

O BIĆU FIZIČKE VASIONE

Iz moje osnovne formule o opozitima mase i prostora:

mx λ - const. - 2,202 x 10-37 c.g.

sledi:
Za masu ( m ) Vasione, reda 1056 g.
λ ( talasna dužina ) Vasione je reda 10-93cm.
Manja je reda 1060 puta od Plankeona (10 -33cm.)
t ( vreme ) Vasione je reda 10-103 sec.
ν ( frekvencija ) Vasione je reda 10103hz
E (energija) Vasione je reda 1076erg
ρ (gustina) Vasione u ovom stanju je 10335g/cm3
Ovo je, u krajnjem, slika pseudosingulariteta (ps) ili fizikalnog
infimuma (donji limes fizikalne Vasione), sa pripadajućom informacijom
od:
I - h/cv - 10-140 cgs
Iz formule o Opozitima sledi:
Vasiona je onoliko puta veća od Atomskog jezgra, koliko je puta sila
Gravitacije slabija od Jake atomske sile.
Vasiona x Gravitacija - Atomsko jezgro x Jaka atomska
Odavde sledi:
Vasiona - Atomsko jezgro x Jaka atomska / Gravitacija
Gravitacija - Atomsko jezgro x Jaka atomska / Vasiona
Atomsko jezgro - Vasiona x Gravitacija / Jaka atomska
Jaka atomska - Vasiona x Gravitacija / Atomsko jezgro
Uočavamo da je:

Msv
= h
 2.21  10 37 cmgm
c
Proizvod Mase i odgovarajuce
 talasne
 duzine
je UNIVERZALNA KONSTANTA
2.21 cm gm

Pogresno je pomisliti da je slozena struktura Bosnjakovih knjiga
apsolutno neprozirna.
Mnogi delovi njegovog "Opusa" prosto su remek-dela prodiranja
u tajne Vasione. Dajuci
osnovne formule o bicu fizicke vasione Bosnjak dolazi do
potpuno nove kvantne teorije

vasione. Odredjujuci donji limes fizicke vasione Bosnjak

konkretizuje teoriju pocetnog stanja vasione. λ =
Tumaceci njegove formule ja cu ovde napraviti gornji limes
fizicke vasione i izvrsicu

komparativnu analizu.Pored toga ja cu, primenjujuci Bosnjakove cm
ideje, obraditi nasu galaksiju , Mlecni Put,( Mliky 2.21
Way), takodje i Sunce,Plankovu masu,proton
i elektron i time cu na posredan nacin objasnjavati procedure 
10Stevana Bosnjaka.
93
Veliki i necuven originalni preokret napravljen je pocetnim korakom,
najmanjom Komptonovom talasnom duzinom vasione,a ovu talasnu duzinu treba razlikovati od
talasne funkcije vasione koja u savremenoj teoriji postoji.Mali odeljak koji ja obradjujem daje nekoliko
dimenziono-numerickih definicija (konstanti) i nekoliko opisnih teorema. Iz pozadine se
moze zakljuciti da je iz Komptonove talasne duzine vasione i datih u ovom odeljku konstanti, Bosnjak
vrsio dedukciju, smatrajuci ove velicine aksiomama iz koje se
fizicko bice vasione izvodi.Ovu
dedukciju u ovoj studiji pod naslovom "Opus" citalac ne nalazi iako
ona stoji u osnovi najhumanijem
filozofskom sistemu danasnjeg i svih proslih vremena.
Rezultati do kojih je na gore pomenuti nacin Bosnjak dosao u koliziji su
sa savremenim modelima vasione. Isto tako ti rezultati su u koliziji sa
svim formulama ove studije
gde se u racunu upotrebljavaju 0 i nula i beskrajno).
Plankova konstanta h , masa vasione i c su konstante pomocu kojih se
mora dedukovati svaka nova formula.
Najvaznija konstatacija u ovom mom tekstu je da Bosnjakove formule dobijaju
racionalna fizicka znacenja kada se o i ( nula i beskrajno ) zamene sa λ i radijusom.
Manje velicine od λ ne postoje i vece velicine od radijusa vasione takodje ne
postoje. Zato se veliki deo Bosnjakovog sistema mora preraditi u skladu sa
njegovim vlastitim aksiomama.
Na isti nacin opravdano se moze tvrditi da ne postoji veca gustina vasione
od 10^335 *gm/cm^3

R
Manje velicine od λ ne postoje i vece velicine od sv takodje ne postoje.
Zato se veliki deo Bosnjakovog sistema mora preraditi u skladu sa njegovim
vlastitim aksiomama. 
gm
10 335 
3
Na isti nacin opravdano se moze tvrditi da ne postoji veca gustina vasione od cm
Ovo je takodje rezultat od najveceg znacaja koji je jedna od aksioma sistema.
Kada se sistem racionalizuje, proizilaze mnoge vazne posledice. Na primer :
 Rsv
kakvo je vizicko znacenje proizvoda ? Verovali ili ne, a zapravo je apsolutna istina,
hG
 Rsv 3
fizicko znacenje proizvoda jeste kvadrat Plankove duzine c .
Otuda ogromne mogucnosti

za istrazivanje vrlo zanimljivih relacija u sistemu. Uzmimo novi primer :

Kakvo je fizicko znacenje

3
Rsv c

slozene formule h ? Ova formula definise Njutnovu gravitacionu

 gm
 10 335 
3
cm
gm gm
 10 335  gm 2 10  
2 10 cm
3 3
cm vec je manja.Bosnjak
Bosnjakova gustina nije
3 beskrajna gustina ,
cm
je zove donji limes gustine vasione (najveca gustina uopste) i time otvara put za novu
proceduru tumacenja Vasione. Veliki prasak kao teorija o beskonacnoj gustini Vasione
eliminisan je kao nemoguc . Eliminisan je po definiciji, ali u Bosnjakovoj studiji, u njenim
drugim delovima i to u obilnoj meri figurira, i karakterise sistem Donji limes vasione je ,
ako ga kosmolozi i fizicari prihvate, otvaranje novih puteva u tumacenju evolucije vasione.
A za neposredno razumevanje donjeg limesa vasione kod Bosnjaka data je samo
h

M c
sv . Formalna procedura je u redu,ali to nije i van
Komptonova talasna duzina
svake odredbe u savremenoj fizici, za razliku od talasne funkcije vasione. Sasvim je
hG
3
druga stvar ako se λ shvati kao odnos kvadrata Plankove duzine i Radijusa vasione, c i
Rsv R
. Ovde ne samo da se sv meri, nego su i tri konstante u redovnoj upotrebi. Doduse,
Plankova masa jos nije eksperimentalno pronadjena (nema akceleratora da to urade), ali
ona se nalazi na vasionskoj skali na mestu gde se gravitacija i kvantna mehanika dovode
u vezu. Uopste se moze reci da su Plankove jedinice na velikoj ceni i u savremenoj
c
5 G h
 t 5
kosmologiji i kosmogoniji. Pl= G h , = , Pl= c =
5
c h hG c
EPl R 3 M h
= G = , Pl= c = , Pl= 
G= sec

1.35
U svojoj studiji Bosnjak pominje na jednom
7.4
mestu odnos 1 λ i Plankove duzine
10 
koju imenuje
kao Plankeon. Taj erg
se odnos, medjutim, zaboravlja
cm 10 42u toku
sec razvoja
 sistema.
gm Pa ipak43 i ovde
zablista racionalna ravan Bosnjakovog rada.
 MeV  eV 1000000
330MeV 2
c  5.29  10 4 erg
2
c

Komptonova talasna duzina vasione identicna je sa razmerom vasione u trenutku

tsv 
 sec  cm
1.17 3.52
h 10  10 
  104
94
Msvc
  2.21  10 93 cm

Plankova duzina i koeficijent daju

Komptonova talasnu duzinu
vasione
10  33 cm
 2.21  10  93 cm
4.52  10 59 Rsv  7.42  10 27 cm
mp
 1.67  10  80
Msv
Msv  1  1056 gm

Vasiona je onoliko puta veca od atomskog jezgra,

koliko je puta sila gravitacije slabija od jake
atomske sile
2
G Msv
f1   1.21  10 49 dyne
2
Rsv
 mp f1
Msv f

Msv
f  f1  7.25  10128 dyne
mp

mp
 1.67  10 80
Msv

f1
 1.29  10  40
f
mp
 1.29  10  40
Msv

mp
 1.67  10 80
Msv

Ovaj zakon o odnosu masa velikog i malog i o odnosu sila velikog i

malog je apsolutno tacan i
mp
 1.29  10  40 f1
Msv f = 1.29  10  40
upucuje na magicne brojeve jer i
Zato treba pazljivo pratiti racionalnu ravan Bosnjakove teorije kao
i transformisanu misticnu ravan (to jest rezultate pretvaranja 0 u λ
R
i u sv). Osim toga, ova suprotnost intelekta i intuicije, nauke i mistike
iscezava posle racionalizacije, ali tada ostaje suprotnost Bosnjakove
filozofije-poezije i ovako racionalizovane nauke. Uzgred
dodajem da je ova poezija-filozofija, najhumanistickija i najpacifistickija
koncepcija svih vremena prenebegla pojavu ratno-zlocinackih svetskih
vodja iako se nazire da ih ova koncepcija smatra iscezavajucim
negativnim velicinama.

Frekvencija kao kolicnik brzine svetlosti i talasne duzine.


t   7.37  10 104 sec
c
Masa vasione
c 1
 sv   1.36  10103 mp
 sec 4.07  10 169 dyne  1  10 56 gm
  sv c  6.8  10 89 dyne
   2.21  10 93 cm

Brzina svetlosti kao proizvod frekfencije i talasne duzine.

cm mp  1.67  10  24 gm
 sv  3  1010
sec

Plankova konstanta kao proizvod mase, brzine i talasne duzine.

2
cm gm
h  Msvc   6.63  10  27 Msv  2.21  10 37 cmgm
sec

h
 2.21  10 37 cmgm  1.64  10 65 cm
2
 Rsv
c

 svh
 4.07  10 169 dyne
 svh  8.99  1076 erg 

Msv  2.21  10 37 cmgm

2
cm gm
h  6.63  10  27
sec

h
 1.63  10  140 cmgmsec
c  sv

Ovo je vrednost informacije

h
In   1.63  10 140 cmgmsec
c  sv

  2.21  10 93 cm
  c
Msv x

hG
RPl   4.05  10  33 cm
3
c

gm
 4.52  10 148  9.99  10 55 gm
cm
 299792458 m 1
   1.36  10103
 sec sec

 h  8.99  10 76 erg

Inc
 6.63  10  27 ergsec
t

gm gm
k  4.52  10 148  4.52  10 148 
cm cm h  1  10 56 gm
2
c

k je koefijent transformacije mase vasione u najmanju talasnu duzinu

Msv  1  1056 gm

h Msv
2
c
 2.21  10  93 cm  2.21  10  93 cm
gm k
4.52  10 148
cm
gm
4.52  10 148   9.99  10 55 gm
cm

10 103
 
sec

1
  1  10103
sec
Msv
   2.21  10  93 cm
gm
4.52  10 148
cm
h
 2.21  10  140 cmgmsec
c 

  4.52
gm 
Kao sto se vidi talasna   1  10
 10148 duzina se 56 gm
transformise u masu pomocu
 cm 
dimenzionog koeficijenta
to jest mnozenjem ovog dimenzionog broja sa talasnom jednacinom.
Vidi se isto tako da delenje mase vasione

ovim istim brojem daje Komptonovu talasnu gm duzinu vasione.
 
h
2
c

gm
4.52  10148
cm

2.0
6.1308891030451067646e198  gmm 1
   1.36  10103
1.0
cm joule sec
1.0 3.0 sec


h
2
c

gm
4.52  10148
cm
3.0
1.6310847956837406592e-199 cmjoulesec 
 2.21  10  93 cm
1.0 2.0
gm m


h
2
( c)
gm
4.52  10 148
cm

3
1.6310847956837406592e-199 cmjoulesec 
 2.21  10  93 cm
2
gmm

3
1.6310847956837406592e-199 cmjoulesec 

2
gmm

3
1.6310847956837406592e-199 cmjoulesec 

2
gmm


h
2
 2.99792458e8 m 
 
 sec  
gm
4.52  10 148
cm
Plankove jedinice
 5
c
 Pl 
G h
cm
  sv  3  1010
sec
1
 Pl  7.4  10 42
sec
cm
  sv  3  1010 5
sec c h
l G
 5.46  10  5 gm
2
G h c
tPl   1.35  10  43 sec
5
c

h sv  8.99  1076 erg

5
c h hG
EPl   4.9  1016 erg RPl   4.05  10  33 cm
G c
3

hG
RPl   4.05  10  33 cm
c
3
MPl  5.46  10  5 gm

h RPl  4.05  10  33 cm
h1 
2 
RPl  1.64  10 65 cm
2 2

c
MPl  h  5.46  10  5 gm
G

MPlRPl  2.21  10 37 cmgm

h
 4.05  10  33 cm
MPlc

Msv  2.21  10 37 cmgm

Msv   sv c  9  1076 erg

  2.21  10  93 cm
1
  1.36  10103
sec

Najvisa temperatura vasione

1
 M c2 
sv 
tsv    7.37  10  104 sec
 h 
2
Msvc
 6.51  1092 K
kb

cm
  sv  3  1010
sec

Najvisa temperatura na
Okunjovoj skali
10 30 K  1  1030 K
Inc 
 0.16
h2 

tsv 1.17  10  104 sec

1  10 30 K kb  1.38  1014 erg

tsv  1.17  10  104 sec

 1.64  10 65 cm
2
 Rsv

2   6.28
In  c
tsv
1
h2 

tsv
 6.31
c
2
Inc   8.99  1076 erg
2   6.28
h
In   1.63  10 140 cmgmsec
2
c
 2
tsv sec
2
 1.26  10 70
3 3
 cm
2
Msvc
 4.49  1076 erg
2

cmgm
Impulssv  Msv   3  1066
sec
h
 2.21  10 93 cm
Impulssv

2
tsv 1
x5

3 G

  2.21  10 93 cm
2 cmgm
In  3  1066
sec

In  1  10 56 gm


Msv
1
 In  
 
 
Minimalna gravitaciona masa
3.0 2.0
1.4988009592326139089e10  kgsec
Mgr   1.19  10  63 gm
3.0 2.0
m tsv
Minimalna gravitaciona energija

Mgrc  1.07  10 42 erg

2

G Mgr cm
 1.89  1011
 sec

2
tsv gmsec
2
Mgr  1.5  10 7
3 3
 cm
h
 2.21  10  93 cm
Msvc
 2
1 gmsec
 1.5  10 7
G cm
3

Univerzalni zakon
  2.21  10  93 cm
G Mgr 1
 8.55  10103

3 sec

h
 gr
Mgrc

h
 gr 
Mgrc

 gr  1.86  10 26 cm

Treci Keplerov zakon vredi i za mnimalnu masu

a8  1.2  10 63 gm
c 1
 1.36  10103
 sec
2
tsv 1
Mgr

3 G

3
cm
G  6.67  10 8
2
gmsec
h
Mgr c
 8.43  10118


 svh  8.99  1076 erg

Gravitacija i kvantna mehanika

Postoji cestica mase
cije gravitaciono polje biva identicno sa kvantnim Bosnjakovim
poljem. Tako odmah nize dajemgmugaonu brzinu kao jednakost
gravitacione i kvantno 2.98
mehanicke formule.
( a8) 10 
2 65
tsv 
3

 2.57  10  2
2
gmsec
5.9  10 8
3
cm
 svh  8.99  1076 erg

  2.21  10  93 cm
G MsvMgr
 svhsv


G Mgr c 1


3  G  7.38  10  104 sec
c
2

 
 c  M 1
3 gr G



2  4 2  gmsec
2
  2   5.92  10 8
 c  M  5.96  10 8
gmsec  G  cm
3

3 gr 3
 cm

G MsvMgr 2
Msvc


Msv
 8.43  10118
Mgr

1.3470551240060216427e27  kg
 2.98  10  65 gm
1.0
m
3
Msv
 4.39  1039
Mgr
2
Msvc  8.99  10 76 erg

7.4236011739897421795e-28 Mgrm
 8.8  10  92 cm
1.0
kg

1.3470551240060216427e27  kg
 2.98  10  65 gm
1.0
m
h
 gr 
Mgrc
c 1
 1.36  10103
 sec
 Msv  1056 gm
G Msv cm
 1.89  1011
 gr sec

Mgr gm
 gr   1.83  10  142
3 3
 gr cm

Msv  1  10 56 gm
h
h1 
2 

h1
 5.29  10  9 cm
me c 1

1  7.3  10 3
Vajnbergova formula o hladjenju vasione

Mlecni Put
5.8 × 1011 M☉

Mgal  5.8 10 11 MS  1.15  10 45 gm

The Milky Way is about 1,000,000,000,000,000,000 km (about 100,000 light years or about 30
kpc) across. The Sun does not lie near the center of our Galaxy. It lies about 8 kpc from the
center on what is known as the Sagittarius arm of the Milky Way.
 1,000,000,000,000,000,000 km

Rgal  9.5 10 17 km 22

Rgal  9.5  10 cm
9.5×1017 km

G Mgal cm
vgal   2.85  107
Rgal sec

10 18 km  1  10 23 cm   galRgal
2
RPl 
1
R 2 
 Pl c 
 Rgal 
Mgal     1.28  10 51 gm
 h 

h
 gal 
Mgalc

2
RPl
Rgal   9.5  1022 cm
 gal

 galRgal  1.64  10  65 cm
2

c
 gal 
 gal

cm
 gal gal  3  10 10
sec

Mgal gal  2.21  10 37 cmgm

cm
 gal gal  3  10 10
sec
cm
 gal gal  3  10 10
sec
299792458 m 1
 1.74  1098
sec  gal sec


Mgal  gal gal  2  1.15  1072 erg
2
Mgalc  1.15  1072 erg
Rgal gal
1
2
RPl

2
Mgalc
f1gal   6.66  10 159 dyne
 gal

f1galmp
f   8.71  10 84 dyne
Mgal

Mgal f1gal
mp f

f1gal
 7.65  10 74
f
G Mgal cm
vgal   3  1010
Rgal sec
Mgal
 7.65  10 74
mp

Rgal  9.5  1022 cm

Mgal gm
 1.49  10  18
3 3
Rgal cm

c 1 c
 gal   1.74  1098  gal 
 gal sec  gal

G Mgal cm
 3  1010
Rgal sec

cm
 gal gal  3  10 10
sec
 1,000,000,000,000,000,000 km
Radijus Mlecnog Puta

Frekfencija Mlecnog Puta

c 1
 gal   1.74  1098
 gal sec

Brzina Mlecnog Puta

G Mgal cm
 3  1010
Rgal sec

cm
 gal gal  3  10 10
sec

 galRgal  1.64  10  65 cm
2

Gustina Mlecnog Puta

Mgal gm
 gal   1.49  10 18
3 3
Rgal cm

Bezdimenzioni koeficijenti srazmernosti izracunavaju koliko je puta

razdaljina jednog objekta veca od drugog.
Ili, koliko je puta radaljina manja od razdaljine drugog
objekta.Dimenzioni koeficijenti transformisu svaku formulu
U bilokoju zahtevanu formulu. Gore sam pokazao broj koji pomnozen
radijusom vasione daje radijus Mlecnog puta.
Isto tako pokazao sam dimenzioni broj koji podeljen radijusom Mlecnog
puta daje brzinu svetlosti.
.
 gal  1.92  10  82 cm
 1.92  10  82 cm
RPl  4.05  10  33 cm

 gal

Rgal  8.56  10 16 cm

Proizvod radijusa nase galaktike i njene

ugaone brzine daje brzinu svetlosti. G Mgal
 gal 
3
Rgal
2
cm RPl
Rgal gal  3.16  10 13
sec  8.54  1016 cm 2
 gal Mgalc 2
cm gm
G Mgal hgal   3.12  10 75
cm RPl  gal sec
 3.16  10 13 49
Rgal sec  2.11  10
 gal

2
 galRgal RPl
2
cm Mgalc  1.15  10 72 erg
 galRgal  3.16  10 13
sec
2
RPl
 1.92  10  82 cm
 galhgal  1.15  10 72 erg Rgal

3
 galRgal  1.64  10  65 cm
3 2
Rgal  8.56  1016 cm
cmgm
pgal  MgalRgal gal  4.04  10 64
sec

h
 1.64  10  91 cm
 MgalRgal gal
Kolicnik Plankove konstante i impulsa nase galaktike
daje talasnu duzinu vasione
h
 1.64  10 91 cm
pgal

( h)
 gal
 MgalRgal gal
 h
 1.64  10  91 cm
1.0 1.0 1.0
Mgal Rgal  gal

( 6.6260755e-34 joulesec)
 gal
 MgalRgal gal 
h 1
 3.15  10  13
1.0
Mgal Rgal  gal
1.0 1.0 sec

Ugaona brzina galaktike po Njutnovoj teoriji gravitacije. Sta ovde

utvrdjujemo?
Ovde se vidi identitet Bosnjakove formule i Njutnove formule. Posto je
Njutnov rezultat opsteprihvacen identitet pokazuje da je Bosnjakova
teorija u ovoj interpretaciji fizickog znacenja ne samo ispravna nego i
ingeniozna.
MsvG 1
G 1  4.04  10  18
Mgal  3.69  10  4 3 sec
3 sec Rsv
Rgal

 2  
2
 M  G 
 gal R 3    gal  
 gal  

G
 gal Mgal
3
Rgal

 2  
2
 6.672e-11  m
3 
  
 Mgal  
2
kg  sec  h
 3   1.0 1.0 1.0 
 Rgal   Mgal Rgal  gal 

2
 6.672e-11 M m3 
 gal 6.6260755e-34 joulesec 
 R 3 kgsec2 MgalRgal gal 
 gal 
2
 6.672e-11  m
3 
2 
  
 M  kg sec 2  h 
 gal R 3  1.0 1.0
Mgal Rgal  gal 
1.0 
 gal 
 3
6.672e-11  m

kg  sec 2 h
Mgal
3 1.0 1.0 1.0
Rgal Mgal Rgal  gal

h
 7.31  107 cm
1.0 1.0 1.0
Mgal  gal  gal

h
 1.09  10 42 gm
1.0 1.0 1.0
Rgal  gal  gal

Iz ove identicne jednakosti mogu se izracunavati

sve komponente : konstanta i varijable.Napominjem da je na desnoj
strani talasna duzina nase galaktike izracunata po Bosnjaku.

RPl
 9.51  10 22 cm
4.26  10  56

Rgal gal
 4.06  10  33 cm
RPl

 gal Rgal  4.05  10  33 cm

2.0
2.25e-66 cm
RMW   1.02  10 27 cm
1.0


RMW  1.02  10 27 cm

0.37 RPl 2.01.5  10  33 cm

0.1369  RPl

RMW1.0
 2.16  10  93 cm
1.02
RMW  MW vMW

RPl  4.05  10  33 cm
2
MgalvMW 

MgalRMW  gal gal  1.77  10 71 dyne

vMW
 MW  
RMW

MgalRMW vMW  MW 
2
Mgalc cm
RMW  3.13  10 44
2
cm gm sec
3.74  10 54
sec
Mgal gm
 MW1   1.22  10  30
3 3
RMW cm

RMW1  10 5 cm  1  105 cm

gm
 gal  1.15  10  36
3
cm

   7.91  1013 yr

3 1 2
2 
8  G    gal

 gal 

   0 sec
3 1 1
2 
8  G   gal  gal

 
1
2 3
  1
 4.01  10 22
1
 8  G  gal
 sec
 

3 1
2   2.49  10 21 sec
8  G  gal

1
vgal   2 
3 1  cm
  RMW  4.08  10 5
8  G  gal sec
 
hgal  MgalvgalRMW  5.31  1083 ergsec

Ovde nize dajem sjajan rezultat pomocu Vajnbergove

formule osirenju vasione

1
 2 3  1
  
8  G  gal 

 Rgal 
   2.28  10 47
sec
  
2 cmgm
M  2 
1
3
  1
 gal  8  G  gal
 Rgal 
   

2
 1 
Mgal 2 
3
  1
 1.51  10 42 erg
 Rgal 
 8  G  gal
  
1
 gal  3.69  10  4
sec
2
 1    R 
1
Mgal 2 
3 1
hgal 4.01  10 22    gal
 sec   8  G  gal
  
2
Mgalvgal  2.13  10 62 erg

hgal 4.01  10  22
1 
  2.13  1062 erg
 sec 
2.0 3.0
1.3973804123167400325e-10 MgalRMW m  gal 1
 4.01  10  22
1.0
hgal kg sec
1.0 2.0 sec

2
  R 
1
Mgal 2 
3 1
  MW
 8  G  gal
    6.2  10 66
cmgm
1 sec
 2 3 1 
  
8  G
  gal 
 Rgal 
 

 1 
 8
 1  
  2  R 4
x 
   gal 
 3  
  2.93  108  1
  2
x   3.06  10 8  cm
 
 3.13  108 

90
120 1  10 9 60

150 30

x 180 1  10 8 0

210 330

240 300
270

25
3.210
25
310
25
x3 2.810

25
2.610
25
2.410
8 8
2.910 3.1 10
x

Gornji limes fizikalne

vasione

Msv  1056 gm

Rsv  1.199  10 28 cm
2
cm gm
Msvc Rsv  3.59  10 94
sec
 2
cm gm
hsv2  3.595  10 94
sec
hsv2
 1.2  1028 cm
Msvc

h
2 
Msvc

 M c2 
sv 
h  8.99  10 76 erg
 h 
2  1.199  10 28 cm

2 2
4  gmsec
 5.92  10 8
G cm
3

6e51 kg

6 10 51 kg  6  10 54 gm
2 2
4  gmsec
 5.92  10 8
G cm
3

Msv  100.0  1054 gm

2
G Msv
 5.56  1076 erg
Rsv
  3.14
2  2
t2   2.51  10 18 sec
c

Hablova hsv  Msvc Rsv  3.59  1094 ergsec

konstanta
G  Msv 2
Rsv 1
HablK   1.55  10 18 c
hsv2 sec  1.94  10 28 cm
HablK
hsv
 1.2  1028 cm
1.0e56 gm  1  10 56 gm Msvc
hsv
Rsv 
h Msvc
2.5×10−18 s−1  sv 
Msvc
 2.65  10 65 cm
2
 svRsv
 Gustina vasione sada
Msv gm
 5.8  10  29
3 3
Rsv cm

Komptonova Talasna duzina vasione pomnozena radijusom vasione

daje kvadrat Plankove duzine.
c
MPl  h  1.09  10  5 gm
8  G
2.0
1.6407798311171880083e-69 joulesec
Rsv   7.42  10 27 cm
1.0 1.0
 kg

Rsv  1.64  10 65 cm

2

2 Rsv  9.43  10 27 cm

hG
RPl   4.05  10  33 cm
3
c
2 Rsv RPl
h
R2sv   2.21  10  93 cm
Msvc

H0 ~ 2.29×10−18 s−1
1
H  2.29 10  18 
sec
1
H  1.38  1010 yr

H hsv  8.23  1076 erg

 Rsv  4.05  10 33 cm

Ht  1.38  10 10 yr  4.35  10 17 sec

2
 5.42  10120


2 R2sv  Rsv

Rsv  7.42  10 27 cm
2 2
Rsv  5.5  10 55 cm
2 Rsv  9.43  10 27 cm

2 R2sv  5.15  10 33 cm

Rsv
 3.35  10120


  2.21  10 93 cm
2  
 Rsv 2.21e-93 cmRsv

3
Rsv
 1.5  10 40


2 ( 7.42e27 cm) 2.21e-93 cmRsv

h
4.35  10 17 sec   9.61  10 20 cmgmsec
c

Msv  2.21  10 37 cmgm

4.348416289592760181e73 gm  4.35  10 73 gm

1.0

Radijs vasione je jednak kolicniku kvadrata Plankove duzine i najmanje

Komptonove duzine.
Najmanja duzina jednaka je kolicniku kvadrata Plankove duzine i radijusa vasione.
Zakon vazi i za bilokoje Komptonove talasne duzine i bilokoje odgovarajuce velike
radijuse.
2
2 RPl
RPl
 7.41  1027 cm
 2.21  10  93 cm 
Rsv
 Rsv  1.64  10 65 cm
2

hG
Rsv
3
c
Njutnova gravitaciona konstanta
3
hG Rsv c

Rsv  7.42  10 27 cm
cm
c  3  1010
sec

  2.21  10  93 cm

G  6.68  10  8
2
cm gm
h  6.63  10  27
sec
3
Rsv c
G 
h
3
Rsv c cm
3
 6.68  10  8
h gmsec
2

G  6.68  10  8
G2  1  16

90
120 60
15

150 10 30

5
G2 180 0

210 330

240 300 1
270
G Msv gm
2
G2  3 10 10
Rsv 1
2
cm
 3
 c
h

3
Rsv c
Msv
h cm
 3  10 10
Rsv sec

3
 gmm
2.0165215351215786472e57 
4
joulesec

3
 gmm cm
2.02  10 57   3  1010
joulesec
4 sec

. Jednačina Bića glasi:

0.8 - n
Leva strana definiše krajnja stanja Bića, singularnost i beskonačnost
Desna strana jednačine Bića definiše njegovu Neodređenost.

0 - n/8
8 - n/0
n/8 x n/0 - n2 /n - n

0 označava singularnost kao potpuno nerazvijeno Biće

8 označava beskrajno, odnosno potpuno razvijeno Biće

Jednacina bica glasi:

hG
 Rsv
3
c
 2
RPl
Rsv  2
 RPl
 7.42  1027 cm
2 
RPl
 7.42  1027 cm


2 2
RPl RPl
 1.64  10  65 cm
2

Rsv 

λ oznacava potpuno nerazvijenu vasionu

Rsv
oznacava potpuno razvijenu vasionu.

Gornji rezultat je stvarno fizicko znacenje Bosnjakovih mistickih

formula.
Medjutim, struktura Bosnjakovih formula je sacuvana i supstitucijom
dovedena u racionalni oblik. Bosnjakova intuicija je paznje dostojna.
2 2
RPl RPl

Rsv 
Plankova duzina je kvadratni koren

G 1
h
3 2
c gm sec
 1.83  1060
 3
2
cm

Rsv  7.42  10 27 cm

  2.21  10 93 cm

RPl  1.64  10 65 cm

2 2

 1.64  10 65 cm
2
 Rsv
 5.46  10  61  7.39  10  31

Leva strana jednacine Bica definise krajnja stanja Bica

,pseudosingularnost i pseudobeskonacnost.
Desna strana jednacine Bica definise njegovu odredjenost:
kvadrat Plankove duzine.

Proizvod talasna duzine vasione pomnozene nekim brojem i radijusa

vasione podeljenog tim istim brojem uvek daju kvadrat Plankove duzine.
Rsv 2
 x RPl
x
Rsv  x

Rsv
 3.36  10120


Rsv

  3.35  10 120   1.64  10  65 cm
2
 3.35  10120

3.35  10 120


  3.35  10 120   7.4  10 27 cm
3
3.35  10 120  1.5  10 40
Rsv
 2.22  10  93 cm
 3.35  10120
Postoji koeficijent srazmernosti kojim se najmanja duzina preobraca u
najvecu,a najveca u najmanju.
Proizvod manje duzine i odgovarajuce vece je uvek kvadrat Plankove
duzine.

2
t2  Msv  4 
2

2
3 G
 1.5  1040 3  3.38  10120
1.0e56 gm  1  10 56 gm

2 2
t2 ( 1.0e56 gm) 4 

2
3 G

t22  ( 1.0e56  gm)

2
2
3
gmsec
 0.62
 4  2  cm
3
 
 G 

2
cm gm
hgal  4.77  10 77
sec

 0.5 
3.0  c gmkgsec  
3.0

 4.1488620702519172963e-146 cm  3.0

 
  m  
 3.0 1.0
c gm sec
1.0   2.52  10 163 
   sec
 163
 0.5
    
3.0  c gmkgsec 
3.0 2.52 10
 4.1488620702519172963e-146 cm  3.0
 
  m  
 3.0 1.0 1.0 
 c gm sec 

Sunce
MS  1.99  10 33 gm
h
 s   1.11  10  70 cm
MS c
G MS

1 2
G  6.68  10  8 cm gm sec
3

MS  s  2.21  10 37 cmgm 2

 27 cm gm
MS c  s  6.63  10
sec
 Rs  6.96  1010 cm
G MS cm
vs   4.37  10 7
 Rs sec

 7.73  10  60 cm
2
 s Rs

Rs  6.96e8 m  6.96  10 10 cm
G MS cm
vs   4.37  10 7
( 6.96e8 m) sec

 s Rs  2.78  10  30 cm
3
cm
G  6.68  10 8
2
gmsec
2
  s ( 6.96e8 m)
  7.73  10  60 cm
2

1.4367816091954022989e-9 RPl
 5.82  10  44
1.0
m
1
1.4367816091954022989e-9 RPl
2
( 6.96e8 m)  6.36  10  17 cm
1.0
m

Rs  1.48  10 5 cm
G MS cm
vs   3  1010
Rs sec

G MS
s 
3
Rs

h
s 
MS c

1
s  2.02  10 5
sec
 37 cmgm
 s MS  2.21  10cm
10
 s Rs  3  10
sec
 2
MS c
1
 s x

2
MS c
hs   8.84  1048 ergsec
s

2
cm gm
MS c Rs  8.83  10 48
sec

 s hs  1.79  10 54 erg

2
MS c
1
 
 s  hs

cm
 s Rs  3  1010
sec

2
MS c
1
 
 s  hs

2.0 2
1.7877139260254039677e47 kgm cm gm
 8.83  10 48
2.0
sec  s
1.0 sec

R 2
 Pl 
1.48  10 5 cm
  
 s 
2
 s Rs RPl

 s hs  1.79  10 54 erg

cm
 s Rs  3  1010
sec
 Rs  1.48  105 cm

RPl  4.05  10  33 cm

 s Rs  4.06  10  33 cm

Rs  1.48  105 cm

s  1.11  10  70 cm

RPl 6.87  10 2

2.5  10 40 1
 Rs  2.47  1032
RPl
2 cm

2
MS c  1.79  10 54 erg

 s h  1.34  10 21 erg

 s Rs  4.06  10  33 cm

MPl
3
RPl gm
 6.14  1017
 2.67  1074 3
cm
MS gm
 6.14  1017
3 3
Rs cm

 s MS  2.21  10 37 cmgm

Vec ovde iako imamo u vidu samo tri objekta : vasionu (donji i gornji
indeks) sunce i proton ima dovoljno elemenata za detaljnu komparaciju,
za iznalazenje onog sto je opste i konstantno i onoga sto je razlicito i
promenljivo. Razliciti i promenljvi entitetu su : talasne duzine, donji i gornji
limesi, vremena i uglovne brzine, mase i sile i energije. Razlicite su i
gustine.Zajednicki i konstantni su : proizvodi talasnih duzina i masa,
proizvodi talasnih duzina i radijusa, proizvodi ugaonih brzina i radijusa.
  s Rs  Rsv

 1.64  10 65 cm
2
 Rsv

 1.64  10 65 cm
2
 s Rs

 s Rs  Rsv

 s Rs  Rsv

 s Rs  Rsv

 s Rs   Rsv

 s Rs  ( 7.42e27 cm)

Mgal  1.15  10 51 gm
 s ( 6.96e8 m)  Rsv

 s Rs  Rsv
kb
7.5 10 87 K  1.15  1051 gm
 s Rs 2.21e-93 cmR2sv
c
2
Msvc
 6.52  1092 K
kb

2
Mgalc
 7.5  1087 K
kb

2
MS c
 1.3  1070 K
kb

2
mp c
 1.09  1013 K
kb

2
me c
 5.94  109 K
kb
 svh  8.99  1076 erg

 svh  8.99  1076 erg

2
Msvc  9  10 76 erg

G MPl
h
3
RPl
 1.59  1032 K
kb

 galhgal  1.76  10 74 erg

 s hs  1.79  10 54 erg

2
MPlc  9.8  10 15 erg

2
MPlc 1
 1.48  1042
h sec
2
mp c 1
 p   2.27  1023
h sec
2
MPlc
 pl 
h
1
  pl h 
 kb 
   2.24
 G  MPl 
h
 RPl3 
 
 kb 

 plh
2
 9.8  10 15 erg
mp c 1
 2.27  1023
h sec
 2
me c
 e 
h
2
me c 1
 1.24  1020
h sec
G MPl
h
3
RPl
 1.59  1032 K
kb

G MPl
h  2.19  10 16 erg
3
RPl

Temperaturni niz mikro i makro sveta

Od Bosnjakovog donjeg limesa do elektrona u
vise varijanti : klasicnim i drugim

  2.21  10 93 cm

2
cm gm
hsv  Msvc Rsv  2.23  1094
sec
 svh
 6.51  1092 K
kb

G MS
hs
3
Rs
 1.3  1070 K
kb

G Msv
hsv
3
Rsv
 6.52  1092 K
kb
  svh

h
 gal  2.0 2.0
MgalcM1  3.8025971006854565046e21 sec statcoul  3.8  10 15 gm
3.0
m
c
 gal 
 gal  gal  1.92  10  88 cm

p  re e  a0
 pl  RPl

Mgal  gal gal
2

 7.5  1087 K
kb

Temperaturna skala objekata vasione pomocu

Bosnjakovih : masa , talasnih duzina i ugaonih brzina

 G Msv G Mgal G MS G MPl G M1 G M1 

hsv hgal hs h h h
 3 3 3 3 3 3 
 Rsv Rgal Rs RPl re a0
 K
 kb kb kb kb kb kb 
 

 6.52  1092 1.21  10 87 1.3  10 70 1.59  10 32 5.12  10 12 1.99  10 6  K

Energetska skala - Bosnjakove ugaone brzine

  svh  galhgal  s hs  plh h  e h 
  p  s 
c
 kb kb kb kb kb kb 
s

 pl  RPl
 6.51  1092 7.5 10 87 1.3  10 70 7.1  10 31 1.09  10 13 5.94  10 9  K

Masena skala 
Mgal  gal gal  2  7.5  1087 K
kb

 M c2 M c2 M c2 M c2 m c2 

M2S   s  s
me c 
 2  1.3  1070 K
 sv gal S Pl p kb
 k kb kb kb kb kb 
 b
 6.52  1092 7.5  10 81 1.3  10 70 7.1  10 31 1.09  10 13 5.94  10 9  K
 Bosnjakove varijable i mase
 M     2 M     2 M     2 M     2 m     2 m     2 
 sv sv gal gal gal S s s Pl pl pl p p p e e e 
 6.51  1092 7.5  10 87
 k k k k k k 
 b b b b b b 

 6.51  1092 7.5  10 87 1.3  10 70 2.82  10 30 4.96  10 13 2.83  10 12  K

 6.51  1092 7.5  10 87 1.3  10 70 2.82  10 30 4.96  10 13 5.94  10 9  K

 1.23  10101 1.42  10 96 2.46  10 78 5.33  10 38 9.37  10 21 1.12  10 18  K

cm

 5.29  10 9 5.28  10  9 5.28  10  9 5.29  10  9 5.29  10  9 5.3  10  9  cm

 5.29  10 9 5.28  10  9 5.29  10  9 5.29  10  9 5.29  10  9 5.29  10  9  cm

 6.51e92 7.5  10 87 1.3  10 70 2.82  10 30 4.96  10 13 5.94  10 9  K

a1   1.23  10 101 1.42  10 96 2.46  1078 5.33  10 38 9.37  10 21 1.12  1018 

K
cm
a1 je vektor. Šest temperatura u Vasioni podeljenih ovim vektorom transformišu se u
Jedno, u Borov radijus

 6.51e92 7.5  10 87 1.3  10 70 2.82  10 30 4.96  10 13 5.94  10 9  K

Ovaj ili ovakav temperaturni niz ne bi mogao da bude postavljen i izračunat

bez Bošnjakove definicije Komptonove talasne dužine vasione. Tačno je da
sam ja izračunao talasne dužine nase galaktike, talasne dužine Plankove
mase, talasne dužine Sunca,talasne dužine protona i talasne dužine
elektrona, ali bez Bošnjakove intuicije i definicije ja ne bih krenuo ovim
putem.Iako je Bošnjak izračunao u racionalnom obliku samo Komptonovu
talasnu dužinu vasione, to je dovoljno za ova moja kao i za sva kasnija
uopštavanja.Cela ova skala napravljena je da potvrdi Bošnjakovu početnu
aksiomu.

  2
  10 88cm
Mgal 1.92
gal gal gal
 7.5  1087 K
kb
 c
 gal 
 gal

cmgm
 
Mgal  gal gal  3.45  10 61
sec

p  re e  a0
 pl  RPl

Okunjov temperaturni niz

OkunjK   1030 K 10 25 K 10 20 K 10 15 K 10 10 K 10 5 K 1 K 

 1  1030 1  10 25 1  10 20 1  10 15 1  10 10 1  10 5 1  K

Okunjov energetski niz

 1030 K 10 25 K 10 20 K 10 15 K 10 10 K 10 5 K 1 K 
OkunjEn 
1
kb

OkunjEn   1.38  10 14 1.38  109 1.38  10 4 0.14 1.38  10  6 1.38  10 11 1.38  10  16  erg

OkunjK   1  1030 1  1025 1  1020 1  1015 1  1010 1  105 1  K

2
MPlc  9.8  1015 erg
  1.38  1014 1.38  10 9 1.38  10 4 0.14 1.38  10  6 1.38  10  11 1.38  10  16  erg

Okunjove duzine

OkunjR   10 30 cm 10  25 cm 10 20 cm 10  15 cm 10 10 cm 10  5 cm 1 cm 

OkunjR   1  10 30 1  10  25 1  10 20 1  10  15 1  10 10 1  10  5 1  cm

 1  10 30 1  10  25 1  10  20 1  10  15 1  10  10 1  10  5 1  cm

Okunjova skala gustina

 1097  gm 10 81 
gm
10 65 
gm
10 49 
gm
10 33 
gm
10 17 
gm
10 
gm
10  15 
gm
10  30 
gm 
 3 3 3 3 3 3 3 3 3 
 cm cm cm cm cm cm cm cm cm 

 1  1097 1  10 81 1  10 65 1  10 49 1  10 33 1  10 17 10 1  10  15 1  10  30  gm
3
cm
Okunjova skala vremena

 10 42 sec 10  38 sec 10  30 sec 10  24 sec 10  10 sec 10  12 sec 10  5 sec 1 sec 10 6 sec 10 12 sec 10 18 sec 

1
HablK  2.05  1010 yr

10 12 sec  3.17  10 4 yr

1 sec  3.17  10  8 yr

 10 42 sec  1 ( x) c
 0  3  10  32 cm

  10  42 sec
1
o

cm
 o  0  3  10 10
sec

MPl 0  3.27  10 37 cmgm

Talasna funkcija vasione razlikuje se od

h 24
Bosnjakove M c .Uzgred receno nije se
mnogo postiglo sa ψ=exp(i*θ(r)*ψ , dok je
upotrebom uopstene Bosnjakove funkcije
napravljeno cudo.

 exp( i ( r)   r  Rsv

 
i  1 2

  exp( i  )
mp  1.67  10  24 gm

 1
h re  2.82  10  13 cm
 e  m c
p  13 cm
 e  1.32  10
 e re  3.72  10  26 cm
2

RPl  4.05  10  33 cm

G mp 2
cm
6.84  10  23 cm
2  3.96  10  19
 4.17  10 42 re 2
sec
2 2
RPl  e x1 RPl
 2
RPl
Rp   1.24  10  52 cm
 65 cm
2 e
 e Rp  1.64  10

Funda m e nt a l Cons t a nt s

As t r onom i c a l Cons t ant s