rashladni ureaj brujao je potmulo; glava me je bolela
malo manje. Popreno izvaljen na king sie krevetu, postajao sam sve- stan toka
dogaaja i njihovog znaenja. Naa, do sada bezoblina grupa, uskoro e se pretvoriti u
ivu zajednicu; ve od ovog popodneva morau da zauzmem stav; sad je trebalo da
odaberem odgovarajuu majicu za etnju po klongu. Opredelio sam se za koulju srednje
duine, od plavog dinsa, ne suvie pripijenu, koju sam dopunio majicom Radiohead;
zatim sam strpao nekoliko stvarica u ranac. U ogledalu u kupatilu posmatrao sam sebe s
gaenjem: moje zgreno lice birokrate tragino je odudaralo od pozadine; u celini
gledano, liio sam tano na ono to sam bio: etrdesetogodinji inovnik koji pokuava da
se mladalaki prerui tokom odmora; bilo je to obeshrabrujue. Priao sam prozoru,
iroko razmakao zavese. Sa Kx. sprata prizor je bio izuzetan. Impozantna masa hotela
Mariott uzdizala se sleva, kao krenjaka stena izbrazdana crnim horizontalnim linijama nizova prozora, napola sakrivenih balkonima. Svetlost
sunca u zenitu otro je isticala ravnine i izboine. Desno, napred, od- blesci su se bez
prestanka umnoavali na komplikova- noj strukturi piramida i kupa od plaviastog stakla.

Na horizontu, dinovske betonske kocke hotela Grand Plaza President naslagane jedna
na drugu, kao nivoi stepenaste piramide. S desne strane, nadvisujui treperavu, zelenu
povrinu Lumfini parka, razaznava- le su se, kao tvrava od cigala, ugaone kule Dusit
Thana. Ispio sam polako Singha Gold, razmiljajui pri tom o pojmu nepopravljivo.
U prizemlju je naa vodiica zapoela neku vrstu prozivke tj. podelu bonova za
doruak. Tu sam saznao da se one dve uspijue zovu Babet i Lea. Babet je imala plavu
kovrdavu kosu, u stvari ne prirodno lokna- stu ve, bez sumnje, onduliranu; imala je lepe
grudi, droljica, dobro uoljive ispod providne tunike sa tampanim etno motivima - iz Trois
Suisses, po svoj prilici. Njene pantalone, od iste tkanine, bile su tako- e providne: jasno
se mogla razaznati bela ipka gaica. Lea, brineta, bila je tanka kao granica; to je nadoknaivala lepom oblinom zadnjice, naglaenim crnim biciklistikim pantalonama, i
agresivnim istura- njem grudi, iji su se vrhovi napinjali ispod utog kor- seta. Majuni
dijamant krasio je njen uski pupak. Dugo sam i paljivo zagledao ove dve uspaljenice, da
bih ih konano definitivno zanemario.
Podela bonova se nastavljala. Na vodi, Son sve je uesnike prozvala po imenu;
pripala mi je muka od toga. Bili smo odrasli, za ime Boje. Ponadao sam se, u jednom
trenutku, kad je prozvala one matorce prezimenom: gospoa i gospodin Loblioa", ali je
odmah dodala, uz oduevljeni osmeh, Zozet i Rene". Zovem se Rene", potvrdio je
penzioner, ne obraajui se nikome posebno. Nije to nikakva srea..." promrmljao sam.
Njegova mu ena uputi umoran pogled koji je znaio: uti, Rene, dosaduje ljudima."
Odjednom se setih na koga me on podseao; na lik Gospodina Plus u reklamnom spotu
Bahlsen. Moda je to, uostalom, i bio on. Obratih se direktno njegovoj eni: da li su,
nekada, tumaili, kao glumci, neke epizodne likove? Ne, nikada, obavestila me je, oni su
imali kobasiarsku radnju. Ah, da, to se sasvim uklapalo! Ovaj veseli majmun bio je znai
bivi kobasiar (u Klamaru, precizirala je njegova ena); u jednom skromnom prostoru,
gde je dolazila sirotinja da se prehrani, on je nekada prikazivao svoje piruete i svoju
duhovitost.
Bila su tu jo dva para, koje kao da je vezivalo neko mutno pobratimstvo. Da li su
zajedno krenuli na put? Da li su se upoznali za vreme breakfasta f Sve je bilo mogue u
ovoj fazi putovanja. Prvi par bio je nesimpatian. ovek je malo liio na mladog Antoana
Vahtera, ako je tako neto mogue zamisliti, ali bio je vie smed, i sa dobro oblikovanom
bradom; na kraju, i nije liio toliko na Antoana Vahtera koliko na Robina Huda, sa neim
vajcarskim, tanije, jurskim u sebi. Sve je reeno time da nije liio ni na ta, ve je
stvarno imao izgled idiota. Da ne priam o njegovoj eni, u kombinezonu s tregerima,
ozbiljnoj, pravoj mlekarici. Malo je verovatno da se ta bia ve nisu reprodukova- la,
pomislio sam; bez sumnje su dete ostavili kod roditelja, negde u Lon-le-Sonijeu. Drugi
par, neto stariji, nije odavao utisak tako duboke smirenosti. Mrav, brkat i nervik, ovek
mi je liio na pravog naturopatu: suoen sa mojim nepoznavanjem materije, naglasio je
da se leci samo biljkama, ili drugim prirodnim sredstvima, ako je to mogue. Njegova
ena, suva i sitna, radila je u drutvenom sektoru, na socijalizaciji ne znam vie kojih nekanjavanih - alzakih delinkvenata; ostavljali suv utisak osoba koje se nisu tucale ve
trideset godina. inilo se da je ovek bio raspoloen da me upozna s preimustvima
prirodne medicine; ali
sam se, pomalo oamuen ve od ove prve razmene iskustava, odvojio i seo na najbliu
klupu. S tog mesta slabo sam razaznavao troje poslednjih lanova grupe, koje mi je upola
zaklanjao par kobasiara: bilo je tu neto nalik goveetu, od nekih pedesetak godina, po

1

imenu Rober, izuzetno surovog izraza lica; ena, priblino istih godina, crne loknaste
kose koja joj je uokviravala lice, u isti mah zlo, oprezno i ravnoduno, a zvala se Zozijan;
i jedna mlada ena, najzad, koja je stupala za Zozijan s kueom pokornou, a zvala se
Valeri. U redu, bie prilike da se na njih vratim, bie ak suvie prilike, rekao sam sebi
sumorno, dok sam hodao ka autobusu. Spazio sam da Son jo uvek paljivo prouava
listu s imenima putnika. Lice joj je bilo napeto, rei su joj se nesvesno formirale na
usnama; na njima se itala zebnja, gotovo panika. Raunajui i nju, grupa je brojala
trinaest osoba; a Tajlanani su esto vrlo sujeverni, ak vie i od Kineza: na spratovima u
zgradama, u obeleavanju brojeva po ulicama, esto se dogaa da sa broja dvanaest
preu direktno na etrnaest, samo zato da bi izbegli da pomenu broj trinaest. Smestio
sam se s leve strane, u sredinu vozila. Ljudi stiu navike dosta brzo, pa i tokom ovakve
vrste grupnih putovanja: mesto treba zauzeti ranije, drati se njega, moda rairiti preko
sedita neke line stvari u neku ruku, treba ga aktivno zaposednuti.
Na svoje veliko iznenaenje ugledah kako se Valeri sputa pored mene iako je tri
etvrtine mesta u autobusu bilo prazno. Dva reda iza nas, Babet i Lea su razmenile
nekoliko podrugljivih rei. Bolje bi im bilo da se smire, droljice! Diskretno sam panju
usmerio na mladu enu: imala je dugu crnu kosu, lice - ne znam ni sam ta da kaem! lice koje bi se moglo opisati kao skromno: ni lepo, ni runo, da budemo precizni. Posle
kratkog ali intenzivnog razmiljanja, s mukom sam prevalio: Je 1' vam nije mnogo toplo?"
Ne, ne, u autobusu je u redu", odgovorila je odmah,
bez osmeha, prosto rastereena to sam poeo razgovor. Moja reenica bila je gotovo
glupa: u autobusu smo se, zapravo, smrzavali. Vi ste ve bili na Tajlandu?" nastavila je.
Da, jedanput." Zastala je u stavu oekivanja, spremna da uje zanimljivu priu. Hou li joj
priati o svom prethodnom boravku? Moda ne odmah. Bilo je dobro..." rekao sam
konano, dajui glasu toplinu, da kompenzujem banalnost opaske. Klimnula je glavom,
zadovoljno. Tada sam shvatio da ova mlada ena uopte nije bila potinjena ozijan: ona
je bila potinjena en gnral, i moda spremna da potrai novog gospodara, moda joj je
bilo preko glave ozijan, koja je sedela dva reda ispred nas i besno prelistavala svoj
Vodi kroz popularni turizam, mrko nas streljajui pogledom. Romansa, romansa.
Odmah posle Pajab Feri Pira brod je zaokrenuo nadesno, u Klong Samsen, i stupili
smo u sasvim drugaiji svet. ivot se ovde promenio, veoma malo, po- slednjih stolea.
Kue od tikovine, na kolju, nizale su se du kanala; pod nadstreicama suio se ve.
Neke ene prilazile su prozorima da gledaju kako prolazimo; druge su prekidale pranje
rublja. Deca su se kupala i gnjurala izmeu koeva: radosno su nam mahala. Vegetacija
je bila bujna: na brodi je krio put kroz guste slojeve lokvanja i lotosa; snaan i bogat ivot nadirao je odasvud. Svaki slobodan deo zemlje, vazduha ili vode kao da se namah
punio leptirima, guterima, abama. Sada smo, javi se Sn, usred sune sezone; no to
nije uinilo da atmosfera ne bude potpuno, gotovo bolesno vlana.
Valeri je sedela pored mene; izgledalo je da je utonula u potpuni unutranji mir.
Odgovarala je mahanjem ruke starcima koji su na balkonima puili lule, deci koja su se
kupala, enama nadnesenim nad rublje. Ekolozi sa Jure takoe su delovali smireno; ak
i naturopati kao da su se malo opustili. Svuda oko nas
bili su samo neni zvui i osmesi. Valeri se okrenula k meni. Gotovo sam poeleo da je
uhvatim za ruku; bez nekog posebnog razloga uzdrao sam se. Brod se vie nije kretao:
boravili smo sad u kratkoj venosti jednog srenog popodneva; ak su i Babet i Lea

16

zautale. Kao da su ledbele, da ponovim izraz koji je Lea upo- trebila kasnije, dok smo se
iskrcavali.
Tokom obilaska hrama Zore, u mislima sam pravio podsetnik: treba da kupim vijagru u
nekoj otvorenoj apoteci. Na trajektu, pri povratku, saznao sam da je Valeri Bretonka i da
njeni roditelji imaju farmu u Tregoroa; ja sam nisam znao ta da joj kaem o sebi.
Izgledala je inteligentno, a meni nije bilo do inteligentnog razgovora. Sviao mi se njen
nean glas, njena katolika revnost, kretanje njenih usana dok je govorila; verovatno je
imala vrele usne, spremne da progutaju spermu istinskog prijatelja. Ba je bilo prijatno
ovo popodne", rekao sam konano, sa setom. Suvie sam se bio udaljio od ljudi, suvie
sam dugo i- veo sam, nisam vie uopte znao kako da se postavim. O, da, bilo je lepo",
odgovorila je ona; nije bila naporna, stvarno fina devojka. Ipak, im je autobus stigao pred
hotel, ja sam pojurio u bar.
Posle tri koktela poeo sam da alim to sam se onako poneo. Krenuo sam da
procunjam po holu. Bilo je sedam sati i nikog iz grupe na vidiku. Po ceni od etiri stotine
bahta, oni koji su to eleli mogli su da prisustvuju veeri uz tradicionalne tajlandske igre:
sastanak je bio zakazan za osam. Valeri e sigurno biti tamo. Sto se mene tie, imao sam
ve neku predstavu o tradicionalnim tajlandskim plesovima, jer sam pre tri godine proao
turu Klasini Tajland", od Severne rue do Aneoskog grada, koju je nudio Kuoni, nimalo
lou, u celini, ali malo skupu, i na zastraujuem kulturnom nivou, jer su svi uesnici imali
najmanje visoku kolsku spremu. Trideset dva Budina stava, u svetilitu
Ratanakosin, stilovi tajsko-burmanski, tajsko-kmerski ili taj-taj - nita im nije promicalo.
Vratio sam se otuda iscrpljen i neprestano sam se oseao smenim bez Plavog vodia. U
ovom trenutku istinski sam osetio potrebu da neto pojebem. Vrteo sam se u krug po
holu, muen napetou koja je sve vie rasla, kad spazih natpis Health Club, koji je vodio
na donji sprat.
Ulaz bee osvetljen crvenim neonima i girlandom od raznobojnih sijalica. Na svetlom
panou bele osnove, tri sirene u bikiniju, malo prenaglaenih grudi, pruale su ae
ampanjca potencijalnom posetiocu. Ajfelova kula, krajnje stilizovana, ocrtavala se u
daljini; u svakom sluaju, ovo nikako nije bio koncept prostora za odravanje forme hotela
Mercure. Uao sam i poruio burbon, za barom. Desetak devojaka, iza stakla, okrenulo je
glave prema meni - neke sa zavodljivim osmehom, druge ne. Bio sam jedini klijent.
Uprkos malom kapacitetu ovog prostora, devojke su nosile trake sa brojevima. Moj izbor
je brzo pao na broj x: najpre zato to je bila ljupka, zatim to nije odavala utisak da obraa
preteranu panju na televizijski program, a nije bila zaokupljena ni ostraenim
razgovorom sa svojom susetkom. I zaista, kad je prozvana po imenu, ustala je sa vidnim
zadovoljstvom. Ponudio sam joj collu u baru, zatim smo preli u sobu. Zvala se Oon, u
stvari tako sam razumeo, i bila je sa severa zemlje - iz malog sela blizu Ciang Maja. Imala
je devetnaest godina.
Posle zajednikog kupanja, ispruio sam se na dueku prekrivenom vatelinom;
odmah sam shvatio da neu zaaliti zbog ovog izbora. Odn se kretala jako dobro, veoma
gipko; stavila je dole dosta sapuna. Milovala je dugo moju zadnjicu dojkama; to je bila
njena lina inicijativa, ne rade sve devojke te stvari. Njen dobro nasapu- njen klitoris trljao
je moje listove kao kakva tvrda etkica. Skoio mi je odmah, gotovo me zaudio; kad me
prevrnula i poela da mi nogama miluje penis, pomislio
sam da neu moi da se uzdrim. Uz ogroman napor, steui snano miie na butinama,
uspeo sam.

1x

Kad se namestila iznad mene na krevetu, verovao sam da u moi jo da izdrim, ali
brzo sam spustio durbin. Iako je bila vrlo mlada, znala je da se slui ribicom. Poela je
prvo sitnim stezanjem glavia, zatim se spustila neki santimetar nie, steui sve jae. ,
ne, o, ne", zajeao sam. Zasmejala se, zadovoljna zbog moi koju je imala, zatim je
nastavila da se sputa, steui snano i sporo zidove svoje vagine; sve vreme zagledana
u moje oi, oigledno se dobro zabavljala. Svrio sam pre nego to je stigla do korena
uda.
Posle smo malo eretali, leei jedno preko drugog na krevetu. Nije imala mnogo
muterija, rekla mi je; ovo je hotel namenjen grupama ozbiljnih turista, ljudima nesklonim
skandalima, osloboenim skoro svih ivotnih iskuenja. Bivalo je meu njima dosta
Francuza, ali retki su cenili body massage. Oni koji su dolazili u salon bili su ljubazni,
meu njima bilo je najvie Nemaca i Australijanaca. Poneki Japanac tako- e, ali njoj se
oni nisu sviali, bili su udni, sa udnim eljama: ili da vas udaraju, ili da vas vezuju, ili su
ostajali tu da masturbiraju zagledani u vae cipele; to nije bilo nimalo zabavno.
A ta je mislila o meni? Nije loe, ali nadala se da u izdrati jo malo. Much need",
rekla je neno vrtei moju zadovoljenu kitu izmeu prstiju. Meutim, odavao sam joj
utisak milog oveka. You look quiet", rekla je. Tu se malo prela, ali u stvari tano je,
uspela je lepo da me smiri. Dao sam joj tri hiljade bahta, to je, koliko sam bio zapamtio,
bila dobra cena. Po njenoj reakciji video sam da je to zaista bila dobra cena. ,,Kr6p khun
khat", izgovorila je sa irokim osmehom i sklapajui ruke u visini ela. Zatim me je
otpratila do ulaza, drei me za ruku; ispred vrata smo razme- nili nekoliko poljubaca u
obraze.
Penjui se stepenicama naleteo sam pravo na o- zijan - ona je oigledno bila
neodluna da li da side. Obukla je, za veeru, crnu tuniku sa zlatnim obrubima, ali je to
nije uinilo nimalo simpatinijom. Njeno sivkasto, inteligentno lice osmatralo me je
netremice. Primetio sam da je oprala kosu. Nije bila runa, to ne; mogla bi ak biti lepa,
ako hoete, poznavao sam neke Libanke toga tipa; ali osnovni izraz njenog lica bio je
nedvosmisleno zao. Sasvim sam je lako mogao zamisliti kako izraava kojekakve
ekstremne politike stavove. Spustio sam glavu, malo u neprilici kad je uzela re: Ima li
tamo neeg interesantnog?" Toliko me nervirala da sam zamalo odgovorio: Bar sa kurvama", ali na kraju sam slagao: Ne, ne... ne znam, neki kozmetiki salon."
Niste otili na veeru s priredbom", konstatovala je gadura. Niste ni vi", odgovorio
sam istim tonom. Ovaj put je malo otezala s odgovorom, prenemagala se. Oh, ja ne
volim preterano tu vrstu provoda", nastavila je, uz gotovo rasinovsko mlataranje rukama:
To je isuvie turistiki." Sta je htela time da kae? Sve je turistiki. Uzdrao sam se,
ponovo, da je ne tresnem pesnicom po njuci. Stojei nasred stepenita preprei- la mi je
prolaz; trebalo je dati dokaza trpeljivosti. Sveti Jeronim je takoe umeo, kad bi to prilike
zahtevale, da prui dokaze hrianskog strpljenja - eto zato se on smatra velikm svecem
i uiteljem katolike crkve.
Predstava sa tradicionalnim tajlandskim plesovima" bila je, po njenom miljenju,
dobra samo za Zo- zet i Renea, koje je, ne trepnuvi, nazivala smrdljivim kasapima".
Shvatio sam, s nelagodnou, da u meni trai saveznika. Tano je da e se naa tura
uskoro usmeriti ka unutranjosti, tada emo biti podeljeni na dva stola prilikom obeda; bilo
je vreme da se odabere strana. E, pa", rekao sam posle duge utnje. U tom trenutku, kao
nekim udom, Rober je iskrsnuo iznad nas. Hteo je da proe i on. Gipko sam uzmakao

18

preskaui po nekoliko stepenika. Pre nego to sam skrenuo u restoran, osvrnuo sam se:
ozijan, koja je ostala nepomina na mestu, fiksirala je Robera, a ovaj je ustrim korakom
stupao ka salonu za masau.
Babet i Lea stajale su u trpezariji, kraj inija s povrem. Klimnuo sam glavom u znak
neobaveznog prepoznavanja, pre nego to sam se posluio vodenim ladoleom. I one su
smatrale da su tajlandski plesovi neto smeno i staromodno. Zaputivi se ka svom stolu
spazio sam da su one dve profuknjae sele na nekoliko metara od mene. Lea je na sebi
imala majicu na kojoj je pisalo Rage against the machine i vrlo pripijene bermude od
dinsa; Babet je nosila neku destruk- turisanu stvar na kojoj su se smenjivale arene
svilene trake i providne povrine. ivo su torokale, navodei, kako se moglo uti, imena
raznih njujorkih hotela. Oeniti se nekom od ovakvih, rekao sam sebi, mora biti vrhunac
uasa. Da li jo uvek mogu da promenim sto? Ne, bilo bi suvie prostaki. Premestio sam
se na stolicu preko puta, kako bih im bar okrenuo leda, brzo sam pojeo veeru i popeo se
u svoju sobu.
Jedna bubavaba pojavila se ba kad sam se spremao da se zagnjurim u kadu. Bio je
to pravi trenutak, za bubavabu, da se pojavi u mom ivotu; bolje nije moglo da se strefi.
Jurnula je ustro preko keramikih ploica, mali lupe; traio sam pogledom papuu, ali
sam u osnovi znao da su mi anse da je zgnjeim male. emu borba? I ta je tu mogla
Oon, uprkos svojoj fantastino elastinoj vagini? Bili smo unapred osueni. Bubavabe
se pare bez naklonosti i prividno bez uivanja; ali se razmnoavaju esto, njihove
genetske mutacije su brze; mi smo apsolutno nemoni u borbi protiv bubavaba.
Pre nego to sam se svukao, jo jednom sam odao priznanje Oon, i svim tajlandskim
prostitutkama. Nije lak zanat koji obavljaju te devojke; nije im se esto
dogaalo da nalete na dobrojg momka, prihvatljivog izgleda, koji ne trai nita drugo sem
da sporazumno uivaju. Da ne govorimo o Japancima - zadrhtao sam na tu pomisao i
zgrabio Vodi za popularni turizam. Babet i Lea, pomislio sam, ne bi bile u stanju da budu
tajlandske prostitutke; nisu bile dostojne toga. Valeri, moda; bilo je neega u toj devojci,
istovremeno uzornoj majci a pomalo i kurvi - obe su se potencijalno nalazile u njoj; do
sada je bila, pre svega, mila devoj- ka, prijateljski raspoloena i ozbiljna. I inteligentna.
Zbilja, veoma mi se sviala Valeri. Lagano sam masturbirao da bih smireno pristupio
itanju; izalo je nekoliko kapljica.
Iako je u principu nudio organizovana putovanja po Tajlandu, Vodi kroz popularni
turizam je u praksi izraavao najdublje rezerve prema tome, i oseao se ak obaveznim
da, ve u predgovoru, osudi seksualni turizam, to gnusno ropstvo. U stvari, ovi iz Vodia
bili su dangrizala iji je jedini cilj da zagoraju i najmanje zadovoljstvo turistima, jer ih
zapravo mrze. Oni, uostalom, nisu voleli nikoga do sebe same, ako je suditi po
sarkastinim kratkim reenicama rasutim po brouri, kao: Ah, gospoo, da ste samo
videli to u doba hipika!" Najmuniji je bio, bez sumnje, upravo taj odseni ton, miran i
strog, koji je kljuao od suzdranog prezira: Nije u pitanju srameljivost, ve to to mi ne
volimo Pataju. Sto je mnogo, mnogo je." Malo dalje dopisivali su neto o masnim
trbuastim zapadnjacima" koji se koopere u drutvu malih Taj- lananki, to je izazivalo
njihovu nedvosmislenu osudu; humanitarne protestantske seronje - eto ta su oni, i cela
njihova simpatina grupa drugara koji su im pomogli u radu na ovoj knjizi", a ije su se
prljave njuke zadovoljno epurile sa korica. Zavitlao sam, besno, knjigu preko sobe,
promaivi za dlaku televizor Sony, i prihvatio se, rezignirano, Firme Dona Griema. Bio
je to ameriki bestseler, jedan od najbo

19

ljih; jedan od najprodavanijih, to se podrazumevalo. Glavni lik je bio mladi advokat, sa

sjajnom budunou, briljantan i lep momak, koji je radio devedeset sati nedeljno; ne
samo da je ovo sranje bilo unapred planirano da se pretvori u scenario, ve se osealo da
se mislilo i na kasting - bila je to oigledno uloga pisana za Toma Kruza. Ni ena ovog
junaka nije bila loa, mada njeno radno vreme nije bilo devedeset sati nedeljno; uz to,
Nikol Kidman se nije uklapala, nije to bila uloga za neku s kudravom kosom, ve za dobro isfeniranu. Hvala bogu da ovi golupii nemaju dece, to je omoguilo da se izbegnu
scene strave i uasa. Bio je to roman uzbudljiv, zapravo umereno uzbudljiv; ve od
drugog poglavlja bilo je jasno da su rukovodioci firme bitange, i da nema govora o tome
da e junak umreti na kraju: kao ni njegova ena, uostalom. Jedino je, s vremena na
vreme, da bi pokazao kako se ne ali, romansijer rtvovao poneki simpatian lik iz drugog
plana: ostajalo je da se vidi ko je sledei na redu, jedino time bi se opravdalo dalje itanje
knjige. Moda otac glavnog junaka: njegovi poslovi bili su u silaznoj putanji, on se loe
uklapao u opte povieno raspoloenje; imao sam utisak da je on upravo prisustvovao
svom poslednjem Thanksgivingu.
Valeri je prve godine ivota proivela u Tremeva- nu, zaseoku nekoliko kilometara
severno od Genga- ma. Sedamdesetih godina, i poetkom osamdesetih, vlada i lokalne
vlasti imali su ambiciju da u Bretanji naprave snaan centar organizovane proizvodnje
svinjskog mesa, koji bi mogao da konkurie Velikoj Britaniji i Danskoj. Podstaknuti da
usmere privatne farme za intenzivan uzgoj, mali odgajivai - medu kojima je bio i Valerin
otac - zaduili su se do gue kod Crdit Agricole. Ali 198. godine cena svinjskog mesa
poela je da pada; Valeri je tada imala jedanaest godina. Bila je mirna devojica,
uglavnom usamljena, dobar ak: pripremala se da poe u esti razred srednje kole u
Gengamu. Njen stariji brat, takoe dobar ak, upravo je poloio maturu i upisao se u
pripremni razred poljoprivrednog smera, na liceju u Renu.
Valeri se dobro seala Badnje veeri 198; otac je ceo dan proveo sa raunovoom iz
FNSEA (Nacionalna federacija stoara i poljoprivrednika). Tokom boinog ruka
uglavnom je utao. Kad je posluen desert, posle dve ae ampanjca, obratio se sinu:
Ne bih ti savetovao da preuzme farmu", rekao je. Evo ve dvadeset godina ustajem pre
zore, a radni dan zavravam u osam ili devet; tvoja majka i ja praktino nikada nismo imali
godinji odmor. Bilo bi najpametnije da sad sve prodam, sve maine, i svinje, i obore, i da
investiram u salu s automatima za igru: ostatak ivota mogao bih da provedem
izleavajui se na suncu."
I narednih godina cene svinjskog mesa neprestano su padale. Cesti su bili protesti
poljoprivrednika, karakterisalo ih je estoko beznae; tone stajskog u- briva izruene su
na Trgu Invalida, mnogo svinja zaklano je pred Burbonskom palatom. Krajem 1986. vlada
je donela dekret o hitnim merama pomoi, zatim je najavila razvojni plan u korist
odgajivaa. U aprilu 198x. Valerin otac je prodao svoju farmu - za neto vie od etiri
miliona franaka. Za novac koji je dobio od prodaje kupio je veliki stan u Sen-Ke-Por- trijeu,
za sebe, i tri garsonjere u Toremolinu; preostali milion franaka uloio je u SICAV; mogao
je ak - bio mu je to san iz detinjstva - da nabavi malu jedrilicu. Potpisao je dokument o
prodaji s tugom, pomalo s gaenjem. Novi vlasnik bio je neki mlad tip, dvadesettrogodinjak, neenja, poreklom iz Laniona, koji .je upravo zavrio studije agronomije.
Valerin otac imao je etrdeset osam godina, majka etrdeset sedam: najlepe godine
ivota posvetili su poslu bez budunosti. iveli su u zemlji u kojoj ulaganje u proizvodnju
nije davalo nikakvu stvarnu prednost u odnosu na transakcione poslove; to je kasno

saznao. Ve prve godine, iznajmljivanje onih garsonjera do- nelo mu je prihod vei od
prihoda koji je ostvario tokom svih prethodnih godina. Stekao je naviku da re- ava
ukrtene rei, vozio se jedrilicom po zalivu, ponekad iao na pecanje. Njegova ena jo
se lake navikla na nov ivot: ponovo je dobila elju da ita, da ide u bioskop, da izlazi.
U vreme prodaje farme, Valeri je imala etrnaest godina, poinjala je da se minka;
pred ogledalom u kupatilu uredno je pratila rast svojih grudi. Uoi selidbe dugo je etala
po imanju. U najveem oboru
ostalo je bilo jo dvanaestak prasadi; ona su joj prilazila, neno grokui. Iste veeri
odvezao ih je trgovac na veliko i poklao narednih dana.
Leto koje je nastupilo bilo je udno. U odnosu na Tremevan, Sen-Ke-Portrije inio se
gotovo kao mali grad. Nije vie mogla, kad izae iz kue, da se isprui na travi, da pusti
misli da lete s oblacima, da plove s vodom iz reice. Meu mladiima koji su tu provodili
raspust, neki su se okretali za njom u prolazu; nikako nije uspevala da se potpuno opusti.
Krajem avgusta upoznala je Berenisu, devojku iz osmogodinje kole, koja je trebalo da s
njom poe u drugi razred liceja u Sen-Brieku. Berenisa je bila godinu dana starija od nje,
minkala se i nosila firmirane suknje; imala je lepo usko lice i veoma dugu kosu, prelepe
venecijan- skoplave boje. Poele su redovno da odlaze na plau Sent-Margerit:
presvlaile su se u Valerinoj sobi pre polaska na kupanje. Jednog popodneva, kad je
skinula grudnjak, Valeri je uhvatila Berenisin pogled usme- ren na njene grudi. Znala je da
ima divne grudi, okrugle, visoke, tako vrste i nabijene da su izgledale kao vetake.
Berenisa je pruila ruku, dotakla oblinu i bradavicu. Valeri je rastvorila usne i zatvorila oi
dok su se Berenisine usne pribliavale njenima; potpuno se predala tome poljupcu. Bila je
ve sva vlana dole u trenutku kad je Berenisa gurnula ruku u njene gaice. Skinula ih je
urno, pala na krevet i rairila noge. Berenisa je klekla ispred nje i spustila usne na njenu
macu. Vrele kontrakcije poele su da joj prolaze stomakom, imala je utisak da joj duh klizi
u beskrajne nebeske prostore: nikada nije ni pretpostavila da moe postojati takvo
uivanje.
Posle su to radile svakog dana - sve do poetka kolske godine: najpre u rano
popodne, pre odlaska na plau; kasnije su zajedno leale na suncu. Valeri je oseala
kako joj se, malo-pomalo, elja uvlai pod kou, skidala bi zatim gornji deo kostima da
ponudi
grudi Berenisinom pogledu. Vraale su se gotovo trei u sobu, i tamo vodile ljubav, po
drugi put.
Kada je poela kola, ve prve sedmice, Berenisa se udaljila od Valeri, izbegavala je
da se iz kole vraa s njom; malo zatim, poela je da izlazi s jednim dekom. Valeri je, bez
istinske tuge, prihvatila ovo razdvajanje; bio je to normalan sled. Stekla je naviku da
masturbira, svako jutro, im se probudi. Svaki put je, za nekoliko minuta, doivljavala
orgazam. Bio je to divan, lak proces koji se deavao u njoj, i koji je inio da dan pone
uivanjem. Prema deacima je bila uz- drana: poto je kupila nekoliko brojeva Hot videa
u kiosku na stanici, bila je upuena u njihovu anatomiju, njihove organe, razliite
seksualne poloaje; ali, osetila je samo laku odbojnost prema njihovim dlakama, njihovim
miiima; izgledalo je da im je koa debela i gruba. Braonkasta i naborana povrina
muda, pretei anatomski oblik napetog glavia, crvenog i sjajnog... sve to nije bilo neto
posebno privlano. Na kraju je ipak spavala s jednim tipom iz zavrnog razreda, visokim
plavuanom, posle jedne veeri provedene u diskoteci u Pempolu; nije posebno uivala.
Poinjala je vie puta, sa drugima, tokom celog kolovanja; bilo je lako zavesti deake,

K1

dovoljno je bilo obui kratku suknju, prekrstiti noge, imati dekolto- vanu ili providnu bluzu
da bi grudi dole do izraaja: nijedno od ovih iskustava ne bee za nju stvarno presudno.
Razumom je uspevala da shvati oseaj, istovremeno trijumfalan i nean, koji su imale
neke devojke kad bi osetile kitu kako prodire u dubinu njihove vagine; ali ona sama nije
oseala nita slino. Prezervativ, istina, ne doprinosi da se stvari poboljaju; mlitav i
ponavljani prasak koji prati razvlaenje gumice vraao ju je u realnost, spreavao duh da
klizne u beskonanost bez razbludnih oseaja. Kad je bila na maturi, skoro je potpuno
odustala od veza sa momcima.
Ni deset godina kasnije jo nije bila istinski otpoela, razmiljala je s tugom dok se
budila u svojoj sobi, u hotelu Bangkok Palae. Jo se nije bilo razdanilo. Upalila je svetio,
stojei ispod plafonjere stala je da posmatra svoje telo u ogledalu. Grudi su joj bile jo
uvek isto vrste, nisu se promenile od njene sedamnaeste. Zadnjica joj je bila lepo
zaokrugljena, bez trunke sala: imala je, bez sumnje, veoma lepo telo. Meutim, navukla
je iroku duksericu i bezobline bermude polazei na doruak. Pre nego to e zatvoriti
vrata, pogledala se poslednji put u ogledalu:. lice joj je bilo obino, prijatno i nita vie od
toga; ni kosa, crna i ravna, koja je u neredu padala po ramenima, ni vrlo crne oi, nisu
predstavljale dodatni adut. Mogla bi, verovatno, izvui neto vie iz toga izgleda, istai
neto minkom, oeljati se drukije, posavetovati se s kozmetiarom. Veina ena
njenih godina tome je posveivala bar nekoliko sati nedelj- no; ona nije imala utisak da bi
se, u njenom sluaju, time mnogo promenilo. Ono to joj je u osnovi ne- . dostajalo, bila je,
pre svega, elja za zavoenjem.
Napustili smo hotel u sedam sati; saobraaj je ve bio gust. Valeri mi je ovla klimnula
glavom i sela u moj red, s druge strane. U autobusu je bila tiina. Sivi megalopolis lagano
se budio: skuteri na kojima su bili parovi, ponekad i sa detetom u majinom naruju,
provlaili su se izmeu prepunih autobusa. Laka magla bila je jo nataloena u uliicama
u blizini reke. Uskoro e sunce probiti jutarnje oblake, zavladae vruina. U visini
Nontaburija gradsko tkivo se razredilo, opazili smo prva pirina- na polja. Nepomini
bivoli, kao ukopani u blatu, pratili su autobus pogledom, tano onako kako bi to radile i
krave. Osetio sam lako uzbuenje ekologa sa Jure: bez sumnje su zaeleli da naprave
dve-tri fotografije bivola.
Prvo zaustavljanje bilo je u Kananaburiju, grau koji su svi vodii ocenili na isti nain
- isticali su njegov ivahan i veseo karakter. Po Milenu, on je bio divna polazna taka za
posetu okolnim krajevima"; Globtroter ga je, sa svoje strane, kvalifikovao kao dobar
bazini kamp". U nastavku programa predviena je bila vonja od nekoliko kilometara
vozom smrti", koji je vijugao obalom reke Kvaj. Nikad nisam stvarno prouio dogaanja
vezana za reku Kvaj, zato sam se usredsredio na objanjenja vodia. Srea to je Rene,
prouivi Milenov vodi, bio spreman da unese ispravke na pojedina mesta. Ukratko, Japanci, posle ulaska u rat 191, odluie da sagrade elezniku prugu, da poveu
Singapur i Burmu - po- stavivi kao dugoroan cilj invaziju Indije. Ova ele- znika pruga
trebalo je da proe kroz Maleziju i Tajland. Ali ta su Tajlanani zapravo radili za vreme
Drugog svetskog rata? , pa, nita posebno. Bili su neutralni", napomenula je stidljivo
Sdn. Zapravo, dopunio je Rene, sklopili su vojni sporazum s Japancima a pri tom
saveznicima nisu objavili rat. Bio je to mudar izbor. Tako su, jo jednom, uspeli da prue
dokaze postojanja onog uvenog suptilnog duha koji im je omoguio da, vie od dva
veka, u obruu izmeu francuskih i engleskih kolonijalnih sila, ne pokleknu ni pred
jednom, da ostanu jedina zemlja jugoistone Azije koja nikada nije bila kolonizovana.

KK

Bilo kako bilo, 19K. godine poeli su radovi u sektoru oko reke Kvaj, za koje je bilo
mobilisano ezdeset hiljada ratnih zarobljenika, engleskih, australij- skih, novozelandskih
i amerikih, kao i nepregledna masa prinudnih radnika Azijata. U oktobru 19. eleznika pruga bee zavrena, ali esnaest hiljada ratnih zarobljenika platilo je to ivotom
- zbog manjka hrane, loe klime i prirodne surovosti Japanaca. Uskoro nakon toga, u
saveznikom bombardovanju uniten je most na reci Kvaj, najvaniji objekat toga
graevinskog poduhvata - ime je pruga uinjena neupotrebljivom. Sve li svemu, ostala je
tamo ogromna masa ohlaenog ljudskog mesa, a rezultat je bio gotovo ravan nuli. Od
tada, situacija se ni na koji nain nije promenila - i dalje je bilo nemogue uspostaviti pristojnu elezniku vezu izmeu Singapura i Delhija.
Tako sam, s lakom nelagodom poeo obilazak Je- ath muzeja, koji je sagraen da bi
se sauvalo seanje na uasne patnje saveznikih ratnih zarobljenika. Svakako, govorio
sam sebi, sve to bilo je za aljenje; ali, najzad, bilo je i veeg stradanja za vreme Drugog
svet- skog rata. Nisam uspevao da se oslobodim utiska kako bi se, da su zarobljenici bili
Poljaci ili Rusi, svemu ovome posveivalo mnogo manje panje.
Potom je trebalo izdrati posetu groblju saveznikih ratnih zarobljenika - onih koji su, u
neku ruku, rtvovani. To je bio niz belih krstova, poredanih pod konac, svi apsolutno isti;
mesto je odisalo dubokom amotinjom; podsetilo me je na Omaha Bi, a ni ona me nije
posebno uzbudila - istinu govorei, pre me je navela na misao da je re o kakvom, u
prirodi izloenom, delu savremene umetnosti. Ovde je", rekao sam tada sebi s
oseanjem tuge, koja mi se ipak uinila nedovoljnom, cela gomila budala umrla za demokratiju." Groblje na reci Kvaj je, uzgred budi reeno, bilo mnogo manje, mogli su se ak
prebrojati grobovi,. ali sam vrlo brzo odustao od ove ideje. Tu ih ne moe biti esnaest
hiljada", zakljuio sam ipak, glasno. Tano!" obavestio me je Rene, opremljen Milenovim vodiem. Broj mrtvih procenjen je na esnaest hiljada, a na ovom groblju nalaze se
samo pet stotina osamdeset dve humke. Oni su proglaeni (itao je povlaei prst ispod
reda) za pet stotina osamdeset i dva muenika za demokratiju."
Kad sam dobio svoju treu skijaku zvezdicu, u desetoj godini, otiao sam u
poslastiarnicu da se najedem palainki a la grand marnier. Bio je to veliki praznik jednog
samotnjaka; nisam imao drugova s kojima bih podelio tu radost. Svake godine u isto doba
boravio sam kod oca u Samoniju. On je bio planinski vodi, uspeni alpinista. Imao je
prijatelje sebi sline, hrabre i muevne ljude; nisam se dobro ose- ao meu njima. Bilo mi
je jedanaest godina kad mi je jedna devojica prvi put pokazala svoju ribicu; odmah sam
bio oduevljen, poeo da oboavam taj mali organ, proseen i udan. Ona nije imala
puno dlaica, bila je mojih godina, zvala se Martina. Ostala je dugo rairenih butina,
drei gaice razmaknute da mogu da vidim; ali kad sam pruio ruku, uplaila se, zatim je
pobegla. Sve su mi se te uspomene inile vrlo bliskim, nisam imao utisak da sam se otad
bogzna koliko promenio. Moje oduevljenje za pike nije se smanjilo, u tome sam ak
prepoznao jednu od svojih poslednjih potpuno ljudskih crta; za ostale, nisam bio tako
siguran.
Malo posle, kad smo uli u autobus, Sdn se ponovo javi. Zaputili smo se prema svom
prenoitu, koje e biti, naroito je elela to da podvue, izuzetno kvalitetno.
Bez,televizije, bez videa. Bez struje, samo sve- e. Bez kupatila, samo voda iz reke. Bez
dueka, samo asure. Kompletan povratak prirodi. Ovaj povratak prirodi, beleio sam u
mislima, podrazumevao je, naj- pre, itavu seriju liavanja; ekolozi sa Jure, a zvali su se
Erik i Silvi - saznao sam to i protiv svoje volje, za vreme putovanja vozom - balavili su od

nestrpljenja. Veeras francuska kuhinja", zakljuila je Sdn, bez neke oigledne veze. Mi
sad jesti tajlandski. U mali restoran, na obala reke."
Mesto je bilo armantno. Drvee je pravilo hladovinu oko stolova. Kraj ulaza je bio
osunani bazen sa kornjaama i abama. Ostao sam dugo pred njim, zagledan u abe;
jo jedanput sam bio zateen izuzetnom bujnou ivota u ovom podneblju. Beliaste ribe plivale su ispod same povrine.
Iznad njih, lokvanji i vodeni pauci, insekti to neprestano sleu na njih. Kornjae su sve to
posmatrale sa spokojem koji se obino pripisuje njihovoj vrsti.
Son je prila da me podseti da je ruak posluen. Krenuo sam ka trpezariji koja je bila
na samoj obali. Tu su bila postavljena dva stola za est osoba; sva me- sta bila su
zauzeta. Pogledao sam unaokolo, uz lak oseaj panike, ali Rene mi je brzo priskoio u
pomo: Nema problema, doite za na sto", dobacio je iro- kogrudo. Postaviemo jo
jedan pribor, ovde, na kraju." Seo sam, dakle, za sto koji je oigledno okupio ve
formirane parove: ekolozi sa Jure, naturopate - koji su se, to sam saznao ovom prilikom,
odazivali na imena Alber i Suzan, i dvoje matorih kobasiara. Ovakav raspored, bio sam
uveren, nije odgovarao niijim stvarnim eljama, ve vanrednoj situaciji koja je nastala
dok su zauzimana mesta oko stolova; parovi su se nehotino grupisali, kao u svakoj
drugoj vanrednoj situaciji; ovaj ruak nije, u stvari, bio nita drugo do pmmatraka runda.
Razgovor je skliznuo prvo na temu masae, koja j^,iizgleda, bila bliska naturopatama.
Prethodne veeri Ailher i Suzan su, odrekavi se tradicionalnih plesova, idb>ristili
blagodeti izvanredne lene masae. Rene se nestano, lako osmehnu; Alberovo
objanjenje mu je nihrzo pokazalo da je njegova pretpostavka bila potpuno pogrena.
Tradicionalna tajlandska masaa, raspalio se on, nema nieg zajednikog s ne znam kakviim smicalicama; to je prosto izraz jedne stoletne, da o Ikaemo milenijumske
civilizacije, koji se, uosta- kum, savreno nadovezivao na kinesko uenje o akupnrikturnim takama. I oni sami su se time bavili, u SMSjjoj ordinaciji u Monbelijaru; nisu
mogli, naravno, &a lostignu umee tajlandskih strunjaka; sino su, zsiklljjuio je on,
dobili zaista finu lekciju. Erik i Silvi su ih sluali, oduevljeni. Rene je zbunjeno kaljucao;
par iz Monbelijara zaista nije mogao da se povee s bilo ime skarednim. Otkud uopte
ideja o Francuskoj kao zemlji masnih ala i raskalanostif Francuska je bila jedna
zlokobna zemlja, potpuno sumorna i bi- rokratizovana.
1 ja sam iao da mi izmasiraju lea, ali je devojka masau zavrila na mojim
mudima", ubacio sam nehajno. Poto sam upravo vakao kikiriki, niko to nije uo, ni
razumeo, izuzev Silvi, koja mi je dobacila uasnut pogled. Progutao sam gutljaj piva i
izdrao njen pogled bez ustezanja: da li je ta enska bila u stanju da se korektno pozabavi
kurcem? Ni na koji nain to se nije moglo zakljuiti.
Tano je da su veoma slatke, te devojke..." pri- metila je ozijan grabei komad
papaje i doprinosei optoj nelagodnosti. ekanje kafe se oduilo. ta da se radi na kraju
obeda, kad ovek nema pravo da zapali cigaretu? Mirno sam prisustvovao narastanju
uzajamne netrpeljivosti. Zavrili smo razgovor na je- dvite jade, uz nekoliko zapaanja o
klimi.
Ugledao sam, ponovo, oca prikovanog za krevet, pokoenog napadom iznenadne
depresije - strane za tako aktivnog oveka; njegovi prijatelji-alpinisti bili su oko njega,
nemoni pred tim zlom. Sportom se bavio toliko, objasnio mi je jednom, da bi ispraznio
mozak, da bi spreio sebe da misli. I uspeo je: bio sam uveren da je zaista proao kroz

ivot nikada ne osetiv- i stvarnu potrebu da se ozbiljno zamisli nad ljudskom

egzistencijom.
U autobusu S6n ponovo uze re. Granino podruje pored kojeg emo proi
delimino je naseljeno burmanskim izbeglicama karenskog porekla; to ne predstavlja
nikakav problem. Kareni dobri, smatrala je Sdn, hrabri, deca rado pohaaju kolu, nema
nevolja. Nikakvih veza nee biti s plemenima sa severa, njih neemo imati prilike da
sretnemo tokom naeg putovanja; i, uverena je, time nita ne gubimo. Naroito ne kad je
re o Akasima; njih je ona, inilo se, posebno uzela na zub. Uprkos naporima vlade, Akasi
izgleda nisu bili u stanju da se odreknu gajenja maka, svoje tradicionalne delatnosti. Bili
su u izvesnom smislu animisti, jeli su pse. Akasi loi, podvlaila je Sdn energino: sem
gajenja maka i branja voa, ne umeju nita da rade; deca im ne idu u kolu. Mnogo novca
potroeno je na njih, rezultat nikakav. Oni su potpune nule, zakljui ona, u najlepem
duhu sinteze.
Kad smo stigli u hotel, radoznalo sam zagledao te uvene Karene, koji su neto
uurbano petljali na obali reke. Vieni izbliza, hou rei bez mitraljeza, nisu izgledali tako
zloesto; najevidentnije kod njih je bilo da oboavaju svoje slonove. Kupati se u reci i trljati
lea svojih slonova, to im je, ini se, priinjavalo najveu radost. Tano je i to da se ovde
nije radilo o karenskim pobunjenicima, ve o obinim Karenima - onima koji
su, zapravo, pobegli iz oblasti borbi zato Sto im je bilo dosta cele te prie i zato to su
ostali, tako rei, potpuno ravnoduni prema karenskoj nezavisnosti.
Prospekt koji sam naao u sobi dao mi je nekoliko podataka o prolosti ovog
odmaralita, to je ujedno i pria o lepoj ljudskoj avanturi: re je o Ber- tranu de Moalu,
pioniru masovnog turizma, koji je, zaljubivi se u ovo mesto, tu spustio ruksak" krajem
ezdesetih godina. S velikom upornou i uz pomo svojih prijatelja, Karena, on je,
malo-pomalo, podigao ovaj ekoloki raj", u kojem sada moe da uiva meunarodna
klijentela.
Mesto je bilo zaista prekrasno. Kolibice od tikovog drveta, vrlo fino izrezbarenog,
povezane cvetnim koridorima, dizale su se nad rekom - imao se utisak da ona oveku huji
pod nogama. Hotel je bio smeten u dnu suene, levkaste kotline ije su padine bile
obrasle gustom dunglom. U trenutku kad sam stupio na terasu, zavladala je potpuna
tiina. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim ta je razlog tome: sve ptice su zautale u isti mah. Bio je to as kad se dungla spremala za no. Koliko je velikih grabljivica
moglo biti u ovoj umi? Bez sumnje, ne previe, dva ili tri leoparda, ali zmije i pauci
sigurno su tu bili brojni. Dan se brzo gasio. Jedan usamljeni majmun skakao je s drveta na
drvo, na drugoj obali; pustio je kratak krik. Osealo se da je uznemiren i da hita da se
pridrui oporu.
Vratio sam se u sobu, zapalio svee. Nametaj je bio krajnje jednostavan: jedan sto
od tikovine, okvir za dueke od rustikalnog drveta, vree za spavanje i asure. etvrt sata
temeljno sam utrljavao u kou kremu Cinq sur cinq. Reke su prijatne, ali se zna i ta su
one jo - leglo komaraca. Bila je u sobi i smea s limu nskom kiselinom, koja se mogla
rastopiti; predo- stronost mi se nije inila suvinom.
Kad sam krenuo na veeru, no se ve bila spustila; po girlandama izmeu kuica
treptale su raznoboj
ne sijalice. Bilo je, znai, struje u ovom selu, zakljuio sam, samo nisu smatrali da je
potrebno da je uvode u sobe. Zastao sam na trenutak i naslonio se na ogradu, pogleda
uperena u reku; mesec je ve bio odskoio i ogledao se u vodi. Nejasno se nazirala

K

tamna masa dungle, s druge strane; s vremena na vreme iz nje bi dopro rezak krik kakve
none ptice.
Ljudske grupe, ako ih ine i samo tri osobe, imaju tendenciju da se dele u suparnike
podgrupe. Veera je bila servirana na pontonskom mostu, nasred reke; ovoga puta
postavili su za nas dva stola za po osam osoba. Ekolozi i naturopate ve su se smestili za
jednim stolom, bivi kobasiari, trenutno usamljeni, za drugim. ta li je moglo izazvati ovu
podelu? Moda podnevni razgovor o masai, koji se, u osnovi, nije dobro zavrio. Ipak,
jo jutros je Suzan, prikladno odevena u tuniku i pantalone od belog lana sve dobro
osmiljeno da podvue vitkost njene figure - pr- sla u smeh ugledavi Zozetinu cvetnu
haljinu. Podela, bilo ta da joj je uzrok, ve je, dakle, poela. Pomalo kukaviki, usporio
sam korak, pustio da me obie Li- onel, moj sused iz aviona, a sada i iz bungalova. On se
opredelio vrlo brzo, na nain koji je gotovo iskljuio promiljanje; nisam stekao utisak da
je birao po afinitetu ve prema svojevrsnoj klasnoj solidarnosti (on je radio u Gaz de
Franceu, bio je znai inovnik, a ovo dvoje bili su bivi trgovii) ili, bolje rei, o solidarnosti prema obrazovnom nivou. Rene nas je doekao s vidnim olakanjem. Naa
odluka, u ovom stadijumu, nije bila od presudnog znaaja, ali je bila vana: pridruujui
se onima za drugim stolom mi bismo snano potvrdili izolovanost bivih kobasiara, dok
smo ovako, u osnovi, samo uravnoteili trenutni odnos za stolovima.
Babet i Lea stigoe ubrzo i smestie se, bez najmanjeg oklevanja, za susedni sto.
Posle dueg vremena - predjelo je ve bilo servirano - pojavi se Valeri na kraju
pontona; bacala je neodlune poglede levo-desno. Za susednim stolom ostala su dva
mesta pored Babet i Lee. Oklevala je jo tren, zatim se naglo odluila i prila da sedne s
moje levejstrane.
Zozijan je trebalo vremena, vie nego obino, da se spremi; moralo joj je biti teko da
se minka pri svetlo- sti svea. Njena somotska haljina nije bila loa, malo dekoltovana ali
ne preterano. I ona se na trenutak zaustavila, zatim je prila nama i sela naspram Valeri.
Poslednji stie Rober, nesigurnim korakom - mora biti da je gucnuo neto pre obroka,
video sam ga maloas sa bocom Mekonga. Teko se spustio na klupu, levo od Valeri.
Kratak ali jeziv krik dopre iz dungle: vero- vatno se neki mali sisar upravo oprostio od
ivota.
S6n proe izmeu stolova da proveri je li sve u redu, da vidi da li smo udobno
smeteni. Ona sama veerala je sa vozaem - nimalo demokratski raspored, koji je ve
za rukom izazvao Zozijanino negodovanje. Ali, u osnovi, mislim da je to Son odgovaralo;
mada nije imala nita protiv nas, bilo joj je dosta naprezanja, dugi razgovori na
francuskom pomalo su je zamarali.
Za susednim stolom tekao je veseli razgovor o le- poti mesta, kako treba da budemo
sreni to smo se nali usred prirode, daleko od civilizacije, o sutinskim vrednostima, itd.
,,Je-e-e, ba je super", potvrivala je Lea. ,,A jeste li videli, stvarno smo usred dungle...
Ne mogu da verujem."
Mi smo se malo muili da naemo zajedniku temu. Lionel, naspram mene, spokojno
je vakao, ne nameravajui da uini ni najmanji napor. Bacao sam nervozne poglede
tamo i amo. U jednom trenutku spazih debelog bradonju - izaao je iz kuhinje i neto
estoko grdio poslugu; to nije mogao biti niko drugi do uveni Bertran de Moal. Po mome
sudu, njegova
najvidljivija zasluga, do sada, bila je u tome to je Ka- rene nauio da prave peenje a la
dauphinois. To je bilo neto izvanredno: prasee peenje bilo je savreno peeno,

K6

istovremeno krckavo i meko. Ovde nedostaje samo malo vinca", primeti Rene
melanholi- no. ozijan prezrivo skupi usne. Sta je mislila o francuskim turistima koji ne
mogu ni na putu bez svoga vinca, nije je trebalo ni pitati. Prilino nespretno, Valeri uze
Renea u odbranu. Uz tajlandsku kuhinju, ree ona, vino uopte i nije potrebno; ali za ovu
priliku, malo vina bi ipak dobro dolo. Ona lino, u svakom sluaju, nije pila nita sem
vode.
Kad se putuje u inostranstvo", odsecala je ozijan, prirodno je da se jede lokalna
kuhinja i da se uvaavaju lokalni obiaji!... U protivnom, bolje je ostati kod kue."
Slaem se!" zabrunda Rober.
Ona se zaustavi, prekinuta u aru, i pogleda ga, gotovo s mrnjom.
,Ipak je suvie zainjeno, ponekad", priznade stidljivo ozet. Vama to, ini se, ne
smeta", ree ona obraajui se meni, bez sumnje da malo otkravi atmosferu.
Ne, ne, ja to oboavam. Sto je vie zainjeno, meni se vie svia. I u Parizu jedem
kinesku hranu, redovno", odgovorio sam urno. Razgovor se tako prebacio na kineske
restorane, kojih je bilo zaista mnogo u poslednje vreme. Valeri ih je jako cenila, tamo je
odlazila u podnevnoj pauzi: nije uopte skupo, bolje je od fast-fooda, i verovatno mnogo
zdravije. ozijan se o ovome nije izjanjavala, ona je ruavala u svom preduzeu; Rober
je izgleda smatrao da ova tema ne zasluuje panju. Ukratko, veera je protkala gotovo
mirno, do deserta.
Sve je poelo kad je posluen elatinasti pirina. Bio je lako zlataste boje, zainjen
cimetom - originalan recept, po svoj prilici. Hvatajui bika za rogove, ozijan je odluila da otvori pitanje seksualnog turizma. Za nju je to bilo neto apsolutno
gnusno, nije nalazila druge rei. Skandalozno je to tajlandska vlada tolerie takve stvari,
a i meunarodna zajednica trebalo je da se oglasi. Rober je sluao s osmehom u uglu
usana, osmehom koji nije obeavao nita dobro. To jeste skandalozno, mada ne i
iznenaujue, nastavljala je ona; ne treba zaboraviti da je najvei deo tih ustanova
(bordela, nije ih trebalo zvati drugaije!) u vlasnitvu generala; to najbolje govori o zatiti
koju uivaju.
,Ja sam general..." prekide je Rober. Ona na to zastade, zaprepaena; donja vilica
joj je alosno visi- la. Ne, ne, alim se", poreknu on, uz laku grimasu Nemam ak ni
oruje."
Nije izgledalo da je njoj to bilo smeno. Trebalo joj je neko vreme da se pribere, ali je
onda ponovo krenula, s obnovljenom energijom:
Apsolutno je sramota da matori jarci mogu nekanjeno da se koriste bedom tih
devojaka. Treba znati da sve one dolaze iz severnih i severoistonih provincija, iz
najsiromanijih delova zemlje."
Ne sve..." ubaci on, ima ih koje su izvBangkoka."
To je seksualno ropstvo!" urlala je Zozijan, nije ga ni sluala. Nema druge rei!"
Ja sam lagano zevnuo. Ona me je okrznula jednim mranim pogledom, ali je
nastavila, pozivajui sve prisutne za svedoke:
Zar vi ne mislite da je skandalozno to to svaki matori jarac moe da za pare hleba
pribavi maloletnicu?"
Ne za pare hleba", usprotivio sam se skromno. Ja sam platio tri hiljade bahta, to je
gotovo francuska cena." Valeri se okrenula i iznenaeno me pogledala. Malo ste skupo
platili", primeti Rober. Meutim, ako je devojka vredela..."

Kx

Na Zozijan se tresao svaki mii, poeo sam ve malo da brinem. Zaista fino!" izusti
konano piska- vim glasom. Meni se povraa od toga to svaki debe
li prasac moe da plati da bi nabio svoj organ u neku devojicu!"
Nita vas ne obavezuje da me pratite u tome, draga gospodo..." odvrati Rober mirno.
Ona je ustala, sva drhtei, sa tanjirom pirina u ruci. Za susednim stolom razgovor se
prekinuo. Pove- rovao sam da e mu baciti tanjir u lice, i verovatno ju je na kraju zaustavio
samo obzir prema drugima. Rober je sve pratio vrlo ozbiljno, miii su mu se zategli ispod
polo majice. Nije liio na nekoga ko bi se lako predao, sasvim sam lako mogao da
zamislim kako je privodi pameti. Konano, ona snano tresnu o sto tanjir, koji pue na tri
dela, okrenu se i nestade u noi, tj. otra ka bungalovima.
Tja..." uini Rober uzdrano.
Valeri je bila stenjena izmeu mene i njega; sada ona ustade elegantno, obie oko
stola i sede na Zozi- janino mesto, za sluaj da i sama poeli da napusti sto. Ali nije se
desilo vie nita: u tom trenutku posluitelj je doneo kafu. Poto je otpila dva gutljaja,
Valeri se okrenula k meni: Znai, tano je, platili ste devoj- ku?" upitala je tiho. Njen ton
odavao je znatielju, ali lienu bilo kakvog odobravanja.
Nisu te devojke tako siromane", dodade Rober, one mogu sebi da priute skutere i
pitolje. Ima ih, ak, koje doteruju grudi. A nije jeftino operisati grudi. Pomau i svojim
roditeljima, istina", zakljuio je zamiljeno.
Oni za susednim stolom, posle nekoliko fraza izme- njenih u pola glasa, brzo su se
razili - bez sumnje iz solidarnosti. Ostali smo mi kao jedini gospodari terena, u neku ruku.
Mesec je sad punim sjajem obasjavao povrinu pontona, ona je lako svetlucala. Jesu li
zaista tako dobre, te male maserke?" upita sanjalaki Rene.
Ah, gospodine", uzviknuo je Rober namerno ose- ajno, gotovo patetino, videlo se
da nije sasvim iskren,
one su najbolje! To je divota! A uz to, jo niste videli Pataju. To je odmaralite na istonoj
obali", nastavio je oduevljeno, koje je u celini posveeno bludu i raska- lanosti. Tu su
prvo pristigli Amerikanci, za vreme rata u Vijetnamu, zatim mnogo Engleza i Nemaca; a
sada je ve mogue sresti Poljake i Ruse. Tamo je svako uslu- en, ima za svaiji ukus
poneto: za homoseksualce, he- teroseksualce, transvestite... To je Sodoma i Gomora u
jednom. I bolje od toga, jer ima i lezbejki."
Ah, ah...!" bivi kobasiar delovao je zamiljeno. Njegova ena je spokojno zevnula,
izvinila se i okrenula prema muu; oigledno je htela da pode na spavanje.
Na Tajlandu", zakljui Rober, svi mogu imati ono to ele, i svi mogu imati neto
dobro. Priae vam o Brazilkama, o devojkama s Kube. Ja sam mnogo putovao,
gospodine, putovao sam iz zadovoljstva, i ne usteem se da vam kaem: za mene,
Tajlananke su najbolje ljubavnice na svetu."
Valeri, koja je sedela preko puta, sluala je s najveom panjom. Ustala jevubrzo
potom, sa lakim osme- hom, za njom pooe Zozet i Rene. Lionel, koji cele veeri ni re
nije rekao, die se takoe; sledio sam njegov primer. Nije mi bilo do nastavka razgovora s
Ro- berom. Ostavio sam ga samog u noi, da narui svoj drugi konjak. inilo se da ga je
preplavilo neko sloeno i neodreeno oseanje, sem ako nije poeo da rela- tivizuje sve
oko sebe, to uvek stvara utisak sloenosti i neodreenosti. Ispred bungalova poeleo
sam Lione- lu laku no. Atmosfera je bila zaguena brujanjem in- sekata, bio sam gotovo
siguran da neu oka sklopiti.

K8

Gurnuo sam vrata i zapalio sveu, odluivi, ma- nje-vie rezignirano, da nastavim da
itam Firmu. Komari su krenuli: neki su sagorevali krila na plamenu, njihovi leevi utapali
su se u rastopljen vosak; nijedan nije sleteo na mene. Meutim, pod mojom koom bilo je
puno hranljive, ukusne krvi, a oni su put traili mehaniki, nesposobni da probiju mirisnu
barijeru dimetrilperoksid karbida. Moglo se estitati laboratori- jama Roche-Nicolas, proizvoaima
kreme Cinq sur cinq - tropik. Ugasio sam svecu, pa je ponovo upalio, bio sam svedok
baleta gusto zbijenih malih gadnih leteih maina. S druge strane pregrade uo sam
Lione- la, neno je hrkutao u noi. Ustao sam, stavio novi komad limunovca da se topi,
zatim otiao da piam. Jedna okrugla rupa sluila je za tu svrhu u podu kupatila, direktno
nad rekom. ulo se praakanje, udaranje peraja; pokuao sam da ne mislim ta se sve
moglo nalaziti ispod. U trenutku kad sam ponovo legao, Lionel pusti dugaak niz prdea.
U pravu si, mome!" odobrih mu snano. Kao to ree Martin Luter, nita se ne moe
uporediti s prdeom u sopstvenoj vrei za spavanje." Moj glas je udno odzvanjao u noi,
iznad ubora vode i neprestanog brujanja insekata. Oslukivanje deavanja u spoljnom
svetu bilo je ve po sebi neka vrsta patnje. Sa nebeskim carstvima deava se isto to i sa
tapiima za ienje uiju", zaur- lao sam ponovo kroz no. Onaj ko ima ui da slua,
nek uje!" Lionel se okrenu u svom krevetu i lagano zagrokta, ne budei se. Nisam imao
mnogo izbora: valjalo je da uzmem jo jednu tabletu za spavanje.
Noeni vodenom strujom, buseni trave plovili su niz reku. Ponovo se zaula pesma
ptica, dizala se izmaglica iz dungle. Sasvim prema jugu, na izlasku iz doline, udnovati
obrisi burmanskih planina nazirali su se u daljini. Ve sam negde video ove zaokruene i
plaviaste oblike, presecane neoekivanim rasedima. Moda je to bilo na pejzaima
italijanskih naivaca, tokom neke posete muzeju, u gimnazijskim danima. Grupa se jo nije
bila probudila; bio je to as kad je temperatura jo uvek prijatna. Vrlo sam loe spavao.
Posle sinone krize, izvesna blagost oseala se za stolovima tokom doruka. Zozet i
Rene su, ini se, bili u punoj formi; meutim, ekolozi sa Jure bejahu u alosnom stanju,
primetio sam to im su stigli teko vukui noge. Proleteri iz prethodne generacije, koji su
sad bez ikakvih kompleksa uivali u modernom komforu - im im se za to prui prilika pokazivali su, u sluaju da se iznenada nau lieni komfora, mnogo veu izdrljivost od
svoje dece, iako su se ona ponosila svojim ekolokim" opredeljenjima. Erik i Silvi, iako
ekolozi, nisu cele noi oka sklopili; Silvi je uz to bila bukvalno prekrivena crvenim
plikovima.
Da, komari me nisu zaobili", potvrdila je ogoreno.
,Ja imam kremu za smirivanje ubodenih mesta, ako elite. Vrlo je efikasna; mogu da
odem po nju."
Da, vrlo rado, ba ljubazno od vas; ali prvo emo da popijemo kafu."
Kafa je bila odvratna, vrlo svetla, i skoro da nije mogla da se pije; bar u tom pogledu
drali su se amerikih normi. Izgledali su kao idioti, ovaj mladi par, skoro mi je bilo ao da
gledam kako im se njihov ekoloki raj" rui pred oima; ponovo sam pogledao ka jugu:
Verujem da je u Burmi veoma lepo", rekoh u pola glasa, vie sebi samom. Silvi ozbiljno
potvrdi: zaista je veoma lepo, ula je da tako priaju, ali kad je to ula, zabranila je sebi da
ide u Burmu. Nije doputeno biti sauesnik, pomagati, svojim devizama, odranje jedne
takve diktature. Da, da, razmiljao sam, devize. ,yana su ljudska prava!" uzviknula je

K9

ona, skoro u oajanju. Kad ljudi govore o ljudskim pravima", uvek imam utisak da to rade
zbog igre rei; ali ovo nije bio takav sluaj, ne verujem, ne ovaj put.
Ja lino prestao sam da odlazim u paniju posle Frankove smrti", oglasi se Rober
sedajui za na sto. Nisam ga video dok nije stigao. inilo se da je u punoj snazi, svi
tetoinski kapaciteti bili su mu obnovljeni. Obavestio nas je da je zaspao mrtav pijan i da
je, prema tome, odlino spavao. Nekoliko puta se zamalo nije sjebao u reci, na putu ka
svom bungalovu, ali to se ipak nije desilo. Inalah", zakljuio je zvonkim glasom.
Posle ove karikature od doruka, Silvi me otpratila do sobe. Usput sretosmo ozijan.
Bila je natutena, zatvorena, nije nas ni pogledala; videlo se i da joj ne pada na pamet da
mi oprosti. uo sam da je ona profesor knjievnosti u civilu, kako je, alei se, govorio
Rene; to me ni najmanje nije iznenadilo. Upravo zbog kuki njenog tipa odustao sam od
studija knjievnosti, pre mnogo godina.
Dao sam Silvi tubu kreme za smirivanje ujeda. Vratiu vam je odmah", ree ona.
Moete je zadrati, vie se verovatno neemo ni sretati s komarcima, mislim da oni ne
vole morsku obalu." Zahvalila mi je, prila vratima, zastala, okrenula se: Ne moete,
ipak, odobravati seksualno iskoriavanje dece", uzviknula je uzbueno. Oekivao sam
neto slino; odmahnuo sam glavom i umorno odgovorio: Nema ba toliko deje
prostitucije na Tajlandu. Ne vie nego u Evropi, po mom miljenju." Zavrtela je glavom, ne
ba ubeena, i izala. U stvari, raspolagao sam preciznim informacijama, zahvaljujui
jednoj udnoj knjizi The White Book, koju sam kupio tokom jednog ranijeg putovanja. Bila
je objavljena bez imena autora i izdavaa, toboe u izdanju asocijacije nazvane Inkvizicija K
". Pod vidom optube protiv seksualnog turizma, oni su nudili adrese, od
zemlje do zemlje; svakom informativnom poglavlju prethodio je krai uvod, u kome se
strasno pozivalo na potovanje Bojih zapovesti, traila smrtna kazna za seksualne
prestupnike. Kad je o pedofiliji re, White Book je bila jasna: formalno je odvraala turiste
od Tajlanda, koji, izgleda, vie nije bio interesantan, ako je to ikada i bio. Pre bi trebalo
otii na Filipine, ili, jo bolje, u Kambodu - takvo putovanje bi moglo biti opasno, ali
vredelo je truda.
Vrhunac moi Kmersko kraljevstvo dostiglo je u XII veku, kad je sagraen Angkor Vat.
Zatim je, ma- nje-vie, sve krenulo nizbrdo; glavni neprijatelji Tajlanda otada su postali
Burmanci. Godine 11. kralj Ramatibodi I osniva grad Ajitaja. Njegov sin, Rama- tibodi
II, 1 K. godine osvaja carstvo Angkor. Svaki od trideset est vladara Ajitaje, koji su se
smenjivali jedan za drugim, obeleio je period svoje vladavine graenjem budistikih
hramova i palata. U XVI i XVII veku, prema opisima francuskih i portugalskih
putnika, to je najvelianstveniji grad Azije. Ratovi s Burmancima, meutim, ne prestaju, i
Ajitaja pada 1x6x. godine, posle petnaestomesene opsade. Bur- manci pljakaju grad,
tope zlatne statue i za sobom ostavljaju samo ruevine.
Sad je sve veoma mirno, blagi vetri kovitla prainu izmeu hramova. Iz doba kralja
Ramatibodija nije ostalo mnogo, tek nekoliko redova u Milenovom vodiu. Budin lik je,
naprotiv, jo uvek vrlo prisutan, i sauvao je u celini svoj smisao. Burmanci su deportovali tajlandske zanatlije da bi im ovi sagradili identine hramove, nekoliko stotina
kilometara dalje. Snaga volje postoji i ispoljava se tokom istorije; sama po sebi, ona je
krajnje neproduktivna. Budin smeak jednako lebdi nad ruevinama. Bilo je tri posle
podne. Prema Milenovom vodiu, trebalo je predvideti tri dana za detaljno razgledanje, a
ceo dan za letimino upoznavanje mesta. Mi smo imah samo tri sata na raspolaganju;
doao je trenutak da se izvuku video kamere. Zamiljao sam atobrijana u Koloseumu,

kako pui cigarete Benson, radije nego Gauloises Lgres. Suoen s jednom ovako
radikalnom religijom, on bi, bez sumnje, ispoljio neto drugaije stavove; malo bi se
manje divio Napoleonu. Bio sam ubeen da bi on mogao da napie izvanredan Duh
budizma.
Zozet i Rene su se pomalo dosaivali tokom ove posete. Babet i Lea takoe. Ekolozi
sa Jure, naprotiv, bili su na svome terenu, naturopate takoe; priredili su nam impresivnu
demonstraciju svoje fotografske opreme. Valeri je bila zamiljena, etala je du aleja,
gazei po ploama izmeu kojih je rasla trava. To ti je kultura, govorio sam u sebi; pomalo
je dosadno, i dobro je tako; svako se suoava sa sopstvenim nitavi- lom. Kad je ve o
tome re, kako li su sve ovo izveli vajari iz perioda Ajitaja? Kako su uspeli da Budinim
statuama daju izraz tako prosvetljenog saoseanja?
Posle pada Ajitaje, Tajsko kraljevstvo ulo je u period dugotrajnog mira. Prestonica se
uvrstila u Bang- koku, tu zapoinje dinastija Rama. Tokom dva veka (praktino do naih
dana) kraljevstvo nije znalo ni za kakav ozbiljniji sukob sa spoljnim neprijateljem, kao ni
za verske ili graanske ratove; uspevalo je da izbeg- ne sve oblike kolonizacije. Nije bilo
ni gladi, ni velikih epidemija. U takvim okolnostima, kad je zemlja plodna i etve bogate,
kad ne haraju bolesti, kad jedna mirna religija moe da sasvim uvrsti pravila i utvrdi ih u
svesti pojedinca, ljudska bia se sparuju, razmnoavaju i ive uglavnom sreno. Sada se
sve promenilo, Tajland je zagazio u slobodni svet, to e rei u trinu ekonomiju; pre pet
godina suoio se i sa estokom ekonomskom krizom, u kojoj je njegov novac izgubio
polovinu vrednosti, krizom koja je i najnaprednija preduzea dovela na ivicu propasti. Bila
je to prva drama koja je stvarno pogodila ovu zemlju, posle dva stolea.
Jedno za drugim, u zagluujuoj tiini, vratili smo se u autobus. Krenuli smo kad je
sunce poelo da zalazi. Trebalo je da uhvatimo noni voz iz Bangkoka prema Surat Tani.
Surat Tani - 816.
stanovnika - opisuje se u svim vodiima kao mesto u kojem
nema apsolutno nieg znaajnog. Ovo mesto predstavlja, i to je sve Sto se o njemu moe
rei, taku kroz koju obavezno prolazi feribot sa Koh Samuija. Meutim, i tu ive ljudi, i
Milenov vodi nam napominje da je grad, ve odavno, postao znaajan metalurki
centar, zatim da je, odskora, poeo dobijati na znaaju kad je o metalnim konstrukcijama
re.
Konano, ta bismo mi bez metalnih konstrukcija? Ruda gvoa vadi se iz mranih
dubina, onda se prevozi kao kargo. Zatim se od nje proizvode maine-ala- tljike, najee
pod kontrolom japanskih firmi. Prerada se obavlja u gradovima kakav je Surat Tani:
rezultat su automobili, elezniki vagoni, feriboti, sve to pod licencom NEC, General
Motors ili Fujimori. Konani proizvodi slue, delom, i da se njima prevoze zapadni turisti,
ili zapadne turistkinje, kao Babet i Lea.
Bio sam u prilici da s njima razmenim poneku re - konano, deo smo istog turistikog
aranmana; nisam se mogao nadati da u postati potencijalni ljubavnik, i to je unapred
ograniavalo eventualnu konverzaciju. Ipak, dobili smo, na polasku, isti vau- er i zato
sam mogao da, do izvesne mere, ipak uspostavim kontakt s njima dvema. Babet i Lea,
utvrdilo se, radile su u istoj agenciji za odnose s javnou; u sutini, one su organizovale
dogaanja. Dogaanja? Da! S odgovarajuim institucijama, pojedincima, ili sa
preduzeima koja su elela da samostalno razvijaju sektor dobrotvornog rada. Bilo je tu
sigurno mnogo love u opticaju, razmiljao sam. I da i ne. Sad se preduzea sve vie
usredsreuju na ljudska prava, investiranja su u drugom planu. Raspitivao sam se kolika
su im primanja: dobra, rekoe. Mogla su biti bolja, ali su dobra. Skoro dvadeset pet puta

vea od primanja radnika u metalurkoj industriji u Surat Tani. Ekonomija je istinska

misterija.
Po dolasku u hotel, grupa se rasturila; nisam imao volje da ruam s ostalima; bilo mi ih
je malo dosta, tih drugih. Navukao sam zavese i ispruio se. udnovato, zaspao sam
odmah, i sanjao neku Magrebljanku kako igra u metrou. Nije imala Ajine crte, bar mi se
tako inilo. Drala se za centralnu ipku, kao devojke u go-go barovima. Grudi su joj bile
pokrivene minijaturnom pamunom trakom, koju je lagano svlaila. Onda je s osmehom
odjednom oslobodila grudi: oli- zala je zatim prste i stala da miluje bradavice. Onda je
spustila ruku na moje pantalone, otvorla lic i oslobodila mi kitu, koja je poela da se die.
Ljudi su prolazili oko nas, silazili na svojim stanicama. Spustila se, etvoronoke, na pod,
zadigla minisuknju; ispod nje nije imala nita. Vagina joj je bila jebozovna, uokvirena
upadljivo crnim dlakama, nudila se kao dar; poeo sam da prodirem. Vagon je bio
poluprazan, ali niko nije obraao panju na nas. U svakom sluaju, tako neto nije se
moglo u stvarnosti dogoditi. Bio je to san izgladnelog, smean san oveka, ve u
godinama.
Probudio sam se oko pet sati i primetio da su ar- avi dobro umrljani spermom.
Nona polucija... bilo je to dirljivo. Zakljuio sam, takoe, na svoje veliko iznenaenje, da
sam jo uvek u erekciji; mora da je zbog
klime. Jedna bubavaba leala je, izvrnuta na leima, nasred nonog stoia; jasno su se
razlikovale dlaice na njenim noicama. Ona nije vie morala da vodi brigu ni o emu, to
bi rekao moj otac. Moj otac, kad smo ve kod toga, umro je na izmaku K
. i to je dobro
uradio. Njegova egzistencija se tako u celini sme- stila u XX vek, iji je on bio
gnusno-reprezentativan primerak. Ja sam ga nadiveo, bio sam u srednjem dobu, u
etrdesetim, zapravo na poetku etrdesetih, konano - nisam jo imao etrdeset godina:
bio sam, tako rei, na polovini trke. Smrt moga oca donela mi je izvesnu slobodu; nisam
jo rekao svoju poslednju re.
Smeten na istonoj strani Koh Samui, hotel je bio olienje zemaljskog raja, kako se
on zamilja u agen- cijskim brourama. Okolne padine bile su obrasle gustom dunglom.
Niske zgrade, okruene rastinjem, stepenasto su se rasule nizbrdo, do jednog ogromnog
ovalnog bazena na ijim su se krajevima nalazile da- kuzi kade. Moglo se plivati do bara,
smetenog na ostrvcetu usred bazena. Nekoliko metara nie bila je plaa od belog
peska, i onda more. Bacio sam ispitivaki pogled unaokolo; prepoznao sam izdaleka Lionela, praakao se na talasima kao kakav hendikepirani delfin. Krenuo sam preicom i
stigao do bara preko jedne uske pasarele koja se nadnosila nad bazen. Napadno
oputeno, stao sam da prouavam listu koktela; happy hour upravo je poeo.
Ba kad sam se odluio za Singapore Sling, pojavi se Babet. ,,E, lepo", izustih, ba
lepo..." Nosila je dvo- delni kostim, prilino zatvoren: pripijen orts i iroka traka preko
grudi, lep sklad svetloplavog i tamnopia- vog. Materijal je delovao izuzetno fino; bio je to
kupai kostim ija se potpuna vrednost videla tek kad se po- kvasi. Vi se ne kupate?"
zapitala me. Pa-a-a..." promucao sam. Stie i Lea, klasinije seksipilna, u jedno- delnom
kostimu od crvenog vinila zatvorenog crnim rajsferlusima, koji su se razmicali na koi,
jedan je prelazio preko leve dojke, doputao da se vidi bradavica. Klimnula mi je glavom
pre nego to e se pridruiti Ba- beti kraj vode; kad se okrenula, postao sam svestan da
ima savrenu zadnjicu. Njih dve su zazirale od mene u poetku; ali . otkad sam im se
obratio na feribotu, zakljuile su da sam bezopasno ljudsko bie, i relativno zabavan. Bile
su u pravu: skoro da je bilo tako.

Zaronile su zajedno. Okrenuo sam glavu da jo malo osmotrim okolo. Za susednim

stolom sedeo je dvojnik Robera Ija. im se pokvasio, Babetin kostim postao je zapravo
spektakularan: savreno su se ocrtavale bradavice i rez izmeu guzova; moglo se ak
pri- metiti blago ispupenje stidnih dlaka, iako ih je ona nesumnjivo iala. Za sve ovo
vreme neki ljudi su radili, proizvodili robu korisnu, ili nekorisnu, kako kad. Ali, proizvodili
su. A ta sam to ja proizveo tokom etrdeset godina svoga postojanja? Istinu govorei,
nita posebno. Sabirao sam informacije, omoguavao njihovo korienje i distribuciju;
ponekad sam organizo- vao i transfer novca (na skromnom nivou: ograniavao sam se na
to da plaam raune, a oni u principu nisu bili visoki). Jednom rei, radio sam u treem
planu. Bez ljudi kao to sam ja bi se moglo. Moja beskorisnost je ipak bila manje uoljiva
od Babetine i Leine; kao skoman parazit, ja se nisam isticao u svom poslu, i nisam oseao
nikakvu potrebu da se pretvaram da sam vaan.
Kad je pala no, siao sam u hotelski hol, gde sam se mimoiao s Lionelom; bio je sav
u opekotinama, i oduevljen proteklim danom. Mnogo je plivao, a o slinom mestu nije se
do sada usuivao ni da sanja. Morao sam dosta da tedim da bih sebi priutio ovo
putovanje", ree on, ali nimalo ne alim.* Spustio se na ivicu fotelje; razmiljao je o svom
svakodnevnom ivotu. Radio je u Gaz de Franceu, u jugoistonom sek
toru parikog predgraa, a iveo je u ivisiju. esto je morao da intervenie u kuama
veoma siromanih ljudi, kod jadnih staraca ije su plinske instalacije bile ve zastarele.
Morao je da im iskljuuje gas ako ne bi imali sredstava za neophodne prepravke. Ima
ljudi koji ive u takvim uslovima..." ree, da se to ne moe zamisliti."
Ponekad ovek vidi udne stvari", nastavio je vrtei glavom. Njegov kvart nije bio
samo straan; bio je, iskreno reeno, opasan. Ima mesta koja je bolje izbegavati", dodao
je. Mada, konano, u celini gledano, ilo je nekako. Na odmoru smo", zakljuio je i
zaputio se ka trpezariji. Pokupio sam nekoliko informativnih broura i vratio se u sobu, da
ih pogledam. Jo uvek nisam eleo da veeram s ostalima. Tek u odnosu s drugima
ovek stie svest o sebi; to je upravo ono to te odnose ini nepodnoljivim.
uo sam od Lee da Koh Samui nije samo tropski raj, ve i vrlo hype mesto. Svake noi
punog meseca, na malom susednom ostrvu Koh Lanta odrava se dinovski rave party;
ljudi su dolazili iz Australije ili iz Nemake da bi u njoj uestvovali. Neto kao Goa",
primetih ja. Jo bolje od Goe", presudi ona. Goa je bila potpuno popuena; da bi se
mogla odrati rave urka, sad se moralo ii u Koh Samui ili u Lombok.
Toliko ba nisam traio. Sve to sam eleo u ovom trenutku bilat je potena body
massage, uz jedno puenje i dobro tucanje. Nita komplikovano, naizgled; meutim,
prelistavajui broure primetio sam, sa setom koja je sve vie rasla, da to, po svemu
sudei, uopte nije specijalitet ovog mesta. Bilo je navedeno mnogo toga: akupunktura,
masaa aromatinim ulji- ma, vegetarijanska ishrana ili ta]-si-cuan\ ali o body massage ili
go-go barovima - ni govora! Izgledalo je da se sve kupa u munoj amerikanizovanoj
atmosferi, to znai, kalifornijskoj, usredsreenoj na healthy life i na meditativne
aktivnosti. Preleteo sam pogledom
pismo jednog itaoca brourice What's on Samui, iz- vesnog Gija Hopkinsa; on je sam
sebe opisivao kao ubeenog health addicta, pristalicu zdravog ivota, i tvrdio je da je
redovni posetilac ostrva ve dvadesetak godina. The aura that backpackers spread on
the island is unlikely to be erased quickly by upmarket touristV zakljuivao je on; to je bilo
obeshrabrujue. Nisam mogao ak ni sam da poem u avanturu, jer je hotel bio daleko od
svega; tanije reeno, sve je bilo daleko od svega, jer niega nije ni bilo. Karta ostrva nije

otkrivala nikakav uoljiv centar: samo nekoliko bungalov-odmaralita, kao to je nae, na

obodima mirnih plaa. Setih se tada s uasom da je ostrvo nali val je no u Vodiu za
popularni turizam-, bio sam ulovljen kao pacov. Oseao sam, ipak, nejasno zadovoljstvo,
uglavnom teorijsko, pri pomisli da sam spreman za tucanje. Ponovo sam rezignirano
dohvatio Firmu, preskoio dve stotine strana, vratio se pedesetak unazad; sluajno,
pogled mi se zaustavio na aavoj sceni. Intriga je prilino napredovala: Tom Kruz se sad
nalazio na Kajmanskim ostrvima, gde je pokuavao da sprovede neki propis o fiskalnim
odlivanjima, ili da ga ukine, to nije bilo ba jasno. Bilo kako bilo, tamo je upoznao divnu
meleskinju - devojka nije bila s raskida. Mi zau rezak zvuk i vide kako suknja klizi niz
Elenine noge, otkrivajui string koji se drao na dva gajtana. Otvorio sam rajsferlus na
pantalonama. Zatim je sledio jedan smean pasa, psiholoki teko razumljiv: Odlazi",
saputao mu je neki unutranji glas. Baci tu flau piva u okean, a njenu suknju na pesak.
Podbij pete i tri u stan. Idi!" Na svu sreu, Elen nije imala isti pogled na stvari: Veoma
sporo, podizala je ruku uz lea da bi otkopala gornji deo bikinija, koji
* Malo je verovatno da e auru koju su ruksak turisti doneli ostrvu, brzo ponititi turisti
vie klase (prim. prev.).
je skliznuo, otkrivajui joj grudi, a one su se inile jo veim ovako ogoljene. Hoete li da
mi pridrite ovo?" pitala je pruajui mu nenu belu tkaninu, laku kao perce. Sad sam ve
ozbiljno drkao, pokuavajui da slikovito doaram sebi meleskinju u majunom kupaem
kostimu, u noi. Izbacio sam seme s uzdahom zadovoljstva, izmeu dve stranice. Ulepie
se; pa neka, to i nije knjiga koja se ita dva puta.
Ujutro, plaa je bila pusta. Siao sam odmah posle doruka; vazduh je bio mlak.
Sunce e uskoro poeti da se penje, uveavajui rizik od raka koe pripadnika bele rase.
Raunao sam da ostanem samo onoliko koliko je sobarici potrebno da spremi moju sobu,
a zatim da se vratim, uvuem se pod arave i pustim klima ureaj do kraja; planirao sam
potpuni mir za ovaj slobodan dan.
Tom Kruz, sa svoje strane, nije prestajao da sebi zadaje probleme tom priom o
meleskinji; odluio je, ak, da ceo sluaj ispria svojoj eni (koja se, a u tome je bila cela
sutina problema, nije zadovoljavala samo time da bude voljena: htela je da bude i
najseksipilnija, najpoeljnija meu enama). Budala se ponaao ba kao da je budunost
njegovog braka dovedena u pitanje. Ako sauva hladnokrvnost i ostane velikoduna, rei
e joj da ali, da najdublje ali, i obeae joj da se to nikada vie nee ponoviti. Ako ona,
naprotiv, zajeca, preklinjae za oprotaj - na kolenima ako treba - i za- klee se na Bibliji
da nikada vie nee to uiniti. Bilo je oigledno da i jedno i drugo izlazi skoro na isto; ali
ovo neprekidno kajanje junaka, uprkos tome to nije bilo ni od kakvog znaaja, na kraju
se ukrstilo sa glavnim tokom prie: bilo je tu vrlo zlih mafijaa, zatim FBI-ovaca, moda i
Rusa. Najpre je sve to bilo dosadno, da bi na kraju oveka stvarno izludelo.
Pokuao sam i s onim drugim amerikim bestselerom, Totalna kontrola Dejvida G.
Balduija. Junak ovde nije bio advokat, ve mladi genijalni informatiar, i radio je sto deset sati nedeljno.
ena mu je, meutim, bila advokat, i radila je devedeset sati nedeljno; imali su jedno dete.
Uloga zlih momaka pripala je, ovom prilikom, jednom evropskom" preduzeu, koje nije
prezalo od najrazliitijih prevara da bi osvojilo trite. To trite je, prirodno, moralo
pripasti amerikom preduzeu u kojem je radio junak. Tokom jednog njegovog sastanka
sa loim momcima iz evropske firme, ovi su, bez najmanjeg ustruavanja, popuili, jednu
za drugom, silne cigarete; atmosfera je zbog toga bila bukvalno zagaena, ali junak se

dobro drao. Iskopao sam plitku rupu u pesku da u nju zakopam obe knjige; problem je
sad bio kako nai neto za itanje. iveti bez itanja je opasno, treba se zadovoljiti svojim
ivotom, a to nas moe uvui u razliite rizine situacije. Imao sam etrnaest godina;
jednog poslepodneva, kad je magla bila posebno gusta, izgubio sam se na skijanju; bio
sam prinuen da proem jednim usekom u kojem je pretila opasnost od lavine. Seam se
posebno dobro olovnih oblaka, vrlo niskih, apsolutne tiine u planini. Znao sam da
snena lavina moe da se pokrene u trenutku, izazvana ovekovim naglim pokretom, ili
ak bez oiglednog razloga, usled promene temperature, ili zbog vetra. Zasigurno bi me
povukla, tumbala nekoliko stotina metara, do stenovitog podnoja; umro tih tada,
verovatno, na licu mesta. Meutim, nimalo se nisam plaio. Oseao sam da bi mi bilo
krivo da se sve okona na taj nain, neprijatan i za mene i za druge. Bila bi mi draa bolje
pripremljena smrt, nekako zvaninija, s nekom boleu, sa ceremonijom i suzama. alio
sam naroito, da kaem pravu istinu, to nisam upoznao ensko telo. Tokom zimskih
meseci moj otac je izdavao prvi sprat svoje kue; te godine, iznajmio ga je branom paru
arhitekata. Njihova ker, Silvi, imala je takoe etrnaest godina; izgledalo je da joj se
dopadam, stalno me je traila. Bila je sitna, gracijiozna, kosa joj je bila crna i kovrdava.
Da li joj je i ribica bila isto tako crna i kovrdava? Eto misli koje su mi padale na pamet dok
sam se s mukom uspinjao uz bok planine. Cesto sam, od tada, razmiljao o toj osobenosti: u prisustvu opasnosti, ak i bliske smrti, ja ne oseam nita posebno, nikakvo
oslobaanje adrenalina. Ona uzbuenja koja privlae vrhunske sportiste", ja sam izgleda
uzaludno traio. Nisam nimalo hrabar i klonim se opasnosti kad god je to mogue; ali kad
se to ipak dogodi, doekujem je s mirnoom kakvog go- veeta. Ne treba u tome traiti
nikakvo posebno znaenje, to je prosto tehnika stvar, pitanje doziranosti hormona; neka
ljudska bia, prividno slina meni, ne oseaju, kau, nita u prisustvu enskog tela, a
mene je telo u ono vreme bacalo, i baca me jo uvek, u trans koji ne mogu da kontroliem.
U najveem broju takvih situacija u ivotu, imao sam toliko slobode odluivanja koliko i
neki usisiva.
Sunce je ve poinjalo da greje. Primetio sam da su Babet i Lea stigle na plau;
smestile su se na desetak metara od mene. Danas su bile golih grudi, i ode- vene vrlo
jednostavno, potpuno isto, u donji deo be- log tanga kupaeg kostima. Oigledno su se
zbliile s nekim mladiima, ali nisam verovao da su spavale s njima: tipovi nisu bili loi,
uglavnom miiavi, ali ne preterano zgodni: sasvim obini, sve u svemu.
Ustao sam i pokupio stvari. Babet je bila spustila Elle pored pekira. Bacio sam pogled
ka moru: kupale su se, alile s momcima. Brzo sam se sagnuo i strpao asopis u torbu;
zatim sam nastavio du plae.
More je bilo mirno; pogled je dopirao daleko na istok. S druge strane bi trebalo da je
Kamboda, ili moda Vijetnam. Nazirala se jedna jahta, na sredini horizonta; moda to
neki milijarderi provode vreme krstarei svetskim morima; bio je to ivot istovremeno
monoton i romantian.
Valeri mi je dolazila u susret, hodala je tik uz vodu, zabavljajui se tako to je s
vremena na vreme od- skakala u stranu da umakne kakvom silnijem talasu. Brzo sam se
podigao na laktove i postao bolno sve- stan da ona ima divno telo, vrlo privlano u, tako
rei, smernom dvodelnom kupaem kostimu; grudi su joj savreno popunjavale grudnjak.
Slabano sim mahnuo rukom, uveren da me ne moe primetiti, ali ona je zapravo ve
skretala u mom pravcu; ene nije lako iznenaditi.
itate Elle?" upitala me pomalo iznenaeno, pomalo alei se.

Eh..." promrmljah.
Mogu li?" smestila se kraj mene. Sa leernou nekoga ko se kree po poznatom
terenu, prelistavala je asopis; brz pogled na strane posveene modi, drugi na uvodne
stranice; Elle eli da proita, Elle eli u provod...
Vratili ste se u salon za masau sino?" upitala je, uz jedan pogled iskosa.
Eh...ne. Nisam naao."
Kratko je zatresla glavom, zadubila se u prouavanje testa, a tema je bila Da li ste
sposobni da volite dugo?"
1 ta sledi iz testa?" upitao sam je posle izvesnog vremena provedenog u utanju.
Ja nemam ljubavnika", odgovorila je ozbiljno. Ova devojka me potpuno izbacivala iz
koloseka.
Ne shvatam smisao ovog lista", nastavljala je ne prestajui da prelistava asopis. Tu
se govori samo o modi, o novim tendencijama: ta treba posetiti, ta vi- deti, ta itati; tu
su razlozi zbog kojih se treba ukljuiti u neke akcije, nove teme za razgovor... itateljke
ne mogu da nose modele koje nose manekenke, i zato bi se onda interesovale za nove
tendencije? U principu, itaju ga starije ene."
Mislite?"
Sigurna sam u to. Moja majka ga ita."
Moda novinari govore o onome to njih same interesuje, a ne o onome to interesuje
itateljice."
,,S ekonomske take gledita to ne bi bilo opravdano; normalno je da se sve radi da se
zadovolji ukus korisnika."
Pa, moda to i zadovoljava ukus korisnika."
Razmislila je, onda odgovorila: Moda..." s okle- vanjem.
Verujete li", insistirao sam, da vas, kad budete imali ezdeset godina, vie nee
interesovati nove tendencije?"
ivo se nadam da nee..." ree ona iskreno.
Zapalio sam cigaretu. Ako ostanem, morau da se namaem kremom",
prokomentarisao sam tuno.
Idemo da se kupamo. Kremu ete staviti posle." Zaas je bila na nogama i povukla
me ka vodi.
Plivala je dobro. Ja se na vodi odravam na neki nedefinisan nain, i brzo se zamaram
Brzo se zamarate", ree ona. To je zato to mnogo puite. Treba da se bavite sportom.
Ja u se pozabaviti vama." Uvr- nula mi je biceps. , ne", mislio sam, ne." Konano se
smirila i legla da se suna, nakon to je snano istrljala glavu. Bila je lepa tako, s tom
dugom, crnom, razbaruenom kosom. Nije skidala prslue, to je bila teta; silno sam
eleo da skine prslue. eleo sam da joj vidim grudi, tu, sada.
Uhvatila je moj pogled na svojim grudima, kratko se nasmeila. Miel", ree ona
posle kraeg u- tanja. Poskoio sam kad je izgovorila moje ime. Zato se vi oseate
tako starim?" pitala je gledajui me pravo u oi.
Bilo je to dobro pitanje; lagano sam uzdahnuo. Niko vas ne tera da odmah
odgovorite", dodade ljubazno. Imam jednu knjigu za vas", nastavila je, traei po torbi. S
iznenaenjem sam prepoznao ute korice edicije Maske, i naslov Agate Kristi, Dolina.
Agata Kristi?" izustih zauen.
Ipak je proitajte. Mislim da e vam biti zanimljivo."
Klimnuo sam tupavo glavom. Neete na ruak? upitala me. Ve je jedan sat."

Ne... Ne, ne verujem."

Vi ba ne volite ivot u grupi?"
Nije bilo potrebe da odgovorim; nasmejao sam se. Pokupili smo stvari, krenuli nazad.
Usput smo se mi- moili s Lionelom, lutao je kao kakva ukleta dua; ljubazno nas je
pozdravio, ali se lepo videlo da mu nije nimalo zabavno. Ne udi to su ljudi-samci tako
retki u klubovima za odmor. A i ako dodu, napeti su, nespremni da se prepuste bilo kakvoj
razonodi. Najee i skrate boravak; i sasvim retko uestvuju u zabavnim aktivnostima.
Ostavio sam Valeri kraj stola u restoranu.
U svakoj noveli o erloku Holmsu prepoznatljive su bile, naravno, karakteristine crte
njegove linosti; meutim, autor nikad nije proputao da unese i neku novu crtu (kokain,
violina, postojanje brata Majkrofta, ljubav prema italijanskoj operi, pojedine usluge
evropskim vladarskim porodicama - prva afera koju je er- lok reio, kad je jo bio
utokljunac). Sa svakim novo- otkrivenim detaljem ocrtavala se nova zona senki, i na
kraju je stvoren stvarno fascinantan lik: Konan Doji uspeo je da ostvari savrenu
ravnoteu izmeu zadovoljstva otkrivanja i zadovoljstva prepoznavanja. A Agata Kristi
kao da se, naprotiv, suvie preputa zadovoljstvu prepoznavanja. U poetnim opisima
Poaroa ona pokazuje sklonost da se ogranii na nekoliko tipskih fraza, svedenih na
najuoljivije karakteristike linosti (njegov manijani ukus za simetriju, lakovane izme,
panja koju poklanja brkovima); u njenim slabijim delima stie se ak utisak da su
reenice kojima se lik predstavlja, gotove prepisivane, iz jedne knjige u drugu.
Zanimljivost Doline, uza sve reeno, bila je ipak u neem drugom. Ona nije ni u liku
ambiciozne Henrijet, vajarke, kroz koju Agata Kristi pokuava da predstavi stvaralake muke (scena u kojoj
ona unitava jednu od svojih skulptura jer je osetila da joj neto nedostaje), ve i u
posebnom vidu patnje koja nastaje iz same injenice da je neko umetnik, iz
nesposobnosti da se bude stvarno srean ili nesrean, da se istinski osea mrnja,
oajanje, oduevljenje ili ljubav - u toj vrsti estetskog filtera koji se postavlja, bez
mogunosti uklanjanja, izmeu umetnika i sveta. Romansijerka je unela mnogo linog u
taj lik i njena je iskrenost oigledna. Na nesreu, umetnik, postavljen, na neki nain, izvan
sveta, i koji stvari osea samo na dvosmislen i, prema tome, manje nasilan nain,
postajao je, zbog svega toga, manje zanimljiva linost.
Konzervativna iz temelja, nesklona bilo kakvoj ideji o socijalnoj preraspodeli
bogatstava, Agata Kristi zastupala je, tokom cele svoje romansijerske karijere, vrlo tvrde
ideoloke stavove. Ovakvo radikalno teorijsko an- gaovanje omoguavalo joj je da, u
praksi, esto bude vrlo stroga kad opisuje englesku aristokratiju, ije je privilegije sama
branila. Ledi Angkatel je burleskni lik, na granici uverljivosti, povremeno stvarno
zastrauju. Romansijerka je bila fascinirana svojom kreaturom koja je zaboravljala ak i
ono to vai za normalna ljudska bia; mora biti da se istinski zabavljala ispisujui
reenice tipa: Tako je teko da se stvarno sazna kad se desi ubi- stvo u kui"; ipak, njene
simpatije nesumnjivo ne uiva ledi Angkatel. Naprotiv, tu je vrlo topao portret Mid, koja je
bila prinuena da radi kao prodavaica tokom cele nedelje, da bi tako zaradila za ivot, a
vikende je provodila u okruenju ljudi koji nisu imali ni najmanju predstavu o tome ta
znai rad. Hrabra, preduzimljiva, Mid je volela Edvarda ljubavlju bez nade. Edvard je,
pak, sam sebe smatrao promaenim: nije uspeo nikada nita da uradi u svom ivotu, ak
ni da postane pisac; objavljivao je samo kratke hronike, pune gorke ironije, u opskurnim
revijama za bibliofile. Tri puta je prosio

Henrijet, bez uspeha. Henrijet je bila Donova ljubavnica, divila se njegovoj blistavoj
linosti, njegovoj snazi; ali, Don je bio oenjen. Njegovo ubistvo poremetilo je krhku
ravnoteu nezadovoljenih elja, koja je povezivala sve ove likove; Edvard je najzad
shvatio da Henrijet njega nikada ne moe poeleti, da on definitivno nije na visini jednog
Dona; osim toga, nije uspevao da se priblii ni Mid, i njegov se ivot inio definitivno
promaenim. Od toga trenutka Dolina je postala uzbudljiva i udna knjiga, kao duboka
voda koja poinje da se kree. U sceni u kojoj Mid spasava Edvarda od samoubi- stva a
on je potom prosi; Agata Kristi ostvarila je neto vrlo lepo, neku vrstu oaravanja u
Dikensovom stilu.
Zagrlila ga je. On joj se nasmeio:
Ti si tako topla, Mid... tako topla..."
Da, pomisli Mid, to je to - oajanje. Neto ledeno, beskrajna hladnoa i samoa.
Nikad dosad nije shvatala da je oajanje hladno; ona ga je uvek zamiljala kao neto
vrelo, estoko, nasilno. Ali ne. Eto ta oajanje zapravo jeste: ponor ledene tame bez
dna, ispunjen nepodnoljivom samoom. A greh oajanja, o kojem su govorili svetenici,
bio je hladan greh, koji se sastojao u tome da se prekine svaki dodir meu ljudima, topao
i iv.
Zavrio sam sa itanjem u dvadeset jedan sat; ustao sam, odetao do prozora. More
je bilo mirno, mirijade svetlosnih taaka igrale su na njegovoj povrini; bledi obru
oiviavao je meseev krug. Znao sam da se ove noi odrava full moon rave party u Koh
Lanti; Babet i Lea e svakako ii tamo, kao i najvei broj hotelskih gostiju. Tako se lako
ovek odrie ivota, i sam gura sopstveni ivot na stranu. U asu dok su se pripremali za
urku, kad su taksi vozila poela da stiu pred hotel, kad je nastala uurbana guva po
hodnicima, ja sam oseao samo neko tuno olakanje.
Uska traka planinskog masiva, koja Tajlandski za- liv deli od Andamanskog mora,
prevoj Kra, preseca, u njegovom severnom delu, granica izmeu Tajlanda i Burme. U
nivou Ranonga, na krajnjem jugu Burme, on je irok samo dvadeset dva kilometra; zatim
se postepeno iri da bi obrazovao Malezijsko poluostrvo.
Od nekoliko stotina ostrva kojima je naikano Andamansko more, samo neka su
naseljena, a nijedno od onih koja pripadaju burmanskoj teritoriji nije turistiki iskorieno.
Ostrva iz zaliva Fang Nga, na tajlandskoj teritoriji, naprotiv, donose zemlji godinje
etrdeset tri odsto od ukupnog turistikog prihoda. Najznaajnije je ostrvo Fike, gde su
odmaralita bila izgraena ve sredinom osamdesetih, najveim delom uz pomo
kineskog i francuskog kapitala (Grupa Aurora smatra azijski jugoistok kljunim sektorom
svog razvoja). Nema spora da je Vodi kroz popularni turizam, u svom poglavlju
posveenom ostrvu Fike, ispoljio najvii stepen mrnje, vulgarnog elitizma i agresivnog
mazohizma. Fike je za neke", kae se tu, na samom poetku, ostrvo u usponu; za nas je
ono ve potonulo."
Treba posetiti", nastavljalo se u Vodiu, ovaj 'biser' Indijskog okeana... Jo pre
nekoliko godina laskalo se Fikeu: sunce, plae snova, bezbrian ivot.
Uz rizik da unesemo nered u ovu lepu simfoniju, rei emo vam istinu: Fike se vie ne
trai! Patong Bi, njegova najuvenija plaa, zalivena je betonom. Pose- tioci su
uglavnom mukarci, barovi sa animir-damama se umnoavaju, osmesi se kupuju. to se
tie bungalova za plii dep, oni su podvrgnuti liftingu uz pomo buldoera, da bi se
oslobodio prostor za hotele za usamljene trbuaste Evropljane."

Trebalo je da provedemo dve noi u Patong Biu. S puno poverenja smestio sam se u
autobus, spreman da do kraja odigram svoju ulogu usamljenog trbua- stog Evropljanina.
Kruno putovanje zavravalo se slobodnim trodnevnim boravkom u Koh Fi Fi, odreditu
koje je tradicionalno opisivano kao rajsko. ta rei o Koh Fi Fi?!" jadao se Vodi. To vam
je pomalo kao kad bi se od nas trailo da priamo o nesrenoj ljubavi. Zeleli bismo da
kaemo sve najbolje, ali sa ogromnom knedlom u grlu." Mazohisti-manipulatoru nije
dovoljno to je on sam nesrean, treba mu da i drugi to budu. Posle trideset kilometara
autobus se zaustavio da uzme gorivo; bacio sam svoj Vodi kroz popularni turizam u
kantu za ubre na benzinskoj stanici. Zapadnjaki mazohizam, rekao sam sebi. Dva kilometra kasnije postao sam svestan da sada zaista nemam nita za itanje; morau da
doekam kraj krune ture bez i najmanjeg tampanog teksta koji bi mi sluio kao tit.
Bacio sam pogled unaokolo, udarci srca su mi se ubrzali, spoljni svet mi se najednom
uinio mnogo bliim. S druge strane prolaza, Valeri je oborila sedite; inilo se da sanjari,
ili da spava - lice joj je bilo okrenuto ka prozoru. Pokuao sam da sledim njen primer.
Napolju je promicao pejza kompono- van od najrazliitijeg rastinja. U oajanju, zatraih
od Renea njegov Milenov vodi; saznao sam, tako, da plantae kauukovog drveta
zauzimaju primarno me- sto u ekonomiji regiona: Tajland je trei svetski proizvoa
kauuka. Ovo haotino rastinje kraj puta sluzilo je, znai, za proizvodnju prezervativa,
automobilskih guma; ljudska genijalnost je zaista izuzetna. Co- veka je mogue kritikovati
zbog mnogo ega, ali ovo je injenica koja mu se ne moe osporiti: On je, oigledno,
domiljat sisar.
Od one veere na obali reke Kvaj, raspored za stolovima utvren je definitivno. Valeri
se prikljuila onome to je sama nazivala stonim taborom". Zozi- jan se priklonila
naturopatama, s kojima se slagala kad je re o izvesnim vrednostima, kao to je propisivanje ponaanja za izraavanje spokojstva". Za dorukom sam tako mogao, izdaleka, da
prisustvujem pravom takmienju u izraavanju spokojstva" izmeu Albera i ozijan, pod
radoznalim pogledima ekologa, koji su - budui da su iveli u nekoj rupi u Fran-Konteu oigledno imali pristupa mnogo manjem broju praktinih vebi. Babet i Lea, mada obe
Parianke, nisu imale bogzna ta da dodaju, sem uobiajenog: To je super..." s vremena
na vreme. U celini gledano, bio je to uravnoteen sto, s parom prirodnih voa, razliitog
pola, pa su meusobno mogli da razvijaju aktivnu saradnju. Na naoj strani, stvari su se
tee pomerale. Zozet i Rene su redovno komentarisali jelovnik, oni su se vrlo dobro
prilagodili lokalnoj kuhinji. Zozet je ak odluila da zatrai neke recepte. Povremeno su
kritikovali one za drugim stolom, koje su smatrali pretencioznima i pozerima; sve to nije
nas moglo daleko odvesti, i ja sam, po pravilu, s nestrpljenjem oekivao desert.
Vratio sam Reneu njegov Milenov vodi; ostala su jo etiri sata puta do Fikea. U
bar-restoranu kupio sam flau Mekonga. Naredna etiri sata proveo sam borei se sa
stidom koji me spreavao da izvuem flau iz torbe i poteno zalijem njuku; na kraju, stid
je nadjaao. Nad ulazom u Beach Resortel stajala je traka na kojoj je pisalo: Dobrodolica
grupi vatrogasaca
iz azeja. Ah, pa to je ba smeno", prokomentari sala je ozet, u Sazeju ivi tvoja
sestra..." Rene se toga nije seao. Jeste, jeste..." insistirala je ona. Pre nego to sam
uzeo klju od sobe, imao sam jo toliko vremena da je ujem kako kae: Sve u svemu,
zbog ovog prelaska preko prevlake Kra, izgubili smo jedan dan." Najgore je bilo to je ona
imala pravo. Bacio sam se na svoj king size krevet, nasuo au alkohola, do vrha; zatim i
drugu.

Probudio sam se s uasnim bolom u lobanji, i dugo sam povraao u WC olju. Bilo je
pet sati ujutro: suvie kasno za bar s animir-damama, suvie rano za doruak. U fioci
nonog stoia bila je Biblija" na engleskom, kao i knjiga o Budinom uenju. Because of
their ignorance, itao sam tu, people are always losing the right viewpoint and, clinging to
their egos, they take wrong actions. As a result, they become attached to a delusive
existence. "* Nisam bio sasvim siguran da razumem, ali poslednja reenica je savreno
odslikavala moje sadanje stanje; ona mi je donela olakanje, dovoljno da strpljivo
saekam vreme doruka. Za susednim stolom bila je grupa amerikih crnaca dinovskog
rasta, reklo bi se koarkaka ekipa. Malo dalje, pun sto Kineza iz Hongkonga,
prepoznatljivih po svojoj prljavtini, teko podnoljivoj za jednog Zapadnjaka, koji su,
meutim, naterali tajlandske posluitelje da se uurbaju. Za razliku od Tajlanana, koji su
u svim prilikama napadno isti, gotovo izve- taeni, Kinezi jedu prostaki, smeju se vrlo
glasno, otvorenih usta, rasipajui svuda oko sebe parie hrane, pljuju po zemlji,
umrkuju se s dva prsta - u sve
* Ljudi se redovno liavaju pravog pogleda na stvari zbog svog neznanja i, oslanjajui
se samo na svoj ego, pred- uzimaju pogrene korake. Rezultat je: postaju vezani za svoje
varljive egzistencije (prim. prev.).
mu se ponaaju apsolutno kao svinje. I da sve bude gore, to su vrlo brojne svinje.
Nakon nekoliko minuta hoda po ulicama Patong Bia, shvatio sam da se sve to je
civilizovani svet uspeo da smisli za zadovoljstvo turista, nalazi grupisa- no ovde, na
prostoru od dva kilometra uz more. Na rastojanju od nekoliko desetina metara susreo
sam Japance, Italijane, Nemce, Amerikance, ne raunajui ponekog Skandinavca i
bogatog Junoamerikanca. Svi su jednaki, svi trae sunce", ba kao to mi ree devojka
iz putnike agencije. Ponaao sam se kao uzoran turista, prosean tip: iznajmio sam
lealjku sa du- eiem koji ide uz nju, suncobran, naruio sam nekoliko sprajtova; kvasio
sam se umereno. Talasi su bili blagi. Vratio sam se u hotel oko pet, u celini zadovoljan
svojim slobodnim danom, i odluan da tako nastavim. I was attached to a delusive
existence, bio sam vezan za varljivu egzistenciju. Ostao mi je jo bar sa kurvama. Pre
nego to sam krenuo u odgovarajuu etvrt, tumarao sam oko osvetljenih prozora
restorana. Ispred Royal Savoey Seefood spazio sam par Amerikanaca koji su zurili u
jastoga, preterano usredsree- no. Dva sisara suoena sa ljuskarom", rekoh u sebi.
Jedan keiner im se prikljuio, sav pretvoren u osmeh, verovatno da bi pohvalio sveinu
hrane. Sad ih je troje sisara", nastavio sam mahinalno. Gomila se neprestano kretala,
sastavljena od samaca, porodica, parova; sve to stvaralo je neodoljiv utisak neke
ednosti.
Ponekad, kad mnogo popiju, nemaki matorci se ujedine i poinju da pevaju neke
spore pesme, pune beskrajne tuge. To silno zabavlja tajlandske kelnere: oni ih opkole i
prate, uz smeh i kratke povike.
Idui u stopu za trojicom pedesetogodinjih dobriina, koji su ivo razmenjivali uzvike
Ah i Ja, naao sam se, i ne traei to, u ulici barova s kurvama. Mlade devojke u kratkim suknjama takmiile su se u oijukanju, da bi me uvukle u Blue
Nights, Naughty Girl, Classroom, Marilyn, Venus... Konano sam se opre- delio za
Naughty Girl. Jo nije bila guva: tek desetak Zapadnjaka, sami za stolom - veinom
Englezi i mladi Amerikanci, izmeu dvadeset pet i trideset godina. Na podijumu za ples
desetak devojaka ljuljalo se polako u ritmu disco retro. Neke su bile u belim bikiniji- ma,
druge su skinule gornji deo i zadrale samo string. Sve su imale oko dvadeset godina, sve

su imale kou zlatastomrke boje i uzbudljiva, viljasta tela. Jedan stari Nemac sedeo je s
moje leve strane, sa aom Carlsberga: impozantan stomak, bela brada, naoari prilino je liio na univerzitetskog profesora u penziji. Fiksirao je mlada tela koja su se
kretala pred njegovim oima, potpuno hipnotisan; njegova nepominost bila je takva da
sam u jednom asu pomislio da je mrtav.
Nekoliko maina za pravljenje dima ukljueno je, muzika se promenila i na red je
doao polinezijski ou. Devojke napustie scenu, da bi ih zamenilo desetak drugih,
odevenih u cvetne vence - preko grudi i struka. Lagano su se vrtele u krug, cvetni venci
doputali su da se vide as grudi, as poetak zadnjice. Ma- tori Nemac jo uvek je zurio
u podijum; na trenutak je skinuo naoari da bi ih obrisao - oi su mu bile vlane. Bio je u
raju.
Iskreno govorei, devojke se nikome nisu nametale; ali mogue je bilo pozvati neku
od njih na au pia, malo razgovora, eventualno platiti bar fee pet stotina bahta, i
devojku potom odvesti u hotel, posle dogovora o ceni. Za celu no, tarifa je, ini mi se, bila
etiri ili pet hiljada bahta - gotovo kao mesena plata nekvalifikovanog radnika na
Tajlandu; ali Fike je skupo letovalite. Stari Nemac diskretno dade znak jednoj od
devojaka to su ekale, jo uvek odevene samo u beli string, da se popnu na scenu. Ona
je istog asa prila i familijarno se spustila na njegova kolena. Njene mlade okrugle grudi
bile su u visini straevog lica, crvenog od zadovoljstva. Zauh kako mu se obraa sa
tatice". Platio sam svoju tekilu sa limunom i izaao, s oseanjem nelagodnosti: imao sam
utisak da prisustvujem jednoj od poslednjih starevih radosti, i bilo je to suvie potresno i
suvie intimno.
U samoj blizini bara naleteh na restoran pod otvorenim nebom; seo sam da pojedem
porciju pirina s raiima. Praktino za svakim stolom sedeo je po par - Tajlananka i
Zapadnjak, veina mukaraca liila je na stanovnike Kalifornije, ili na ono to mi mislimo
da treba da budu stanovnici Kalifornije; u svakom sluaju, nosili su tonga papue. U
stvari, bili su to ve- rovatno Australijanci - njih je lako pomeati; bez obzira ko su i odakle
su, imali su zdrav, sportski izgled i bili dobro uhranjeni. Oni su bili budunost sveta. Tek u
tom trenutku sam, gledajui sve te mlade Anglosak- sonce, besprekorne i sa svetlom
budunou, shvatio u kojoj je meri seksualni turizam budunost turizma. Za susednim
stolom, dve Tajlandanke, od nekih tridesetak godina, raskonih oblina, ivo su brbljale;
sedele su naspram dvojice mladih Engleza izbrijanih lobanja, s izgledom postmodernih
robijaa, koji su s mukom gutali pivo, ne progovarajui ni rei. Malo dalje, dve nemake
drolje u radnikim" kombinezonima s tre- gerima, prilino okruglaste, kratko oiane,
crvenokose, priutile su sebi drutvo jedne boanstvene ma- loletnice, duge crne kose,
veoma istog lica, odevene u areni sarong. Bila su tu i dva usamljena Arapina,
neodredene nacionalnosti - lobanje su im bile obavi- jene onom vrstom kuhinjske krpe po
kojoj se prepoznaje Arafat u televizijskim nastupima. Sve u svemu, bogat ili polubogat
svet bio je tu, odazivajui se na sladak i neizmenjen zov azijske vagine. Najudnije je bilo
to to se, ve na osnovu jednog pogleda baenog na bilo koji od parova, sticao utisak o
tome hoe li se,
ili nee, neto dogoditi medu njima. Devojke su se veinom dosaivale, imale naduren ili
rezigniran izraz lica, i pogledale naokolo, u druge stolove. Ipak, neke su, pogleda
uperenog u svoje pratioce, u stavu ljubavnog iekivanja, paljivo pratile njihove rei,
ivahno im odgovarale; tu se moglo pretpostaviti da e stvari krenuti dalje, da e se razviti

simpatija, ak neka trajnija veza; znao sam da ni brane veze nisu bile retke, naroito sa
Nemcima.
Sto se mene tie, nisam ba eleo da se uputam u razgovor sa nekom devojkom iz
bara; po pravilu vezani za vrstu i cenu seksualne usluge, ovakvi razgovori su, generalno
uzevi, razoaravajui. U nekim sluajevima razmatra se i mogunost produetka
razgovora u hotelu, i ponekad se utvrdi da devojka to ne eli: ili je razvedena, ili ima decu
koju mora da uva; to jeste tuno, ali je i dobro to je tako. Vie sam voleo salone za
masau: tu se poinje seksom, pa se ponekad razvije intimnost, ponekad ne.
Zavravajui svoj pirina zamiljao sam, u glavi, osnove budueg avanturistiko-pornografskog filma, nazvanog Salon za masau". Siri- jen, mlada Tajlananka sa severa,
zaljubila se do uiju u Boba, amerikog studenta, koji se tu sluajno naao, posle suvie
burnog veernjeg provoda u koji su ga uvukli drugovi po ai. Bob je nije ni pipnuo,
zadovoljavao se time da je gleda svojim lepim, svetlim, plavim oima, i da joj pria o svom
zaviaju - Severnoj Karo- lini, ili tako neemu. Zatim su se nalazili vie puta, izvan
Sirijeninog radnog mesta; onda je, na nesreu, Bob morao da ode da bi okonao
poslednju godinu studija na univerzitetu u Jelu. Ukratko: Sirijen je ekala s nadom,
udovoljavajui, istovremeno, zahtevima svojih brojnih klijenata. Iako ista u srcu, draila
je i sa strau sisala trbuaste i brkate Francuze (epizodna uloga za Zerara Zinoa),
elave i masne Nemce (epizodna uloga za nekog nemakog glumca). Konano, Bob se
vratio, hteo da je izvue iz njenog pakla; ali kineska mafija nije na to gledala istim oima.
Bob je iz- dejstvovao intervenciju ambasadora Sjedinjenih Amerikih Drava i
predsednice jedne humanitarne organizacije, koja se suprotstavljala trgovini mladim
devojkama (uloga za Dejn Fondu). Imajui u vidu kinesku mafiju (evociranje Trijada) i
sauesnitvo tajlandskih generala (politika dimenzija, apel za potovanje demokratskih
vrednosti) mogla se oekivati dobra makljaa i jurnjava po Bangkoku. Na kraju, Bob
pobeuje. U tako rei zavrnoj sceni, Sirijen pravi inventar svojih seksualnih umea, prvi
put iskreno. Svaku kitu koju je sisala, kao ponizna nametenica u salonu za masau,
sisala je samo u nadi i oekivanju Bobove kite, koja je sadravala sve ostale - uostalom,
to treba dati u dijalogu. U zavrnom kadru vide se dve reke, povezane prelivanjem i
razlivanjem boja (ao Fraja i Delaver). Odjavna pica. Za evropsko trite smislio sam
ve i poseban slogan, tipa: Voleli ste 'Muziki salon', voleete i 'Salon za masau'".
Meutim, sve je to bilo mutno, u ovom asu nedostajale su mi partnerke. Ustao sam im
sam platio, proetao oko sto pedeset metara, izbegavajui razliite predloge, i naao se
pred Pushy Paradise. Gurnuo sam vrata i uao. Na tri metra ispred sebe uoio sam
Robera i Lionela, kako sede za stolom i piju irsku hafu. U dnu sale, iza nekog stakla,
pedesetak devojaka sedelo je na klupicama, s brojevima na privescima oko vrata. Jedan
kelner mi je brzo priao. Okrenuvi glavu, Lionel me spazio, i izraz stida ocrtao mu se na
licu. I Rober se okrenuo, pozvavi me, sporim pokretom, da im se pridruim. Lionel je
grickao usne, prosto nije znao kud da se dene. Konobar primi moju porudbinu. Ja sam s
desnice..." ree Rober, bez ikakvog vidljivog razloga, pripazite..." etao je kaiprstom
iznad stola, kao da hoe na neto da me upozori. Od poetka putovanja, primetio sam,
uobraavao je da sam ja s levice i ekao povoljnu priliku da zapone diskusiju sa mnom;
ni na kraj pameti mi nije bilo da se upustim u tu igru. Zapalih cigaretu; on me gotovo
prostreli pogledom. Srea je delikatna stvar", izgovorio je tonom kojim se kazuju mudre
izreke, teko je nalazimo u sebi, nemogue ju je nai van sebe." Posle nekoliko sekundi
dodao je strogim glasom: amfor!" Lionel ga je gledao s divljenjem, izgleda da je

potpuno pao na njegov arm. Reenica mi je zvuala sporno: zamenjujui rei teko" i
nemogue", moda bismo se pre. pribliili realnosti; ali nisam eleo da nastavim dijalog,
smatrao sam da je nuno da se vratimo normalnom turistikom ponaanju. Sem toga,
poeo sam da oseam udnju za brojem x, malom Tajlanankom, veoma vitkom, ak
malo mravom, ali sa sonim usnama i ljupkog izgleda; nosila je crvenu mini-suknju i crne
arape. Svestan da je moja panja popustila, Rober se okrenuo Lionelu: Ja verujem u
istinu", rekao je potmulim glasom, veru- jem u istinu i u princip dokazivanja." Sluajui ga
rase- jano shvatio sam, s iznenaenjem, da je on diplomirani matematiar i da je u
mladosti pisao radove o Lijevim skupovima, radove koji su mnogo obeavah. ivo sam
reagovao na ovu informaciju: postojale su, znai, neke oblasti, izvesni segmenti ljudske
inteligencije, gde je on bio prvi koji je jasno nazreo istinu, i iz- neo je sa sigurnou koja se
dokazima mogla potvrditi. Da", sloio se on, gotovo alei, naravno, sve to je posle bilo
ponovo dokazano, u jednom irem okviru." Potom je radio kao nastavnik u pripremnim
odeljenji- ma: bez ikakvog zadovoljstva posvetio je svoje zrele godine pripremi za maturu
mladih idiota ija je opsesija bila upis na Politehniku. U svakom sluaju", dodao je,
nisam bio od materijala matematiara-kreativca. To je dato samo malobrojnima." Krajem
sedamdesetih uestvovao je u radu jedne ministarske komisije za reformu nastave
matematike - lepa pizdarija, po njegovom priznanju. Danas ima pedeset tri godine, a
poto je ve tri godine u penziji, sav se posvetio seksualnom
turizmu. enio se tri puta. ,Ja sam rasista", ree on veselo. Postao sam rasista... Jedna
od prvih posledica putovanja", dodao je, sastoji se u tome da se jaaju ili stvaraju rasne
predrasude: jer, kako bi se mogli zamiljati drugi pre nego to se upoznaju? Slini su
nama - to se podrazumeva; ali malo-pomalo ovek postaje svestan da je stvarnost ipak
drugaija. Kad god moe, Zapadnjak radi: posao mu je esto dosadan, ili ga nervira, ali
on se pretvara da ga interesuje; to je lako uoiti. U pedesetoj godini, umoran od
poduavanja, matematike i svega ostalog, odluio sam da otkrijem svet. Bio sam se
upravo razveo, po trei put, na seksualnom planu nisam imao posebnih zahteva. Moje
prvo putovanje odvelo me je na Tajland; odmah zatim otiao sam na Madagaskar. Od
tada, nisam vie nikada pojebao belu enu, nisam, tavie, osetio ni elju za tim. Verujte
mi", dodao je poloivi dlan na Lionelovu podlakticu, dobru, nenu, poslunu piku, gipku
i miiavu, vie neete nai ni kod jedne bele ene: sve je to nepovratno nestalo." Broj x
je primetila da ne skidam oi sa nje; nasmeila mi se i visoko prekrstila noge, otkrivajui
crvene podvezice. Rober je nastavljao da izlae svoje stavove: ,,U doba kad su se belci
jo smatrali superiornima", govorio je, rasizam nije bio opasan. Za koloniste, misionare,
laike uitelje XIX veka, crnac je bio velika ivotinja, ne mnogo zla, neka vrsta majmuna
koji je malo evoluirao. Polazilo se od toga da je smatran za korisnu tegleu ivotinju,
sposobnu da obavi i sloene poslove; ili je dran za frustriranu duu, malo neotesanu, ali
sposobnu da se, dobrim vaspitanjem, uzdigne do Boga, ili bar, na nivo zapadnog razuma.
U svakom sluaju, u njemu je prepoznavan 'inferiorni brat', a prema nekome ko je inferioran ne moe se oseati mrnja, najvie prezriva do- brodunost. Ovaj dobronamerni
rasizam, skoro humanistiki, potpuno je nestao. Od asa kad su belci poeli da
doivljavaju crnce kao jednake, bilo je jasno da e se, pre ili kasnije, doi dotle da budu
smatrani superiornima. Pojam jednakosti nije utemeljen u ljudskom biu", nastavljao je
on, podiui ponovo kaiprst. Poverovao sam u jednom trenutku da e citirati svoje izvore
- Larofukoa, ili ne znam ve koga - ali nije. Lionel je nabrao elo. Belci sami sebe
smatraju inferiornima", nastavi Rober, zabrinut da nije dobro shvaen, sve je spremno za

pojavu rasizma novog tipa, baziranog na mazohizmu; istorijski gledano, u takvim

okolnostima neminovno je nasilje, medurasni sukobi i masakri. Svi antisemiti, na primer,
saglasni su da Jevrejima treba priznati superiornost odreene vrste: ako itate ranije
antisemitske tekstove, biete zaprepa- eni injenicom da se Jevrejin smatra za
najinteligentnijeg, najlukavijeg, da mu se pripisuju posebni kvaliteti u oblasti finansija - i
solidarnosti sa zajednicom. Rezultat: est miliona mrtvih."
Ponovo sam bacio pogled na broj x: uzbudljiv je ovaj period ekanja, ovek ak eli
da on potraje, mada uvek postoji i opasnost da devojka ode s nekim drugim klijentom.
Ovla sam rukom pozvao kelnera. Ja nisam Jevrejin", uzvikivao je Rober, shvativi da se
ja to spremam da stavim neku primedbu. Mogao bih, u stvari, staviti primedbe na mnogo
toga: konano, mi smo na Tajlandu, i belci nikada nisu smatrah osobe ute rase
inferiornom braom", ve naprednim biima, pripadnicima raznolikih civilizacija, sloenih, nekad opasnih; mogao sam, takoe, da prime- tim da smo ovde radi jebaine, i da
ovakve diskusije predstavljaju gubljenje vremena; bila bi to, u osnovi, moja glavna
primedba. Kelner je priao naem stolu: jednim hitrim gestom Rober mu je naznaio da
ponavlja porudbinu. 1 need a girl", izgovorio sam ja slomljenim glasom, the girl forty
seven." Primakao mi se zabrinutog i upitnog izraza lica; jedna grupa Kineza upravo se
smetala za susedni sto, pravili su uasnu buku. The girl number four seven!" zaurlao
sam, razdvajajui slogove. Ovaj put je razumeo, nabacio irok osmeh i uputio se ka
mikrofonu smetenom kraj prozora, gde je izgovorio nekoliko rei. Devojka je ustala,
krenula niza stepenice, zaputila se ka bonom izlazu gladei kosu. Rasizam", nastavljao
je Rober, posmatrajui me iskosa, u poetku kao da odlikuje jaka antipatija, vrlo snaan
takmiarski poriv izmeu mujaka razliitih rasa; on za posledicu ima porast seksualne
elje za enkama druge rase. Pravi predmet rasne borbe", precizirao je Rober, nije ni
ekonomski, ni kulturni: on je bioloki i surov - to je borba za vagine mladih ena." Oseao
sam da nije daleko as kad e e oboriti na darvinizam: u tom trenutku kelner je ponovo
priao naem stolu, u pratnji broja x. Rober je digao pogled ka njoj, dugo je posmatrao.
Dobro ste odabrali", zakljuio je sumorno, lii na kurvu." Devojka se stidljivo nasmeila.
Zavukao sam joj ruku pod suknju i milovao joj zadnjicu, kao da hou da je zatitim. Pribila
se uz mene.
injenica je da u mome kvartu uglavnom belci odreuju pravila", umeao se Lionel,
bez vidljive potrebe.
Tano!" vano je odobrio Rober. Ja predviam, u godinama koje dolaze, rast rasnog
nasilja u Evropi; sve e se zavriti graanskim ratom", ree on, pomalo zapenuen, sve
e se to reiti kalanjikovima." Ispio je svoj koktel naiskap; Lionel se zagledao u njega pomalo bojaljivo. Mene se to vie ne tie!" dodao je Rober, spustivi s treskom au na
sto. Ja sam Zapadnjak, ali mogu da ivim gde hou, jer sada imam love. Obiao sam
Senegal, Keniju, Tanzaniju, Obalu Slonovae. Devojke su tamo manje strune od Tajlananki, to je tano, manje su nene, ali su dobro skrojene i imaju miriljave vagine." Neko
seanje ga je, oigledno, tada preplavilo - uutao je na trenutak. What is your name",
iskoristio sam priliku da upitam broj x. ,Ja sam Sin", ree ona. Kinezi za susednim
stolom ve su bili izabrali devojke, sad su krenuli nasprat rakoljei se i cerekajui; ponovo
je zavladala relativna tiina. One se postavljaju etvoronoke, te male crnkinje, tako
pokazuju svoje vagine i zadnjice", nastavio je zamiljeno Rober. A unutranjost vagine
im je sva ruiasta..." dodao je apatom. Lionel mi je uputio jedan zahvalan pogled; bio je
oigledno zadovoljan to odlazim prvi s devojkom, tako je za njega sve postalo manje

neprijatno. Klimnuo sam glavom ka Roberu, da se pozdravim. Njegovo lice, tvrdih crta,
zgreno u gorku grimasu, bilo je okrenuto ka sali - i iznad nje; posmatrao je ceo ljudski
rod, bez imalo samilosti. Izneo je svoje stavove, bar mu se za to pruila prilika; znao sam,
ipak, da e sve vrlo brzo zaboraviti. Odjednom mi se uinilo da je to jedan dotuen, gotov
ovek; ivot se moe opisati i kao proces laganog zaustavljanja funkcija, to se lepo vidi
kod francuskog buldoga, izuzetno ustreptalog u mladosti, potpuno apatinog u zrelom
dobu. Kod Robera je taj proces ve dobro uznapredovao; jo uvek je} moda, imao
erekcije, mada to nije bilo sigurno. ovek se moe dovijati, davati utisak da je razumeo
neto od ivota, no uprkos tome, ivot se zavrava. Moja sudbina bila je slina njegovoj,
delili smo isti poraz; nisam, meutim, oseao nikakvu potrebu za solidarno- u. Kada
ljubavi nema, nita ne moe biti sveto. Pod onim kapcima, stapaju se svetlosne mrlje;
postoje vizije, a postoje i snovi. Sve to vie nije vano oveku koji oekuje no: no
neizostavno dolazi. Platio sam dve hiljade bahta kelneru, on je hodao ispred mene prema
dvostrukim vratima koja su vodila na sprat. Sin me drala za ruku; pokuae, u toku
jednog ili dva sata, da me uini srenim.
injenica je da se u salonu za masau veoma retko nabasa na devojku koja eli da
vodi ljubav. im smo se nali u sobi, Sin je klekla preda mnom, spustila mi pantalone i
slip, i prihvatila moj kurac usnama. Odmah mi je otvrdnuo. Ila je dalje usnama,
oslobodila vrak nenim pokretima jezika. Zatvorio sam oi, hvatala me vrtoglavica, imao
sam utisak da u joj svriti u ustima. Zaustavila se najednom, skinula se, sme- ei se
sloila odeu i stavila je preko stolice. ,JsAassa- ge later", ree bacajui se na krevet;
zatim je rairila butine. Ve sam bio u njoj, snano sam ulazio i izlazio kad primetih da
sam zaboravio da stavim prezervativ. Prema izvetaju Lekara sveta, treina tajlandskih
prostitutki je seropozitivna. Ne mogu, meutim, rei da sam zadrhtao od uasa, bio sam
samo neto malo zabrinut: oigledno, sve te kampanje protiv side bile su apsolutni
neuspeh. Ipak sam malo splasnuo. Sotne- thing wrongf Neto nije u redu?" zabrinula se
ona oslonivi se na laktove. ,JAaybe... condom", rekao sam u neprilici. No problem, no
condom... l'm OK", dobacila je veselo. Prihvatila mi je muda jednom rukom, dlan druge
poloila na moj ud. Ispruio sam se na lea, prepustio se milovanju. Pokreti dlana bili su
sve bri, ponovo sam osetio krv kako mi struji kroz organ. Na kraju krajeva,v valjda postoji
medicinska kontrola, ili neto slino. Cim mi se uspravio, postavila se iznad mene i
nasadila se jednim pokretom. Obgrlio sam joj kukove, osetio se neranjivim. Poela je da
mea donjim delom, sitnim pokretima, njeno uivanje je raslo, rairio sam joj noge da
prodrem to dublje. Zadovoljstvo je bilo snano, disao sam vrlo lagano, da bih se
uzdrao, bio sam oputen. Ona se onda ispruila preko mene, snano protrljala svoj
pubis o moj, kratko jeknula od uivanja. Digao sam ruke, stao da joj milujem potiljak. U
trenutku orgazma ukoila se, pustila dug hropac, zatim mi pala na grudi. Bio sam jo uvek
u njoj, oseao sam kako joj se vagina stee. Imala je i drugi orgazam, snane kontrakcije
koje su dolazile iznutra. Nesvesno sam je snano stegao u naruje i izbacio spermu uz
snaan krik. Ostala je nepomina, glave poloene na moje grudi, gotovo desetak minuta;
zatim je ustala i predloila da se istuira- mo. Suila me je briljivo, tapkajui me
pekirom, kao to se radi s bebama. Seo sam na kanabe i ponudio joj cigaretu. We have
time", ree ona, imamo jo malo vremena." Saznao sam da ima trideset dve godine. Nije
volela ovaj posao, ali mu ju je napustio i ostavio je s dvoje dece. Bad man", ree ona.
Tajlandski mukarac, lo mukarac." Pitao sam je da li ima prijateljice medu ostalim
devojkama. Ne ba, glasio je odgovor; veina devojaka su mlade i praznoglave, troe ono

to zarade na haljine i parfeme. Ona nije takva, ona je ozbiljna i stavlja novac u banku. Za
nekoliko godina moi e da prestane s poslom, da se vrati u svoje selo, da tamo ivi:
roditelji su joj bili ve stari, treba im pomo.
Kad sam poao, dao sam joj napojnicu od dve hiljade bahta; bilo je to smeno, bilo je
previe. Primila je novanice s nevericom, zahvalila mi nekoliko puta, s rukama
sklopljenim u visini grudi. You good man", ree. Navukla je mini-suknju i arape. Ostalo
joj je da radi jo dva sata, do zatvaranja. Otpratila me je do vrata, sklopivi jo jednom
ruke. Take care", ree, be happy." Izaao sam na ulicu, pomalo zamiljen. Polazak na
poslednju etapu putovanja bio je predvi- den za sutradan u osam. Pitao sam se kako li je
Valeri provela svoj slobodni dan.
Kupila sam poklone za porodicu", ree ona. Nala sam divne koljke." Brod je klizio
preko tirkizne vode, izmeu krenjakih stena obraslih gustim rasti- njem, bilo je tano
onako kako sam zamiljao dekor za Ostrvo s blagom. Mora se priznati, ipak je priroda
udo..." rekoh. Valeri paljivo okrenu lice k meni; bila je skupila kosu u pundu, ali nekoliko
uvojaka lepralo je na vetru s obe strane lica. Priroda je ipak, ponekad..." nastavio sam
obeshrabreno. Morali bi da se organizuju asovi konverzacije, kao to postoje kursevi
okretnih igara; suvie sam se bio posvetio raunovodstvu, oigledno - izgubio sam
kontakt. Da li ste sve- sni da je danas 1. decembar", primetila je mirno. Bacio sam
pogled uokolo, po nepominom azuru, tirkiznom okeanu - ne, zaista nisam bio toga
svestan.
Son je ustala da bi se obratila grupi: Mi sad pribliili Koh Fi Fi. Tamo, ja vam rekla,
nemogue ii. Stavili vae kupae kostime da odete? Ii peke, ne duboko, hodati. Hodati
kroz vodu. Ne koferi, koferi posle." Kormilar je zaobiao jedan rt, zaustavio motor, brodi
je klizio, po inerciji, do male uvale, koja je pravila polukrug usred stenovite obale obrasle
dunglom. Zelena prozrana voda mrekala se po plai do savreno belog, nestvarnog
peska. Usred ume, u podnoju prvih obronaka, nazirali su se drveni bungalovi podignuti
na kolju, sa krovovima pokrivenim palminim liem. Grupa je na trenutak zanemela.
Zemaljski raj", ree tiho Silvi, grla stegnutog od istinskog uzbuenja. Jedva da je
preterivala. Ona nije bila Eva, to sam hteo da kaem. A ni ja Adam, naravno.
lanovi grupe ustajali su jedan za drugim i opkoraivali oplatu broda. Pomogao sam
ozijan da sie do svoga mua. Zadigla je suknju do pojasa, nije joj bilo lako da ustane,
ali je bila oarana, usta iroko otvorenih od oduevljenja. Osvrnuo sam se: mornar
Tajlananin je ekao, oslonjen na veslo, da svi putnici siu. Valeri je ukrstila ruke na
kolenima i, dobacivi mi pogled odozdo, nasmeila se zbunjeno: Zaboravila sam da
obuem kupai kostim", izustila je konano. Grizla je usne nervozno, zatim je ustala i
skinula pantalone, jednim potezom. Imala je na sebi ipkane gaice, veoma fine, nimalo u
skladu sa duhom ovog putovanja. Stidne dlake su joj trcale sa strane, bile su guste,
veoma crne. Nisam okrenuo glavu, bilo bi to glupo, ali moj pogled ipak nije bio suvie
napadan. Poao sam niz levu stranu broda, pruio ruku da joj pomognem; ona je,
meutim, ve bila skoila s broda. Voda nam je dosezala do pojasa.
Pre nego to e poi na plau, Valeri je ponovo razgledala ogrlice od koljki koje je
namenila svojim bratanicama. Odmah nakon diplomiranja, njen brat je dobio mesto
inenjera u odseku za istraivanja kod Elfa. Posle nekoliko meseci internih priprema,
otiao je u Venecuelu, u svoju prvu misiju. Godinu dana kasnije oenio se jednom
metankom. Valeri je imala utisak da on nije imao mnogo seksualnih iskustava pre toga; u
svakom sluaju, nikad nije nijednu devoj- ku doveo kui. To esto biva s mladiima koji

ue za inenjere: oni nemaju.vremena za izlaske ni za stalnu devojku. Njihova zabava

svodi se na razonode bez posledica, kao to su igrice ili partije aha na Internetu. Oni
stiu diplomu, nalaze prvi posao i sve otkrivaju u isto vreme: novac, profesionalnu
odgovornost, seks; ako se desi da budu poslati u kakvu tropsku zemlju, teko mogu da se
odupru izazovima. Bernar se oenio meleskinjom, boanstvenog tela; vie puta, tokom
odmora kod roditelja, u Sen-Ke-Por- trijeu, Valeri je oseala kako se u njoj budi snana
elja prema snahi. Bilo joj je teko da zamisli nju i svog brata kako vode ljubav. Meutim,
imali su sada dvoje dece, i ostavljali utisak srenog para. Nije bilo teko kupiti poklon za
Huanu: ona je volela nakit i svetio kamenje e divno isticati njenu mrku kou. Naprotiv, za
Bernara nije nala nita. Kad ljudi nemaju poroka, ree ona sebi, veoma je teko pogoditi
ta bi im predstavljalo zadovoljstvo.
Upravo sam prelistavao Phuket Weekly, koji sam naao u hotelskom salonu, kad
ugledah Valeri kako hoda plaom. Malo dalje bila je grupa Nemaca koji su se kupali goli.
Oklevala je na trenutak, zatim krenula ka meni. Sunce je bilo zaslepljujue, bilo je skoro
podne. Ovako ili onako - u svakom sluaju trebalo je da uspem da odigram igru. Babet i
Lea promakoe ispred nas; nosile su velike torbe preko ramena, inae su bile potpuno
gole. Uoio sam ovo ravnoduno; Valeri ih je, naprotiv, dugo pratila pogledom, radoznalo
i bez ustruavanja. Njih dve se- doe nedaleko od Nemaca. Mislim da u da se okupam",
rekoh. Ja u ii kasnije", odgovori ona. Uao sam u vodu, bila je topla, prozirna,
boanstveno mirna; male srebrne ribe plivale su tik ispod povrine. Nagib je bio blag,
oseao sam tlo pod nogama i na pet stotina metara od obale. Izvadio sam svoj rep iz
gaa, zatvorio oi i zamiljao Valerinu ribu, onakvu kakva mi se pokazala jutros,
polupokrivena ipkanim gaicama. Drkao sam, to je ve bilo neto; to bi moglo
predstavljati motivaciju. Treba iveti ivot, uspostavljati veze s ljudima: bio sam previe
napet, uopteno govorei, ve due vremena. Trebalo je moda da veeri posvetim nekoj
aktivnosti, bad- mingtonu, pevanju u horu ili neem drugom. Jedine ene kojih sam
uspevao da se setim, bile su one koje sam tucao. Nije ni to malo: ovek sakuplja uspomene da bi se oseao manje usamljenim u trenutku smrti. Nisam smeo ovako da razmiljam.
Think po- sitive", rekoh u sebi uzrujano, think different Vratio sam se, polako, na obalu,
zastajui posle svakog desetog zamaha, diui duboko da bih se opustio. Prva stvar koje
sam postao svestan kad sam stupio na pesak, bila je da je Valeri skinula gornji deo
kostima. Zasad je leala na stomaku, ali okrenue se, to je bilo neminovno kao kretanje
planeta. Seo sam na svoj pekir, malo se povio unapred. Think differentponavljao sam.
Ve sam viao enske grudi, milovao sam ih i lizao; pa ipak, ovoga puta, bio sam u oku.
Ve sam bio pretpostavio da ona ima divne grudi, ali bilo je stranije" nego to sam
mogao zamisliti. Nisam uspevao da odvojim pogled od bradavica, tamnih krugova oko
njih; nije mogue da ne osea moj pogled; ona je, meutim, utalav nekoliko sekundi, koje
su mi se inile strano duge. Sta se ta- no zbiva u enskim glavama? One tako lako
pristaju na pravila igre. Ponekad, kad se posmatraju u ogledalu od glave do pete, gole, u
njihovom se pogledu moe razabrati neka vrsta objektivnosti, hladnog procenjivanja
sopstvenih zavodnikih moi, to nijedan mukarac nikada ne moe postii. Ja sam, konano, morao prvi da skrenem pogled.
Sedeli smo tako neko vreme, a koliko - ne bih znao da odredim: sunevi zraci jednako
su padali vertikalno, svetio je bilo izuzetno ivo. Moj pogled bio je prikovan za pesak, beo
i sitan kao praina. Miel", rekla je neno. Naglo sam podigao glavu, kao pogoen. Njene
tamnosmee oi utopile su se u moje. ta to Tajlananke imaju a ene sa Zapada neK,

zapitala je razgovetno. Ni ovoga puta nisam uspeo da podnesem njen pogled; grudi su joj
se dizale u ritmu disanja; uinilo mi se da su joj bradavice otvrdnule. Tada, tano u tom
asu, zaeleo sam da odgovorim: Nita!" Zatim mi je na pamet pala jedna ideja, ne ba
srena.
Postoji jedan tekst o tome, neka vrsta ankete-re- portae..." pruio sam joj Phuket
Weekly. Find your longlife companion... Well educated Thai ladies, je P to?" Da, malo
dalje je i jedan intervju." Sam Savanasi, nasmejan, u crnom odelu sa tamnom kravatom,
odgovarao je na deset pitanja koja su mu postavljena (Ten questions you could ask") o
funkcio- nisanju agencije Od srca srcu, koju je on vodio.
There seems to be", zapaao je g. Savanasi, ,,a ne- arperfect match between the
Western men, who are unapreciated and get no respect in their own countries, and the
Thai women, who would be happy to find smeone who simply does his job and hopes to
come home to a pleasant family life after work. Most Western women do not want such a
boring husband."
One easy way to see this", nastavljao je on, is to look at any publication containing
'personal' ads. The Western women want someone who looks a certain way, and who has
certain 'social skils', such as dancing and clever conversation, someone who is interesting and exciting and seductive. Now go to my catalogue, and look at what the girls say
they want. It's all pretty simple, really. Over and over they state they are happy to settle
down FOREVER with a man who is willing to hold down a steady job and be a loving and
understanding HUSBAND and FATHER. That will get you exactly nowhere with an
American girl."
As Western women", zakljuio je bez zazora, do not appreciate men, as they do not
value traditional
family life, marriage is not the right thing for them to do. I'm helping modern Western
women to avoid what they despise."K
Deluje uverljivo to to on pria", ree Valeri tuno. Postoji trite, to je izvesno..."
Odloila je asopis i zamislila se. U tom trenutku Rober proe pored nas, etao je du
plae, s rukama na leima, mranog izgleda. Valeri se naglo okrenu na drugu stranu.
Ne svia mi se ovaj tip", progovori ona s gaenjem.
Nije on glup", napravio sam pri tom prilino nemaran pokret.
Nije glup, ali meni se ne svia. Maksimalno se trudi da okira druge, da bude
antipatian; ja to ne volim. Vi bar pokuavate da se prilagodite."
A, je 1'?" pogledao sam je upitno.
K
ini se da se stvara gotovo savrena veza izmeu onih mukaraca sa Zapada, koji
nisu na ceni i nemaju ugleda u svojim zemljama, i tajlandskih ena, koje bi bile srene da
nadu nekoga ko prosto radi svoj posao i oekuje da se, posle posla, vrati kui, u prijatno
porodino okruenje. Veina zapadnih ena ne eli tako dosadnog mua.
To se lako moe videti ako se pogleda bilo kakva publikacija koja sadri 'line oglase'.
Zapadna ena eli nekoga ko izgleda dobro i ko ima neki hobi vezan za druenje, kao to
su ples ili voenje pametne konverzacije, nekoga ko je inteligentan, i uzbudljiv, i zavodljiv.
Pogledajmo moj katalog da vidimo ta devojke ele. Sve je to prosto, zaista. One jednako
ponavljaju da bi bile srene da se ZAUVEK srede s nekim ovekom koji je voljan da
prihvati neki stalan posao i da bude MU i OTAC, da voli i razume. S tim ne biste uspeli ni
kod jedne amerike devojke.

Poto zapadne ene ne cene mukarce, kao ni vrednosti tradicionalnog porodinog

ivota, za njih venanje nije poeljna stvar. Ja zato modernim zapadnim enama
pomaem da izbegnu ono to preziru.
Da. Oigledno je, osea se da vam je teko, da niste stvoreni za ovu vrstu odmora;
ali, bar se trudite. U osnovi, vi ste, uverena sam, mio deko."
U tom asu mogao sam, i trebalo je, da je uzmem u naruje, da joj pomilujem grudi,
poljubim je u usta; ali, iz gluposti, uzdrao sam se. Poslepodne se oduilo, sunce se
primicalo vrhovima palmi; mi smo izgovarali beznaajne rei.
Za novogodinju veeru Valeri je obukla dugaku haljinu od zelene vazduaste
tkanine, lako providne, s korsetom koji joj je duboko otkrivao grudi. Posle deserta, na
terasu je stigao orkestar, sa smenim starim pevaem koji je pevao kroz nos adaptacije
slow-rock Boba Dilana. Babet i Lea su se oigledno sasvim priklonile grupi Nemaca,
sluao sam dobacivanja koja su dolazila s njihove strane. Zozet i Rene su plesali, ne- no
zagrljeni. No je bila vrela, noni leptiri lepili su se za arene lampione okaene o
balustradu. Oseao sam se jadno i potiteno, ispijao sam viski za viskijem.
Ono to je rekao tip u intervjuu, u novinama...?"
Da..." Valeri podie oi k meni; sedeli smo jedno pored drugog na klupi od trske.
Grudi su joj bile zaobljene u korsetu, kao da se nude iz unutranjosti malih koljki. Bila se
naminkala; duga rasputena kosa leprala joj je oko ramena.
To se odnosi, pre svega, na Amerikance. Kad su Evropljani u pitanju, manje je
prihvatljivo."
Napravila je sumnjiavu grimasu, ostala tako utei. Po svoj prilici, bolje bih uradio da
sam je pozvao na ples. Popio sam novi viski, zavalio se na klupu, duboko udahnuo.
Kad sam se probudio, sala je bila gotovo prazna. Peva je i dalje pevuio na tajskom,
uz nemarnu pratnju bubnjara; niko ga vie nije sluao. Nemci su iezli, Babet i Lea vodile
su ivu diskusiju sa dvojicom Italijana koji su iskrsli ne znam odakle. Bilo je tri sata
ujutro; godina K 1. je poela. U Parizu e se zvani- na smena godine desiti tek za tri
sata; bilo je tano pola noi u Teheranu, i pet ujutro u Tokiju. Covean- stvo je, ovako ili
onako, ulazilo u trei milenijum; to se mene tie, ulaz sam potpuno promaio.
Vraao sam se u svoj bungalov, smrvljen od stida; u vrtu se uo smeh. Nasred
peane aleje sapleo sam se o sivu, nepominu abu. Nije pobegla, nije imala nikakav
odbrambeni refleks. Pre ili kasnije, neko e stati na nju, nehotice; kima e joj se
prelomiti, njena raz- gaena koa izmeae se sa peskom. eta e osetiti neto meko
na donovima, kratko e opsovati, obrisae ih, trljajui noge o tlo. Odgurnuo sam abu
nogom; sasvim lagano, uputila se ka travnjaku. Gurnuo sam je jo jednom: dohvatila se
relativne sigurnosti travnjaka; produio sam, moda, njeno preivljavanje za nekoliko sati.
Oseao sam da se nalazim u poziciji jedva neto boljoj od njene: nisam odrastao u
porodinom gnezdu, niti u bilo emu, da bi se neko mogao uzbuditi zbog moje sudbine,
podrati me u sluaju nevolje, oduevljavati se mojim dogodovtinama i mojim uspesima. Nisam, ta vie, ni zasnovao neko takvo bivstvo- vanje: bio sam neenja, bez dece;
nikome nije padalo na pamet da se osloni na moje rame. Kao ivotinja: ivim sam i
umreu sam. Nekoliko minuta bilo me je preplavilo samosaaljevanje, bez jasnog
povoda...
Kad bi se drukije gledalo na stvar, moglo bi se rei da sam od otpornog, vrstog
materijala, superiornijeg rasta od proeka ivotinjske vrste; pretpostavljena duina mog
ivota bila je ista kao za slona, ili za ga

vrana; bio sam bie koje je tee unititi nego nekog malog vodozemca.
Sledea dva dana proveo sam u svom bungalovu. S vremena na vreme samo, izlazio
sam, unjajui se uza zidove, i odlazio do minimarketa da kupim pista- e i po koju flau
Mkonga. Nisam mogao da zamislim kako bih se mogao ponovo suoiti sa Valeri, u bifeu,
za dorukom, ili na plai. Postoje stvari koje se mogu raditi, i one druge - koje nam
izgledaju suvie teke. Malo-pomalo, sve je postalo suvie teko; na to se svodi ceo moj
ivot.
Poslepodne drugog januara, naao sam ispod vrata upitnik Novih granica o utiscima.
Popunio sam ga pedantno, zaokruivao sam uglavnom kuice sa naznakom Dobro".
Tano je - u nekom smislu, sve je bilo dobro. Moj odmor je proao normalno. Kruno putovanje bilo je cool, s lakim ukusom avanture; odgovaralo je svom opisu. U rubrici lina
zapaanja" napisao sam sledeu strofu:
im sam se probudio, kao da sam bio prenet
U neki drugi svet ipartan kvadratima
Dobro poznajem ivot i njegova pravila:
Nalik je upitniku u kojem se zaokruuju pitanja.
Ujutro, treeg januara, spakovao sam kofere. Ugledavi me na brodu, Valeri se jedva
uzdrala da me ne pozove; okrenuo sam glavu na drugu stranu. Sn se s nama
pozdravila na aerodromu u Fikeu; stigli smo ranije, avion je poletao tek za tri sata. Posle
pasokih formalnosti krenuo sam prema trgovinskom centru. Iako je hol aerodroma
potpuno pokriven, butici imitiraju kolibe, sa konstrukcijom od tikovine i krovovima od
palminog lia. U asortimanu izloene robe meale su se medunarodne marke (marame
Herms, parfemi Yves Saint Laurent, torbe Vuitton) s lokalnim proizvodima (koljke, ukrasi, tajlandske svilene kravate). Butici na aerodromima predstavljaju,
jo uvek, prostor na kome se prikazuje nacionalni stil ivota, ali nekog bez- bednog,
obezbojenog nacionalnog ivota, potpuno prilagoenog standardima svetske potronje.
Za putnika na zavretku putovanja to je bio neki meuprostor, istovremeno i manje
zanimljiv i manje zastrauju nego ostatak zemlje. Nisam se mogao oteti utisku da svet, u
celini, sve vie tei tome da lii na aerodrom.
Prolazei pored butika Coral Emporium odjednom sam poeleo da kupim poklon za
Mari-Zan; konano, samo sam nju imao na ovom svetu. Ogrlicu, bro? Dok sam preturao
po korpi, ugledao sam Vale- ri, na dva metra od sebe.
Pokuavam da izaberem ogrlicu..." rekao sam, usteui se.
Za crnku ili za plavuu?" u glasu joj se oseala nota gorine.
Plavua, s plavim oima."
U tom sluaju, bolje je uzeti svetli koral."
Pruio sam bording kartu devojci za kasom. Dok sam plaao, rekao sam Valeri
alostivim glasom: To je za koleginicu s posla." udno me pogledala, kao da je oklevala
da li da me oamari ili da prsne u smeh; ipak, pratila me jo nekoliko metara po izlasku iz
butika. Veina ljudi iz grupe sedela je na klupama u holu, izgledalo je da su ve obavili sve
kupovine. Zastao sam, udahnuo duboko i okrenuo se Valeri.
Mogli bismo se videti u Parizu..." izgovorih konano.
Mislite?" odvrati ona jetko...
Nisam joj odgovorio, zadovoljio sam se time da je ponovo pogledam. U jednom
trenutku sam hteo da kaem Bila bi teta..." ali nisam siguran da li sam izgovorio te rei.

Valeri baci pogled unaokolo, spazi Babet i Leu na najblioj klupi, i razdraljivo okrete
glavu. Zatim izvue notes iz tane, iupa jedan list i brzo napisa neto. Pruajui mi list
zaustila je da neto kae, onda je odustala, okrenula se i prikljuila ostalima. Bacio sam
pogled na pare papira, pre nego to u ga staviti u dep: bio je to broj mobilnog telefona.

 


Avion je na Roasi sleteo u jedanaest sati; meu prvima sam podigao kofer. U pola
jedan bio sam kod kue. Bila je subota; mogao sam jo da odem u kupovinu, da kupim
neke sitnice za stan, i slino. Ulicom Muftar brisao je ledeni vetar, i nita od tih sitnica nije
bilo vredno ovakve rtve. Aktivisti pokreta za prava ivotinja prodavali su ute nalepnice.
Posle praznika uvek se belei lagani pad potronje prehrambenih proizvoda u
domainstvima. Kupio sam peeno pile, dve boce vina Graves i poslednji broj Hot videa.
To je predstavljalo skroman izbor za vikend; nisam imao utisak da sam neto vie
zasluio. Pojeo sam pola pileta, njegovu ugljenisanu i masnu kou, gotovo odvratnu.
Neto posle tri sata telefonirao sam Valeri. Odgovorila je na drugo zvono. Da, bila je
slobodna veeras; za veeru, da. Mogao bih doi po nju u osam sati; ona stanuje u Aveniji
Rej, blizu parka Monsuri.
Otvorila mi je obuena u donji deo bele trenerke i kratku majicu. Nisam spremna..."
ree prikupljajui kosu pozadi. Od ovog pokreta podigle su joj se grudi; nije nosila prslue.
Stavio sam joj ruku na struk, primakao lice njenom. Rasklopila je usne, i odmah mi uvukla

1

jezik u usta. Osetio sam estoko uzbuenje, na granici da se onesvestim; odmah mi je

skoio. Ne
odvajajui svoj pubis od moga, gurnula je ulazna vrata, koja su se zatvorila s priguenim
treskom.
Prostorija, osvetljena samo jednom Stonom lampom, inila se ogromnom. Valeri me
zagrlila oko struka i povela, na slepo, do sobe. Pored kreveta ponovo me poljubila.
Zadigao sam joj majicu, poeo da joj milujem grudi; ona je aputala neto to nisam razumeo. Kleknuo sam pred njom, svukao joj trenerku i gaice, zatim poloio lice na njenu
ribu. Otvor joj je bio vlaan, rastvoren, fino je mirisao. Zajeala je i pala na krevet. Brzo
sam se skinuo i prodro u nju. Organ mi je bio vreo, kroz njega su strujali marci zadovoljstva. Valeri", rekoh, neu moi dugo da izdrim, suvie sam uzbuen." Privukla
me sebi i apnula na uvo: Doi..." U tom trenutku sam osetio kako su se zidovi njene
vagine stegli oko moje kite. inilo mi se da nestajem u prostoru, jedino mi je kurac bio iv,
protresali su ga talasi neverovatno snanog zadovoljstva. Dugo sam izbacivao spermu, u
nekoliko navrata; kad sam ve bio pri kraju, postao sam svestan da ur- lam. Mogao bih
umreti za trenutak kao to je ovaj.
ute i plave ribe plivale su oko mene. Stajao sam u vodi odravajui ravnoteu na
nekoliko metara ispod povrine obasjane suncem. Valeri je bila malo dalje, i ona je stajala
u vodi, pred jednim koralnim sprudom; bila mi je okrenuta leima. Oboje smo bili goli.
Znao sam da je to besteinsko stanje posledica gustine okeana, ali bio sam iznenaen
to uspevam da diem. Uz nekoliko zamaha rukama, pribliio sam joj se: sprud je bio osut
fosforescentnim, srebrnim organizmima, zvezdastog oblika. Poloio sam joj dlan na
grudi, drugi na dno stomaka. Ona se savila, zadnjica joj se trljala o moj organ.
Probudio sam se u istom poloaju; bila je jo no. Neno sam razmaknuo Valerine
butine, da prodrem. Istovremeno sam vlaio prste da bih joj drakao klitoris. Shvatio sam
da je budna kad je poela da jei. Digla se, klekla na krevet, poeo sam da ulazim, sve
jae i jae, oseao sam kako poinje da svrava, disala je ubrzano. U trenutku orgazma
poskoila je i ispustila prodoran krik; zatim je ostala nepomina, kao zgromljena. Izvukao
sam se i ispruio pored nje. Ona se opustila i zagrlila me; oboje smo bili u znoju. Prijatno
je probuditi se u orgazmu", rekla je sputajui ruku na moje grudi.
Kad sam se ponovo probudio, ve je uveliko bio dan; bio sam sam u krevetu. Ustao
sam i proao kroz sobu. Druga prostorija bila je zaista vrlo prostrana, s visokom
tavanicom. Police s knjigama pruale su se du polusprata, iznad kanabea. Valeri je bila
izala; na kuhinjskom stolu ostavila je hleb, sir, buter, dem. Posluio sam se oljom kafe
i otiao da se ponovo izvr- nem. Ona se vratila desetak minuta kasnije, sa kroasa- nima i
pecivom sa okoladom; donela je posluavnik u sobu. Uasno je hladno napolju", ree
skidajui se. Ja se setih Tajlanda.
,yaleri", rekoh oklevajui, ta nalazi u meni? Nisam ni mnogo lep, ni mnogo
zabavan; teko mi je da shvatim ta to ima privlano u meni." Gledala me, ne govorei
nita; bila je skoro naga, samo u gaicama. Ozbiljno te pitam", insistirao sam. Pogledaj
me, izraen tip, ne mnogo drutven, tavie - pomiren sa dosadnim ivotarenjem. A ti mi
prilazi, prijateljski i neno, i prua mi mnogo zadovoljstva. To ne razu- mem. ini mi se
da u meni trai neto to ne postoji. Bie razoarana, sigurno." Smekala se, imao sam
utisak da se ustee da govori; Onda je poloila ruku na moja muda i spustila glavu na njih.
Poeo je odmah da raste. Obavila je koren mog uda jednim pramenom kose, zatim stala
da ga draka vrhovima prstiju. Ne znam..." mrmljala je, ne prekidajui. Prijatno je to ti

K

nisi siguran u sebe. Strano sam te elela tokom ovog putovanja. Bilo je uasno, mislila
sam na to svaki dan." Stisnula je jae moja jaja, prikupljajui ih u aku. Drugom rukom je
uzela malo dema od malina i raz- mazala po udu; zatim je poela paljivo da ga oblizuje,
irokim zahvatima jezika. Zadovoljstvo je nezadrivo raslo, irio sam noge u oajnikom
naporu da se uzdrim. Kao da se igra, drakala me sve bre, prinosei kitu usnama. U
asu kad je njen jezik zagolicao moj vrak, snano sam joj iknuo u poluotvorena usta.
Progutala je i lako se zagrcnula, zatim je prihvatila kraj mog kurca usnama, da pokupi
poslednje kapi. Bio sam zahvaen talasom neverovatnog spokojstva, i kao da se taj talas
ulivao u svaku moju venu. Sklonila je usne, zatim se ispruila i priljubila uza me.
U noi 1. decembra zamalo sam zakucala na vrata tvoje sobe; konano, nisam se
usudila. Bila sam ubeena da se meu nama nita nee desiti; najgore je bilo to nisam
uspevala da te mrzim. Ljudi mnogo priaju meu sobom na organizovanim putovanjima,
ali to ostaje prividno drugarstvo, oni dobro znaju da se, po povratku, vie nee videti. Vrlo
je retko da meu njima doe do seksualnih odnosa." Misli?"
Znam: postoje istraivanja o tome. Tako je i kad je re o klubovima za odmor. To je,
uostalom, i njihov problem, jer je, zapravo, druenje jedini pravi smisao ovakvog
letovanja. Poslednjih deset godina poseta klubovima konstantno opada iako su cene u
stalnom padu. Jedino pravo objanjenje je da su seksualni odnosi tokom odmora postali
skoro nemogui. Jedine destinacije koje malo izvlae posao su one koje imaju jaku
homoseksualnu klijentelu, kao Krf ili Ibica."
Vrlo si obavetena o tom problemu", rekoh iznenaeno.
To je normalno, radim u turizmu." Nasmejala se: 1 to je jedna od konstanti
organizovanih putovanja: vrlo se malo govori o svom profesionalnom ivotu. To je jedno
od pravila igre: u potpunosti prihvatiti
ono to organizatori zovu 'zadovoljstvo otkrivanja'. Preutno, uesnici se saglaavaju da
izbegavaju ozbiljne teme, kao to su posao ili seks."
Gde radi?"
U Novim granicama."
Znai, putovala si slubeno? Da napie izvetaj, ili neto slino?"
Ne, bila sam stvarno na odmoru. Imam veliki popust, naravno, ali koristila sam svoj
godinji odmor. Ve pet godina radim tamo, i prvi put putujem s njima."
Spremajui salatu od paradajza s mocarelom, Va- leri mi je priala o tome ta radi. U
martu 199 , tri meseca pre mature, poela je da razmilja ta e da radi sa diplomom i,
uopte, sa svojim ivotom. Uz mnogo muka, njen stariji brat uspeo je da se upie na geoloki fakultet u Nansiju, i upravo je bio diplomirao. Njegova karijera trebalo je da zapone
negde u rudnicima ili na naftnim platformama, u svakom sluaju veoma daleko od
Francuske. On je imao strast za putovanjima. I ona je imala tu strast, manje-vie. Tako je
na kraju odluila da se upie u Viu turistiku kolu. Intelektualni napor koji su zahtevale
duge studije nije smatrala primerenim svojoj prirodi.
Bila je to greka, i nije joj dugo trebalo da se u to uveri. Nivo nastave u Vioj turistikoj
koli bio je suvie nizak, polagala je sve ispite bez ikakvog napora, i normalno je bilo da
oekuje diplomu i ne razmiljajui o njoj. Paralelno, upisala se na seminar koji joj je
omoguavao da stekne diplomu u rangu univerzitetske, na studijama knjievnosti i
humanistikih nauka. Kad je dobila diplomu Vie turistike kole, upisala se na
postdiplomske studije na sociologiji. I tamo se brzo razoarala. Oblast je bila
interesantna, istraivakih zadataka mnogo, ali predloeni metodi rada, izloene teorije,

inili su joj se smeno pojednostavljeni: sve je smrdelo na ideologiju, povrnost i

amaterizam
Odustala je od svega ne saekavi kraj godine, ne stekavi svedoanstvo, i nala posao
agenta na alteru u poslovnici Kuoni u Renu. Dve nedelje kasnije, u trenutku kad je
nameravala da iznajmi garsonjeru, postala je svesna - upala je u zamku: od sada pa
nadalje bila je u svetu zaposlenih.
Ostala je godinu dana u agenciji Kuoni u Renu, gde se pokazala kao vrlo uspena
prodavaica aranmana. Nije bilo teko", priala je, dovoljno je malo popriati sa
klijentima, zainteresovati se za njih. To je vrlo retko nai - ljude koji se interesuju za druge." Direkcija joj je predloila mesto asistenta na pravljenju i ugovaranju aranmana u
parikom seditu firme. Trebalo je da uestvuje u osmiljavanju krunih tura, u
predlaganju marruta i poseta, u ugovaranju cena s hotelijerima i lokalnim operaterima. I
na tom poslu e uglavnom dobro snala. est meseci kasnije javila se na oglas Novih
granica, u kojem se nudilo mesto istog ranga. Tada je njena karijera stvarno uzletela.
Stavili su je u ekipu Zan-Iva Frooa, mladog diplomca sa Trgovake akademije, koji o
turizmu nije znao skoro nita. Odmah je pokazao da je ceni, ukazao joj poverenje; iako joj
je, teorijski, bio ef, niim nije ograniavao njenu inicijativu.
Ono to je dobro u radu sa an-Ivom jeste to to je on ambiciozan i za mene. Svaki
put kad je trebalo pregovarati o nekoj promociji ili poveanju plate, to je on vodio. Sad je
direktor ponuda za ceo svet - on je supervizor svih tura; a ja sam jo uvek njegova
asistentkinja."
Mora da si dobro plaena."
etrdeset hiljada franaka meseno. U stvari, sad treba raunati u evrima. Malo vie
od est hiljada evra.
Pogledao sam Valeri iznenaeno. Nisam to oekivao", rekoh joj.
To je zato to me nikad nisi video u klasinom kostimu."
Ima i kostim?"
On ne slui bogzna emu, radim uglavnom koristei telefon. Ali ako zatreba, onda da!
mogu da obuem i klasian kostim. Imam ak i pojas za arape. Is- probaemo to
jednom, ako hoe."
Tada sam shvatio, sa slatkom nevericom, da u i dalje viati Valeri i da emo,
najverovatnije, biti sre- ni. Bila je, ipak, suvie neoekivana ta radost, poeleo sam da
plaem, trebalo je da promenim temu.
Kakav je taj Zan-Iv?"
Normalan. Oenjen, dvoje dece. Radi strano mnogo, nosi predmete kui preko
vikenda. Sve u svemu, normalan mlad direktor, uglavnom inteligentan i, uglavnom,
ambiciozan; ali simpatian je, nije teak ovek. Dobro se slaem s njim."
Ne znam zato, ali zadovoljan sam to si bogata. Zapravo, to nema nikakvog
znaaja, ali mi ini zadovoljstvo."
Tano je da sam uspela, imam dobru platu; ali plaam porez odsto, i dajem za
kiriju deset hiljada franaka meseno. Nisam sigurna da sam se ba tako dobro snala:
ako moji poslovni rezultati ponu da opadaju, nee se ustruavati da me otpuste; to se
ve desilo drugima. Kad bih tamo imala akcije, onda, da - bila bih stvarno bogata. U
poetku su Nove granice nudile samo iste letove; postale su zatim najvaniji francuski
turistiki operater zahvaljujui novoj koncepciji i povoljnom odnosu kvalitet-cena u
aranmanima koje su nudile; i to velikim delom zahvaljujui naem radu, Zan-Ivovom i

mom. Za deset godina se vrednost preduzea uveala dvadeset puta; poto ak Majo jo
uvek ima odsto uea, mogu rei da je stvorio bogatstvo zahvaljujui i meni."
Jesi ga nekad srela?*!
Vie puta; ne svia ni se. Spolja - to je katoliki demagog, smean sa svojim
arenim kravatama i skuterom; u osnovi - on je jedno licemerno i bezoseajno ubre.
Pred Boi, Zan-Iva je zvao jedan lovac na visoko kvalifikovane kadrove; trebalo je da se
nae s njim ovih dana, i trebalo bi da sad ve neto vie zna; obeala sam da u mu se
javiti im se vratim."
Zovi ga onda, to je vano."
Da..." Kao da je malo oklevala, seanje na Zaka Majoa ju je oneraspoloilo. 1 moj
ivot je vaan. U stvari, ja bih da opet vodimo ljubav."
Ne znam da li e uspeti da mi se odmah digne."
Onda me lii. To e mi prijati."
Ustala je, skinula gaice, smestila se udobno na kanabe. Kleknuo sam ispred nje,
lagano razmaknuo njene velike usne i poeo da joj jezikom lagano dodirujem klitoris.
Jae..." promrmljala je. Stavio sam joj prst u mar, prineo usta i obuhvatio njima klitoris,
vaui ga neno usnama. O, to", rekla je. Jo!" Moji poljupci su postali snaniji. Svrila
je najednom, kad to nisam oekivao, uz snaan drhtaj celog tela.
Doi pored mene..." Seo sam na kanabe. Sklup- ala se uz mene, spustila glavu na
moje butine. Kad sam te pitala ta to Tajlananke imaju to mi nemamo, nisi mi
odgovorio; samo si mi pokazao intervju direktora neke agencije za brano posredovanje."
To to je on priao, tano je: ima mnogo mukaraca koji se pribojavaju modernih
ena, jer oni ele samo nenu suprugu koja bi vodila domainstvo i bavila se decom.
Tako neto nije sasvim nestalo, ali je na Zapadu postalo nemogue ostvariti slinu elju:
zbog toga se mnogi ene Azijatkinjama."
U redu..." razmiljala je jedan trenutak. Ali ti nisi takav; lepo vidim da ti nimalo ne
smeta to ja imam odgovoran posao, visoku platu; nemam utisak da te to plai. Meutim,
uprljos tome otiao si u salpn za masau umesto da pokua da me zbari. To je ono
to ne razumem. ta imaju te devojke tamo? Da li stvarno vode ljubav bolje od nas?"
Glas joj je lako zadrhtao pri ovim reima; bio sam zaista dirnut, trebalo mi je vie od
minuta da uspem da joj odgovorim: Valeri", rekoh konano, ja nikad nisam sreo osobu
koja vodi ljubav tako dobro kao ti; ono to doivljavam od sino, gotovo je neverovatno."
Uutao sam naas, pre nego to u dodati: Ti ne moe da shvati, ali ti si stvarno
izuzetak. Danas su zaista retke ene koje uivaju, i koje ele da drugima prue uivanje.
Zavesti enu koju ne poznaje, tucati se s njom - to je zaista postalo izvor ponienja i
problema. Kad se imaju u vidu dosadni razgovori koje treba podnositi da bi se neka
enska odvukla u krevet, a da ona, u veini sluajeva, donosi razoaranje kao ljubavnica,
pa te onda gnjavi svojim problemima, pria o svom bivem tipu - dajui ti usput utisak da
nisi sasvim na visini - i da jo obavezno treba provesti s njom ostatak noi - onda je
razumljivo zato ljudi, elei da potede sebe mnogih problema, plaaju tu malu sumu.
im dodu neke godine i iskustvo, ovek radije izbegava ljubav; mnogo mu je
jednostavnije da ode negde i potrai kurvu. Zapravo, ne kurvu na Zapadu, to nije vredno
truda, to su ljudske olupine, i, u svakom sluaju, ne tokom godine, jer Zapadnjaci
preterano rade. Zakljuak: najvei broj njih nita ne preduzima, a poneki, s vremena na
vreme, plate sebi malo seksualnog turizma. A i to se deava u najboljem sluaju: otii kod
neke kurve, znai, jo uvek, odravati neki meuljudski kontakt. Ima ih koji smatraju da je



najlakev da se prikljue na Internet. Ili da gledaju pornie. im kita izbljuje svoj mali mlaz,
ovek je sasvim miran."
Shvatam", ree ona, posle dueg utanja. Shva- tam ta hoe da kae. A zar ne
misli da se ljudi i ene mogu promeniti?"
Ne verujem da se stvari mogu vratiti unazad, to ne. Ono to e se, verovatno, dalje
deavati jeste da e
ene postajati sve slinije mukarcima; one sada jo uvek veoma dre do zavoenja, dok
se mukarcima jebe da zavode, oni hoe pre svega da tucaju. Zavoenje interesuje samo
poneke od njih, one koji imaju dosadan profesionalni ivot, i nemaju druga intereso- vanja
u ivotu. Sto se ene budu vie posveivale karijeri, to e i same pre shvatiti da je mnogo
jednostavnije platiti tucanje; i one e se okrenuti seksualnom turizmu. ene mogu da se
prilagode svim mukim vrednostima; ponekad im je teko, ali one to mogu da urade,
istorija je to dokazala."
Znai, uopteno govorei, uglavnom je loe krenulo."
Vrlo loe..." potvrdio sam sa mranim zadovoljstvom.
Znai, mi smo imali sreu."
Ja sam imao sreu da tebe sretnem, da."
I ja", ree ona, gledajui me u oi. i ja sam imala sreu. Ljudi koje poznajem prava su
katastrofa, ne postoji vie nijedan koji veruje u ljubavne veze; zato prave cirkus priama o
prijateljstvu, o meusobnom pomaganju, ukratko, o svim zavrzlamama koje nikoga ni na
ta ne obavezuju. Ja sam bila stigla dotle da vie nisam mogla da podnesem re
prijateljstvo, ona me stvarno ini bolesnom. Ili, uzmimo drugi sluaj, ljude koji se venaju,
koji se okue to je mogue pre, i koji zatim ne misle ni na ta drugo sem na karijeru. Ti
nisi taj sluaj, naravno; ali, odmah sam znala i da mi nikada nee priati o prijateljstvu,
da nee biti toliko vulgaran. Odmah sam se ponadala da emo spavati zajedno, i da e
se desiti neto vrlo snano; ali moglo je i da se nita ne desi, i to je ak bilo verovatnije."
Tu je prekinula, uzdahnuvi. Dobro", dodade rezignirano, ipak u sada da pozovem
Zan-Iva."
Ja sam se oblaio u sobi dok je ona telefonirala. Da, jako dobar odmor..." uo sam.
Malo posle, uzviknula je: Koliko?!" Kad sam se vratio u sobu, dra
la je slualicu u ruci, delovala je zamiljeno; jo se nije bila obukla.
Zan-Iv se video s tipom iz kabineta za transfer kadrova", ree. Predloili su mu sto
dvadeset hiljada franaka meseno. Spremni su da zaposle i mene; po njegovoj proceni,
mogli bismo ii do osamdeset hiljada. On sutra ujutro ima sastanak na kojem e razgovarati o poslu."
1 gde bi radila?"
U odseku za razonodu, u Aurori."
Je 1' to znaajna firma?"
Svakako, to je najvea svetska hotelska grupacija."
Shvatiti ponaanje potroaa kako biste ga nadmudrili, predloiti mu pravi proizvod u
pravom trenutku, ali, pre svega, ubediti ga da je predloeni proizvod usaglaen s
njegovim potrebama - eto o emu sanjaju sva preduzea.
an-Luj Barma, O emu sanjaju preduzea
an-Iv se probudi u pet ujutro, baci pogled na enu koja je jo spavala. Proveo je
jedan smrdljiv vikend kod svojih roditelja - njegova ena nije podnosila selo. Nikola,
njegov desetogodinji sin, takode je mrzeo Loare: nije mogao da ponese svoj kompjuter,

6

a nije voleo ni dedu i babu, tvrdio je da neprijatno miriu. Tano je da je otac stario, sve
vie zaputao imanje, nije se vie interesovao ak ni za svoje zeeve. Jedina koja je bila
zadovoljna tokom ovih vikenda bila je njegova ki, Anelika: u svojoj treoj godini jo uvek
je umela da se oduevljava kravama i kokokama; ali ovoga puta bila je bolesna, vei deo
noi provela je plaui i cvilei. im su se vratili, posle troasovnog saobraajnog
zakrenja, Odri je odluila da izae s prijateljima. On je sebi pripremio smrznutu hranu,
gledajui istovremeno neki ameriki mediokritetski film koji je govorio o serijskom
ubici-autisti; scenario je, izgleda, inspirisan stvarnim dogaajem: ovek je bio prvi
mentalni bolesnik koji je pogubljen u Nebraski, posle vie od ezdeset godina. Sin nije hteo da veera, odmah se bacio na Total
Annihilation, ili moda Mortal Kombat II - on ih je meao. S vremena na vre- me, ulazio je
u kerkinu sobu, da smiri njeno urlanje. Zaspala je oko osam; Odri se jo nije bila vratila.
Dobro je to se ipak vrati, govorio je sebi pripremajui ekspreso kafu, zasad.
Advokatska kancelarija za koju je radila imala je za klijente Libration i Le Monde; ona je
poela da poseuje novinarske krugove, televizijske voditelje, politiare. esto su izlazili,
ponekad na vrlo bizarna mesta. Jednom prilikom, dok je prelistavao neku njenu knjigu, iz
nje je ispala vizit-karta jednog fetiistikog bara. Zan-Iv je sumnjao da ona spava s nekim
drugim, s vremena na vre- me; u svakom sluaju, njih dvoje nisu vie spavali zajedno.
Najudnije je bilo to on nije imao ljubavnih avantura. Bio je svestan, meutim, da je lep:
plavokos, s plavim oima, kao kod Amerikanaca; pravo govorei, on i nije imao volje da
iskoristi prilike koje su mu se pruale - mada je to bivalo sasvim retko: radio je dvanaest
do etrnaest sati dnevno, a na tako odgovornim poslovima kojima se bavio, ne sree se
ba mnogo ena. Naravno, bila je tu Valeri; ali on nikada nije ni pomislio da je posmatra
drukije nego kao ko- leginicu. Bilo bi interesantno promeniti ugao gledanja, ali znao je da
to moe ostati samo sanjarenje: radi sa Valeri ve pet godina i u toj oblasti stvari se
dogode odmah, ili se ne dese nikada. Veoma je cenio Valeri, njenu zauujuu
sposobnost organizacije, njenu nepogreivu memoriju; znao je da bez nje ne bi stigao
dovde, ili bar ne ovako brzo. A danas je trebalo da napravi odluujui korak. Oprao je
zube, briljivo se obrijao, izabrao klasino odelo. Zatim je gurnuo vrata kerkine sobe:
spavala je, plava kao i on, u svojoj pi- amici sa tampanim piliima.
Peke je otiao do teretane Republika", koja se otvarala u sedam; stanovao je u Ulici
Fobur di Tampl,u prilino otmenom kraju, koji je mrzeo. Njegov sastanak u seditu
Grupacije Aurora bio je tek u deset sati. Jednom bi se, bar, Odri mogla pozabaviti oblaenjem dece i odvesti sina u kolu. Znao je da e zato veeras, kad se vrati kui, mirno
odsluati pola sata prebacivanja; stupajui dalje po vlanom trotoaru, izmeu praznih
kutija i otpadaka, postajao je svestan da ga to ni na koji nain ne dodiruje. Postao je
takoe svestan, prvi put ovako jasno, da je njegov brak greka. Ovakva vrsta
osveivanja, znao je to, prethodi razvodu za dve do tri godine u proeku; to ipak nije
odluka koja se lako donosi.
Visoki crnac dobacio mu je jedno ,,U formi, efe?" ne ba ubedljivo. Pruio mu je
pretplatnu kartu, uzeo pekir klimnuvi glavom. Kad je upoznao Odri, imao je samo
dvadeset tri godine. Dve godine kasnije bili su u braku, delom - mada ne samo zato - to
je bila trudna. Bila je lepa, elegantna, dobro se oblaila - i umela je da bude seksi, po
potrebi. Uz to, bila je puna ideja. Primena amerike pravnike procedure u Francuskoj za
nju nije bila znak regresije ve, naprotiv, napredak ka boljoj zatiti graana i ka vie linih
sloboda. Bila je u stanju da iznese prilian broj argumenata o toj temi, upravo se vratila s

x

obuke u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ukratko, bila ga je zasenila. udno je to,

primeti sad, kako je uvek imao potrebu da ga ene intelektualno impresioniraju.
Prvo je radio pola sata na starmasteru, na razliitim nivoima, zatim je dvadesetak puta
preplivao bazen. U sauni, praznoj u to doba dana, lepo se opustio i iskoristio to vreme da
u mislima ponovi sve to zna o Grupi Aurora. Drutvo Novotel-SIEH osnovali su, krajem
1966. godine, erar Pelison i Pol Dibril, prvi - diplomac Visoke tehnike kole, drugi samouk, iskljuivo kapitalom koji su pozajmili od porodice i prijatelja. U avgustu 196x. prvi
Novotel otvorio je svoja vrata u Lilu; on je ve posedovao sve karakteristike
koje sada ine identitet celoga lanca: visoka kategorizacija soba, smetaj na periferiji
gradova - tanije, na trasama autoputeva, u nivou poslednjeg izlaska s puta prema
naselju, zavidan komfor, za to vreme. Novotel je bio jedan od prvih lanaca koji je uvek, uz
svaku sobu, nudio kupatilo. Uspeh kod poslovne klijentele doao je odmah: 19xK. godine
lanac je brojao ve trideset pet hotela. Sledilo je zatim osnivanje Ibisa, 19x. godine;
preuzimanje Mercura 19x. i Sofitela 198. godine. Paralelno s tim, Grupa je poela,
oprezno, da razgranava posao u domenu restoraterskih usluga -vkupljen je lanac
Courtpaille i International, grupacija Zaka Bore- la, s veoma vrstim pozicijama u sektoru
pansionskih restorana. Godine 198. drutvo je promenilo ime, transformisalo se u
Aurom. Zatim je, 198, stvorena Formula 1, prvi hotel bez personala, i jedan od najveih
uspeha u istoriji hotelijerstva. Ve dobro ukotvljeno u Africi i na Srednjem istoku, Drutvo
je kroilo i u Aziju, i stvorilo sopstveni centar za obuku kadrova - Akademiju Aurora.
Godine 199 . kupovina Motela 6, sa njegovih est stotina pedeset zgrada, uzdigla je Grupaciju do prvih redova u svetu; potom je usledilo uspeno preuzimanje kontrole nad
delom akcija Wagons Lits, 1991. godine. Sve ove kupovine mnogo su kotale, i Aurora je
199. godine doivela krizu: akci- onari su procenili da su zaduivanja bila previsoka, od
planirane kupovine lanca Mridien se odustalo: Za^ hvaljujui ustupanju nekih poslova i
ozdravljenju Europcara i Udruenja kazina, u vlasnitvu Lisijena Barijera - situacija se
poboljala ve poetkom 199. U januaru 199x. Pol Dibril i erar Pelison povukli su se sa
mesta predsedavajuih, upravljanje grupacijom bilo je povereno an-Liku Espitalijeu,
diplomcu ENA (Nacionalne administrativne kole), koga su ekonomski asopisi, usput,
opisivali kao atipinog". Ona dvojica su ipak ostali lanovi Nadzornog odbora. Tranzicija
je bila uspena i krajem K
. Grupacija je potvrdila svoj status svetskog lidera, istakavi
jo ubedljivije svoju prednost u odnosu na Mariott i Hyatt - koji su se nali na drugom i
treem mestu. Medu prvih deset hotelskih lanaca u svetu, bilo je devet amerikih i jedan
francuski - Grupa Aurora.
an-Iv je parkirao kola u devet i po na parkingu centrale Grupacije, u Evriju. Napravio
je nekoliko koraka, da se opusti, na ledenom vazduhu, ekajui da dode vreme sastanka.
Tano u deset uveli su ga u kancelariju Erika Legena, izvrnog potpredsednika Odseka
za hotelijerstvo, lana uprave. Ovaj ovek, svreni student Visoke tehnike kole i
diplomac Stenford univerziteta, imao je oko etrdeset pet godina. Visok, jak, plave kose i
plavih oiju, liio je pomalo na Zan-Iva, sa desetak godina vie, i sa vie samouverenosti
u stavu.
Predsednik Espitalije e vas primiti za etvrt sata", zapoe on. ,,U meuvremenu, ja
u vam objasniti zato ste ovde. Pre dva meseca smo otkupili lanac Eldorador od
Grupacije Jet Tours. To je mali lanac od dvanaestak hotela-klubova sagraenih na
plaama, od Magreba i crne Afrike, do Antila."
On je u gubicima, ini mi se."

8

Ne vie od sektora u celini", naglo se nasmejao. U stvari, da, ipak neto vie od
sektora u celini. Da kaem otvoreno, cena je bila razumna, a bilo je i drugih
zainteresovanih grupacija. Jo uvek nemali broj ljudi u profesiji smatra da e trite
ponovo ivnuti. Tano je da u ovom trenutku Club Mediterane jedini ubira ar; mi smo,
da vam kaem u poverenju, zapravo pomiljali da preuzmemo kontrolu nad delom akcija
Cluba. Ali taj zalogaj je suvie veliki, akcionari nas ne bi u tome pratili. A, sem toga, to ne
bi bilo sasvim prijateljski u odnosu na Filipa Burginjona, koji je jedan od naih bivih
slubenika." Ovog puta mu je osmeh bio pomalo nameten, kao da je hteo da naglasi da
je re - moda, ali ne i sigurno - o ali. Ukratko", nastavio je, ono to vam predlaemo je
da preuzmete rukovoenje lancem klubova Eldorador. Va zadatak e, prirodno, biti da
brzo uspostavite ravnoteu, zatim da ostvarite dobit."
To nije lak zadatak."
Mi smo toga svesni; smatramo da je visina predloenih primanja dovoljno atraktivna.
Da ne govorimo o mogunostima za napredovanje u okviru Grupacije, koje su ogromne:
mi smo prisutni u sto etrdeset dve zemlje, zapoljavamo vie od sto trideset hiljada ljudi.
Sem toga, veina naih visokih slubenika postaju, vrlo brzo, akcionari Grupacije: to je
sistem u koji mi imamo poverenje; pripremio sam vam beleku o tome, s nekim brojanim
podacima."
Trebalo bi i da raspolaem preciznijim informacijama o situaciji u tom lancu hotela."
Razumljivo, dau vam odmah detaljan izvetaj. To nije bila isto taktika kupovina, mi
zaista veruje- mo u mogunost da jedna takva struktura bude uspe- na: geografski
poloaj objekata je dobar, njihovo op- te stanje - odlino, potrebno je vrlo malo
adaptacija, spolja. Tako se bar meni ini, mada ja nemam iskustva u oblasti turistikog
hotelijerstva. Radiemo, naravno, u dogovoru, ali o svim vanim pitanjima vi ete sami
donositi odluke. Ako elite da se nekog objekta otarasite, ili da kupite neki drugi, na vama
je da donesete konanu odluku. Tako se radi kod nas, u Aurori."
Razmislio je nekoliko trenutaka pre nego to e nastaviti: Naravno, vi niste sluajno
ovde. Vau karijeru u Novim granicama pratile su nae slube vrlo paljivo; moe se ak
rei da ste vi tamo zasnovali kolu. Niste se trudili da sistematski idete na najnie cene,
niti na najbolje uslove: svaki put ste se vezivali za prihvadjive cene, za klijentelu koja trai
odreen nivo usluga; to je tano ona filozofija koju mi sledimo, u svakome od lanaca nae
grupacije. I, ono to je jako vano, uestvovali ste u stvaranju jedne marke, koja je jasno
prepoznatljiva; mi u Aurori to jo uvek nismo uradili."
Telefon je zazvonio u Legenovoj kancelariji. Razgovarao je veoma kratko. Ustao je,
otpratio Zan-Iva du hodnika poploanog kockama be boje. Kancelarija an-Lika
Espitalijea bila je ogromna, dugaka najmanje dvadeset metara; na levoj strani nalazio se
kancelarijski sto sa petnaestak stolica. Espitalije je ustao kad su uli, doekao ih s
osmehom. Bio je to omalen ovek, dosta mlad - sigurno nije bio stariji od etrdeset pet
godina - malo proredene kose na elu, udno skromnog izgleda, skoro skruen, kao da je
hteo da ironijom proprati znaaj svoga poloaja. - Treba biti oprezan, mislio je Zan-Iv;
diplomci s Nacionalne administrativne kole esto su takvi, neguju taj prividni humor, da
bi se na kraju pokazalo da je bio laan. - Seli su u fotelje oko niskog stoia koji se nalazio
ispred njegovog pisaeg stola. Espitalije ga je dugo promatrao sa onim udnim, stidljivim
osmehom na licu, pre nego to e uzeti re.
Ja se veoma divim Zaku Majou", rekao je najzad. On je stvorio veoma lepo
preduzee, vrlo originalno, istinski vredno. Kad to kaem - a ne elim da igram ulogu ptice

9

zloslutnice - ja mislim da francuski turistiki operateri treba da se pripreme za izuzetno

teak period. Ono to predstoji - a to je neizbeno i, po mome miljenju, samo su meseci
u pitanju - jeste ubacivanje britanskih i nemakih tur-operatera na nae trite. Oni
raspolau dva do tri puta veom finansijskom moi, i predlau ture jeftinije za K do
odsto, uz nivo usluga slian naima, ili ak bolji. Konkurencija e biti jaka, izuzetno jaka.
Da budem sasvim precizan, bie tu mrtvih. Neu da kaem da e se Novim granicama to
dogoditi; to je grupa koja ima veoma jak identitet, vrlo privrene akcionare, ona moe
opstati. Ali, u svakom sluaju, godine koje dolaze bie teke za sve."
Mi u Aurori te probleme nemamo", nastavio je lako uzdahnuvi. Mi smo nesporni
svetski lider u oblasti poslovnog hotelijerstva, a to je prilino stabilno trite, dok smo vrlo
slabo ukljueni u domen turistikog i pansionskog hotelijerstva, koje je prilino nestal- no,
osetljivije na ekonomska ij>olitika kolebanja."
Upravo zato", ubaci se Zan-Iv, prilino sam iznenaen vaom kupovinom. Bio sam
uveren da je prioritetna linija vaeg razvoja i dalje poslovno hotelijerstvo, naroito u Aziji."
To ostaje naa prioritetna linija", odgovori mirno Espitalije. Samo u Kini, na primer,
mogunosti u oblasti privrednog hotelijerstva su izvanredne. Mi imamo iskustvo, imamo
znanje: zamislite koncept kao Ibis ili Formula 1, razvijen na nivou ove zemlje... Pri tome...
kako da vam objasnim?" Razmiljao je trenutak, pogledao u tavanicu, pa u konferencijski
sto sa svoje desne strane, pre nego to e ponovo usredsre- diti pogled na Zan-Iva:
Jiurora je jedno diskretno preduzee", ree konano. Pol Dibril je esto ponavljao da je
jedina tajna uspeha na tritu - stii na vre- me. Na vreme, to znai ne suvie rano: retki
su inovatori koji lino izvlae korist od svojih pronalazaka - to je pria o Apple protiv
Microsofta. Ali to takoe znai da ne treba stii ni suvie kasno. I tu nas je posluila naa
diskrecija. Ako se razvijate u senci, ne talasajui, dok se vai konkurenti prenu i poele da
dou na vae mesto na vrhu, vi ste ve potpuno zaokruili svoju teritoriju, stekli ste
odluujuu konkurentsku prednost. Nivo nae popularnosti nije na nivou naeg stvarnog
znaaja; dobrim delom, to je posledica naeg svesnog izbora."
Vremena su se promenila", nastavio je posle novog predaha. Sada svi znaju da smo
mi broj jedan u svetu. Od ovog trenutka postaje nepotrebno - i ak opasno - da se igra na
kartu preterane diskrecije. Jedna grupacija Aurorinog znaaja ima obavezu, prema sebi,
da stvori odgovarajuu sliku u javnosti. Privredno hotelijerstvo je veoma siguran posao
koji garantuje visoke i redovne prihode. Ali to nije, kako da kaem,
suvie fun. Retko se pria o poslovnim putovanjima, niko i ne nalazi zadovoljstvo u tome
da o njima pria. Da bi se stvorila pozitivna slika kod iroke publike, postoje dve
mogunosti: organizovanje putovanja, ili hoteli klupskog tipa. Organizovanje turistikih
putovanja je veoma daleko od naeg osnovnog posla; meutim, tu postoje veoma zdrave
firme koje su spremne da promene vlasnike, i malo je nedostajalo da se uputimo tim
pravcem. A onda se ukazala prilika s El- doradorom, i odluili smo da je iskoristimo."
Upravo pokuavam da shvatim vae ciljeve", ukljui se Zan-Iv. Da li vi vei znaaj
pridajete rezultatima ili imidu?"
To je sloeno pitanje", Espitalije je oklevao, lagano se promekoljio na stolici.
Problem Aurore je u tome to ona ima vrlo razuen akcionarski sastav. To je, uostalom,
199. i prouzrokovalo glasine o tome da e se deo akcija prodati na berzi; a sad vam
mogu rei", nastavio je, odmahnuvi odluno rukom, da te prie uopte nisu bile
osnovane. Jo manje e to biti sada; nae zaduivanje je na nuli, i nijedna svetska
grupacija, ak ni izvan sektora hotelijerstva, nema dovoljno veliki rast da bi se bacila u

ovu vrstu posla. Ono to je tano, jeste da mi, za razliku od Novih granica na primer,
nemamo koherentno akcionarsko te- lo. Pol Dubril i Zerar Pelison bili su, u osnovi, manje
kapitalisti nego preduzetnici - i to vrlo dobri predu- zetnici, po mom miljenju, meu
najveim preduzet- nicima ovoga veka. Ali oni se nisu trudili da sauvaju linu kontrolu
nad akcijama svog preduzea; to je ono to nas danas stavlja u delikatnu poziciju. I vi i ja
znamo da je ponekad nuno pristati na odricanje od prestia da bi se, strateki, ojaao
poloaj firme i izbe- gli kratkoroni finansijski udari. Znamo i to da je ponekad nuno
podravati, privremeno, neki sektor koji ima deficit zato to trite nije zrelo, ili prolazi kroz
privremenu krizu. To akcionari nove generacije sve tee i tee prihvataju: teorija o brzom
isplaivanju investicija nainila je uasne tete u mentalitetu ljudi."
Diskretno je digao ruku uoivi da se an-Iv sprema da prigovori. Pazite", naglasi on,
nai akcionari ipak nisu budale. Oni vrlo dobro znaju da lanac kao to je Eldorador, u
trenutnim okolnostima, nee biti u mogunosti da uspostavi ravnoteu ve prve godine,
verovatno ni za dve godine. Ali, poev od tree godine oni e ozbiljno analizirati poslovne
rezultate, i nee im dugo trebati da izvuku sopstvene zakljuke. Od toga trenutka, ak i
ako je va projekat izvanredan, ak i ako bude nudio ogromne mogunosti, ja neu nita
moi da uinim."
Nastupilo je due utanje. Legen je bio nepomian, nisko je oborio glavu. Espitalije je
stavio prst na bradu, lako zamiljen. Shvatam", ree konano Zan-Iv. Posle nekoliko
sekundi, mirno je dodao: Dau vam odgovor za tri dana."
Veoma esto bio sam s Valeri tokom naredna dva meseca. Zapravo, s izuzetkom
jednog vikenda koji je provelav kod roditelja, viali smo se, mislim, svakog dana. Zan-Iv je
odluio da prihvati predlog Grupe Aurora; ona je odluila da krene za njim. Prva primedba koju je imala, seam se toga, bila je: Prei u u kategoriju za oporezivanje od 6
odsto." I zaista, njena plata skoila je sa etrdeset na sedamdeset pet hiljada franaka
meseno; kad se odbije porez, sve de- luje manje spektakularno. Znala je da je ekaju
ogromni napori im se ukljui u rad, poetkom marta. U to vreme je u Novim granicama
sve teklo po planu: njih dvoje najavili su ostavke, mirno su predali poslove svojim
naslednicima. Savetovao sam Valeri da tedi, da napravi plan tednje, ili neto slino; ali
u stvari nismo o tome mnogo razmiljali. Prolee je kasnilo, mada to uopte nije bilo ni na
koji nain vano. Kasnije, kad se budem seao tog srenog perioda sa Valeri - o kojem
sam, paradoksalno, sauvao tako malo uspomena - rei u da ovek definitivno nije
stvoren za sreu. Da bi zaista stekao praktine uslove za sreu, ovek bi, bez sumnje,
morao da se transfor- mie - da se transformie fiziki. S ime se moe upo- rediti Bog?
Najpre, svakako, sa enskom vaginom, ali moda i s isparenjima u amamu. U svakom
sluaju, s neim u emu duh potpuno gubi mo zato to je telo zasieno zadovoljstvom i
uivanjem, i zato to je nastalo potpuno spokojstvo. Sad mi se ini da je sasvim sigurno
da duh i nije roen, da tek trai da se rodi, da e njegovo raanje biti teko, da smo mi o
njemu do sada imali samo nedovoljnu, i pogrenu predstavu. Kad sam dovodio Valeri do
orgazma, kad sam oseao njeno telo kako podrhtava pod mojim, imao sam ponekad
utisak, neodreen ali neodoljiv, da stupam na jedan potpuno drukiji nivo svesti, na kojem
je sve zlo nestalo. U tim trenucima, koji su bili bezvremeni i, praktino, izvan svakog
kretanja, kad je moje telo teilo jedino uivanju, oseao sam se kao Bog, od kojeg zavise
i smiraji i oluje. To su bili trenuci iskonske radosti - bespogovorne, savrene.
Druga radost koju mi je pruala Valeri dolazila je od njene izuzetne nenosti i prirodne
dobrote. Ponekad, kad bi joj se radni dani oduili - a postajali su, kako su meseci prolazili,

61

sve dui i dui - oseao sam kako je napeta, nervno iscrpljena. Ipak, nikada se nije
okrenula protiv mene, nikada nije imala izlive besa, nikada nije imala neku od onih
nepredvidljivih nervnih kriza, koje ponekad zaposlene ene ine tako nesnosnim, tako
patetinim. Ja nisam ambiciozna, Miel", rekla bi mi ponekad. S tobom se dobro
oseam, uve- rena sam da si ti ovek mog ivota; u sutini, ne traim nita drugo. Ali to
nije mogue: treba da traim vie. Uhvaena sam u sistem koji mi ne donosi nita znaajno i za koji od poetka znam da je beskoristan; ali ne vidim kako da iz njega umaknem.
Trebalo bi, jednom, da odvojim vremena za razmiljanje; ali ne znam kako se uopte
moe nai vremena za razmiljanje."
Sto se mene tie, radio sam sve manje i manje; zapravo, otaljavao sam svoj posao u
najbukvalnijem smislu. Vraao sam se kui na vreme da pogledam Pitanja za ampiona,
da kupim neto za veeru^ spavao sam sad svake noi kod Valeri. Zaudo, Mari-Zan kao
da nije ozbiljno shvatala opadanje moje profesionalne priljenosti. Istina, ona je toliko
volela svoj posao da je bila sasvim spremna da prihvati i nove obaveze. Ono to je, pre
svega, oekivala od mene, bilo je da budem dobar pema njoj - i bio sam dobar svih tih nedelja, bio sam ljubazan i tih. Ogrlica od korala, koju sam joj doneo sa Tajlanda, mnogo joj
se dopala, nosila ju je svakog dana. Radei na dokumentaciji za izlobe, ponekad bi me
gledala na neuobiajen nain, teko razumljiv. Jednog februarskog jutra - seam se vrlo
dobro, bilo je to na moj roendan - rekla mi je otvoreno: Promenio si se, Miel. Nisam ba
sigurna, ali - deluje sreno."
Bila je u pravu; bio sam srean, seam se. Naravno, postoje uvek i razne druge stvari,
itava serija ne- reivih problema, pad i smrt, takoe. Pa ipak, seaju- i se tih nekoliko
meseci mogu da kaem: znam da srea postoji.
Zan-Iv, meutim, nije bio srean, to je bilo oigledno. Seam se da smo jednom
veerali, nas troje, u nekom italijanskom restoranu, preciznije - venecijanskom, u svakom
sluaju, u neemu veoma ik. Jasno mu je bilo da emo se Valeri i ja uskoro vratiti kui da
se tucamo, i da emo se tucati iz ljubavi. Nisam tano znao ta da mu kaem, a ono to je
on imao da kae, bilo je suvie oigledno, suvie jasno. Po svemu je bilo jasno da ga
ena ne voli; ona verovatno nikad nikoga nije ni volela, i to je bilo jasno. Jednostavno, nije
imao sree. Nije to tako komplikovano kao to se pria: ljudski odnosi esto jesu nereivi,
ali vrlo retko kom- plikovani. Sada je, naravno, trebalo da se razvede; nije bilo lako, ali
trebalo je to uiniti. ta sam drugo mogao da mu kaem? Predmet je bio zakljuen pre
nego to smo pojeli antipasti.
Zatim su njih dvoje priali o svojoj profesionalnoj budunosti u okviru Aurore; ve su
imali ideje, razmisijali o pravcima obnove Eldoradora. Bili su inteligentni, struni, priznati u
svom poslovnom okruenju; ali - nisu imali pravo na greku. Jedan poraz na novom
mestu ne bi znaio kraj njihove karijere: Zan-Iv je imao trideset pet godina, Valeri
dvadeset osam - pruie im se i druga ansa, mada se u profesiji nee zaboraviti taj prvi
pogrean korak, morali bi ponovo da krenu gotovo iz poetka. U drutvu u kojem ivimo,
osnovnu motivaciju za posao ini plota ili, uopteno govorei, finansijske prednosti posla;
drutveni presti, poast koju odreena funkcija nosi, zauzimaju odnedavno manje
znaajno mesto. Postojao je, meutim, razraen sistem fiskalne raspodele, koji je
omoguavao da opstanu i oni beskorisni, nestruni i kodljivi - kojima sam, u neku ruku, i
ja sam pripadao. Ziveli smo, da rezimiram, u meovitoj privredi, koja se lagano okretala
prema izraenom liberalizmu, koja je savladala, malo-pomalo, predrasude protiv
pozajmica s visokim kamatama - i, uopteno govorei, protiv novca - jo uvek uoljive u

6K

zemljama s jakom katolikom tradicijom. Njih dvoje nee izvui nikakav stvarni profit iz
ove evolucije. Neki mladi diplomci Trgovake akademije, mnogo mlai od Zan-Iva, poneki
jo studenti - bacali su se odmah u berzanske spekulacije, i ne pomiljajui da potrae
stalan posao s platom. Imali su kompjutere povezane s Internetom i sofisticirane
programe za praenje trita. Veoma esto okupljali su se u klubovima i tada odluivali o
svim znaajnim ulaganjima. Ziveli su sa svojim kompjuterima, ukljuenim dvadeset etiri
sata dnevno, nisu ni pomiljali na odlazak na odmor. Njihov cilj, cilj svih njih, bio je
izuzetno prost: postati milijarder pre nego to napuni trideset godina.
Zan-Iv i Valeri pripadali su prelaznoj generaciji, kojoj je jo uvek bilo teko da zamisli
svoju karijeru van preduzea ili, eventualno, javnog sektora. Neto stariji od njih, ja sam
bio otprilike u slinoj situaciji.
Bili smo, sve troje, zarobljeni u drutvenom sistemu kao insekt u komadu smole; nije nam
preostajala ni najmanja mogunost da istupimo iz njega.
Prvog marta ujutro, Valeri i an-Iv preuzeli su zva- nino svoje funkcije u Grupi Aurora.
Ve za etvrti mart planiran je sastanak s najvanijim rukovodiocima koji su radili na
projektu Eldorador. Upravni odbor firme naruio je, od Profila, veoma poznatog centra za
sociologiju ponaanja, istraivaku studiju o budunosti klubova za odmor.
Ulazei prvi put u salu za sastanke na K. spratu, an-Iv je oseao da je, ipak,
impresioniran. Bilo je tu dvadesetak osoba koje su u Aurori imale nekoliko godina staa
vie od njega; sada je njemu dato da upravlja tom grupom. Valeri je sela tik uz njega, s
leve strane. Proveo je vikend prouavajui predmet; znao je imena, tane funkcije,
profesionalnu prolost svake osobe za tim stolom; pa ipak, nije mogao da savlada snano
ose- anje straha. Sivkasti dan dizao se nad problematinim predgraima Esona. Kad su
Pol Dibril i erar Pelison odluili da direkciju sagrade u Evriju, raunali su, pre svega, na
jeftino zemljite, na blizinu junog kraka autoputa i aerodroma Orli; u to vreme ovo je bilo
mirno predgrae. Danas, susedne optine belee najvii porast delinkvencije u
Francuskoj. Svake nedelje deavaju se napadi na autobuse, na andarmerijska vozila,
vatrogasna kola; nije vie bilo mogue utvrditi taan broj napada i kraa; prema nekim
procenama, da bi se dobio realan broj, trebalo je podnete prijave mnoiti sa pet. Lokale i
preduzea obezbeivale su, dvadeset etiri asa dnevno, ekipe naoruanih uvara.
Jedna interna beleka preporuivala je da se izbegava javni prevoz posle izvesnih sati.
Za zaposlene koji su morali da rade due a koji nisu imali svoja kola, Aurora je ugovorila
snienu tarifu sa taksi prevoznikom.
Kada je stigao Lindzi Lagarig, sociolog-biheviori- sta, Zan-Iv je imao utisak da se
naao na poznatom terenu. Tip je imao oko trideset godina, proelavo elo, kosu
svezanu u repi; nosio je trenerku Adidas, majicu Prada, Nike patike, iznoene; zapravo,
liio je u svemu na sociologa ponaanja. Poeo je time to im je podelio vrlo tanke
fascikle, u kojima su bili grafiki prikazi sa strelicama i krugovima; njegova tana ostala je
prazna. Prva stranica u fascikli bila je fotokopija jednog teksta iz Nouvel Observateura,
tanije uvod- Snik iz dodatka o godinjim odmorima, pod naslovom Otputovati na nov
nain".
,,U godini K
", poeo je Lagarig, itajui tekst naglas, masovni turizam je odiveo
svoje. Sad se mata o putovanju kao o individualnom doivljaju, ali uz odreene etike
obzire." Taj pasus, kojim je poinjao uvodnik, njemu se inio sutinskim za definisanje
pro- mena u biu turizma. Brbljao je nekoliko minuta o toj temi, zatim pozvao prisutne da
usmere panju na sle- deu reenicu: U godini K
. postavlja se pitanje turizma koji

potuje Druge. eleli bismo da, dobro opremljeni, ne putujemo samo zarad egoistikog
zadovoljstva, ve i da bismo izrazili neku vrstu solidarnosti s drugima".
vKoliko su platili ovom tipu za studiju?" zapitao je Zan-Iv diskretno Valeri.
Sto pedeset hiljada franaka."
Ne mogu da verujem... Da li e ta budala stvarno da nam ita tekst iz Nouvel obsa?
Lindzi Lagarig je nastavljao da neodreeno parafrazira izraze iz teksta, zatim je
proitao trei pasus, smeno naglaenim tonom: U K
. godini", uzvikivao je on, ljudi
ele da budu nomadi. Putuje se vozom, ili krstari rekama i okeanima: u eri velikih brzina,
otkrivaju se uivanja sporosti. ovek e najpre da se izgubi u beskrajnoj tiini pustinje, a
zatim e, bez postepenog prelaska, otii da zaroni u vrevu velikih gradova. Ali uvek s
istom strau..." Etika, individualni doivljaj, solidarnost, strast: kljune rei, po njegovom
miljenju, bile su, eto, izgovorene. U tom pro- menjenom kontekstu nije trebalo nikoga da
udi to sistem klubova za odmor - zasnovan na usamljeni- kom zatvaranju u sebe, i na
ujednaavanju svih potreba i elja - prate nepredvidivi problemi. Vreme preplanulih turista
definitivno je prolo: ono to savremeni ovek eli da pronae na godinjem odmoru jeste
ponovna autentinost, otkrivanje, oseanje da se neto deli s drugima. Sire gledano,
Fordov model turizma, koji karakteriu famozna S": Sea, Sand, Sun and Sex, odiveo
je svoje. Kao to su ubedljivo pokazali radovi Mikija i Brauna, cela profesija trebalo bi ve
sad da se priprema da planira svoje aktivnosti iz postfor- dovske perspektive.
Sociolog ponaanja vladao je materijom, mogao je ovako da tera satima. Izvinite..."
prekinuo ga je an-Iv, glasom u kojem se oseala nervoza.
Da?" sociolog ponaanja uputi mu oaravajui osmeh.
Ja sam siguran da su svi oko ovog stola, bez izuzetka, svesni da sistem klubova za
odmor prolazi kroz tekoe, u ovom trenutku. Ono to od vas traimo nije da nam u
beskraj opisujete karakteristike problema; trebalo bi da pokuate, makar provizorno, da
naznaite skicu nekog reenja."
Lindzi Lagarig ostao je zaprepaen; ni u snu nije bio predvideo slinu primedbu. ,Ja
verujem..." promucao je konano, verujem da je, da bi se reio neki problem, vano i da
se on identifikuje, da se stekne neka predstava o njegovim^ uzrocima." Jo jedna prazna
frazetina, pomisli besno Zan-Iv; ne samo prazna, ve u ovom sluaju i lana. Uzroci su,
oigledno, bili deo op- tih drutvenih kretanja, i nije bilo u njihovoj moi da ih promene.
Pitanje je kako se prilagoditi. Ova budala nije, po svoj prilici, o tome imala nikakvu ideju.
Ono to nam vi govorite je, najgrublje reeno", nastavi Zan-Iv, da je sistem klubova
za odmor pre- vazien."
Ne, ne, nikako..." sociolog biheviorista poeo je da gubi tlo. Ja verujem... prosto
verujem da treba razmiljati..." Pa zato te plaaju, kretenu?" dobaci an-Iv poluglasno,
pre nego to e uzvratiti, da ga svi uju:
,,E, pa, pokuaemo da razmislimo. Zahvaljujem vam, gospodine Lagarig, na
saoptenju; mislim da nam danas vie neete biti potrebni. Predlaem da prekinemo
sastanak na desetak minuta, koliko da popijemo olju kafe."
Ljutit, sociolog ponaanja kupio je svoje dijagrame. Kad je sastanak nastavljen, Zan-Iv
je poredao svoje beleke i uzeo re:
Izmeu 199. i 199x. godine Club Mediteranie, to znate, proao je kroz najozbiljniju
krizu u svojoj istoriji. Konkurenti i imitatori su se namnoili, preuzeli su, zdravo za gotovo,
sve to predstavlja sutinu Cluba, istovremeno znatno snizivi cene; poseta Clu- bu
vrtoglavo je opadala. Kako su ipak uspeli da poprave situaciju? Prosto: i oni su snizili

cene. Ali nisu ih snizili do nivoa konkurencije, znali su da imaju prednosti: prvenstvo,
reputaciju, imid; znali su da klijentela moe da prihvati izvesnu razliku u cenama - koje
su oni snizili, zavisno od destinacije i uvaavajui briljiva istraivanja, izmeu K i
odsto - da bi uivala u autentinosti formule Club Med, u njenoj originalnoj verziji, u neku
ruku. To je prva linija promiljanja na koju vas upuujem kao na zadatak u toku narednih
nedelja: ima li mesta, na tritu klubova za odmor, za neku formulu razliitu od one koju
daje Club Mediteranee? I ako ima, moemo li ve sad da oznaimo njene konture, da
steknemo ideju o ciljnoj grupi? To nije jednostavno pitanje."
Ja dolazim", nastavio je, verovatno to svi ve znate, iz Novih granica. I mi smo,
mada to nije najpoznatiji sektor aktivnosti firme, stvorili klubove za odmor - Paladinci.
Gotovo u isto vreme kad i Club Miditerane, i mi smo s ovom formulom zapali u tekoe.
Zato? Zato to smo bili prvi francuski turistiki operater. Poto otkriju lepote zemlje, nai
korisnici bi, najee, poeleli da produe boravak u letovalitima. Nae ture prati glas,
uostalom opravdan, da su ponekad teke, da trae dobru fiziku kondiciju. Poto su se, u
neku ruku, tekom mukom izborili za svoj 'orden putnika', nai klijenti su uglavnom
zadovoljni kad mogu da se nau u koi obinog turiste. Poneseni uspehom ove formule,
odluili smo da u veinu programa direktno ukljuimo i produeni boravak u letovalitima
- to je omoguavalo da se dobije celovitija kataloka ponuda: dan u letovalitu, vi to
znate, kota mnogo manje nego dan na putovanju. U takvim okolnostima bilo nam je,
oigledno, najjednostavnije da se opredelimo za sopstvene hotele. To je druga linija
razmiljanja koju vam predlaem: mogue je da spas klubova za odmor ide preko tenje
saradnje s organizatorima turistikih putovanja. I tu treba da pokaete matovitost, da se
ne ograniavate prilikama koje sad karakteriu francusko trite. Predlaem vam da
istraite neku novu oblast; moda bismo neto mogli dobiti saradnjom sa velikim
putnikim agencijama Severne Evrope."
Posle sastanka, jedna ena od tridesetak godina, plavua lepukastog lica, prie
Zan-Ivu. Zvala se Ma- riliz Lefransoa, bila je direktor sektora za odnose sa javnou.
Htela bih da znate da mi se jako dopala vaa intervencija", ree ona. Bila je neophodna.
Mislim da ste uspeli da opet motiviete ljude. Sad su svi svesni da postoji neko ko
upravlja, sad e se stvarno moi prionuti na posao."
Nije bilo lako, toga su brzo postali svesni. Najvei broj britanskih turistikih operatera,
o nemakim da i ne govorimo, ve je imao svoje sopstvene klubove za odmor, i nisu imali
nikakvog interesa da se udruuju s nekom drugom grupacijom. Svi kontakti koji su
preduzeti u tom pravcu, propali su. S druge strane, Club Mediteranee je, izgleda, bio
pronaao dobru, standardnu, konanu formulu poslovanja klubova za odmor; od
vremena kad su oni stvoreni pa do danas, nijedan konkurent nije bio u stanju da predloi
neku stvarnu novinu.
Valeri je dola na jednu ideju dve nedelje kasnije. Bilo je skoro deset uvee; pila je
okoladu pre nego to e otii kui, zavaljena u fotelji za an-Ivovim pisaim stolom. Bili
su oboje iscrpljeni, radili su ceo dan na finansijskom bilansu klubova.
Zapravo", uzdahnula je ona, moda greimo to insistiramo na odvajanju krunih
tura od programa boravka u jednom mestu."
Sta hoe da kae?"
Seti se, u Novim granicama, ak i ako nije bilo predvien boravak u letovalitu, kad bi
se dobio neki dan predaha na plai, usred ture, on je uvek veoma rado prihvatan. A ljudi
su se najee alili upravo na to to neprestano moraju da menjaju hotele. U stvari,

6

ono to bi trebalo uraditi jeste kombinovati, naizme- nino, ekskurzije s boravkom na

plai: jedan dan ekskurzija, jedan dan odmor, i tako stalno, s povratkom u isti hotel svako
vee, ili svako drugo vee, posle due ekskurzije, ali bez obaveze da se stalno pakuju koferi, i da se oslobaa soba."
Klubovi ve nude ekskurzije; nisam siguran da e to ii tako dobro kao to se tebi
ini."
Da, ali one su dodatak programu, a Francuzi mrze 'dodatke'. Sem toga, za dodatne
programe potrebno je prijaviti se na licu mesta, a ljudi oklevaju, premiljaju se, ne
uspevaju da izaberu, i konano ne odu nikuda. Oni, u principu, vole otkria, ali pod uslovom da budu poteeni bilo kakvog napora izbora; a iznad svega, oboavaju frazu 'sve
uraunato'."
Zan-Iv je razmiljao jedan kratak trenutak. Zna da nije glupo to to predlae", ree
konano. Stavi- e, trebalo bi s tim da krenemo to pre, ve od ovog leta, mislim: mogao
bi se postojeem boravku prikljuiti plan dopunskog provoda. To bi se moglo zvati Eldorador otkria, neto u tom smislu."
an-Iv se konsultovao sa Legenom, pre nego to je krenuo u operaciju; vrlo brzo je
shvatio da on ni na koji nain ne eli da zauzme stav, ni u jednom ni u drugom smislu. To
je vaa odgovornost", rekao je skromno Legen. Sluajui Valeri kako mi pria o svome
radu, shvatio sam da nemam nikakvu predstavu o svetu rukovodeih kadrova. Tandem
koji su formirali ona i Zan-Iv bio je ve sam po sebi izuzetan. U normalnim prilikama",
priala mi je Valeri, on bi kao asistentkinju imao devojku koja bi sanjala samo o tome da
zauzme njegovo mesto. To otvara prostor za komplikovane raunice u preduzeu:
ponekad se korist moe izvui i iz neuspeha i propasti, pod uslovom da odgovornost
moe da se prebaci na nekog drugog." U konkretnom sluaju, njih dvoje su radili u
prilino zdravoj klimi: niko, unutar grupe, nije imao elju da zauzme njihovo mesto veina rukovodeih ljudi smatrala je da je kupovina Eldoradora greka.
Do kraja meseca esto je radila s Mariliz Lefran- soa. Katalozi za letnje odmore morali
su, bezuslovno, biti gotovi do kraja aprila, bio je to poslednji rok, ako nisu ve i zakasnili.
Odmah je shvatila da je saradnja Jet Toursa sa klubovima bila apsolutno alosna. Godinji odmor u klubovima Eldorador, to je neto nalik onim arobnim trenucima u Africi
kad vruina poinje da poputa i kad se celo selo okupi oko drveta u centru, da slua prie
mudrih staraca", ree ona Zan- Ivu. Iskreno, uspeva li da poveruje u to? Uza sve one
fotografije zabavljaa koje dovode ko zna otkuda, da skau u vazduh u svojim
kanarinac-utim odorama... To je stvarno kojetarija."
A slogan S Eldoradorom ivi snanije? Kako ti se ini?"
Ne znam ta da mislim o tome."
Za propagandu obinog kluba je suvie kasno, katalozi su ve podeljeni. Ono to je
izvesno jeste da emo s katalogom Eldorador otkria morati poeti od nule."
Ono to po mom miljenju treba uraditi", ubaci se Mariliz, jeste: ujediniti skromnost i
luksuz: aj od nane usred pustinje, ali na skupocenim ilimima..."
Da-a-a, arobni trenuci", primeti Zan-Iv umorno. Ne zaboravite da unesete u katalog,
uz slike, potpis 'arobni trenuci'; zaudo, to uvek prolazi. Dobro, ostavljam vas, vraam se
svojim fiksnim trokovima..."
Nema sumnje da je njemu bio zapao najnezahval- niji deo posla. Valeri je toga bila
svesna. Ona sama nije znala gotovo nita o upravljanju hotelima, imala je o tome samo
nejasne predstave iz Vie turistike kole. Edvard Jang, vlasnik hotela-restorana sa tri

66

zvezdice, smatra da je njegova dunost da to bolje zadovolji svoje goste; on neprestano

smilja novine koje bi odgovarale njihovim potrebama. Iz iskustva zna da doruak
predstavlja vaan momenat, bitan za uspostavljanje ravnotee u ishrani tokom celog
dana, i da doruak odluujue doprinosi stvaranju imida hotela. - Ovo je bila tema
ispisana na tabli prilikom ispitivanja, na prvoj godini. Navodni Edvard Jang sproveo je
anketu medu svojim gostima, vodei posebno rauna o socijalnoj strukturi korisnika
(samci, parovi, porodica). Trebalo je analizirati anketu, izraunati Khi K; ispit se zavravao
pitanjem: Da li je, na osnovu navedenog, porodina situacija kriterijum kojim se
objanjava konzumacija sveeg voa za dorukom ?
Prelistavajui svoje papire uspela je da pronae i temu iz kole koja je odgovarala
sadanjoj situaciji. Upravo ste imenovani za rukovodioca marketinga u internacionalnoj
upravi Grupe 'Juna Amerika'. Ona je nedavno kupila hotel-restoran 'Antili', sa etiri
zvezdice i sa sto deset soba, koji se nalazi u Gvadelupi, okrenut ka moru. Sagraen 1988.
a renoviran 1996. godine, hotel sad ima ozbiljne probleme. Zapravo, popunjenost
kapaciteta iznosi samo  odsto, u proeku, to je daleko ispod praga rentabilnosti.
Dobila je tada ocenu 18/K , to se moglo smatrati uspehom. U to vreme, pri- setila se, sve
joj je to izgledalo samo kao neka pria, ak ne ni mnogo uverljiva. Nije mogla da zamisli
sebe kao direktora marketinga Grupe Juna Amerika, niti bilo ega drugog. Bila je to igra,
intelektualna igra, ni mnogo zanimljiva ni preterano teka. A sad, vie se nisu igrali; ili
zapravo jesu - ali igrali su se svojim karijerama.
Vraala se s posla toliko iscrpljena da nije imala snage ni da vodimo ljubav, jedva ako
je mogla da mi sisa; zaspala bi negde napola, s mojim organom u ustima. Ulazio sam u
nju, obino ujutro, po buenju. Orgazmi su joj bili slabiji, uzdraniji, kao prigueni zavesom umora; i mislim da sam je voleo sve vie.
Krajem aprila katalozi su bili odtampani i distribuirani u pet hiljada putnikih agencija
- u gotovo celoj francuskoj mrei. Od tada pa nadalje, trebalo se baviti organizacijom
izleta, kako bi sve bilo spremno prvog jula. Usmena reklama igra ogromnu ulogu kad je
re o ovakvoj vrsti novog proizvoda: jedan otkazan izlet, ili loe organizovan, mogao bi da
znai mnogo izgubljenih klijenata. Odluili su da ne investiraju u veliku propagandnu
kampanju. Zaudo, Zan-Iv, mada je bio strunjak za marketing, veoma je malo vero- vao
u reklamu. To moe da se iskoristi da se iskrivi slika, a mi nismo u toj fazi", govorio je on.
U ovom asu je najvanije da na proizvod uinimo uverlji- vim." Investirali su, meutim,
izuzetno mnogo u informacije namenjene putnikim agencijama; od najveeg je znaaja
bilo da novi proizvod, brzo i spontano, ponu da nude slubenici na alterima. Time se
posebno bavila Valeri, ona je dobro poznavala tu sredinu. Prisetila se argumenata CAP /
SON / CAS, koje je nauila da primenjuje jo tokom studija (osnovne karakteristike prednosti - dokazi / sigurnost - novina / komfor - novac - privlanost); setila se i realnosti,
mnogo prostije. Najvei broj prodavaica aranmana bile su vrlo mlade osobe, mahom
tek izale iz turistike kole; trebalo im je, pre svega, govoriti jezikom koji im je bio poznat.
Razgovarajui s nekima od tih devojaka, shvatila je da se Barmina tipologija jo uvek
predaje u kolama (kupac-tehniar: usredsreen na proizvod, osetljiv na njegov
kvantitativni aspekt i na novinu koju on sadri; kupac-vernik: ima slepo poverenje u
prodavca jer o proizvodu ne zna mnogo; ku- pac-sauesnik: rado igra na kartu dodirnih
taaka koje bi mogao imati s prodavcem, ukoliko ovaj ume da uspostavi dobru
komunikaciju s njim; kupac-profiter: on je manipulator ija se strategija sastoji u tome da
direktno upozna dobavljaa, kako bi iz toga izvukao maksimum pogodnosti; iskusni

6x

kupac: posveuje panju prodavcu, koga potuje, kao i ponuenom proizvodu, svestan je
svojih potreba, s njim se lako komunicira. Valeri je bila pet-est godina starija od tih devojaka; uzdigla se s nivoa na kojem su one sad bile, i postigla profesionalni uspeh o
kojem najvei broj njih nije smeo ni da sanja. Upuivale su joj zadivljene, pomalo glupave
poglede.
Imao sam sad kljueve njenog stana; po pravilu, tu sam je ekao uvee, itao sam
Kurs pozitivne filoso- fije Ogista Konta. Sviao mi se taj dosadan i gust tekst; esto sam
itao istu stranicu tri-etiri puta zare- dom. Trebalo mi je skoro tri nedelje da zavrim peto
poglavlje, Preliminarna razmatranja o spontanom prirodnom redu ljudskih drutava".
Zaista, bila mi je neophodna teorija koja bi mi pomogla da shvatim svoju drutvenu
poziciju.
Preterano radi, Valeri..." rekao sam joj jedne majske veeri, dok se odmarala,
sklupana na kana- beu u salonu. To bar neemu treba da poslui. Trebalo bi da
ostavlja novac na stranu, inae e on, ovako ili onako, otii na gluposti." Sloila se sa
mnom. Sutradan ujutro uzela je dvoasovnu pauzu i otili smo u Crdit Agricole, blizu Por
d'Orleana, da otvorimo zajedniki raun. Potpisala mi je ovlaenje i zatim sam ja ponovo
otiao, dva dana kasnije, u banku, da razgovaram sa savetnikom. Odluio sam da
ostavljamo na stranu dvadeset hiljada franaka meseno, od njene plate - pola u program
osiguranja, drugu polovinu u program stambene tednje. Sad sam skoro sve vreme bio
kod nje, nije vie imalo nikakvog smisla da zadravam svoj stan.
Ona sama mi je to rekla, poetkom juna. Vodili smo ljubav, najvei deo popodneva:
umotani u ar- ave, pravili smo duge pauze; zatim me ona dirkala, ili mi je puila, ja sam
ponovo ulazio u nju; ni jedno ni drugo nismo svravali, svaki put kad bi me pipnu- la, lako
bi mi se podigao, a njena vagina je stalno bila vlana. Bilo joj je dobro, video sam to,
smirenost joj je bila u pogledu. Oko devet predloila je da odemo na veeru u italijanski
restoran, u blizini parka Monsuri. Jo se nije bilo sasvim smrklo, bilo je veoma prijatno.
Trebalo je posle da svratim do svog stana, ako hou, kao obino, da odem na posao sa
kravatom i u odelu. Kelner nam je doneo dva koktela - specijalitet kue.
Zna ta, Miel..." rekla mi je kad se on udaljio, mogao bi da se preseli kod mene.
Ne verujem da je potrebno da jo dugo igramo komediju nezavisnosti. Ili, ako hoe,
moemo da zajedniki iznajmimo stan."
Da, u izvesnom smislu, to mi se vie svialo; recimo da sam tako imao ubedljiviji
utisak o novom poetku. Tanije govorei, o poetku uopte, kad sam ja u pitanju;
konano, ali ni s njom nije bilo drugaije. Covek se navikne na izolovanost i na
nezavisnost; to, naravno, nije dobra navika. A ako sam hteo da doi- vim neto to lii na
porodini ivot, sad je oigledno bio trenutak za to. Bile su mi poznate, naravno, i nepovoljne strane ove prie; znao sam da elja bre splanjava u svakodnevnom ivotu
para. Ali ona nestaje u svakom sluaju, to je zakon ivljenja. I moda je tada mogue
ostvariti neki drugi tip zajednice - mnogo osoba je bilo uvereno da je tako. Te veeri,
meutim, moja elja za Valeri bila je daleko od toga da splasne. Pre nego to smo se
rastali, poljubio sam je u usta: iroko je rastvorila usne, preputajui se sasvim poljupcu.
Uvukao sam ruke u njenu trenerku, u gaice, poloio dlanove na njenu zadnjicu. Odmakla
je lice od mog, osmotrila levo-desno: ulica je bila sasvim pusta. Klekla je na trotoar,
otvorila mi lic, uzela kitu u usta. Naslonio sam se na metalnu ogradu parka: bio sam
gotov da svrim. Sklonila je usne i nastavila da me drai s dva prsta, uvlaei mi pri tom
drugu ruku u pantalone, da miluje muda. Zatvorila je oi, ja sam joj svrio po licu. U tom

68

trenutku sam pomislio da e briznuti u pla; ali ipak nije, zadovoljila se time da polie
spermu koja joj se slivala niz obraze.
Ve sutradan ujutro bacio sam se na oglase; trebalo je potraiti neto u junim
delovima grada, zbog Valerinog posla. Nedelju dana kasnije naao sam: bio je to veliki
etvorosoban stan, na tridesetom spratu kule Opal, blizu kapije Soazi. Nikad ranije nisam
iz stana imao lep pogled na Pariz; nisam ga ba ni traio, istinu govorei. U trenutku kad
sam se preseljavao, shvatio sam da mi nije stalo ni do ega to se nalazilo u mom stanu.
Mogao sam zbog toga osetiti radost, neto nalik pijanstvu od nezavisnosti; bio sam,
meutim, gotovo uplaen. Ziveo sam znai, etrdeset godina a nisam imao nikakav lini
odnos prema bilo kojoj stvari. Imao sam, sve u svemu, dva odela, koja sam nosio zavisno
od prilike. Knjige, da, imao sam knjige; ali njih sam lako mogao ponovo da kupim, nijedna
od njih nije predstavljala nita ni retko ni dragoceno. Mnoge ene nale su se na mom
ivotnom putu, a ni od jedne nisam sauvao ni sliku ni pismo. Nisam, ta- vie, imao ni
svojih slika: o tome kakav sam bio u petnaestoj, dvadesetoj ili tridesetoj godini - nisam
imao nikakvo seanje. Nisam imao nita zaista lino ni medu papirima: ceo moj identitet
nalazio se u nekoliko dokumenata, koje je bilo lako sloiti u kartonsku fasciklu
uobiajenog formata. Pogreno je tvrditi da su ljudska bia jedinstvena, da nose neku
nezamenljivu posebnost: kad sam ja u pitanju, ni na koji nain nisam uoavao ni traga od
takve posebnosti. Svi se mi, najee uzaludno, upinjemo da razlikujemo individualne
sudbine, karaktere. Ukratko, ideja o posebnosti ljudske linosti jeste pompezna
besmislica. Covek se sea sopstvenog ivota, napisao je negde Sopenhauer, tek neto
vie nego romana koji je nekad u prolosti proitao. Da, to je to: tek neto vie.
U drugoj polovini juna Valeri je opet imala uasno mnogo posla; problem u poslovanju
sa velikim brojem zemalja istovremeno, predstavljaju vremenske razlike, a zbog tih
vremenskih razlika ovek bi praktino morao da bude aktivan dvadeset etiri sata
dnevno. Bivalo je sve toplije, leto je obeavalo da e biti divno, ali u tom trenutku nismo
ba mnogo uivali u njemu. Posle posla, s posebnim zadovoljstvom svraao sam kod
brae Tang, pokuavao da se i sam bavim azijskom kuhinjom. Ali, pokazalo se da je to
suvie komplikovano za mene: trebalo je utvrditi pravi uravnoteeni odnos sastojaka, na
poseban nain seckati povre - podrazumevalo je to gotovo drugaiji mentalni sklop.
Bacio sam se, zato, na italijansku kuhinju, meni ipak dostupniju. Nikada ne bih poverovao da u, u ivotu, jednog dana otkriti zadovoljstvo u kuvanju. Ljubav oveka posveuje.
U pedesetoj lekciji iz sociologije Ogist Kont pobija onu udnu metafiziku zabludu",
prema kojoj porodicu odreuje tip drutva. Zasnovana, uglavnom, na privrenosti i
zahvalnosti, pie on, porodina zajednica je predodreena da direktno zadovoljava,
samim svojim postojanjem, celinu naih instinktivnih potreba, nezavisno od bilo kakve
pomisli o aktivnoj i stalnoj saradnji s odreenim ciljem, osim ako za cilj nema svoje
sopstveno utemeljenje. Ako, na alost, usaglaa- vanje poslova postane jedini smisao
veze, porodina zajednica nuno pokazuje tendenciju da se degenerie u obinu
asocijaciju, a esto joj, ak, i ne treba dugo da se sutinski razbije. U kancelariji sam i
dalje nastojao da radim to je manje mogue; morao sam, ipak, da organizujem dve ili tri
vane izlobe; iz ostaloga sam se izvukao bez veih tekoa. Nije posebno teko raditi u
kancelariji: dovoljno je biti pomalo pedantan, brzo donositi odluke, i drati ih se. Ja sam
veoma rano shvatio da nije obavezno doneti najbolju odluku, da je najee dovoljno
doneti bilo kakvu odluku - pod uslovom da se to uini brzo, ukoliko se radi u javnom
sektoru. Eliminisao sam, tako, neke umetni- ke projekte, prihvatao druge, rukovodio sam

69

se, pri tome, nedovoljno jasnim kriterijumima, nije mi se desilo nijednom za deset godina
da traim dodatnu informaciju, i zbog toga, uglavnom, nisam oseao nikakvo kajanje. U
sutini, nisam mnogo cenio savremenu umetnost. Veina umetnika koje sam poznavao,
ponaala se kao da su pravi preduzetnici: paljivo su pratili nove pravce, onda hitali da
zauzmu pozicije. Kao i preduzetnici, izlazili su masovno iz istih kola, tanco- vani u istom
kalupu. Bilo je, ipak, i razlika: u domenu umetnosti, nagrada za inovaciju bila je znaajnija
nego u drugim oblastima; sem toga, umetnici su najee funkcionisali organizovano, u
oporima ili mreama., za razliku od preduzetnika - usamljenih bia okruenih
neprijateljima-akcionarima, uvek spremnim da ih napuste, i rukovodiocima, uvek
spremnim da ih izdaju. Veoma retko sam u umetnikim dosijei- ma, kojima sam se bavio,
osetio postojanje prave unutranje potrebe. Krajem juna postavljena je izloba Bertrana
Bredana, koju sam, od samog poetka, svesrdno podravao - na ogromno iznenaenje
Mari- -Zan, naviknute na moju ravnodunu popustljivost, koja je, uz to, gajila veliku
odbojnost prema umetnikim delima toga tipa. Nije ovo bio mlad umetnik, u doslovnom
smislu rei, imao je ve etrdeset tri godine i psihiki je bio, uglavnom, istroen - veoma
nalik na pesnika-alkoholiara u filmu Zandarm iz Sen-Tro- pea. Postao je poznat posebno
po tome to je ostavljao meso da se ucrvlja u gaicama mladih ena, ili to je u svom
sopstvenom izmetu gajio muve, koje je zatim putao u galerije. Nikad nije imao mnogo
uspe- ha, nije pripadao pravim klanovima, i uporno se drao trash struje, pomalo
demodirane. Oseao sam kod njega izvesnu autentinost - mada je, moda, to prosto bila
autentinost neuspeha. Nije mi delovao sasvim uravnoteeno. Njegov poslednji projekat
bio je, uz to, gori nego prethodni - ili bolji, zavisi kako se gleda. Napravio je video-zapis o
sudbini leeva onih ljudi koji pristaju da posle svoje smrti zavetaju telo nauci - to znai,
na primer, da mogu da poslue kao materijal za vebe disekcije u medicinskim kolama.
Nekoliko studenata medicine, normalno obuenih, trebalo je da se pomea s publikom i
da povremeno pokazuju odseenu ruku, ili oi izvaene iz duplji - u principu, trebalo je da
prave ale koje, kako se pria, studenti medicine oboavaju. Pogreio sam to sam na
otvaranje izlobe poveo Valeri, izmodenu posle napornog radnog dana. Bio sam
iznenaen kad sam utvrdio da se skupilo prilino sveta, meu njima i vie znaajnih
osoba: da li je to bio poetak perioda milosti za Bertrana Bredana? Posle pola sata Valeri
je bilo dosta, zamolila me je da krenemo. Jedan od studenata medicine tada je stao pred
nju drei na dlanu odse- en kurac, sa jajima koja su jo bila oiviena dlakama. Okrenula
je glavu s gaenjem, povukla me ka izlazu. Sklonili smo se u kafi Bobur".
Pola sata kasnije tamo upade Bertran Bredan, u pratnji dve-tri ribe, koje sam
poznavao, i jo nekih ljudi, prepoznao sam direktora odseka za podrku stvaralatvu iz
Fonda za depozite i konsignacije. Smestili su se za susedni sto; nije mi bilo druge nego da
odem da se pozdravim s njima. Bredan je bio oigledno zadovoljan to me vidi - injenica
je da sam mu dao ozbiljnu podrku za veeranju izlobu. Razgovor se oduio, Valeri mi
se pridruila za stolom. Ne znam vie ko je predloio da odemo na au pia u Bar-bar",
verovatno sam Bredan. Pogreio sam to sam prihvatio poziv. Najvei broj svingerskih
klubova, koji su pokuali da, jednom nedeljno, ukljue u svoj zabavni program sado/mazo
vee, propali su. Naprotiv, Bar-bar", koji se od poetka opredelio iskljuivo za
sado/mazohistiku praksu, ne traei pri tom, na ulazu, striktan dresh-code - osim nekih
izuzetnih veeri - nije gubio posetioce od trenutka otvaranja. Prema onome to sam uo,
sado/mazo milje bio je prilino specifian, sastavljen od ljudi koje uopte nisu interesovali

obini seksualni odnosi, i koji su se, prema tome, uasavali odlaska u klubove sa
klasinim grupnim seksom.
Pored ulaza, ena od nekih pedesetak godina, lut- kastog lica, vezana lisicama,
zavezanih usta, vrtela se u kavezu. Primetio sam, zagledavi je, da je okovana: lanci na
nogama bili su joj privezani za stranice kaveza metalnim lancima; na sebi je od odee
imala samo korset od crnog skaja, iz kojeg su visile njene velike otromboljene grudi. Bila
je to, kako su pravila tog mesta nalagala, robinja koju je njen gospodar nudio na prodaju
tokom cele veeri. Nije se inilo da joj je previe zabavno, primetio sam da se okree tamo-amo pokuavajui da sakrije guzove, prilino zahvaene celulitom; ali to nije bilo
mogue, kavez je bio otvoren sa sve etiri strane. Moda je to radila da bi zaradila za
ivot, znao sam da neko moe iznajmiti sebe kao robinju za hiljadu do dve hiljade franaka
za vee. Imao sam utisak da je to neka nia inovnica, telefonistkinja na centrali
Socijalnog osiguranja, koja je ovo radila da bi sastavila kraj s krajem u mesecu.
Bio je jo samo jedan slobodan sto, blizu ulaza u prvu salu za muenje. Tek to smo seli,
jedan ova, nalik na inovnika, potpuno elav, velikog stomaka, u ode- lu s prslukom,
proe, vezan lancem, a gospodarica mu je bila crnkinja gole zadnjice. Kad je stigla do naeg stola, zastala je, naredila mu da se skine do pojasa. On je posluao. Izvukla je iz
tane metalne tipalj- ke; on je imao sise prilino debele i nabubrele za jednog mukarca.
Zakaila je tipaljke o njegove bradavice, koje su bile izduene i crvene. Napravio je
bolnu grimasu. Ona ga ponovo cimnu lancem: spustio se etvoronoke i poeo nespretno
da puzi za njom; nabori na stomaku tresli su mu se, olovnobledi pri priguenom svetlu.
Naruio sam viski, Valeri sok od pomorande. Pogled joj je bio uporno sputen na sto,
nije gledala ta se deava okolo, nije uestvovala ni u razgovoru. Marori i Zeraldin, dve
devojke koje sam upoznao u Direkciji likovnih umetnosti, bile su, naprotiv, veoma
uzbuene. Smerno je, veeras je veoma smerno", brundao je Bredan, razoaran. Objasnio nam je zatim da, nekih veeri, klijenti putaju da im se zabijaju igle u monice ili u
vrak uda; jednom je ak video nekog tipa kome je ukrotiteljka kletima iupala nokat.
Valeri je poskoila od gaenja.
Ja to smatram apsolutno odvratnim", ree ona, ne mogavi vie da se uzdrava.
Zato odvratno?" protestovala je Zeraldin. Od trenutka kad postoji slobodan
pristanak uesnika, ja ne vidim nikakav problem. To je ugovor, i to je sve."
Ne verujem da se moe slobodno pristati na poni- avanje i patnju. A ak i kad bi to
bio sluaj, ipak mi se ne ini dovoljno jakim razlogom za uivanje u patnji."
Valeri je bila zaista iznervirana, ekao sam trenutak da skrenem razgovor na
izraelsko-palestinski sukob; onda sam shvatio da me uopte nije briga za miljenje tih
devojaka; ak i ako budu prestale da se javljaju, to e mi zapravo smanjiti optereenje na
poslu. Da, ti ljudi se i meni pomalo gade", potvrdio sam i ja. i vi mi se gadite isto tako",
dodao sam tihim glasom.
eraldin nije ula, ili se pravila da nije ula. Ako sam ja punoletna osoba koja daje
pristanak", nastavila je ona, i ako se moja fantazija svodi na patnju, na istraivanje
mazohistike dimenzije moje seksualnosti, ne vidim u ime ega bi me iko smeo
spreavati u tome. ivimo u demokratiji." I ona se nervirala, oseao sam da e se vrlo
brzo pozvati na ljudska prava. Na re de- mokratija, Bredan joj dobaci jedan lako prezriv
pogled; onda se obratio Valeri: Imate pravo", rekao je sumorno, to je apsolutno
odvratno. Kad vidim nekog da pristaje da mu upaju nokte kletima, a da zatim bude

x1

popisan i da jede izmet svog muitelja, nalazim da je to odvratno. Ali, upravo je odvratna
strana ljudskog bia ono to mene interesuje."
Posle nekoliko sekundi, Valeri s mukom upita: Zato?"
Ne znam", odgovori prosto Bredan. Ne verujem u ukleti deo u oveku, zato to ne
verujem ni u kakav oblik prokletstva, ni blagoslova, uostalom. Ali imam utisak da,
pribliavajui se patnji i surovosti, gospodarenju i ropstvu, dodirujemo sutinu, intimnu
prirodu seksualnosti. Vi u to ne verujete?" - obraao se sada meni. Ne, zapravo nisam
verovao. Surovost je neto vrlo iskonsko u ljudskom biu, nalazimo je kod najprimitivnijih
naroda: ve u prvim plemenskim ratovima pobednici su se brinuli da potede ivote nekih
svojih zarobljenika, kako bi ih kasnije stavljali na uasne muke. Ova tendencija se
ponavljala, postala konstanta u istoriji, odrala se, netaknuta, do naih dana: im bi se
nekim spoljnim ili graanskim ratom pokuale ponititi svakodnevne moralne norme,
nala bi se ljudska bia - i to bez obzira na rasu, etniku pripadnost i kulturu - spremna da
se prepuste uivanjima u zverstvima i zloinima. To se potvrivalo stalno, bespogovorno,
ali nije imalo nikakve veze sa seksualnim zadovoljstvom - takoe praiskonskim, takoe
vrlo jakim instinktom. Ukratko, nisam se slagao s njim, ali bio sam svestan, kao obino, da
je diskusija uzaludna.
Hajde da napravimo krug..." ree Bredan poto je ispio pivo. Poao sam za njim, u
pratnji ostalih, u prvu salu za muenje. Bio je to podrum sa svodovima, otro kamenje je
izbijalo iz zidova. Ambijentalna muzika sastojala se od izuzetno dramatinih akorda na
orguljama, preko kojih su se uli krici prokletih dua. Ugledao sam ogromne zvunike,
uokolo su projektori bacali crvenu svetlost, maske i sprave za muenje visi- le su na
kukama - opremanje prostorije moralo je kotati itavo bogatstvo. Pod jednim baldahinom
je neki elav i skeletski mrav tip bio postavljen etvorono- ke, noge su mu bile ukletene
u neke drvene mengele koje su ga odizale pedesetak santimetara od poda, ruke su mu
se drale na lisicama, sputenim s tavanice. Ukrotiteljka u izmama i s rukavicama,
obuena u crni lasteks, obilazila je oko njega, naoruana biem sa tankim zupcima u koje
je bilo ugraeno neto svetlu- cavo, kao drago kamenje. Najpre mu je dugo bievala
zadnjicu, irokim snanim udarcima; tip nam je bio okrenut licem, potpuno nag, i isputao
je bolne urlike. Mala grupa okupila se oko ovog para. Ona mora da je na drugom nivou..."
proaputa mi Bredan. Nivo jedan je kad se muitelj zaustavi na pojavu prve krvi."
Ukrotiteljka sad obie oko oveka, stade da pre- tura po svojoj tanici prikaenoj oko
struka, izvadi iz nje nekoliko udica i zabode ih u njegove monice; malo krvi se pojavi na
povrini u vidu sjajnih perlica. Zatim, neto nenije, poe da mu biuje genitalije. To je bila
ba granina situacija: ako bi se koji od zubaca nekim sluajem zakaio za udicu, koa na
monicama mogla je sasvim da se razdere. Valeri okrete glavu, stisnu se uz mene.
Hajdemo", ree preklinjuim glasom, hajdemo, objasniu ti." Vratili smo se u bar; ostali
su bili toliko zaneti prizorom da nisu obratili nikakvu panju na nas. ena koja biuje onog
tipa..." ree mi poluglasno, prepoznala sam je. Videla sam je samo jednom, ali sam
sigurna da je to ona... To je Odri, an-Ivova ena."
Odmah zatim otili smo. U taksiju, Valeri je bila kao zgromljena, nepomina. utala je
i u liftu, sve do stana. Tek kad smo zatvorili vrata, okrenula se ka meni:
Miel, da li smatra da sam suvie konvencionalna?"
Ne. I ja se onoga uasavam."
Ja razumem da postoje delati: od toga mi je muka, ali znam da postoje i ljudi koji
oseaju zadovoljstvo da mue druge; ono to ne mogu da razumem, jeste postojanje

xK

rtava. Ne uspevam da shvatim da jedno ljudsko bie moe doi do toga da vie voli
patnju od uivanja. Ne znam, trebalo bi ih prevaspitava- ti, voleti ih, nauiti ih ta je to
zadovoljstvo."
Slegao sam ramenima, kao da sam hteo da kaem da tema nadilazi moje moi - a to
se deavalo u skoro svim prilikama u mom ivotu. Stvari koje ljudi ine, one koje pristaju
da podnose... nita se iz toga nije moglo izvui, nikakav opti zakljuak, nikakav smisao.
Svlaio sam se utke. Valeri je sela na krevet pored mene. Oseao sam da je napeta, da
je i dalje mui ova tema.
Ono to me u svemu ovome plai", nastavila je, jeste injenica da nema nikakvog
fizikog kontakta. Svi nose rukavice, koriste sprave. Nikada se koa ne dodiruje, nema
nikada nijednog poljupca, dodira, milovanja. Za mene je sve to upravo suprotno od
seksualnosti."
Bila je u pravu, mada pretpostavljam da sledbenici sado/mazo pristupa smatraju svoja
iskustva apoteozom seksualnosti, njenim vrhunskim izrazom: svako je ostajao zatvoren u
svojoj koi, potpuno preputen svom oseanju da je jedinstveno ljudsko bie; bio je to,
prosto jedan od naina gledanja na stvari. U sva
kom sluaju, sigurno je da broj ovakvih mesta stalno raste. Veoma sam lako mogao da
zamislim da ih pose- uju devojke kao Zeraldin i Marori, na primer, dok mi je, meutim,
bilo teko da zamislim da su njih dve sposobne za preputanje, neophodno za
penetraciju, to jest za bilo kakav seksualni odnos.
Prostije je to nego to se misli", rekao sam na kraju. Postoji seksualnost ljudi koji se
vole i seksualnost ljudi koji se ne vole. Kad vie ne postoji mogunost identifikacije s
drugim, jedino to preostaje je patnja - i surovost."
Valeri se privila uza me. ivimo u udnom svetu", ree ona. U izvesnom smislu,
ostala je edna, zatiena od realnosti svojim stalnim obavezama, koje joj ostavljaju
taman toliko vremena da obavi kupovine, da se odmori, i da ponovo krene. Dodala je: Ne
svia mi se svet u kojem ivimo."
Tri velike elje potroaa otkrilo nam je nae istraivanje: elju za sigurnou, elju za
nenou, elju za lepim.
Tridesetog juna stigli su izvetaji putnikih agencija o broju rezervacija. Bili su
izvanredni. Program El- dorador otkria pokazao se uspenim, odmah je dao bolje
rezultate od dotadanje formule Eldorador - koja je, s druge strane, i dalje beleila pad.
Valeri je odluila da uzme nedelju dana odmora; otili smo kod njenih roditelja u
Sen-Ke-Portrije. Oseao sam se malo matorim za ulogu verenika koga predstavljaju porodici: ipak sam imao trinaest godina vie od nje, i prvi put se nalazio u slinoj situaciji.
Voz se zaustavio u Sen-Brijeu, njen otac nas je ekao na stanici. Neno je poljubio
kerku, dugo je grlio, videlo se da mu je nedostajala. Malo si smrala", rekao joj je. Zatim
se okrenuo meni, pruio mi ruku, ne zagledajui me suvie. I on je bio pomalo uplaen,
verujem: znao je da radim u Ministarstvu kulture dok je on bio samo seljak. Majka joj je
bila mnogo priljivija, dugo me ispitivala kako ivim, ta radim, kako provodim slobodno
vreme. Konano, pokazalo se da sve nije bilo toliko teko: Valeri je bila tu; s vremena na
vreme odgovarala je umesto mene, razmenjivali smo poglede
razumevanja. Nisam uspevao da zamislim kako bih se ja ponaao u takvoj situaciji, kad
bih imao decu, jednog dana; mnogo ta nisam uspevao da zamislim o budunosti.
Veera je bila pravi praznini obed, s jastogom, jag- njeim butom, sirevima, kolaima
s jagodama i kafom. Bio sam sklon da u tome vidim znak prihvatanja, i?ko sam, naravno,

znao da je jelovnik pripremljen una- pred. Valeri je vodila glavnu re, priala uglavnom o
svom novom poslu - o kome sam ja znao skoro sve. Pogled mi je lutao po zavesama,
ukrasnim sitnicama, porodinim fotografijama u ramovima. Bio sam u porodici, bilo je to
dirljivo i pomalo zastraujue.
Valeri je insistirala da spavamo u sobi koja je bila njena kad je bila devojica. Bolje bi
bilo da uzmete gostinsku sobu", protestovala je majka, bie vam pretesno." Tano je da
je krevet bio malo uzak, ali ja sam se, razmiui Valerine gaice i milujui joj zatim klitoris,
silno uzbudio pri pomisli da je ona tu spavala kad je imala trinaest-etrnaest godina.
Izgubljene godine, rekoh sebi. Kleknuo sam pored kreveta, svukao joj sasvim gaice,
okrenuo je ka sebi. Zatvorila je vaginu krajem mog uda. Pravio sam se da ulazim i da se
povlaim, po nekoliko santimetara, sitnim brzim pokretima, steui joj istovremeno dojke
dlanovima. Svrila je uz priguen krik, zatim prsla u smeh: Moji roditelji jo ne spavaju",
ree. Ponovo sam uao u nju, jae, da sad i ja svrim. Gledala je ta radim, sjajnih oiju,
i pritisla mi ruku na usta ba u trenutku kad sam svrio u njoj, mumlajui promuklo.
Neto kasnije radoznalo sam zagledao nametaj u sobi. Odmah iznad Ruiaste
biblioteke", na jednoj polici, stajale su male sveske, briljivo umotane. , to", ree ona, to
sam pisala kad sam imala de- set-dvanaest godina. Moe da pogleda. To je neto o
Klubu petorice."
ta ti je to?"
Neobjavljene prie o Klubu petorice, ja sam ih napisala."
Izvukao sam sveie: bili su tu Klub petorice u svemiru, Klub petorice u Kanadi...
Odjednom sam zamislio malu matovitu devojicu, uglavnom usamljenu, koju nikada
neu upoznati.
U danima koji su sledili, nismo radili nita posebno, sem to smo ili na plau. Vreme
je bilo lepo ali voda je bila suvie hladna da bismo se due kupali. Valeri je satima ostajala
ispruena na suncu; polako je dolazila sebi: protekla tri meseca bila su najtea u njenom
radnom veku. Jedne veeri, tri dana po dolasku, zapoeo sam priu o tome. Bilo je to u
Oceanic baru", poto smo upravo naruili koktele.
Imae, verujem, manje posla sad kad je projekat uspeno lansiran"
U prvo vreme, da", pomalo zbunjeno se osmeh- nula. Ali, vrlo brzo treba ponuditi
neto novo."
Zato? Zato se ne stane na ovome?"
Zato to je takva igra. Kad bi Zan-Iv bio tu, on bi ti rekao da je to princip kapitalizma:
ako ne ide na- pred, mrtav si. Osim ako nisi stekao zaista odluujuu prednost nad
konkurentima: u tom sluaju moe da predahne nekoliko godina; ali mi jo nismo dotle
stigli. Princip Eldorador otkria je dobar, to je genijalna ideja, lukava ako hoe, ali to nije
nita novo, ve samo dobro dozirana meavina dva ranija koncepta. To i nije bilo
komplikovano napraviti; ono to je bilo mnogo tee, jeste da se projekat postavi na noge u
tako kratkom roku. Ali ja sam sigurna da su, na primer, Nove granice u stanju da izbace
konkurentsku ponudu ve sledeeg leta. Ako hoemo da sauvamo prednost, moraemo
ponovo da unosimo novine."
i to se nikad nee zavriti?"
Ne verujem, Miel. Ja sam dobro plaena, unutar sistema koji poznajem: prihvatila
sam pravila igre."
Mora da sam delovao sumorno; obgrlila me je oko vrata. 'Ajde da jedemo..." rekla je.
Moji roditelji nas ekaju."

Vratili smo se u Pariz u nedelju uvee. Ve u pone- deljak ujutro Valeri i Zan-Iv imali su
sastanak sa Erikom Legenom. Zeleo je da im prenese zadovoljstvo Grupacije zbog prvih
rezultata u njihovoj akciji opo- ravljanja Eldoradora. Jednoglasno, upravni odbor odluio
je da im dodeli nagradu u vidu akcija firme - to je bio pravi izuzetak kad je re o
kadrovima koji su manje od godinu dana u kui.
Uvee, sve troje smo izali na veeru u marokanski restoran u Ulici Ekol. Zan-Iv je bio
loe obrijan, glava mu se klatila i kao da je bio pomalo naduven. Mislim da je poeo da
pije", rekla mi je Valeri u taksiju. Proveo je uasan odmor sa enom i decom na ostrvu
Re. Trebalo je da tamo ostane petnaest dana, ali se vratio ve prve nedelje. Rekao mi je
da zaista nije vie mogao da podnosi prijatelje svoje ene."
Zaista, videlo se da mu nije sve potaman: nije ni pipnuo tain, naruio je za sebe samo
vino. Tu smo", dobacio je podrugljivim tonom, poinjemo da pecamo veliku ribu."
Zavrteo je glavom, iskapio svoju au vina. Izvinite me", rekao je skrueno, ne bi trebalo
ovako da govorim." Poloio je na sto ruke; one su lagano podrhtavale, ekao je: drhtavica
se smirila, malo-pomalo. Onda je pogledao Valeri u oi.
Zna li ta se desilo sa Mariliz?"
Mariliz Lefransoa? Ne, nisam je videla. Da nije bolesna?"
Nije bolesna, ne. Provela je tri dana u bolnici pod sedativima; ali nije bolesna. Bila je
napadnuta i silovana, dok se vraala s posla, u vozu za Pariz, prole srede."
Mariliz se vratila na posao sledeeg ponedeljka. Po svemu sudei, bila je nervno
uzdrmana; pokreti su joj bili usporeni, gotovo mehaniki. Jednostavo, isuvie jednostavno
je priala o svom doivljaju; nije delovalo prirodno. Njen ton je bio neutralan, lice
bezizraajno i ukoeno kao da automatski ponavlja svoj iskaz. Izlazei s posla u KK.1
odluila je da uhvati voz u KK.K1, mislei da e tako stii bre nego da eka taksi. Tri
etvrtine mesta u vagonu bilo je prazno. Pribliila su joj se etiri tipa, odmah su poeli da
je vreaju. Prema onome to se od nje moglo saznati, bili su karipskog izgleda. Pokuala
je da razgovara, da se ali s njima; u zamenu za taj pokuaj, dobila je nekoliko amara, od
kojih se gotovo onesvestila. Zatim su se bacili na nju, dvojica su je oborila na pod. Poeli
su da prodiru u nju, bez milosti, u sve otvore. Svaki put kad bi pokuala da vikne, dobijala
je udarac pesnicom, ili novi par amara. To je trajalo veoma dugo, voz se zaustavljao
nekoliko puta: putnici su silazili, bojaljivo menjali vagone. Kad su se zasitili, tipovi su
nastavili da se iivljavaju i da je vreaju, nazivali je kurvom i kuroderkom. Na kraju, u vagonu nije ostao vie niko. Zavrili su tako to su pljuvali i piali po njoj, stojei u krugu oko
nje, zatim su je utirali nogama, napola gurnuli pod klupu, a onda mirno izali na stanici
Lion. Prvi putnici popeli su se dva minuta kasnije i obavestili policiju, koja je odmah stigla.
Komesar policije nije bio suvie iznenaen: po njemu, moglo se rei da je imala sree.
Cesto se deavalo da, poto iskoriste devojku, takvi tipovi zavre time to joj u vaginu ili u
mar zabiju ipku s ekserima. Ta linija voza bila je poznata kao veoma opasna.
Jedna interna beleka podsetila je zaposlene na uobiajene mere opreza i podvukla
da im taksi uvek stoji na raspolaganju, ukoliko moraju da rade do kasno, a da trokove u
celini snosi preduzee. Patrola uvara koji su obezbeivali prostorije i parking bila je
pojaana.
Te veeri je Zan-Iv dopratio Valeri, jer su njena kola bila na opravci. U trenutku kad je
naputao kancelariju, bacio je pogled, kroz prozor, na haotian pejza sastavljen od
privatnih kua, trnih centara, solitera. Daleko na horizontu, smog je zalazak sunca obojio
neobinim ljubiastim i zelenim tonovima. udno je to", ree on, evo nas ovde, u

x

preduzeu, kao teglea marva, dobro hranjeni. A napolju su svuda grabljivice, divlji ivot.
Jednom sam bio u Sao Paolu, tamo je ova evolucija dovedena do kraja", nastavio je. To
vie nije grad, to je neka vrsta urbanizovanog prostora koja se protee unedogled, sa
favelama, dinovskim poslovnim zgradama, luksuznim rezidencijama koje uvaju
straari, do zuba naoruani. Tu ivi vie od dvadeset miliona stanovnika, od kojih su
mnogi roeni, iveli i umrli a da nikada nisu napustili granice svoje teritorije. Tamo su ulice
veoma opasne, ak i kad se ovek vozi kolima: vrlo lako mogu ga napasti na semaforu,
kad je crveno, moe kakva banda na motorima krenuti u lov na njega - one najbolje
opremljene imaju mitraljeze i minobacae. Da bi se kretali, poslovni ljudi i bogatai koriste
gotovo iskljuivo helikoptere; heliodromi postoje na krovovima svih banaka i
rezidencijalnih zgrada. Dole, na du - naputena ulica, preputena je siromanima ili
gangsterima."
Skreui na juni autoput, dodao je tihim glasom: Mue me neke sumnje, u ovom
trenutku. Sve manje verujem u vanost sveta koji upravo gradimo."
Nekoliko dana kasnije ponovila se slina scena. Poto se parkirao ispred zgrade u
Aveniji Soazi, an-Iv je pripalio cigaretu, ostao zamiljen nekoliko trenutaka, zatim se
okrenuo Valeri: Veoma sam zabrinut, zbog Mariliz... Lekari kau da moe da se vrati na
posao i, istina, u izvesnom smislu ona je normalna, nema nikakve krize. Ali ne pokazuje
vie nikakvu inicijativu, kao da je paralizovana. Svaki put kad treba neto da odlui, ona
dolazi da me pita za savet; ako nema mene, u stanju je da me eka satima a da pri tome
ne mrdne ni malim prstom. Za jednog efe slube za odnose s javnou, to nije dobro; ne
moemo dalje ovako."
Nee valjda da je otpusti?"
Zan-Iv ugasi cigaretu, zatim je dugo zamiljen gledao niz bulevar, zavaljen u kolima;
rukama je stezao volan. Izgledalo je da je pomalo uzbuen, izgubljen. Valeri opazi da su
se i na njegovom odelu poele pojavljivati mrlje.
Ne znam", uzdahnu on teko, na kraju. Nikad se jo nisam suoio s takvim
problemom. Otpustiti je - to ne, bilo bi to gnusno; ali morae joj se nai drugi posao, na
kome e manje morati sama da odluuje, manje kontaktirati s ljudima. Sem toga, otkako
joj se ono desilo, poela je da pokazuje rasistike sklonosti. To je prirodno, moe se
razumeti, ali u turizmu je to nedopustivo. U reklamama, u katalozima, u svemu to se
odnosi na propagandu i komunikacije, domoroci se po pravilu predstavljaju kao topli,
predusretlji- vi i otvoreni ljudi. Nema govora da se drugaije radi: to je zaista profesionalna
obaveza."
Sutradan je Zan-Iv o tome razgovarao sa Lege- nom, koji je bio mnogo manje
sentimentalan, i nede- lju dana kasnije Mariliz je bila prebaena u raunovodstvo, da
zameni jednu slubenicu koja je upravo otila u penziju. Trebalo je naijtiovog efa slube
za odnose s javnou Eldoradom. Zan-Iv i Valeri su zajedno razgovarali sa kandidatima.
Poto su sasluali njih desetak, otili su na ruak u restoran firme, da popriaju o tome.
Mislim da treba da uzmemo Nuredina", ree Valeri. On stvarno ima neverovatan
talenat, i ve je radio na mnogo razliitih projekata." ,
Da, on jeste najbolji; ali, meni se ini da je skoro preterano talentovan za ovaj posao.
Ne mogu ba da ga zamislim u slubi za odnose s javnou turistike agencije. Pre bi
odgovarao nekom uglednijem mestu,
vie umetnikom. Ovde e se dosaivati, i nee ostati. A osim toga, poreklom je
Magrebljanin, to moe stvoriti probleme. Da bi se privukli ljudi, treba koristiti to vie

x6

kliea o arapskim zemljama: gostoprimljvost, aj od nane, fantazije, beduini... Primetio

sam da ti tosovi loe prolaze kad ih nude Magrebljani; u stvari, oni esto teko podnose
ovakvu sliku o arapskim zemljama."
Rasna diskriminacija prilikom zapoljavanja..." primeti Valeri zlobno.
To ti je idiotski!" Zan-Iv je gotovo zapenuio; otkako se vratio s odmora bio je,
oigledno, suvie napet, poinjao je da gubi smisao za humor. Svi tako rade!" nastavio
je, preglasno; ljudi za susednim stolom su se okrenuli. Poreklo ljudi ini deo njihove
linosti, o tome treba voditi rauna, oigledno. Na primer, ja bih bez oklevanja uzeo nekog
tunianskog ili marokanskog emigranta - ak i ako je u ovu zemlju doao mnogo posle
Nuredina - za pregovore s lokalnim dobavljaima. Ti ljudi imaju dvostruku pripadnost, to
ih ini jakima, sagovornika odmah uhvate u lai. Sem toga, oni stiu s imidom nekog ko
je uspeo u Francuskoj, ljudi to una- pred cene, imaju utisak da ne mogu biti prevareni.
Najbolji pregovarai koje sam imao, uvek su bili ljudi sa dvostrukom pripadnou i
poreklom. Ali sad, za ovo mesto, radije bih da uzmemo Brigitu."
Dankinju?"
Da. Sto se tie samog posla, i ona je veoma darovita. I zaista je pravi antirasista mislim da je u vezi s nekim Jamajaninom, a priori je krajnje oduevljena svime to je
egzotino. Nema nameru da raa decu, zasad. Ukratko, mislim da je ona prava osoba."
Moda je postojao i neki drugi razlog: Valeri se uverila u to nekoliko dana kasnije
uoivi kako Brigit stavlja ruku na Zan-Ivovo rame. Da, u pravu si", priznao joj je on,
pored automata za kafu, moj dosije postaje sve gori, sad mu se moe dodati i seksualno
uznemiravanje... Jeste, to se desilo dva-tri puta, ali nee ii dalje od toga; uostalom, ona
ima deka." Valeri prelete pogledom preko njega. Trebalo bi da se oia, zaista se
zapustio u poslednje vreme. Ne prebacujem ti nita..." ree ona. Kad je posao u pitanju,
nije se prome- nio nagore: jo uvek je imao veoma tane procene ljudi i situacija, finu
intuiciju za finansijske aranmane, ali sve vie lii na nesrenog oveka, na olupinu.
Poelo je iitavanje upitnika o utiscima klijenata; procenat vraenih upitnika bio je
veliki zahvaljujui nagradnoj igri u kojoj je prvih pedeset ispitanika moglo da dobije
nedelju dana besplatnog odmora. Na prvi pogled, razloge za loe ocene Eldorador - nove
formule, bilo je teko otkriti. Klijenti su bili zadovoljni smetajem i lokacijom, zadovoljni
ishranom, zadovoljni aktivnostima i predloenim sportovima; uprkos tome, neznatan je
bio broj onih koji bi se ponovo opre- delili za ovaj aranman.
Sluajno, Valeri je naletela na lanak u Tourisme Hebdo, koji je analizirao nove
vrednosti do kojih dre potroai. Autor se pozivao na model Holbruka i Hir- mana, koji
poiva na emocijama koje potroa ulae kad je re o nekom proizvodu ili usluzi; svi ovi
zakljuci nisu ponudili nita posebno novo. Novi potroai bili su opisani kao slabije
predvidljivi, zainteresovani za razne stvari, skloniji zabavi, spremni da se angauju na
humanitarnom planu. Oni vie ne troe da bi se pokazali, ve da bi dali dokaza o svojoj
umerenosti: jeli su uravnoteeno, vodili rauna o zdravlju; plaili se pomalo drugih ljudi, i
budunosti... Zahtevali su pravo na nevernost, iz radoznalosti, iz podraavanja; a davali
su prednost onome to je solidno, trajno, autentino. Izraavali su i neke etike zahteve:
vie solidarnosti i slino. Sve to bilo je ve napisano i proitano stotinu puta, psiholozi i
sociolozi ponaanja ponavljali su iste rei iz teksta u tekst, iz jednog asopisa u drugi. Sve
to oni su,uostalom, ve uzeli u obzir. Naselja Eldorador bila su sagraena od
tradicionalnih materijala, u duhu lokalne arhitekture. Ishrana u restoranima sa
samousluiva- njem bila je uravnoteena, velika panja posveivana je morskim

xx

plodovima, vou, kritskom nainu ishrane. Meu predloenim aktivnostima nalazila se

joga, so- frologija,* taj-i-uan. Aurora je bila potpisnik povelje o etikom turizmu i
redovno je davala priloge za World Wildlife Fund - WWF. Nita od svega toga izgleda nije
bilo dovoljno da sprei pad. ,Ja sam prosto uveren da ljudi lau", rekao je an-Iv poto je
proitao, po drugi put, izvetaj o upitnicima s ocenama klijenata. Oni izjavljuju da su
zadovoljni, zaokruuju svaki put odgovor 'dobro', ali u stvari su se dosaivali tokom celog
odmora, a oseaju se krivima da to priznaju. Na kraju u prodati sve klubove koji ne mogu
da se prilagode formuli Otkria i uveu paket aktivnih odmora: dodau formulu x,
vonje mongolfijeom, meui u pustinji, krstarenje 'butrima' - arapskim jedrilicama,
ronjenje, kajak na brzim vodama, sve to..."
Nismo mi jedini u tom manevarskom prostoru."
Ne..." sloio se on obeshrabreno.
Trebalo bi da pokuamo da provedemo nedelju dana u nekom klubu, inkognito, bez
odreenog cilja. Prosto da uhvatimo atmosferu."
Tano to!" an-Iv se naglo uspravio u svojoj fotelji, dohvatio sveanj upitnika. Treba
pogledati one koji imaju najgore rezultate." Brzo je prelistavao stranice. erba i
Monastiri, to je katastrofa, moramo napustiti Tunis. Tamo je suvie izgraeno,
konkurencija je spremna da snizi cene do neverovatnog nivoa; imajui u vidu nau
poziciju, to nikada neemo moi da pratimo."
* Sofrologija - tehnika kojom se ovek ui da postigne harmonian razvoj linosti tako
to potiskuje bolna osea- nja i fizike bolove (prim prev.).
Ima li ve ponude za kupovinu?"
udno, ali Neckermann je zainteresovan. Oni ele da se bace na klijentelu iz bivih
istonih zemalja: eke, Maarske, Poljske... vrlo nizak nivo, ali Kota Brava je prosto
prezasiena. Interesuje ih i na klub u Agadiru, predlau razumnu cenu. U prilinom sam
iskuenju da ga ustupim: uprkos tome to je na jugu Maroka, Agadir ne uspeva da se
'odlepi'; vidim da ljudi vie vole Marake."
Marake je ba nikakav."
Znam to... udno je, meutim, da Sarm-el-Seik uopte ne ide, a raspolae pravim
adutima: najlepe koralno podvodno tle na svetu, etnje po Sinajskoj pustinji..."
Tano, ali to je u Egiptu."
Pa ta?"
Po mom miljenju, niko nije zaboravio atentat u Luksoru, 199x. godine. Ipak je tu bilo
pedeset osmoro mrtvih. Jedina ansa da uspemo da prodamo arm- -el-eik jeste da
sklonimo oznaku Egipat."
1 ta da stavimo umesto nje?"
Ne znam, Crveno more, na primer."
OK, Crveno more, ako ti kae." Pribeleio je, pa opet poeo da prelistava papire.
Afrika dobro ide. udno, Kuba belei loe rezultate. Meutim, u modi je kubanska
muzika, latinski ambijent i slino. San Domingo, na primer, ne prazni se." Prouavao je
opis kubanskog kluba: Hotel u Gvadalavaki je nedavno sagraen, po trinim cenama. Ni
suvie sportski, ni suvie porodian. U neobuzdanom ritmu salse, proivite magiju
kubanskih noi... A prihodi su pali za 1 odsto. Mislim da bi se moralo otii i videti na licu
mesta - bilo tamo, bilo u Egipat."

x8

Idemo kuda ti kae, Zan-Iv", odgovori ona umorno. U svakom sluaju, prijae ti da
putuje bez ene."
Avgust u Parizu: dani su bili vreli i ak zaguljivi, ali se toplo vreme nije odralo dola
je oluja i u roku od dva dana sasvim je zahladnelo. Zatim se opet vratilo sunce, stub u
termometru i stopa zagaenosti poeli su ponovo da rastu. Pridavao sam tome, istinu
govorei, samo povran znaaj. Odrekao sam se poseta peep- -shotuu otkako sam
upoznao Valeri; takoe sam se bio odrekao, i to pre mnogo godina, tzv. gradske
avanture. Pariz za mene nikada nije bio praznik, nisam video nikakvog razloga da to sad
postane. Meutim, pre de- set-petnaest godina, kad sam poeo da radim u Ministarstvu
kulture, poseivao sam sve nezaobilazne none klubove i barove. Nisam znao o emu da
priam, oseao sam da uopte nisam u stanju ni da zapo- denem razgovor s bilo kim;
nisam znao ak ni da igram. Zbog svih tih okolnosti postao sam alkoholiar. Alkohol me
nikada nije izneverio, ni u jednom trenutku mog ivota; bio mi je, naprotiv, stalna potpora.
Posle dvanaestak din-tonika ak mi se deavalo, ponekad - u stvari prilino retko, sve u
svemu, etiri ili pet puta - da prikupim energiju neophodnu da ubedim neku enu da poe
u krevet sa mnom. Rezultat je, po pravilu, bio razoaravajui: nije mogao da mi se digne i
ja bih zaspao posle nekoliko minuta. Neto kasnije otkrio sam da postoji vijagra;
natapanje u alkoholu mnogo je smetalo njenoj efikasnosti, ali poveanjem doze moglo se
ipak neto postii. U svakom sluaju, bilo je to klanje vola za pola kile mesa. Pre Valeri, ja,
u stvari, nisam sreo nijednu devojku koja bi uopte mogla da se primakne tajlandskim
prostitutkama; ili moda jesam, kad sam bio veoma mlad: s devojkama od
esnaest-sedamnaest godina mogao sam jo i da osetim neto. Ali u kulturnim
krugovima koje sam poseivao, to je bila, otvoreno govorei, katastrofa. Devojke iz tih
krugova nisu se uopte interesovale za seks, ve iskljuivo za zavoenje: a to zavoenje
bilo je elitistiko, otkaeno, tre zavoenje, nimalo erotsko, u stvari. U krevetu su bile
bukvalno nesposobne za bilo ta. Ili im je bilo potrebno fantaziranje, itava gomila
bljutavih i kierskih scenarija, ije mi je i samo spominjanje bilo odvratno. Svialo im se da
priamo o seksu, to je izve- sno, i to je ak bila glavna tema njihovih razgovora; ali nije bilo
u njima ni trunke prave senzualne naivnosti. Ni mukarci nisu vredeli vie. To je, u
svakom sluaju, francuska tendencija: da se pria o seksu u svakoj prilici a da se nikada
nita ne uradi; to je poinjalo ozbiljno da mi smeta.
Sve moe da se desi u ivotu, a jo ee moe da se ne desi nita. Ovoga puta, ipak,
u mom ivotu neto se desilo: naao sam ljubavnicu i ona me je inila srenim. Mesec
avgust je za nas bio vrlo miran. Espi- talije, Legen i, uopte, svi efovi Aurore otili su na
odmor. Valeri i Zan-Iv su se sloili da kljune odluke donesu posle boravka na Kubi,
poetkom septembra. Nastupio je pravi odmor, period mira. Zan-Iv se oseao malo bolje.
Konano je odluio da potrai kurve", saoptila mi je Valeri. Trebalo je to ve odavno da
uini. Sad manje pije, mirniji je."
Meutim, koliko me seanje slui, kurve ne pruaju neko posebno uivanje."
Da, ali ovo je drugaije, ovo su devojke koje se nude preko Interneta. Prilino mlade,
esto studentki- nje. Opredeljuju se za malo muterija, biraju ih, ne rade to iskljuivo zbog
novca. Konano, on sam kae da nije tako loe. Ako hoe, probaemo jednog dana.
Neka biseksualna cura za nas dvoje, znam da to popa- ljuje mukarce; a i ja, u stvari,
volim devojke."
Nismo to radili toga leta; meutim, sama injenica da mi je to predloila, strano me je
uzbuivala. Ba imam sree. Valeri je znala razliite trikove da odri elju u mukarcu, ne

x9

u potpunosti, naravno, to nije mogue, ali, recimo, da je odrava na nivou dovoljnom da

se ljubav vodi s vremena na vreme, dok svemu ne dode kraj. Poznavanje tih stvari,
iskreno govorei, nije nita posebno, toliko je lako, toliko smeno lako; ali ona je volela to
da radi, uivala je u tome, radovala se kad vidi kako se elja rada u mom pogledu. Cesto
bi, u restoranu, vraajui se iz toaleta, stavila na sto svoje gaice, koje je tamo skinula. I
tada joj je priinja- valo ogromno zadovoljstvo da spusti ruku medu moje noge, da uiva u
mojoj erekciji. Ponekad mi je otkopavala lic i drkala mi, pod stolnjakom. Isto tako, ujutro
bi me budila puei mi, i pruajui mi olju kafe pre nego to e da prihvati spermu
usnama; oseao sam tada vrtoglave zanose zahvalnosti i slasti. Znala je, takoe, da se
zaustavi ba kad bi mi dolo da svrim, i mogla je tako da me dri satima, na ivici. Ziveo
sam u sreditu jedne igre, jedine igre koja preostaje odraslima; prolazio sam kroz
univerzum elja i kroz neograniene trenutke uivanja.
Krajem avgusta, agent za prodaju nekretnina iz Serbura telefonirao je da mi javi kako
je naao kupca za oevu kuu. Tip je eleo da malo spustim cenu, ali bio je spreman da
mi plati u keu. Odmah sam prihvatio. Vrlo brzo raspolagau, znai, sa neto vie od
milion franaka. Radio sam u tom trenutku na pripremi jedne izlobe-performansa;
zamisao je bila da se ive abe putaju na karte za igranje, rasporeene u ograenom
prostoru poploanom mozaikom - na nekima od ovih ploa bie ugravirana imena
znaajnih istorijskih linosti, kao to su Direr, Ajntajn, ili Mi- kelanelo. Iz osnovnog
budeta trebalo je kupiti karte za igranje, a trebalo ih je menjati vrlo esto; nuno je bilo,
takoe, s vremena na vreme promeniti abe. Umetnik je eleo, bar kad je u pitanju prvo
izlaganje, u Parizu, da mu se nabave karte za tarot; a kad se krene po provinciji, bio je
spreman da se zadovolji i obinim kartama. Odluio sam da otputujem na nedelju dana
na Kubu, sa Zan-Ivom i Valeri, poetkom septembra. Hteo sam da sam platim svoje
putovanje, ali mi ona ree da e se sve srediti u okviru firme.
Neu vam smetati u poslu", obeao sam.
Neemo mi stvarno raditi, ponaaemo se kao obini turisti. Neemo raditi takorei
nita, ali to je ono najvanije: pokuaemo da vidimo ta se tamo
deava, zato nema pravog klupskog ambijenta, zato se ljudi s odmora ne vraaju
oduevljeni. Nee nam nimalo smetati: moe nam biti ak vrlo koristan."
Uli smo u avion za Santjago de Kuba u petak, petog septembra, rano popodne.
an-Iv nije uspeo da ubedi samog sebe da pode bez lap-topa, ali izgledao je odmorno u
svetloplavoj polo-majici, spreman da uiva u godinjem odmoru. Malo posle uzletanja,
Valeri stavi ruku na moju butinu i opusti se, sklopljenih oiju. Ne brinem, nai emo ve
neto", rekla mi je kad smo poli.
Put od aerodroma trajao je dva i po sata. Prvi negativan poen", primeti Valeri, trebalo
bi videti postoji li let za Holgen." Ispred nas u autobusu, dve siune gospode od nekih
ezdesetak godina, sa trajno onduliranim sedim kosama i ve-plavim prelivom, pi- jukale
su bez prestanka, ukazujui jedna drugoj na interesantne detalje u okolini: ljude koji seku
eernu trsku, orluinu koja lebdi nad ravnicom, dva vola koja se vraaju s pae... Izgleda
da su odluile da se intere- suju za sve; ovako suve i izdrljive, pomislio sam, one nee
biti laki klijenti. I zaista, kad je poela raspodela soba, pijukava gospoda A insistirala je
uporno da dobije sobu do sobe pijukave gospoe B. Ta vrsta zahte- va nije bila
predviena, slubenik na recepciji nije nita razumeo, trebalo je pozvati upravnika. Taj je
imao tridesetak godina, ovnovsku facu, jogunast izraz, zabrinute bore brazdale su
njegovo usko elo; u stvari, veoma je liio na Nagija. Mirna, prvo", rekao je kad su mu

izloili problem, mirna, prvo, moja mala gospo. Za veeras nije mogue, ali sutra imamo
odlaske, promeniemo sobu."
Nosa prtljaga poveo nas je do naeg bungalova, preko plae; ukljuio rashladni
ureaj i povukao se s dolarom napojnice. Pa, eto..." ree Valeri sedajui na krevet.
Veera je trebalo da bude servirana kao hladan bife. Bio je to aranman u koji je sve
uraunato, ukljuujui grickalice i koktele. Diskoteka je bila otvorena od K sata. Moglo se
doplatiti za masau i za none asove tenisa. Cilj turistikih agencija je da ljude uine
srenima, po odreenoj ceni, u odreenom periodu. Zadatak moe biti lak, isto tako i
nemogu - zavisno od prirode ljudi, predloenih ponuda i drugih inilaca. Valeri skide
pantalone i koulju. Ja sam se ispruio na drugom krevetu. Izvori stalnog zadovoljstva,
uvek na raspolaganju - zato postoje polni organi. Bog, koji je stvorio nau nesreu, koji
nas je nainio smrtnima, tatima i okrutnima, predvi- deo je, isto tako, ovu vrstu slabe
kompenzacije. Kad ne bi bilo, s vremena na vreme, malo seksa, u emu bi se sastojao
ivot? Neprekidna borba s ukoenim zglobovima, s karijesom koji se stvara. Sve to je
tako nezanimljivo - kolagen od kojeg se miii gre, mikrobi u desnima. Valeri je sada
rairila butine iznad mojih usta. Nosila je vrlo male tanga gae, od ljubiaste ipke.
Razmakao sam tkaninu i ovlaio prste da joj milujem velike usne. Ona je, pak, raskopala
moje pantalone i zgrabila mi ud rukama. Poela je da mi gladi muda lagano, bez urbe. U
tom trenutku opazio sam jednu sobaricu koja je istila pesak s terase. Za- vese su bile
razvuene, staklena vrata irom otvorena. Uhvativi moj pogled, devojka je prsnula u
smeh. Valeri se uspravila, dala joj znak da prie. Ova je ostala na mestu, oklevajui,
oslonjena na svoju metlu. Valeri je onda ustala, pola k njoj i pruila joj ruke. im ju je
uvela unutra, poela je da otkopava dugmad na njenoj bluzi. Devojka nije nosila nita ispod, sem belih pamunih gaica; mogla je imati dvadesetak godina, telo joj je bilo
tamnomrke boje, skoro crne, imala je male vrste grudi i veoma lepo oblikovanu zadnjicu.
Valeri je navukla zavese; onda sam i ja ustao. Devojka se zvala Margarita. Valeri joj je
uzela ruku i stavila je na moj ud. Ona je opet prsla u smeh, ali je poela da mi ga drka.
Valeri je brzo skinula grudnjak i gaice, legla na krevet i poela da se miluje. Margarita je
oklevala jo trenutak, onda je i sama skinula gaice i klekla medu Valerine butine. Najpre
joj je gledala ribu, milovala je rukama, potom je primakla usta i poela da je lie. Valeri je
stavila ruku na Margaritinu glavu, da je vodi, nastavljajui istovremeno da mi drka drugom
rukom. Osetio sam da u da svrim; odmakao sam se i otiao da potraim prezervativ u
torbici za toaletu. Bio sam toliko uzbuen da sam ga jedva pronaao i zatim natakao; vid
mi je bio sasvim zamuen. Zadnjica male crnkinje talasala se u ritmu kako se ona
sputala i dizala sa Valerinog pubisa. Uao sam u nju najednom, vagina joj je bila iroko
otvorena, kao neki plod. Slabo je zastenjala, podigla zadnjicu ka meni. Poeo sam da
etam tamo-amo u njoj, pomalo bez ritma, u glavi mi se vrtelo, telo su mi preplavili drhtaji
zadovoljstva. No je padala, nije se skoro nita vie videlo u sobi. Kao da je dolazilo iz
velike daljine, iz nekog drugog sveta, uo sam Valerino stenjanje, koje je postajalo sve
jae. Gnjeio sam rukama Margaritinu zadnjicu, ulazio sve dublje u nju, vie nisam ni
pokuavao da se uzdravam. U asu kad je Valeri kriknula, i ja sam svrio. Sekundu-dve
imao sam utisak da sam potpuno bez teine, da lebdim u atmosferi. Zatim se oseaj
teine povratio, u istom trenutku osetio sam da sam potpuno iscrpljen. Bacio sam se na
krevet, u zagrljaj njihovih ruku.
Malo kasnije, nejasno sam nazreo Margaritu koja se oblaila, i Valeri kako pretura po
tani da joj neto da. Poljubile su se na pragu, napolju je bilo potpuno mrano. Dala sam

81

joj etrdeset dolara..." ree Valeri ispruivi se pored mene. To je cena koju plaaju Zapadnjaci. Za nju je to mesena plata." Upalila je stonu lampu. Siluete su promicale,
nazirale se kao u pozoritu senki, na zavesama; uo se amor razgovora. Poloio sam joj
ruku na rame:
Bilo je dobro..." rekao sam gotovo s nevericom. Stvarno je bilo dobro."
Da, bila je senzualna, ta devojka. I mene je fino lizala."
udna je cena seksa..." nastavio sam, oklevajui. Imam utisak da to ne zavisi
mnogo od naina ivota u zemlji. Naravno, zavisno od zemlje, dobijaju se potpuno
razliite stvari, ali osnovna cena je skoro uvek ista: cena koju su Zapadnjaci spremni da
plate."
Veruje li ti u ono to se zove ekonomija ponude?"
Nemam pojma..." zatresao sam glavom. Nikada nita nisam razumeo u vezi sa
ekonomijom; to je kod mene prava crna rupa."
Bio sam veoma gladan, ali restoran se otvarao tek u osam. Popio sam tri pinacolade u
baru, prisustvovao programu koji su animatori izvodili uz aperitiv. Oseanje telesnog
uivanja lagano se topilo, pomalo sam bio odlepio: iz daleka mi se inilo da svi zabavljai
lie na Nagija. Zapravo nisu, bilo ih je mladih, ali svi su imali neto neobino: obrijanu
lobanju, kozju bradicu ili pleteniice. Isputali su neverovatne krike, s vremena na vreme
doepali bi se neke osobe iz publike i terali je da se popne na scenu. Sreom, bio sam
dovoljno udaljen da bih bio ozbiljno ugroen.
Gazda bara bio je prilino alosna pojava, nije sluio tako rei niemu: svaki put kad
bih neto zatraio, zadovoljio bi se time da me prepusti, jednim prezrivim pokretom ruke,
svome osoblju; liio je pomalo na nekog biveg toreadora, s oiljcima i malo zaobljenim
stomaiem, ali drao ga je pod kontrolom. ute kupae gae veoma su jasno ocrtavale
njegove polne organe; bio je dobro opremljen i drao je do toga da se to zna. Dok sam se
vraao za sto, nakon to sam dobio, uz izuzetan napor, svoj etvrti koktel, video sam tog
oveka kako se pribliava susednom stolu, za kojim je bila buna grupa
pedesetogodinjakinja iz Kvebeka. Ve sam ih primetio pri dolasku: bile su, sve, nabijene
i izdrljive, na njima su se isticala zubala i salo, govorile su neverovatno glasno; oveku
nije bilo nimalo teko da shvati da su odavno pokopale mueve. Oseao sam da se ne bi
dobro proveo neko ko bi se ugurao ispred njih u redu u samousluzi, ili zgrabio iniju s
kornfleksom koju su one oacovale. Kad se bivi lepotan pribliio njihovom stolu, doekale su ga zaljubljenim pogledima, i skoro da su ponovo postale ene. On je krenuo da se
epuri pred njima, istiui svoju opscenost pokretima kao da neto nosi; pa podie, ak
nekoliko puta, a sve preko svojih gaa, pri emu se inilo da hoe sam sebe da uveri u
materi- jalnost svoje trodelne alatke. Pedesetogodinjakinje iz Kvebeka oduevljavalo je
ovo najavljivano druenje; njihova stara, istroena tela jo uvek su oseala potrebu za
suncem i zadovoljstvom. Dobro je igrao svoju ulogu, obraao im se, tihim glasom, na uvo,
nazivajui ih, u kubanskom maniru, mi corazon, ili mi amor. Nita se vie od toga nee
desiti, bilo je izvesno, on se prosto zadovoljavao time da izaziva poslednje drhtaje
ostarelih vagina; ali i to e moda biti dovoljno da ene steknu utisak kako su provele
izvanredan odmor, i da preporue klub svojim prijateljicama. Poeo sam tada da sklapam
scenario jednog socio-porno- grafskog filma koji bi se zvao Razulareni matorci. Na sceni
su dve bande, one operiu po klubovima za odmor; jedna je sastavljena od italijanskih
matoraca, druga od matorki iz Kvebeka. Svaka banda je bila naoruana nunakama ili
zailjenim komadima stakla, i silovali su gole i preplanule maloletnike. I prirodno, na kraju

8K

su se svi nali na jednom jedrenjaku Cluba Mediteranee; lanovi posade su brzo

onesposobljeni pa jedan za drugim silovani, da bi ih potom preko palube pobacale
matorke opijene krvlju. Film se zavravao velikim grupnjakom matoraca, dok je brod, koji
se otkaio od sidrita, plovio pravo ka Junom polu.
Valeri mi se konano pridruila: bila se naminkala, nosila je kratku i providnu belu
haljinu; ponovo sam osetio poudu. Nali smo Zan-Iva pored ved-, skog stola u
trpezariji. Izgledao je oputeno, skoro uspavano, ovla nam je izneo svoje prve utiske.
Soba nije bila loa, zabava pomalo napadna; bio je smeten neposredno pored zvunika,
to je bilo gotovo neizdrivo. Klopa nije nita posebno", dodao je gledajui s ogorenjem
pare kuvane piletine. Pa ipak, svi su se sluili obilato, i to u nekoliko navrata, naroito
ma- torci - bili su zauujue prodrljivi, ovek bi povero- vao da su poslepodne proveli
troei se u nautikim sportovima, ili u odbojci na pesku. Jedu, samo jedu",
prokomentarisao je an-Iv s rezignacijom. A ta bi drugo i radili?"
Posle veere bila je priredba na kojoj se ponovo zahtevalo uee publike. Jedna
ena od nekih pedesetak godina bacila se na karioka-interpretaciju Sejli- ne pesme
Bang-bang". Bilo je to prilino smelo s njene strane, usledilo je nekoliko aplauza. U celini,
ou su izvodili uglavnom zabavljai. Zan-Iv je bio gotov da zaspi, Valeri je mirno pijuckala
koktel. Pogledao sam za susedni sto: inilo se da se ljudi prilino dosauju ali su utivo
pljeskali na kraju svake take. Pomislio sam kako uzroke opadanja interesovanja za klubove za odmor nije teko shvatiti; skoro da su boli oi. Klijentela je najveim delom bila
sastavljena od matoraca, ili od zrelih osoba izvesnih godina, a ekipa zabavljaa se na sve
naine upinjala da im podari veselost koja se od njih vie nije mogla oekivati, u najmanju
ruku - ne u tom obliku. I Valeri, i Zan-Iv, pa i ja, u izvesnom smislu, imali smo neke
odgovornosti u stvarnom ivotu; bili smo ozbiljni, uvaavani inovnici, okupirani manjim ili
veim problemima - ne mislim samo na poreze, zdravstvene tegobe, i slino. Veina ljudi
koji su sedeli za ovim stolovima bila je u istom poloaju: bilo je tu direktora preduzea,
lekara, ili penzionera koji su se nekada bavili istim poslovima. Nisam razumeo kako su se
zabavljai mogli nadati da emo se mi s oduevljenjem prepustiti kontakt soareima, ili
ansonjerskim rimama. Nisam video kako bismo u naim godinama, i u okolnostima u
kojima ivimo, uspeli da sauvamo smisao za ludorije. Sve u svemu, njihova animacija
bila je osmiljena za one sa manje od etrnaest godina.
Pokuao sam da deo svojih razmiljanja prenesem Valeri, ali je zabavlja opet poeo
da pria, drao je mikrofon suvie blizu usta, to je stvaralo nepodnoljivu buku. Ovoga
puta upustio se u improvizaciju in- spirisanu komiarom Lagafom, ili moda Loranom
Bafijem; bilo ta da je posredi, hodao je po sceni s pe- rajima na nogama, a pratila ga je
devojka preruena u pingvina, koja se kikotala na sve to on izgovori. Predstava se
zavrila plesom u klubu, uz crazy signs; nekoliko osoba iz prvog reda ustalo je i tromo se
kretalo tamo-amo. an-Iv, pored mene, muio se da ne zeva. ,,'Oemo da napravimo
krug po diskoteci?" predloio je.
Tamo je bilo pedesetak osoba, ali zabavljai su bili jedini koji su plesali. DJ je meao,
naizmenino, ritmove tehno i salsa. Konano se nekoliko parova srednjih godina
oprobalo u salsi. Zabavlja sa perajima prolazio je podijumom izmeu parova, pljeskajui
i urlajui: Caliente! Caliente!" Imao sam utisak da vie smeta nego to zabavlja. Smestio
sam se za bar i naruio pinacoladu. Posle dva koktela, Valeri me gurnula laktom
pokazujui na Zan-Iva. Mislim da moemo da ga ostavimo..." proaputala mi je na uvo.
On je tada priao sa jednom veoma lepom devojkom, od nekih tridesetak godina,

verovatno Italijankom. Sedeli su rame uz rame, sasvim jedno uz drugo, gotovo lice uz
lice.
No je bila vrela, vlana. Valeri me uzela za ruku. Ritam diskoteke se utiao; sad se
ulo samo cvranje toki-vokija, uvari su patrolirali unutar imanja. Obiavi bazen krenuli
smo ukoso, u pravcu okeana. Plaa je bila pusta. Talasi su lagano lizali pesak, na
nekoliko metara od nas; nije se uo nikakav drugi zvuk. Kad smo doli u bungalov,
svukao sam se i legao ekajui Valeri. Ona je oprala zube, takode se svukla i spustila
pored mene. Privukao sam njeno golo telo. Stavio sam joj jednu ruku na grudi, drugu na
stomak. Bilo je tako slatko.
Kad sam se probudio, bio sam sam u krevetu, i oseao blagi bol u glavi. Ustao sam
teturajui se, zapalio cigaretu; posle nekoliko dimova oseao sam se malo bolje.
Navukao sam pantalone, izaao na terasu koja je bila pokrivena peskom - mora da je
vetar duvao tokom noi. Tek to se bilo razdanilo; nebo kao da je bilo oblano. Preao
sam nekoliko metara u pravcu okeana i ugledao Valeri. Zaranjala je pravo u talase,
plivala pravei nekoliko kraul-zamaha, ustajala, ponovo se bacala.
Zastao sam puckajui cigaretu; vetar je bio prilino sve, oklevao sam da joj se
pridruim. Okrenula se, ugledala me, doviknula: 'Ajde, dodi!" maui mi rukom. U tom
trenutku se sunce probilo izmeu dva oblaka, obasjalo je spreda. Svetlost joj je pala na
grudi i kukove, svetlucala u peni u njenoj kosi, na stidnim dlakama. Ostao sam
nepomian, nekoliko sekundi, postajui svestan da ovaj prizor nikada neu zaboraviti, da
e to biti jedna od slika koje ovek vidi kako promiu, bar tako kau, u onih nekoliko
sekundi koje prethode smrti.
Pikavac mi je pekao prste; bacio sam ga u pesak, skinuo se i krenuo u more. Voda je
bila svea, veoma slana. Jedna sunana traka blistala je na povrini, tekla pravo ka
horizontu; udahnuo sam i zaronio u sunce.
Kasnije, uvijeni u pekire, pratili smo kako se dan die nad okeanom. Oblaci su se
malo-pomalo rasturili, sjajne povrine postajale sve ire. Ponekad, ujutro, sve u ivotu
izgleda veoma prosto. Valeri je odbacila pekir, izloila telo suncu. Nemam nikakvu elju
da se obuem..." rekla je.
Makar neto, minimalno..." usudio sam se. Jedna ptica je kruila osmatrajui
povrinu vode. Volim da plivam, volim da vodim ljubav..." rekla mi je. Ali ne volim da
pleem, ne umem da se veselim i zato sam uvek mrzela soare. Da li je to normalno?"
Oklevao sam pre nego to u joj odgovoriti. Ne znam", rekao sam konano. Znam
samo da sam i ja isti."
Nije bilo mnogo sveta oko stolova za dorukom, ali Zan-Iv je ve bio tu, s kafom i
cigaretom u ruci. Nije bio obrijan, ostavljao je utisak da je loe spavao; lako nam je
mahnuo rukom. Seli smo naspram njega.
Dakle, je 1' dobro prolo s Italijankom?" pitala je Valeri razbijajui kuvano jaje.
Ne ba, ne preterano. Poela je da mi pria kako radi u marketingu, kako ima
probleme sa dekom, da je zbog toga sama na odmoru. Smuilo mi se, otiao sam na
spavanje."
Trebalo bi da pokua sa sobaricama..."
On se neodreeno nasmejao, zgnjeio opuak u pepeljari.
Sta emo danas?" upitao sam. Zapravo, hou da kaem... ovo bi trebalo da bude
boravak koji e nam doneti otkria."

A, da..." Zan-Iv napravi umornu grimasu. Ali samo donekle. Hou rei, nismo imali
vremena da sve precizno isplaniramo. Sad prvi put radim u nekoj socijalistikoj zemlji; ini
se da je sve prilino kompliko- vano i da se, u socijalistikim zemljama, stvari utanaavaju u poslednjem trenutku. Poslepodne ima neki tos sa delfinima..." Pribrao se,
pokuao da objasni. Ako sam dobro razumeo, to je ou s delfinima, a posle moe da se
pliva s njima. Pretpostavljam da im se treba popeti na leda ili tako neto."
A, da znam", upade Valeri. To su gluposti. Svi veruju da su delfini veoma ljupki,
prijateljski raspoloeni sisari, itd. U stvari, to je netano, oni su organi- zovani u veoma
hijerarhizovane grupe, sa jednim mujakom koji dominira. I zapravo su agresivni: esto
se medu sobom bore na smrt. Jedini put kad sam pokuala da plivam s delfinima, ujela
me jedna enka."
Lepo, lepo..." Zan-Iv rairi ruke u znak da odustaje. Kako bilo da bilo, poslepodne
ima delfina, za one kojima se to svia. Sutra i prekosutra pravimo dvodnevni izlet u
Barakoa; to ne bi trebalo da bude loe, bar se nadam. A posle..." razmiljao je trenutak,
posle, to je sve. A, da, poslednjeg dana, pre nego to krenemo na avion, bie i ruak sa
specijalitetima od jastoga i poseta groblju Santjago."
Nakon ove izjave vladala je tiina nekoliko sekundi. Da", nastavi Zan-Iv
neraspoloeno, mislim da je ova destinacija malo zeznuta."
Osim toga", nastavio je posle kraeg razmiljanja, imam utisak da se ni u klubu sve
ne odvija kako treba. Jue, u diskoteci, nisam imao utisak da se formiraju parovi, ak ni
medu mladima." Ponovo je u- tao neko vreme. Ecco..." zakljuio je uz rezignirani pokret
rukom.
Imao je pravo sociolog", ree zamiljeno Valeri.
Koji sociolog?"
Lagarig. Sociolog ponaanja. Imao je pravo kad je rekao da smo daleko od epohe
dobro preplanulih."
Zan-Iv ispi kafu, ogoreno zatrese glavom. Stvarno", ree on s gaenjem, nikad ne
bih poverovao da u jednog dana doi dotle da oseam nostalgiju za vremenom
preplanulih."
Da bismo stigli do plae, morali smo izdrati nalet nekolicine prodavaa besmislenih
lokalnih rukotvorina; ipak, sve je dobro prolo: nisu bili ni previe brojni ni suvie nasrtljivi,
lako smo ih se otresli osmehom ili izvinjavajuim pokretom ruke. Tokom dana Kubanci su
imali pravo da ulaze na klupsku plau. Nisu imali bogzna ta da ponude niti da prodaju,
objasnila mi je Valeri, ali pokuavaju, ine ono to mogu. Oigledno, u ovoj zemlji niko nije
mogao da ivi samo od plate. Nita nije stvarno funkcionisalo: nedostajalo je benzina za
motore, rezervnih delova za maine - otuda taj utisak agrarne utopije koji se sticao kad se
prolazilo kroz sela: seljaci oru volovima, voze se na talji- gama... A, u stvari, nije u pitanju
nikakva utopija, niti ekoloka politika; bila je to realnost zemlje koja nije mogla da se odri
u industrijskom dobu. Kuba je jo kojekako i uspevala da izveze poneki poljoprivredni
proizvod, kao to su kafa, kakao, eerna trska; ali industrijska proizvodnja je praktino
bila na nuli. Teko je bilo nai i najosnovniji proizvod iroke potronje - sapun, papir,
hemijsku olovku. Jedine dobro opremljene radnje bile su one s uvoznom robom, gde se
moralo plaati u dolarima. Kubanci su, znai, preivljavali zahvaljujui dodatnim
aktivnostima vezanim za turizam. Najpovlaeniji su bili oni koji su bili zaposleni u
turistikoj privredi; svi ostali su, na razne naine, pokuavali da dolare pribave sporednim
uslugama, ili vercom.

8

Ispruio sam se na pesku, razmiljajui. Ljudi i ene tamne koe, koji su se vrzmali
izmeu klupa s turistima, videli su nas iskljuivo kao novanike na nogama, nije tu trebalo
imati nikakvih iluzija; ali - tako je bilo u svim zemljama treeg sveta. Ono to je ipak specifino za Kubu, jesu zapanjujue tekoe vezane za industrijsku proizvodnju. Ja sam,
istina, bio apsolutno nekompetentan da o tome sudim. Bio sam savreno prilagoen
informatikoj eri, to znai da sam znao o svemu pomalo, ni o emu konkretno. Valeri i
an-Iv su, kao i ja, znali da upotrebe samo informacije i kapital; njih dvoje su to radili
inteligentno i struno, ja - vie rutinski i inovniki. Ali nijedno od nas troje, i nijedna osoba
koju sam poznavao ne bi bila u stanju da, u sluaju blokade neke strane sile, na primer,
osigura ponovno pokretanje industrijske proizvodnje. Nismo imali ni osnovne pojmove o
topljenju metala, proizvodnji delova, termikom oblikovanju plastinih masa. Da ne
govorim o novijim proizvodima, kao to su optika vlakna ili mikroprocesori. Ziveli smo u
svetu sastavljenom od predmeta ije su proizvoenje, mogunosti i nain korienja
nama bili potpuno strani. Bacio sam pogled unaokolo, uplaen ovom spoznajom: pored
mene je bio jedan pekir, naoari za sunce, krema za sunanje, knjiga Milana Kundere u
depnom izdanju. Papir, pamuk, staklo: sofisticirane maine, sloeni sistemi proizvodnje.
Valerin kupai kostim, na primer, nisam bio u stanju da shvatim kako se on proizvodi; bio
je sastavljen od 8 procenata lasteksa i K procenata poliuretana. Uvukao sam dva prsta
u njen brushalter: ispod prepleta industrijskih vlakana oseao sam ivu kou. Uvukao
sam prste jo dublje, osetio kako se bradavice stvrdnjavaju. Bilo je to neto to sam
mogao da radim, to sam znao da radim. Sunce je ma- lo-pomalo postalo nepodnoljivo.
Kad smo uli u vodu, Valeri je skinula donji deo kostima. Obavila je noge oko mog struka
i ispruila se na lea, plutajui na povrini. Vagina joj je ve bila rastvorena. Meko sam
uao u nju, ulazei i izlazei, u ritmu kretanja talasa. Izvukao sam ga pre nego to u
svriti. Zatim smo izali da se suimo na suncu.
Pored nas je proao jedan par, visok crnac i devoj- ka izrazito bele koe, nervoznog
lica, veoma kratke kose, koja je neprekidno priala gledajui ga, i smeju- i se veoma
glasno. Bila je oigledno Amerikanka, moda novinarka New York Timesa, ili nekog
drugog lista. Neto dalje, dva visoka plavuana, pomalo goja- zni, s nazalnim izgovorom,
smejala su se i alila sa dvema prekrasnim devojkama bakarne koe. U stvari, kad se
pogleda malo paljivije, nisu bili tako retki me- oviti parovi na ovoj plai.
Nemaju pravo da ih uvode u hotel", ree Valeri pratei moj pogled. U oblinjem selu
ima soba za izdavanje."
Mislio sam da Amerikanci nemaju pristup na Kubu."
U principu nemaju; ali dolaze preko Kanade ili Meksika. Oni su zapravo besni to su
izgubili Kubu. Mogu da ih razumem..." ree ona zamiljeno. Ako postoji neka zemlja na
svetu kojoj je potreban seksualni turizam, onda je to Amerika. U ovom trenutku sve
amerike firme su blokirane, apsolutno nemaju pravo da ovde investiraju. Ipak, ova
zemlja e ponovo postati kapitalistika, to je samo pitanje vremena; za sada je prostor
slobodan za Evropljane, zbog toga Aurora nema nameru da odustane iako je klub u tekoama: sad je trenutak da se stekne prednost nad konkurencijom. Kuba je naa
jedinstvena ansa u zoni Antili-Karibi."
E, da..." nastavila je, posle kraeg utanja. Ovako se govori u mom profesionalnom
okruenju... u svetu globalne ekonomije."
Minibus za Barakoa polazio je u osam sati ujutro; u njemu je bilo petnaestak osoba.
Oni su ve imali priliku da upoznaju to mesto i nisu tedeli pohvale za program s

86

delfinima. Oduevljenje penzionera (bili su u veini), dvoje ortofonista, koji su zajedno

provodili odmor, i jednog studentskog para izraavalo se, prirodno, neto razliitim
leksikim obrascima, ali svi su bili saglasni: to je jedinstveno iskustvo.
Zatim je poeo razgovor o karakteristikama kluba. Bacio sam pogled na Zan-Iva:
sedeo je sam, na sredini autobusa, notes i penkalo odloio je na sedite pored sebe.
Zavaljen, poluzatvorenih oiju, koncen- trisao se da uhvati celinu razgovora. U ovim
okolnostima, raunao je, mogao bi doi do ogromnog broja utisaka i korisnih zapaanja.
Izgledalo je da je, i kad je o klubu re, postignut konsenzus medu prisutnima.
Zabavljai su jednoglasno proglaeni simpatinima" ali je program bio neinteresantan.
Sobe su bile dobre, sem onih koje su se nalazile blizu razglasa, suvie bunog. Sto se
tie hrane, ona, konano, nije bila nita posebno.
Nijedna od prisutnih osoba nije uestvovala u aktivnostima koje trae razmrdavanje
miia - u veba- ma aerobika, u uenju salse, ali ni u uenju panskog. Na kraju, najbolja
je bila plaa, pre svega zato to je
mirna. Animacija i ozvuenje ocenjeni uglavnom kao suvini", zapisao je an-Iv u svoj
notes.
Bungalovi su, po optem priznanju, dobri, posebno zato to su udaljeni od diskoteke.
Sledei put u traiti samo bungalov!" odluno je izjavljivao jedan krupan penzioner, u
punoj snazi svojih godina, oigledno naviknut da komanduje; i zaista, ceo radni vek
proveo je u komercijalnom sektoru bordolekih vina. Dvoje studenata bilo jev istog
miljenja. Diskoteka nepotrebna", zapisao je an-Iv, seajui se s tugom svih investicija
koje su uzaludno uloene.
Posle ravanja u Kajo Setiji, put je postajao sve gori. Bilo je tu rupaga i pukotina,
ponekad po sredini kolovoza. ofer je morao da pravi slalome bez prestanka, mi smo se
tresli na seditima, bacani levo-de- sno. Ljudi su reagovali povicima i smehom. U redu je,
ovo je dobar sastav", apnula mi je Valeri. To je ono to je dobro u turama otkria-, mogu
im se nametnuti najodvratniji uslovi, za njih je to deo avanture. Ovde je zapravo
napravljena greka: za jedan ovakav put normalno bi bilo ponuditi program x."
Neto malo ispred Moa, ofer je naglo skrenuo udesno da bi izbegao jednu ogromnu
rupu; vozilo se blago zanelo, da bi se zaustavilo tek u jednom jarku. ofer je tu dao gas do
daske. Tokovi su poeli da tonu u tamnomrko blato, minibus je ostao nepokretan; on je
bio uporan, jo nekoliko puta dodao gas, bez rezultata. Dobro..." ree vinarski trgovac
veselo sklapajui ruke, valja nam sii da se pogura."
Izali smo iz vozila. Pred nama se prostirala ogromna ravnica, pokrivena ispucanim,
mrkim blatom, vrlo nezdravog izgleda. Bare ustajale vode, gotovo crne boje, bile su
oiviene suvim pranjavim rasti- njem. Sasvim u dnu horizonta, ogromna tamna ciglana
dominirala je pejzaom; njena dva dimnjaka bljuvala su gust dim. Iz ciglane su izlazile
ogromne cevi, napola zarale, koje su se pruale, u izlomljenoj liniji i bez jasne svrhe,
posred ravnice. Malo nie, metalni pano s kojeg je e Gevara podsticao radnike na
revolucionarni razvoj proizvodnih snaga, takoe je ve poinjao da ra. Atmosfera je bila
zasiena nezdravim zadahom, koji kao da se dizao iz samog blata, pre nego iz barutine.
Udarna rupa nije bila previe duboka, minubus je lako pokrenut zahvaljujui naim
udruenim naporima. Svi se brzo popee unutra, estitajui jedni drugima. Ruali smo
neto kasnije u restoranu gde su slu- eni morski plodovi. an-Iv je razgledao svoju
belenicu, zabrinutog izraza; nije ni pipnuo jelo.

8x

to se tie formule odmor-otkria", zakljuio je posle dueg razmiljanja, ini mi se

da je dobro postavljena. Ali kad je u pitanju formula klupski odmor, stvarno ne vidim ta se
tu moe uiniti."
Valeri ga je mirno pratila pijuckajui ledenu kafu; izgledala je kao da je se to savreno
ne tie.
Oigledno", nastavio je on, neophodno je da otpustimo zabavljaku grupu: to e
smanjiti izdatak za plate."
To bi bilo dobro, da."
Da nije malo radikalno, kao mera?" zapitao se.
Ne brini za to. U svakom sluaju, animator u klubu za odmor nije zanimanje za mlade.
To ih ini glupima i lenjima - to ne vodi niemu. Kasnije mogu da postanu jedino
upravitelji ovakvog 'sela' ili televizijski animatori."
Dobro... Znai, smanjujem izdatak za plate; uzgred, oni i nisu ba mnogo plaeni.
udilo bi me da ovo uini da postanemo konkurentni u odnosu na ne- make klubove.
Ipak, napraviu veeras simulaciju na kompjuteru, mada ne verujem suvie u taj metod."
Ona je uinila pokret kao da se slae s tim, neto kao: Samo ti simuliraj, to ne moe
da nakodi." Malo me iznenadila u tom trenutku, nalazio sam da je udnovato cool. Tano
je da smo se esto tucali, a tucanje, nema sumnje, smiruje i - relativizuje probleme. an-Iv
je, opet, izgleda izgarao od elje da se baci na svoj lap-top; zapitao sam se ak nee li
moda zatraiti od ofera da mu ga odmah izvadi iz gepeka. Ne brini, nai e se neko
reenje..." rekla je Valeri na kraju, tapui ga prijateljski po ramenu. Kao da ga je to
nakratko umirilo, mirno se spustio na svoje mesto u minibusu.
Tokom poslednjeg dela puta putnici su priali iskljuivo o Barakoa, naem krajnjem
odreditu; izgledalo je kao da ve sve znaju o tom gradu: K8. oktobra 19K. godine
Kristifor Kolumbo bacio je sidro u zalivu iji ga je savreno kruan oblik zadivio. Jedan od
naj- lepih prizora koji se mogu videti", zapisao je u svom brodskom dnevniku. Taj kraj su
tada nastanjivali samo Indijanci Tainosi. Godine 111. Dijego Velaskez osnovao je grad
Barakoa; bio je to prvi panski grad u Americi. Tokom vie od etiri stolea, poto je bio
pristupaan samo brodovima, grad je ostao izolovan od ostatka ostrva. Tek 196,
gradnjom vijadukta La Faro- la, omoguena mu je veza sa putem za Gvantanamo.
Stigli smo neto malo posle tri; grad se pruao du zaliva, koji je zaista formirao skoro
pravilan krug. Zadovoljstvo je bilo sveopte, i izraavano je zadivljenim uzvicima.
Konano, pristalice formule putovanja- -otkria trae, pre svega ostalog, potvrdu onoga
to su mogli da proitaju u svojim vodiima. Barakoa, sa svojom skromnom zvezdicom u
Mislenu, nije mogao da ih razoara. Hotel El Castillo, smeten u staroj panskoj tvravi,
dominirao je gradom. Gledan odozgo, grad je bio prekrasan; mada, zapravo, nita drugaiji od veine gradova. U stvari, nije bio nita posebno, sa svojim umalim stambenim
blokovima, crnkastosive boje, toliko sumornim da su se inili nenastanjenim. Odluio sam
da ostanem kraj bazena,kao i Valeri. U odmaralitu je bilo tridesetak soba, sve popunjene
turistima iz Seveme Evrope, koji kao da su svi ovde doli iz jednog istog razloga. Primetio
sam najpre dve Engleskinje, od nekih etrdesetak godina, dosta zatvorene; jedna od njih
je nosila naoari. S njima su bila dvojica meleza bezbrinog izgleda, od oko dvadeset pet
godina, najvie. Izgledalo je da se >ni oseaju prijatno: priali su i alili se s debeljucama,
drali ih za ruku, hvatali oko struka. Ja bih bio nesposoban za tu vrstu posla; pitao sam se
da oni ne znaju neki trik, na ta, ili na koga su mogli misliti u asu kad je trebalo stimulisati
erekciju. U jednom trenutku Engleskinje su se povukle u svoje sobe, dok su momci

88

nastavili da razgovaraju pored bazena; da sam se stvarno interesovao za oveanstvo,

mogao bih sad zapo- denuti razgovor, pokuati da o onome saznam neto vie. Na kraju
krajeva, moda je bilo dovoljno pravilno drkati, erekcija, bez sumnje, moe doi kao rezultat isto mehanike radnje: biografi prostitutki mogli bi mi verovatno dati objanjenja o
ovome, ali pri sebi sam imao samo Raspravu o pozitivnom duhu. Dok sam prelistavao
poglavlje s podnaslovom Populacio- na politika, koja je uvek i drutvena, mora postati,
pre svega, moralna", spazio sam jednu Nemicu; bila je ba onakva kakva, zamiljamo,
Nemica treba da bude: duga plava kosa, plave oi, dopadljivo i vrsto te- lo, velike grudi.
Taj fiziki tip je vrlo privlaan: problem je samo to privlanost ne traje dugo, im se prede
trideseta, moraju se tu preduzeti dodatni radovi: liposukcija, silikoni, zatezanje; meutim,
zasad je sve jo dobro, bila je istinski uzbudljiva, njen kavaljer ima sree. Pitao sam se da
li ona plaa isto koliko i Engleskinje, da li postoji jedinstvena tarifa i za mukarce i za
ene; i tu bi opet trebalo istraivati, propitivati. Bilo je to ve suvie zamorno za mene,
odluio sam da se popnem u svoju sobu. Poruio sam koktel, pijuckao sam lagano na
balkonu. Valeri se sunala, kvasila se s vremena na vreme u bazenu; kad sam hteo da
uem, da se opruim, video sam da je zapoela razgovor s Nemicom.
Oko est se popela da me potrai. Ja sam bio zaspao na polovini svoje knjige. Skinula
je kupai kostim, istuirala se i dola k meni, uvijena u pekir; kosa joj je bila pomalo
vlana.
Rei e sad da je to moja opsesija, ali pitala sam Nemicu ta to crnci imaju to belci
nemaju. Istina je zapanjujua: bele ene vie vole da spavaju s Afrikancima, beli ljudi s
Azijatkinjama. Moram da saznam zato, to je vano za moj posao."
Ima i belaca koji vole crnkinje",, primetio sam.
To je redi sluaj; seksualni turizam je mnogo manje razvijen u Africi nego u Aziji.
Turizam uopte, iskreno reeno."
ta ti je odgovorila?"
Klasina pria: crnci su oputeni, muevni, imaju dara za uivanje; znaju da se
zabavljaju a da ne izgube glavu, s njima nema problema."
Odgovor mlade Nemice bio je svakako banalan, ali je ipak naznaavao konture jedne
adekvatne teorije: u sutini, belci su bili inhibirani crnci, koji su hteli da pronau izgubljenu
seksualnu nevinost. Oigledno, time se nije mogla objasniti misteriozna privlanost koju
imaju azijske ene, kao ni seksualni presti koji su uivali, prema svim svedoenjima,
belci u crnoj Africi. Poeo sam tada da sklapam osnove jedne komplikova- ne i, uostalom,
sumnjive teorije: ukratko, belci su ele- li da pocrne i da naue plesove crnaca; crnci su
prieljkivali da posvetle kou i da isprave kosu. Celokupno oveanstvo instinktivno tei
ka meanju, sveoptem stapanju, a to se ini najee pomou elementarnog sredstva,
kao to je seksualnost. Jedini koji je, meutim, taj proces doterao do kraja, bio je Majki
Dek- son: on vie nije ni crn ni beo, ni mlad ni star; nije ak, u izvesnom smislu, ni
mukarac ni ena. Niko ne moe da stvarno zamisli njegov intimni ivot; shvativi koje su
prosene karakteristike oveanstva, on se do- setio kako da ih prevlada. Eto zato se on
mogao smatrati zvezdom i, ak, najveom - u stvarnosti, prvom zvezdom u svetskoj
istoriji. Svi ostali - Rudolf Valentino, Greta Garbo, Marlen Ditrih, Merilin Monro, Dejms
Din, Hemfri Bogart - mogli su najvie biti smatrani talentovanim umetnicima, oni su samo
podraavali ljudske sudbine, davali im estetizovanu formu; Majki Dekson je prvi pokuao
da ode korak dalje.

89

Bila je to zavodljiva teorija, i Valeri me s panjom sluala; ja sam, meutim, nisam bio
u nju stvarno ubeen. Da li je iz toga trebalo zakljuiti da e prvi cyborg, prva osoba koja
bude prihvatila da joj se u mozak ugrade elementi vetake inteligencije, postati odmah,
samim tim, i zvezda? Verovatno, da; ali to nije imalo bogzna kakve veze s naom temom.
Majki Dekson mogao je da bude zvezda kol'ko 'oe, on svakako nije bio seksualni
simbol. Ukoliko se eli masovno turistiko pomeranje, kojim bi se isplatila ogromna
investiranja, treba se ve ovog trena okrenuti elementarnijim silama privlaenja.
Malo kasnije, Zan-Iv i ostali iz grupe vratili su se iz obilaska grada. Lokalni istorijski
muzej bio je uglavnom posveen obiajima Tainosa, prvih stanovnika regiona. Izgleda da
su oni vodili miran ivot, koji se sastojao od zemljoradnje i lova; sukoba sa sused- nim
plemenima gotovo da nije bilo; Spanci su bez ikakvih tekoa mogli da istrebe ta bia,
slabo pripremljena za borbu. Danas od njih vie nita nije ostalo, sem nekoliko neznatnih
genetskih odlika u fizikom izgledu pojedinaca; njihova kultura se izgubila, moglo bi se
ak rei da uopte nije ni postojala. Na nekim crteima koje su nacrtali svetenici,
pokuavajui - esto uzalud - da domorocima priblie poruke Jevane- lja, Tainosi su
prikazani kako oru, ili kako se bave pripremanjem hrane oko ognjita; ene golih grudi
dojile su decu. Sve to odavalo je utisak ako ne raja, ono bar usporene istorije; dolazak
Spanaca osetno je ubrzao stvari. Posle klasinih sukoba izmeu kolonijalnih sila, koje su
tu nekada imale premo, Kuba je postala nezavisna 1898, da bi odmah zatim prela pod
ameriku dominaciju. Poetkom 199, posle viegodinjeg graanskog rata,
revolucionarne snage koje je vodio Fidel Kastro nadvladale su regularnu armiju
primoravi Batistu da pobegne. Zbog podele na dva bloka, koja je tada nametnuta elom
svetu, Kuba je ubrzo morala da se priblii sovjetskom bloku, i uvede reim marksistikog
tipa. Lien logistike podrke posle pada Sovjetskog Saveza, ovaj reim je danas na
izdisaju. Valeri je navukla kratku suknju, sa prorezom sa strane, i kratak gornji deo od
crne ipke; imali smo vremena da popijemo koktel pre veere.
Svi su se bili okupili oko bazena i posmatrali sunce kako zalazi nad zalivom. U blizini
obale, olupinu nekog teretnjaka lagano je hvatala ra. Drugi brodovi, manji, plutali su na
vodi, gotovo nepomini; sve to je raalo snano oseanje naputenosti. Sa gradskih ulica, tamo odozdo, nisu dopirali nikakvi glasovi; nekoliko kandelabara palilo se oklevajui.
Za Zan-Ivovim stolom bio je neki ovek od ezdesetak godina, mravog i iznurenog lica,
sirotinjskog izgleda; i drugi, znatno i mladi, od trideset godina najvie, u kome sam prepoznao upravnika hotela. Primetio sam ga nekoliko puta tokom popodneva, kako se
nervozno vrti izmeu sttilova trei od jednog do drugog, da bi proverio da liau svi
poslueni; na licu mu je bio izraz stalne zabrinutosti, bez veze sa bilo kakvim stvarnim
uzrokom, ^ftttevi nas kako prilazimo, ivahno je ustao, privukao i&ve stolice, dozvao
kelnera, proverio da li nam je ovaj totimah priao; zatim se uputio ka kuhinji. Stariji ovek
j,ssa svoje strane, bacao razoarane poglede na bazen, ina jparove koji su se smetali
za stolove, i, po svemu sudei, na svet u celini. Siroti kubanski narod..." izgovorio je
posle dueg utanja. Nemaju vie nita da prodaju, sem svojih tela." an-Iv nam je
objasnio da on ivi odmah tu, u blizini, i da je otac upravnika hotela. Uestvovao je u
revoluciji, pre vie od etrdeset godina, bio je u prvim redovima onih koji su se pridruili
kastristikoj pobuni. Posle rata, radio je u fabrici nikla u Moi - prvo kao radnik, onda kao
predrad- nik, i konano, poto su ga poslali na univerzitet, kao inenjer. Upravo njegov
status heroja revolucije omoguio je njegovom sinu da dobije znaajno mesto u turistikoj
privredi.

Promaili smo", rekao je muklim glasom, i zasluili smo poraz. Imali smo izuzetne
rukovodioce, izvanredne ljude, idealiste, koji su dobro domovine stavljali iznad linih
interesa. Seam se commandante Ce Gevare onog dana kad je doao da otvori fabriku
za preradu kakaoa u naem gradu; i sad vidim njegovo lice, hrabro, poteno. Niko nikada
nije mogao da kae da se commandante obogatio, da je izvukao kakvu korist - ni za sebe
ni za svoju porodicu. To nije bio sluaj ni sa Kamilom Sjenfuegosom, ni sa jednim od
naih revolucionarnih voda, pa ni sa Fidelom; Fidel voli mo, to je izvesno, eli da sve dri
na oku, ali i on je nekoristoljubiv, nema grandiozna imanja, ni raune u vajcarskoj.
Dakle, e je bio tu, otvorio je fabriku, odrao govor u kojem je pozvao kubanski narod da
dobije i mirnu bitku, u proizvodnji, posle oruane bitke u borbi za nezavisnost; bilo je to
malo pre nego to e otii u Kongo. Mi smo zaista mogli da dobijemo tu bitku. Ovo ovde je
bogat kraj, zemlja je plodna i, kad se obilno zaliva, sve raste po elji: lcafa, kakao,
eerna trska, svakovrsno egzotino voe. Nedra zemlje prepuna su nikla. Imali smo
najmoderniju fabriku okolade, sagraenu uz rusku pomo. Posle est meseci,
proizvodnja je opala za polovinu: svi radnici krali su okoladu, sirovu ili u tablama, nosili je
porodicama,
prodavali strancima. A isto je bilo u svim drugim fabrikama, u celoj zemlji. Kad nisu
uspevali da togod ukradu, radnici su radili loe, ostavljali posao, stalno bili bolesni,
odsustvovali zbog najbeznaajnijih povoda. Proveo sam godine pokuavajui da im
objasnim, da ih uverim da se malo vie potrude u interesu zemlje: doiveo sam samo
razoaranje i poraz."
Zautao je; ostatak dana lebdeo je iznad Junkve, planine sa misteriozno zaseenim
vrhom, u obliku stola, koji je dominirao iznad breuljaka i koji je, davno, onako silno
impresionirao Kristifora Kolumba. Zveckanje pribora za jelo doprlo je iz trpezarije. Sta je
to to moe da natera ljudska bia da obavljaju dosadne i mune poslove? To mi se sad
uinilo kao jedino politiko pitanje koje vredi postaviti. Svedoenje starog radnika bilo je
optuujue, nemilosrdno: po njegovom miljenju, to je bila jedino potreba za novcem; u
svakom sluaju, revolucija je doivela poraz u stvaranju novog oveka, koji bi bio
spreman da radi za dobrobit svih. Stoga je, kao i sva drutva, i kubansko drutvo bilo
samo marljivo pripremljena obmana, doneta s ciljem da se nekima omogui da izbegnu
dosadne i mune poslove. Poto obmana nije uspela, niko vie nije bio lakove- ran, nikog
vie nije odravala nada da e jednog dana uivati u zajednikom radu. Rezultat toga je
bio da nita vie nije funkcionisalo, niko nije radio niti bilo ta proizvodio, i kubansko
drutvo je postalo neposobno da osigura preivljavanje svojih pripadnika.
Izletnici su poustajali, poli ka stolovima. Oajniki sam smiljao neto optimistino da
kaem starcu, neku poruku neodreene nade; ali ne, nita se nije moglo nai; ba kao to
je on gorko predoseao, Kuba e uskoro ponovo postati kapitalistika i od revolucionarnih
nadanja, koja su jo mogla iveti u njemu, nee ostati nita - osim oseanja poraza,
beskorisnosti i sramote. Njegov primer niko nee ni pamtiti s potovanjem, niti slediti, on
e za budue generacije moda biti i predmet gaenja. Ispada da se borio, zatim radio,
celog svog ivota, grubo reeno - nizata.
Tokom obroka poprilino sam pio, i na kraju bio dobro nacvrckan. Valeri me je gledala
s blagom zabrinutou. Igraice salse pripremale su se za nastup, odevene u plisirane
suknje, raznobojne pripijene kostime. Smestili smo se na terasi. Znao sam ta otprilike
elim da kaem an-Ivu, samo nisam bio siguran da je momenat dobro odabran. Oseao

91

sam da je pomalo smeten, ali ipak oputen. Poruio sam svoj po- slednji koktel, zapalio
cigaru pre nego to u mu se obratiti.
eli li stvarno da nae novu formulu koja bi omoguila da se spasu hoteli klupskog
tipa?"
Naravno, zbog toga sam ovde."
Predloi onda jedan klub gde ljudi mogu da se tucaju. To je, pre svega ostalog, ono
to im nedostaje. Da na godinjim odmorima nemaju male avanture, odlazili bi
nezadovoljni. Oni se ne usuuju da to priznaju, moda nisu ni svesni toga; ali, sledei put,
pro- menie agenciju."
Mogu oni da se tucaju, ak je sve napravljeno da bi ih na to podsticalo, to i jeste
princip kluba; a zato to ne rade, pojma nemam."
Odbacio sam ovu primedbu jednim pokretom ruke. Ni ja ne znam zato je tako, ali
nije to problem; ne vredi sad istraivati uzroke nekog fenomena, ak i ako pretpostavimo
da pojava ima nekog smisla. Moralo se sigurno dogoditi neto zbog ega Zapadnjaci vie
ne uspevaju da spavaju zajedno. Moda je to u vezi sa narcizmom, s prejakim oseanjem
individualnosti, sa kultom uspeha, nije vano. injenica je da posle dvadeset pete ili
tridesete godine ljudi imaju mnogo muke da steknu nova seksualna poznanstva a,
istovremeno, za tim stalno oseaju potrebu, i ta potreba vrlo sporo iezava. Tako oni
provode trideset godina svog ivota, gotovo celo svoje zrelo doba, u stanju stalne
oskudice."
Usred alkoholiarskog nalivanja, neposredno pre nego to poblesavi, ovek ponekad
prolazi kroz trenutke najotrije lucidnosti. Opadanje seksualnosti na Zapadu je, bez
sumnje krupan socioloki fenomen, koji je uzaludno objanjavati tim i tim individualnim
psi- holoim faktorom; obraajui se Zan-Ivu postao sam, meutim, svestan da je upravo
on savreni primer za moju tezu, i to je bilo vrlo neprijatno. Ne samo to vie nije jebao,
to vie nije imao vremena da to pokuava, ve nije imao ni stvarne elje za tim. I to je
bilo jo gore, oseao je kako mu se taj vitalni gubitak utiskuje u telo, poinjao je da oko
sebe iri zadah smrti. Ipak", primetio je posle dueg oklevanja, uo sam da svingerski
klubovi imaju izvesnog uspeha."
Ne, upravo to se sve manje i manje trai. Mnogo se takvih klubova otvara ali se vrlo
brzo i zatvaraju, jer nema klijenata. Zapravo, postoje samo dva kluba koja su se odrala u
Parizu, Kris i Manu" i KK", pa i oni su puni samo subotom uvee: za grad od deset
miliona stanovnika to je malo, i mnogo manje nego poetkom devedesetih godina.
Svingerski klubovi su simpatini kao formula, ali su sve vie demodirani, zato to ljudi vie
ne ele bilo ta da razmenjuju, to ne odgovara modernom mentalitetu. Po mom miljenju,
razmena parova danas ima ansi da preivi koliko je ansi imao auto-stop sedamdesetih.
Jedino to stvarno odgovara duhu ovog vremena je sado/mazo." U tom trenutku Valeri
me je preplaeno pogledala i utnula me u cevanicu. To me je iznenadilo, trebalo mi je
nekoliko sekundi da shvatim: ne, oigledno, neu priati o Odri; uputio sam joj mali
umirujui znak glavom. Zan-Iv nije primetio ovaj prekid.
Znai", nastavio sam, s jedne strane ima vie miliona Zapadnjaka koji poseduju sve
to ele, osim to vie ne uspevaju da nadu seksualno zadovoljstvo: oni ga trae, trae ga
bez prestanka, ali ne nalaze nita, i zbog toga su nezadovoljni, do sri. S druge strane,
ima vie milijardi pojedinaca koji nemaju nita, koji crkavaju od gladi, koji umiru mladi,
koji ive u odvratnim uslovima i koji nemaju vie nita da prodaju 1 sem svog tela i svoje
neoteene seksualnosti. To je prosto, zaista prosto da se razume: to je idealna situacija

9K

za razmenjivanje. Lova koja se tu moe pokupiti je skoro nezamisliva: vie nego u

informatici, vie nego u biotehnologiji, vie nego u industriji medija; nema nijedne
privredne grane koja bi se s time mogla porediti."
Zan-Iv nije nita odgovorio; u tom trenutku orkestar krenu s prvom melodijom. Igraice
su bile lepe i nasmejane, njihove plisirane suknje su se vrtele, obilato otkrivajui
preplanule butine; savreno su ilustro- vale moje izlaganje. Mislio sam da i nee nita
rei, da e prosto progutati tu ideju. Meutim, pet minuta kasnije, on je prihvatio temu:
Na muslimanske zemlje nikako ne bi mogao da se primeni taj tvoj sistem..."
Nema problema, njih prepusti Eldorador otkriima. Moe ak da se opredeli za jo
tvrdu formulu, uz trekking* i ekoloka iskustva, neto kao survivor, preivljavanje, u
krajnjoj meri, to bi mogao da nazo- ve Eldorador avantura: to e se dobro prodavati u
Francuskoj i u anglosaksonskim zemljama. Naprotiv, klubovi sa seksi orijentacijom mogli
bi dobro ii u mediteranskim zemljama i u Nemakoj."
Ovaj put se iskreno nasmejao: Trebalo je da pree u svet biznisa..." rekao mi je
poluozbiljno. Ima ideja..."
Da, ideja..." U glavi mi se pomalo vrtelo, nisam vie uspevao da razaznajem igraice;
ispio sam koktel, naiskap. Imam ideje, moda, ali sam nesposoban da
i Trekking (engl.) - planinarenje po slabo prohodnim predelima (prim. prev.).
zaronim u eksploatacionu raunicu, da napravim predraune budeta. Ideje svakako
imam."
Ne seam se ba dobro nastavka te veeri, mora biti da sam zaspao. Kad sam se
probudio, nalazio sam se u svom krevetu; Valeri, ispruena gola pored mene,
ravnomerno je disala. Probudio sam je pokrenuvi se da dohvatim cigarete.
Bio si dobro natreskan sino."
Da, ali ono to sam rekao Zan-Ivu bilo je ozbiljno."
ini mi se da je on to tako i prihvatio." Milovala mi je trbuh vrhovima prstiju. Sem
toga, verujem da si u pravu. Sa seksualnim slobodama na Zapadu je svreno."
Zna li zato?"
Ne..." oklevala je, zatim je ponovila, ne, pravo govorei, zaista ne znam."
Zapalio sam cigaretu, zavalio se na jastuke i rekao: Sisaj mi ga." Pogledala me
iznenaeno, ali je spustila ruku na moja muda, primakla usne. Eto!" uzviknuo sam
trijumfalno. Prekinula je, iznenaeno me pogledavi. Vidi, rekao sam ti: 'Sisaj mi ga!' i ti
mi sisa. A priori, a nisi imala elju."
Dobro, nisam ovoga trenutka, ali to mi ini zadovoljstvo."
Ba to je ono to zauuje kod tebe: ti voli da priinjava zadovoljstvo. Ponuditi
svoje telo kao predmet naslade, priinjavati besplatno zadovoljstvo: eto ta Zapadnjaci
vie ne umeju da rade. Oni su potpuno izgubili smisao da nekom neto daruju. Daba im
to se trude, oni vie nikada nee uspeti da seks osete kao neto prirodno. Ne samo to
se stide sopstvenog tela, koje nije na visini porno standarda, ve, iz istih razloga, ne
oseaju pravu privlanost ni prema telu drugog. Nemogue je da se ljubav vodi bez
izvesnog podavanja, bez prihvatanja, makar privremeno, izvesnog stanja zavisnosti i
slabosti. Sentimentalni zanos i seksualna opsesija imaju isto poreklo, oboje proistiu iz
deliminog zaboravljanja sebe samog; to nije oblast u kojoj se neko moe dokazati a da
pri tom ne izgubi sebe. Mi smo postali hladni, racionalni, izuzetno sve- sni svojih
pojedinanih egzistencija i svojih prava; elimo da, pre svega, izbegnemo otuenje i
zavisnost; s druge strane, opsednuti smo zdravljem i higijenom: to nisu ba idealni uslovi

za voenje ljubavi. U taki u kojoj se nalazimo, profesionalizacija seksualnosti na Zapadu

je postala neizbena. Naravno, postoji i sado- mazohizam. To je isto cerebralni
univerzum, sa preciznim pravilima, uz prethodni sporazum. Mazohisti su zainteresovani
samo za svoje sopstvene osete, oni pokuavaju da vide dokle mogu ii u bolu, pomalo
kao sportisti koji idu do krajnjih granica. Sadisti su neto drugo, mada i oni, u svakom
sluaju, idu to je mogue dalje. Oni imaju elju za unitenjem: kad bi mogli da ranjavaju
ili ubijaju, oni bi to i radili.
Nemam elju ak ni da mislim na to", ree ona zadrhtavi, to mi se stvarno gadi."
Zato to si ti ostala seksualno animalna. Ti si normalna, u stvari, ne lii mnogo na
ene iz zapadnog sveta. Organizovani sado/mazo, sa svojim pravilima, privlai samo
kultivisane, cerebralne ljude, za koje je seks izgubio svaku privlanost. Za sve ostale
postoji vie od jednog reenja: porno proizvodi, seks sa profesionalkama, i - ukoliko se
eli pravi seks - zemlje treeg sveta."
Dobro..." nasmeila se. Mogu li ipak nastaviti da ti sisam?"
Zabacio sam se na jastuke i prepustio. Bio sam maglovito svestan, u tom trenutku, da
sam izmislio neto na ekonomskom planu; bio sam siguran da sam u pravu, procenjivao
sam da potencijalna klijentela moe biti osamdeset odsto odraslih Zapadnjaka, ali znao
sam i da je ljudima, zaudo, ponekad teko da prihvate jednostavne ideje.
Dorukovali smo na terasi, pored bazena. Ba kad sam dovravao kafu, spazih
Zan-Iva kako izlazi iz sobe u drutvu neke devojke, u kojoj sam prepoznao jednu od
sinonih igraica. Bila je to visoka crnkinja, dugakih i vitkih nogu, koja nije mogla imati
vie od dvadeset godina. Njemu je u jednom trenutku bilo neprijatno, zatim je krenuo ka
naem stolu i, s poluo- smehom na licu, predstavio nam Andelinu.
Razmiljao sam o tvojoj ideji", rekao je bez oko- lienja. Ono to me malo plai jeste
reakcija feministkinja."
Bie i ena medu klijentima", dobaci Valeri.
Misli?"
O, da, ak sam sigurna..." ree ona pomalo ironino. Pogledaj samo oko sebe."
On baci pogled na stolove oko bazena: i stvarno, bilo je tu ne tako malo samih ena,
kojima su drutvo pravili Kubanci - bilo ih je skoro isto koliko i usamljenih mukaraca u
slinoj situaciji. Upitao je Andelinu neto na panskom, onda nam preveo njen odgovor:
Ve tri godine, otkako je postala jinetera, ona ima najvie italijanskih i panskih
muterija, i misli da je to zato to je crnkinja; Nemci i Anglosaksonci se zadovoljavaju
devojkama latinskog tipa, za njih je ve to dovoljno egzotino. Ima mnogo prijatelja
jineterosa oni imaju veinom engleske i amerike klijentkinje, s izuzetkom poneke
Nemice."
Progutao je gutljaj kafe, razmiljao trenutak:
Kako emo nazvati klub? Treba nam neto jasno izazovno, sasvim razliito od
Eldorador avanture, ali ipak ne suvie izriito."
Mislila sam na Eldorador Afrodita", ree Vale^;.
Afrodita..." ponavljao je tu re zamiljeno. To nije loe; zvui manje vulgarno od
'Venus'. Erotino, kultivisano, pomalo egzotino; da, veoma mi se svia."
Sat kasnije otputovali smo u Gvardalavaku. Na nekoliko metara ispred autobusa,
Zan-Iv se oprostio od jinetere; delovao je pomalo tuno. Kad se popeo u vozilo, primetio
sam da studentski par baca na njega neprijateljske poglede; trgovac vinom, naprotiv, drao se kao da ga se to uopte ne tie.

Povratak je bio prilino sumoran. Naravno, ekalo nas je jo ronjenje, vee karioka,
gaanje iz luka; miii su nam se zamarali, zatim smo se oputali, san je brzo dolazio.
Nije mi nita ostalo u seanju na po- slednje dane boravka, osim da je jastog bio kao od
gume, a groblje koje smo posetili razoaravaj ue. Bio je tu, meutim, grob Hozea Martija,
oca domovine, pe- snika, politiara, polemiara, mislioca. Na jednom bareljefu bio je
predstavljen s velikim brkovima. Njegov sarkofag, posut cveem, nalazio se na dnu
krune rake, na ijim su stranama bile ugravirane njegove najpoznatije misli - o
nacionalnoj nezavisnosti, o otporu tiraniji, o oseanju pravde. Uprkos tome, nije se imao
utisak da njegov duh ivi nad tim mestom; jadni o- vek bio je, prosto reeno, potpuno
mrtav. Kad ovo kaem, ne mislim da je bio neki antipatian mrtvac; neko bi ak poeleo
da ga upozna, bio spreman da podvrgne ironiji njegov ozbiljni, pomalo uskogrudi
humanizam; ali to nije bilo mogue, on se, po svemu sudei, sasvim ukopao u prolost.
Da li bi mogao ponovo ustati, naelektrisati zemlju, povesti je ka novom duhovnom
napretku? Nije se moglo zamisliti nita slino. Sve u svemu, bio je to prizor jednog tunog
poraza, a takva su, uostalom, sva republikanska groblja. Bio je to, sve u svemu, pomalo
zbunjujui zakljuak da su katolici jedini u stanju da smrt obelee na najprimereniji nain.
Sredstva kojima se koriste da bi smrt uinili velianstvenom i dirljivom, sastoje se jednostavno u tome da se ona negira - neubedljivim argumentima, dodue. Ovde su, u
odsustvu vaskrslog Hrista, bile iskoriene nimfe, obanice, neto malo ogoljenih
zadnjica. Bilo kako bilo, nije se moglo zamisliti da se siroti Hoze Marti sad provodi na
rajskim poljima; sticao se, mnogo vie, utisak da se zaglibio u pepelu vene dosade.
Malo smo spavali u avionu. Sutradan po povratku sastali smo se u Zan-Ivovoj
kancelariji. U seanju na taj dan ostala mi je samo atmosfera vesele arolije, dosta udne
i retke u tom ogromnom pustom zdanju. Tri hiljade osoba radilo je u njemu tokom
sedmice, a te subote bilo nas je samo troje, izuzimajui ekipu uvara. Sasvim blizu
zgrade, na poploanom platou trgovinskog centra Evri, obraunavale su se dve suparnike bande, napadajui se uzajamno mesarskim noevima, palicama za bezbol i
bombama sa sumpornom kiselinom; uvee je prebrojano sedmoro mrtvih, medu kojima
dvoje prolaznika i jedan pripadnik slube bezbednosti. Dogaaj je naveliko komentarisan
na radiju i na nacionalnoj televiziji; ali u onom trenutku mi nita o tome nismo znali. U
stanju pomalo irealnog uzbuenja, pravili smo programsku platformu za podelu sveta.
Ideje koje sam iznosio mogle bi, moda, za posledicu imati investiranje miliona franaka, ili
zapoljavanje stotina ljudi; za mene je to bilo zaista novo i omamljujue. Gotovo sam
buncao celo to poslepodne, ali an-Iv me je sluao paljivo. Bio je ubeen, poverio se
kasnije Valeri, da u eksplodirati ako pokuaju da me zauzdaju, mada, istinu govorei, ja
sam unosio kreativnu notu a njemu je preostajalo da odluuje; eto kako je on gledao na
stvar.
Sluaj arapskih zemalja bio je brzo reen. Imajui u vidu njihovu bezumnu religiju, bilo
kakva aktivnost seksualnog tipa odmah je iskljuena. Turisti koji bi se opredelili za te
zemlje imali su se zadovoljiti sumnjivim avanturistikim doivljajima. U svakom sluaju,
an-Iv je odluio da proda Agadir, Monastir i erbu, suvie gubitnika odredita. Ostale
su tamo dve desti- nacije koje su eventualno mogle biti svrstane u rubriku avantura".
Tako bi korisnici godinjeg odmora u Marakeu mogli malo jahati kamile, a oni u Sarm-eleiku mogli bi posmatrati crvene ribice, ili praviti izlete po Sinaju, do mesta sa
samogoruim grmom, tamo gde je Mojsije odlepio", prema slikovitom opisu jednog
Egipanina koga sam upoznao pre tri godine, tokom izleta na felukama* po Dolini

9

kraljeva. Naravno!" uzvikivao je on u zanosu, postoji tamo impresivna gomila kamenja...

Ali od toga do zakljuka o jednom jedinstvenom Bogu!..." Izgledalo je da taj ovek,
inteligentan i esto zabavan, gaji simpatije prema meni, bez sumnje zato to sam bio
jedini Francuz u grupi, a on je, iz neodreenih, kulturnih ili sentimentalnih razloga,
negovao neku staru strast - iskreno govorei, uglavnom teorijsku - prema Francuskoj.
Izabravi me za predmet svog zanimanja, on je i bukvalno spasavao moj odmor. Imao je
pedesetak godina, uvek besprekorno odeven, izrazito maslina- stog tena, s briima. Po
zanimanju biohemiar, emigrirao je u Englesku posle zavrenih studija, i briljantno uspeo
u oblasti genetskog inenjeringa. Dok je bio u poseti svojoj rodnoj zemlji, prema kojoj,
tvrdio je,
* Feluka - vrsta brodia na Nilu (prim. prev.).
gaji netaknuta oseanja, nalazio je, meutim, samo veoma teke rei da bi opisao islam.
Egipani nisu bili Arapi! - iznad svega mu je bilo stalo da me u to ube- di. Kad samo
pomislim ta je ova zemlja sve izume- la!...tt uzvikivao je obuhvatajui irokim pokretom
ruke dolinu Nila. Arhitekturu, astronomiju, matematiku, agrikulturu, medicinu..." (Malo je
preteri- vao, ali bio je to Istonjak, i bilo mu je potrebno da me to pre ubedi.) Otkako se
pojavio islam - nita. Apsolutno intelektualno nitavilo, totalna praznina. Postali smo
zemlja valjivih prosjaka. Prosjaci puni va- iju, eto ta smo mi. Olo, olo!..." (Odbio je,
besnim pokretom, nekolicinu klinaca koji su prili da isprose neki novi.) Treba da se
setite, cher monsieur (govorio je teno pet jezika: francuski, nemaki, engleski, panski,
ruski), da je islam roen usred pustinje, medu korpionima, kamilama i divljim zverima
svake fe- le. Znate li kako ja zovem muslimane? Bednici iz Sa- hare. Eto jedinog naziva
koji zasluuju! Verujete li vi da bi se islam mogao roditi u nekoj ovako divnoj oblasti
(ponovo je pokazao na dolinu Nila, s istinskim ushienjem). Ne, monsieur. Islam se
mogao roditi samo u glupavoj pustinji, meu prljavim beduinima, koji nemaju ta drugo da
rade - izvinite me na izrazu! - sem da guze svoje kamile. Sto se jedna religija vie
pribliava monoteizmu - razmislite dobro o tome, cher monsieur - to je nehumanija i
okrutnija; a islam, u poreenju sa svim ostalim religijama, namee najradikalniji
monoteizam. Od svoga nastanka on je obele- en neprekidnim nizom osvajakih ratova i
masovnih ubistava; sve dok on bude postojao, sloga nee moi vladati u svetu. Nikad,
tavie, na muslimanskoj zemlji, inteligencija i talenat nee nai svoje mesto; ako je i bilo
arapskih matematiara, pesnika, naunika, to je bilo onda kad su izgubili veru. Ve pri
prvom itanju Kurana nemogue je ne biti zateen bednim okvirom tautologije koja
karakterie ovo delo: 'Nema drugog Boga do samog Boga', itd. Sa tim, sloiete se, ne
moe se otii daleko. Daleko od toga da predstavlja pokuaj apstrakcije, kao to se esto
uje, prelazak na monoteizam je samo put ka zaglupljivanju. Primetiete da se
katolianstvo, suptilna religija, koju ja potujem, brzo udaljila od monoteizma koji mu je
nametala poetna doktrina. Preko dogme o Trojstvu, kulta Device i svetaca, preko
priznavanja uloge paklenih sila i zadivljujuih slika anela, katolianstvo je, malo-pomalo,
obnovilo autentini politeizam; samo pod tim okolnostima ono je moglo prekriti zemlju
bezbrojnim umetnikim divotama. Jedan jedini bog! Kakva besmislica! Kakva nehumana
i zloinaka besmislica! Jedan kameni bog, cher monsieur, krvoloni i ljubomorni bog koji
nije trebalo nikada da pree granice Sinaja. Koliko je naa egipatska religija, kad se samo
pomisli, bila dublja, humanija i mudrija... A nae ene! Kako su nae ene bile lepe! Setite se Kleopatre, koja je oarala velikog Cezara. A gledajte ta je danas ostalo...
(Pokazao je na dve za- braene ene koje su se s mukom kretale prtei zaveljaje s

96

robom.) Kamare. Kamare bezoblinog sala koje se krije pod krpetinama. im se udaju,
one misle samo na to kako e da jedu i ire se, ire, ire..." (Lice mu se nabralo u
izraajnu grimasu & la Luj de Fin.) Ne, verujte mi, dragi gospodine, pustinja raa samo
neuravnoteene tipove i kretene. U vaoj plemenitoj zapadnoj kulturi, koju potujem,
moete li da mi nabrojite one koje je privlaila pustinja? Jedino pedere, avanturiste i
podlace. Kao to je onaj smeni pukovnik Lorens, dekadentni homoseksualac, patetini
pozer. Kao va odvratni Anri de Monfred, spreman na sve kompromise, beskrupulozni
vercer. Nita veliko ni otmeno, nita plemenito ni zdravo; nita to bi moglo unaprediti
oveanstvo, niti ga izdii iznad njega samog."
Dobro, avantura u Egiptu..." zakljuio je sumorno Zan-Iv. Izvinjavao se to prekida
moje pripoveda- nje, ali trebalo je prei na sluaj Kenije. Teak sluaj. U iskuenju sam
da je ukljuim pod odrednicu Avantura", predloio je nakon razgledanja svoje
dokumentacije.
To je teta", uzdahnula je Valeri, ene u Keniji su dobre."
Kako ti to zna?"
U stvari, ne samo u Keniji, u Africi uopte."
Da, ali ena ima svuda. U Keniji ipak ima i no- soroge, zebe, gnue, slonove i bivole.
Ja predlaem da stavimo Senegal i Obalu Slonovae u program Afrodita, a da Keniju
ostavimo pod naznakom Avantura. Povrh svega, to je biva engleska kolonija, a to je lo
erotski imid; to se tie avanture, u redu je."
Dobro miriu ene iz Obale Slonovae..." dodao sam sanjarski.
ta hoe time da kae?"
Da miriu na seks."
Da..." mahinalno je grickao svoj marker. To bi moglo nai mesta na reklamnoj poruci:
'Obala Slonovae, obala mirisa'. S oznojenom devojkom, pomalo razuzdanom, ode
venom u panj* na ilustraciji. Treba to pribeleiti."
,J goli robovi proeti mirisima... Bodlerovi stihovi, ija su prava sad prela u javno
vlasnitvo."
To nee proi."
Pretpostavljam."
Ostale afrike zemlje predstavljale su manji problem. S Afrikancima, uostalom",
primetio je Zan-Iv, nikada nema problema. Oni se tucaju i besplatno; treba samo
pripremiti dovoljno prezervativa u klubo
* arena pamuna tkanina koju afrike ene obavijaju oko struka, umesto suknje
(prim. prev.).
vima, to je sve; kad je zatita u pitanju, oni su ponekad malo tvrdoglavi." Podvukao je dva
puta predvide- ti prezervative u svom notesu.
Sluaj Tenerife nas je zaokupljao jo manje vremena. Ta destinacija je davala
prosene rezultate, ali je bila, po recima Zan-Iva, strateki vana za anglosaksonsko
trite. Pod avanturu se lako mogao podvesti uspon na vrh Teide i izlet hidrogliserom u
Lan- zarot. Hotelska struktura bila je korektna, ulivala je poverenje.
Doli smo tako do dva kluba koji bi trebalo da predstavljaju glavne adute lanca: Boka
ika u San Do- mingu, i Gvardalavaka na Kubi. Mogli bismo predvi- deti king sie
krevete", predlagala je Valeri. Odobreno", odgovorio je odmah Zan-Iv. Privatni dakuzi u
apartmanima", predloio sam ja. Ne", odluio je on, ostaemo na prosenom

9x

standardu." Sve je trebalo da tee prirodno, bez ustezanja i sumnje; ostalo je da se s

lokalnim seoskim upraviteljima razgovara o ujednaavanju tarife lokalne prostitucije.
Napravili smo kratku pauzu za ruak. U istom tom trenutku, na manje od kilometar od
nas, dva ma- loletnika iz naselja Kurtilijer razbijala su glavu jednom ezdesetogodinjaku,
bezbol palicom. Za predjelo sam naruio skue u belom vinu.
Da li ste planirali neto za Tajland?" upitao sam.
Da, imamo jedan hotel u izgradnji, u Krabi. To je nova pomodna destinacija, odmah
posle Fikea. Mogli bi se ubrzati radovi, da sve bude spremno prvog januara: bilo bi dobro
da se tamo napravi velika sveana promocija."
Posvetili smo celo poslepodne razmatranju razliitih novih elemenata, da se omogui
to bolje funkcio- nisanje klubova Afrodita. Centralna taka, naravno, bila je dozvola
pristupa lokalnim prostitutkama, mukim i enskim. Nije bilo govora, u ovim planovima,
angaovanju dece; najbolje bi svakako bilo da se ulazak u klubove i zabrani osobama
mladim od esnaest godina. Otroumna zamisao, koju je predloila Va- leri, sastojala se
u tome da se kao osnovna tarifa u katalogu navede cena sobe za jednu osobu, a da se
odobrava popust od deset odsto na sobe koje dele parovi: time se, najkrae reeno^
naglavake okretao uobiajeni nain prezentacije. Cini mi se da sam ja predloio da se
obavezno istakne i politika gay friendly i da se proire glasine kako se poseta homoseksualaca klubovima poveala za dvadeset odsto: ovakva vrsta informacije bila je, u
principu, dovoljna da oni zaista ponu da dolaze. Na osmiljavanju kljunog slogana u
reklamnoj kampanji zadrali smo se mnogo due. Zan-Iv je pronaao osnovnu, efikasnu
formulu: Odmor je zato da se rasturi"; ali na kraju sam ja pobrao lovorike sa: Eldorador
Afrodita - zato to ima pravo na ljubavno uivanje." Otkad je NATO interve- nisao na
Kosovu, pravo je postalo kljuni izraz, objasnio mi je Zan-Iv, polualjivo; ali to je u sutini
bilo ozbiljno, sm je upravo proitao o tome jedan tekst u Stratgies. Sve skoranje
reklamne kampanje, koje su bile zasnovane na temi pravo, postigle su uspeh: pravo na
novinu, pravo na posebnost... Pravo na uivanje, zakljuio je on tuno. Bila je to nova
tema. Poeli smo da oseamo umor; on nas je odvezao do KK" pre nego to je krenuo
kui. Bila je subota vee, mnogo ljudi unutra. Upoznali smo simpatian crnaki par: ona je
bila bolniarka, on bubnjar u dez orkestru - dobro mu je ilo, redovno je snimao diskove.
Treba priznati da je mnogo radio na tehnici, bez prestanka, tako rei. Tu nema tajne..."
rekao sam ja glupavo; zaudo, on mi je odobrio: izrekao sam, iako to nisam nameravao,
duboku istinu. Tajna je u tome to nema tajne", ponavljao mi je on uvereno. Ispili smo po
pie i poli u sobe. On je predloio Valeri dvostruku penetraciju. Pristala je, pod uslovom
da ja budem taj koji e je sodomisati - sanjom se moralo postupati neno, a ja sam znao
kako. Zerom je pristao, ispruio se preko kreveta. Nikol ga je drakala, da mu odri
erekciju, zatim mu je navukla prezervativ. Ja sam zavrnuo Valeri- nu suknju do struka;
nije nosila nita ispod nje. Jednim jedinim pokretom dokopala je Zeromov rep, zatim je
legla preko njega. Rairio sam joj guzove, malo ih podmazao, zatim poeo da je guzim
lakim paljivim ubodima. U asu kad se moj vrak potpuno uvukao, osetio sam kako joj se
steu miii oko mara. Ostao sam nepomian na as, malo je falilo da svrim. Kroz
nekoliko sekundi uvukao sam ga dublje. Kad sam bio unutra do pola, ona je poela da se
kree na- pred-nazad, trljajui svoj pubis o Zeromov. Nisam morao nita vie da inim:
poela je da isputa duge, mo- dulisane uzdahe, dupe joj se sasvim otvorilo, uao sam u
nju do korena, bilo je kao da klizim niz strmu ravan, poela je da svrava, zaudo brzo.
Zatim je ostala nepomina, zadihana, srena. To nije bio, po svoj prilici, najintenzivniji

98

trenutak, objanjavala mi je neto kasnije; ali kad sve ide kako treba, postoji jedan asak
u kojem se dva uivanja stapaju u jedno, i to je bilo neto veoma slatko, i neodoljivo, kao
neka sveopta toplota.
Nikol je neprestano masturbirala gledajui nas, postala je ve vrlo uspaljena, i odmah
je zauzela Vale- rino mesto. Imao sam tek toliko vremena da prome- nim prezervativ. Sa
mnom moe slobodno ii dokle hoe", apnula mi je na uvo, ja volim kad me snano
tucaju u dupe." To sam i uradio, zatvarajui oi da pokuam da se koncentriem na ist
fiziki oseaj. Sve se odvijalo lako, bio sam prijatno iznenaen sop- stvenom
izdrljivou. I ona je svrila veoma brzo, uz glasne, promukle krike.
Zatim su Valeri i Nikol klekle, da nam pue, dok smo mi avrljali. Zerom jo uvek ide
na turneje, priao mi je, ali mu se to sve manje dopada. Starei, ose- a sve vie potrebu
da ostane kod kue, da se bavi porodicom - imali su dvoje dece - i da sam za sebe uiva
u bubnjevima. Priao mi je tada i o novom ritmikom sistemu, od / i od x/9; ruku na
srce, nisam ga neto posebno razumeo. Usred jedne reenice iznenaeno je uzviknuo,
oi su mu se iskolaile: svrio je odjednom, snano izbacujui spermu u Valerina usta.
Ah, dobila ga je", rekao je smejui se, dobila ga je." I ja sam oseao da neu jo dugo
izdrati: Nikol je imala sasvim poseban jezik, irok i mek, kremast; lizala mi je lagano,
erekcija je bila neizbena. Dao sam znak Vale- ri da se primakne, objasnio sam Nikol ta
elim: trebalo je prosto da sklopi usne oko mog vrka, da ostane tako nepokretna dok mi
Valeri bude drkala i lizala mi muda. Klimnula je glavom i zaklopila oi, oekujui
pranjenje. Valeri je odmah prionula, prsti su joj bili ivahni i nervozni, ponovo je bila u
punoj formi. Rairio sam ruke i noge to sam vie mogao, zatvorio oi. Uivanje je raslo
naglo, kao da su munje preleta- le, zatim je sve eksplodiralo ba pre nego to sam svrio
Nikol u usta. Skoro da sam na trenutak bio pred nekom vrstom modanog udara,
svetlucave take se- vale su mi ispod kapaka, neto kasnije sam shvatio da sam se skoro
onesvestio. S mukom sam otvorio oi. Nikol je jo uvek drala kraj mog repa u ustima.
Valeri mi je obavila ruku oko vrata, izraz lica bio joj je ne- an i tajanstven istovremeno;
rekla mi je da sam izuzetno snano urlikao.
Malo kasnije oni su krenuli da nas otprate do kue. U kolima je Nikol ponovo dobila
jaku elju. Izvukla je sise iz korseta, zadigla suknju i ispruila se na zadnjem seditu,
poloivi glavu na moje butine. Drakao sam je polako, siguran u sebe; dobro sam kontrolisao svoja ula, oseao sam kako joj bradavice postaju krute a vagina vlana. Miris
njene pice ispunio je cela kola. Zerom je vozio obazrivo, zaustavljao se na crvenom
svetlu; kroz prozore sam nazirao svetlosti Konkorda, Obelisk, zatim most Aleksandra III,
Invalide. Oseao sam se dobro, smiren ali jo pomalo aktivan. Svrila je otprilike u visini
Trga Italija. Rastali smo se nakon to smo izmenjali telefonske brojeve.
Zan-Iv je, pak, imao lak napad tuge kad nas je ostavio i parkirao se na Aveniji
Republike. Uzbuenje koje ga je dralo tokom dana, splasnulo je; znao je da je Odri
odsutna, ali, istinu govorei, tome se zapravo radovao. Sree se s njom, nakratko, sutra
ujutro, pre nego to ona ode da vozi rolere; otkako su se vratili s odmora, spavali su u
odvojenim sobama.
Zato da se vraa? Zavalio se na seditu, pomislio da potrai neku stanicu na radiju,
pa se uzdrao. Mladi ljudi su prolazili avenijom u grupama, momci i de- vojke; izgledalo je
da se zabavljaju, u najmanju ruku: razdragano su urlali. Neki od njih imali su konzerve s
pivom. Mogao bi da izae, umea se meu njih, moda izazove tuu; mogao bi da uradi
mnogo toga. Vratie se kui, najzad. Voleo je svoju kerku, u izve- snom smislu, bar je

99

tako pretpostavljao; oseao je prema njoj neto organsko, i potencijalno krvno. Prema
sinu nije oseao nita slino. U stvari, on moda i nije njegov; oenio se Odri uz vrlo
mrave dokaze o oinstvu. Prema eni je, meutim, oseao samo prezir i gaenje; suvie
gaenja, voleo bi da doe do nivoa ravnodunosti. Moda je upravo to ekao da bi se
razveo - da doe u stadijum ravnodunosti; sad je jo uvek suvie snano oseao da ona
mora da plati. Ja u biti taj koji e platiti, u stvari - rekao je odjednom sebi, s gorinom.
Ona e dobiti decu i doepae se visoke alimentacije. Osim ako on ne pokua da dobije
decu, da se izbori za njih; ali ne, zakljuio je, nije vredno truda. Vrlo vano i za Aneliku.
Samom e mu biti bolje, mogao bi pokuati da pone ivot iznova, to se svodi
manje-vie na to da nae neku drugu ensku. Optereenoj s dvoje klinaca, njoj e biti
gore, kurvetini. Uteila ga pomisao da bi joj i on sam teko mogao smisliti neto gore, i da
e ona, kad se svedu svi rauni, biti ta koja e ispatati zbog razvoda. Nije vie onako
lepa kao kad ju je upoznao; imala je stila, moderno se oblaila, ali, poto je poznavao
njeno te- lo, znao je da je ve na nizbrdici. A i njena advokatska karijera bila je daleko od
toga da tee onako briljantno kao to je sama predstavljala drugima; i predvidao je da joj
nee nimalo odgovarati to e morati da uva decu. Ljudi vuku za sobom svoje potomstvo
kao uasan teret koji spreava i najmanji njihov pokret, i koji ih zaista, na kraju, najee
ubija. Revanirae joj se on kasnije, u trenutku, pomislio je, kad mu to, vero- vatno, vie
uopte nee biti vano. Jo nekoliko minuta, parkiran na ivinjaku sada ve prazne
avenije, uve- bavao je ravnodunost.
Brige su se ponovo i nenadano svalile na njega im je proao kroz vrata svog stana.
Joana, bebisiter- ka, izvrnuta na kanabeu, gledala je satelitsku televiziju. Mrzeo je tu
mlitavu pubertetlijku, besmisleno gro- ove; svaki put kad bi je video, imao je elju da joj
lupi nekoliko amara, dok ne uspe da promeni izraz njene odvratne, natmurene i
blazirane njuke. Bila je kerka jedne Odrine prijateljice.
Kako je?" zaurlao je. Ona je nonalantno klim- nula glavom. Moe li malo da
utia?" Ona je oima traila daljinski upravlja. Izbezumljen, ugasio je televizor; dobacila
mu je uvreden pogled.
A deca, je l'sve dobro prolo?" nastavio je da urla, iako nije bilo vie nikakve galame
u stanu.
Je-e-e, mislim da spavaju", povukla se, pomalo uplaena.
Popeo se na sprat, gurnuo vrata sinovljeve sobe. Nikola ga je rasejano pogledao,
zatim se ponovo zadubio u svoj Tomb Raider. Anelika je spavala, stisnutih pesnica.
Siao je, pomalo smiren.
Jeste li joj pomogli da se okupa?"
,Je-e-e, nisam, zaboravila sam."
Preao je u kuhinju, nasuo sebi au vode. Ruke su mu se tresle. Na radnoj ploi
spazio je tuak za meso. Nekoliko amara nije dovoljno za Joanu; najbolje bi bilo da joj se
razbije lobanja udarcem tuka. Neko vreme se ak poigravao tom idejom; misli su se preplitale u njegovom mozgu, loe kontrolisane. S uasom je u predsoblju primetio da mu je
tuak u ruci. Spustio ga je na stoi, potraio u novaniku novac za taksi za bebisiterku.
Uzela ga je mumlajui neto to je liilo na zahvaljivanje. Zalupio je za njom vrata u nastupu nekontrolisanog besa; tresak je odjeknuo u elom stanu. Neto oigledno nije
timalo u njegovom ivotu. U salonu je bife bio prazan. Odri vie nije bila u stanju ni time
da se bavi. Pri pomisli na nju proeo ga je drhtaj mrnje iji ga je intenzitet iznenadio. U
kuhinji je pronaao bocu naetog ruma; i to je sad moglo da proe. U svojoj sobi,

naizmenino je okretao brojeve tri devojke koje je upoznao preko Interneta: svaki put je
naletao na sekretaricu". Mora da su izale, da e tucaju za svoj raun. Tano je da su bile seksi, simpatine, elegantne; ipak, kotale su ga dve hiljade franaka za vee; na dugi
rok - to je poniavajue. Kako je samo mogao doi dotle? Morao bi da izlazi, da nae
prijatelje, da se malo manje posveuje poslu. Ponovo je razmiljao o klubu Afrodita, i prvi
put postao svestan da ideja moda nee proi kod njegovih poslodavaca; vladalo je
prilino nepovoljno raspoloenje prema seksualnom turizmu, u Francuskoj, u tom
trenutku; oigledno, mogao je da pokua da Legenu predstavi neto ublaenu verziju
projekta; Espitalije se, meutim, nee dati obmanuti, oseao je kod njega neku opasnu
finou. Ipak, ima li drugog izbora? Preturajui po fiokama svog pisaeg stola pronaao je
povelju Aurore, koju su pre deset godina sastavili osnivai, i izloili je u svim hotelima
grupacije: Duh Aurore je umetnost umenosti da se podjednako koriste tradicija i
modernost, imaginacija i humanizam, kako bi se dostigao odreeni vid izuzetnosti. Ljudima i enama iz Aurore na raspolaganju stoji jedinstveno kulturno dobro: umetnost
gostoprimstva. Oni poznaju rituale i obiaje koji ivot pretvaraju u umetnost ivljenja, a
najjednostavniju uslugu u trenutak koji se pamti. To je zanat, to je umetnost: to je tale- nat.
Stvoriti najbolje, da bi se delilo s drugima; povezati se preko gostoprimstva s onim to je
sutinsko; izmisliti prostore zadovoljstva: eto ta od Aurore ini miris Francuske, koji se
iri svetom. Odjednom je postao svestan da bi ova odurna govorancija mogla vrlo lepo da
se primeni i na lanac dobro organizovanih bordela; postojala je moda jo jedna karta na
koju bi se moglo zaigrati s nemakim turistikim operaterima. Protivno svakom rezonu,
neki Nemci i dalje misle da je Francuska zemlja galanterije i ljubavnog umea. Ako bi neki
veliki nemaki tur-operater pristao da klubove Afrodita ukljui u svoj katalog, bili bi zabeleeni odluujui poeni; niko u profesiji dotle jo nije stigao. Stupio je ve u razgovore sa
Neckermannom, radi prodaje klubova u Magrebu; ali bio je tu i TUI, koji je odbio njihove
prve ponude jer su tada bile upisane na dnu lestvice; moda e biti zainteresovani za novi
ciljni projekat.
Odmah u ponedeljak ujutro krenuo je da uspostavi prve kontakte. Srea ga je obilato
posluila: Got- frid Rempke, predsednik uprave TUI, dolazio je sle- deeg meseca na
nekoliko dana u Francusku; mogao bi im tada posvetiti vreme u trajanju jednog ruka. U
meuvremenu, ako budu uspeli da osnove projekta bace na papir, on e to sa
zadovoljstvom prouiti. Zan-Iv je uao u Valerinu kancelariju da joj saopti novost, i ona
se prosto oduzela, ostala bez rei. Kad je re o godinjim poslovnim rezultatima, TUI je
teila dvadeset pet milijardi franaka, tri puta vie od Ne- ckermanna, est puta vie od
Novih granica: bio je to najvei svetski tur-operater.
Ostatak sedmice proveli su u konkretizovanju to je mogue kompletnijeg spiska
argumenata. Finansij- ski gledano, projekat nije zahtevao znatnija ulaganja: nekoliko
izmena u opremi klubova, i, svakako, obnavljanje dekoracija u njima, kako bi se dao to
erot- skiji" ton; dosta brzo su se sloili oko naziva - turizam larma - koji bi trebalo da bude
korien u svim dokumentima preduzea. Najvanije je bilo to to se moglo oekivati
znaajno smanjenje fiksnih taksi: vie sportskih aktivnosti i klubova za decu, vee plate
za kolovane vaspitaice, za uitelje jedrenja, streliarstva, aerobika, ronjenja, kao i za
strunjake za ikebani?
nu, emajl ili slikanje na svili. Posle prve simulacije na kompjuteru, an-Iv je shvatio, s
nevericom, da e, raunajui tu sve amortizacije, godinji trokovi klubova biti manji za
dvadeset pet procenata od sadanjih. Tri puta je ponavljao raunicu, svaki put je rezultat

1 1

bio isti. Bilo je to utoliko okantnije zato to je namera- vao da predloi, u katalokim
tarifama, trokove boravka za dvadeset pet odsto vie od norme u toj kategoriji - to e
rei da je hteo, en gros, da se izjednai s prosenom cenom Cluba Mediteranee. Indeks
profita- bilnosti skoio bi, time, za  procenata. Tvoj deko je genije..." kazao je Valeri
kad je dola da mu se pridrui u kancelariji.
Atmosfera u preduzeu bila je pomalo udna tih dana. Prolonedeljni sukobi na platou
Evrija nisu bili nita neuobiajeno; ipak, krajnji bilans - sedmoro mrtvih - ostavio je muan
utisak. Mnogi zaposleni, naroito oni koji su najdue tu, stanovali su u neposrednoj bizini
preduzea. Oni su u poetku iveli u pravougaonim barakama koje su se pojavile na
gradilitu u isto vreme kad je poela izgradnja upravne zgrade; zatim su se, gotovo svi,
zaduivali da bi mogli da sagrade sopstveni paviljon. alim ih", rekla mi je Valeri, iskreno
ih alim. Njihov san, svih njih, jeste da se nastane negde u provinciji, u nekom mirnom
kraju; ali ne mogu to da uine sad, odmah, bilo bi to preveliko smanjenje osnovice za
penziju. Priala sam s telefonistkinjom: ona ima tri godine do penzije. San joj je da kupi
kuu u Dordonji; rodom je iz tog kraja. Ali tamo je sad mnogo Engleza, cene su postale
astronomske, ak i u nekoj bednoj selendri. A, s druge strane, cene njihovih paviljona su
pale, svi sad znaju da je ova etvrt opasna, moi e prilikom prodaje da dobiju tek treinu
realne vrednosti."
Ono to me takode iznenadilo je atmosfera u sekretarijatu na drugom spratu. Ula
sam u njihovu
kancelariju u pola est, da dam da se otkuca jedna be- leka; sve sekretarice bile su na
Internetu. Objasnile su mi da, odnedavno, tako obavljaju kupovine, sigurnije je: vrate se s
posla, zabarikadiraju se u kui i ekaju da im se isporui roba."
Ni tokom narednih sedmica psihoza se nije smanjivala, ak je pokazivala tendenciju
porasta. Sada se u novinama jednako prialo o profesorima izbodenim noevima, o
silovanim nastavnicama, o vatrogasnim kolima napadnutim molotovljevim koktelima", o
hendikepiranim osobama koje su izbaene kroz prozor voza samo zato to su popreko
pogledale" vodu neke bande. Le Figaro je sebi ba dao oduka - itajui ga svakodnevno
ovek je sticao utisak da se neizbe- no kreemo ka graanskom ratu. Istina, ulazilo se u
predizborni period, a tema sigurnost graana" je, izgleda, jedina bila u stanju da zabrine
Lionela Zospe- na. inilo se neverovatnim u svakom sluaju, da bi Francuzi ponovo
glasali za Zaka iraka: on ima zaista suvie glup izgled, to je poelo da predstavlja atak
na imid zemlje. Kad god bi videli tu visoku benu kako obilazi kakvu poljoprivrednu
zadrugu, ili kako prisustvuje skupu efova drava, ljudi bi se zastideli, bilo im je neprijatno
zbog njega. Levica, definitivno nesposobna da zaustavi porast nasilja, drala se dobro: iz
stratekih razloga glumila je nezainteresovanost, slagala se da su statistiki pokazatelji
loi, veoma loi, pozivala da se treba uvati od bilo kakve politike zloupotrebe teme,
podseala da desnica, u svoje vre- me, nije radila nita bolje. Pojavio se, u svemu, samo
mali nesklad - smeni uvodnik izvesnog aka Atalija. Po njemu, nasilje mladih iz
predgraa bilo je poziv za pomo". Luksuzni izlozi Hala i Jelisejskih polja predstavljaju,
pisao je on, opsceno razmetanje, iz pozicije njihove bede". Ipak, nije, po njemu, trebalo
smetnuti s uma da je predgrae i mozaik naroda i ra
sa koji su doli, sa svojim tradicijama i svojim verova- njima, da iskuju nove kulture, i da
ponovo osmisle umetnost zajednikog ivljenja". Valeri mi je dobacila zauen pogled;
bilo je to prvi put da sam prsnuo u smeh itajui L' Express.

1 K

Ako hoe da bude izabran", rekao sam pruajui joj lanak, ospen mora ovoga da
uutka, bar do drugog kruga."
Oigledno, poinje da se interesuje za strategiju izbora."
Uprkos svemu, i ja sam se zabrinuo. Valeri je ponovo radila do kasno uvee, retko se
deavalo da kui doe pre devet; bilo bi moda bolje da kupi neko oruje. Imao sam vezu,
brata jednog umetnika iju sam izlobu organizovao pre dve godine. Taj nije sasvim
pripadao svetu kriminala, samo je uestvovao u nekoliko sumnjivih akcija. Bio je to
zapravo pronalaza, neka vrsta svatara. Tu skoro, tvrdio je svom bratu da je pronaao
nain za pravljenje linih karata, a one, zna se, vae za dokumenta koja se ne mogu
falsifikovati.
Nema govora", odgovorila mi je na to Valeri. Ne rizikujem nita: danju nikada ne
naputam zgradu preduzea, uvee se uvek vraam kolima, bez obzira na to koliko je
sati."
Ali tu su semafori."
Izmeu sedita Aurore i skretanja na autoput ima samo jedan semafor. Zatim izlazim
na Port d'Itali i odmah sam kod kue. Na kraj nije opasan."
To je bilo tano; u naoj Kineskoj etvrti, iskreno govorei, bilo je izuzetno malo
napada i silovanja. Nisam znao kako im to uspeva: da li imaju sopstveni sistem kontrole?
U svakom sluaju, odredili su nam poziciju im smo se doselili: bar dvadesetak osoba nas
je redovno pozdravljalo. Bilo je retko da Evropljani dou da ive ovde, bili smo istinska
manjina u zgradi.
Povremeno su, rukom ispisani oglasi, kineskim znacima, izgleda pozivali na neke
skupove, ili proslave; ali kakve skupove? kakve proslave? Moe se godinama iveti medu
Kinezima a da se nikada ne pojmi nita o njihovom nainu ivota.
Pozvao sam, ipak, svoju vezu koja mi je obeala da e se raspitati, i nazvala me,
zaista, dva dana kasnije. Mogao bih da dobijem ozbiljnu utoku, u vrlo dobrom stanju, za
dve hiljade franaka; cena je ukljuivala i znatnu rezervu municije. Treba ga samo redovno
istiti - da se sprei da zariba u trenutku kad je najpotrebniji. Ponovo sam to pomenuo
Valeri, i ona je ponovo odbila. Ne bih mogla", rekla je, ne bih imala snage da pucam."
ak ni da si u smrtnoj opasnosti?" Odmahnula je glavom. Ne..." ponovila je, to ne
mogu." Nisam insistirao. Kad sam bila mala", rekla mi je malo posle, nisam bila u stanju
da ubijem ni pile." Istina, nisam ni ja; ali mukarcu je to, mislim, ipak lake.
Za sebe se, zaudo, nisam plaio. Istina, imao sam malo kontakta sa varvarskim
hordama, osim sluajno i povremeno, kad bih, tokom pauze za ruak, odlazio da
napravim krug po centru Hale, gde su diskretno rasporeene snage bezbednosti (jedinice
republikanske garde, policajci u civilu, uvari koje je najmilo udruenje trgovaca) teorijski
iskljuivale svaku opasnost. Kretao sam se, dakle, kroz umirujuu topografiju uniformi. U
odsustvu snaga reda, znao sam to, predstavljao bih lak plen, iako ne previe interesantan: moja odea, tipina za prosenog inovnika, nije niim privlaila panju. Sam, pak,
nisam oseao nikakvu simpatiju za te mlade iz opasnih klasa: nisam ih razumeo i nisam
se ni trudio da ih razumem; nisam imao nimalo razumevanja ni za njihove predrasude niti
za njihove vrednosti. Ja lino ne bih mrdnuo malim prstom da nabavim Rolex, Nike, ili
BMW Z; nikada nisam uspeo da otkrijem ni najmanju razliku iz
meu markiranog proizvoda i lanjaka. U oima drugih ljudi, oigledno, nisam bio u pravu.
Bio sam toga svestan: moja pozicija je bila manjinska, i, prema tome, pogrena. Morala bi
da postoji razlika izmeu koulje Yves Saint Laurent i drugih koulja, izmeu mo- kasina

Gucci i mokasina Andr. Ja sam bio jedini koji nije shvatao tu razliku; bio je to moj
nedostatak, na koji se nisam mogao osloniti da bih osudio ostale. Trai li se od slepca da
bude strunjak za nadrealistiko slikarstvo? Zbog mog slepila, svakako nevoljnog, samog
sebe iskljuio sam iz jedne ive ljudske realnosti, dovoljno snane da dovede i do zloina.
Ti mladi su, sledei svoje poludivlje instinkte, slutili, bez ikakve sumnje, prisustvo lepote;
njihova elja bila je za pohvalu, i savreno usaglaena sa drutvenim normama.
Kad, meutim, dobrov razmislim, morao sam doi na to da su Valeri i Mari-Zan, jedine
dve enske osobe ije je prisustvo iole postojano u mom ivotu, ispolja- vale totalnu
nezainteresovanost za bluze Kenzo i za ta- ne Prada; u svakodnevnom ivotu, koliko je
to meni bilo poznato, one su kupovale ne gledajui na marku. Zan-Iv, osoba s najveom
platom koju sam poznavao, opredeljivao se iskljuivo za polo-koulje Lacoste; ali on je to
inio u neku ruku mahinalno, po navici, ak i ne proveravajui da li je njegovu omiljenu
firmu pretekao, po uvenju, neki noviji rival. Neke inovnice Ministarstva kulture koje sam
poznavao iz vienja (ako se tako moe rei, jer sam zaboravljao, redovno, izmeu dva
naa susreta, njihovo ime, funkciju, ak i lik) kupovale su kreatorsku odeu; ali u pitanju
su bili, po pravilu, mladi i nepoznati kreatori, koji su se prodavali u samo jednom butiku u
Parizu, a bio sam uve- ren da se ne bi ustezale da ih napuste kad bi oni postigli neki vei
uspeh.
Mo Nike, Adidasa, Armania, Vuitton bila je pri tome nesporna; mogao sam za to nai
konkretan dokaz, ako bi bilo potrebno, im bih prelistao Le Figaro i njegov dodatak boje
lososa.* Ali ko je, zapravo, osim mladih iz predgraa, doprinosio uspehu ovih marki?
Mora da su u tom smislu postojali itavi slojevi drutva, koji su za mene ostajali nepoznati;
osim ako se nije radilo o neem mnogo banalnijem - o bogatim skorojeviima iz treeg
sveta. Malo sam putovao, malo toga doiveo, i postajalo mi je sve jasnije da mno^o ta ne
razumem o modernom svetu.
Dvadeset sedmog septembra odran je sastanak jedanaestorice upravnika naselja
Eldorador, koji su za tu priliku doli u Evri. Bio je to uobiajen skup, odravao se svake
godine u isto vreme, s ciljem da se svede bilans letnjih rezultata i da se razmotri kakva
poboljanja treba uneti. U etiri preostala naselja - u onima koja su prela pod odrednicu
Afrodita - upravnici naselja trebalo je da budu spremni da otpuste polovinu personala.
Valeri nije prisustvovala ovom skupu, imala je sastanak s predstavnikom Italtrava, da
mu izloi novi projekat. Italijansko trite bilo je mnogo usitnjenije nego ono u Severnoj
Evropi: ltaltrav bio je moda najvei italijanski turistiki operater, ali njegova fi- nansijska
mo predstavljala je tek deseti deo snage TUI; sporazum s njima mogao bi ipak
predstavljati dobitak vane klijentele.
Vratila se sa sastanka oko devetnaest sati. Zan-Iv je bio sam u svojoj kancelariji; skup
se upravo zavrio.
Kako su reagovali?"
Loe. Razumem ih, uostalom; mora biti da ose- aju da su i oni sami u pitanju."
Ima li nameru da promeni upravnike naselja?"
Ovo je nov projekat; najbolje je pokrenuti ga s novim ekipama."
* Ekonomski dodatak (prim. prev.).
Glas mu je bio sasvim miran. Valeri ga je iznenaeno pogledala: u poslednje vreme,
stekao je sigurnost i - grubost.
Siguran sam, sad, da emo pobediti. Tokom podnevne pauze pozvao sam na stranu
upravnika naselja Boka Cika, u San Domingu. Hteo sam da budem naisto: hteo sam da

saznam kako mu uspeva da ima stalni procenat popunjenosti, 9 odsto, bez obzira na
godinje doba. Vrdao je, delovao vrlo zbunjeno, priao mi neto o timskom radu. Na kraju
sam ga otvoreno upitao da li doputa da se devojke penju u sobe gostiju; bilo mi je
stvarno teko da od njega izvuem priznanje, bojao se sankcija. Morao sam da ga uverim
da mi to ne smeta, da, naprotiv, smatram da je njegova inicijativa interesantna. Tada je
priznao: on smatra da je idiotski da klijenti idu i iznajmljuju sobe na dva kilometra od
hotela, uz rizik da budu i opljakani, dok na licu mesta, meutim, imaju sav komfor.
Odobrio sam mu i obeao mu da e sauvati svoje mesto upravnika naselja, ak i ako
bude jedini."
No je padala; upalio je lampu na radnom stolu, utao jedan trenutak.
Sto se ostalih tie", nastavio je, nimalo ih ne alim. Svi imaju gotovo isti profil. To su
bivi dravni inovnici, uli su u posao u pravo vreme, imali su sve enske koje su poeleli
a da nikada nisu morali ni prstom da mrdnu, i umislili su da, postavi upravnici naselja,
mogu da se do penzije izleavaju na suncu. Njihovo vreme je prolo, i utoliko gore po njih.
Sad su mi potrebni pravi profesionalci."
Valeri je prekrstila noge i gledala ga utei. A kako je protekao tvoj sastanak s
ltaltravom?"
O, u redu je, nema problema. Odmah je shvatio ta podrazumevam pod 'turizmom
arma', ak je pokuao da mi se nabacuje... To je ono to je dobro kod Italijana, bar su
predvidljivi. Na kraju mi je obeao da e ubeleiti klubove u svoj katalog, ali rekao mi je i
da ne gajim mnogo iluzija: Italtrav je veliko preduzee pre svega zato to je konglomerat
mnogih specijalizo- vanih putnikih agencija; sama po sebi, firma nema neki jak identitet.
On, u stvari, radi pomalo kao distributer: moemo se upisati na njegovu listu, ali na nama
jeda sami stvorimo ime na tritu."
A Spanija, kako tu stojimo?"
Postoje dobri kontakti sa Marsanom. To je neto slino, osim to su oni ambiciozniji,
od pre nekog vremena pokuavaju da se uvrste u Francuskoj. ak sam se pribojavala
da e nam biti konkurencija svojim ponudama, ali nisu - smatraju da se mi dopunjavamo."
Razmiljala je asak pre nego to e nastaviti:
A ta emo s Francuskom?"
Jo uvek ne znam... Moda je to idiotski, ali stvarno se bojim kampanje moralistike
tampe. Naravno, moemo napraviti studiju trita, testirati ceo koncept..."
Ti nikada nisi verovao u te stvari."
Ne, istina je... U stvari, u iskuenju sam da pokuam s minimalnim konceptom u
Francuskoj, iskljuivo preko mree Auroretour; s oglasima u revijama usmerenim ka vrlo
specijalizovanoj publici, tipa italaca FHM ili Odjeka savane. Ali, u prvo vreme, treba
stvarno igrati na Severnu Evropu."
Sastanak sa Gotfridom Rempkeom bio je zakazan za naredni petak. Vee uoi toga,
Valeri je stavila re- laksirajuu masku, legla veoma rano. Kad sam se probudio, u osam,
ve je bila spremna. Rezultat je bio zadivljujui: imala je crni kostim, veoma kratku suknju
koja je boanstveno obavijala njenu zadnjicu; ispod jakne je obukla kouljicu od ljubiaste
ipke, strukiranu i providnu na pojedinim mestima, preko purpurnocrvenog grudnjaka vonderbra, koji je obilato otkrivao njene grudi. Kad je sela na ivicu kreveta ugledao sam
crne arape, tamnije nijansirane ka vrhu, koje su se drale na pojasu. Usne je iscrtala
tamnocrvenim karminom, pomalo ljubiastim, a kosu je uvila u pundu.
Jali li?" upitala je pomalo vragolasto.

1 

Pali opasno. ene su, ipak..." uzdahnuo sam.

To je moja uobiajena zavodnika odea. Obukla sam je pomalo i zbog tebe; znala
sam da e ti se dopasti."
Re-erotizovanje preduzea", promumlao sam. Ona mi je pruila olju kafe.
Dok nije pola, nisam radio nita drugo osim to sam je gledao kako ustaje pa opet
seda. Nije to bilo nito posebno, ako hoete; sve je, konano, bilo sasvim jednostavno, ali
je palilo, nije bilo sumnje. Prekrstila je noge: tamna traka se pojavila pri vrhu butina,
podvlaei kontrast na izuzetno finom najlonu. Prekrstila ih je jo vie: crna ipkana traka
otkrila se sasvim gore, pa onda drai za arape na pojasu, bela gola koa, poetak
zadnjice. Sastavila je noge: sve je opet nestalo. Nadnela se nad sto: oseao sam kako joj
grudi drhte pod tkaninom. Mogao bih tako provesti sate. Bilo je to lako, nevino,
beskonano blagodatno uivanje, isto nasluivanje sree...
Trebalo je da se sve troje nadu u trinaest sati, u restoranu Le Divellec", u
Univerzitetskoj ulici; an-Iv i Valeri stigli su pet minuta ranije.
Kako emo poeti razgovor?" zabrinula se Valeri izlazei iz taksija.
Pa, evo, ti e mu rei da hoemo da otvorimo bordel za vabe..." Zan-Iv je napravio
umornu grimasu. Ne brini, ne brini, on e sam postaviti pitanja."
Gotfrid Rempke stigao je u trinaest sati, tano. im je uao u restoran, im je predao
kaput vrataru, znali su da je to on. Nabijeno i vrsto telo, otvoren pogled, energian stisak
ruke: sve je u njemu odisalo neusiljenou i dinamizmom, odgovarao je savreno
slici koja se moe imati o velikom efu, ili jo tanije - o nemakom velikom efu.
Mogue je bilo zamisliti ga kako kree u novi dan s oduevljenjem, kako se u skoku
die iz kreveta, pola sata vozi sobni bicikl, pre nego to krene u svoju kancelariju, u svom
mercedesu, koji bleti, nov-novcijat, slua usput ekonomske informacije. Savreno
izgleda ovaj tip..." progundao je Zan-Iv, diui se, sav pretvoren u osmeh, da ga pozdravi.
Prvih deset minuta gospodin Rempke nije zapravo priao ni o emu drugom sem o
kuhinji. Pokazalo se da dobro poznaje Francusku, njenu kulturu, njene restorane; imao je
ak i kuu u Provansi. Savreno, o- vee, savreno..." mislio je Zan-Iv zagledajui svoj
konsome od kampa sa kurasaom. Rock and roll, Gotty", dodao je u sebi, sputajui
kaiicu u jelo. Va- leri je bila veoma paljiva: sluala je usredsreeno, oi su joj
svetlucale kao da je oarana. Zelela je da zna gde tano u Provansi, da li ima vremena da
esto ide tamo, itd. Ona sama poruila je rakove na aru, sa sosom od ribizla.
Vidite", ree on, traei rei, mi dobro znamo da je 'turizam arma' (pomalo je zapeo
na ovom izrazu) jedna od osnovnih motivacija naih zemljaka na letovanju u inostranstvu,
i razumemo ih uostalom, jer, postoji li neki slai nain da se putuje? Meutim, i to je
prilino udno, nijedna vea turistika grupacija se nije, do sada, ozbiljnije pozabavila
ovim pitanjem - da zanemarimo nekoliko pokuaja, uostalom sasvim nedovoljnih,
usmerenih ka homoseksualnoj klijenteli. U sutini, ma kako to zauujue moglo biti,
imamo posla s devianski istim tritem."
O tome se i radi - ja mislim da upravo mentaliteti moraju da evoluiraju..." upao je
Zan-Iv, shvatajui istovremeno da je izgovorio glupost. S obe strane Rajne..." dodao je
bedno. Rempke mu je uputio hladan pogled, kao da se pita ne podsmeva li mu se ovaj
u lice; an-Iv ponovo zabode nos u tanjir, obeavajui u sebi da e utati do kraja obeda.
Nasuprot tome, Valeri se zadivljujue snalazila. Nemojmo prebacivati francuske
probleme u Nemaku..." rekla je prekrtajui noge bezazlenim pokretom. Rempke
prenese svu svoju panju na nju.

1 6

Nai zemljaci", nastavio je, prinueni su, zato, da se oslanjaju sami na sebe,
predajui se esto posrednicima sumnjivog potenja. Uopteno govorei, ovaj sektor
karakterie najvei stepen amaterizma - to predstavlja ogroman minus za dobit profesije
u ce- lini." Kelner donese peenog San-Pjera" sa mladim smokvama.
Va projekat" nastavi on, poto je bacio pogled na svoj tanjir, interesuje nas zato to
predstavlja stvarnu promenu u odnosu na tradicionalnu usmere- nost klubova za odmor.
Ono to je mogla biti formula prikladna poetkom sedamdesetih godina, vie ne odgovara
oekivanjima savremenih potroaa. Uspostavljanje odnosa izmeu ljudskih bia na
Zapadu postaje sve tee - zbog ega, naravno, mi svi alimo..." nastavi on usmerivi nov
pogled na Valeri, koja je sastavila noge smeei se.
Kad sam se vratio iz kancelarije, u est i petnaest, ona je ve bila kod kue. Trgao sam
se iznenaeno: mislim da se tako neto desilo prvi put od poetka naeg zajednikog
ivota. Sedela je u dnu kanabea, jo uvek u kostimu, malo razmaknutih nogu. S oima u
oblacima, kao da je sanjarila o nekim srenim i ne- nim stvarima. Nisam to znao u tom
trenutku, ali prisustvovao sam neemu to bi odgovaralo orgazmu na profesionalnom
planu.
,Je 1' dobro prolo?" pitao sam je.
Vie nego dobro. Vratila sam se odmah posle ruka, i ne svrativi u kancelariju:
nisam videla ta bih jo imala da radim ove nedelje. Ne samo da je zainteresovan za projekat, ve ima nameru da od njega napravi jedan od svojih kljunih proizvoda,
ve ove zimske sezone. Spreman je da finansira izdavanje kataloga i reklamnu kampanju
specijalno namenjenu nemakoj klijenteli. Misli da moe da popuni, on sam, kapacitete
svih postojeih klubova; pitao nas je ak da li imamo i neke druge projekte u realizaciji.
Jedina stvar koju eli zauzvrat je ekskluzivnost na svom tritu - u Nemakoj, Austriji,
Svajcarskoj i Beneluksu; zna ak i to da smo u kontaktu s Neckermannom."
Rezervisala sam ovaj vikend u centru za talasoterapiju u Dinaru", dodala je. Mislim
da mi je to potrebno. Moemo da skoknemo i do mojih roditelja."
Voz je krenuo sa stanice Monparnas sat kasnije. Prilino brzo, kako su kilometri
prolazili, nakupljena tenzija je nestajala - i Valeri je ponovo postala normalna, to e rei
seksipilna i vesela. Poslednje stambene zgrade u velikom predgradu nestajale su u
daljini; TGV* se pribliavao svojoj maksimalnoj brzini pre nego to e ui u ravnicu oko
Irpoa. Ostatak dana, kao jedna crvenkasta, gotovo neodredljiva nijansa, lebdeo je u
pravcu zapada, iznad tamne mase itnih silosa. Bili smo u vagonu prve klase,
preureenom u niz polukupea; na stolovima koji su razdvajali sedita, male ute lampe
ve su bile upaljene. S druge strane prolaza jedna ena od nekih etrdesetak godina, vrlo
ik, vrlo otmena, prva klasa, plave kose skupljene u pundu, prelistavala je Figaroov
dodatak za ene - Ma- dame Figaro. I ja sam kupio te iste novine i pokuavao sam, bez
veeg uspeha, da se zainteresujem za njegov losos" dodatak. Od pre nekoliko godina
razvio sam teoriju da je mogue protumaiti svet i razumeti njegovu evoluciju ako se u
novinama ostavi po strani sve
* Brzi voz (prim. prev.).
to vue na politike aktuelnosti, od stranica drutvo" do kulture"; smatrao sam da je
mogue stvoriti ispravnu sliku istorijskih kretanja jedino ako se itaju ekonomske i
berzanske informacije. Ograniavao sam se, prema tome, na svakodnevno itanje
losos" Figa- roovog dodatka, ponekad dopunjenog jo odbojnijim publikacijama, kao to
su Les Echos ili La Tribine Des- fosss. Do sada je moja teza jo stajala pod sumnjom.

1 x

Bilo je, zapravo, sasvim mogue da se istorijski vane informacije kriju u tim izdanjima
odmerenog tona, i u njihovim kolonama brojki; ali i obratno je takoe moglo biti istina.
Jedini jasan zakljuak do kojeg sam doao, bio je da je, sasvim izvesno, ekonomija
strano dosadna. Diui pogled s jednog kratkog teksta koji je pokuavao da analizira
pad rezultata u Nikei, primerio sam da je Valeri poela da prekrta i skuplja noge; preko
lica joj je prelazio poluosmeh. Silazak u pakao za berzu u Milanu", itao sam dalje, pre
nego to u odloiti novine. Odjednom sam imao erekciju shvativi da je ona pronala
nain da skine gaice. Dola je i sela pored mene, pribila se sasvim. Skinula je jaknu
kostima i prebacila je preko mojih kolena. Brzo sam pogledao nadesno: naa susetka kao
da je i dalje bila zadubljena u svoj asopis, tanije, u tekst o zimskim batama. Nosila je
kostim s vrlo uskom suknjom, crne arape; prilino je liila na, to bi se reklo, uzbudljivu
burzujku. Uvlaei ruku ispod svog rairenog rublja, Valeri je spustila dlan na moj lic;
imao sam na sebi samo tanke pamune pantalone; no se bila sasvim spustila. Zavalio
sam se na sedite, uvukao joj ruku pod bluzu. Smiui grudnjak obuhvatio sam joj dojku
desnom rukom i poeo da nadraujem bradavicu palcem i kaiprstom. Negde u visini
Mana ona je otkopala moj lic. Pokreti su joj sad bili sasvim odreeni, bio sam siguran da
naa susetka ne gubi iz vida nita od naih igrarija. Po mom miljenju, nemogue je ostati
imun na masturbaciju koju vri zaista umena ruka. Malo pre Rena, izbacio sam seme, ne
uspevi da zadrim prigueni krik. Morau da oistim kostim..." ree mirno Valeri.
Susetka baci pogled prema nama, ne skrivajui da je to zabavlja.
Bilo mi je ipak malo neprijatno na stanici Sen-Ma- lo, kad sam zakljuio da se i ona
penje u autobus koji vozi u talaso-centar; ali Valeri to nimalo nije smetalo: zapodenula je
razgovor s njom, o razliitim terapijama. Ja nikada nisam jasno razlikovao vrednosti
blatnih kupatila, tueva s mlaznicama i umotavanja u alge; sutradan, zadovoljio sam se
uglavnom brkanjem u bazenu. Plutao sam izvrnut na leima, neodreeno svestan
postojanja podvodnih struja koje bi trebalo da masiraju lea. Valeri mi se pridrui. Naa
susetka iz voza..." izjavi ona sva uzbuena, pridruila mi se u dakuziju." Primio sam tu
informaciju ne reagujui. Sad je sasvim sama u sauni", dodade ona. Odmah sam krenuo
za njom, uvivi se u pekir. Blizu ulaza u saunu skinuo sam kupae gae; moja erekcija
bila je vidljiva pod frotirskom tkaninom. Uao sam sa Valeri, pustio je da ode napred kroz
paru - tako gustu da se nije videlo dalje od dva metra. Atmosfera je bila prezasiena
veoma jakim mirisom eukaliptusa, skoro opojnim. Zastao sam nepomino u beliastom
vrelom nitavilu, zatim sam uo stenjanje koje je dolazilo iz dna sale. Odvezao sam pojas
na penjoaru, krenuo napred; kapi znoja su se ve obrazovale na mojoj koi. Kleei pred
enom, dlanova poloenih na njenu zadnjicu, Valeri joj je lizala ribu. Bila je to zaista
veoma lepa ena, sa silikonskim grudima savreno okruglog oblika, skladnim licem,
irokim i senzualnim usnama. Bez iznenaenja je skrenula pogled na mene, zatim
sklopila ruku oko mog uda. Pribliio sam se jo, proao iza nje i stao da joj milujem grudi,
trljajui istovremeno kitu o njenu zadnjicu. Rairila je butine i nagnula se napred,
oslanjajui se o zid. Valeri je potraila po depu svog penjoara, pruila mi prezervativ;
drugom rukom je nastavila da draka enin klitoris. Uao sam u nju odjednom, ve je bila
sasvim otvorena; savila se jo vie napred. Iao sam tamo-amo u trenutku kad sam
osetio Valerinu ruku kako mi se uvlai medu butine, da bi se zatim zatvorila oko mojih jaja.
Ponovo je primakla usne da lie eninu vaginu; sa svakim pokretom uvlaenja i izvlaenja
oseao sam kako mi kurac klizi niz njen jezik. Oajniki sam stezao karline miie u
trenutku kad je ena svrila uz duge radosne krike, zatim sam se polako izvukao. Bio sam

1 8

sav u znoju, po elom telu, ubrzano sam disao, i protiv svoje volje, osetio sam vrtoglavicu
i seo na klupu. Oblak pare i dalje se talasao u atmosferi. Zauo sam zvuk poljupca,
podigao glavu: njih dve su bile zagrljene, vrsto pripijene grudima.
Vodili smo ljubav i malo kasnije, krajem popodne- va, zatim jo jednom uvee, pa
ponovo sutradan ujutro. Ova grozniavost bila je pomalo neuobiajena; oboje smo bili
svesni da ulazimo u teak period, kad e Valeri ponovo otupeti od posla, od problema, od
rauna. Nebo je bilo plavo, bez ijedne mrlje, vreme skoro blago; bio je to nesumnjivo
jedan od poslednjih lepih vikenda pre jeseni. Poto smo vodili ljubav u nedelju ujutro, otili
smo u dugu etnju obalom. Iznenaeno sam posmatrao neoklasine, pomalo ki, zgrade
hotela. Kad smo stigli do kraja plae, seli smo na stenu.
Pretpostavljam da je bio vaan taj sastanak s Nemcem", rekao sam. Pretpostavljam
da je to i poetak novog takmienja."'
Ovo je poslednji put, Miel. Ako nam uspe ovaj potez, biemo mirni za dugo
vremena."
Dobacio sam joj pogled pun neverice i pomalo tuan. Nisam ba verovao u ovu vrstu
argumenata, to me pomalo podsealo na neke istorijske dogaaje, s izjavama politiara o
ratu kojeg nee biti, i koji je trebalo zatim da dovede do konaog mira.
Sama si mi objasnila", rekao sam neno, da je kapitalizam u svojoj sutini stanje
neprestanog rata, stalne borbe koja se nikada ne moe okonati."
To je tano", sloila se bez oklevanja, ali ne moraju obavezno jedni isti da se bore."
Jedan galeb je uzleteo, dosegao visinu, ustremio se ka okeanu. Bili smo skoro sami
na tom kraju plae. Dinar je oigledno mirna banja, bar u ovo doba godine. Jedan
labrador je priao, doao da nas onjui, zatim nastavio svojim putem; nisam primetio
njegove gospodare.
Tvrdim ti", insistirala je, ako bude ilo dobro, kao to se nadamo, mogao bi se isti
koncept primeniti u mnogo zemalja. Samo u Latinskoj Americi, recimo, postoje
mogunosti u Brazilu, Venecueli, Kostariki. Mogu se otvoriti klubovi i drugde - u
Kamerunu, u Mozambiku, na Madagaskaru, na Sejelima. U Aziji takode, ukazuju se
odmah mogunosti: Kina, Vijetnam, Kamboda. Za dve ili tri godine moemo postati
nesporna referenca; i niko se nee usuditi da investira na istom tritu ovoga puta
emo je konano imati, tu nau konkurentsku prednost."
Nisam odgovorio nita, nisam znao ta da joj odgovorim; konano, ja sam stajao iza
ove ideje. Plima je rasla, brazde su se stvarale u pesku, umirale pred naim nogama.
Sem toga", nastavila je, ovoga puta emo traiti zaista veliki akcionarski paket. Ako
uspeh dode, nee moi da nas odbiju. A kad je neko akcionar, on se vie ne bije: drugi se
onda bore umesto njega.
Zaustavila se, gledala me, neodluna. Bilo je tano to to je govorila, sledilo je izvesnu
logiku. Vetar je poeo da se die; osetio sam glad. Hrana u hotelu bila je izvrsna: bilo je
morskih plodova savrene sveine, ribljih jela, sonih i finih. Vraali smo se hodajui po
Ja imam para..." rekao sam iznenada, ne treba zaboraviti da imam para." Ostala je
nepokretna i gledala me iznenaena; i sam sam se zaudio to sam izgovorio te rei.
Znam dobro da danas niko nee da ivi kao izdravana osoba", nastavio sam, malo
zbunjen, ali nita nas ne obavezuje da radimo ono to rade svi ostali."
Pogledala me mirno u oi. Kad bude dobio novac od kue, sve u svemu, to e biti
najvie tri miliona franaka", rekla je.
Da, neto manje."

1 9

To nije dovoljno; ne sasvim. Potreban je i jedan mali dodatak." Nainila je jo nekoliko

koraka, utala jedan dugi trenutak. Imaj poverenja u mene..." rekla je u momentu kad
smo stupali na verandu restorana.
Posle obroka, pre nego to emo krenuti na stanicu, svratili smo do Valerinih roditelja.
Ona e opet imati mnogo posla, objanjavala im je; nee verovatno moi da dode pre
Boia. Njen otac posmatrao ju je s rezigniranim osmehom. Dobra je to kerka, rekoh sebi, nena i paljiva ki; bila je takoe senzualna ljubavnica, koja je volela milovanje, i bila
odvana; bie ona verovatno, ako se desi, mudra i nena majka. Stopala su joj od istog
zlata, noge su joj stubovi jerusalimskog hrama. Nastavio sam da se pitam ta sam,
uistinu, uradio da zasluim enu kao Valeri. Verovatno nita. Sti- caj okolnosti, rekao sam
u sebi, samo to konstatujem; pristupajui empirijski, dobronamerno - konstatujem, i ne
mogu da inim nita drugo sem da konstatujem.
Krajem oktobra umro je an-Ivov otac. Odri je odbila da ode s njim na pogreb; on je to
uostalom i oekivao, pitao je samo reda radi. Pogreb je trebalo da bude jednostavan: on
je bio jedinac, imao je neto malo familije, skoro nimalo pravih prijatelja. Njegov otac e
imati pravo na kratku posmrtnu beleku u biltenu bivih uenika Visoke
tehniko-agronomske kole, i to e biti sve, putanja e se zatvoriti; u poslednje vreme on
se nije viao praktino ni sa kim. Zan-Iv nije do kraja razumeo ta ga je navelo da se
povue u penziju i preseli u ovaj beznaajan kraj, ruralan u najgorem smislu te rei, za koji
ni na koji nain nije bio vezan. Bez sumnje, bio je to poslednji trag onog mazohizma koji
ga je pratio, manje-vie, tokom itavog ivota. Posle briljantnih studija utonuo je u
bezbojnu karijeru inenjera tehnologije prerade prehrambenih proizvoda. Iako je oduvek
sanjao da ima devojicu, namerno se ograniio na samo jedno dete - da bi mu, tvrdio je,
dao najbolje obrazovanje; ovaj argument nije stajao, uvek je dobro zaraivao. Imao se
utisak da se na svoju enu vie bio navikao nego to ju je voleo; bio je moda ponosan na
profesionalne uspehe svog sina, ali, istinu govorei - injenica je da o tome nikada nije
priao. Nije imao ni hobi, ni stvarnu razbibrigu, ako se zanemari gajenje zeeva i
reavanje ukrtenih rei u listu La Rpublique du Centre-Ouest. Bez sumnje je pogreno
pretpostavljati da sve ivo krije u sebi neku tajnu strast, deo neke tajne, neto luckasto; da
je an-Ivov otac trebalo da izrazi svoja najintimnija ubedenja, o istinskom smislu koji ivot
ima, po njegovom miljenju, on bi najverovatnije mogao iskazati samo lako razoaranje.
Zbog toga se njegova omiljena izreka, ona koje se an-Iv seao kao reenice koju je
najee izgovarao, koja je najbolje sintetizovala njegovo iskustvo o ljudskoj sudbini,
ograniavala na dve rei: Stari se."
Njegova majka pokazala se razumno oaloenom - nakon svega, bio je to, ipak, njen
ivotni saputnik - ne delujui pri tome stvarno potreseno. Mnogo je propao..."
prokomentarisala je ona. Uzroci smrti bili su toliko neodreeni da se moglo govoriti o
optem zamoru, kao i o obeshrabrenosti. Nije mu se vie nita mililo..." dodala je jo
majka. To gotovo da je bilo njeno posmrtno slovo.
Odsustvo Odri bilo je, naravno, primeeno, ali majka se uzdrala, tokom ceremonije,
da to stavi do znanja. Veera je bila sasvim jednostavna - konano, ona nikada nije bila
dobra kuvarica. Znao je vrlo dobro da e pokrenuti ovu temu, u nekom trenutku. Imajui u
vidu okolnosti, bilo je dosta teko da se ona izbegne ukljuivanjem televizora, na primer,
kao to je obino radio. Majka je pokupila sudove, zatim je sela naspram njega, laktovima
se oslonivi o sto.
1, kako je s tvojom enom?"

11

Ne najbolje..." objanjavao je nekoliko minuta, utapajui se postepeno u svoju

sopstvenu nevolju; na kraju je nagovestio da namerava da se razvede. Njegova majka,
znao je, mrzi Odri, optuivala ju je da je liava unuica; to uostalom nije bilo netano,
mada ni de nisu bila mnogo eljna da je obilaze. Pod drugaijim okolnostima, tano je,
oni bi se i na to navikli, bar An- elika, u njenom sluaju jo nije bilo sasvim kasno. Ali
to bi zaista bile druge okolnosti, neki drugi ivot, sve te stvari bilo je teko sad razmatrati.
an-Iv podie pogled i zaustavi ga na licu svoje majke, na njenoj pro- sedoj pundi, strogim
crtama lica: bilo je teko osetiti poriv nenosti ili simpatija prema toj eni; koliko god
njegovo seanje sezalo u prolost, ona nikada nije stvarno bila sklona nenostima; bilo je
isto tako teko zamisliti je u ulozi senzualne i raspusne ljubavnice. Odjednom je postao
svestan da je njegov otac, vero- vatno, morao biti skenjan itavog svog ivota. Osetio je
straan ok, ruke su mu grevito stegnule ivicu stola: ovoga puta sve je ve nepopravljivo,
suvie konano. Sad ve potpuno oajan, pokuao je da se priseti nekog trenutka kad je
video oca oputenog, veselog, iskreno srenog to ivi. Bilo je to moda jednom, kad je
on imao pet godina i kad je otac pokuavao da mu pokae kako funkcionie neka
mehanika igraka. Da, njegov otac je voleo mehaniku, iskreno ju je voleo - seao se
njegovog razoaranja onoga dana kad mu je saoptio da e se upisati na ekonomiju - bilo
je to moda dovoljno, uprkos svemu, da mu ispuni ivot.
Sutradan je na brzinu obiao batu, koja mu je bila, iskreno govorei, prilino strana,
koja nije budila nijedno seanje iz detinjstva. Zeevi su se nervozno vrteli u kavezima, jo
nisu bili nahranjeni: majka e ih odmah prodati, nije volela da se bavi njima. U osnovi, oni
su bili najvei gubitnici u ovom sluaju, jedine stvarne rtve smrti. Zan-Iv uze dak sa
zrnevljem, baci aku u reetkasti valov; u spomen na svog oca mogao je bar toliko da
uini.
Krenuo je rano, ba pred emisiju Miela Drikera, ali to nije spreilo da upadne, ispred
Fontenbloa, u \iasnu saobraajnu guvu. Vrteo je stanice na radiju, na kraju ga je
ugasio. S vremena na vreme talas automobila napredovao bi po nekoliko metara; ulo se
samo brundanje motora, udarac poneke usamljene kine
kapi o oferajbnu. Duhom se uklapao u ovu melanho- linu prazninu. Jedina pozitivna
strana vikenda, mislio je, jeste ta da ne mora da gleda Joanu; konano je najurio tu
bebisiterku. Novu, Euharistiju, preporuila mu je jedna susetka: bila je to devojka rodom iz
Daho- meja, ozbiljna, koja je dobro uila u koli; u petnaestoj godini ve je bila u
zavrnom razredu. Htela je da postane lekar, moda pedijatar; u svakom sluaju, umela
je dobro s decom. Uspela je da odvue Nikolu od vi- deo-igara i da ga poalje u krevet pre
deset sati - to Zan-Iv nikada nije bio postigao. Bila je paljiva prema Aneliki - hranila ju
je, kupala, igrala se s njom; po svemu sudei, mala ju je ve oboavala.
Stigao je kui u deset i po, iscrpljen od putovanja; Odri je otila, inilo mu se da je tako
rekla, u Milano za vikend; uhvatie avion sutra ujutro, otii e direktno na posao. Razvod
e ipak usporiti tempo njenog ivota, mislio je sa zlobnim zadovoljstvom; bilo je sasvim
razumljivo to ona odlae trenutak rasprave o toj temi. Nije ila, meutim, dotle da se
pretvara kako su joj se vratila oseanja, naleti nenosti; bio je to neto to joj se moglo
raunati kao plus.
Euharistija se bila smestila na kanabeu, itala je ivot, nain upotrebe ora Pereka,
depno izdanje; sve je bilo u redu. Prihvatila je sok od pomorande; on je sebi nasuo
konjak. U principu, kad bi se vratio kui, ona bi mu priala o provedenom danu, ta su
zajedno radili; to je trajalo nekoliko minuta, onda bi otila. I ovoga puta je ponovila to isto;

111

sipajui sebi drugi konjak, shvatio je da je uopte nije sluao. Umro mi je otac..." rekao je
u trenutku kad je toga postao svestan. Euharistija se naglo zaustavila, pogledala ga
neodluno; nije znala kako da reaguje; u svakom sluaju, uspeo je da privue njenu
panju. Moji roditelji nisu bili sreni zajedno..." nastavio je, a ova druga primedba bila je
jo gora: kao da je potirala njegovo postojanje, liavala ga na izvestan nain prava na
ivot. Bio je plod jedne nesrene veze, loeg spoja, plod neega za ta bi najbolje bilo da
nije ni postojalo. Pogledao je zabrinuto oko sebe: za nekoliko meseci, najvie, napustie
ovaj stan, nee vie nikada videti ni ove zavese, ni ovaj nametaj; sve kao da se ve
ofucalo, izgubilo postojanost. Mogao bi isto ovako stajati u salonu neke velike radnje,
nakon zatvaranja, ili na nekoj slici iz kataloga, u prostoru to, u svakom sluaju, ne postoji
istinski. Ustao je posrui, pribliio se Euharistiji, stegao snano u naruje telo mlade
devojke. Zavukao je ruku pod njen pulover: koa joj je bila iva, stvarna. Odjednom se
pribrao i ukoio, postien. Ona je, meutim, prestala da se otima. Pogledao ju je pravo u
oi, zatim je poljubio u usta. Odgovorila je na njegov poljubac, svojim jezikom dohvatila
njegov. Uvukao je ruku jo vie pod njen pulover, sve do grudi.
Vodili su ljubav bez ijedne rei, tu u sobi; ona se svukla brzo, a zatim, kleei na
krevetu, ekala da je uzme. Kad su oboje svrili, ostali su tako jo nekoliko minuta, ne
progovarajui ni rei, a i posle su izbega- vali da razgovaraju o tome. Ona mu je ponovo
opisala kako je protekao dan, ta je radila s decom; zatim mu je rekla da ne moe ostati
da prespava.
Ponovo su radili to, vie puta, zapravo svaki put kad je ona dolazila, tokom nedelja
koje su sledile. On je, uglavnom, uveravao sebe da bi ona trebalo da pokrene pitanje
ispravnosti njihovih odnosa - konano, imala je samo petnaest godina, i mogao bi joj, u
krajnjoj liniji, biti otac. Ali ona izgleda nije uopte bila sklona da stvari posmatra iz tog ugla.
Iz kog ugla, onda? Na kraju je shvatio, preplavljen emocijama i zahvalnou: njen ugao
gledanja je bio, prosto, ugao uivanja. Brak ga je, izvesno, bio izbacio iz koloseka, uinio
da izgubi oslonac u stvarnosti: prosto je bio zaboravio da neke ene, u nekim
sluajevima, vode ljubav radi uivanja. Nije bio prvi Euharistijin mukarac, ve je imala
jednog deka prole godine, nekog tipa iz zavrnog razreda, koga je zatim izgubila iz
vida; ipak, bilo je nekih stvari za koje ona nije znala, na primer za felaciju. Prvi put se
uzdrao, ustruavao se da joj svri u ustima; ali ubrzo je primetio da ona to voli, ili bolje
rei, da je zabavlja da osea kako se njegova sperma izliva. U osnovi, nije mu bilo nimalo
teko da je dovede do orgazma; on je, pak, silno uivao osea- jui u svom naruju to
vrsto i gipko telo. Bila je inteligentna, radoznala; interesovala se za njegov posao i
postavljala mu brojna pitanja - imala je gotovo sve to je nedostajalo Odri. Svet velikih
preduzea bio je za nju nepoznat svet, egzotian, ije je obiaje elela da upozna; sva
ova pitanja ona ne bi postavljala svom ocu - on, u svakom sluaju, i ne bi mogao na njih
da odgovori jer je radio u dravnoj bolnici. Sve u svemu, njihova veza, govorio je sebi sa
udnim oseanjem oputenosti, bila je uravnoteena veza. Bila je ipak srea to nije imao
kerku toga uzrasta: u ponekom trenutku, teko mu je bilo da shvati kako - a naroito,
zato - bi se izbegavao incest.
Tri nedelje posle njihovog prvog doivljaja, Euharistija mu je saoptila da je upoznala
nekog deka; u takvim okolnostima najbolje je bilo sve prekinuti, jer bi se stvari
iskomplikovale. Izgledao je zbog toga toliko oaloen da je sledei put predloila da mu
pui. Nije video, iskreno govorei, zbog ega je to manje komplikovano, ali on je
uglavnom zaboravio oseanja koja je imao u petnaestoj godini. Razgovarali bi dugo, o

11K

svemu pomalo, po njegovom povratku kui. Uvele je ona odluivala kad je trenutak:
skidala bi se do pojasa, putala da joj miluje grudi, zatim se on naslanjao na zid a ona bi
kleknula ispred njega. Znala je sasvim tano, po njegovom stenjanju, da odgodi trenutak
kad e da svri. Tada bi sklanjala lice; mekim preciznim pokretima usmeravala bi njegov
mlaz, ponekad na svoje grudi, ponekad ka ustima. U tim trenucima imala je izraz radosti,
skoro detinje; priseajui se,
potom, toga, govorio je sebi, meianholino, da je ona tek na poetku svog ljubavnog
ivota, da e usreiti jo mnoge ljubavnike; njihovi putevi su se ukrstili, to je sve, a to je
ve bila srea.
Druge subote, u trenutku kad je Euharistija, poluzatvorenih oiju i iroko otvorenih
usta, ponovo poela da mu drka s oduevljenjem, odjednom je ugledao svog sina, bolje
rei - glavu svog sina, na vratima salona. Zadrhtao je, skrenuo pogled; kad je ponovo
okrenuo glavu, dete je bilo nestalo. Euharistija nita nije primetila; uvukla je ruku medu
njegove butine, neno mu stisnula jaja. Imao je u tom trenutku udan oseaj potpune
nepokretnosti. Pred njim se iznenada otkrio orsokak. Jaz izmeu generacija bio je veliki,
vezivanje nije imalo nikakvog smisla. Navukao je Euharistijine usne na svoj organ. Ne
znajui sebi samom da objasni zato je tako, znao je da je to posled- nji put, i oseao je
potrebu za njenim usnama. im je sklopila usne, on je poeo da svrava, vie puta, gurajui kurac do dna njenog grla, dok su mu kroz telo prolazili drhtaji. Ona je onda podigla oi
k njemu; on je drao ruku na devojinoj glavi. Zadrala je njegov organ u ustima jo dva-tri
minuta, prelazei lagano jezikom preko vrka, sklopljenih oiju. Malo pre nego to se
spremila da ide, rekao joj je da to vie nee ponoviti. Nije tano znao zato; ako njegov sin
bude priao, to e mu sigurno naneti tetu tokom brakorazvodne parnice; ali bilo je tu i
neto drugo, to nije uspevao da objasni. Sve ovo mi je ispriao nedelju dana kasnije,
tonom prilino munog samooptuivanja, molei me da nita ne kaem Valeri. Malo me
gnjavio, istinu govorei, nisam apsolutno video u emu je problem; iz iste utivosti pravio
sam se ipak da me to interesuje, da odmeravam za i protiv, mada mi apsolutno nije bio
uverljiv njegov poloaj, oseao sam se pomalo kao u nekoj emisiji koju vodi Mirej Dima.
Na profesionalnom planu sve je, naprotiv, ilo dobro, to mi je saoptio s oseanjem
zadovoljstva. Jedini problem bi mogao da se pojavi za nekoliko nedelja u vezi s klubom
na Tajlandu: da bi se odgovorilo oekivanjima potroaa na toj destinaciji, trebalo je, bez
ikakve sumnje, predvideti makar jedan bar s hostesama i jedan salon za masau, a to je
bilo prilino teko sme- stiti u okvire hotelskih predrauna. Telefonirao je Got- fridu
Rempkeu. ef TUI brzo je naao reenje: imao je partnera na licu mesta, nekog kineskog
preduzimaa, nastanjenog u Fukeu, koji bi mogao da se pozabavi izgradnjom kompleksa
za zabavu u neposrednoj blizini hotela. Vlasnik nemake agencije bio je, po svemu sudei, dobro raspoloen - stvari su se oigledno dobro razvijale. Poetkom novembra,
Zan-Iv je dobio prime- rak kataloga namenjenog nemakom tritu; oni ne rade u
rukavicama, shvatio je to odmah. Na svim fotografijama bile su lokalne lepotice golih
grudi, nosile su minijaturni string ili providne suknje; bilo da su foto- grafisane na plai ili u
sobi, one su se zavodniki sme- ile, prelazile jezikom preko usana; bilo je gotovo nemogue ne shvatiti o emu je re. Slian tos, rekao je on Valeri, nikada ne bi proao u
Francuskoj. Bilo je udno konstatovati, razlagao je dalje, da je - to se vie pribliavamo
Evropi, to ideja o federaciji evropskih drava postaje snanija - sve uoljivije
nepostojanje bilo kakvog ujednaavanja u domenu zakonodavstva i obiaja. Dok je,
recimo, prostitucija bila ozvaniena u Holandiji i Nemakoj, i imala zakonski regulisan sta-

11

tus, u Francuskoj je rastao broj onih koji su traili njeno ukidanje, ak i sankcije protiv
klijenata, kao to se to radi u vedskoj. Valeri ga je iznenaeno posmatrala: bio je udan
u tom trenutku, sve ee se bacao u neproduktivne meditacije, bez jasnog povoda. Ona
sama radila je bez zaustavljanja; metodino, s nekom vrstom hladne odlunosti; vrlo
esto je donosila odluke i ne konsultujui ga. Nije, meutim, bila naviknuta na to, i
ponekad sam oseao da je izgubljena, da okleva; direkcija firme nije intervenisala,
ostavljali su joj potpunu inicijativu. Oni ekaju, to je sve, ekaju da vide da li emo uspeti
ili emo skrhati vrat", poverila mi se jednog dana, s uzdranim besom. Bila je u pravu, to
je bilo oigledno, nisam mogao da joj protivreim - igra je bila tako organizovana.
Ja sam nisam video nikakvu prepreku tome da seksualnost postane deo trine
ekonomije. Bilo je mnogo naina da se dobije novac, potenih ili nepotenih, osmiljenih
ili, naprotiv, fiziki grubih. Novac se mogao stei pomou inteligencije, talenta, snage ili
hrabrosti, pa i lepote; moglo se doi do njega i nekim banalnim srenim sluajem.
Najee bi vam novac dolazio nasledem, kao to je bio moj sluaj. Problem je u tom
sluaju bivao prebaen na prethodnu generaciju. Razliiti ljudi su na raznolike naine
doli do ovozemaljskog bogatstva: bivi vrhunski sportisti, gangsteri, umetnici, manekeni,
glumci; veliki broj preduzimaa i vetih finansijera; poneki tehniar, ta- kode, i, rede,
poneki pronalaza. Novac se ponekad sticao mehaniki, prostom akumulacijom; ili,
naprotiv, kakvim smelim potezom koji je bivao krunisan uspehom. Sve ovo nije imalo
nikakvog smisla, bio je to samo znak velike raznovrsnosti. Nasuprot tome, kriterijumi
seksualnog izbora bili su vie nego jednostavni: svodili su se na mladost i na fiziku
lepotu. Ove karakteristike su imale, naravno, svoju cenu, ali ne preveliku. Situacija je bila
bitno drugaija u minulim vekovima, u doba kad je seksualnost, u sutini, ipak bila vezana
za reprodukciju. Da bi se sauvale genetske vrednosti vrste, oveanstvo je moralo
najvie rauna da vodi o kriterijumima kao to su zdravlje, snaga, mladost, fizika
izdrljivost - a lepota je bila samo praktina sinteza svega ovoga. Danas se injenino
stanje promenilo, lepota je postala najvia vred- nost, ali lepota koja se moe unoviti,
narcisoidna.
Ako bi, konano, lepota morala da postane deo sektora dobara za razmenu, najbolje
reenje bilo bi, bez sumnje, da se u pomo pozove novac, taj univerzalni posrednik, koji je
ve omoguio da se obezbedi precizna protivvrednost za inteligenciju, talenat, tehniko
umee; koji je ve pomogao da se osigura savrena standardizacija stavova, ukusa,
naina ivota. Suprotno od aristokrata, bogatai uopte ne pretenduju da su prirodno
razliiti od ostatka stanovnitva; oni pretenduju samo na to da budu najbogatiji. Po svojoj
prirodi apstraktan, novac je pojam u kojem nikakvog znaaja nema ni rasa, ni fiziki
izgled, ni starost, ni inteligencija, niti bilo kakva izuzetnost - nita drugo, u stvari, sem
novca samog. Nai evropski preci naporno su radili, tokom mnogih vekova najpre su
nastojali da osvoje, zatim da promene svet i, u izvesnoj meri, u tome su uspeli. Uinili su
to zahvaljujui ekonomskim interesima, ljubavi prema poslu, ali i zato to su duboko
verovali u superiornost svoje civilizacije: izmislili su snove, progres, utopiju, budunost.
Upravo je svest o civilizatorskoj misiji prosto izvetrila, tokom XX ve- ka. Evropljani, bar
neki medu njima, nastavili su da rade, ponekad vrlo naporno, ali to ine iz interesa, ili
usled neurotine privrenosti svom poslu; naivna svest o njihovom, ljudskom pravu da
gospodare svetom i da usmeravaju njegovu istoriju, nestala je. Rezultat ukupnih napora
je da je Evropa i dalje ostala bogat kontinent; ali kvalitete kao to su inteligencija i
ostraenost, koje su ispoljavali moji preci, ja sam, oigledno, izgubio. Kao imuan

11

Evropljanin, mogao bih u drugim zemljama dobiti, po najnioj ceni, hranu, uslugu i enu.
Kao dekadentni Evropljanin, sve- stan blizine svoje smrti, i budui potpuno utopljen u
egoizam, nisam video nikakvog razloga da se toga liavam. Bio sam, meutim, svestan
da takva situacija nije odriva, da su ljudi kao ja nesposobni da osiguraju preivljavanje
drutva, i da, prosto reeno, ne zasluuju da ive. Usledie mutacije, ve su se i desile,
mada ja nisam uspevao da osetim da se one zaista tiu i mene. Moja jedina autentina
motivacija bila je - izvui se iz ove kloake to je bre mogue. Ceo novembar bio je
hladan, gadan; nisam vie itao ni Ogista Konta u poslednje vreme. Moja glavna
razonoda, u Valerinom odsustvu, postala je posmatranje kretanja oblaka, kroz prozorsko
staklo. Ogromna jata voraka sabirala bi se, krajem popodneva, iznad Zantija, iscrtavajui po nebu kose ravni i spirale; bio sam prilino sklon tome da im dajem poseban
smisao, da ih tumaim kao najavu neke apokalipse.
Jedne veeri, izlazei sa posla, sreo sam Lionela; nisam ga video od zavretka krune
ture Tajski tropi, pre gotovo godinu dana. Meutim, prepoznao sam ga odmah. Bio sam
pomalo iznenaen to je na mene ostavio tako jak utisak; ne seam se da sam u ono vreme uopte i razmenio neku re s njim.
Sve je u redu, rekao mi je. Veliki tampon od gaze prekrivao mu je desno oko. Imao je
nesreu na radnom mestu, neto je eksplodiralo; ali bie u redu, le- ili su ga na vreme,
povratie mu se pedeset odsto sposobnosti vida na tom oku. Pozvao sam ga da popijemo
neto u jednom kafiu u blizini Pale Roajala. Pitao sam se da li bih, pod slinim
okolnostima, isto tako lako prepoznao i Robera, Zozijan, ostale lanove grupe; verovatno
bih. Bila je to pomalo obespoko- javajua misao: moje seanje se punilo, neprestano,
informacijama koje su bile skoro sasvim nepotrebne. Kao ljudsko bie, bio sam posebno
osposobljen za prepoznavanje i skladitenje likova drugih ljudskih bia. Nita oveku nije
korisnije od samog oveka. Razlog zbog kojega sam pozvao Lionela nije mi bio sasvim
jasan; razgovor e zapinjati, nema sumnje. Da bih odrao konverzaciju, upitao sam da li
je imao prilike da ponovo ode na Tajland. Ne, i to ne zato to nije imao elju, ve zato to
je, naalost, putovanje prilino skupo. Da li je viao druge saputnike? Ne, nikoga. Onda
sam mu rekao da sam se ja naao s Valeri, koje se moda sea, i da smo doli do toga da
ivimo zajedno. Izgledalo je kao da se obradovao to je uo tu vest; u svakom sluaju,
ostavili smo na njega dobar utisak. On nije imao prilike da esto putuje, rekao mi je, i onaj
odmor na Tajlandu bio je jedna od njegovih najlepih uspomena, uopte. Poela je da me
osvaja njegova jednostavnost, njegova naivna elja za sreom. Tada sam napravio neto
to, kad danas o tome razmiljam, dolazim u iskuenje da nazovem dobrim delom. Ja
nisam dobar, u celini gledano, to nije odlika mog karaktera. Sve to je u vezi sa humanim,
gadi mi se; prema sudbini drugih sam obino ravnoduan, ne seam se da sam ikada
imao bilo kakvo oseanje solidarnosti. Uprkos svemu tome ja sam, te veeri, objanjavao
Lionelu da Valeri radi u turizmu, da se njena firma sprema da otvori novi klub u Kra- biju i
da bih mogao lako da mu obezbedim sedmo- dnevni boravak sa popustom od pedeset
odsto. Bila je to, oigledno, potpuna izmiljotina, ali ve sam doneo odluku da mu sam
platim razliku. Moda sam, na izvestan nain, hteo da se napravim vaan, mada mi se
ini da sam osetio, prosto, iskrenu elju da mu opet omoguim, makar jo samo nedelju
dana u ivotu, da doivi zadovoljstvo u strunim rukama mladih tajlandskih prostitutki.
Kad sam Valeri ispiao o ovom susretu, pogledala me je gotovo sa zaprepaenjem;
ona lino nije sauvala nikakvo seanje na Lionela. Upravo to i jeste bio problem ovog
momka: nije on bio lo tip, ali nije imao nikakvu linost - bio je suvie uzdran, suvie

11

ponizan, teko je bilo sauvati bilo kakvo seanje na njega. Dobro", rekla je, ako ti to ini
zadovoljstvo; uostalom, nee biti potrebno da plati ni pedeset odsto; htela sam to da ti
kaem, imau pozivnice za ina- uguracionu nedelju, koja pada prvog januara." Na
zvao sam Lionela sutradan da mu javim da e njegov boravak biti besplatan; ovo je bilo
suvie, nije bio u stanju da poveruje, imao sam ne malo muke da ga ubedim da prihvati.
Istog dana primio sam jednu mladu umetnicu - dola je da mi predstavi svoje radove.
Zvala se Sandra Ekstovojan, ili neto slino tome, prezime u svakom sluaju nisam uspeo
da zapamtim; da sam joj ja bio agent, savetovao bih joj da uzme ime Sandra Holidej. Bila
je to sasvim mlada devojka, u pantalonama i majici, prilino obina, okruglastog lica,
kratke kovrdave kose; upravo je zavrila slikarsku akademiju u Kae- nu. Radila je
iskljuivo na svom telu, objasnila mi je; gledao sam je zabrinuto dok je otvarala torbu.
Nadao sam se da nee iz nje izvui fotografije estetske operacije svojih ukljeva, ili neeg
slinog, bilo mi je pomalo dosta svih slinih pria. Ali ne, pruila mi je samo razglednicu
koju je sama osmislila: otisci njene ribe umoene u razliite slikarske boje. Izabrao sam
jednu tirkiznu i jednu boje lavande; gotovo sam zaalio to nisam poneo fotografije svoje
kite da ih razmenim. Bilo je vrlo simpatino, sve ovo, ali, ako me seanje slui, Iv Klajn je
ve realizovao sline stvari, pre vie od etrdeset godina. Bie mi teko da branim njen
projekat. Naravno, naravno, saglasila se ona, trebalo je sve ovo shvatiti kao stilsku
vebu. Tada je izvukla iz kartonske ambalae jedan sloeniji rad - dva toka nejednake
veliine povezana tankom gumenom trakom; jedna ruica omoguavala je pokretanje
sistema. Gumena traka bila je prekrivena malim plastinim iz- boinama, uglavnom
piramidalnog oblika. Pokrenuo sam ruicu, spustio prst na traku u pokretu; to je proizvelo
trljanje, nimalo neprijatno. To su odlivci mog klitorisa", objasnila je devojka; odmah sam
povukao prst. Napravila sam fotografije pomou endoskopa, u trenutku erekcije, zatim
sam sve ubacila u kompjuter. Uz pomo kompjuterskog programa D rekonstituisala sam
zapreminu, sve sam modelovala na ray- -tracingu, i dostavila podatke u fabriku." Stekao
sam utisak da u njenom pristupu dominira iskljuivo tehniki nain razmiljanja. Ponovo
sam pokrenuo ruicu, sasvim mahinalno. ovek ima elju da dodiruje, a?" nastavila je
zadovoljno. Nameravam da to pove- em s otpornikom koji bi omoguio paljenje sijalice.
Sta vi mislite?" Ja nisam bio za to, inilo mi se da bi moglo nakoditi jednostavnosti
koncepta. Za jednu savremenu umetnicu, ta devojka je bila prilino simpatina; dobio
sam elju da joj predloim da napravimo urku jedno vee, bio sam siguran da bi se dobro
sloila s Valeri. Meutim, shvatio sam odmah da bi, u mom poloaju, to lako moglo da se
podvede pod seksualno uznemiravanje; posmatrao sam njen predmet obeshrabreno.
Znate", rekao sam joj, ja se bavim uglavnom finansijskim aspektom projekata. to se
tie estetskog aspekta, bilo bi bolje da zakaete sastanak sa gospoicom Diri." Pribeleio
sam joj na vizit-karti ime i broj lokala Mari-an; konano, ona bi trebalo da je
kompetentnija u pitanjima klitorisa. Devojka kao da se pomalo zbunila, ali mi je dala, ipak,
malu kesicu punu plastinih piramidica. Evo vam nekoliko odlivaka", rekla je, napravili
su ih mnogo u fabrici." Zahvalio sam joj, otpratio je do slubenog ulaza. Pre nego to u je
tu ostaviti, upitao sam je da li su odlivci u prirodnoj veliini. Naravno, rekla je, to i jeste
sastavni deo njene zamisli.
Te iste veeri paljivo sam zagledao Valerin klitoris. Nisam tome nikad poklanjao veu
panju; kad bih je milovao ili lizao, to je bilo u funkciji jedne globalne sheme, zapamtio
sam poloaj, uglove, ritam pokreta koje treba prihvatiti. Ali sad sam ba ispitivao, veoma
dugo, mali organ koji je drhtuljio pred mojim oima. ta to radi?" upitala me je

116

zaueno, nakon to je mirno leala dobrih pet minuta, rairenih nogu. Ovo je umetniki
pristup", rekao sam umirujui potezom jezika njenu nestrpljivost. U devojinom odlivku
nedostajali su, oigledno, i ukus i miris; ali inae, slinost je bila nesporna. Kad sam
zavrio ispitivanje, raz- maknuo sam obema rukama Valerine usne i lizao joj klitoris
sitnim, preciznim potezima jezika. Da li je moda ekanje pojaalo njenu elju? Ili
precizniji i paljiviji potezi mog jezika? Bilo kako bilo, svrila je gotovo odmah. U sutini,
rekao sam sebi, ta Sandra je dobra umetnica; njen rad je navodio na to da se baci nov
pogled na svet.
Ve poetkom decembra bilo je jasno da e klubovi Afrodita postati pravi hit, i to,
verovatno, istorijski. Novembar je tradicionalno, u turistikoj privredi, najtei mesec. U
oktobru se jo i dogodi poneki zakasneli, van- sezonski polazak; u decembru, period
praznika preuzima tafetu; ali retki su, veoma retki, oni koji pomiljaju da na odmor odu u
novembru, osim nekih pametnih i krepkih matoraca. Prvi rezultati koji su se odnosili na
klubove u celini, bili su odlini: formula je postigla neposredan uspeh, moglo se ak
govoriti o navali gostiju. Veerao sam sa Zan-Ivom i Valeri te veeri kad su stigli prvi
pokazatelji; on me gledao zaprepaeno - toliko su rezultati bili iznad njegovih
oekivanja: za ceo mesec indeks popunjenosti kluba prelazio je 9 procenata, bez obzira
na odredite. Da, seks..." rekao sam zbunjeno. Ljudima je potreban seks, samo se ne
usuuju da to priznaju." Sve ovo je navodilo na razmiljanje, zahteva- lo utanje. Kelner
nam poslui antipasti. Inauguracija Krabija bie ipak neto posebno", nastavio je Zan-Iv.
Rempke mi je telefonirao, sve je bilo bukirano jo pre tri nedelje. Sto je jo bolje, u
medijima o tome nema nita, ni retka. Diskretan uspeh, istovremeno masovan i strogo
poverljiv: tano ono to se trailo."
On je najzad odluio da iznajmi sebi garsonjeru i da napusti enu; kljueve e dobiti
tek prvog januara, ali
bilo mu je ve bolje, oseao sam kako je ve oputeniji. Bio je relativno mlad, lep i zaista
bogat: sve to ne omoguuje, samo po sebi, da se dobro ivi, shvatio sam to, pomalo
zbunjen, ali pomae, u najmanju ruku, da se probudi elja kod drugih. Nisam uvek
uspevao da razu- mem njegovu ambiciju, estinu koju je unosio da bi uspeo u karijeri. To
nije bilo zbog novca, ne verujem: plaao je visoke poreze i nije imao nikakvu sklonost ka
luksuzu. Nije to bilo ni zbog odanosti preduzeu, niti, uoptenije gledano, zbog altruizma:
teko se u razvoju turizma mogao pronai ekvivalent za kakvu plemenitu akciju. Njegova
ambicija, koja je postojala sama po sebi, nije se mogla objasniti nikakvim drugim
razlogom: ona se, bez sumnje, pre mogla shvatiti kao elja da se neto izgradi nego kao
potreba za vlau, ili izraz takmiarskog duha - nisam ga nikada uo da pria o karijeri
svojih nekadanjih kolega sa Trgovake akademije, i ne verujem da se time uopte bavio.
U pitanju je bila, ukratko, motivacija vredna potovanja, ona ista kojom se objanjava
razvoj ljudske civilizacije. Drutvena nagrada koja mu je dodeljena sastojala se u velikoj
plati; u nekim drugim reimima ona bi se materijalizovala kroz neku otmenu titulu, kroz
privilegije kakve su davane pripadnicima komunistike nomenklature; ali nemam utisak
da bi to kod njega mnogo ta promenilo. U stvari, Zan-Iv je radio zato to je voleo rad; bilo
je to u isti mah misteriozno i kristalno jasno.
Petnaestog decembra, dve nedelje pre inauguracije, dobio je uznemirujui telefonski
poziv iz TUI. Jedan nemaki turista bio je otet, zajedno sa mladom tajlandskom devojkom
koja ga je pratila; to se desilo u Hai Jai, na krajnjem jugu zemlje. Lokalna policija je dobila
konfuznu poruku, napisanu na neemu nalik engleskom, u kojoj nije bio formulisan

11x

nikakav zahtev; naglaavano je samo da e dvoje mladih ljudi biti pogubljeni zbog
ponaanja suprotnog islamskom zakonu.
Od pre nekoliko meseci stvarno je zapaena aktivnost islamskih grupa, koje je
podravala Libija, u graninoj zoni s Malezijom; ali sad su prvi put napali ljude.
Osamnaestog decembra, goli i unakaeni leevi to dvoje mladih ljudi izbaeni su iz
jednog kamioneta, nasred glavnog gradskog trga. Devojka je bila kamenovana, na nju su
se bili okomili s neshvadjivom estinom; koa joj je sva popucala, telo joj je bilo
pretvoreno u ogroman otok. Nemac je bio zaklan i kastriran, penis i testisi bili su mu
gurnuti u usta. Ovaj put je celokupna nemaka tampa prenela informaciju, bilo je i
nekoliko kratkih beleki u novinama u Francuskoj. Novine su odluile da ne objavljuju
fotografije rtava, ali su one brzo postale dostupne na redovnim sajtovima na Internetu.
Zan-Iv je svakodnevno telefonirao u TUI: za sada situacija nije alarmantna; bilo je malo
otkazivanja, ljudi su se drali svojih planova za godinje odmore. Rastao je broj
umirujuih izjava, koje je davao tajlandski premijer: radilo se verovatno o izolovanoj akciji,
svi poznati teroristiki pokreti osudili su otmicu i ubistva.
im smo stigli u Bangkok, meutim, osetio sam izvesnu napetost, naroito u etvrti
Sukhumvit, gde je odsedao najvei broj obinih turista sa Srednjeg istoka. Dolazili su
najvie iz Turske ili iz Egipta, ali ponekad i iz mnogo tvrih muslimanskih zemalja, kao to
su Saudijska Arabija ili Pakistan. Dok bismo etali ulicama, oseao sam kako im se
upuuju neprijateljski pogledi. Na ulazu u nekoliko barova s hostesama video sam
natpise No muslims here"; vlasnik jediiog bara u Patpongu ak je eksplicitno objasnio
svoj stav istiui sledeu poruku, kaligrafski ispisanu: We respect your Muslim faith: we
don't want you to drink whisky and enjoy Thai girls."* Jadnici nisu, meutim,
* Mi potujemo vau muslimansku veru: ne elimo da vi pijete viski i uivate sa
tajlandskim devojkama (prim. prev.).
bili krivi ni za ta, bilo je ak jasno da bi u sluaju atentata oni bili prvi na meti. Tokom
svoje prve po- sete Tajlandu bio sam iznenaen prisustvom graana iz arapskih zemalja;
dolazili su upravo iz istih razloga iz kojih i Zapadnjaci, inilo se da se bacaju u razvrat sa
jo vie oduevljenja. esto su se, u hotelskim barovima, mogli videti s flaom viskija ve
u deset sati ujutro; i bili su prvi pri otvaranju salona za masau. U oiglednom razlazu s
islamskim zakonom, oseali su se verovatno krivima, a u principu su bili vrlo utivi i
armantni.
Bangkok je bio jo uvek onako isto zagaen, buan, onemoguavao disanje; ja sam
ga, meutim, do- iveo s istim zadovoljstvom. an-Iv je imao dva-tri sastanka s
bankarima, ili u nekom ministarstvu, pratio sam sve to sasvim povrno i izdaleka. Dva
dana kasnije saoptio nam je da su razgovori bili veoma uspeni: lokalne vlasti bile su
pokrenute, spremne na sve samo da privuku i najmanju zapadnu investiciju. Ve nekoliko
godina Tajlandu nije uspevalo da izae iz krize, berza i moneta bile su na najniem nivou,
javni dug je dostigao sedamdeset procenata unutranjeg bruto proizvoda. Toliko su u
eovnima da vie nisu ni korumpirani..." ree nam Zan-Iv. Morao sam malo da
podmaem, ali jedva, gotovo nita u odnosu na ono kako se radilo pre pet godina."
Ujutro 1. decembra seli smo u avion za Krabi. Izlazei iz minibusa naleteo sam na
Lionela, koji je bio stigao prethodnog dana. Bio je oduevljen, kazao mi je, apsolutno
oduevljen; bilo mi je malo teko da progutam plimu njegovog zahvaljivanja. Ali, prilazei
svom bungalovu bio sam takoe zaprepaen lepotom pejzaa. Plaa je bila ogromna,

118

netaknuta, pesak fin, kao puder. Nakon nekoliko desetina metara okean je prelazio iz
azurnoplayog u tirkizno, iz tirkiznog u smaragdno. Ogromni krenjaki grebeni, pokriveni
tamnozelenim umama, izranjali su iz vode, daleko na horizontu, i gubili se u svetlosti,
dajui zalivu neku nestvarnu, kosmiku irinu.
Da nije ovde snimana Plaa}" upitala me Valeri.
Ne, mislim da je to bilo u Koh Fi Fi, ali nisam gledao film."
Po njenom miljenju, nisam time neto naroito izgubio; osim pejzaa, nita drugo nije
bilo nimalo zanimljivo. Ja sam se maglovito seao knjige koja je govorila o mladim
turistima s rancima na leima, koji tragaju za devianskim ostrvom; jedini orijentir koji su
imali bila je karta nekog starog putnika-lutalice, nacrtana pre nego to se on ubio u
jednom bednom hotelu u Kao Sen Roadu. Prvo su otili u Koh Samui, suvie turistiko
mesto; odatle su se doepali jednog ostrva u blizini, ali bilo je tu previe sveta za njihov
ukus. Najzad su, potplativi nekog mornara, uspeli da se iskrcaju na jedno ostrvo u
prirodnom rezervatu, znai, u principu, nedostupno. Tada su poele nevolje. Prvo
poglavlje knjige savreno je ilustrovalo prokletstvo turiste opsednutog luakim
traganjem za ne-turistikim" mestom, ijem diskreditovanju doprinosi samo njegovo
prisustvo, pa je tako prinuen da ide stalno dalje, s namerom koju sopstvena realizacija
ini uzaludnom. Ovakva situacija bez nade, slina onoj iz prie o oveku koji je hteo da
pobegne od svoje senke, bila je dobro poznata u turistikim krugovima, objasnila mi je
Valeri: iskazano sociolokim terminima, ona je opisivana kao paradoks double bind.
Turisti koji su odabrali Eldorador Afroditu u Krabi- ju, nisu, u svakom sluaju, liili na
nekoga ko bi mogao da podlegne paradoksu double bind; iako je plaa bila ogromna, oni
su se svi smestili na jednom mestu. Po onome to sam uspeo da vidim, liili su upravo na
oekivanu klijentelu: osamdeset odsto Nemaca, deset odsto Italijana, pet odsto panaca
i pet odsto Francuza. Istinsko iznenaenje: bilo je tu mnogo parova. Prilino je jasno bilo
da su u pitanju takozvani slobodo umni parovi, kakvi su se lako mogli nai i na Kap
Dandu: veina ena imala je silikonski doterane grudi, mnoge su nosile lani oko struka
ili oko lanka na nozi. Zapazio sam takoe da se skoro svi kupaju goli. Sve to uglavnom je
ulivalo poverenje: s takvim ljudima nikad nema problema. Za razliku od mesta za koje se
kae da u njemu vlada turistiki duh", letovalite gde borave parovi spremni za
seksualno razmenjivanje partnera, i koje je na ceni tek kad je poseta u njemu velika, u
sutini je mesto bez paradoksa. U svetu u kojem se najvei luksuz sastoji u tome da se
dobije mogunost da se izbegnu drugi, dobroudna drutvenost nemakih buruja koji
razmenjuju seksualne partnere, predstavljala je neku vrstu posebno suptilne subverzije,
rekao sam Valeri dok je skidala prslue i gaice. Tek to am se i ja skinuo, shvatio sam,
malo posramljen, da mi je skoio, pa sam legao na stomak, pored nje. Ona je rairila
butine spokojno izlaui svoju ribu suncu. Nekoliko metara od nas, s desne strane, bila je
grupa Nemica; one su oigledno raspravljale o nekom tekstu iz Spiegela. Jedna od njih
bila je dole obrijana, vrlo lepo joj se video prorez, tanak i prav. Volim ovakve pikice..."
ree mi Valeri tiho, to rada elju da se uvue prst." I ja sam voleo to isto; s nae leve
strane bio je par Spanaca, i ena je, suprotno prvoj susetki, imala stidne dlake vrlo guste,
kovrdave i crne; dopadalo mi se i to. U trenutku kad se ispruila, bacio sam pogled na
njene velike usne, debele i mesnate. Bila je to mlada ena, ne starija od dvadeset pet
godina, ali imala je teke grudi, sa irokim istaknutim krugovima oko bradavica. 'Ajde,
okreni se na leda", ree mi Valeri na uvo. Posluao sam, zatvorivi oi, kao da injenica
da sam nita ne vidim menja znaenje ovog ina. Oseao sam kitu kako mi se uspravlja,

119

vrak kako izlazi iz svog zatitnog omotaa od koe. Minut potom prestao sam da
razmiljam, koncentrisao sam se samo na oseaje: suneva toplota na sluzokoi bila je
izuzet no prijatna. Nisam otvorio oi ni onda kad sam osetio kako mlaz ulja za sunanje
klizi niz moje grudi, zatim niz stomak. Valerini prsti su se kretali brzo me dodirujui. Miris
kokosovog oraha irio se okolo. U asu kad je poela da mi stavlja ulje na ud, otvorio sam
oi: kleala je pored mene, licem okrenuta panjolki, koja se pridigla na laktove da gleda.
Zabacio sam glavu unazad, zagledao se netremice u plavetnilo neba. Valeri mi je poloila
dlan na muda, uvukla kaiprst u mar; drugom rukom je nastavljala da mi ravnomerno
drka. Okrenuvi glavu nalevo, spazio sam kako se panjolka bavi kitom svog mua;
ponovo sam vratio pogled na aurno nebo. Kad sam zauo korake na pesku kako se
pribliavaju, ponovo sam zamurio. Najpre se uo zvuk poljubaca, zatim aputanje.
Nisam vie znao koliko ruku i prstiju se preplie i miluje mi ud; zvuk odbijanja talasa o
obalu bio je vrlo nean.
Posle plae otili smo da obiemo centar za zabavu; vee je padalo, arene svetlosne
reklame go-go barova palile su se, jedna za drugom. Bilo je desetak barova na krunom
trgu, a uokviravali su v ogroman salon za masau. Pred ulazom sretosmo Zan-Iva u
pratnji devojke odevene u dugaku haljinu; imala je velike grudi i svetlu kou, i vie je liila
na Kineskinju.
Je I' dobro unutra?" upitala je Valeri.
udno je: pomalo ki, ali stvarno luksuzno. Tu su fontane, tropsko rastinje, kaskade;
postavili su ak i statue grkih boginja."
Smestili smo se na duboko kanabe, pokriveno zlatnim nitima, a onda izabrali dve
devojke. Masaa je bila jako prijatna, voda topla, teni sapun uklanjao je sve tragove ulja
za sunanje s nae koe. Devojke su se kretale ljupko, koristile su se sisama da nam
nasa- punjaju unutranjost butina; Valeri je odmah poela da stenje. Ja sam, i ovoga
puta, ostao zadivljen bogatstvom erogenih zona kod ene.
Poto smo se osuili, preli samo na veliki okrugli krevet, okruen ogledalima, gotovo do
plafona. Jedna od devojaka je lizala Valeri, dovodei je lako do orgazma; druga je meni
milovala jaja i drakala me svojim usnama. U asu kad je osetila da u da svrim, Valeri je
dala devojkama znak da se jo vie primaknu: dok mi je prva lizala testise, druga je ljubila
Valeri u usta: svrio sam na njihove poluspojene usne.
Zvanice na doeku Nove godine bili su pre svega Tajlandani, uglavnom vezani za
lokalnu turistiku privredu. Nijedan direktor Aurore nije doao; gazda TUI takode nije
mogao da se napree, ali poslao je jednog od svojih potinjenih; ovaj oigledno nije imao
nikakav uticaj ali je bio oduevljen sreom koja ga je zadesila. Bife je bio izvanredan,
sastavljen od tajlandske i kineske kuhinje. Bilo je tu i sitnog krckavog vijetnamskog
peciva, nem, sa bosiokom i limunom, krofni od vodenog ladolea, karija od raia sa
kokosovim mlekom, zatim sote od pirina sa kau orahom i bademom, patka u
kiselo-slatkom sosu, koja se topi u ustima, neverovatno ukusna. Za ovu priliku uvezena
su francuska vina. Nekoliko minuta sam askao s Lionelom, koji kao da je plivao u srei.
Bio je u pratnji jedne prekrasne devojke, rodom iz Siang Maja, koja se zvala Kim.
Upoznao ju je jo prve veeri u jednom toples baru, i od tada su stalno zajedno; pratio ju
je oima punim oboavanja. Dobro sam shvatao kako je ovo delikatno stvorenje, skoro
irealno neno, moglo zavesti ovog velikog pomalo zdepastog klipana, mada uopte
nisam mogao da zamislim kako bi on naao slinu devojku u svojoj zemlji. Pravi su blagoslov te male tajlandske kurve, rekoh sebi; dar neba, nita manje od toga. Kim je govorila

1K

malo francuski. Bila je jednom u Parizu, oduevljavao se Lionel; sestra joj se udala za
Francuza.
A, tako?" raspitivao sam se; A ta on radi?"
Lekar..." malo se smrknuo. Oigledno, sa mnom ne bi imala takav stil ivota."
Ti ima siguran posao..." primetio sam s optimizmom. Svi Tajlandani sanjaju da
postanu inovnici."
Pogledao me, malo sumnjiavo. Bilo je to, meutim, tako: javna sluba imala je za
Tajlanane zauujuu privlanost. Istina je i da su na Tajlandu inovnici krajnje
korumpirani: oni ne samo to imaju sigurno zaposlenje, ve su uz to i bogati. Mogu da
imaju sve. E, pa, elim ti dobru no..." dodao sam kreui ka baru. Zahvaljujem..." rekao
je pocrvenevi. Nisam shvatao ta me je navelo, u tom trenutku, da izigravam oveka koji
poznaje ivot; oigledno, stario sam. Ipak sam imao i neke sumnje u pogledu te devojke:
Tajlananke sa severa su po pravilu veoma lepe, ali deava se da su malo suvie svesne
toga. Provode sve vreme gledajui se u ogledalu, sasvim sigurne da njihova lepota, sama
po sebi, predstavlja glavni ekonomski ulog, i tako postaju kapriciozne i beskorisne osobe.
S druge strane, za razliku od svake zapadnjake mace, Kim nije bila u stanju da shvati da
je Lionel smean naivko. Osnovni kriterijumi za fiziku lepotu su: mladost, odsustvo
fizikih mana i opta usaglae- nost s normama vrste; oni su, naravno, univerzalni.
Dodatne kriterijume, neprecizne i relativne, tee je mogla da proceni devojka koja potie
iz druge kulture. Za Lionela je egzotinost bila dobar izbor, vero- vatno i jedini. Najzad,
rekoh sebi, uinio bih sve to znam kad bih mogao da mu pomognem.
S aom Sent-Estefa u ruci seo sam na jednu klupu da gledam zvezde. Godinu K K.
obeleie ulazak Francuske u evropsku monetarnu uniju, izmeu ostalog: bie tu i
Mundijal, predsedniki izbori, razni medijski dogaaji od najireg znaaja. Stenoviti vrhovi
u zalivu bili su osvetljeni meseinom; znao sam da e u pono biti vatromet. Nekoliko
minuta kasnije Valeri je dola da sedne pored mene. Zagrlio sam je, spustio
glavu na njeno rame; jedva sam nazirao crte njenog lica, ali prepoznavao sam miris,
strukturu koe. U asu kad se prva raketa rasprsla, uoio sam da ima zelenu haljinu,
pomalo providnu, onu istu koju je nosila i pre godinu dana, prilikom doeka Nove godine u
Koh Fi Fi; ispunilo me je udno oseanje u trenutku kad je prislonila usne na moje - kao da
se sruio ceo svetski poredak. udno: dobio sam drugu ansu a da to nisam zasluio, ni
najmanje na svetu. Vrlo se retko u ivotu dobije druga ansa; to je suprotno svim
zakonima. Snano sam je stegao u naruje, obuzet iznenadnom eljom da zaplaem.
Ako ljubav ne moe da dominira, kako bi duh nadvladao i Sva praktina nadmo pripada
aktivnosti.
Ogist Kont
Brod je klizio kroz tirkizni beskraj, i nisam morao da brinem o redosledu poteza. Poli
smo rano ka Koh Maji, prolazili pored koralnih hridi i ogromnih kre- njakih vrhova. Neke
od tih hridi imale su oblik prstena, moglo se prii centralnoj laguni jedino kroz uzak prolaz
izdubljen u steni. U unutranjosti malih ostrva voda je bila nepomina, smaragdnozelena.
Krmano je zaustavio motor. Valeri me je pogledala, ostali smo tako ne govorei, ne
miui se - trenuci potpune tiine.
Odvezao nas je na ostrvo Koh Maja, u zaliv zaklonjen visokim kamenim liticama.
Plaa od stotinak metara protezala se du stena, uska i krivudava. Sunce je visoko
odskoilo, bilo je ve jedanaest sati. Kormilar je ponovo upalio motor i izgubio se u pravcu

1K1

Krabija; trebalo je da dode po nas krajem poslepodneva. im je napustio zaliv, brujanje

motora je potpuno utihnulo.
Osim u seksualnom inu, malo je trenutaka u ivotu u kojima telo uiva u jednostavnoj
srei to ivi, ispunjeno radou zbog proste injenice da se nalazi na ovom svetu; moj
dan, tog prvog januara, bio je ceo ispunjen takvim trenucima. Nemam nijednu drugu
uspomenu osim te ispunjenosti. Verovatno smo se kupali, valjda smo se grejali na suncu,
i vodili ljubav. Ne verujem da smo priali, niti istraivali ostrvo. Seam se Valerinog mirisa,
ukusa soli koja se suila na njenom seksu; seam se da sam zaspao na njoj, da su me
probudili njeni drhtaji.
Brod je po nas doao u pet. Na terasi hotela koji je dominirao elom plaom, naruio
sam campari, a Valeri Maj Taj. Krenjaki vrhovi bili su skoro crveni u narandastoj
svetlosti. Poslednji kupai su se vraali, s pekirima preko ruke. Na nekoliko metara od
obale, uronjen u mlaku vodu, jedan par je vodio ljubav. Zraci sunca na zalasku padali su
na pozlaeni krov jedne pagode. U mirnoj atmosferi zvono je zazvonilo nekoliko puta.
Budistiki je obiaj, kad se izvri neko dobroinstvo ili delo za pohvalu, da se taj in
obelei zvonjavom zvona sa hrama; to je vesela religija, u njoj ima mesta i za ljudska
svedoenja o dobroinstvima.
Miel", ree Valeri posle dueg utanja, i gledajui meu oi, elela bih da ostanem
ovde."
Sta ti to znai?"
Da ostanem ovde zauvek. Razmiljala sam o tome poslepodne, u povratku: to je
mogue. Dovoljno e biti da me imenuju za upravnika naselja. Imam diplomu i
ispunjavam sve neophodne uslove."
Gledao sam je ne govorei nita; stavila je ruku na moju.
Trebalo bi samo da ti pristane da ostavi svoj posao. Da li bi hteo?"
Da." Trebalo mi je manje od jedne sekunde da odgovorim, bez trunke sumnje i
oklevanja; nikad nisam imao da donesem tako laku odluku.
Ugledali smo Zan-Iva ba kad je izlazio iz salona za masau. Valeri mu je mahnula,
doao je da sedne za na sto; ona mu je izloila svoju nameru.
Pa", rekao je, oklevajui, pretpostavljam da se to moe urediti. Oigledno, Aurora e
biti malo iznenaena, jer to to trai je degradacija. Plata e ti biti u najmanju ruku
prepolovljena; nee biti mogue da se uradi drukije, zbog odnosa prema ostalima."
Znam", rekla je, i nije me briga."
Pogledao ju je ponovo, klimajui glavom iznenaeno. Ako je to tvoj izbor..." dodao je,
ako je to ono to eli..." Posle svega, kad se malo sredio, rekao je: Ja rukovodim
Eldoradorom; imam pravo da imenujem upravnika naselja kako ja hou."
Znai, slae se?"
Da... Da, ne mogu te spreiti."
udno je to oseanje kad shvata da ti se ivot po- merio iz osnova; dovoljno je da
ostane gde si, da nita ne radi, i da osea kako te neto lagano izbacuje iz prethodnog
stanja. Sve vreme obroka bio sam u- tljiv, zamiljen, u toj meri da se Valeri zabrinula.
Jesi li siguran da je to ono to hoe?" upitala me. Jesi siguran da nee aliti za
Francuskom?"
Ne, nimalo neu aliti."
Ovde nema razonode, nema kulturnih zbivanja."

1KK

Bio sam toga svestan; kad god sam imao prilike da o tome razmiljam, kultura mi se
inila kao nuna kompenzacija za nesree u naim ivotima. Mogla bi se, moda,
zamisliti drugaija vrsta kulture, vezana za proslave i poeziju, koja bi se razvijala u stanju
sree; nisam bio u to ba siguran, inilo mi se da je to prilino teorijsko razmiljanje, koje
nije moglo imati nikakvog znaaja za mene.
Ima TV", rekao sam nemarno. Ona se nasmei- la; TV je, ipak, najgori televizijski
kanal na svetu, to je bilo poznato. Jesi li siguran da se nee dosaivati?" insistirala je
ona.
Ja sam u ivotu upoznao patnju, pritiske, strah; nikada nisam upoznao dosadu. Nisam
imao nita protiv veitog, budalastog ponavljanja jednog istog. Naravno, nisam imao
iluizija da mogu dotle stii; znao sam da je nesrea istrajna, da je lukava i uporna; ali bila
je to, u svakom sluaju, perspektiva koja me nije nimalo brinula. Kao dete, mogao sam da
provedem sate brojei listove deteline na livadi, i mada nikad, tokom dugih godina
traenja, nisam naao detelinu sa etiri lista; nisam zbog toga oseao nikakvo
razoaranje, niti gorinu. Istinu govorei, mogao sam isto tako da brojim i vlati trave: sve
te stabljike deteline, sa svoja tri lista, izgledale su mi vazda identine, vazda divne. Jednog dana, u dvanaestoj godini, popeo sam se na vrh jednog elektrinog stuba, na planini.
Sve vreme dok sam se peo, nisam nijednom pogledao u svoje noge. Kad sam stigao na
vrh, na platformu, izgledalo mi je da e biti jako komplikovano i opasno da siem. Planinski lanci su se pruali u nedogled, krunisani vei- tim snegom. Bilo bi mnogo
jednostavnije ostati tamo gde sam se naao, ili skoiti. Zadrala me, na kraju, pomisao da
u se razbiti; ali, inae, mislim da bih veno mogao da uivam u svom slobodnom letu.
Sutradan sam se upoznao s Andreasom, Nemcem koji ovde ivi ve desetak godina.
On je prevodilac, objanjavao mi je, to mu je omoguavalo da radi sam, za svoj raun.
Odlazio je u Nemaku jednom godinje, u vreme Sajma knjiga u Frankfurtu; kad mu je
bilo potrebno neko obavetenje, pitao je preko Interneta. Pruila mu se prilika da prevede
nekoliko amerikih bestselera, meu njima Firmu, to mu je obez- beivalo asna
primanja; a ivot i nije tako skup u ovom kraju. Do sada, skoro uopte nije bilo turista,
njemu je bilo udno da vidi kako se najednom iskrcavaju svi ti njegovi zemljaci; primio je
novost bez oduevljenja, ali i bez stvarnog nezadovoljstva. Njegove veze sa Nemakom
postale su vrlo razreene iako ga je posao obavezivao da stalno koristi jezik. Oenio se
Tajlandankom koju je upoznao u salonu za masau, sad imaju dvoje dece.
Je l'ovde lako dobiti... ovaj... decu?a upitao sam ga. Imao sam utisak da postavljam
neko neprilino pitanje, otprilike kao da sam pitao da li je lako nabaviti psa. Iskreno
govorei, oduvek sam oseao izvesnu odbojnost prema sasvim maloj deci; koliko sam ja
o tome znao, bila su to mala runa udovita koja piaju nekontrolisano i isputaju
nepodnoljive urlike; pomisao da i sam imam jedno takvo, nije mi nikada padala na
pamet. Ali znao sam da ih najvei broj parova napravi; nisam znao da li su zbog toga i
zadovoljni; u svakom sluaju, nisu se usuivali da se ale. U osnovi, rekao sam sebi,
bacajui pogled uokolo, po turistikom naselju, na ovako irokom prostoru o tome bi se
moda moglo i razmiljati: etala bi se izmeu bungalova, igrala se komadima drveta, ili
ve ne znam ime.
Prema Andreasovim recima, bilo je posebno lako ovde gajiti decu; postoji kola u
Krabiju, moglo se do nje stii ak i peke. A tajska deca bila su veoma razliita od
evropske, mnogo manje udljiva i tvrdoglava. Gajila su prema svojim roditeljima
potovanje blisko oboavanju - to im je dolazilo prirodno, bio je to deo njihove kulture.

1K

Kad bi odlazio da poseti svoju sestru u Diseldorfu, on je bivao bukvalno zaplaen ponaanjem svojih sestria.
Bio sam samo dopola ubeen u funkcionisanje ovog kulturnog proimanja; sebi sam
rekao, da bih se umirio, kako Valeri ima tek dvadeset osam godina, a ene, u principu, to
hvata oko trideset pete; ali konano, da! ako bude trebalo, imau dete s njom: znao sam
da e joj ta ideja pasti na pamet, to je bilo neizbe- no. Nakon svega, dete je kao neka
mala ivotinja - istina, sa tendencijom da postane zloesta; recimo da je to neto kao mali
majmun. To bi moglo imati ak i prednosti, rekoh sebi, moda bih mogao da ga nauim da
igra igricu Hiljadu prepreka". Gajio sam
istinsku strast za igru Hiljadu prepreka", strast koja je u principu bila neutaena; kome bih
jo mogao predloiti da odigramo po partiju? Svakako ne kolegama s posla; ne ni
umetnicima koji su dolazili da mi izloe svoje projekte. Andreasu, moda? Brzo sam ga
ocenio pogledom: ne, nije liio na tu vrstu, to znai da je imao ozbiljan izgled,
inteligentan; bilo je to poznanstvo koje bi trebalo negovati.
Vi nameravate da se nastanite... definitivno?" upitao me.
Da, definitivno."
Najbolje je tako gledati na stvari", odgovorio je odmahujui glavom. Vrlo je teko
napustiti Tajland; ja znam da bih, kad bi mi se to danas desilo, imao mnogo muke da se
oporavim."
Dani su prolazili strahovitom brzinom; trebalo je da otputujemo petog januara. Vee
uoi toga dana nali smo se sa Zan-Ivom u centralnom restoranu. Lio- nel je odbio poziv;
hteo je da ide da vidi Kim kako plee. Volim da je gledam kad igra skoro naga pred
mukarcima", rekao nam je, znajui pri tom da u je kasnije ja jedini imati." Zan-Iv ga je
gledao kako se udaljava. Napreduje ovaj inovnik plinske kompanije..." primetio je,
sarkastino. Otkriva perverzije."
Nemoj mu se podsmevati", protestovala je Vale- ri. Konano shvatam ta si ti naao
u njemu", rekla je obraajui mi se, dirljiv je to momak. U svakom sluaju, sigurna sam da
je proveo izvanredan odmor."
Vee je padalo; svetla su se palila u selima rasutim du zaliva. Poslednji zrak sunca
osvetljavao je pozlaeni krov pagode. Od trenutka kad mu je Valeri saop- tila svoju
odluku, Zan-Iv nije o njoj vie govorio. Saekao je ovu veeru da to uini; poruio je flau
vina.
Nedostajae mi..." rekao je. Nita vie nee biti isto. Radili smo zajedno vie od pet
godina. Dobro je ilo, nikad nismo imali ozbiljan sukob. Bez tebe, u svakom sluaju, ne
bih uspeo." Govorio je sve tie, kao za sebe samoga; no se sasvim spustila. Sad",
nastavio je on, moemo ve razvijati formulu. Jedna od najpogodnijih zemalja je Brazil.
Razmiljao sam ponovo i o Keni
ji: idealno bi bilo da se otvori klub negde u unutranjosti zemlje, rezervisan za safari, a da
se klub na plai prepusti Afroditi. Druga izvesna mogunost je Vijetnam."
Ne plai se konkurencije?" upitao sam.
Ne postoji nikakav rizik. Ameriki lanci nee se nikada usuditi da se upuste u ovo,
puritanski pokret je mnogo jai u Sjedinjenim Dravama. Ono ega sam se malo plaio,
jeste reakcija francuske tampe; ali, do sada, nita se nije desilo, mada moramo rei i to
da imamo uglavnom strane klijente; u Nemakoj i Italiji mnogo su pomirljiviji kad je o ovoj
temi re."
Postae glavni svetski svodnik..."

1K

Svodnik, ne!" protestovao je. Ne uzimamo nita od zarade devojaka; putamo ih da

rade, i to je sve."
A sem toga, sve je posebno i odvojeno", interve- nisala je Valeri; one nisu, strogo
gledano, osoblje hotela."
U stvari, da..." ree Zan-Iv, oklevajui. Ovde je to odvojeno;, ali uo sam da se u San
Domingu konobarice prilino lako penju."
One to rade svojom voljom."
Ah, da, to je najmanje to se moe rei."
Dobro..." Valeri napravi pomirljiv gest. Ne daj da te zezaju licemeri. Ti si tu, ti
predstavlja osnovu, sa svojom snalaljivou. Aurora - to si ti."
Kelner donese pota od limunovca. Za susednim stolom bilo je Nemaca i Italijana
kojima je drutvo pravila jedna Tajlandanka, zatim nekoliko nemakih parova. Sve to je
ivelo zajedno, u punoj saglasnosti, bez vidljivih problema, u klimi koju je karakterisalo
opte zadovoljstvo; posao upravnika turistikog sela bie sasvim lak.
Vi znai ostajete ovde..." nastavi Zan-Iv; oigledno mu je bilo teko da poveruje u to.
To je stvarno iznenaujue! U izvesnom smislu, razumem, ali... udno je da neko odbija
da zaradi jo novca."
Vie novca da bi se radilo s njim - ta?" odsee jasno Valeri. Da kupim Pradine
cipele? Da odem na vikend u Budimpetu? Da jedem bele tartufe u sezoni? Zaradila sam
mnogo para, ne uspevam vie ni da se setim ta sam s njima uradila: nema sumnje, mora
da sam ih potroila na budalatine tog tipa. Da li ti zna ta radi sa svojim novcem?"
Pa..." razmiljao je. Zapravo, verujem da ga je, dosad, troila uglavnom Odri."
Odri je idiot", uzvrati ona nemilosrdno. Sreom, razvee se. To je najpametnija
odluka koju si ikada doneo."
Tano je, u osnovi ona jeste veliki idiot..." odgovori on bez ustruavanja. Ti si, ipak,
veoma udna devojka, Valeri."
Nisam udna ja, ve je takav svet oko mene. Da li ti stvarno eli da kupi kabriolet
ferari? Ili vikend-ku- u u Dovilu, koja e biti, u svakom sluaju, poharana? Da radi
devedeset sati nedeljno, sve do ezdesete godine? Da daje polovinu plate za porez, od
kojeg se fi- nansiraju vojne operacije na Kosovu, ili planovi spaavanja predgraa? Ovde
je dobro; ima svega to je potrebno za ivot. Jedina stvar koju moe da ti ponudi zapadni
svet su markirani proizvodi. Ako veruje u markirane proizvode, onda moe da ostane
na Zapadu; ako ne, na Tajlandu ima izvanrednih falsifikata."
udan je ipak tvoj stav; godinama si radila u okvirima zapadnog drutva, ne verujui
nikada u njegove vrednosti."
Ja sam grabljivica", odgovorila je ona mirno. Mala, ljupka grabljivica, moje potrebe
nisu velike; ali ako sam do sada tamo radila, bilo je to samo za lovu: sad hou da ponem
da ivim. Ono to ja ne razu- mem su drugi: ta tebe, na primer, spreava da doe da
ivi ovde? Moe bez problema da se oeni Taj- lanankom; one su lepe, ljupke, dobro
vode ljubav; ima ih koje ak govore i francuski."
Pa..." ponovo je oklevao. Zasad vie volim da menjam ensku svako vee."
Proi e te to. U svakom sluaju, nita te ne spreava da svraa u salone za masau
i kad se oeni - oni i postoje zbog toga."
Znam. Mislim... U osnovi mislim da mi je uvek bilo teko da donesem znaajne
odluke u ivotu."
Pomalo u neprilici, okrenuo se na moju stranu: A ti, Miel, ta e ti da radi ovde?"

1K

Odgovor najblii istini bio bi bez sumnje neto nalik na nita"! Ali uvek je teko
objasniti tu vrstu elje nekome ko je aktivan. Kuhinja..." odgovorila je Va- leri umesto
mene. Okrenuo sam se k njoj, iznenaen. Da, da", bila je uporna, primetila sam, to te
hvata s vremena na vreme, ima prolazne kreativne napade u toj oblasti. To pada ba
fino, ja kuvanje ne volim, sigurna sam da e se ti baciti na to."
Zahvatio sam kaiicom pilei kari sa zelenim pa- priicama; stvarno, moglo bi se
razmisliti o neemu slinom sa mangom. Zan-Iv je vrteo glavom, zamiljen. Gledao sam
Valeri: bila je to dobra grabljivica, inteligentnija i upornija od mene; a izabrala je da sa
mnom deli svoju jazbinu. Moglo bi se pretpostaviti da drutva poivaju, ako ne ba na
zajednikoj volji, a ono bar na konsenzusu - ponekad definisanom kao meki konsenzus, u
zapadnim demokratijama, iz pera uvodniara u novinama s jasno odreenim politikim
pozicijama. Poto sam lino bio dosta mek po temperamentu, nisam uinio nita da
promenim taj konsenzus. Ideja o optoj volji bila mi je manje uverljiva. Prema Imanuelu
Kantu, ljudsko dostojanstvo sastoji se u neprihvatanju potinjenosti zakonima, sem u
meri u kojoj se sam ovek moe smatrati tvorcem zakona. Nikada mi jedna tako smena
izmiljotina ne bi pala na pamet. Ne samo to nikada nisam glasao, ve nisam nikada ni
smatrao da se izbori sutinski razlikuju od odlinog televizijskog oua - tu su moji omiljeni
izvoai bili, zapravo, politikolozi; Zerom Zafe, posebno - bacao me je u zanos. Biti
politiki lider - uvek mi je to izgledalo teko zanimanje, tehniko i iscrpi ju j ue; rado sam
prihvatao da svaku svoju politiku volju prenesem na druge. U mladosti sam poznavao
aktiviste koji su drali da je nuno naterati drutvo da evoluira u tom ili tom pravcu; nisam
ose- ao prema njima ni simpatiju ni potovanje. ak sam, postepeno, nauio da ih se
klonim: nain na koji su se zanimali za optu stvar - i razmiljali o drutvu kao da su ga oni
ve preuzeli - imao je u sebi neto sumnjivo. S ta sam ja imao, sa svoje strane, da
zamerim Zapadu? Nita posebno, ali nisam bio ni posebno vezan za njega (i sve manje
sam uspevao da shvatim da se moe biti vezan za jednu ideju, za zemlju, za bilo ta en
gnral, osim za neku osobu). ivot je bio skup na Zapadu, bilo je hladno, prostitucija je
tamo bila loeg kvaliteta. Bilo je teko puiti na javnim mestima, skoro nemogue kupiti
lekove ili drogu; radilo se mnogo, bilo je kola i buke, a bezbednosti na javnim mestima
gotovo da nije bilo. Sve u svemu, to je stvaralo niz nepogodnosti. Postao sam odjednom
svestan da sam drutvo u kojem sam iveo smatrao gotovo za neko prirodno okruenje kao, recimo, savanu, ili dunglu - na ije zakone sam morao da se privikavam. Ideja da
postanem deo tog okruenja nikad mi nije prolete- la kroz glavu; bilo je to kao atrofija, kod
mene, kao neki nedostatak. Nije bilo izvesno da bi drutvo moglo jo dugo preivljavati s
osobama mog tipa; ali ja sam mogao preiveti s jednom enom, vezati se za nju, pokuati
da je usreim. U trenutku kad sam ponovo bacio pogled pun zahvalnosti na Valeri, zauo
sam, s desne strane, neto kao kljocanje. Razaznao sam tada buku motora koja je
dolazila s mora, naglo prekinutu. Sasvim napred, na terasi, jedna visoka plava ena
ustala je vritei. Odjeknuo je prvi rafal, kra
tak prasak. Ona se okrenula k nama, prinosei ruke licu: jedan metak joj je proao kroz
oko, njegova duplja bila je sad samo krvava rupa; zatim se sruila be- umno. Tada sam
ugledao napadae, tri oveka sa turbanima koji su brzo nadirali prema nama, s
mitraljezima u rukama. Odjeknuo je i drugi rafal, neto dui; zvuk posuda i slomljenog
stakla pomeao se sa bolnim kricima. Tokom nekoliko sekundi, mora da sam bio potpuno
paralisan: retki su bili oni koji su pomislili da potrae spas pod stolom. Pored mene, Zan-Iv
kratko jauknu: bio je pogoen u ruku. A tada ugledah Valeri kako lagano klizi sa stolice i

1K6

svaljuje se na pod. Pritrao sam i obavio ruke oko nje. Od tog trenutka, nisam vie nita
video. Mitraljeski rafali su se sustizali u tiini koju je presecala samo lomljava stakla; inilo
mi se da to traje beskrajno dugo. Miris baruta bio je veoma jak. Zatim ponovo nastupi
tiina. Tek tada sam video da mi je leva ruka oblivena krvlju; Valeri je morala biti
pogoena u grudi ili u vrat. Sve- tiljka pored nas bila je unitena, zavladala je skoro
potpuna pomrina. Zan-Iv, svaljen na metar od mene, pokuao je da se podigne, i
zajeao. U tom trenutku, iz pravca centra za razonodu zaula se strahovita eksplozija,
koja je presekla prostor i dugo odjekivala zali- vom. Imao sam najpre utisak da su mi
bubne opne prsle; meutim, nekoliko sekundi kasnije, usred za- gluenja, razabrao sam
mnotvo uasnutih krikova, stvarnih urlika prokletnika u paklu.
Pomo je stigla posle deset minuta, doli su iz Krabija; najpre su krenuli ka centru za
razonodu. Bomba je eksplodirala usred Crazy Lips, najveeg bara, u vreme najvee
posete; bila je sakrivena u sportskoj torbi ostavljenoj kraj prilazne staze. Bila je to naprava
rune proizvodnje, ali vrlo mona, na bazi dinamita, sa satnim mehanizmom; torba je bila
puna rafova i eksera. Usled siline eksplozije, zidovi od la
ke cigle, koji su delili bar od drugih graevina, bili su prosto oduvani; neki od metalnih
nosaa na kojima se drala konstrukcija, popustili su pod snagom udarca, krov je pretio
da se srui. Prva stvar koju su spasioci uradili, suoivi se sa irinom katastrofe, bila je da
zovu dodatnu pomo. Pred ulazom u bar jedna igraica je puzila po zemlji, ruke su joj bile
odseene u visini laktova. Kraj nje je nemaki turista sedeo u gomili uta, pridravajui
creva koja su mu ispadala iz stomaka; njegova ena leala je pored njega, otvorenih
grudi, poluotkinutih dojki... U unutranjosti bara nakupio se crnkasti dim; pod je bio klizav,
preliven krvlju koja je liptala iz ljudskih tela i otkinutih organa. Mnogi su u agoniji, bez ruku
ili nogu, pokuavali da se odvuku do izlaza, ostavljajui iza sebe krvavi trag. rafovi i
ekseri su se zabadali u oi, upali ake, kidali lica. Pojedina ljudska tela su se i bukvalno
rasprsla iznutra, udovi i utrobe bili su rasuti po podu, na prostoru od nekoliko metara.
Kad su spasioci stigli na terasu, ja sam jo uvek drao Valeri u naruju; telo joj je bilo
mlako. Nekoliko metara od mene, neka ena je leala na podu, a njeno lice, obliveno
krvlju, bilo je naikano komadima stakla. Mnogi su ostali kao da sede na svojim
stolicama, iroko otvorenih usta, nepokretni u smrti. Viknuo sam u pravcu spasilaca:
dvojica bolniara su odmah prila, prihvatila paljivo Valeri, stavili su je na nosila.
Pokuao sam da ustanem, i odmah pao unazad; glava mi je lupila o tle. uo sam, tada
kako neko, vrlo diskretno, kae na francuskom: Mrtva je."

1Kx

  


Bilo je to prvi put, posle dugo vremena, da se budim sam. Bolnica u Krabiju bila je
mala svetla zgrada; jedan lekar je doao da me obie oko podneva. Bio je Francuz,
pripadao je Lekarima sveta; organizacija je stigla na lice mesta sutradan po atentatu.
Imao je tridesetak godina, bio malo pogrbljen, zabrinutog izraza. Rekao mi je da sam
spavao tri dana. U stvari, niste stvarno spavali", rekao je. Povremeno ste bili budni,
priali smo s vama u nekoliko mahova; ali ovo je prvi put da uspevamo da uspostavimo
kontakt." Uspostavimo kontakt, rekoh sebi. Rekao mi je jo da je bilans atentata bio
uasan: u ovom trenutku zna se za sedamnaest mrtvih; bio je to atentat s najvie rtava
koji se ikada dogodio u Aziji. Nekolicina ranjenih jo uvek je u vrlo kritinom stanju, smatra
se da je nemogue sada ih prebaciti dalje. Lionel je bio medu njima. Obe noge su mu
otkinute, pare metala raznelo mu je trbunu duplju; njegove anse da preivi bile su
skoro zanemarlji- ve. Ostali teki ranjenici bili su prebaeni u Bumrungrad bolnicu, u
Bangkoku. Zan-Iv je bio samo lako pogoen, nadlakticu mu je probio metak; mogli su ga
leiti u mestu. Meni nita nije falilo, nisam imao ni ogrebotinu. Sto se tie vae
prijateljice", zakljuio je doktor, njeno telo je ve prebaeno u Francusku. Zvao sam
roditelje telefonom: bie sahranjena u Bretanji."
Zautao je; oekivao je, verovatno, da neto kaem. Posmatrao me krajikom oka;
delovao je sve zabrinutije.
Oko podneva pojavi se jedna bolniarka s poslu- avnikom; odnela ga je sat kasnije;
rekla mi je da moram da ponem da jedem, da je to neophodno.
Zan-Iv je doao da me obie, takoe oko podneva. I on me posmatrao nekako udno,
malo iskosa. Priao mi je najvie o Lionelu; on je umirao, samo su sati bili u pitanju. Stalno
je traio Kim. Ona je bila, udom, potpuno netaknuta, ali izgleda da se brzo ute- ila;
etajui se ulicama Krabija, sino, Zan-Iv ju je video u naruju nekog Engleza. Nita o
tome nije rekao Lionelu, mada on, u svakom sluaju, nije liio na nekoga ko bi sebi
stvarao velike iluzije - ve je imao veliku sreu to ju je upoznao, izjavio je. udno", rekao
je Zan-Iv, on deluje sreno."
U asu kad je naputao moju sobu, shvatio sam da nisam izgovorio nijednu re.
Oseao sam da neto nije u redu, ali to je bilo krajnje nejasno oseanje, koje je teko
izraziti. inilo mi se da je najbolje da utim i saekam da ljudi oko mene shvate svoju
greku; to je bio lo trenutak kroz koji je trebalo proi.

1K8

Pre nego to e izai, Zan-Iv je bacio jo jedan pogled na mene, zatim je

obeshrabreno zavrteo glavom. Izgleda, to mi je ispriao posle, da sam priao mnogo,
zapravo bez prestanka, kad god bi me ostavili samog u sobi; im bi neko uao, ja bih
zautao.
Nekoliko dana kasnije prebacili su nas sve u Bu- mrungrad bolnicu, ambulantnim
avionom. Nisam dobro shvatao razloge ovog prebacivanja; mislim da se pre svega radilo
o tome da se omogui policiji da nas ispituje. Lionel je umro uoi tog dana; prolazei
hodnikom bacio sam pogled na njegov le, uvijen u pokrov.
Tajlandski policajci doli su u pratnji jednog ataea iz ambasade, koji je igrao ulogu
prevodioca; nisam, naalost, mogao mnogo da im kaem. Pitanje koje ih je, izgleda,
opsedalo, bilo je da li su napadai bili azijskog ili arapskog tipa. Dobro sam shvatao
njihovu zabrinutost: bilo je neophodno da saznaju da li se neka medunarodna teroristika
mrea uvukla na Tajland ili su imali posla s malezijskim separatistima; ali ja sam jedino
mogao da im ponavljam da se sve desilo strano brzo, da sam zapazio jedino siluete;
koliko sam ja o tome mogao da znam, ti ljudi su mogli pripadati malajskoj rasi.
Zatim su tu bili Amerikanci, koji su pripadali, pretpostavljam, CIA-i. Oni su se izraavali
grubo, neprijatnim tonom, imao sam utisak da sam i ja sam osumnjien. Nisu smatrali za
potrebno ni da povedu prevodioca, tako da mi je smisao njihovih pitanja u glavnim crtama
promakao. Pred kraj su mi pokazali seriju fotografija, koje je trebalo da predstavljaju
meunarodne teroriste; nisam prepoznao nijednog od tih ljudi.
S vremena na vreme, Zan-Iv je dolazio da me obie, sedao je na ivicu kreveta, kraj
mojih nogu. Bio sam svestan njegovog prisustva, postajao sam tada malo napetiji.
Jednog jutra, tri dana posle naeg dolaska, pruio mi je tanak sveanj listova: bile su to
fotokopije tekstova iz novina. Direkcija Aurore mi je ovo poslala faksom sino", dodao je,
oni nemaju nikakav komentar."
Prvi tekst, izvuen iz Nouvel Observateura, naslovljen sa Veoma specijalan klub",
iao je preko cele dve strane, pun detalja, ilustrovan fotografijom izvuenom iz nemakog
reklamnog prospekta. Novinar je, bez uvijanja, optuivao Grupu Aurora to promovie
seksualni turizam, i dodavao da se, u takvim okolnostima, moe razumeti reakcija
muslimana. Zan-Klod Gijbo posvetio je uvodnik istoj temi. Upitan telefonom za miljenje,
Zan-Lik Espitalije je izjavio: Grupa Aurora, potpisnik svetske povelje o etikom turizmu,
ne moe ni na koji nain biti odgovorna za takva zastranjivanja; odgovorni e biti
kanjeni." Dosije je dopunjen tekstom Izabele Alonzo u Journal du dimanche, otrim ali
slabo dokumentovanim, pod naslovom Povratak ropstvu"; Fransoaz iru preuzela je ovaj
izraz u svojoj nedeljnoj belenici u Expressu: Imajui u vidu stotine hiljada ukaljanih,
ponienih ena, pretvorenih u robinje, ima li ikakvu teinu, alosno je ovo rei, smrt
nekolicine jadnika?" Atentat u Krabiju imao je, naravno, ogromnog odjeka. Libration je
na prvoj strani objavio fotografiju preivelih koji su vraeni u zemlju, prilikom njihovog
dolaska na aerodrom Roasi, uz naslov: Dvoline rtve". U svom uvodniku, erom Dipi je
napadao tajlandsku vladu zbog njene tolerancije prema prostituciji i trgovini drogom, kao
i zbog njenih uzastopnih propusta u procesu demokratizacije. Paris-Match je, sa svoje
strane, pod naslovom Klanica u Krabiju", objavljivao kompletnu priu o noi uasa.
Uspeli su da nabave i fotografije, iskreno reeno dosta loeg kvaliteta - crno-bele
fotokopije, dobijene faksom, to je moglo predstavljati bilo ta, jedva su se i razaznavala
ljudska tela. Paralelno s tim objavili su ispo- vest jednog seksualnog turiste, koji nije imao
nikakve veze s prethodnim sluajem - bio je to slobodnjak, vr- ljao je uglavnom po

1K9

Filipinima. ak Sirak je odmah dao izjavu u kojoj je, izraavajui svoje uasavanje zbog
atentata, osuivao neprihvatljivo ponaanje nekih naih zemljaka u inostranstvu".
Reagujui, u nastavku, Lionel ospen je podseao na postojanje zakonskih normi koje
kanjavaju seksualni turizam, ak i ako se on sprovodi medu odraslima. Naredni tekstovi
u Le Figarou i Le Mondeu postavljali su pitanje sredstava za borbu protiv ove poasti, i
stava koji treba da zauzme meunarodna zajednica.
Sledeih dana, an-Iv je pokuao da dobije Got- frida Rempkea telefonom; konano
je i uspeo. Gazdi TUI bilo je ao, iskreno ao, ali nije mogao nita da uini. Kao turistiko
odredite, Tajland je, u svakom sluaju, izgubljen za vie desetina godina. Osim toga,
francuske polemike imale su izvesnog odjeka u Ne- makoj; miljenja su tamo, istina, bila
vie podeljena, ali vei deo javnosti osudio je, uprkos svemu, seksualni turizam; u takvim
okolnostima, on bi se radije povukao iz projekta.
Kao to nisam razumeo razlog mog prebacivanja u Bangkok, nisam nita bolje
razumeo ni razloge mog povratka u Pariz. Osoblje bolnice me nije posebno blagonaklono
gledalo, smatrali su, bez sumnje, da sam suvie inertan; ak i u bolnici, sve do samrtnike
postelje, ovek je osuen da igra komediju. Ono to bolniko osoblje ceni jeste da vidi kod
bolesnika izve- stan otpor, nedisciplinu, koju ono onda mora dovijanjem da slomi, za
dobro bolesnika, naravno. Ja nisam ispoljavao nita nalik tome. Mogli su me prevrnuti na
bok radi injekcije, i vratiti se tri sata kasnije: bio sam u potpuno istom poloaju. No uoi
odlaska snano sam se lupio o vrata, traei put do toaleta, u bolnikom hodniku. Ujutro
mi je lice bilo obliveno krvlju, rasekao sam arkadu; trebalo me oistiti, previti. Nije mi bilo
palo na pamet da zovem bolniarku; u stvari, nisam apsolutno nita ni osetio.
Let je predstavljao vremenski prazan prostor; izgubio sam ak i naviku da puim. Pred
pokretnom tra^'. kom za podizanje prtljaga, rukovao sam se sa Zan- -Ivom; zatim sam se
taksijem odvezao do Avenije Soazi.
Odmah sam bio svestan da ne ide, da uopte nee ii. Nisam ni raspakovao kofer.
Proao sam kroz stan, sa plastinom kesom, kupei sve Valerine slike koje
sam mogao nai. Najvie ih je bilo snimljeno kod njenih roditelja u Bretanji, na plai ili u
vrtu. Bilo je tu i nekoliko erotskih slika, koje sam napravio u stanu: voleo sam da je gledam
kad masturbira, imala je tada jedan lep pokret.
Seo sam na kanabe i okrenuo broj za hitne sluajeve - radi dvadeset etiri sata
dnevno - koji su mi dali. Bila je to neka vrsta krizne stanice, stvorene specijalno za
staranje o preivelima u atentatu. Nalazila se u paviljonu bolnice Sveta Ana.
Veina ljudi koji su traili da ih prime, bili su zaista u jadnom stanju: uprkos ogromnim
dozama sredstava za umirenje, imali su komare cele noi, jednako praene urlanjem,
kricima straha, plaem. Kad sam se s njima mimoilazio u hodnicima, ostajao sam zaprepaen njihovim zgrenim, izludenim licima; izgledali su bukvalno nagrizani strahom. I taj
strah, rekao sam sebi, nestae tek kad nestane i njihov ivot.
Ja lino oseao sam samo strahoviti umor. Ustajao sam, u principu, samo da popijem
olju neskafe, ili da gricnem neki biskvit; obroci nisu bili obavezni, kao ni terapija. Podneo
sam, meutim, seriju pregleda, a tri dana po dolasku imao sam susret sa psihijatrom; ispitivanja su otkrila izuzetno smanjeno reaktiviranje". Nita me nije bolelo, ali sam zaista
oseao da sam se smanjio; smanjio sam se ak ispod praga mogueg. Pitao me ta
nameravam da radim. Odgovorio sam: Da ekam!" Pokazao sam se razumno
optimistinim; izjavljivao sam mu da e sva ova tuga proi, da u opet nai sreu, ali da

treba jo ekati. Nije mi izgledao sasvim ubeen. Bio je to ovek pedesetih godina, punog
i veselog lica, potpuno osav.
Posle nedelju dana prebacili su me u novu psihijatrijsku bolnicu, na dui boravak ovog
puta. Trebalo je da tamo ostanem neto due od tri meseca. Na svoje ogromno
iznenaenje, tu je bio isti psihijatar. To ne treba da me iznenauje, rekao mi je on; ovde je,
zapravo, zaposlen. Pomo rtvama atentata samo je privremena misija, za ta se, u
stvari, bio specijalizovao - ve je uestvovao u radu stanice oformljene posle atentata u
brzom vozu na liniji Sen Miel.
On se nije izraavao ba kao tipian psihijatar, tako da je, zapravo, sve bilo
podnoljivo. Seam se da mi je govorio da treba da se oslobodim privrenosti, reklo bi se
- neki budistiki govor. Osloboditi se ega? Po prirodi nestabilan, ja sam se bio vezao za
neto prolazno, u skladu sa svojom prirodom - sve to nije zasluivalo poseban komentar.
Da je u mojoj prirodi bilo neeg trajnog, nastavljao sam da bih odrao razgovor, vezao bih
se za neke vene stvari. Izgleda da je njegov metod dobro funkcionisao s onim
preivelima iz atentata koje je progonio strah od sakaenja i smrti. Te patnje vam ne
pripadaju, one nisu stvarno vae; fantomi prolaze kroz va duh", govorio je on ljudima; i
ljudi su na kraju poinjali da mu veruju.
Ne znam kad sam poeo da bivam svestan situacije; do toga je, u svakom sluaju,
dolo kroz pomraenje. Bilo je dugih trenutaka - zapravo, ima ih jo uvek - kad Valeri
uopte nije bila mrtva. U poetku sam mogao da ih produavam po elji, bez najmanje
muke. Seam se prvog trenutka kad mi je to postalo teko, kad sam istinski osetio teinu
realnosti; bilo je to upravo nakon Zan-Ivove posete. Bio je to teak susret, bilo je
uspomena koje sam teko mogao da poti- snem; i nisam traio od njega da me ponovo
poseti.
Poseta Mari-Zan, naprotiv, delovala je na mene jako dobro. Nije rekla nita posebno,
malo mi je priala o ambijentu na poslu; odmah sam joj kazao da nemam nameru da se
tamo vraam, da u iveti u Krabiju. Sloila se, ne komentariui nita. Ne brini", rekao
sam joj, bie u redu." Pogledala me s nemim saueem; mislim ak, ma koliko udno
bilo, da mi je i poverovala.
Poseta Valerinih roditelja bila je svakako najmunija; psihijatar im je, mora biti,
objasnio da prolazim kroz fazu negiranja stvarnosti", tako da je Valerina majka plakala
tokom cele posete; ni otac nije izgledao kao da se najbolje snalazi u ovome. Bili su doli
da srede neke praktine^ detalje, da mi donesu kofer sa mojim linim stvarima. to se tie
stana u XIII arondismanu, pretpostavljali su da ne elim da ga zadrim. Naravno,
naravno, rekao sam, videemo kasnije; u tom trenutku je Valerina majka ponovo briznula
u pla.
ivot protie lako unutar neke institucije, ljudske potrebe su tamo, u osnovi,
zadovoljene. Ponovo sam otkrio Pitanja za ampiona, bila je to jedina emisija koju sam
gledao, vesti me uopte nisu interesovale. Mnogi u sanatorijumu provodili su po ceo dan
pred televizorom. Ja za to nisam mnogo mario. Moja zamisao je bila da e se, ako
ostanem smiren, ako izbe- gavam, to je vie mogue, da razmiljam, sve srediti samo od
sebe.
Jednog aprilskog jutra saznao sam da su se stvari zaista sredile, i da u moi uskoro
da izaem. To mi se uinilo kao izvor novih komplikacija: trebalo je da naem sobu u
hotelu, da stvorim neutralan ivotni prostor. Treba stvari gledati s njihove dobre strane",

11

rekao sam jednoj bolniarki. Bila je vrlo iznenaena, bilo je to prvi put da joj uputim neku
re.
Protiv negiranja realnosti, objasnio mi je psihijatar tokom naeg poslednjeg
razgovora, nema preciznog leka; to nije sasvim poremeaj u raspoloenju, ve u
predstavi. Razlog to me je drao u bolnici sve ovo vreme, bio je, pre svega, to se plaio
pokuaja samo- ubistva - ona su dosta esta u sluaju kad se naglo vrati svest; ali sada
sam van opasnosti. A, lepo, rekao sam, ba lepo!
Nedelju dana po izlasku iz bolnice, seo sam u avion za Bangkok. Nisam imao precizne
planove. Da imamo idealnu prirodu, mogli bismo se zadovoljiti prosto kretanjem sunca.
Godinja doba su bila suvie jasno pode- ljena u Parizu, i to je bio razlog uzmuvanosti,
nervoze. U Bangkoku, sunce se dizalo u est sati, zalazilo takoe u est; u
meuvremenu, prevaljivalo je svoju, stalno istu, putanju. Postojao je verovatno i period
monsuna, ali ja tome, do sada, nisam prisustvovao. Postojala je i guva u gradu, ali njene
razloge nisam do kraja shva- tao; radilo se, zapravo, o nekoj vrsti prirodnog stanja. Ovi
ljudi, bez svake sumnje, imaju neku sudbinu, ivot u meri koju je odreivao nivo njihovih
primanja; ali, mogli su, isto tako, biti i stado lemura.
Smestio sam se u Amari Boulevard; hotel su zapo- sedali uglavnom japanski poslovni
ljudi. Tamo smo odseli, poslednji put, ja, Valeri i Zan-Iv; to nije bila dobra ideja. Dva dana
kasnije preselio sam se u Grace hotel; bio je udaljen samo nekoliko desetina metara, ali je
atmosfera bila osetno razliita. Bilo je to bez sumnje poslednje mesto u Bangkoku gde su
se jo mogli nai arapski seksualni turisti. Ranije su se bukvalno unjali uza zidove, a sad
su prosto ostajali zatvoreni u hotelu, koji je raspolagao diskotekom i sopstvenim salonom
za masau. Neki od njih su se mogli sresti jo
samo u susednim uliicama, gde je bilo prodavaa evapa, ali van toga - vie nigde.
Primetio sam da sam se, i ne elei to, pribliio Bumrungrad bolnici.
Covek sigurno moe ostati u ivotu hranjen jednostavno eljom za osvetom; mnogo
ljudi je ivelo tako. Islam je unitio moj ivot, i islam je svakako bio neto to sam mogao
da mrzim; narednih dana trudio sam se da oseam mrnju prema muslimanima. Uspevao
sam prilino dobro, i poeo sam ponovo da pratim svetske vesti. Svaki put kad bih uo da
su neki palestinski terorista, ili neko palestinsko dete, ili trudna palestinska ena ubijeni
metkom, u pojasu Gaze, ose- ao sam kako drhtim od oduevljenja to je, eto, jedan
musliman manje na svetu. Da, moglo se tako iveti.
Jedne veeri, u hotelskom kafe-baru jedan jordanski bankar zapodenuo je razgovor
sa mnom. Prirodno ljubazan, insistirao je da mi plati pivo; moda je poela teko da mu
pada prinudna izolovanost u hotelu. Ja razumem te ljude, shvatite, ne mogu ih zbog toga
mrzeti", rekao mi je. Mora se rei da smo dobili ta smo traili. Ovo nije zemlja islama,
ovde nema potrebe da se plaaju stotine miliona da bi se finansirala gradnja damije. Ne
raunajui atentate, naravno." Uoivi da ga paljivo sluam, naruio je i drugo pivo, i
dodatno se osmelio. Problem muslimana, govorio mi je, jeste u tome to je raj, koji
obeava Prorok, ve postojao ovde dole: postoje mesta na ovom svetu gde raspoloive i
lascivne devojke pleu zbog zadovoljstva mukaraca, gde se moe opijati nektarom i
istovremeno sluati muzika nebeskih tonova: bilo je dvadesetak takvih mesta u krugu od
pet stotina metara oko ovog hotela. Ta mesta su lako dostupna, da bi se u njih ulo nije
bilo potrebno ispuniti sedam muslimanskih ver- skih obaveza, niti poi u sveti rat; bilo je
dovoljno platiti nekoliko dolara. Nije bilo potrebno ni putovati da bi se sve to upoznalo;
dovoljno je imati satelitsku antenu. Za njega nije bilo nikakve sumnje: muslimanski sistem

1K

je bio osuen, kapitalizam e nadjaati. Ve sad mladi Arapi misle samo na seks i kako da
troe. Dabe oni ponekad tvrde suprotno, njihov tajni san je da se utope u ameriki
model: agresivnost nekih medu njima nije nita drugo do znak nemone ljubomore;
sreom, sve su brojniji oni koji javno okreu leda islamu. On sam nije imao sree, sad je
ve star ovek, i bio je prinuen da ceo svoj ivot ureduje prema religiji koju je mrzeo. I ja
sam bio pomalo u slinoj situaciji: doi e sigurno jednom dan kad e svet biti osloboen
islama; ali, za mene, bie suvie kasno. Ja, zapravo, vie nisam ni imao ivot; imao sam
ivot samo nekoliko meseci; nije ni to tako loe, mnogi nemaju ni toliko. Odsustvo elje za
ivotom, na alost, nije dovoljno da bi se javila i elja za smru.
Video sam ga sutradan, ba pred njegov povratak u Aman; trebae da saeka godinu
dana pre nego to opet bude mogao da se vrati. Bio sam zadovoljan to odlazi, oseao
sam da bi inae ponovo hteo da razgovara sa mnom, a ta mogunost mi je stvarala
pomalo glavobolju: bilo mi je jako teko, sad, da podnosim intelektualne razmene
miljenja; nisam vie uopte imao elje da razumem svet, ak ni da ga upoznam. Na
kratak razgovor, meutim, ostavio je na mene dubok utisak: on me zapravo, od prve,
ubedio da islam mora biti osuen; im se o tome razmiljalo, to je moralo biti oevidno.
Ova jednostavna misao dovoljna je bila, za mene, da razveje mrnju. Ponovo sam
prestao da se interesujem za vesti.
Bangkok je sasvim slian svakom normalnom gradu: u njemu se eta mnogo
poslovnih ljudi, mnogo je turista na organizovanim putovanjima. Dve nedelje kasnije, seo
sam u autobus za Pataju. Tako je moralo da se zavri, rekao sam sebi ulazei u autobus;
zatim sam primetio da je to lano zakljuivanje, da u ovom sluaju nema nikakve
predodredenosti. Mogao sam, isto tako, ostatak svojih dana provesti sa Valeri na Tajlandu, u Bretanji, ili bilo gde drugde. Stariti i inae nije posebno zabavno, ali stariti sam, to
je gore od svega.
im sam spustio kofer na pranjavo tlo autobuske stanice, osetio sam da sam stigao
na kraj svog puta. Jedan stari narkoman, nalik kosturu, duge sede kose, sa velikim
guterom koji mu je leao na ramenu, prosio je kraj rotacionih vrata. Dao sam mu sto
bahta da popije pivo u Heidelberg Hofu", ba preko puta. Ne- maki pederi, brkati i
trbuasti, epurili su se u cvet- nim kouljama. Blizu njih, tri ruske maloletnice, u krajnjem
stadijumu prostituisanja, uvijale su se sluajui ghetto-blaster. Previjale su se i bukvalno
valjale po trgu, odvratne male sisaice. Za samo nekoliko minuta hoda ulicama grada,
susreo sam impresivno arenilo ljudskih vrsta: repere s vokmenima, holandske marginalce, sajber-pankere sa crvenom kosom, austrijske drolje nakiene persingom. Ne
postoji vie nita posle Pataje, to je neka vrsta kloake, zavrni slivnik u koji se izliva sav
otpad zapadnjake neuroze. Bilo da je neko homoseksualac, heteroseksualac ili oboje u
isti mah, Pataja za sve njih predstavlja mesto poslednje anse, posle kojeg preostaje
samo odricanje od svake elje. Hoteli se normalno razlikuju po komforu i po nivou cena,
ali i po nacionalnosti svoje klijentele. Postoje ovde dve velike zajednice, Nemci i
Amerikanci (medu koje se, verovatno, provlae i Australijanci, to jest Novozelanani).
Moe se takoe nai ne tako malo Rusa, oni se prepoznaju po seljakom izgledu i
gangsterskom ponaanju. Postoji ak ceo jedan obje- kat namenjen Francuzima, nazvan
Ma maison: hotel nema vie od dvanaestak soba, ali restoran je vrlo popularan. Ziveo
sam u njemu nedelju dana, pre nego to sam shvatio da nisam posebno vezan ni za
andujete* ni za ablje batake; da mogu da ivim ne pratei utakmice francuskog
prvenstva preko satelita i bez svakodnevnog prelistavanja stranica za kulturu u Mondeu.

U svakom sluaju, valjalo je potraiti dugoroniji smetaj. Normalno trajanje turistike vize
je na Tajlandu samo mesec dana; ali, da bi se dobilo produenje, dovoljno je prei
granicu. Vie agencija u Pataji nude jednodnevni aller-retour do kambo- danske granice.
Posle troasovne vonje minibusom eka se u redu sat-dva, pred graninom postajom;
rua se u restoranu sa samoposluivanjem na kambo- danskom tlu (cena ruka
uraunata je u aranman, kao i bakii za carinike); zatim se ide nazad. Najvei broj
rezidenata tako radi svakog meseca, ve godinama; to je mnogo jednostavnije nego
ekati na boravinu vizu.
U Pataju se ne dolazi da se obnovi ivot, ve da se on okona pod prihvatljivim
okolnostima. Ili bar,
* Vrsta kobasice (prim. prev.).
ako bih se hteo grubo izraziti, da se napravi pauza, duga pauza, koja bi mogla biti i
konana. To su izrazi koje je koristio jedan homoseksualac, od nekih pedesetak godina,
koga sam upoznao u jednom irskom pabu; najvei deo radnog veka proveo je kao meter
u utoj tampi, i uspeo da utedi neto novca. Deset godina kasnije, zakljuio je da se
stvari kreu loe po njega: izlazio je redovno u none klubove, one iste u koje je zalazio
godinama, ali sve ee se vraao kui kratkih rukava. Naravno, jo uvek je bio u stanju
da plaa; ali kad je ve trebalo doi na to, vie je voleo da plaa Azijatima. Izvinjavao se
zbog ove napomene, nadao se da u njoj ne vidim nikakvu rasistiku konotaciju. Ne, ne,
naravno, shvatio sam: manje je poniavajue da se plati osobi koja ne lii ni na jednu od
onih koje je mogao da zavede u prolosti, koja u vama ne budi nikakvu uspomenu. Ako
seksualnost ve mora da se plaa, onda je dobro da ona bude, u izvesnoj meri,
neizdiferencirana. Kao to svi znaju, jedna od prvih stvari koja se oseti u prisustvu predstavnika druge rase jeste upravo ta neizdiferencira- nost, to oseanje da su, fiziki
gledano, skoro svi ljudi druge rase slini. Taj efekat nestaje posle nekoliko meseci
boravka meu njima, i to je teta, jer on vie odgovara realnosti: ljudska bia, u osnovi,
strano lie jedna na druge. Mogu se, naravno, razlikovati mujaci i enke; mogu se,
takoe, ako se to eli, razlikovati starosne kategorije; ali svaka dublja razlika potie iz
neke vrste pedanterije, to je sigurno posledica amotinje. Osoba u amotinji uoava
razlike, stvara hijerarhiju vrednosti, i to postaje njena osobena crta. Prema Hainsonu i
Roulinsu, razvoj sistema hijerarhijske dominacije u okviru ivotinjskih zajednica ne
odgovara nikakvoj praktinoj nunosti, nijednoj selektivnoj prednosti; on predstavlja
prosto jedan od naina borbe protiv ubitane amotinje ivota u goloj prirodi.
I tako, bivi meter je okonavao mirno svoj ivot pedera, kupujui sebi lepukaste,
vitke i miiave de- ake tamnog tena. Jednom godinje, odlazio je u Francusku da obie
porodicu i nekolicinu prijatelja. Njegov seksualni ivot manje je uzbudljiv nego to ja mogu
da pretpostavim, rekao mi je; izlazi u provod jednom ili dvaput nedeljno, ne vie. Ve je
esta godina kako se nastanio u Pataji; obilje raznovrsnih seksualnih mogunosti,
uzbudljivih i jeftinih, izazivalo je, zaudo, splanjavanje elje. Svaki put kad izae, siguran
je da moe naguziti nekog od tih divnih dekia i puiti im, a da e mu ovaj, sa svoje
strane, drkati sa mnogo oseajnosti i vetine. Potpuno umiren u tom pogledu, on je zato
mnogo bolje pripremao svoje izlaske, koristio se njima umereno. Shvatio sam da je on
zamiljao da sam utonuo u erotska uzbuenja prvih nedelja boravka, da je u meni video
svoj heteroseksualni pandan. Uzdrao sam se od razuveravanja. Ponaao se prijateljski,
insistirao da on plaa pivo, dao mi nekoliko adresa stanova koji se mogu iznajmiti na dui
period. Predstavlja mu zadovoljstvo da pria s Francuzom, rekao mi je; veinom se

okupljaju oko restorana Ma maison; to su uglavnom heteroseksualci, konzervativci i

falokrati, bivi kolonisti ili vojnici. Ako bih se nastanio u Pataji, mogli bismo uvee zajedno
izlaziti, bez ikakvih obaveza, prirodno; ostavio mi je broj svog mobilnog telefona. Primio
sam to k znanju, svestan, istovremeno, da ga nikada neu zvati. Bio je simpatian,
prijatan, ak interesantan, ako hoete; ali ja prosto vie nisam imao nikakve volje za
ljudskim kontaktima.
Iznajmio sam sobu u Naklua Roadu, malo po strani od gradske guve. Imala je
rashladni ureaj, friider, tu, jedan krevet i jo nekoliko komada nameta- ja; kirija je bila
tri hiljade bahta meseno - neto malo vie od pet stotina franaka. Poslao sam novu
adresu svojoj banci, zatim napisao pismo sa ostavkom Ministarstvu kulture.
Nije mi preostajalo mnogo toga da uradim u ivotu, uopte... Kupio sam vie araka
papira K1xK9,x da pokuam da unesem neto reda u delove svog ivota. To je neto to
bi ljudi ee trebalo da odrade, pre nego to umru. udno je bilo misliti kako ima mnogo
ljudskih bia koja proive ceo ivot ne ostavivi iza sebe ni najmanji komentar, ni
najmanju beleku, ni najmanju primedbu. Ne zato to bi ti komentari, te kritike, te
primedbe mogli biti namenjeni nekome, ili imati bilo kakav smisao; nekako je, ini mi se,
ipak, bolje da, pri svoenju rauna, budu napravljeni.
est meseci kasnije, jo uvek sam u sobi u Naklua Roadu; i kao da sam skoro zavrio
svoj posao. Valeri mi nedostaje. Da sam sluajno imao nameru, zapoinjui pisanje ovih
stranica, da umanjim oseanje gubitka, ili da ga uinim podnoljivijim, mogao bih sad biti
konano uveren u svoj poraz; odsustvo Valeri nikada mi nije donosilo ovoliko patnje.
Poetkom treeg meseca mog boravka ovde, konano sam odluio da ponovo
krenem u salone za masau i barove s hostesama. Ideja me a priori nije oduevljavala,
bojao sam se da u doiveti potpuni fijasko. Ipak, uspeo je da mi se digne, pa ak i da
ejakulira, ali vie nikada nisam doiveo zadovoljstvo. Nije to bila krivica devojaka, bile su
one isto vete, isto nene; ali ja kao da sam bio bez oseaja. Pomalo iz principa, nastavio
sam da odlazim u salone za masau jednom ne- deljno; a onda sam odluio da prekinem.
Bio je to, ipak, neki ljudski kontakt, eto smetnje! Mada vie nisam verovao u zadovoljstvo
koje bih ja osetio, moglo bi se desiti da devojka svri, utoliko pre to mi je neo- setljivost
mog organa omoguavala da izdrim satima, ako se ne bih potrudio da prekinem ovo
gimnasticiranje. Mogao sam doi i dotle da poelim uivanje, to je predstavljalo izazov; a
ja vie nisam eleo da doivim bilo kakav izazov. Moj ivot je bio ispranjena forma;
bilo je poeljno da tako i ostane. Da sam pustio da strast obuzme moje telo, bol bi doao
brzo za njom.
Moja knjiga se blii kraju. Sve ee, sada, preleim najvei deo dana. Ponekad ujutro
pustim rashladni ureaj, ugasim ga uvee, a izmeu ove dve radnje ne desi se apsolutno
nita. Navikao sam se na romorenje aparata, mada mi je u poetku smetalo; ali, navikao
sam se i na vruinu; ne dajem, stvarno, prednost bilo emu.
Ve odavno sam prestao da kupujem francuske novine; pretpostavljam da su u ovom
trenutku ve odrani predsedniki izbori. Ministar kulture, po svaku cenu, mora da nastavi
svoj poao. Moda Ma- ri-Zan jo misli na mene, s vremena na vreme, bar dok pravi
budet za izlobe; nisam ni pokuavao da stupim u vezu s njom. Ne znam vie ni ta je sa
Zan-Ivom; posle otkaza u Aurori, morao je, pretpo- , stavljam, karijeru nastaviti na mnogo
niem poloaju i, verovatno, u nekom drugom sektoru, ne u turizmu.

1

Kad se ljubavni ivot okona, ivot u celini postaje neto konvencionalno i nametnuto.
Zadrava se ljudska forma, uobiajeno ponaanje, neka vrsta strukture; ali srce, kako se
to kae, vie ne uestvuje.
Skuteri se sputaju niz Naklua Road, diui oblak praine. Ve je podne. Prostitutke
stiu s periferije grada, idu na svoja radna mesta u barove u centru. Ne verujem da u
danas izlaziti. Moda tek predvee, da progutam supu u nekoj od baraka na raskrsnici.
I kad se ovek odrekne ivota, poslednji ljudski kontakti koji mu preostaju su oni koje
ima s trgovcima. U mom sluaju, oni se ograniavaju na nekoliko rei izgovorenih na
engleskom. Ne govorim tajlandski, to podie oko mene nesnosnu i munu prepreku. Sva
je prilika da nikada neu stvarno upoznati Aziju, mada to, uostalom, i nema nikakvog
znaaja. Moe se iveti u svetu a da se on ne shvati, dovoljno je moi iz njega dobiti
hranu, milovanja i ljubav. U Pataji su hrana i milovanja jeftini, prema zapadnim, pa ak i
prema azijskim kriterijumima. Sto se ljubavi tie, teko mi je da o njoj govorim... Sada sam
ubeen u ovo: za mene je Valeri bila srean izuzetak. Pripadala je onim osobama koje su
u stanju da posvete svoj ivot neijoj srei, da od toga naprave, doslovno, svoj cilj. Taj fenomen je u biti misterija. U njemu lee srea, jednostavnost, radost; ali ja jo uvek ne
znam ni kako, ni zato se on deava. A ako nisam shvatio ljubav, emu bi mi sluilo da
sam razumeo sve ostalo?
Do kraja ivota u ostati dete Evrope, briga i stida; nemam nikakvu poruku nade, za
bilo koga. Prema Zapadu ne oseam mrnju, najvie ogroman prezir. Znam samo da,
takvi kakvi smo, smrdimo na egoizam, mazohizam i smrt. Stvorili smo sistem u kojem je
postalo prosto nemogue iveti; i, uz to, nastavljamo da ga izvozimo.
Vee se sputa, arene girlande pale se u izlozima pivnice. Nemaki matorci se
smetaju, sputaju dlanove na butine svojih mladih pratilja. Vie nego ijedan drugi narod
oni poznaju brigu i stid, oseaju potrebu za nenim telom, za mekom koom, beskrajno
sve- om. Vie nego ijedan drugi narod, oni poznaju elju za sopstvenim unitenjem. Kod
njih se retko sree ona pragmatina i zadovoljna vulgarnost anglosaksonskih seksualnih
turista, onaj stil da bez prestanka uporeu- ju ono to dobijaju s cenama. Retko je takode
kod njih da rade gimnastiku, da odravaju sopstveno telo. Uglavnom jedu previe, piju
mnogo piva, nagomilavaju salo; veina e ih brzo umreti. Cesto su prijateljski
raspoloeni, vole da se ale, da priaju viceve; ipak, njihovo drutvo je optereujue i
tuno.
Smrt sam sad shvatio; ne verujem da e me boleti. Upoznao sam mrnju, prezir,
opadanje snage i jo mnogo toga; spoznao sam ak i trenutke ljubavi. Nita moje nee me nadiveti, i ne zasluujem da me ita nadivi; ja sam jedna prosena
individua, u svim aspektima.
Zamiljam, ne znam zato, da u umreti usred noi, i oseam laku zabrinutost pri
pomisli na patnju koja e pratiti odvajanje od tela. Teko mi je da predstavim prestanak
ivota kao neto savreno bezbolno i nesvesno; znam naravno da greim, ali uprkos
tome teko mi je da sebe u to ubedim.
Starosedeoci e me pronai nekoliko dana potom, moda i pre; u ovakvoj klimi leevi
poinju brzo da zaudaraju. Nee znati ta da urade sa mnom, obratie se verovatno
ambasadi Francuske. Daleko od toga da sam neki siromaak, moj predmet e se lako
obraditi. Ostae sigurno ne tako malo novca na mom raunu; ne znam ko e ga naslediti,
bez sumnje drava, ili neki daleki roaci.

16

Za razliku od drugih azijskih naroda, Tajlandani ne veruju u duhove i pokazuju malo

interesovanja za sudbinu leeva; uglavnom ih pokopavaju direktno, u zajedniku raku.
Poto nisam ostavio precizne instrukcije, isto e se desiti i sa mnom. Bie konstatova- na
smrt, precrtae jednu rubriku u kartoteci o broju stanovnika, daleko odavde, u Francuskoj.
Nekolicina ulinih prodavaa, naviklih da me vide u kraju, zavr- tee glavom. Moj stan e
biti izdat novom rezidentu. Zaboravie me. Zaboravie me brzo.

1x