SKRIPTA IZ PREDMETA

FINANSIRANJA INVESTICIJAMA
Doc.dr Silvna Ili

1.POJAM I ZNAAJ INVESTIRANJA

tednja ili odloena potronja prua neposrednu mogunost da se ostvari
vea korist u budunosti, ili vea koliina novca koja e biti na raspolaganju za
buduu potronju.
Odustajanje od trenutne potronje u korist vee budue potronje je razlog
zato tedimo. Prema tome, investiranje predstavlja proces permanentnog
investiranja tednje tokom odreenog vremenskog perioda.
Ulagae ili investitore smatramo pojedince, vlade, penzione fondove i
kompanije.
Pod investiranjem ili ulaganjem podrazumevamo sve vrste investicija,
ukljuujui investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim odreene
investicije u akcije, obveznice, robu i drugu realnu imovinu. Kao to moemo
videti investicije se odnose na pojedinane ulagae ili investitore. U veini
sluajeva investitori trguju sa odreenom imovinom, ija je vrednost izraena u
razliitim valutama, oekujui da e u budunosti ostvariti vei priliv nego to su
njihovi trokovi danas.
Postoje razliite definicije investicija. Sutinski, sve se svode na sledee:
Investicija je odricanje od dela sadanje potronje zarad vee koristi u
budunosti. Vremenski period izmeu ulaganja u sadanjosti i oekivanih
efekata u budunosti je po pravilu dug. Zbog toga je svaka investicija izloena
neizvesnostima- rizicima. Rizici su vei to je ovaj vremenski period dui.
Investicijama se smatraju ulaganja kapitala u:
-

objekte, opremu, instalacije, postrojenja i ureaje;

z!ene zastarelih i dotrajalih kapaciteta;

obezbeenje traJnih bbrTNih sredstava;

hartije od vrednosti (portfolio investicije);

nove konstrukcije i prototipove i uopte u poboljanje

postojeih i razvoj novih proizvoda;

nova tehniko tehnoloka reenja i poboljanje tehnolokog procesa;

poboljanje organizacije i uvoenje novih organizacionih reenja

obuku i usavravanje kadrova;

2

nabavku patenata, licenci i drugih prava;

nauna i razvojna istraivanja;

razvoj trgovake mree, servise i reklamu;

osnovno stado

dugogodinji zasade i ume.

Investicija ima svoj obim, strukturu (sastav kapitala), dinamiku (vreme

realizacije) i oekivane rezultate.

Svaka investicija ima prepoznatljive elemente:
-

ko investira,

program u koji se investira (investicioni projekat),

obim i oblik kapitala koji se investira,

vreme u kojem se investicioni projekt realizuje i oekivane rezultate

investicije (proizvod, usluga, dobit).

2.DEFINISANJE, PREDMET I FILOZOFIJA

FINANSIRANJA
Finansiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbeenje neophodnih
finasijskih sredstava.
Za finansiranje nesmetanog toka reprodukcije mogu se obezbediti sredstva iz
sopstvenih i tuih izvora.
Novana sredstva su potrebna svakom preduzeu da bi podmirilo svoje tekue
potrebe kao i za poveanje obima rada.
S obzirom na to za kakvu se namenu upotrebljavaju finansijska sredstva
razlikujemo:
-

finansiranje u uem smislu

finansiranje u irem smislu

Finansiranje u irem smislu obuhvata finansiranje proste i proirene

reprodukcije.Sredstva potrebna za tekue poslovanje ine finansiranje u irem
smislu.
U sluaju kada se finsijska sredstva pribavljaju za finansiranje proirene
reprodukcije ( za nova ulaganja) u pitanju je finansiranje u uem smislu, jer se
time poveavaju ukupna sredstva.

U procesu rada, finansijska sredstva mogu biti vezana trajno ili povremeno, to
zavisi od toga da li se finansiraju trajne ili povremene potrebe. Da bi preduzee
nesmetano obavljalo redovno poslovanje, ono mora raspolagati izvesnim
iznosom sredstava koja trajno moe koristiti. Sredstva za ovakvo poslovanje
preduzea obezbeuju u svojim fondovima. Ta sredstva se formiraju u toku
poslovanja kroz raspodelu dohotka, te ine trajna poslovna sredstva. U
poslovanju preduzea nastupaju i potrebe kada treba privremeno poveati
sredstva u funkciji.
U aktivnostima finansiranja uestvuju finansijer i finansirani. Za finansijera
finansiranje predstavlja aktivan posao (aktivno finansiranje).
Aktivno finansiranje je takvo finansiranje koje za finansijera donosi odreenu
korist u vidu kamate. Ta kamata je aktivna zato to finansijer (banka) daje svoja
novana sredstva na korienje drugoj privrednoj organizaciji po ugovoru na
odreeno vreme i pod odreenim uslovima.
Finansirani koristi pribavljena sredstva od finansijera pod odreenim uslovima
Za finansiranog finansiranje predstavaja pasivan posao( pasivno finansiranje).
Preduzee koje koristi sredstva plaa kamatu na sredstva koja koristi, to znai
da je ovo finansiranje, sa stanovita korisnika, pasivno finansiranje. To znai da
se finansiranje ispoljava kao aktivno i pasivno.
Preduzee moe da se javi u ulozi finansirjera i finansiranog. Profesionalno
finansiranjem se bave bankarske institucije (aktivno finansiranje).
Osnovni ekonomski razlog za finansiranje u svakom preduzeu jeste
snabdevanje procesa rada potrebnim sredstvima. Potrebe za finansiranjem kod
proizvodnih preduzea vezane su za izgradnju odgovarajuih proizvodnih
kapaciteta, za nabavku sredstava rada, za finansiranje zaliha i repromaterijala.
Finansiranje privrednih preduzea mora biti u skladu sa ekonomskom
politikom, buduu da se i finansiranje poslovanja preduzea menja sa
promenama u ekonomskoj politici. U ekonomske razloge finansiranja spadaju:
poslovi finansiranja proizvodnje, prometa, novih investicija, sanacija i sl.
Danas postoje sledei razvijeni izvori finansiranja i kreditiranja privrede:
-

samofinansiranje,

udruivanje sredstava i kapitala,

zajednika ulaganja,

osnivaka ulaganja,

kreditni odnos sa domaim i stranim partnerima,

4

direktne inostrane investicije,

finansiranje putem emisije hartija od vrednosti,

specifini oblici finansiranja,

drugi mogui oblici finansiranja i kreditiranja.

Svaki od navedenih oblika izvora finansiranja ima svoje specifinosti, znaaj i

ulogu u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Sve navedene izvore finansijskih
sredstava ekonomski subjekti mogu da osiguraju ili u okviru nacionalne
privrede ili na meunarodnom tritu kapitala, odnosno kod meunarodnih
finansijskih institucija.

3. INVESTICIJE I DRUTVENO EKONOMSKI

RAZVOJ
Rezultat drutvene reprodukcije je obnavljanje drutvenih odnosa i stvaranje
drutvenog bruto proizvoda. U stvaranju drutvenog bruto proizvoda uestvuju svi
inioci procesa reprodukcije: sredstva za rad, rad, predmeti rada i informacije.
Drutveni bruto proizvod predstavlja ukupnu koliinu proizvedenih dobara i
usluga u odreenom vremenskom periodu (godina dana), iskazani u novanom
obliku.
Kada se od drutveno bruto proizvoda oduzmu utroci predmeta za rad iskazani
kroz kategoriju reprodukcioni materijali i proizvodne usluge dobija se drutveni
proizvod.
Kada se od drutvenog proizvoda oduzmu utroci sredstava za rad iskazani kroz
kategoriju amortizacije, dobija se nacionalni dohodak.
Iz nacionalnog dohotka se namiruje utroak rada kroz kategoriju line, opte i
zajednike potronje, a preostali deo ini drutvenu akumulaciju.
Prema tome, drutvena akumulacija predstavlja onaj deo nacionalnog dohotka
(novostvorene vrednosti) koji je uteen i moe da se koristi za drutvenoekonomski razvoj.
Investicije su, dakle, deo drutvene akumulacije koji se ulae u razvoj.

Doprinos investicija privrednom razvoju zemlje meri se kapitalnim

koeficijentom (Kk) dat odnosom:
Kk = Iu/DP
gde je: IU - ukupne investicije u osnovna sredstva u toku godine
DP - prirast drutvenog proizvoda
Kapitalni koeficijent pokazuje koliko je jedinica investicija u osnovna
sredstva potrebno uloiti da bi se drutveni proizvod zajednice poveao.
Intenzitet razvoja zemlje definie se stopom investiranja (SI) koja
predstavlja odnos izmeu ukupnih investicija u osnovna sredstva (IU) i
drutvenog proizvoda (DP), izraen u procentima:
SI=(IU/DP) * 100, (%)
Privredni rast meri se stopom privrednog rasta (Spr) koja se definie:
Spr = (DP/DP) 100, (%)

4.INVESTICIJE U FINKCIJI RASTA I RAZVOJA

PRIVREDNIH SUBJEKATA
Ostvarivanje razvojnih ciljeva preduzea je jedino mogue preko investicija. U
investicije, preduzee ulae sopstvena ili pozajmljena sredstva. S toga je razvoj
preduzea, u najveoj meri, zavistan od pravilnog izbora i realizacije
investicija. Zato su razvojna i investiciona politika u preduzeu tesno povezane
i meusobno zavisne.
Postoji vie definicija razvoja preduzea i poslovnih sistema. Meutim, sve se
one u sutini svode na sledee: razvoj je proces transformacije preduzea iz
postojeeg u novo stanje vie kvalitativne i kvantitativne efikasnosti. To
novo stanje je zapravo prilagoavanje zahtevima okruenja (trita, pre svega)
koje se ogleda kroz promene na podruju proizvoda, proizvodnog programa,
tehnike i tehnologije, organizacije rada i kadrova, koji doprinose novom
poboljanom kvalitetu ekonomskih rezultata poslovanja.

U praksi se esto ne pravi dovoljno jasna razlika izmeu rasta i razvoja

preduzea. Dakle, poveanje kapaciteta dogradnjom novih, bez kvalitativnih
poboljanja tehnologije, asortimana i kvaliteta kao i ukupnpog unapreenja
procesa rada ne moe se smatrati razvojem, ve samo rastom. Razvoj je
kompleksniji proces od rasta, i on obuhvata, pored odgovarajueg poveanja
vrednosti proizvodnje i poboljanje tehniko-tehnolokog procesa organizacije i
metoda rada.
Dakle, rast je samo jedan od sastavnih elemenata razvoja, koji iskazuje
kvantitativno poveanje obima poslovanja, dok razvoj, pored toga, iskazuje i
kvalitativno poboljanje i inoviranje proizvodnje i poslovanja.uopte.
Inovacije i kvalitativna poboljanja u poslovanju preduzea koje zahteva razvoj
mogue su jedino ako se prati razvoj nauke i tehnologije i ta dostignua
primenjuju u vlastitoj praksi. Jedino se ia taj nain obezbeuje kvalitetan razvoj i
budua egzistencija na tritu.
Sastavni deo razvojne politike je investiciona politika. Investiciona politika
je politika ulaganja kapitala u realizaciju razvoja. Ona definie prioritete i
kriterijume za rangiranje i selekciju investicionih projekata. Investicionom
politikom se odreuju konkretni investicioni projekti ijom se realizacijom
ostvaruju ciljevi razvoja. Dakle, investicije su osnovna pretpostavka
razvoja i po definiciji pretpostavljaju pozitivan budui ishod, odnosno
predpostavljaju ostvarivanje razvoja preduzea. U suprotnom, investicije
nemaju smisla jer mogu dovesti preduzee u gubitak.
Budui da se svaka investicija odvija u uslovima neizvesnosti (manjeg ili
veeg rizika), na donosiocu investicione odluke je velika odgovornost za
donoenje valjane odluke. Zato problemi racionalnog investiranja i
planiranja i realizacije investicionih projekata spadaju u red kljunih
problema razvoja svakog preduzea.

5. ZNAAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM

INVESTIRANJEM
Upravljanje procesom investiranja obuhvata smiljeno i efikasno voenje i
usmeravanje procesa investiranja ka unapred definisanom cilju, znai ka
efikasnoj realizaciji odreenog investicionog projekta, na koji se proces
investiranja

odnosi.

optimalnog

Obezbjeenje

finansiranja

neprekidnog

planiranog

neometanog

investicionog

projekta

predstavlja osnovni zadatak upravljanja procesom investiranja.

Upravljanje se odnosi na sve delove procesa investiranja. To znai na:

-

pripremni deo, kojim se obuhvata planiranje investicija i neposredna

priprema za realizaciju,

konkretnu realizaciju investicija, odnosno izgradnju investicionog

objekta.

kontrolu koja se vri tokom celokupnog procesa investiranja, znai

tokom oba potprocesa, a posebno u toku realizacije i na kraju procesa.

Principijelno gledano upravljanje investicijama sadri tri faze: - planiranje,
realizaciju i kontrolu. Znai, svakim potprocesom i svakom fazom procesa
investiranja treba upravljati - planirati ga, realizovati i kontrolisati, da bi se u
celini efikasno odvijao.
Procesu upravljanja investicijama prethodi donoenje odreenih investicionih
odluka.
Investicione odluke su sredstvo upravljanja investicijama u preduzeu. Njima se
vri konaan izbor investicionih projekata (objekata) iz niza moguih alternativa
i namenska alokacija kapitala u preduzeu. U datim uslovima razvoja preduzea,
investiciona odluka treba da obezbedi usmeravanje investicija u onaj investicioni
projekat ili skup investicionih projekata koji uz najmanja investiciona ulaganja
obezbeuju najpovoljnije ekonomske i druge efekte investicija u razvoj preduzea.
Njihovo donoenje mora se zasnivati na sadrajno potpunim, tehnikih i ekonomski
optimalnim i vremenski i prostorno odreenim projektnim reenjima. One moraju
biti izraz volje svih subjekata iji kapital investira u dati investicioni projekat i
subjekata na ije uslovne rezultate i interese imaju direktan ili indirektan uticaj.

Investicionom odlukom se utvruje: subjekt koji investira, projekat (objekt) u

koji se investira, obim, struktura i dinamika investicija, izvori i uslovi
korienja investicionih sredstava, lokacija investicionog objekta, vreme
poetka i zavretka izgradnje investionog objekta i pokazatelji rezultata
investiranja u odabrani investicioni projekat.
Investicije iz vlastitih izvora su najsigurnije i ne prate ih kapitalni izdaci
(kamate). Meutim, vlastiti izvori najee nisu dovoljni da prate eljeni tempo
razvoja preduzea. To upuuje na angaovanje kapitala iz eksternih izvora:
komercijalni i finansijski krediti, zajednika ulaganja, deoniarski kapital i
ostali izvori finansiranja investicija. Pitanje optimizacije investicija po izvorima
i uslovima angaovanja investicionog kapitala je izuzetno vano. Zato ove
odluke treba da se oslanjaju na komparativna istraivanja prednosti razliitih
izvora kapitala.

6. ZNAAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM

FINANSIRANJEM
Upravljanje finasiranjem podrazumeva upravljanje finansijskim tokovima u
preduzeu.
Finansiranje predstavlja dinamiki proces koji obuhvata:
a) pribavljanje novca,
b) ulaganje novca,
v) vraanje novca
g) usklaivanje izvora finansiranja sa ulaganjima.
a) Pribavljanjem novca za tekue i razvojne potrebe preduzea uspostavljaju se
finansijski odnosi sa unutranjim i spoljanjim izvorima finansiranja.
Pribavljanje novca je osnovna komponenta finansiranja, meutim, proces
finansiranja se ne zavrava pribavljanjem novca, ve se ona nastavlja drugim
fazama finansiranja, ulaganjem i vraanjem novca.
b) Novac se pribavlja da bi se vrilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku
i drugu imovinu. Na ovaj nain novac se privremeno imobilizuje, transformie i
vezuje u razliite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba
racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne.
9

v) U fazi vraanja novca uloeni novac se oslobaa iz krunog toka poslovanja

i ponovo se ulae u skladu sa potrebama preduzea.
g) U poslovanju preduzea stalno se dogaaju promene u imovini i izvorima.
Ove promene treba oblikovati i vriti usklaivanje izvora finansiranja u pasivi
sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku. Ovo se deava u okviru dinamikog
procesa usklaivanja izvora finansiranja sa ulaganjima po obimu i roku. U
ovom procesu usklauju se rokovi imobilizacije (vezivanja) novca sa rokom
raspoloivosti odgovarajuih izvora. Cilj koji se ovim eli da postigne je da se
ostvari usklaenost rokova izvora i ulaganja, to treba da dovede do
sinhronizacije novanih primanja i izdataka radi obezbeenja solventnosti
preduzea.
Finansiranje je dinamiki proces, a ne stanje, jer ono proima sve faze
reprodukcije, to se moe ematski prikazati na sledei nain:

Postoje razliite podele finansiranja, a najvanije su:

-

prema roku raspoloivosti izvora,

prema poreklu izvora finansiranja

prema vlasnitvu izvora finansiranja

7.PRAVILNO USMERAVANJE INVESTICIJA I

OSTVARIVANJE MAKSIMALNIH POSLOVNIH
REZULTATA
Investiranje predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuiranog
procesa kojim preduzee osigurava svoje budue efikasno poslovanje.
Investiranje predstavlja krajnu fazu celokupnog procesa razvoja kojom se
realizuju planirani razvojni ciljevi, a time i celokupan razvoj. Preduzee najpre
10

vri definisanje ciljeva razvoja i razvojne politike, zatim izrauje odgovarajui

plan razvoja, nakon ega dolazi investiranje, koje obezbeuje realizaciju
planiranih razvojnih ciljeva.
To je veoma kompleksan proces koji obuhvata veliki broj aktivnosti i veliki
broj uesnika. U okviru procesa investiranja kao osnovnog sredstva za
realizaciju planiranog razvoja troi se najvei deo finansijskih sredstava
namenjenih planiranju i realizaciji razvoja. Znaaj i sloenost procesa
investiranja nuno namee potrebu upravljanja ovim procesom kako bi se on na
najbolji nain realizovao.
Proces investiranja treba da obuhvati sledee aktivnosti:
1.

Definisanje investicione
politike

2.

DEFINISANJE INVESTICIONE
POLITIKE

Definisanje

DEFINISANJE INVESTICIONOG CILJA

investicionog cilja
IZBOR INVESTICIONE STRATEGIJE

3.

Izbor

investicione strategije

4.

Realizacija investicije

REALIZACIJA INVESTICIJA

5. Merenje i

ocena rezultata
MERENJE I OCENA RAZULTATA

Prvi korak u procesu

investiranja

je

definisanje investicione politike. Investiciona politika treba da definie

prioritete i osnovne kriterijume za rangiranje i izbor investicija. Ona se bazira
na sledeim osnovnim naelima:
-

usklaenost sa bazinim ciljevima drutva kao celine,

usklaenost sa bazinim ciljevima preduzea,

potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzea,

istraivanje kao osnova za voenje investicione politike,

objektivnost u odluivanju o najpovoljnijim investicionim reenjima,

usklaenost sa politikom rasta ivotnog standarda.

Odreeni faktori (eksterni i interni) utiu u veoj ili manjoj meri na definisanje
investicione

politike.

Najznaajniji

eksterni

faktori

koji

determiniu

investicionu politiku su trite, razvoj nauke i tehnologije, zakonska

11

ogranienja vezana za problematiku ulaganja i dr. Od internih faktora

najznaajniji su organizacija preduzea, finansijske mogunosti preduzea,
kadrovi, tehnoloke i informacione mogunosti preduzea i dr.
Druga faza procesa investiranja je definisanje investicionog cilja. Prilikom
definisanja investicionog cilja investitor mora da uzme u obzir nekoliko bitnih
parametara, a najvaniji su period i stopa povraaja ulaganja, visina ulaganja,
pravna sigurnost i rizik ulaganja.
Trea aktivnost procesa investiranja je izbor investicione strategije koja
proistie

iz

definisanih

investicionih

ciljeva

investicione

politike.

Opredeljenje za odreeni investicioni poduhvat ili vie poduhvata upravo zavisi

od definisane investicione strategije.
Nakon definisanja investicione strategije prelazi se na fazu realizacije
investicije, koja podrazumeva izbor konkretne investicije koja e biti ukljuena
u investicioni proces i definisanje finansijskog i pravnog okvira realizacije (tip
ugovora, uslovi kreditiranja, dravne subvencije i sl.).
Poslednja aktivnost procesa investiranja predstavlja merenje i ocena rezultata.
U ovoj fazi je potrebno utvrditi rezultate procesa investiranja odnosno
uspenost realizacije definisanih investicionih ciljeva i politike. Kao mera
uspenosti ulaganja uzimaju se razliiti finansijski izvetaji, izvetaji o
postignutom razvoju u segmentu nauke ili tehnologije, procene pojedinih
eksperata ukljuenih u proces investiranja i dr. Poto je proces investiranja
kontinualna aktivnost, zasnovana na principima povratne veze, zadatak ove
faze je da kvalitetnom analizom utvrdi sve eventualne nedostatke, kako bi se
korigovali ciljevi i investiciona politika u skladu sa novim informacijama.
Nepravilno i nestruno upravljanje procesom investiranja moe da se okrene
protiv ulagaa, tako to e uloena sredstva biti potroena a planirani razvoj
izostati, a to e dovesti ulagaa u situaciju da se dovede do usporavanja
razvoja, stagnacije pa i propadanja. Takva situacija proizilazi iz injenice da
promaeno investiranje moe da se ispravi samo novim investiranjem, koje
oslabljeno preduzee ne moe da realizuje.
12

Kriterijumi za donoenje investicionih odluka

Preduzee se odluuje za investiranje kada je obezbedilo za to neophodne
ekonomske uslove, odgovarajui program, finansijska sredstva i kadrove.
Preduzee se opredeljuje za investiciju koja e mu doneti najvee ekonomske
koristi u buduem poslovanju i odgovarajuu eljenu poziciju na tritu.
Osnovni kriterijum kod donoenja investicionih odluka predstavlja izbor one
alternative koja e doneti najvee ekonomske i ukupne efekte.
Efekti investicija mogu biti ekonomski i neekonomski.
Ekonomski efekti su materijalne koristi i prinosi koje od investicije ostvaruje
preduzee investitor kao i ira drutvena zajednica.
Neekonomski efekti se odnose na socijalnu, drutvenu i ekoloku dimenziju i
prinose od investicionog ulaganja.
Poto se samo direktni ekonomski efekti u praksi mogu egzaktno meriti,
uglavnom se oni i koriste kao kriterijumi prilikom donoenja investicionih
odluka.
Stopa rentabilnosti investicija, kao kriterijum i pokazatelj efikasnosti
investiranja izraunava se na sledei nain:

Ri = rentabilnost investicija,
D = dobit,
I = investicije
Stopa rentabilnosti investicija prikazuje prinos koji se oekuje od uloenih
sredstava za konkretnu investiciju. Ukoliko je ova stopa vea, to je investicija
isplativija.
Da bi se doneo zakljuak o isplativosti investicija, dobijena stopa rentabilnosti
mora se uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama. Kamatna stopa pokazuje
13

koliko bi preduzee zaradilo ako bi namenjena investiciona sredstva uloilo u

banku.
Ako je stopa rentabilnosti investicija vea od kamatne stope, investicija je
ekonomski isplativa. Ako je stopa rentabilnosti manja ili jednaka kamatnoj
stopi, investiranje se ekonomski ne isplati. U tom sluaju gubitak preduzea se
meri razlikom iznosa koji bi se dobio na osnovu kamate na uloena sredstva i
dobiti ostvarene investiranjem tih sredstava.

8.CILJEVI PRINCIPI I RIZICI INVESTIRANJA

Preduzee nastoji da sebi obezbedi sadanji i budui opstanak kroz ostvarivanje
kontinuiteta u sadanjem i buduem efikasnom funkcionisanju. Kako se
investiranjem

ostvaruju

osnovni

razvojni

ciljevi

preduzea

najveu

odgovornost za sudbinu preduzea snosi investiciona politika odnosno izbor

valjanih investicija i njihova uspena realizacija.
Investiciona politika je deo razvojne politike preduzea, tako da ciljevi
investicione politike proizilaze iz razvojnih ciljeva preduzea. Na osnovu
investicionih ciljeva donosi se odluka o investicijama koje treba realizovati.
Investicionom politikom odreuju se vrste investicija u koje se sredstva
investiraju, sektore/privredne grane, geografska regije i mehanizam tj. nain
alokacije investicija, u skladu sa merama za kontrolu rizika, kao i preporueno
vreme investiranja.
Kao osnovni investicioni ciljevi preduzea :
1. poveanje vrednosti imovine i rast kapitalne dobiti i
2. ulaganje

u imovinu

uz

potovanje

principa

sigurnosti,

profitabilnosti, likvidnosti i disperzije rizika.

Prilikom voenja investicione politike u skladu sa investicionim ciljevima,
preduzee se pridrava osnovnih naela investiranja i to:
-

naelo sigurnosti investiranja;

naelo stabilnosti prinosa;

naelo likvidnosti;

naelo konstantne kontrole i minimalnog rizika.

14

Investicioni proces zapoinje utvrivanjem investicionih ciljeva na osnovu dva

osnovna indikatora: zahtevanog prinosa i tolerancije rizika.
Izbor investicione strategije koja je u skladu sa investicionim ciljevima i
utvrenom

investicionom

politikom

je

vaan

segment

investicionog

procesa.Obzirom da je proces investiranja vezan za dug rok postoji velika

neizvesnost u pogledu oekivanih efekata, pri emu je rizik vei to je rok
investiranja dui.
Rizici investiranja predstavljaju verovatnou nastanka negativnih efekata po
poslovni i finansijski poloaj preduzea.
Dakle, svaka investicija je praena rizicima. Svi rizici koji se mogu javiti kod
investiranja moemo podeliti na:
-

trini rizik,

operativni rizik,

rizik likvidnosti i

rizik usklaenosti poslovanja sa propisima, kao i procese i procedure za

njihovo identifikovanje, merenje i kontrolu.

1.

Trini rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po

vrednost imovine preduzea usled promena na tritu i posebno
obuhvata sledee rizike:
- rizik promene kamatnih stopa;
- valutni rizik.

2. Operativni rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata

po poslovni i finansijski poloaj preduzea usled:
- propusta u radu zaposlenih;
- neodgovarajuih unutranjih procedura i procesa;
- neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom;
- nepredvidivih eksternih dogaaja.
3. Rizik likvidnosti predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata
po sposobnost preduzea da ispunjava svoje dospele obaveze.
15

4. Rizik usklaenosti poslovanja preduzea sa propisima predstavlja

verovatnou nastanka negativnih efekata po poloaj preduzea zbog
nepridravanja zakona, pravila i propisa iz oblasti njihovog
poslovanja i investiranja.

9. ZNAAJ INVESTICIJA ZA OPSTANAK RAST I

RAZVOJ PRIVREDNIH SUBJEKATA
Preduzee razvija i proiruje svoju delatnost i prilagoava se zahtevima
tehnoloke modernizacije i trinim zahtevima, samo ukoliko neprekidno
investira u sopstvenu delatnost i razvoj. Danas se u velikom broju grana,
situacija u pogledu zahteva za investiranjem figurativno opisuje kao tranje u
cilju zadravanja postojee pozicije.
Investicijama se obezbeuje kako prosta tako i proirena reprodukcija
preduzea. Dakle, investicije su uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzea,
odranja i poboljanja konkurentske prednosti i tangiraju svaku od faza tokom
njegovog ivotnog veka.
Kao osnovni ekonomski i organizacioni subjekt preduzee ima ekonomsku
svrhu postojanja samo ako stalno i neprekidno investira u nova sredstva,
tehnologije, programe i ostale razvojne komponente.
Investicije predstavljaju ulaganja dugoronog karaktera u poslovna sredstva
preduzea, u cilju proirenja i unapreenja njegove materijalne osnove
(poveanja broja i kvaliteta materijalnih komponenata).
Ta ulaganja se vre u:
-

zamenu dotrajalih i istroenih sredstava za rad,

nabavku novih i savremenijih sredstava ,

proirenje postojeih kapaciteta i osvajanje novih proizvoda,

razvoj naunih istraivanja i uvoenje savremenih tehnolokih procesa,

nabavku patenata i licenci,

usavravanje kadrova.
16

Investicije oznaavaju put razvoja i predstavljaju ekonomsko sredstvo za

modernizovanje i razvoj preduzea. Mogui efekti koji se postiu investiranjem
su brojni i ogledaju se u smanjenju trokova proizvodnje, poveanju prihoda,
smanjivanju rizika poslovanja, poboljanju uslova rada i poloaja zaposlenih i
dr.
Kao ekonomska i razvojna kategorija investicije su bitna odrednica kvaliteta
ekonomije poslovanja svakog privrednog subjekta, odnosno preduzea.
U teoriji i praksi postoje razliiti oblici i vrste investicija, shodno kriterijumima
njihovog klasifikovanja.
U praksi preduzea je uobiajena sledea podela i grupisanje investicija:
1) Prema osnovnoj nameni investicije se dele na privredne i
neprivredne.
Privredne investicije su investicije u objekte, sredstva za rad, transportna
sredstva, opremu, patente i licence, itd. To su investicije u komponente rada i
poslovanja, koje slue za obavljanje i proirenje delatnosti privrednih
preduzea. One imaju za rezultat proizvodnju novih dobara.
Neprivredne investicije predstavljaju ulaganja u razliite komunalne objekte,
stanove, kole, administrativne zgrade, opremu za socijalnu zatitu i sl. Ove
investicije slue za pratee, infrastrukturne delatnosti, kao i za socijalne
namene i drutvenu nadgradnju. Neprivredne investicije se usmeravaju u razvoj
javnih delatnosti.
2) Prema kriterijumu sedita (prebivalita) pravnog ili fizikog lica,
koje ulae sredstva, razlikuju se:
1. domae investicije (odnosi se na razliite vrste ulaganja domaeg
poslovnog subjekta odnosno subjekta sa seditem u zemlji ulaganja);
2. inostrane investicije (obuhvataju direktne i porfolio investicije
preduzea ili lica sa seditem u inostranstvu);
17

3. zajednika ulaganja (obuhvataju zajednike investicije domaih i

inostranih partnera u postojea ili nova preduzea, hartije od vrednosti i
razliite projekte).
Inostrani kapital koji se ulae u odreenoj zemlji, javlja se u formi direktnih i
portfolio investicija. Direktne investicije obezbeuju inostranom investitoru
sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja. Portfolio investicije obuhvataju
ulaganja u hartije od vrednosti ili inostrana preduzea, pri emu inostrani
ulaga ne stie pravo upravljanja i kontrole, ili mu je to pravo znaajno
ogranieno.
Prema naem Zakonu o stranim ulaganjima, strani investitor moe samostalno
ili zajedno sa drugim stranim ili domaim ulagaima osnivati preduzee ili
kupovati akcije ili udele u postojeem preduzeu. Pored toga, stranom
investitoru moe biti ustupljena dozvola (koncesija) za korienje prirodnog
bogatstva, dobra u optoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opteg
interesa, u skladu sa zakonom. Takoe, stranom investitoru moe se odobriti da
izgradi, iskoriava i transferie (tzv. BOT ugovor Built Operate Transfer)
odreeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i
komunikacija.
Najei oblici stranih investicija odnosno zajednikih ulaganja su:
ulaganja ljudi koji se nalaze na radu u inostranstvu (vei broj manjih
ulaganja u razliite projekte);
povratak domaeg kapitala;
ulaganja u slobodne zone;
ulaganja u vidu koncesija i BOT poslova;
konvertovanje inostranih potraivanja u akcijski kapital;
otvaranje novih preduzea i banaka;
osnivanje meovitih kompanija;
zajednika ugovorna ulaganja.
3) Prema tehnikoj strukturi karakteristina je podela na investicije
u:
-

graevinske radove i objekte

18

opremu i montau opreme (maine, alate, postrojenja i uredjaje)

studije i istraivanja

obuku kadrova

Ova klasifikacija investicija je znaajna za voenje investicione i razvojne

politike preduzea i donoenje raznovrsnih odluka poslovne politike.
4)Prema ekonomskim kriterijumima i sa aspekta uloenih finansijskih
sredstava investicije mogu biti:
-

bruto investicije i

neto investicije

Bruto investicije su ukupna ulaganja preduzea u privredne i neprivredne svrhe,

prostu i proirenu reprodukciju bez obzira na namenu i izvore finansiranja.
Neto investicije predstavljaju ulaganja u proirenu reprodukciju preduzea. Ona
slue za proirenje materijalne osnove, odnosno razvojne potrebe preduzea.
Iznos neto investicija se utvruje kada se od bruto investicija oduzme
obraunata i uplaena amortizacija.
5) Prema funkcijama u procesu reprodukcije investicije se dele na:
-

investicije u prostu i

investicije u proirenu reprodukciju.

Cilj investiranja u prostu reprodukciju je odravanje osnovne delatnosti i

sredstava preduzea na postojeem nivou. One slue za zamenu dotrajalih i
istroenih sredstava za rad novim, modernijim i savremenijim sredstvima.
Investicije u proirenu reprodukciju ine ulaganja u izgradnju novih i proirenje
postojeih privrednih i drugih objekata, sredstava, opreme i sl.
Ove investicije su razvojne investicije i sa stanovita preduzea slue za
proirenje njegove delatnosti i kapaciteta.
6) Sa stanovita oblika ulaganja i efekata investiranja postoje sledee
grupe investicija:
-

kapitalne investicije
19

investicije u hartije od vrednosti

ostale investicije

Ulaganja u kapitalne investicije najee imaju karakter viekratnih ulaganja,

zbog prirode i veliine ovih investicija. Tenja svakog investitora je skraenje
perioda od poetka ulaganja do poetka dobijanja efekata od investicije tzv.
aktivizacionog perioda investicije. Skraivanjem ovog perioda kod kapitalnih
investicija se postie efekat breg obrta uloenih sredstava i posredno veeg
prihoda, jer ostvareni prihodi blii sadanjosti imaju veu vrednost zbog
vremenske dimenzije novca.
Efekti ulaganja u kapitalne investicije mogu se tretirati kao viegodinji.
Uglavnom je re o velikim novanim sumama, koje se ostvaruju po osnovu
eksploatacije odreenih investicionih objekata (fabrike, objekti infrastrukture,
industrijska postrojenja i sl).
Investitori tee da to pre povrate uloena sredstva odnosno skrate tzv. rok
vraanja investicije i nakon toga ostvare dobit koja e biti u okvirima ciljeva
proisteklih iz investicione i razvojne politike preduzea, to znai na nivou koji
omoguava odvajanje sredstava za nova ulaganja, novi razvojni ciklus,
modernizaciju proizvodnje i dr. Znai, efekti kapitalnih investicija imaju
komercijalni aspekt u vidu pozitivnog finansijskog rezultata poslovanja
preduzea, ali i drutveni aspekt koji obuhvata podizanje konkurentnosti
odnosne privredne grane, razvoj regiona, poboljanje putne mree, smanjenje
nezaposlenosti i dr.
Ulaganja u hartije od vrednosti imaju karakter jednokratnih investicija
usklaenih sa ciljevima finansijskog portfolia pojedinca ili relevantne
institucije (banke, investicioni fondovi, osiguravajue kompanije i dr).
Efekti ulaganja u hartije od vrednosti, u zavisnosti od vrste hartija, mogu biti
jednokratni i viekratni, kratkoroni i dugoroni.
Efekti ulaganja u instrumente trita novca (kratkorone dravne obveznice,
komercijalni zapisi, blagajniki zapisi i dr) su kratkoroni i jednokratni (isplata
posle maksimalno godinu dana).
Efekti ulaganja u instrumente trita kapitala (akcije i obveznice) imaju
dugoroni karakter, sa viekratnim isplatama, s tom razlikom da se na kapital
20

uloen u obveznice ostvaruje godinja ili polugodinja kamata i isplata glavnice

o roku dospea (2-30 godina), a na kapital uloen u akcije godinja ili
polugodinja dividenda, sa veom stopom prinosa i rizika nego kod obveznica.
Grupu ostalih investicija ine ulaganja u nekretnine, kovane novie,
antikvitete, umetnika dela, potanske marke i dr. To su uglavnom jednokratna
ulaganja individualnih investitora, sa izuzetkom nekretnina, gde ulaganja mogu
imati i jednokratni i viekratni karakter (npr. viegodinja izgradnja objekata ili
otplata hipotekarnih kredita).

10. GLOBALIZACIJA I RASTUI ZNAAJ

MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U
FINANSIRANJU INVESTICIJA
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne
drave, a cilj im je poveanje ekonomskog rasta i bogatstva.
Globalizacija podrazumeva sve veu privrednu i finansijsku meuzavisnost
izmeu zemalja. Ova meuzavisnost se ispoljava u sledeem:
1. formiranju svetskih trgovinskih tokova
2. kretanje kapitala na internacionalnom nivou
3. slobodno kretanje radne snage iz zemlje u zemlju, u potrazi za
boljim uslovima rada
4. razmena znanja, tj. tehnologija

Znaaj procesa globalizacije ogleda se u sledeem:

1. Rast i znaaj direktnih stranih ulaganja to omoguuje veu ulogu MK.
2. Internacionalizacija finansijskih trita.
3. Razvoj i rairenost komunikacijskih i transportnih usluga.
4. Deregulacija i liberalizacija trita.
21

5. Privatizacija javnog sektora

Osnovno obeleje globalizacije jeste tehnoloka revolucija, odnosno stvaranje
globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake
forme, moderne tehnologije, trine ekonomije i demokratija.
Pet dimenzija globalizacije su: drutvo, politika, ekonomija, kultura i
ivotna sredina. Ove dimenzije se ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od
druge, ve se proimaju.
Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu: liberalizacija, privlaenje
investicija i privatizacija.
Glavnu ulogu na tritu imaju multinacionalne korporacije.
Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno
regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka:
-

evropski, tj. Evropsku uniju,

azijsko-pacifiki, tj. ASEAN i

severno-ameriki, tj. NAFTA.

Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su:

1. globalizovana i modernizovana privreda zahteva vii nivo obrazovanja
i kvalifikovanosti radne snage - u savremenim uslovima globalizacije
ljudski resursi i znanje predstavljaju najznaajniji privredni resurs i imaju
presudan znaaj za ostvarivanje efikasnog pirvrednog i drutvenog razvoja.
Znanje ima znaajan uticaj na efikasno ostvarivanje informaciono
zasnovane saradnje pojedinih zemalja i pojedinanih kompanija u okviru
irih regija, jer se bez dobrih strunjaka ne mogu efikasno koristiti ni drugi
faktori razvoja;
2. ujednaavanje uslova i regulative domaih i stranih ulaganja - u
procesu globalizacije dolazi do promene u strukturi ulaganja sa teitem na
ulaganja u nauno-istraivaki i kreativni rad (u cilju prihvatanja novih ideja
i konkretnih pronalazaka), kao i njihova raspodela prema sektorima, uz
istovremeno usaglaavanje carinskih propisa, spoljnotrgovinskog poslovanja i
uslova proizvodnje i preduzetnitva i dr.
3. poveanje izgleda za zapoljavanje - ubrzani razvoj zemalja i regiona
i modernija infrastruktura omoguavaju bre zapoljavanje i otvaranje
22

novih privrednih kapaciteta;

4. vea sloboda kretanja roba i kapitala - proces globalizacije svetske
privrede, preko liberalizacije, neizostavno snano utie na kreiranje
ekonomskih politika savremene drave, a naroito onih manjih i onih koje su
u razvoju ili tranziciji, ime su tehnoloki proces i konkurencija
(kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili barijere za meunarodne
tokove roba i usluga i faktora proizvodnje te je povean interes za
meunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije meunarodnih
ekonomskih transakcija;
5. poveana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti
uz pomo i povoljno kreditiranje malih i srednjih preduzea, jer
imaju veu propulzivnost i adaptibilnost u uslovima globalizacije trita;
6. jaanje intenziteta meunarodne konkurencije - irenjem mogunosti i
rasta pojedinih trita na mnogo irem nivou od nacionalnog, otvorila
se era globalnog poslovanja koja omoguava kompanijama kombinovanje
domaih i inostranih marketing aktivnosti na nain koji zajedniki i
sinergetski doprinose ostvarivanju ciljeva pojedinih preduzea, i dr.;
7. ulaganje u pratee slube i infrastrukturu koja treba da prati razvojne
trendove - putna mrea, luke i aerodromi, skladini prostori, slobodne
carinske zone, kompjuterizacija, moderna oprema, i tehnologija u
proizvodnim pogonima, i dr.; dosledna specijalizacija pojedinih privreda i
zemalja za privredne grane u kojima imaju komparativne prednosti, itd. 1

Negativni aspekti globalizacije

1. globalizacija dovodi do ukidanja klasinog pojma ekonomskog i
politikog suvereniteta zemalje
2. globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moi, osobito moi
novca
3. disciplinovanje ulanjenih zemalja na sprovoenje odluka donetih u
meunarodnim centrima ekonomske i politike moi
4. nametanje modela drutvenog razvoja, kulturnih obrazaca i naina ivota od
1

Prof. dr Todor Petkovi, Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak, 2007.str.37-38.

23

strane najrazvijenijih zemalja

11. ZNAAJ MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U

FINANSIRANJU INVESTICIJA
Multinacionalne kompanije su vie nacionalna preduzea koja ujedinjuju
proizvodnju i ponudu velikih koliina roba u vie drava i predstavljaju vrlo
vane initelje svetske privrede. U njima je koncentrisan kapital, znanje i veliki
broj zaposlenih, a razlog njihovog nastanka treba traiti u zakonitostima trine
privrede.
Primarni cilj preduzetnika je poveanje profita (dobita) i akumulacija kapitala
putem vika vrednosti u proizvodnji. U trenutku kada se kapital u matinoj
zemlji ne moe poveati novim ulaganjem , trae se nova, povoljnija trita i
sredstva prebacuju izvan dravnih granica. Tako nastaju multinacionalne
kompanije koje kontroliu proizvodnju nekog proizvoda u vie zemalja te kao
takve postaju vaan initelj globalnog povezivanja. Vrlo su prilagodljive
zakonitostima trita pri emu se koriste svim raspoloivim sredstvima i
oblicima to breg i to veeg sticanja profita.
Shodno svojoj veliini, irini meunarodnih operacija i pozicijama koje stiu u
drutvu multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije), postaju
inilac koji utie na politike odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na ijoj
se teritoriji nalaze njihove filijale. Njihovo znaajno prisustvo u odnosima
meu dravama je danas oigledno.
Multinacionalne kompanije se sreu i pod nazivom transnacionalne
korporacije,

multinacionalne

kompanije,

transnacionalna

preduzea,

nadnacionalne kompanije, itd. Nije retka situacija da isti autori upotrebljavaju

razliite nazive ili se opredeljuju za jedan, sa ili bez objanjenja drutvene i
ekonomske sutine tog pojma.
Karakteristike multinacionalnih kompanija
Multinacionalne kompanije danas dominiraju svetskim tritem robe, usluga i
kapitala.
1. One su izraz koncentracije i centralizacije kapitala, koji nastoji da
ostvari maksimalne profite.
24

2. Multinacionalne kompanije su, gledano iz jednog ugla, transmisija

razvoja, a iz drugog uzrok eksploatacije u svetu.
3. Raspolau savremenom tehnologijom, znanjem i kapitalom, koji se
mogu lako kretati izmeu razliitih drava.
4. Poslovna filozofija transnacionalnih korporacija govori da je ceo svet
jedno jedinstveno trite, i tome se one prilagoavaju.
5. Ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i
prodaju tamo gde postoji tranja.
6. Ulaganje se vri na razliite naine, esto putem direktnih investicija,
osnivanjem privredne institucije, njenim posedovanjem i upravljanjem.
7.

TNK ulau direktne i portfolio investicije u nerazvijene zemlje najvie

radi obezbeenja jeftinih resursa. Obezbeujui jeftinije resurse u
inostranstvu, TNK sniavaju trokove proizvodnje i maksimiziraju
profit. Najee se to ostvaruje na taj nain to se proizvodnja koja
koristi jeftine resurse locira u afilijacijama u zemljama koje raspolau
jeftinim resursima, a zatim se proizvodi plasiraju na trite matine
kompanije. .

8. Investicije TNK u odreenoj zemlji mogu uticati na poveanje ukupnih

investicija te zemlje u narednim periodima .To se deava ukoliko kao
rezultat inicijalnog ulaganja transnacionalnih kompanija (TNK) doe do
poveanja priliva SDI iz drugih TNK ili ako doe do poveanja
domaih investicija. Postoji vie razloga za to:
-

Prvo, ulaganja jedne TNK mogu prouzrokovati ulazak drugih TNK

koje su u vrstim vezama sa inicijalnim ulagaem (dobavljai
pojedinih delova, pruaoci pojedinih usluga) i koje ga slede na svim
tritima na koje ulazi.

Drugo, ulaganja jedne TNK mogu signalizirati ostalim TNK da

postoji povoljna investiciona klima u nekoj zemlji o kojoj do tada nije
bilo dovoljno informacija i na taj nain se smanjuje njihov rizik
ulaganja. Takoe, ulaganja vie TNK u isto podruje omoguavaju
kasnija ulaganja domaih i stranih investitora u to isto podruje
ukoliko date investicije, voene sopstvenim motivima, potpomognu
razvoj i izgradnju nedostajue infrastrukture.
25

Tree, SDI mogu stimulisati domae investicije ukoliko postoji

komplementarnost u proizvodnji domaih preduzea i filijala. U tom
sluaju, filijale

mogu

uspostaviti

vrste

veze

sa

domaim

preduzeima, omoguujui im pomo u tehnologiji i finansijama i

istovremeno predstavljajui stabilno nabavno ili prodajno trite za
njihove proizvode. Domae firme tada imaju dovoljno motiva i
mogunosti da ulau dodatna sredstva.
-

etvrto, iskustvo veine zemalja u tranziciji pokazuje da novonastale

filijale stranih TNK tokom svog poslovanja imaju veu sklonost ka
investiranju u poreenju sa domaim firmama, na taj nain
uestvujui i posle inicijalnih ulaganja u poveanju investicija u
zemlji domainu.
Veze izmeu domaih preduzea i TNK

Ukoliko strana filijala uspostavi dugorone odnose sa domaim firmama to

moe rezultirati u znaajnim eksternalijama od filijale ka firmi, koji omoguuju
poveanje produktivnosti i unapreenje poslovanja domae firme. TNK mogu
uticati na poboljanja kod domaih firmi na vie naina:
(1) narudbine od strane filijale poveavaju prodaju i zaposlenost domae
firme i potencijalno mogu omoguiti ostvarivanje efekata ekonomije
obima.
(2) Datim firmama TNK mogu da finansijski pomau da obnove/izgrade
proizvodne kapacitete;
(3) transferiu novu tehnologiju i pruaju tehniku pomo i informacije
kako bi se podigao kvalitet proizvoda na nivo koji odgovara potrebama
TNK;
(4) obezbeuju trening zaposlenih i pomo za unapreenje menadmenta i
organizacije firme;
(5) pomau da pronau dodatne kupce, ukljuujui filijale TNK u drugim
zemljama.

26

Kao rezultat navedene podrke TNK, domae firme mogu poboljati svoje
poslovanje bez dodatnih trokova, koji bi se pojavili kada bi to radile u svojoj
reiji i koji bi smanjili ukupne dobitke od unapreenja.
Veze koje se uspostavljaju izmeu filijala i domaih firmi ne moraju uvek
uticati na poboljanja u privredi i stvaranje potencijala za privredni rast. TNK
mogu ograniiti svoje lokalne dobavljae na proizvodnju iskljuivo proizvoda
nie vrednosti i niskog nivoa tehnologije ili se mogu odluiti da zadre
postojee dobavljae iz drugih zemalja. U tom sluaju, anse za intenziniji
transfer tehnologije i znanja su mnogo manje.

12.IZVORI FINANSIRANJA INVESTICIJA

Finansiranje investicija podrazumeva skup odluka i radnji na pribavljanju,.
usmeravanju, korienju i kontroli investicionog kapitala iz vlastitih izvora (interno
fiiansiranje - samofinansiranje investicija) ili iz okruenja (eksterno fintsiranje trini investicioni kapital). Izvori sredstava preduzea predstavljaju nain
obezbeivanja sredstava neophodnih za poslovnu delatnost preduzea.
Razlikuju se prema:
vlasnitvu
nastanku
ronosti

Prema vlasnitvu izvori sredstava dele se na:

-

sopstvena, koja se formiraju ulozima vlasnika i uveanjem iz steenog

dobitka
27

pozajmljena ili tua, koja se formiraju iz zajednikih ulaganja, zajmova,

kredita i slino

druge izvore (pokloni, testamenti i sl.).

Kod sopstvenih izvora ne postoji obaveza vraanja, kao to su akcijski kapital,

ulozi i kapital inokosnog vlasnika.
Tui izvori su oni izvori koji se moraju vratiti poveriocima u odreenom roku.
Oni se koriste za finansiranje kratkoronih i dugoronih ulaganja. Ovde spadaju
sve kratkorone i dugorone obaveze.
Prema nastanku izvori finansiranja se dela ne:
-

interne izvore

eksterne izvore

Interni izvori (unutranji) su oni izvori koje je stvorilo samo preduzee kao to
su :amortizacija osnovnih sredstava, ostvarena akumulacija (neto dobiti) i rezerve
preduzea.
Eksterni izvori (spoljni) su oni izvori koje finansijski menadment obezbeuje
izvan preduzea. Ovde spada emisija kratkoronih i dugoronih hartija od
vrednosti, uzimanje kratkoronih i dugoronih kredita (investicioni kapital) koji
se u razvoj preduzea usmerava od strane drave, banaka i drugih finansijskih
organizacija i drugih zainteresovanih subjekata investiranja u razvoj preduzea.
Prema vrsti investicionog kapitala, eksterni izvori finansiranja investicija mogu
biti:
1. kreditiranje investicija (finansijski-novani i komercijalni-robni krediti);
2. zajedniko finansiranje investicija (pored investitora pojavljuje se jo
jedan ili vie partnera - saulagaa, koji po osnovu uloenih sredstava
stiu odreena prava: pravo upravljanja, pravo uestvovanja u dobiti,
pravo na povraaj uloga u sluaju raskida u govora i sl.);
3. deoniko finansiranje investicija (emisija obveznica ili akcija; obveznice
imaju karakter zajma dok akcije donose status vlasnika preduzea,
srazmerno veliini uloenog kapitala);
4. lizing - investitor uzima maine i opremu na korienje kroz zakup i
otplauje kroz odreeni vremenski period. To je najee skup izvor
28

finansiranja investicija;
5. koncesiono finansiranje - koristi se za gradnju velikih investicionih
objekata od ireg drutvenog interesa: putevi, pruge, mostovi, luke
energetski objekti, geoloka istraivanja i sl. Prema naem zakonu
koncesija predstavlja pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u
optoj upotrebi, koje domaem ili stranom licu ustupa na korienje
nadleni dravni organ, pod posebno propisanim uslovima, uz
odgovarajuu naknadu. Koncesionar dobija pravo korienja prirodnog
dobra ili objekta za odreeni vremenski period, nakon ega ga predaje
na raspolaganje vlasniku - dravi.
6. ostali izvori finansiranja investicija (kapital drave, dobavljaa, kupaca i
drugih zainteresovanih subjekata).
Prema ronosti izvori finansiranja se dele na:
-

kratkoroni (dobijeni od banaka i drugih kreditora), radi nabavljanja

sredstava za rad i materijala za isplatu radnika

dugoroni (zajmovi, obveznice i slino), radi nabavke sredstava za rad i

poboljanje strukture obrtnih sredstava

trajni, koji mogu biti poslovni fond, fond ulagaa i rezervni fond.

Kod kratkoronog finansiranja izvori kratko traju i raspoloivi su u vremenu do

jedne godine. Ovaj vid finansiranja se koristi za finansiranje ulaganja u obrtna
sredstva.
Kod srednjoronog finansiranja izvori su raspoloivi u razdoblju od jedne do
pet godina. Ovaj oblik finansiranja pogodan je za srednjorono ulaganje u
osnovna sredstva, koje nije mogue vriti iz kratkoronih i dugoronih izvora
zbog nepovoljnih uslova za dobijanje kratkoronih

kredita,

emisiju

komercijalnih zapisa, obveznica, akcija i sl.

Kod dugoronog finansiranja izvori su raspoloivi vie od pet godina. Oni
mogu biti:
1) roni i
2) neroni izvori.
Roni izvori imaju rok dospea u razdoblju duem od pet godina, kao to su
dugoroni krediti, emisija obveznica i sl.

29

Neroni izvori nemaju rok dospea nego su trajno raspoloivi, kao to su

sredstva od emisije akcija, zadrana dobit i sl. Ovi izvori ine osnovni kapital
preduzea i koriste se za finansiranje ulaganja u osnovna sredstva, odnosno
razvoj preduzea.

13.STRUKTURA I KARAKTERISTIKE
SOPSTVENIH IZVORA FINANSIRANJA
Sopstveni izvori predstavljaju, najsigurniju podlogu za izvrenje zadataka
preduzea. Oni obezbeuju stabilno poslovanje preduzea.
Odnosom sopstvenih prema ukupnim izvorima sredstava preduzea iskazuje se
stepen njegove finansijske samostalnosti, a odnos pozajmljenih prema ukupnim
izvorima preduzea pokazuje stepen finansijske zaduenosti. To znai da to je
uee sopstvenih sredstava vee vei je i stepen finasijske samostalnosti a to
je vee uee pozajmljenih odnosno tuih izvora, stepen zaduenosti
preduzea je vei.
Sopstveni izvori finansiranja sredstava preduzea dele se na:
- interne (akumulirani dobitak i amortizacija i rezerve)
- eksterne (akcijski kapital)
Interni izvori finansiranja predstavljaju sopstveni kapital preduzea koji
proizilazi iz rezultata poslovanja preduzea. U sopstvene izvore finansiranja
spada akumulirana ( neto ) dobit, amortizacija i sredstva rezer

14. AKUMULACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJA

Nastaje kao rezultat uspenog poslovanja firme. To je deo istog profita koji
ostaje u preduzeu nakon izmirenja svih obaveza preduzea prema svojim
dunicima.. Ako bi preduzee ceo neto dobitak akumuliralo za poveanje
sopstvenog kapitala, tada bi on u celini predstavljao akumulaciju, odnosno
izvor za samofinansiranje. Meutim, neto dobitak podlee raspodeli. U
njegovoj deobi uestvuju radnici, akcionari, vlasnici trajnih uloga i preduzee.
Samo onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzee bilo za
finansiranje rasta i razvoja, bilo za rezervni kapital predstavlja izvor
finansiranja.
Neto dobit koju preduzee ostvaruje kao rezultat uspenog poslovanja
raspodeljuje se na dividendu i zadraanu dobit. U zavisnosti od poslovne
30

politke samog preduzea, donosi se odluka u kom e se odnosu neto dobit

raspodeliti na dividendu i zadranu dobit
Preduzee koje raste i razvija jedan deo neto dobitka koji preduzee zadrava
za poslovanje, odnosno akumulira kao interni izvor finansiranja, u bilansu
stanja se posebno iskazuje kao akumulirani dobitak. Akcijski kapital preduzea
periodino se poveava za visinu akumuliranog dobitka.
Politika zadranog dobitka moe biti:
1. politika maksimalnog zadranog dobitka
2. politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi.
Politikom maksimalnog zadranog dobitka preduzee odezbeuje maksimalni
sopstveni kapital za finansiranje razvoja. Ovom politikom tite se u prvom redu
interesi preduzea, u smislu obezbeenja uslova za budui razvoj i ostvarenje
veeg neto dobitka.
Ova politika se ne moe sprovoditi na dui rok, jer isplata malih dividendi
dovodi do poveanja ponude i prodaje akcija, to uslovljava pad trisne cene
akcija. Politika maksimalno zadranog dobitka se primenjuje kada:
1) preduzee ima mogunosti za nova profitabilna ulaganja,
2) preduzee ima mali i nedovoljan zadrani dobitak iz ranijeg perioda,
3) nema mogunosti, ili su uslovi vrlo nepovoljni, za pribavljanje
dodatnih novanih sredstava,
4) akcionari pokazuju spremnost da eventualno naplate veu dividendu
u buduem vremenu.
Politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi zasniva se na
zadravanju stalnog odnosa u raspodeli ostvarenog neto dobitka. Odreeni
procenat neto dobitka se izraava i kumulira za potrebe finansiranja razvoja
preduzea, dok se ostatak koristi za isplatu dividendi i rezerve. Politika stalnog
odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi primenjuje se kada:
1) preduzee ima mogunost za nova profitabilna ulaganja za ije
finansiranje treba stalnim odnosom raspodele ostvarenog neto dobitka
obezbediti potreban kapital za finasiranje razvoja,
31

2) preduzee ne moe pod povoljnim uslovima da pribavi dodatni

kapital novim kreditima ili novom emisijom hartija od vrednosti.

15. AMORTIZACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJA

Amortizacija oznaava postepeno gaenje vrednosti osnovnog sredstava
(iznosa) u nekom periodu. Amortizacija osnovnih sredstava predstavlja
postepeno prenoenje vrednosti osnovnih sredstava na nove proizvode. Onaj
deo amortizacione vrednosti koji je u datom periodu prenet na nove proizvode
naziva se amortizaciona kvota.
Amortizacija se moe posmatrati sa nekoliko aspekata:
1. opte-ekonomskog,
2. raunovodstvenog i
3. finansijskog
Finansijski aspekt amortizacije predstavlja specifian troak preduzea i
srazmerna je postupnom fizikom i ekonomskom troenju osnovnih sredstava.
Vrednost osnovnih sredstava se postepeno prenosi na nove proizvode, te
amortizacija treba da odrazi realno troenje tih sredstava. Kada preduzee eli
da to pre iskaze bolji finansijski rezultat, da time povea dividendu, da povea
potranju za akcijama, kao i da privue investitore radi poveanja kapaciteta i
poveanja obima poslovanja, obraun amortizacije e vriti po rastuoj
amortizaciji.
Amortizacija se moe obraunati primenom:
a) metoda proporcionalne amortizacije,
b) metoda rastue amortizacije i
c) metoda opadajue amortizacije
Ako preduzee tei da postane konkurentno na tritu, mora stalno da prati
razvoj tehnologije. Jedan deo sredstava od amortizacije moe se koristiti i za
finansiranje razvoja preduzea. Mogunost korienja amortizacije za ove
potrebe je vea to se bre obavlja mobilizacija novca vezanog u osnovna
sredstva, a naroito prilikom korienja ubrzane amortizacije
Razlozi poveanja stopa amortizacije i ubrzavanja amortizacije su:
1) brz razvoj tehnologije,
2) stvaranje dodatnog izvora finansiranja i
32

3) prikrivanje dobitka i izbegavati plaanje poreza.

Troak amortizacije smanjuje finansijski rezultat preduzea, ime se smanjuje i
poreska osnovica za oporezivanje dobiti preduzea

16. REZERVE PREDUZEA KAO IZVOR

FINANSIRANJA
Rezerve su znaajan inilac uspenog poslovanja preduzea. One su po pravilu
u novanom obliku i predstavljaju rezervni finansijski potencijal koji se moe
upotrebiti za finasiranje preduzea. Politika rezervi moe biti:
-

politika otvorenih rezervi

politika skrivenih rezervi

Kod politike otvorenih rezervi cilj je da se raspodelom ostvarenog neto dobitka

u preduzeu stvori rezervni kapital koji e u kriznim finansijskim situacijama
biti vazna potpora poslovanju.
Prema naim propisima preduzea su duna da iz ostvarenog dobitka izdvoje
najmanje 5 % za obaveznu rezervu. Ne moe se vriti isplata dividende dok se
iz dobitka nakon oporezivanja ne izdvoje neophodni iznosi za obavezne
rezerve.
Statutarne rezerve se obrazuju po pravilu namenski i slue za pokrie
finansijskih teta iz poslovnog rizika.
Rezerve olakavaju odravanje solventnosti, to predstavlja prvu komponentu
finansijske snage sposobnost plaanja, ime se kvalitativno poveava
finansijska snaga preduzea.
Preduzee esto vodi politiku skrivenih rezervi. Kada preduzee ima vee
skrivene rezerve, tada su manje potrebe za kratkoronim i dugoronim
zaduivanjem.
Skrivene rezerve nastaju potcenjivanjem vrednosti delova aktive ili
precenjivanjem vrednosti delova pasive. One se ne vide u bilansu.

17. AKCIJSKI KAPITAL KAO IZVOR

FINANSIRANJA
33

Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog sopstvenog kapitala

za finansiranje osnivanja i razvoja preduzea. Spada u najkvalitetniji izvor
poto je trajno raspoloiv i nikome se ne vraa. Prodajom redovnih akcija
preduzee poveava osnovni kapital u pasivi, ime se poveava stepen
samofinansiranja i smanjuje stepen zaduenosti, pod uslovom da se ne povea
pozajmljeni kapital. Vei osnovni kapital znai i vee garancije kreditorima, da
e im pozajmljena sredstva biti vraena makar iz steajne mase. Prodaja
redovnih akcija za gotovinu poveava u aktivi protivvrednost akcija kao i
osnovni akcijski kapital u pasivi ime se poveava likvidna imovina i
solventnost preduzea, to traje sve dok se prikupljena novana sredstva ne
uloe u namene zbog kojih je izvrena emisija akcija. Vano je da se akcije
emituju samo onda kada postoji mogunost za profitabilna ulaganja jer u
suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trine vrednosti akcija.
Redovne ili obine akcije su pismene isprave o trajno uloenim sedstvima u
osnovni kapital akcionrskih drustva i oznaavaju vlasnitvo nad delom
akcionarskog drutva. Njihovom prodajom (firma dolazi do sredstava za
finansiranje poslovanja, a kupci postaju novi suvlasnici firme. Ovo je najvie
zastupljeni instrument akcionarskog kapitala. Svojim vlasnicima donosi prihod
u obliku dividende. Isplata dividendi ne predstavlja prioritetnu obavezu za
preduzee, odnosno njeno neisplaivanje ne povlai zakonske sankcije, kao to
je to sluaj kod neisplaivanja obaveza po osnovu kamata i glavnice vlasnicima
obveznica. Isplata dividende nije troak poslovanja i njena isplata se vri tek
posle oporezivanja profita firme.. Akcionari stiu odreena prava kupovinom
obinih akcija:
1. Pravo na upravljanje poto snose rizik poslovanja, i najvie su
zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplauju dividendu za
razliku od vlasnika prioritetnih akcija i obveznika koji dobijaju fiksni prinos u
obliku povlaene dividende, tj. kamate. Vodeu ulogu imaju oni koji poseduju
veliki kontrolni paket akcija, u praksi se esto akcionari udruuju titei svoje
interese.
2. Pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije
zagarantovana ako preduzee posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odlui
da zadri celokupni dobitak. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih
akcija.
34

3. Pravo na isplatu dela likvidacione mase- u sluaju likvidacije preduzea a

posle poverioca vlasnika obveznica i povlaenih akcija, u koliko preostane
sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.
Obine akcije daju svojim vlasnicima pravo i na aktivu firme, u sluaju
likvidacije i bankrotstva, s tim to se isplata ostatka vrednosti firme vri tek
nakon izmirenja svih obaveza firme i izmirgnja obaveza prema vlasnicima svih
emitovanih instrumenata duga.
Drugi najpoznatiji instrument akcionarskog kapitala su preferencijalne akcije.
One predstavljaju neku vrstu hibrida izmeu instrumenata duga i instrumenata
akcionarskog kapitala. Kreirane su sa ciljem da se povea sigurnost u pogledu
plaanja. Ovaj instrument donosi

vie prihode vlasniciam od posedovanja

obveznica, ali i veu sigurnost u odnosu na obine akcije. Dividenda je

uglavnom fiksna. Firma nije obavezna redovno da je isplauje. Meutim, ona
ne sme plaati dividendu na obine akcije sve dok ne izvri isplatu dividendi
vlasnicima preferencijalnih akcija. Ove akcije obino ne daju svojim
vlasnicima pravo glasa.
U okviru preferencijalnih akcija postoje tkz. debenturne akcije (debenture
stock) - poseban tip preferencijalnih akcija, koje su sline dugoronim
neosiguranim obveznicama debenturama. One nose veu sigurnost, fiksu
kamatu i vea prava u sluaju loijih poslovnih rezultata Postoje kumulativne
preferencijalne akcije kod kojih se neisplaena dividenda kumulira tokom
vremena i mora se isplatiti pre isplate bilo kakve dividende vlasnicima obinih
akciia.Konvertibilne preferencijalne akcije emituju mnoge firme sa pravom
konverzije u obine akcije.
U zavisnosti od kriterijuma razlikujemo nekoliko vrsta akcija:
1) Prema redosledu emitovanja: osnivake (prve emisije) i akcije sledeih
emisija.
2) Prema sadrini prava uea u dobiti: obine (redovne) i prioritetne
(povlaene - preferencijalne).
3)Prema pravu glasa: bez i sa pravom glasa.

35