Sukob pojedinca i vlasti u ,,Antigoni univerzalni smisao

Sofokleova tragedija ,,Antigona i poruke koje proizilaze iz nje ostaju aktuelne kroz vie
od dva milenijuma. Antigona daje svetli primer kako se treba boriti za svoja ubeenja iako su
ona u suprotnosti sa stavovima vlasti.
Antigona je samostalna i beskompromisna. Hrabra je i istrajna kod svojih odluka. Ona se
nije pokolebala kada je u pitanju ispunjavanje religiozno-moralnih dunosti iako je tako
rizikovala da doe u sukob sa vlastima. Antigona odluuje da sahrani svog brata Polinika iako je
to kralj Kreont izriito zabranio. Antigonina odluka je po shvatanju bogova i srca sveto delo. Ona
je verna zakonu krvi i prirodi svoga sestrinskog nagona, a taj zakon joj nalae da ispuni dunost
prema mrtvima. Zbog toga ona ustaje protiv kralja Kreonta koji svojim nareenjima gazi
moralne norme i boanske zakone. Antigona od svoje namere ne odustaje iako je svesna kazne
koja e uslediti. Ona deluje u ime boanskih zakona koji su iznad zemaljskih zakona koje
postavlja Kreont.
Antigona je imala izbor: sluati naredbu vladara i poneti se bezoseajno prema mrtvom
bratu ili brata sahraniti, kako joj je govorilo srce. Ona je svoje srce i posluala znajui ta je eka
ako je neko otkrije. Toga se nije uope bojala, jer je imala samo jedan cilj koji je i ostvarila.
Antigona je lik kojim nam pisac pokuava objasniti i dokazati da je ljubav uvek ispravna odluka i
da je vredna ak i rtvovanja. Upravo to je Antigona znala i sledila.
Nasuprot Antigoni je Kreont, apsolutistiki vladar bezoseajnog i hladnog srca. Naredba
kojom zahteva poslunost je bezobzirna mera koja nije odraz volje naroda, ve njegova
samovolja. Antigonu alje u poniavajuu smrt uprkos tome to je ona ki njegove sestre i
verenica njegova sina. Mrnju je uspeo pobuditi i u vlastitom sinu kojeg ne slua uprkos
njegovoj razumnoj molbi da ne osudi Antigonu. Naprotiv, on ak eli Antigonu ubiti pred njim.
Kreont je ovek koji ne slua nikog osim sebe i svoje hladno srce. Tek na kraju poslua Tiresiju
zbog strahopotovanja prema bogovima. Kao to se on boji bogova, narod Tebe se boji njega.
Kreont je savren primer okrutnog vladara koji iri strah oko sebe. Ta ga ohololost i dovodi do
propasti. On se naposletku i kaje, ali prekasno. Sudbina je ve odluila da ostane sam, propao
kao otac, suprug i vladar.
Kreont i Antigona stoje jedno nasuprot drugom u nepomirljivoj suprotnosti. Ona kae u
ime ega se bori i pati: u ime velikih i nepisanih zakona bogova pred kojima je bezvredan svaki
propis koji bi njima da se naruga. Zatim izgovara: ,,Za ljubav, ne za mrnju ja sam roena, rei
koje ilustruju humanu irinu njenog bia.
Pojedinac koji veruje u svoje ideale esto ostaje suprotstavljen vlasti i veini .Pojedinac je
usamljen i nemoan,te je njegovo stradanje neminovno. Kroz istoriju su razni veliki ljudi svojim
sudbinama potvrdili ovo pravilo, zato je Sofokleova ,,Antigona delo koje traje kroz vekove i
poduava nas svojim univerzalnim i vanvremenskim porukama.