GRANINI

ELEMENTI
TEORIJA I PRIMENE

D. T. Katsikadelis

GK

Copyrighted Material
This a preview. The number of displayed pages is limited

GRANINI ELEMENTI
Teorija i primene

Don T. Katsikadelis
Departman za graevinsko inenjerstvo
Nacionalni tehniki univerzitet u Atini, Grka

BOUNDARY ELEMENTS
Theory and Applications

John T. Katsikadelis
Department of Civil Engineering
National Technical University of Athens
Athens, Greece

2002

Amsterdam London New York Oxford Paris Tokyo

Boston San Diego San Francisco Singapore - Sidney

Don T. Katsikadelis
Departman za graevinsko inenjerstvo
Nacionalni tehniki univerzitet u Atini, Grka

GRANINI ELEMENTI
Teorija i primene

Prevod sa engleskog jezika i struna redakcija

Dragan T. Spasi

GRAEVINSKA KNJIGA
Beograd, 2010.

Mojoj supruzi Efi za

privrenost, strpljenje i
podrku

Predgovor srpskom izdanju

Metod graninih elemenata (MGE) je kao raunarski alat, bez sumnje, postao
veoma mono sredstvo za reavanje problema u inenjerstvu i primenjenim
naukama. Radi se o alternativi za metode dekompozicije domena kakvi su, na
primer, metod konanih razlika i metod konanih elemenata, koja je, kao rezultat
marljivog istraivakog rada mnogih istraivaa, sa svih kontinenata, nastala u
poslednjih etrdeset godina.
Ova knjiga posveena je graninim elementima i to razumevanju osnovne teorije,
numerike implementacije i primene metoda u razliitim inenjerskim
disciplinama. Napisana je sa namerom da se nadomesti nedostatak pristupanog, i
lakog za razumevanje, polaznog udbenika za uenje MGE, pa je prvenstveno
namenjena studentima primenjenih i inenjerskih nauka, mada i profesionalni
inenjeri u njoj mogu pronai svoj interes.
Autor je veoma zadovoljan to e knjiga Granini elementi: teorija i primene,
objavljena na engleskom jeziku u izdanju izdavake kue Elsevier, 2002. godine,
biti prevedena na srpski jezik i to e prevod uraditi profesor Dragan Spasi sa
Departmana za tehniku mehaniku Univerziteta u Novom Sadu, linost poznata po
svom doprinosu u oblasti mehanike. Autor koristi ovu priliku da prevodiocu izrazi
svoje iskreno priznanje i zahvalnost. Za ohrabrenje i pomo tokom prevoenja na
srpski jezik autor se takoe zahvaljuje akademiku Nikoli Hajdinu, predsedniku
Srpske akademije nauka i umetnosti, profesoru Dragoslavu umarcu sa
Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsedniku Inenjerske komore
Srbije, i akademiku Teodoru Atanackoviu sa Departmana za tehniku mehaniku
Univerziteta u Novom Sadu.
Srpskom izdanju prethode izdanja na japanskom (Asakura oten, Tokio, 2004) i
ruskom jeziku (Asocijacija visokih kola graevinarstva, Moskva, 2007).

VIII GRANINI ELEMENTI

Autor se nada da e ova publikacija u izvesnoj meri doprineti diseminaciji MGE u

Srbiji, te da e biti dobro prihvaena od strane srpskih studenata eljnih znanja sa
kojim moe da se krene napred.
Najzad, autor eli da izrazi svoju veoma iskrenu zahvalnost izdavau Graevinska
knjiga za korektan izgled srpskog izdanja.

Atina, decembra 2009.

D. T. KATSIKADELIS

Predgovor

Poslednje tri dekade obeleavaju evolucija elektronskih raunara i neobina, iroko

rasprostranjena, dostupnost njihovih resursa. To je znaajno doprinelo razvoju
raunarskih metoda i njihovoj primeni u inenjerstvu, pre svega u analizi i
oblikovanju konstrukcija iz veoma irokog domena, od mostova do aviona, od
mainskih elemenata do tunela, ali i pri analizi ljudskog tela. Gotovo u okviru
svake inenjerske discipline nastale su nove podoblasti koje sadre atribut
raunarski npr. Raunarska mehanika, Raunarska mehanika fluida, Raunarska
analiza konstrukcija, Raunarska dinamika konstrukcija, itd. Meu najpopularnijim
raunarskim metodama izdvajaju se metod konanih elemenata (MKE) i metod
graninih elemenata (MGE). U okviru savremenih metoda numerike analize MKE
je ve odavno afirmisan, a uz to je u inenjerskoj zajednici i najpoznatiji. MGE
pojavio se neto kasnije i ponudio nove raunarske mogunosti, koje je uz
efektivnost i tanost pratila i relativno niska cena upotrebe raunarskih resursa.
Mada se MGE predaje kao redovan kurs na sve veem broju univerziteta, primetan
je nedostatak udbenika koji bi, kako studentima tako i profesionalnim
inenjerima, mogao da pomogne u razumevanju samog metoda, njegovih teorijskih
osnova i primene u reavanju inenjerskih problema. Osnovni razlog za taj
nedostatak je to to se MGE uglavnom predaje na viim poslediplomskim
kursevima, tako da je dobar deo, za metod fundamentalnih rezultata matematike i
mehanike, ostao nepokriven odgovarajuim dodiplomskim kursevima. Zbog toga
su postojee knjige o MGE upuene pre akademskoj javnosti i istraivaima koji
su na neki nain ve upoznati sa MGE, nego studentima koji MGE sluaju po prvi
put, ili pak inenjerima koji programske pakete razvijene za MGE koriste u
industriji.
Upravo to opaanje je i stimulisalo autora da napie ovu knjigu. Njegovi rezultati
iz oblasti razvoja MGE u poslednjih 30 godina, kao i iskustvo steeno tokom dugo
godina predavanja kursa Granini elementi na Departmanu za graevinsko

X GRANINI ELEMENTI

inenjerstvo, Nacionalnog tehnikog univerziteta u Atini, Grka, ine to nastojanje

opravdanim. Namera autora bila je da MGE uini dostupnim kako studentima, tako
i profesionalnim inenjerima. Iz tog razloga, njegov glavni zadatak bio je da
organizuje i predstavi materijal na takav nain da knjiga bude pristupana, laka za
razumevanje, i uz to pisana samo na osnovu gradiva matematike i mehanike koje
se predaje na dodiplomskim studijama. Taj napor doveo je do, po vie osnova,
inovativnog naina prezentacije MGE. Naime, dobijanje fundamentalnih reenja,
integralne reprezentacije reenja, integralnih jednaina na granici kao analogiji za
razliite parcijalne diferencijalne jednaine i zadate granine uslove, prikazani su
na jednostavan nain i uz minimalno pozivanje na rezultate matematike analize sa
kojima student verovatno nije upoznat. Indeksna i tenzorska notacija su ovde
izostavljene, mada bi autoru sa njima bio olakan posao, npr. preuzimanje gotovih
izraza iz literature. I pored toga ukljuen je, sav neophodan pripremni matematiki
alat, i to sa ciljem da knjiga bude kompletna i dovoljna za uenje bez upotrebe
drugih knjiga.
Tokom pisanja knjige, zbog dubokog i potpunog razumevanja MGE, posebno su
naglaavane teme koje zahtevaju detaljno prouavanje. Radi se o sledeim temama.
(i) Formulacija fizikog problema.
(ii) Formulacija matematikog problema u obliku parcijalne diferencijalne
jednaine i odgovarajuih graninih uslova, tj. problema graninih vrednosti.
(iii) Prevoenje parcijalnih diferencijalnih jednaina u integralne jednaine na
granici, tj. integralne jednaine po nepoznatim graninim veliinama. Ovaj
deo slui da italac upozna specijalna partikularna reenja, tzv.
fundamentalna reenja, nain na koji se ona koriste, kao i da prepozna
njihovo singularno ponaanje.
(iv) Transformacija integrala po oblasti u linijske integrale po granici te oblasti,
ili njihova eliminacija, da bi se dobile samo integralne jednaine po
nepoznatim graninim veliinama i tako naglasio granini karakter metoda.
(v) Numeriko reavanje dobijenih integralnih jednaina po nepoznatim
graninim veliinama. Ova tema, koja pokriva znaajan deo knjige, bavi se
numerikom implementacijom MGE, predstavljajui ga kao snaan
raunarski alat za reavanje realnih inenjerskih problema. Radi se o
diskretizaciji granice integracije deljenjem u elemente, izboru geometrijskog
modela elemenata, izboru modela aproksimacije granine veliine du
elementa, kao i tehnikama za izraunavanje regularnih i singularnih linijskih
integrala, a uopteno govorei procedurama za aproksimaciju aktuelnog
problema sistemom linearnih algebarskih jednaina.
(vi) Detaljan opis FORTRAN programa koji implementiraju numerike
procedure za razliite probleme. itaocu se pruaju sve neophodne
informacije, znanje i vetina, tako da bude osposobljen za samostalno
pisanje kompjuterskog koda zasnovanog na MGE i za probleme koji nisu
ukljueni u ovu knjigu.

Predgovor XI

(vii) Upotreba pomenutih kompjuterskih programa za reavanje reprezentativnih

problema i analiza dobijenih rezultata o ponaanju odgovarajuih fizikih
sistema.
Od poetka do kraja knjige svaki pojam je propraen ilustrativnim primerima
reavanja problema i to detaljno sa svim potrebnim objanjenjima. Pored toga,
svako poglavlje je dopunjeno problemima koji se, u svojstvu vebanja,
preporuuju za samostalan rad. Ovi problemi treba da ispune tri zahteva. Neki od
njih su jednostavni i slue za bolje razumevanje izloene teorije. Drugi su tei i
imaju za cilj proirenje teorije na specijalne sluajeve koji zahtevaju potpunije
razumevanje ideja, dok preostali predstavljaju male projekte ija je namena
upoznavanje itaoca sa programiranjem u oblasti MGE i programima sadranim na
prateem kompakt disku.
Poslednja klasa problema je veoma vana, jer pomae studentu da shvati korisnost
i efektivnost metoda kroz reavanje praktinih inenjerskih problema. Kroz te
probleme italac uvia da je MGE moan raunarski alat, a ne alternativni teorijski
pristup kojim se moe baviti fizikim problemima. Iskustvo autora steeno tokom
predavanja MGE govori da je ba ta trea klasa problema najomiljenija meu
studentima, koji svoje zadovoljstvo, kada ih ree, povezuju sa objedinjavanjem
svog znanja i oseanjem sigurnosti u savladavanju MGE.
Kompakt disk koji je priloen uz ovu knjigu sadri izvorni kod svih kompjuterskih
programa razvijenih u knjizi, tako da ga italac, student ili inenjer, moe
upotrebljavati za reavanje iroke klase problema. Meu njima su opti problemi
potencijala, zatim problemi uvijanja, toplotne provodljivosti, ugiba membrana i
ploa, strujanja nekompresibilnih fluida, strujanja kroz porozne sredine, izotropna
ili neizotropna, homogena ili kompozitna tela, najzad i ravanski problemi
elastostatike u jednostruko ili viestruko povezanim oblastima. Imajui u vidu
raznovrsnost aplikacija lako se zakljuuje da knjiga moe da koristi inenjerima
gotovo svih disciplina. Autor se nada da e ova knjiga predstaviti itaocu MGE na
prihvatljiv, lak i prijatan nain, te da e doprineti njegovoj diseminaciji u oblasti
reavanja inenjerskih problema kao novog i snanog raunarskog alata.
Najzad, autor eli da izrazi svoju iskrenu zahvalnost svom studentu, sada
gostujuem profesoru na Univerzitetu A&M u Teksasu dr Filisu Kokkinosu, za
paljivo itanje rukopisa i veoma korisne sugestije. Njegova kritika i komentari su
veoma cenjeni. Isto tako, autor se zahvaljuje svom doktorandu mr G. C. Tsiatasu,
za proveru numerikih rezultata i izvoenje nekoliko izraza.
Atina, januara 2002.
D. T. KATSIKADELIS

Copyrighted Material
This is a preview. The number of pages displaced is limited

Sadraj

Predgovor srpskom izdanju .............................................................................VII

Predgovor

..................................................................................................... IX

Glava 1

Uvod .............................................................................................. 1

1.1 Cilj i obim knjige ................................................................................... 1

1.2 Granini elementi i konani elementi ..................................................... 2
1.3 Istorijski razvoj MGE ............................................................................ 5
1.4 Struktura knjige ..................................................................................... 7
1.5 Sadraj prateeg kompakt diska ............................................................. 8
1.6 Reference .............................................................................................. 9

Glava 2

Pripremni matematiki rezultati ................................................ 13

2.1 Uvod ................................................................................................... 13

2.2 Gaus-Grinova teorema ......................................................................... 13
2.3 Gausova teorema o divergenciji ........................................................... 15
2.4 Druga Grinova formula ........................................................................ 16
2.5 Adjungovani operator .......................................................................... 17
2.6 Dirakova delta funkcija ........................................................................ 18
2.7 Reference ............................................................................................ 23
Problemi ...................................................................................................... 24

XIV BOUNDARY ELEMENTS

Glava 3

MGE za dvodimenzijske probleme potencijala.......................... 25

3.1 Uvod ................................................................................................... 25

3.2 Fundamentalno reenje ........................................................................ 26
3.3 Direktni MGE za Laplasovu jednainu ................................................. 28
3.4 Direktni MGE za Poasonovu jednainu ................................................ 34
3.4.1 Primena druge Grinove formule ................................................. 34
3.4.2 Transformacija Poasonove u Laplasovu jednainu ..................... 34
3.5 Transformacija integrala po oblasti u integrale po granicama oblasti .... 37
3.6 MGE i problemi potencijala za anizotropna tela ................................... 39
3.6.1 Integralna reprezentacija reenja ................................................ 40
3.6.2 Fundamentalno reenje .............................................................. 40
3.6.3 Integralna jednaina na granici .................................................. 43
3.7 Reference ............................................................................................ 44
Problemi ...................................................................................................... 46

Glava 4

Numerika implementacija MGE............................................... 47

4.1 Uvod ................................................................................................... 47

4.2 MGE za konstantne granine elemente ................................................. 49
4.3 Izraunavanje linijskih integrala ........................................................... 53
4.4 Izraunavanje povrinskih integrala ..................................................... 57
4.5 Metod dualnog reciprociteta za Poasonovu jednainu ........................... 58
4.6 Program LABECON za reavanje Laplasove jednaine
sa konstantnim graninim elementima .................................................. 61
4.7 Domeni sa vie granica ........................................................................ 85
4.8 Program LABECONMU za domene sa vie granica ............................. 86
4.9 Metod subdomena................................................................................ 96
4.10 Reference .......................................................................................... 102
Problemi .................................................................................................... 104

Glava 5

Tehnologija graninih elemenata ............................................. 105

5.1 Uvod ................................................................................................. 105

5.2 Linearni elementi ............................................................................... 107
5.3 MGE sa linearnim graninim elementima........................................... 111
5.4 Izraunavanje linijskih integrala du linearnih elemenata ................... 115
5.4.1 Integracija spolja ..................................................................... 116
5.4.2 Integracija unutra ..................................................................... 118
5.4.2.1 Integrali sa singularitetom logaritamskog tipa ............. 118

Table of Contents XV

5.4.2.2 Integrali sa Koijevim tipom singulariteta ................... 126

5.4.3 Indirektno odreivanje dijagonalnih uticajnih koeficijenata ...... 127
5.5 Elementi vieg reda ............................................................................ 129
5.6 Skorosingularni integrali .................................................................... 136
5.7 Reference .......................................................................................... 140
Problemi .................................................................................................... 142

Glava 6

Primene ..................................................................................... 143

6.1 Uvod ................................................................................................. 143

6.2 Uvijanje tapa proizvoljnog poprenog preseka .................................. 143
6.2.1 Funkcija deplanacije poprenog preseka tapa ......................... 143
6.2.2 Izraunavanje komponenti tenzora napona ............................... 155
6.2.3 Program TORSCON za reavanje problema uvijanja
sa konstantnim elementima ...................................................... 157
6.2.4 Uvijanje anizotropnih tapova .................................................. 171
6.3 Ugibi elastinih membrana ................................................................. 174
6.4 Savijanje slobodno oslonjenih ploa ................................................... 178
6.5 Problemi prostiranja toplote ............................................................... 181
6.6 Problemi strujanja fluida .................................................................... 187
6.7 Zakljuak ........................................................................................... 193
6.8 Reference .......................................................................................... 197
Problemi .................................................................................................... 198

Glava 7

MGE za dvodimenzijske probleme elastostatike ..................... 201

7.1 Uvod ................................................................................................. 201

7.2 Jednaine ravanske teorije elastinosti................................................ 201
7.2.1 Ravansko stanje deformacije.................................................... 201
7.2.1.1 Kinematike relacije ................................................... 202
7.2.1.2 Konstitutivne relacije .................................................. 203
7.2.1.3 Jednaine ravnotee .................................................... 205
7.2.1.4 Granini uslovi ........................................................... 206
7.2.1.5 Inicijalni naponi i deformacije .................................... 208
7.2.2 Ravansko stanje napona ........................................................... 209
7.3 Betijev identitet reciprociteta ............................................................. 211
7.4 Fundamentalno reenje ...................................................................... 213
7.5 Naponsko stanje usled jedinine koncentrisane sile ............................ 219
7.6 Povrinsko optereenje na granici usled jedinine koncentrisane sile .. 220
7.7 Integralna reprezentacija reenja ........................................................ 221

XVI BOUNDARY ELEMENTS

7.8 Integralne jednaine na granici ........................................................... 224

7.9 Integralna reprezentacija naponskog stanja ......................................... 228
7.10 Numeriko reavanje integralnih jednaina na granici ........................ 230
7.10.1 Odreivanje nepoznatih graninih veliina ............................. 230
7.10.2 Izraunavanje pomeranja taaka unutar tela ........................... 232
7.10.3 Izraunavanje naponskog stanja u takama unutar tela ........... 233
7.10.4 Izraunavanje naponskog stanja na granici oblasti.................. 233
7.11 Zapreminske sile ................................................................................ 234
7.11.1 Direktni numeriki postupci................................................... 234
7.11.2 Izraunavanje pomou partikularnog reenja .......................... 235
7.11.3 Transformacija povrinskih integrala u linijske
integrale po granici to boundary integrals............................... 238
7.12 Program ELBECON za reavanje ravanskih problema
elastostatike sa konstantnim graninim elementima ............................ 241
7.13 Reference .......................................................................................... 279
Problemi .................................................................................................... 281

Dodatak A

Izvodi od r.............................................................................. 285

Dodatak B

Gausov metod integracije ..................................................... 289

.1 Gausova integracija regularne funkcije ............................................... 289

.2 Integrali sa singularitetom logaritamskog tipa .................................... 298
.3 Dvostruki integrali regularne funkcije ................................................ 298
.3.1 Gausov metod integracije za pravougaoni domen ..................... 298
.3.2 Gausov metod integracije za trougaoni domen ......................... 299
.4 Dvostruki singularni integrali ............................................................. 305
.4.1 Integrali po oblasti fundamentalnog reenja
Laplasove jednaine ................................................................ 305
.4.2 Integrali po oblasti za fundamentalno reenje
Navijeovih jednaina ............................................................... 307
B.5 Reference .......................................................................................... 307

Dodatak C

Reenja izabranih problema ................................................. 309

Registar imena ............................................................................................... 321

Indeks pojmova ............................................................................................... 325

Glava

Uvod

1.1 Cilj i obim knjige

Metod graninih elemenata (MGE) je privukao panju istraivaa pre tridesetak
godina. Od tog vremena, o metodu je objavljeno nekoliko knjiga [115], koje
uglavnom prikazuju teorijske podloge i numerike primene ovog modernog alata
matematike analize. Zato je ispravno postaviti pitanje koja je svrha pisanja jo
jedne knjige o toj temi. Odgovor je prilino jednostavan. Gotovo sve postojee
knjige, premda metod opisuju sveobuhvatno, su u velikom delu pisane koncizno,
tako da se moe rei, da su pre namenjene akademskoj zajednici, tj. istraivaima
koji su ve upoznati sa metodom, nego studentima koji prvi put ue MGE. Pored
toga, treba uzeti u obzir da je MGE, kao nov alat za reavanje inenjerskih
problema, namenjen pre svega inenjerima, te da ga treba prikazati na nain koji je
njima pristupaan, imajui stalno na umu injenicu da obimnija upotreba vie
matematike moe autora da udalji pa da prikaz metoda vie odgovara objektu
primenjene matematike analize, nego prihvatljivom alatu za reavanje
inenjerskih problema. Na primer, iako upotreba tenzorske notacije obezbeuje
koncizne i elegantne formulacije, ona ne oduevljava mnogo ni studente ni
inenjere. Zato se u ovoj knjizi i predstavlja MGE i daje izvoenje svih neophodnih
jednaina samo na osnovu fundamentalnih rezultata diferencijalnog i integralnog
rauna, te osnovnih postupaka numerike integracije. Poto je cilj knjige da MGE
prikae na razumljiv nain, ne ulazei duboko u sve njegove mogunosti, primena
metoda e se ograniiti na jednostavne probleme. Radi se o problemima graninih
vrednosti opisanih Laplasovom ili Poasonovom jednainom u dve dimenzije i
problemima ravanske teorije elastinosti. Znatan deo knjige je posveen
numerikoj implementaciji metoda i primeni na inenjerske probleme. U svim
sluajevima, kompjuterski programi su napisani u jeziku FORTRAN. Mada
reavaju vane inenjerske probleme, ti programi nemaju profesionalni, ve
edukativni karakter, jer uglavnom predstavljaju logike korake, neophodne za
njihovu konstrukciju, a uz to i upoznaju itaoca sa razvojem programskih paketa za
MGE.

GRANINI ELEMENTI

Autor oekuje da e studenti i inenjeri razliitih profesija, pomou ove knjige

razumeti MGE i primenjivati ga u reavanju problema sa kojima se sreu, bilo kroz
ovde priloene kompjuterske programe, bilo kroz one koje sami napiu. Pored toga,
autor vrsto veruje da e ova knjiga doprineti irem prihvatanju MGE kao
najsavremenijeg raunarskog metoda.

1.2 Granini elementi i konani elementi

Metod graninih elementa (MGE) predstavlja tehniku za analizu ponaanja
mehanikih sistema i, posebno, inenjerskih konstrukcija izloenih dejstvu
spoljanjeg optereenja. Izraz optereenje je ovde uzet u optem smislu, i odnosi se
na spoljanji izvor, ili samo izvor, usled koga nastaje netrivijalna funkcija polja
koja opisuje odziv sistema (temperatursko polje, polje pomeranja, polje naponskog
stanja, itd.). Optereenje u ovom smislu moe biti toplota, sile na povrinama,
zapreminske sile ili pak, kao na primer pri sleganju oslonaca, nehomogeni granini
uslovi. Umesto izvor, ponekad e se koristiti rei pobuda ili generiui lan.
Danas se prouavanje ponaanja konstrukcija obavlja pomou raunara. Razlog je
sasvim oigledan, niske cene numerikih nasuprot skupim eksperimentalnim
simulacijama. Naime, primenom raunara, tj. modeliranjem i upotrebom
numerikih procedura za reavanje jednaina dobijenih modela, mogu se obaviti
potrebna ispitivanja za veoma irok varijetet u optereenju i geometriji, da bi se
odredilo optimalno reenje konstrukcije, pre nego to se pristupi izgradnji.
U poslednjih tridesetak godina, za numeriku analizu konstrukcija, uglavnom se
koristio metod konanih elemenata (MKE). Realni inenjerski problemi koji
ukljuuju analizu elemenata konstrukcija proizvoljne geometrije, proizvoljnog
optereenja, sa razliitim konstitutivnim jednainama, linearnog ili nelinearnog
tipa, u dve ili tri dimezije su reavani tim metodom. Ima puno razloga to je u
pomenutom periodu MKE, vrednovan kao moderan raunarski alat.
Opet, opravdano je postaviti pitanje zato nam treba MGE kada za reavanje
inenjerskih problema ve imamo MKE. Odgovor je da za odreenu klasu
problema primena konanih elementa moe biti neefikasna i teka. Naime, uprkos
veoma irokoj primeni u reavanju inenjerskih problema MKE ima svoje
nedostatke, od kojih su najvaniji:
(i) Diskretizacija se obavlja u itavoj oblasti koju zauzima posmatrano telo.
Zbog toga je generisanje i ispitivanje mree konanih elementa tee, moe
biti naporno i dugotrajno, posebno u sluaju tela sloene geometrije. Na
primer, za tela sa otvorima, zaobljenjima, zasecima, ispustima, ili prelomnim
takama, potrebna je sloenija mrea sa veim brojem elemenata, da bi se u
tim kritinim zonama utvrdile velike i nagle promene ispitivanih veliina
(videti Sl. 1.1a).
(ii) Modifikacije diskretizovanog modela koje bi popravile tanost ili pokazale
efekte promene oblika, mogu biti teke i zahtevati dosta napora i vremena.

Glava 1

Uvod

(iii) Za neograniene oblasti, npr. poluprostor ili domen koji je komplementaran

za neki konani, primena MKE zahteva uvoenje fiktivne zatvorene granice.
To smanjuje tanost, a ponekad moe dovesti do neodgovarajuih ili
netanih reenja.
(iv) Za probleme opisane diferencijalnim jednainama etvrtog i vieg reda (npr.
jednaine ploa i ljuski estog, osmog i vieg reda) uslovi konformnosti
zahtevaju prilino zametan posao tako da MKE moe postati nepraktian.
(v) Iako MKE tano izraunava nepoznatu funkciju polja, nedelotvoran je u
nalaenju njenih izvoda. Tanost znaajno opada u oblastima velikih i naglih
promena.

(a) MKE

(b) MGE
Slika 1.1 Diskretizacija domena za MKE (a) i granice za MGE (b).

GRANINI ELEMENTI

Nedostaci (i) i (ii) se mogu prevazii upotrebom novijih verzija profesionalnog

softvera koji sadre automatske i adaptivne generatore mree konanih elemenata.
Takav je na primer NASTRAN, program za analizu metodom konanih elemenata
koji je u kasnim ezdesetim godinama prologa veka razvijen za potrebe amerike
agencije za kosmika istraivanja NASA. U osnovi zadatak generisanja mree ili
sistema konanih elemenata je teak geometrijski problem koji ponekad moe biti
mnogo tei nego sam fiziki problem koji MKE treba reiti. Otud jo jedan
nedostatak. Naime, softverski kod za generisanje mree MKE je obino zatvorenog
tipa, a bilo kakav napor da se taj kod napravi zahteva specijalistiko znanje iz
razliitih oblasti nauke. Pokuaj inenjera da naui neophodan materijal bi ga samo
udaljio od njegovog primarnog cilja, a to je reavanje postavljenog fizikog
problema.
Nasuprot tome metod graninih elemenata (MGE) ima mnoge prednosti od kojih
su najvanije:
(i) Diskretizuje se samo granica posmatranog tela, to numeriko modeliranje
sa MGE ini lakim (videti Sl. 1.1b) jer za jedan redukuje dimenziju
problema. Remodeliranje koje odraava promene u obliku je jednostavno.
(ii) Za neograniene oblasti, problem se formulie jednostavno kao spoljanji.
Oigledno je da tada fundamentalno reenje treba da zadovolji neke uslove u
beskonanosti, kakav je za dinamike probleme, na primer Zomerfeldov
uslov radijacije. Na taj nain, kompjuterski programi razvijeni za konane
domene, sa nekoliko modifikacija, mogu da se koriste i za sluaj
beskonanih domena. To nije mogue u sluaju MKE.
(iii) Metod je posebno efikasan u raunanju izvoda funkcije polja (npr. fluksa,
deformacija, naponskog stanja, momenata). Lako se radi sa koncentrisanim
silama i spregovima, koji deluju bilo unutar, bilo na granici oblasti.
(iv) MGE omoguava izraunavanje reenja problema i njegovih izvoda u bilo
kojoj taki oblasti u bilo kom trenutku vremena. To je izvodljivo jer metod
koristi integralnu reprezentaciju reenja koja ima svojstvo neprekidnosti, a
koja se moe diferencirati i koristiti kao matematiki izraz. Ni to nije
mogue u sluaju MKE poto se reenje dobija samo u vornim takama.
(v) Metod je dobro prilagoen za reavanje problema koji ukljuuju domene sa
geometrijskim imperfekcijama, kakve su na primer prsline.
S druge strane, u sadanjoj fazi razvoja, glavni nedostaci MGE su:
(i) Primena MGE zahteva tzv. fundamentalno reenje. Metod se ne moe
koristiti za reavanje problema ije se fundamentalno reenje ili ne zna ili se
ne moe odrediti. Takvi su, na primer, problemi opisani diferencijalnim
jednainama sa varijabilnim koeficijentima. Metod oigledno nije primenljiv
ni na nelinearne probleme za koje ne vai princip superpozicije. U tom
sluaju MGE daje integrale po oblasti koji se mogu izraunavati
diskretizacijom domena ali se naravno, u tom sluaju, naruava ist granini

Glava 1

Uvod

karakter metoda. Poslednjih godina, sprovodi se intenzivno istraivanje sa

nastojanjem da se prevaziu spomenuti nedostaci.
(ii) Numerika implementacija MGE dovodi do sistema linearnih algebarskih
jednaina ije su matrice koeficijenta potpuno popunjene i nesimetrine.
Meutim u modelu generisanom MKE odgovarajue matrice imaju neka
veoma korisna svojstva, one su trakaste i simetrine. Ovaj nedostatak MGE
kompenzuje mnogo nii red ukljuenih matrica. Opti format matrica
koeficijenta linearnih sistema za MKE i MGE je grafiki prikazan na Sl. 1.2.

MKE

MGE

Sl. 1.2 Matrice koeficijenata za MKE i MGE.

1.3 Istorijski razvoj MGE

Sve do poetka osamdesetih godina prologa veka MGE je bio poznat kao metod
integralnih jednaina na granici (MIJG). Kao metod za reavanje problema
matematike fizike on potie iz rada G. Grina [16]. On je 1828. godine formulisao
integralnu reprezentaciju reenja Laplasove jednaine za probleme Dirihlea i
Nojmana, uvoenjem tzv. Grinove funkcije za te probleme. Godine 1872. Beti [17]
prikazuje opti metod integracije jednaina teorije elastinosti i izvodi njihovo
reenje u integralnoj formi. U osnovi to se moe smatrati kao direktno proirenje
Grinovog pristupa na Navijeove jednaine u teoriji elastinosti. Koristei Betijevu
teoremu reciprociteta, Somilijana je 1885. izveo integralnu reprezentaciju reenja
problema elastinosti koji ukljuuje zapreminske sile, pomeranja na granicama i
povrinsko optereenje.
Medjutim, status tvorca metoda graninih elemenata se moe pripisati Fredholmu.
Naime, da bi odredio nepoznate granine veliine u problemima teorije potencijala
on je, poetkom dvadesetog veka, kao prvi koristio singularne integralne jednaine
na granici oblasti [19]. U stvari, metod je korien kao matematiko sredstvo za
odreivanje neophodnih graninih uslova za dobro postavljen problem
matematike fizike, a ne kao metod za reavanje problema. To se ini potpuno
opravdanim poto ni tada, a ni sada, nije mogue nai analitiko reenje za

GRANINI ELEMENTI

izvedene singularne integralne jednaine. U navedenim metodama nepoznate

granine veliine imaju direktno fiziko ili geometrijsko znaenje i iz tog razloga
se na njih referie kao na direktni MGE. Pored tih, razvijene su i formulacije MGE
kod kojih nepoznate granine veliine nemaju direktno fiziko ili geometrijsko
znaenje, pa su zato dobile ime indirektni MGE [20, 21, 22]. Detaljan pregled tih
metoda se moe nai u referenci [23]. erman [24, 25], Mihlin [26] i Mushelivili
[27] su koristili kompleksne funkcije da bi razvili metode integralnih jednaina na
granici za reavanje problema ravanske teorije elastinosti.
Reenja integralnih jednaina u zatvorenoj formi su data samo za neke oblasti sa
geometrijski veoma jednostavnom granicom. Naalost, rad Fredholma je mnogo
prethodio kompjuterima koji su njegove ideje mogli uiniti praktinim. Iz tog
razloga, sve do kraja pedesetih godina prologa veka metod integralnih jednaina
na granici bio je zanemaren. Tek tada, sa dolaskom kompjutera, metod se vratio u
iu interesovanja kao numeriki metod za reavanje inenjerskih problema.
Razvijene su numerike metode za reavanje integralnih jednaina po nepoznatim
graninim veliinama, pa su teki fiziki problemi sa geometrijski kompleksnom
granicom, koji se nisu mogli reavati drugim metodama, reeni po prvi put. Prvi
radovi koji lee u osnovi MGE kao raunarske tehnike pojavili su se u ranim
ezdesetim. Jasvon [28] i Sim [29] su koristili Fredholmove jednaine za reavanje
nekih dvodimenzijskih problema teorije potencijala [30, 31]. Dobra svojstva MGE,
o kojima je bilo rei u prethodnoj sekciji, privukla su istraivae i motivisala ih da i
dalje razvijaju metod. Rizo [32] i Kruz [33] su primenili metod na redom, dvo- i
trodimenzijske probleme teorije elastinosti. Rizo i ipi [34] su proirili njegovu
primenu na anizotropna tela, a Kruz i Rizo [35] na reavanje problema
elastodinamike. Ignjaak i Novacki [36] su opisali integralne jednaine
termoelastinosti, a Mendelson [37] je integralnim metodom prouavao probleme
elastoplastinog uvijanja.
Svi navedeni problemi se modeliraju parcijalnim diferencijalnim jednainama
drugog reda. Drugu grupu problema predstavljaju oni koji se opisuju
biharmonijskom jednainom. U tom sluaju integralna reprezentacija reenja se
dobija iz Rejli-Grinovog identiteta [38], a taj pristup je primenjen na izvijanje
ploa i ravansku elastinost koja je formulisana preko Erijeve naponske funkcije.
Ta formulacija sadri dve integralne jednaine na granici, po jedna za svaku
nepoznatu graninu veliinu. Prva nastaje iz graninog karaktera integralne
reprezentacije funkcije polja, dok se druga dobija iz integralne reprezentacije ili
Laplasijana funkcije polja ili njenog izvoda du normale na granicu. Taj drugi
prilaz, prikazan u radu Katsikadelis i dr. [39] je postao preovlaujui i kasnije, od
strane Bezina [40] i terna [41], izabran za reavanje problema savijanja ploa.
Obiman i detaljan prikaz problema savijanja ploa analiziranih MGE se moe nai
u referenci [42]. Ve u kasnim osamdestim prologa veka, u literaturi se mogu
nai brojne publikacije u kojima se MGE primenjuje na iroku klasu inenjerskih
problema. Meu njima su statiki i dinamiki, linearni i nelinearni problemi teorije
elastinosti, problemi savijanja ploa i ljuski, problemi elastodinamike, prostiranja
talasa i zemljotresnog inenjerstva, geomehanike i fundiranja, interakcije tla i

Glava 1

Uvod

konstrukcija, interakcije fluida i konstrukcija, dinamike fluida, unilateralnog

kontakta, mehanike loma, elektriciteta i elektromagnetizma, provoenja toplote,
akustike, aerodinamike, korozije, optimizacije, analize osetljivosti, inverzni
problem, problemi identifikacije, itd. Danas se moe rei da je MGE sazreo i
postao snano orue za analizu inenjerskih problema kao i alternativa za metode
dekompozicije domena. Metod je afirmisan pod imenom MGE (metod graninih
elemenata) to se pripisuje pristupu korienom za reavanje integralnih jednaina
po nepoznatim graninim veliinama, kome prethodi diskretizacija granice u
elemente. Raunarski programi zasnovani na MGE razvijeni su za raunare
jednostruke ili paralelne arhitekture. Takoe razvijeni su i profesionalni programski
paketi visokih performansi, na primer BEASY [43]. Prvu internacionalnu
konferenciju o MGE organizovao je C. Brebia 1978. godine i od tada se, od strane
Meunarodnog drutva za granine elemente (ISBE) i Meunarodne asocijacije za
granine elemente (IABEM), svake godine odravaju konferencije o MGE. Pored
toga, gotovo sve konferencije o raunarskoj mehanici, sadre sekcije posveene
MGE. Detaljan pregled tog ogromnog polja rada okupirao bi veliki prostor i
naravno izlazi iz okvira ove knjige. Meutim, zainteresovani italac se upuuje na
pregledne radove navedene pod brojem [44, 45] u spisku literature, na Zbornike
radova sa konferencija (BEM, IABEM) i na brojne reference izdavaa Raunarska
mehanika, Publikacije Sauthempton.
Nova istraivanja u oblasti MGE imaju za cilj otklanjanje uoenih nedostataka
metoda. Njihov predmet su sloeni problemi koji ukljuuju vremenski zavisne
procese, linearne probleme za koje nije poznato fundamentalno reenje, i
nelinearne probleme. Za sve te tipove problema rezultujue integralno reenje
ukljuuje integrale po oblasti, koji komplikuju primenu metoda. Tehnike koje
najvie obeavaju u prevazilaenju veine uoenih nedostataka, i u isto vreme
uvaju isto granini karakter MGE, su metod dualnog reciprociteta (MDR) [46],
koji ipak ima odreene nedostatke, i metod analogne jednaine (MAJ) [47, 48].
MAJ je optiji i bez ogranienja koja prate MDR.

1.4 Struktura knjige

Kao to je reeno u Sekciji 1.1, cilj ove knjige je da MGE uini razumljivim za
studenta inenjerskih nauka. Zbog toga, njegova primena e biti ograniena na
jednostavne ali najreprezentativnije probleme. Tako zamiljena, knjiga zajedno sa
uvodnim sadri sedam poglavlja i tri dodatka. Svako poglavlje prate izbor iz
bibliografije i reference preporuene za nastavak uenja. Na kraju svakog poglavlja
daje se nekoliko problema koje treba reiti u svojstvu samostalnog vebanja.
Poglavlje 2 sadri pripremne matematike rezultate koji su neophodni za razvoj
MGE. To su Gausova teorema o divergenciji, Grinov indentitet reciprociteta (druga
Grinova formula), te definicija i osnovna svojstva delta funkcije (ili delta
distribucije, odn. uoptene delta funkcije).

GRANINI ELEMENTI

U Poglavlju 3 razvijen je direktni MGE za izabrane probleme teorije potencijala, tj.

za probleme graninih vrednosti za dvodimenzijske jednaine Laplasovog i
Poasonovog tipa. Metod je proiren i na opte parcijalne diferencijalne jednaine
drugog reda sa konstantnim koeficijentima, koje opisuju homogena ortotropna, ili
generalno, anizotropna tela.
Poglavlje 4 opisuje numeriku implementaciju MGE i numeriko reavanje
singularnih integralnih jednaina na granici. Iz pedagokih razloga, reenje se
izvodi samo za konstantne granine elemente i realizuje kroz kompjuterski
program koji je napisan u kodu programskog jezika FORTRAN. Program je
detaljno objanjen, a njegova struktura sistematino izloena, tako da italac
upozna logiku pisanja softvera za MGE. Metod je primenjen i na oblasti koje
sadre otvore. I za taj sluaj je obezbeen raunarski program. Najzad tu se nalazi i
metod subdomena (deljenja originalne oblasti) jer se i to odnosi na MGE.
Poglavlje 5 se bavi tehnologijom graninih elemenata. Singularne integralne
jednaine su reavane numerikom integracijom pomou graninih elemenata.
Elementi mogu biti subparametarski, izoparametarski ili superparametarski a
naglasak je stavljen na linearne i paraboline elemente. Znaajan deo poglavlja
posveen je odreivanju vrednosti singularnih i hipersingularnih integrala.
Primene MGE na inenjerske probleme koji se mogu svesti na probleme graninih
vrednosti za Laplasovu ili Poasonovu jednainu predmet su Poglavlja 6.
Specijalno, MGE je primenjen na Sen-Venanov problem uvijanja za izotropne i
anizotropne materijale, na ugibe membrana i slobodno oslonjenih ploa, u
provoenju toplote i na nevrtlono strujanje nekompresibilnog fluida. Za svaki od
tih problema, itaocu su na raspolaganju kompjuterski program i reprezentativni
primeri.
Poglavlje 7 bavi se prouavanjem problema ravanske teorije elastinosti. Pri tome
su fundamentalno reenje i odgovarajue integralne jednaine po nepoznatim
graninim veliinama, izvedeni na jednostavan nain tako da je student u
mogunosti da razume predmet i isprati sve korake. Kompjuterski program je
napisan i za ovu klasu problema. Prikazano je i nekoliko numerikih aplikacija
koje, sa jedne strane upoznaju studenta kako se program koristi, a sa druge
demonstriraju efektivnost metoda.
U Dodatku A navedene su korisne relacije sa kojima se jezgra izvedenih
integralnih jednaina lake diferenciraju. Gausove kvadraturne formule (numerika
integracija) za regularne i singularne, linijske i integrale po oblasti, prikazane su u
Dodatku B. Najzad, reenja i/ili preporuke za reavanje problema navedenih na
kraju svakog od est poglavlja, dati su u Dodatku C.

1.5 Sadraj prateeg kompakt diska

Uz ovu knjigu priloen je i kompakt disk koji sadri kompjuterske programe iji je
izvorni kod opisan u poglavljima ove knjige. Specijalno, na kompakt disku nalaze
se sledei programi:

Glava 1

Uvod

1. LABECON.FOR, RECT-1.FOR i ELLIPSE-1.FOR. Prvi program reava

Laplasovu jednainu upotrebom konstantnih elemenata, dok druga dva
formiraju datoteke za pravougaoni i eliptini domen.
2. LABECONMU.FOR i RECT-2.FOR. Prvi program reava Laplasovu jednainu
za nekonveksni domen, a drugi priprema datoteku za sluaj viestruko
povezanih domena (Primer 4.3).
3. TORSCON.FOR, RECT-3.FOR i ELLIPSE-3.FOR. Prvi reava problem
uvijanja tapa, a druga dva kreiraju datoteke za pravougaoni i eliptini popreni
presek respektivno.
4. FLUIDCON.FOR. Analizira nevrtlono strujanje nekompresibilnog fluida.
5. ELBECON.FOR, RECT-4.FOR i RECTEL-MU.FOR. Prvi reava problem
ravanske teorije elastinosti (za ravansko stanje deformacije i ravansko stanje
napona). Drugi formira datoteku za pravougaoni domen, a trei datoteku za
domen sa vie od jedne granice (Primer 7.3).

1.6 Reference
[1] Brebbia, C.A., 1978. The Boundary Element Method for Engineers, Pentech
Press, London.
[2] Banerjee, P.K. and Butterfield, R., 1981. Boundary Element Methods in
Engineering Science, McGraw-Hill, New York.
[3] Brebbia, C.A., Telles, J.C.F. and Wrobel, L.C., 1984. Boundary Element
Techniques, Computational Mechanics Publications, Southampton.
[4] Hartmann, F., 1989. Introduction to Boundary Elements, Springer-Verlag,
Berlin.
[5] Becker, A.A., 1992. The Boundary Element Method in Engineering: A Complete Course, McGraw-Hill, New York.
[6] Beer, G. and Watson, J.O., 1992. Introduction to Finite and Boundary Element Methods for Engineers, John Wiley and Sons, New York.
[7] Chen, G. and hou, J., 1992. Boundary Element Methods, Academic Press,
London.
[8] El-Zafrany, A., 1993. Techniques of the Boundary Element Method, Prentice
Hall PTR.
[9] Banerjee, P.K., 1994. The Boundary Element Methods in Engineering,
McGraw-Hill, London.
[10] Hall, W.S., 1994. The Boundary Element Method, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht.

10

GRANINI ELEMENTI

[11] Kane, J.H., 1994. Boundary Element Analysis in Engineering Continuum

Mechanics, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey.
[12] revelyan, J., 1994. Boundary Elements for Engineers: Theory and Applications, Computational Mechanics Publications, Southampton.
[13] Gaul, L. and Fiedler, C., 1997. Methode der Randelemente in Statik und
Dynamik, Vieveg-Verlag, Baunschweig/Wiesbaden.
[14] Paris, F. and Canas, J., 1997. Boundary Element Method: Fundamentals and
Applications, Oxford University Press.
[15] Brebbia, C.A. and Dominguez, J., 2001. Boundary Elements: An Introductory
Course, 2nd edition, Computational Mechanics Publications, Southampton.
[16] Green, G., 1828. An Essay on the Application on Mathematical Analysis to
the Theories of Electricity amd Magmetism, Notingham.
[17] Betti, E., 1872. Theoria dell Elasticita, il Nuovo Cimento, Ser. 2, pp.7-10.
[18] Somigliana, C., 1885. Sopra l Equilibrio di un Corpo Elastico Isotropo, Il
Nuovo Comento, Ser. 3, pp.17-20.
[19] Fredholm, I., 1903. Sur une Classe d Equations Fonctionelles, Acta Mathematica, Vol.27, pp.365-390.
[20] Kupradze, V.D., 1965. Potential Methods in the Theory of Elasticity, Israel
Program for Scientific Translations, Jerusalem.
[21] Kellog, O.D., 1967. Foundations of Potential Theory, Springer-Verlag,
Berlin.
[22] Jaswon, M.A. and Symm, G.T., 1977. Intergal Equation Methods in Potential Theory and Elastostatics, Academic Press, London.
[23] Katsikadelis, J.T., 1982. The Analysis of Plates on Elastic Foundation by the
Boundary Integral Equation Method, Ph.D. Dissertation, Polytechnic University of New York, N.Y.
[24] Sherman, D.I., 1940. On the Solution of the Plane Static Problem of the
Theory of Elasticity for Displacements Given on the Boundary, Dokl. Akad.
Nauk SSSR, Vol.27, pp.911-913.
[25] Sherman, D.I., 1940. On the Solution of the Plane Static Problem of the
Theory of Elasticity for Given External Forces, Dokl. Akad Nauk SSSR,
Vol.28, pp.25-28.
[26] Mikhlin, S.G., 1957. Integral Equations, Pergamon Press, London.
[27] Muskhelishvili, N.I., 1963. Some Basic Problems of the Theory of Elasticity,
Noordhoff, Holland.
[28] Jaswon, M.A., 1963. Integral Equation Methods in Potential Theory I, Proceedings of the Royal Society, Ser. A, Vol.275, pp.23-32.

Glava 1

Uvod

11

[29] Symm, G.T., 1963. Integral Equation Methods in Potential Theory II, Proceedings of the Royal Society, Ser. A, Vol.275, pp.33-46.
[30] Jaswon, M.A. and Ponter, A.R., 1963. An Integral Equation Solution of the
Torsion Problem, Proceedings of the Royal Society, Ser. A, Vol.275, pp.237246.
[31] Symm, G.T., 1966. An Intergal Equation Solution in Conformal Mapping,
Numerische Mathematik, Vol.9, pp.250-258.
[32] Rizzo, F.J., 1967. An Integral Equation Approach to Boundary Value Problems of Classical Elastostatics, Quarterly of Applied Mathematics, Vol.25,
pp.83-95.
[33] Cruse, T., 1969. Numerical Solutions in Three-Dimensional Elastostatics,
International Journal of Solids and Structures, Vol.5, pp.1259-1274.
[34] Rizzo, F.J. and Shippy, D., 1970. A Merhod for Stress Determination in
Plane Anisotropic Elastic Bodies, Journal of Composite Materials, Vol.4,
pp.36-61.
[35] Cruse, T. and Rizzo, F.J., 1968. A Direct Formulation and Numerical Solution of the Transient Elastodynamic ProblemI, International Journal of
Mathematical Analysis and Applications, Vol.22, pp.244-259.
[36] Ignaczak, J. and Nowacki, W., 1968. Singular Integral Equations in Thermoelasticity, International Journal of Engineering Sciences, Vol.4, pp.53-68.
[37] Mendelson, A., 1973. Solution of the Elastoplastic Torsion Problem by
Boundary Integral Method, NASA, TN D-7418.
[38] Bergman, S. and Schiffer, M., 1953. Kernel Functions and Elliptic Differential Equations in Mathematical Physics, Academic Press, New York.
[39] Katsikadelis, J.T., Massalas, C.V. and Tzivanidis, G.J., 1977. An Integral
Equation Solution of the Plane Problem of the Theory of Elasticity, Mechanics Research Communications, Vol.4, pp.199-208.
[40] Bezine, G., 1978. Boundary Integral Equations for Plate Flexure with Arbitrary Boundary Conditions, Mechanics Research Communications, Vol.5,
pp.197-206.
[41] Stern, M., 1979. A General Boundary Integral Formulation for the Numerical
Solution of Plate Bending Problems, International Journal of Solids and
Structures, Vol.15, pp.769-782.
[42] Beskos, D.E. (ed.), 1991. Boundary Element Analysis of Plates and Shells,
Springer-Verlag, Berlin.
[43] Trevelyan, J., 1993. Applications of the BEASY Boundary Element Software
in Engineering Industry, in: Aliabadi, M.H. (ed.), Industrial Applications of
the Boundary Element Method, Computational Mechanics Publications,
Southampton.

12

GRANINI ELEMENTI

[44] Beskos, D.E., 1987. Boundary Element Methods in Dynamic Analysis. Part I,
Applied Mechanics Reviews, Vol.40, pp.1-23.
[45] Beskos, D.E., 1997. Boundary Element Methods in Dynamic Analysis. Part
II, Applied Mechanics Reviews, Vol.50, pp.149-197.
[46] Partridge, P.W., Brebbia, C.A. and Wrobel, L.C., 1992. The Dual Reciprocity
Method, Computational Mechanics Publications, Southampton.
[47] Katsikadelis, J.T. and Nerantzaki, M.S., 1998. A Boundary-Only BEM for
Linear and Nonlinear Problems, in: Kassab, A., Brebbia, C.A. and Chopra,
M. (eds.), Boundary Elements XX, pp.309-320, Computational Mechanics
Publications, Southampton.
[48] atsikadelis, J.T. and Nerantzaki, M.S., 1999. The BEM for Nonlinear Problems, Engineering Analysis with Boundary Elements, Vol.23, pp.365-373.

Glava

Pripremni
matematiki rezultati

2.1 Uvod
U ovom poglavlju navodi se nekoliko matematikih relacija neophodnih za razvoj i
razumevanje metoda graninih elemenata (MGE). Iako su mogle biti ukljuene u
dodatak, one su postavljene ovde da bi se itaocu naglasila njihova znaajna uloga
u teorijskom utemeljenju i razvijanju MGE. One e se u knjizi koristiti i dugo i
esto, posebno za transformaciju diferencijalnih jednaina koje opisuju odziv
fizikog sistema unutar posmatrane oblasti u integralne jednaine na granici
oblasti. Razumevanje ovih matematikih rezultata e itaocu stvoriti oseanje
sigurnosti u njihovoj daljoj upotrebi.

2.2 Gaus-Grinova teorema

Gaus-Grinova teorema je osnovni identitet koji povezuje integral izvoda funkcije
po oblasti sa integralom te funkcije raunatim na granici oblasti . Oblast, ili
domen, moe biti deo dvo- ili trodimenzijskog prostora. Radi jednostavnosti
prezentacije ovaj rezultat e se izvesti za dvodimenzijski sluaj. Posmatra se
ravanski domen koji ograniava kriva, ili granica, . Prvo e se posmatrati
parcijalni izvod funkcije f f (x , y ) po x . Integral po oblasti se moe zapisati
kao dvostruki, ili povrinski integral, kod koga e se prvo sprovesti integracija po
x a zatim i po y . Prema tome, moe se pisati
f

y2

x2

x d y x
1

f
dx dy
x

y2

y f (x 2, y ) f (x 1, y ) dy,

(2.1)

gde je

x 1 x 1(y ) ,

x 2 x 2 (y ) .

(2.2)

14

GRANINI ELEMENTI

y
s

y2

s2
ds

dy

s1

y1

dy

dx

j
i

x1

x2

dx

ds

Slika 2.1 Integracija po ravanskom domenu ogranienom krivom .

Iz detalja sa Sl. 2.1, nalaze se geometrijske relacije

dy
cos n x
ds

dy n x ds,

(2.3a)

dx
sin n y
ds

dx ny ds,

(2.3b)

gde su n x i ny projekcije jedininog vektora normale n na granicu oblasti .

Negativni znak u jednaini (2.3b) je zbog injenice da dx i sin imaju suprotan
znak kada se ugao meri u pozitivnom matematikom smeru u odnosu na
pozitivni smer x ose (v. detalj na Sl. 2.1).
Na osnovu toga, jednaina (2.1) postaje
y2

y f (x 2, y) f (x 1, y ) dy s
1

f (x 2, y ) n x ds f (x 1, y ) n x ds.
s1

(2.4)

U poslednjem izrazu, promeni y od y1 do y 2 , odgovara integracija du luka s1

koja se izvodi u negativnom matematikom smeru (u smeru kretanja kazaljke na
asovniku). Koristei isti smer za integraciju du s , oba lana u jednaini (2.4) se
mogu zapisati jednim izrazom, to daje
f

x d f n x ds.

(2.5)

Zamena x sa y u izrazu (2.5), dovodi do

f
d
y

f ny ds.

(2.6)

Pripremni matematiki rezultati

Glava 2

15

Ako je g neka druga funkcija nezavisno promenljivih x i y , tada iz izraza (2.5) i

(2.6), i Lajbnicove formule o invarijantnosti diferencijala, slede jednakosti

(fg )
d
x

fg nx ds g x d f x d

g x d f x d fg n x ds.

(fg )
d
y

fg n y ds g y d f y d

(2.7)

g y d f y d fg ny ds.

(2.8)

Izrazima (2.7) i (2.8) formulie se pravilo parcijalne integracije u dve dimenzije

poznato kao Gaus-Grinova teorema.

2.3 Gausova teorema o divergenciji

Primenom Gaus-Grinove teoreme lako se izvodi teorema o divergenciji. Posmatra
se vektorsko polje u u i v j , gde su i i j redom jedinini vektori x i y ose, a
u u(x , y ) i v v(x, y ) njegove komponente. Primenom izraza (2.5) sa f u , i
(2.6) sa f v , te sabiranjem, dobija se

x y d (u nx v ny )ds.

(2.9)

Ako se koordinate x i y oznae, redom, sa x 1 i x 2 , tada su komponente

vektorskog polja u date sa ui (i 1, 2) , a projekcije vektora n sa ni . Tada se
jednakost (2.9) moe zapisati u formi
u1

u2

x 1 x 2 d (u1 n1 u 2 n2 ) ds,

(2.10)

ili upotrebom konvencije o sabiranju lanova sa ponovljenim indeksima

ui

x i d ui n i ds,

(i 1, 2).

(2.11)

Upotrebom notacije vektorske analize izrazi (2.9), (2.10) i (2.11) se mogu zapisati
u obliku

u d u n ds,

(2.12)

16

GRANINI ELEMENTI

gde je simboliki vektor , poznat kao Hamiltonov nabla operator, definisan sa

i

j
i1
i2
,
x
y
x 1
x 2

(2.13)

i predstavlja diferencijalni operator koji daje gradijent skalarnog polja.

Veliina u , tj. skalarni proizvod simbolikog vektora i vektorskog polja u ,
je divergencija vektorskog polja u u taki unutar domena , dok je veliina u n
fluks vektorskog polja u taki na granici oblasti . Ovaj drugi skalarni proizvod
predstavlja projekciju u na pravac n . Izraz (2.12) povezuje ukupnu divergenciju i
ukupni fluks vektorskog polja i poznat je kao Gausova teorema o divergenciji. To
je jedna od najvanijih teorema u integralnom raunu.

2.4 Druga Grinova formula

Posmatraju se funkcije u u(x , y ) i v v(x, y ) sa neprekidnim parcijalnim
izvodima do drugog reda u oblasti i neprekidnim parcijalnim izvodima prvog
reda na granici oblasti . Primena izraza (2.7) sa g v , f ux kao i (2.8) sa
g v , f uy , te sabiranje dobijenih izraza dovodi do
2u

2u

u v

u v

v x 2 y 2 d x x y y d
u
u
v
nx
ny ds.

x
y

Slino, sabiranjem izraza (2.7) ovaj put sa g u , f

f yv dolazi se do jednakosti
2v

2v

u v

(2.14)
v
x

i (2.8) ali sa g u ,

u v

u x 2 y 2 d x x y y d
v
v
u n x
n y ds.

x
y

(2.15)

Oduzimanje jednaine (2.15) od (2.14) daje

u

v u u v d v n u n ds,
2

(2.16)

gde 2 stoji za Laplasov ili harmonijski operator koji je definisan izrazom

2
2
2 i
j i
j

,
x
y x
y x 2 y 2

(2.17)

GRANINI ELEMENTI

18

B D E 0 . Sluaj F 0 ne utie na jednainu (2.16) jer se podintegralnoj

funkciji leve strane te jednaine moe dodati i oduzeti lan oblika Fuv . Kada su
koeficijenti A, B,C konstantni i kada je D E 0 , izraz (2.22) postaje
L (v ) A

2v
x 2

2B

2v
2v
C 2 Fv.
x y
y

(2.25)

Naime, tada je operator L ( ) identian sa operatorom L( ) pa se u tom sluaju

L( ) zove samoadjungovani operator.
Svojstva reenja jednaine (2.19), ali i tip problema koji se reava, zavise od
veliine B 2 AC . Tako se razlikuju tri tipa jednaina:
(a) eliptiki, za 0 ,
(b) paraboliki, za koji vai 0 , i
(c) hiperboliki, ako u vai, 0 .

2.6 Dirakova delta funkcija

U problemima mehanike vrstog tela vrlo esto se nailazi na koncentrisano dejstvo,
tj. optereenje koje deluje u veoma maloj oblasti, teorijski u taki, gledano ili u
prostoru ili u vremenu.

f (x )

O
( 2 )

F 1
A

(1 )

Slika 2.2 Kruti disk i vertikalno

koncentrisano jedinino optereenje F .

Slika 2.3 Raspored kontaktnih sila na

granici tela.

Na primer, neka se posmatraju ravansko elastino telo 1 konstantne debljine h ,

koje zauzima poluravan x , y 0 (Sl. 2.2), i kruti disk 2 , iste
debljine h , radijusa R . Pri tome, neka se kontakt diska i slobodne granice
polubeskonanog tela ostvaruje u taki x , y 0, 0 , i neka na disk deluje
vertikalno jedinino koncentrisano optereenje F , tj. optereenje za koje se moe

Glava

MGE za dvodimenzijske probleme

potencijala

3.1 Uvod
U ovom poglavlju obrauje se metod graninih elementa za reavanje inenjerskih
problema koji se opisuju jednainom za potencijal
2u f (x, y ),

(x , y ).

(3.1)

Ovo je osnovna jednaina teorije potencijala, poznata kao Laplasova za f 0 , a

kao Poasonova jednaina za f 0 . Njeno reenje u u(x , y ) predstavlja
potencijal koji nastaje u taki (x, y ) oblasti usled izvora f (x, y ) rasporeenog
po . Jednaina za potencijal (3.1) opisuje odgovor mnogih fizikih sistema. Ona
se pojavljuje u problemima ustaljenog strujanja fluida, toplote, elektriciteta, kao i
uvijanja prizmatinih tapova, ugiba membrana, itd. Saglasno definicijama iz
Sekcije 2.5, jednaina (3.1) je eliptikog tipa jer je 0 . Njeno reenje se trai u
zatvorenom ravanskom domenu sa granicom na kojoj su specificirani ili
funkcija u ili njen izvod un du normale na . To znai da reenje treba da
zadovolji granine uslove problema na granici oblasti . Problemi graninih
vrednosti za jednainu potencijala se mogu klasifikovati na sledei nain:
(i) Dirihleov problem
2u f ,

u u,

unutar ,
na .

(3.2a)
(3.2b)

(ii) Nojmanov problem

2u f ,

unutar ,

(3.3a)

26

GRANINI ELEMENTI

u
un ,
n

na .

(3.3b)

(iii) Kombinovani problem

2u f ,

unutar ,
na 1,

u u,

u
un ,
n

(3.4a)
(3.4b)

na 2 ,

(3.4c)

pri emu je 1 2 i 1 2 {} .
(iv) Robinov problem
2u f ,

u k (s )

unutar ,

u
0,
n

na .

(3.5a)
(3.5b)

Veliine oznaene sa u , un i k(s ) su poznate funkcije definisane na granici.

Sva etiri problema se mogu izraziti jedinstvenom formulacijom
2u f ,

unutar ,

u
,
n

na ,

(3.6a)
(3.6b)

gde su (s ) , (s ) i (s ) zadate funkcije definisane na granici .

Oigledno se svaki od etiri gore navedena problema graninih vrednosti (relacije
3.2 3.5), moe dobiti iz formulacije (3.6) pogodnim izborom funkcija , i .
Za reavanje etiri navedena problema graninih vrednosti razvijena su dva metoda
graninih elemenata: direktni i indirektni. U ovoj knjizi prikazae se samo direktni
metod graninih elemenata.

3.2 Fundamentalno reenje

Posmatra se takasti izvor, koji deluje u taki P (x , y ) u xy ravni. Njegova gustina
u taki Q(, ) se matematiki moe izraziti delta funkcijom

f (Q ) (Q P ).

(3.7)

Glava 3

MGE za dvodimenzijske probleme potencijala

27

Potencijal v(Q, P ) koji nastaje u taki Q , usled izvora koji se nalazi u taki P ,
zadovoljava jednainu

2v (Q P ).

(3.8)

Singularno partikularno reenje jednaine (3.8) se naziva fundamentalno reenje

jednaine za potencijal (3.1). Da se nae to reenje jednaina (3.8) e se zapisati u
polarnim koordinatama, sa koordinatnim poetkom u taki P .
Q (, )

P (x , y )
()

Slika 3.1 Kruni domen radijusa

sa izvorom P u centru.
Naime, zbog simetrije reenja u odnosu na taku izvora, ono ne zavisi od polarnog
ugla , pa izraz (3.8) postaje
1 d dv
r (Q P ),
r dr dr

(3.9)

sa

r Q P ( x )2 ( y )2 .

(3.10)

Desna strana jednaine (3.8) je jednaka nuli u svakoj taki ravni osim u
koordinatnom poetku r 0 , gde tei beskonanosti. Osim take r 0 ,
jednakost (3.9) se svodi na
1 d dv
r 0,
r dr dr

odakle se posle dve integracije dobija

v Anr B ,

28

GRANINI ELEMENTI

gde su A i B proizvoljne konstante. Poto se trai partikularno reenje moe se

staviti da je B 0 , a druga konstanta, A , se moe odrediti na sledei nain.
Zbog oigledne simetrije u problemu (v. Sl. 3.1), vai
v
v
1

A ,
n r
r

ds rd.

(3.11)

Primena Grinove formule (2.16) za u 1 i v A nr , daje

2v d

v
ds
n

gde je krug radijusa , sa centrom u taki P . Vodei rauna o jednaini za

potencijal (3.8) i izrazima (3.11), uz napomenu da za take na granici vai
r , gornja relacija se moe napisati u obliku
(Q P ) d

2
0

1
d ,

to primenom svojstva dvodimenzijske delta funkcije (2.34b) ne levu stranu

jednakosti i neposrednom integracijom desne strane daje 1 2 A, odakle se
dobija
A

1
.
2

(3.12)

Dakle, fundamentalno reenje je

v

1
nr .
2

(3.13)

Na osnovu geometrijske relacije (3.10) evidentno je da se fundamentalno reenje

ne menja kada take P i Q zamene uloge. To znai da potencijal v ima svojstvo
simetrije sa obzirom na te dve take, naime

v(Q, P ) v(P ,Q ).

(3.14)

Fundamentalno reenje (3.13) je u literaturi poznato i kao Grinova funkcija za

impulsnu pobudu.

3.3 Direktni MGE za Laplasovu jednainu

U ovoj sekciji izvodi se reenje Laplasove jednaine

2u 0,

u ,

(3.15)

Glava 3

MGE za dvodimenzijske probleme potencijala

29

sa kombinovanim graninim uslovima (v. Sl. 3.2)

u u,

na 1,

u
un ,
n

(3.16a)

na 2 ,

(3.16b)

pri emu je 1 2 . Uslov (3.16a) se u literaturi obino naziva esencijalni ili

kinematiki, a uslov (3.16b) prirodni. Umesto graninih uslova (3.16), moe se
koristiti opti uslov (3.6b), ali se, zbog jednostavnosti, to ovde izostavlja.
Upotrebom druge Grinove formule (2.16), za fukcije u i v koje zadovoljavaju
jednaine (3.15) i (3.8) respektivno, a pod pretpostavkom da se izvor nalazi u taki
P, dobija se
u(Q ) (Q P ) dQ

v(q, P )

u(q )
v(q, P )
u(q )
dsq ,
nq
nq

(3.17)

gde P,Q a q .
U prethodnim izrazima, a i u onome to sledi, take unutar domena e se
oznaavati velikim slovima, npr. P , Q , dok e se take na granici oznaavati
malim slovima, kao p , q . Donji indeksi u oznakama diferencijala, npr. dQ , dsq ,
i parcijalnih izvoda, kao na primer ( )nq , oznaavaju take koje se menjaju
tokom integracije ili diferenciranja respektivno.

u
un
n

u u

()
2
1

Slika 3.2 Oblast sa kombinovanim graninim uslovima.

Na osnovu definicije dvodimenzijske delta funkcije (2.33) i svojstva simetrije
potencijala (3.14), jednaina (3.17) se moe zapisati u obliku

u(q )
v(P, q )
u(P ) v(P , q )
u(q )
dsq .

nq
nq

(3.18)

Glava

Numerika implementacija MGE

4.1 Uvod
Ovo poglavlje sadri opis numerike realizacije MGE za reavanje problema
potencijala analiziranih u prethodnom delu. Za realne inenjerske primene ne vredi
ni razmatrati tano reenje integralne jednaine (3.29). Meutim, numeriko
reenje iste jednaine se uvek moe dobiti primenom MGE.
Neka je proizvoljna oblast, ili domen, sa granicom . Sutina MGE je da se
granica razloi na konaan broj, ne obavezno jednakih, segmenata, koji se nazivaju
granini elementi. Pri tome se, za svaki element u diskretizaciji granice, uine dve
aproksimacije. Jedna se bavi geometrijom granice, a druga oblikom varijacije
nepoznate granine veliine du samog elementa. Obino se kao granini elementi
koriste konstantni element, linearni element i parabolini, ili kvadratni, element.
Na svakom elementu, razlikuju se najudaljenije, ili krajnje take, koje lee na
granici oblasti, kao i vorovi, ili vorne take, koje lee na samom elementu.
Svakom voru dodeljuje se vrednost granine veliine.
U sluaju konstantnih elemenata, granini segment je du koja spaja krajnje take
elementa. Kod ovih elemenata se pretpostavlja da, du elementa, granina veliina
ima konstantnu vrednost. Ta vrednost je jednaka vrednosti u vornoj taki, koja se
postavlja na sredini dui, videti Sl. 4.1a. Za linearne elemente granini segment je
opet du, ali element ima dva vora obino postavljena u krajnjim takama, Sl.
4.1b. Za graninu veliinu du linearnog elementa pretpostavlja se linearna
promena izmeu vrednosti u vorovima. Najzad, za paraboline elemente
geometrija dela granice se aproksimira lukom parabole, element ima tri vora, od
kojih su dva na krajevima a trei negde izmeu, obino u srednjoj taki, v. Sl. 4.1c.
Za linearne i paraboline elemente, geometrija segmenta se opisuje izoparametarski, tj. i geometrija elementa i granina veliina du elementa se
aproksimiraju polinomom istog stepena.

48

GRANINI ELEMENTI

vorovi

krajnja taka

vor
element
krajnja taka
Konstantni elementi

vorovi

krajnji vor

element
krajnji vor
Linearni elementi

vorovi

krajnji vor

sredinji
vor

element

krajnji vor
Parabolini elementi
Slika 4.1 Razliiti tipovi graninih elemenata.

Registar imena

Abramowitz, M., 141, 307

Aliabadi, M.H., 12, 45
Armenakas, A.E., 103, 140, 142, 280

Canas, J., 10
Carslaw, H.S., 197, 198
Chen, C.S., 103
Chen, G., 9, 281
Chopra, M., 12
Christiansen, S., 44, 45
Connor, J.J., 141
Cruse, T., 6, 11

B
Banerjee, P.K., 9, 10, 44, 45, 102,
103, 140, 141, 280
Basler, K., 197
Becker, A.A., 9, 281
Beer, G., 9, 281
Bergman, S., 11
Beskos, D.E., 12, 140, 197
Betti, E., 5, 10
Bezine, G., 6, 11
Bialecki, R., 198
Boversi, A.P., 280
Brebbia, C.A., 7, 9, 10, 12, 44, 45, 58,
102, 103, 140, 141, 198, 280, 281,
308
Butterfield, R., 9, 44, 45, 102, 103,
140, 141, 280

D
Davis, P., 308
De Leon, S., 180, 197
Doblare, M., 140, 141
Dominguez, J., 10, 44, 45, 102, 103,
140, 141, 281
Duff, G.F.D., 23

E
Eisenberg, M.A., 308
El-Zafrany, A., 9

322 GRANINI ELEMENTI

F
Fenster, S.K., 280
Fiedler, C., 10, 281
Fredholm, I., 5, 6, 10, 44, 45
Friemann, H., 197
Fung, Y.C., 280

G
Gallagher, R.H., 302, 308
Gaul, L., 10, 281
Gipson, G.S., 44, 45
Golberg, M.A., 103
Goodier, J.N., 197, 280
Green, G., 5, 10
Greenberg, ., 23
Guiggiani, M., 140, 142
Gupta, A., 141

Kandilas, C.V., 281

Kane, J.H., 10, 102, 104, 137, 140,
141, 281
Kassab, A., 12
atsikadelis, J.T., 6, 10, 11, 12, 44,
45, 103, 107, 140, 142, 180, 197,
235, 280, 281, 308
Kellog, O.D., 10, 44, 45
Kokkinos, F.T., 140, 281
Kollbrunner, C., 197
Kreyszig, E., 23
Krishnasamy, G., 142
Kupradze, V.D., 10, 280

L
Lachat, J.C., 137, 141
Lass, H., 280
Lefeber, D., 141
Lekhnitskii, S.G., 197

H
Hackbusch, W., 142
Hall, W.S., 10, 140, 141
Hammer, P.C., 303, 308
Hartmann, F., 9
Hayami, K., 140, 141
Hildebrand, F.B., 23
Hirsch, C., 197, 198

I
Ignaczak, J., 6, 11

J
Jaeger, J.C., 197, 198
Jaswon, M.A., 6, 10, 11, 44, 45, 102,
103

K
Kallivokas, L.F., 103, 140

M
Mackerle, J., 45
Malvern, L.E., 280, 308
Marcus, H., 180, 197
Marlowe, O.J., 308
Massalas, C.V., 11
Mendelson, A., 6, 11, 44, 45
Mikhlin, S.G., 6, 10, 44, 46
Muskhelishvili, N.I., 6, 11, 197, 280

N
Nardini, D., 58, 103
Naylor, D., 23
Nerantzaki, M.S., 12
Novozhilov, V.V., 197, 280
Nowacki, W., 6, 11

Registar imena 323

P
Paris, F., 10, 180, 197
Partridge, P.W., 12, 58, 103, 198
Ponter, A.R., 11, 44, 45

R
Rabinowitz, P., 308
Reddy, J.N., 140
Rizzo, F.J., 6, 11, 142, 281
Roach, G.F., 23
Roark, R.J., 198
Robertson, J., 102
Rudolphi, T.J., 142

S
Saigal, S., 141
Sapountzakis, E.I., 44, 45, 140
Sauer, E., 197
Scheid, F., 307
Schiffer, M., 11
Secrest, D., 123, 141, 307
Sherman, D.I., 6, 10
Shippy, D., 6, 11
Sladek, J., 140, 141, 280, 308
Sladek, V., 140, 141, 280, 308
Smirnow, W.I., 23
Sokolnikoff, I., 197, 281
Somigliana, C., 5, 10
Sommerfeld, A., 23
Stegun, I., 141, 307

Stern, M., 6, 11
Stroud, A.H., 123, 141, 307, 308
Symm, G.T., 6, 10, 11, 44, 45, 102,
103

T
Telles, J.C.F., 9, 137, 141, 281
Theocaris, P.S., 140, 142
Timoshenko, S., 197, 280
Trevelyan, J., 10, 12, 281
Tzivanidis, G.J., 11

U
Ugural, A.C., 280
Uzisik, M.N., 197, 198

W
Wang, C.T., 280
Watson, J.O., 9, 137, 141, 281
Woinowsky-Krieger, S., 197
Wolfram, S., 102
Wrobel, L.C., 9, 12, 103, 141, 198,
281

Y
Young, W.C., 198

Z
Zauderer, E., 44, 45, 103
hou, J., 9, 281

Indeks pojmova

A
biharmonijski operator, 178, 215

adjungovani operator, 17
anizotropna elastinost, 6
anizotropna tela, 8, 171
problem potencijala, 39
fortran program, 104
fundamentalno reenje, 40, 42
integralna jednaina na granici,
43
integralna reprezentacija
reenja, 40
uvijanje, 171

Betijev identitet reciprociteta, 211

ravansko stanje deformacije, 212,
238
ravansko stanje napona, 213
Betijeva teorema, 5, 212
Beti-Maksvelov zakon, 219
bezdimenzijski moduli klizanja, 173,
174
bezvrtlono strujanje, 8, 187, 196
biharmonijska jednaina, 6, 178

elije, 57, 234, 235

C
centar uvijanja, 143, 149, 151, 157

vor u kome deluje izvor, 113, 116,

118, 123
vorne take, (v. vorovi)
vorovi, 47,48

D
Darsijeva brzina, 196
Darsijev zakon, 193, 196
delta funkcija, (v. Dirakova delta
funkcija)
diferencijalne jednaine, 8
eliptinog tipa, 18, 44, 58, 83
hiperbolinog tipa, 18, 58

326 GRANINI ELEMENTI

parabolinog tipa, 18, 58

difuzija jona, 193
diskretizacija:
domena (MKE), 3, 58
eliptini domen, 80, 107, 108, 164
granice (MGE), 3
granini elementi, (v. granini
elementi)
kombinovani granini uslovi, 51,
75, 92, 114
kompozitni domen, 97
oznaavanje elemenata, 110
pravougaoni domen, 75, 93
Dirakova delta funkcija, 8, 18, 20, 23,
26, 35, 213
dvodimenzijska, 20, 21
izvod, 23
Jakobijan transformacije, 22, 41
jednodimenzijska, 20
izvod, 22
transformacija u:
krivolinijske koordinate, 22
polarne koordinate, 24
Dirihleov problem, 5, 25, 154, 176,
180, 183
divergencija (vektorske funkcije), 16
domeni sa vie granica, 85
druga Grinova formula, 8, 16, 17
opta forma, 17, 39
primene, 28, 29, 31, 33, 34, 37, 38,
147, 152, 240, 305
viestruko povezane oblasti, 85
dugi i tanki homogeni domeni, 102
dvostruki integrali, (v. Gausova
integracija)

E
efektivne konstante elastinosti, 204
elastini oslonac, 175
elastoplastino uvijanje, 6
ELBECON.FOR, 9, 241

dijagram toka izvravanja, 242

listing, 248
nizovi, 243
potprogrami:
ABMATREL, 241, 247, 255
GMATREL, 241, 244, 251
HMATREL, 241, 246, 253
INPUTEL, 241, 244, 250
LEQS, 248, 256
OUTPUTEL, 241, 248, 263
REORDEREL, 241, 248, 257
RLINTG, 248, 252
RLINTH, 246, 248, 254
SLINTH, 259
SOLVEQ, 241, 248, 256
STRESSB, 241, 248, 261
STRESSIN, 241, 248, 259
UVINTER, 241, 248, 258
promenljive, 241, 243
primeri, 263, 273
elektrini skalar potencijal, 196, (v.
Maksvelova jednaina)
eliptini domen, 79, 164
eliptini problemi, (v. diferencijalne
jednaine)
ELLIPSE-1.FOR, 9, 81
ELLIPSE-3.FOR, 9, 165
energija deformacije, 175
Erijeva naponska funkcija, 6

F
Fikov zakon, 193
FLUIDCON.FOR, 9, 189
listing, 189
potprogrami:
DERIV, 189, 190
OUTPUT, 189, 192
primer, 193
fluks vektora, 16, 40, 98, 193
neprekidnost, (v. uslovi
neprekidnosti)
fundamentalno reenje, 4
integrali po oblasti, 305

Indeks pojmova 327

izvodi, 52
Laplasova jednaina, 26
jednaina za potencijal, 28
problemi potencijala u
anizotropnim telima, 40
ravanska teorija elastinosti, 217,
218
integrali po oblasti, 307
funkcija deplanacije, (v. uvijanje)
funkcija rasporeda izvora, 58, 61
funkcije forme, 111, 116
kubni element, 142
linearni element, 111, 118
neprekidnost, 135
parabolini (kvadratni) element,
131, 135
Furijeov zakon, 98, 181, 193, 196

G
Galerkinov vector, 215, 236, 237
Galerkinove funkcije, 215
Gausova eliminacija, 63, 241
Gausova integracija, 8, 53, 57, 65,
116, 133, 246, 289
apscise, 53, 57, 295, 297
dvostruki integrali, 57, 298
elije, 57, 234, 235
diskretizacija domena, 57
pravila mnoenja, 298
pravougaoni domeni, 298
tabele koordinata i teinskih
faktora, 299
trougaoni domeni, 300
integracija po trouglu, 302
koordinatni sistem trougla,
300, 302
primer, 304
tabele koordinata i teinskih
faktora, 303
Gaus-Leandrova integracija, 293
greka, 294
Leandrovi polinomi, 294
primer, 296

tabele apscisa i teinskih

faktora, 295
Gausove take, 53, 116, 289, 293,
299, 303
integrali sa singularitetom
logaritamskog tipa, 298
tabele apscisa i teinskih
faktora, 297
integracija regularne funkcije, 289
kvadratura sa etiri take, 65, 246
metod konanih sektora, 298
podintervali, 125, 138, 139
taka integracije, (v. Gausove
take), 123
tanost, 117
teinski faktori, 53, 57, 123, 289,
293, 295, 297, 299, 303
Gausove kvadrature, (v. Gausova
integracija)
Gaus-Grinova teorema, 13, 15, 23
Gaus-Leandrova integracija, (v.
Gausova integracija)
Gausova teorema o divergenciji, 7,
15, 23, 147, 153
generalisani Hukov zakon, 171
konstitutivne relacije, 171
generatori mree, 4
generisanje toplote, 181, 196
gradijent (skalarne funkcije), 16
gradijent temperaturskog polja, 181
granini elementi, 47
vor u kome deluje izvor, 113, 116,
118, 123
vorne take, (v. vorovi)
vorovi, 47, 48
duina, 54, 120
element za integraciju, 113, 116,
118
hibridni elementi, 108
kategorije:
izoparametarski, 106, 107, 111,
129, 132
subparametarski, 49, 105, 106
superparametarski, 49, 106, 107

328 GRANINI ELEMENTI

konstantni elementi, 47, 48, 49, 84

diskretizacija, 49, 50, 75, 80, 93
transformacija koordinata, 54
krajnje take, 47, 48, 54
krivolinijski elementi, 129
linearni element, 47, 48, 105, 107
ugao izmeu elemenata, 111
granini uslovi (promene u), 114
neprekidni, 107, 109, 111, 112,
119
transformacija koordinata, 118
prelomne take, 114
prekidni, 108, 109, 115, 118,
119, 120
ocena linijskih integrala, 115
modeli, 112
sistemi koordinatnih osa, 109,
118
najudaljenije take, (v. krajnje
take)
neprekidni elementi, 106, 107, 108
neprekidnost meu elementima, 49
numerika integracija, 56, 116,
123, 125
oznaavanje, 110, 111
parabolini (kvadratni) element,
47, 48, 84, 129
diskretizacija, 133
neprekidni, 130
prekidni, 134
prelomne take, 134
preslikavanje na du, 131
pravougaoni domen, 75
prekidni elementi, 49, 106, 107,
108
prelomne take, 49, 114, 134
referentna taka, 50
taka integracije, 50
tehnologija, 105
granini uslovi po silama, 208
granini uslovi za povrinsko
optereenje, 146
Grinov identitet reciprociteta, (v.
druga Grinova formula)
Grinov tenzor, 218

Grinova funkcija za impulsnu pobudu,

28
Grinova funkcija, 5
gustina materijala, 181
gustina toplotnog fluksa, 181

H
harmonijski operator, 16
polarne koordinate, 24, 27, 37, 306
Hermitovi polinomi, 135
hidrostatiki pritisak, 198
hiperbolini problemi, (v.
diferencijalne jednaine)
hipersingularni integrali, 140, 235,
305
Hukov zakon, 196

I
idealni fluid, 187
identitet reciprociteta, (v. Betijev
identitet reciprociteta)
indeksna notacija, 217, 220, 221, 223,
228
integralna jednaina na granici:
Laplasova jednaina, 33, 196
problemi potencijala u
anizotropnim telima, 43
ravanska teorija elastinosti, 224
integrali po oblasti:
numerika ocena, (v. Gausova
integracija)
ocena, 57
prevoenje u integrale po granici,
36, 37, 60, 152, 153, 305, 307
polinom, 37
proizvoljna funkcija, 38, 58
singularni, 305
teorija elastinosti, (v. zapreminske
sile)
integralna reprezentacija reenja:
Laplasova jednaina, 30
Poasonova jednaina, 34

Indeks pojmova 329

ravanska teorija elastinosti, 5, 221

naponsko stanje, 228
problemi potencijala u
anizotropnim telima, 39
interpolacioni polinomi, 105, 111,
129, 135
Hermitovi, 135
izvodi rastojanja r , 52, 216, 221, 285
izvor, 25, 26
izvod du normale, 17, 53, 286

J
Jakobijan transformacije, 22, 55, 132
jedinini vektor normale, 14, 64, 86,
97
jedinini vektor tangente, 52
jednaina kontinuiteta, 187, 196
jednaina za potencijal, 25
fundamentalno reenje, 27, 305
jednaine ravnotee, 145, 205

K
kanonska forma, 40
Kelvinovo reenje, 213
kinematiki uslov, 29
koeficijent termike dilatacije, 209
koeficijenti uticaja:
diagonalni elementi ,56, 118,
122
indirektna ocena, 127, 133
elementi van dijagonale, 53
Laplasova jednaina, 49, 53
kombinovani granini uslovi, 28, 75,
83, 92, 114,
kombinovani problem, 26, 83, 92
komponente povrinskog optereenja,
146, 208, 209
komponente tenzora deformacije, 145,
175
kompozitni domen, 96

diskretizacija, 97
uslovi neprekidnosti, 98
konane razlike, (v. numeriko
diferenciranje)
koncentrisano optereenje, 18, 19,
214
konstante elastinosti, 203, 210
konstantni elementi, (v. granini
elementi)
konstitutivna matrica, 182, 193
konstitutivne relacije, 171, 196
konvencija o sumiranju, 15
koordinatni sistemi:
globalni, 54, 108, 109, 118
lokalni, 54, 108, 109, 118
trougla, 300, 302
Koijev tetraedar, 208
Koijevi uslovi, 208
kosinusi pravca, 146, 208, 213
kretanje tela kao krute celine, 207,
232
krivolinijske granice, 129
Kronekerova delta, 50
kvadrature, (v. numerika integracija)

L
LABECON.FOR, 9, 61, 67, 189
dijagram toka izvravanja, 62
listing, 67
nizovi, 63, 64
primeri, 74, 79, 177
potprogrami:
ABMATR, 63, 66, 71
DALPHA, 65, 71
GMATR, 63, 64, 69
HMATR, 63, 65, 70
INPUT, 61, 64, 68
LEQS, 66, 72
OUTPUT, 63, 66, 74
REORDER, 63, 66, 73
RLINTC, 65, 69
SLINTC, 65, 70

330 GRANINI ELEMENTI

SOLVEQ, 63, 66, 72

UINTER, 63, 66, 73
promenljive, 63
LABECONMU.FOR, 9, 86
listing, 87
potprogrami:
GMATR, 86, 89
HMATR, 86, 90
INPUT, 86, 88
UINTER, 86, 91
primer, 92
Lameove konstante, 145, 203, 210
laminarno strujanje, 189
Laplasov operator (v. harmonijski
operator)
Laplasova jednaina, 5, 8, 25, 196
direktni BEM, 28
fundamentalno reenje, 26
izvodi, 52
integrali po oblasti, 305
glatka granica, 32, 33
granini uslovi, 25, 26
integralna jednaina na granici, 33
integralna reprezentacija reenja,
30
take na granici, 32
take u oblasti, 30
integralna reprezentacija izvoda
reenja, 46, 52, 104
izvodi reenja, 53, 104, 189
koeficijenti uticaja, 49, 52, 122
izvodi, 53
numerika ocena, 55, 56, 127
kombinovani granini uslovi, 28,
75, 83, 92, 114
kompozitni domeni, 96
matrine jednaine, 50
podela matrice na blokove, 51
prelomna taka, 30, 32
primeri, 74, 79
programi:
LABECON.FOR, 61
LABECONMU.FOR, 86
subdomeni, 96, 102
viestruko povezani domen, 85

Leandrovi ortogonalni polinomi,

293, 294
linearni elementi, (v. granini
elementi)
linijski integrali, 53
numerika integracija, (v. Gausova
integracija)
ocena du linearnih elemenata, 115
Lopitalovo pravilo, 124, 126

M
Maksvelova jednaina, 196
matrice, 5
podela na blokove, 51
problemi potencijala, 50
singularne, 83, 245
matrica fleksibilnosti, 205
matrica krutosti, 205, 211
matrica popustljivosti, 205, 211
matrica provodljivosti, 182
membrane (ugib), 8, 196
elastino oslanjanje, 175
energija deformacije, 175
komponente tenzora deformacije,
175
prednapregnutost, 175
primer, 176
problem graninih vrednosti, 176
trougaona membrana, 176
analitiko reenje, 177
povr ugiba, 176
ukupna potencijalna energija, 196
modul krutosti opruge, 175
moment inercije preseka pri uvijanju,
(v. konstanta uvijanja)
monoklini materijal, 171
Metod analogne jednaine (MAJ), 7
Metod dualnog reciprociteta (MDR),
7, 61, 181
Poasonova jednaina, 58, 196
Metod graninih elemenata (MGE), 2,
5, 7

Indeks pojmova 331

direktni, 6, 8, 26, 28, 34

diskretizacija, 3, 49, 75, 80, 93
fundamentalno reenje, (v.
fundamentalno reenje)
indirektni, 6, 26
istorijski razvoj, 5
konstantni elementi, (v. granini
elementi)
konvergencija, 78, 84, 169, 273
matrice koeficijenata, 5
nedostaci, 4, 37
neogranieni domeni, 4
numerika implementacija, 8, 47
prednosti, 4
problemi elastostatike, 201
problemi potencijala, 25
tanost, 169, 196
Metod integralnih jednaina na
granici (MIJG), 5, 6, 7
Metod konanih elementa (MKE), 2,
235, 272, 273
diskretizacija, 3
matrice koeficijenta, 5
nedostaci, 2
neogranieni domeni, 2
metod podele elementa, 137, 139, 245
metod subdomena, 96
dugi i tanki homogeni domeni, 102
metod transformacije koordinata, 137
meoviti granini uslovi, (v.
kombinovani granini uslovi)

neprekidni elementi, (v. granini

elementi)
neviskozno strujanje fluida, 187
niz baznih funkcija radijusa, 58
multikvadratne, 61
oblika splajna, 61
polinomijalne, 61
Nojmanov problem, 5, 25, 79, 83,
148, 150, 183
uslov egzistencije, 83, 146
numeriko diferenciranje, 155, 234,
248
centralne razlike, 156
razlike unapred, 156
razlike unazad, 157
numerika integracija:
Gausove kvadrature, (v. Gausova
integracija)
integracija regularne funkcije, 289
integrali sa singularitetom
logaritamskog tipa, 123, 298
Njutn-Kotesove formule, 116, 138,
289
Simpsonovo pravilo, 116, 138, 289
trapezoidno pravilo, 116, 138, 289

O
optereenje, 2
otvoreni domen, 64

P
N
Navijeove jednaine ravnotee, 5, 206
Navijeov operator, 213, 238, 239
fundamentalno reenje, 217
integrali po oblasti, 307
integralna reprezentacija reenja,
221
partikularno reenje, 235, 236, 238
neglatka granica, 30, 224
nekompresibilni fluid, 8, 187
neogranieni domeni, 2, 4

parabolini elementi, (v. granini

elementi)
parabolini problemi, (v.
diferencijalne jednaine)
parcijalna integracija, 15, 175
partikularno reenje:
Navijeove jednaine, 235, 236, 238
Poasonove jednaine, 34, 37, 60,
177
permitivnost materijala, 196
Poasonova jednaina, 8, 25, 176, 196

332 GRANINI ELEMENTI

direktni BEM, 34
granini uslovi, 25
integrali po oblasti, 57, 305
integralna reprezentacija reenja,
34
Grinov identitet, 34
kombinovani granini uslovi, 34
Metod dualnog reciprociteta, 58
transformacija u Laplasovu
jednainu , 34
homogeno reenje, 36, 177
partikularno reenje, 34, 36, 176
Poasonov koeficijent, 178
povrinski integrali, (v. integrali po
oblasti)
Prandtlova naponska funkcija, (v.
uvijanje)
pravila integracije, (v. numerika
integracija)
prednapregnutost membrane, (v.
membrane)
prekidni elementi, (v. granini
elementi)
prelomne take, 30, 49, 114, 224
prevoenje integrala po oblasti u
linijske integrale po granici, (v.
integrali po oblasti)
problem elastodinamike, 6
problemi graninih vrednosti, 1, 8
funkcija deplanacije (uvijanje), 148
jednaina za potencijal, 25
ravanska teorija elastinosti, 201
ugib membrane, 175, 176
problemi teorije elastinosti, 5, 6, 8,
201
anizotropni, 6
elastina deformacija, 208
granini uslovi, 206
inicijalno naponsko stanje, 208
promena temperature, 209
initialno stanje deformacije, 208
promena temperature, 209, 211
integralna reprezentacija reenja, 5
jednaine ravnotee, 196, 205, 210

Navijeove jednaine ravnotee,

206, 211
naponska funkcija, (v. Erijeva)
povrinsko optereenje na granici,
208, 209
prelomna taka, 224
ravanska teorija elastinosti, 201
granine veliine, 230
fundamentalno reenje, 213,
217, 218
integrali po oblasti, 307
integralna jednaina na granici,
224, 228
inicijalno stanje deformacije,
281
integralna reprezentacija
napona, 228
integralna reprezentacija
reenja, 221, 223
izraunavanje elementa matrica:
na dijagonali, 245, 247
osim dijagonale, 244, 246
naponsko stanje na granici, 233
naponsko stanje u telu, 233
naponsko stanje usled jedinine
koncentrisane sile, 219
numeriko reavanje integralne
jednaine na granici, 230
pomeranje u telu, 232
povrinsko optereenje na
granici usled koncentrisane
sile, 220
program ELBECON.FOR, 241
ravansko stanje deformacije, (v.
ravansko stanje deformacije)
ravansko stanje napona, (v.
ravansko stanje napona)
zapreminske sile, (v.
zapreminske sile)
reciprocitet pomeranja, 219
termoelastinost, 6
ukupna deformacija, 208
uslovi ravnotee za telo, 207
zapreminske sile, 206, 209
primeri:

Indeks pojmova 333

ugib elastine trougaone

membrane, 176
ELBECON.FOR, 263, 273
ELLIPSE-1.FOR, 81
ELLIPSE-3.FOR, 165
strujanje fluida, 192, 196
FLUIDCON.FOR, 193
Gaus-Leandrova integracija, 296
Gausova integracija po trougaonom
domenu, 304
prostiranje toplote, 184, 196
ponaanje integranda za razliite
lokacije izvora 116
LABECON.FOR, 74, 79, 177, 184
LABECONMU.FOR, 92
skorosingularni integrali ocena
metodom podele domena, 138
skorosingularno ponaanje
podintegralnih funkcija, 136
Nojmanov problem, 79
partikularno reenje Navijeovih
jednaina, 237
partikularno reenje Poasonove
jednaine, 36
ravansko stanje deformacije (cev sa
unutranjim pritiskom, 273
ravansko stanje napona (ukljetena
greda), 263
problemi potencijala:
dvostruko povezani domen, 92,
184
eliptini domen, 79
kvadratni domen, 74
RECT-1.FOR, 74
RECT-2.FOR, 92
RECT-3.FOR, 169
RECT-4.FOR, 264
RECTEL-MU.FOR, 273
singularni koeficijenti uticaja, 125
TORSCON.FOR, 164, 169
problem uvijanja:
eliptini popreni presek, 164
kvadratni popreni presek, 169
prirodni uslov, 29, 183
projekcija vektora, 16
prostiranje toplote, 8, 98, 181

temperatura ambienta, 183

granini uslovi, 183
matrica provodljivosti, 182, 183
izotropni materijal, 182
ortotropni materijal, 182
jednaine, 181
izotropno telo, 183
ortotropno telo, 183
primer, 184
koeficijent provoenja toplote, 183
unutranja energija, 182
specifina toplota, 182
toplotni fluks, 181
protok toplote, 99, 196, 197
provoenje toplote, (v. prostiranje
toplote)

R
Raunarski aspekti, 140, 141
ram sa dva stuba, 282
lateralna krutost, 282
ravan materijalne simetrije, 171
ravansko stanje deformacije, 201
efektivne konstante elastinosti,
204
granini uslovi, 207
identitet reciprociteta, 212, 238
inicijalno naponsko stanje zbog
promene temperature, 209
inicijalno stanje deformacije, 281
jednaine modela, 206
jednaine ravnotee, 205
kinematike relacije, 202
konstitutivne relacije, 203, 204
matrica krutosti, 205
matrica popustljivosti, 205
povrinsko optereenje na granici,
208
primer (cev sa unutranjim
pritiskom), 273
deformisani popreni presek
cevi, 278
izolinije komponenti naponskog
stanja, 278, 279

334 GRANINI ELEMENTI

program ELBECON.FOR, 241

tensor deformacije, 202, 204
tenzor napona, 203
vektor napona, 205
ravansko stanje napona, 201, 209
zapreminske sile, 209
povrinsko optereenje na granici,
209, 211
matrica popustljivosti, 211
konstitutivne relacije, 210, 211
efektivne konstante elastinosti,
210
jednaine ravnotee, 210, 211
primer (ukljetena greda), 263
inicijalni naponi zbog promene
temperature, 211
program ELBECON.FOR, 241
identitet reciprociteta, 213
matrica krutosti, 211
ravanska teorija elastinosti, (v.
problemi teorije elastinosti)
RECT-1.FOR, 9, 74
RECT-2.FOR, 9, 92
RECT-3.FOR, 9, 169
RECT-4.FOR, 9, 264
RECTEL-MU.FOR, 9, 273
Rejli-Grinov identitet, 6
relacija kompatibiliteta, 33
Robinov problem, 26, 176, 183
rotacija preseka kao krute celine, 151

S
samoadjungovani operator, 18
savojna krutost (ploe), 178
savijanje slobodno oslonjenih ploa,
6,8, 178
Dirihleov problem, 180
granini uslovi, 179
momenti savijanja, 178, 179
momenti uvijanja, 178
savojna krutost, 178
savijanje tanke ploe, 236

Sen-Venanov problem uvijanja, (v.

uvijanje)
singularitet Koijevog tipa, 118, 126,
127
singularitet logaritamskog tipa, 57,
118, 126, 140
analitika integracija, 118
aproksimacija Strouda i Sekresta,
123
ekstrakcija singulariteta, 124, 125,
134
numerika integracija, 123, 298
singularni integrali, 118, 140, 235
indirektni metod, 118, 133
Koijevog tipa (v. singularitet
Koijevog tipa)
logaritamski singularitet (v.
singularitet logaritamskog tipa)
singularno particularno reenje, (v.
fundamentalno reenje)
skalarni proizvod, 16
skorosingularni integrali, 136, 137
podela elementa, 137, 139
transformacija koordinata, 137
sloeni granini uslovi, (v.
kombinovani granini uslovi)
specifina toplota, 182
specifina unutranja energija, 181
spoljanja integracija, 115, 116, 133
strujanje fluida, 187, 196, 197
brzina fluida, 187
dovod, 188, 192
gustina fluida, 187
jednaina kontinuiteta, 187, 196
odvod, 188, 192
polje brzine, 188, 196
potencijal brzine, 188
primer, 192
program FLUIDCON.FOR, 189
uslov ureenosti, 189
strujanje kroz poroznu sredinu (v.
Darsijev zakon),
subdomeni, (v. metod of subdomena)

Indeks pojmova 335

T
takasti izvor, 26
take kolokacije, 58, 59, 61
tehnologija graninih elemenata, 8,
105
Tejlorov razvoj u red, 155, 156
tenzor, dvotakasti drugog reda, 218
teorema o srednjoj vrednosti, 20, 31,
32, 225, 226, 235
teorija greda, 272
teorija potencijala, 5, 6, 8, 44
granini uslovi, 25
jednaine modela, 25
termoelastinost, 6
teinska rezidualna forma, 52, 79
Timoenkova teorija greda, 272, 273
toplotna provodljivost, 98, 99
toplotni fluks, 181
TORSCON.FOR, 9, 157
listing, 157
potprogrami:
INPUT, 157, 158
OUTPUT, 157, 163
TORCENTER, 157, 160
TORSTIF, 157, 162
TORSTRESS, 157, 163
UINTER, 157, 161
primeri, 164, 169
transformacija koordinata, 21, 22, 54,
118, 131
Jakobijan, (v. Jakobijan
transformacije)
nesingularna (invertibilna), 22
transformacija prelaza u kompleksni
domen, 35, 36, 236
transformisani vektor normale, 39,
172

U
ugib elastine membrane, (v.
membrane)

unutranja integracija, 115, 118, 126,

133
uslov egsistencije, (v. Nojmanov
problem)
uslov eliptinosti, 39
uslov regularnosti u beskonanosti,
128
uslovi neprekidnosti, 98
fluksa, 98, 99
potencijala, 98
uvijanje, 8, 44, 143, 151, 196, 197
anizotropnih tapova, 171
konstanta uvijanja, 173
konstitutivne relacije, 171
moment uvijanja, 172
centar uvijanja, 143, 149, 151, 157
elastoplastinost, 6
eliptini popreni presek, 164
izolinije povri deplanacije, 168
energija deformacije, 151
uslovi minimuma, 151
funkcija deplanacije, 143, 145,
146, 154
anizotropni tap, 172
Nojmanov problem, 148, 150
granini problem, 148
granini uslovi za povrinsko
optereenje, 146
jednaine ravnotee, 145
koeficijent torzione krutosti, 148
komponente pomeranja, 144
komponente tenzora deformacije,
145
kompozitni tapovi, 44, 199
konstanta uvijanja, 148, 151, 154,
157, 173
konstitutivne relacije, 145
krivljenje poprenog preseka, 145
krutost na uvijanje, 148
kvadratni popreni presek, 169
analitiki izraz, 169
izolinije, 170
funkcija deplanacije, 170
moment uvijanja, 148, 172

336 GRANINI ELEMENTI

naponsko stanje na granici, 155,

157
ortotropni materijali, 173, 199
bezdimenzijski moduli klizanja,
174
popreni presek sa otvorima, 155
primeri, 164, 169
program TORSCON.FOR, 157
reenje:
konjugovana funkcija za
funkciju deplanacije, 154
Prandtlova naponska funkcija,
154
neophodni koraci, 153
rezultujue naponsko stanje, 147
rezultujui moment, 148
smicajni naponi, 145, 150, 154,
155
zakretanje poprenog preseka, 143

V
varijacioni raun, 175
vektor elektrinog pomeraja, 196
vektor jaine elektrinog polja, 196
vektor napona, 205
visoka greda, 263
viestruko povezani domen, 85, 174
primer, 92, 184
program, (v. LABECONMU.FOR)

viskoznost, 187

Z
zadata granica, 105, 111, 114
zakon odranja energije, 175, 196
zakon odranja mase, 188, 196
zapreminska brzina generisanja mase
u unutranjim izvorima, 196
zapreminska brzina generisanja
toplote u unutranjim izvorima, 196
zapreminska gustina slobodnih
naelektrisanja, 196
zapreminske sile, 206, 209, 234
integrali:
direktno izraunavanje, 234
nedostaci, 234, 235
ocena pomou partikularnog
reenja, 235, 236, 238
primer, 237
transformacija integrala po
oblasti u linijske integrale na
granici, 238, 307
izvedene iz potencijala, 239
proizvoljne distribucije, 238
teina tela, 237
zatvoreni domen, 64
zidovi optereeni na smicanje, 209,
282

GRANINI ELEMENTI: Teorija i primene

Ova knjiga, bazirana na autorovom dugogodinjem iskustvu u nastavi
i razvoju MGE, pisana je da na jednostavan, aktuelan i vrlo efikasan
nain, studente inenjerskih nauka i inenjere, uvede u MGE i osposobi
ih da koriste taj moderan, dobro razvijen, svestran i efikasan raunarski
alat za analizu i projektovanje. Materijal je organizovan i prezentovan
na sistematian nain, inei knjigu pristupanom i lakom za razumevanje.
Potrebna predznanja iz matematike i mehanike prepoznaju se u gradivu
dodiplomskih studija, a svi neophodni rezultati navedeni su u Poglavlju
2. Kompjuterski programi, napisani u programskom jeziku FORTRAN,
detaljno su opisani i priloeni na prateem kompakt disku. Njihov cilj je
da upoznaju studente i sa razvojem softvera za implementaciju MGE i sa
reavanjem praktinih inenjerskih problema kao to su: uvijanje
prizmatinih tapova, ugibi membrana, savijanje ploa, prostiranje
toplote, strujanje fluida, te nekoliko problema ravanske teorije
elastinosti. Brojni, paljivo odabrani, ilustrativni primeri pomau da se
pojasne vana pitanja. Svako poglavlje prate problemi za samostalan
rad ija reenja su data u Dodatku C.
SADRAJ
Poglavlje 1
Poglavlje 2
Poglavlje 3
Poglavlje 4
Poglavlje 5
Poglavlje 6
Poglavlje 7

Uvod
Pripremni matematiki rezultati
MGE za dvodimenzijske probleme potencijala
Numerika implementacija MGE
Tehnologija graninih elemenata
Primene
MGE za dvodimenzijske probleme elastostatike