EKONOMIKA POSLOVANjA

(SKRIPTA)
Sa predavanja mr. Silvane Ili (12,19,26.03.2007.) u
Smed.Palanci
(1. Predavanje)
(Proizvodnja i produkcioni odnosi)
1. Proizvodnja:
Proizvodnja je proces privreivanja u kojem se uz pomo sredstava za
rad, predmeta rada i radno sposobne radne snage, stvaraju nove vrednosti
novi proizvodi i to je proces koji se neprekidno obnavlja.
Osnovni elementi procesa proizvodnje:
- rad (radna snaga)
- sredstva za rad (maine i alati)
- predmeti rada (sirovine, repromaterijal)
2. Produkcioni (proizvodni odnosi):
Su odnosi meu ljudima koji su nastali u oblasti materijalne proizvodnje.
To su odnosi koji su nastali sledeim procesima:
- proizvodnja
- raspodela
- razmena
- potronja
3. Monetarni pokazatelji:
- Valuta (deviza) je efektivni stvarni novac neke zemlje koji je fiziki
prisutan u nekoj drugoj zemlji.
- Valutni (devizni) kurs je cena strane valute na domaem tritu.
- Trgovinski bilans predstavlja odnos vrednosti ukupnog izvoza i uvoza
roba jedne zemlje za odreeno vreme (godinu dana).
- Platni bilans predstavlja sistematski pregled ekonomskih transakcija
koje jedna zemlja ima sa inostranstvom u odreenom vremenskom
periodu (godinu dana).
- Inflacija je monetarna pojava kod koje efektivna novana tranja,
preovlauje nad koliinom roba i usluga u jednoj privredi. To znai da su
novani fondovi u privredi vei od robnih fondova.
1

- Deflacija je monetarna pojava kod koje koliina roba i usluga premauje

koliinu novca u opticaju. To znai da su robni fondovi u privredi vei od
novanih fondova.
- Devalvacija je mera drave kojom se zakonskim propisima utvruje
paritet (odnos) domae valute na nii nivo u odnosu na standard.
- DBB (drutveni bruto proizvod) predstavlja celokupnu vrednost
proizvedenih materijalnih dobara i usluga u odreenom vremenskom
periodu (1. godina). Veliina DBB-a zavisi od privredne razvijenosti kao i
njene veliine.
- Nacionalni dohodak predstavlja novostvorenu vrednost i podlogu za
podizanje ivotnog standarda stanovnitva kao i za proirenu
reprodukciju. Nacionalni dohodak pokazuje stepen razvijenosti privrede.
to je novostvorena vrednost vea, vei je i nacionalni dohodak i privreda
je razvijenija.
4.Akcije:
Su dugorone hartije od vrednosti koje izdaju: akcionarska drutva,
banke, finansijske institucije i drava.
Akcije imaju:
- nominalnu vrednost to je vrednost po kojoj se akcije izdaju.
- realnu vrednost to je vrednost po kojoj se akcije mogu prodati na tritu
u datom trenutku.
Vrste akcija:
1. Obine (redovne akcije)
2. Povlaene (prioritetne akcije)
3. Akcije sa pravom glasa
4. Akcije bez prava glasa
5. Preduzee i njegove karakteristike:
Preduzee je privredni subjekt u kome se obavlja odreena
privredna aktivnost u trinoj privredi
Preduzee moe biti: ekonomski, finansijski i organizacioni
subjekat koji podrazumeva sledee:
- detaljnu podelu rada
- podelu poslova i funkcija
- meusobnu koordinaciju
2

Osnovni cilj svakog preduzea:

1. Ostvarenje to vee dobiti (profita)
2. Minimalni trokovi poslovanja
3. Maksimalni poslovni rezultat
4. Konstantna likvidnost
Osnovne karakteristike preduzea:
1. Predstavlja organizacionu celinu (preduzee postoji u odreenom
organizacionom obliku i u toku poslovanja mora se pridravati zakonskih
propisa).
2. Obavlja odreenu delatnost u privredi.
3. Potpuna ekonomska i pravna samostalnost i subjektivitet.
Ekonomska samostalnost se ogleda u sledeem:
- Donoenje planova i programa poslovanja.
- Samostalno donoenje i voenje poslovne politike.
- Slobodno ugovaranje posla.
- Raspodela ostvarenih rezultata poslovanja.
- Slobodno utvrivanje cena proizvoda.
Pravna samostalnost i subjektivitet se ostvaruje preko:
- Rauna u poslovnim bankama (obavljanje svih finansijskih transakcija).
- Poslovne knjige (svako preduzee je duno da vodi poslovne knjige u
skladu sa zakonskim propisima)
- Opti akt preduzea (zakonom propisani akti preduzea su):
- Ugovori o osnivanju
- Statuti
- Pravilnici
6.Cijevi preduzea:
Proizilaze iz njegovih funkcija u privredi, strukturi i sloenosti
organizacije, i mogu biti
- Ekonomski
- Neekonomski
U okviru preduzea razlikujemo 4. grupe ciljeva (interesa)
1. Interesi drave:
- Zaposlenost
- Stabilnost cena
- Efikasnost poslovanja
- Rast i razvoj preduzea
3

2. Vlasniki interesi:
- Vei profit(dobit)
- Vea dividenda
- Poveanje vrednosti preduzea
3. Interesi menadera:
- Vei profit
- Vea zarada
- Dobar status u preduzeu
- Privilegije
4. Interesi zaposlenih:
- Vee zarade
- Sigurnost zaposlenja
- Dodatna motivacija
- Opstanak, rast i razvoj preduzea
7. Osnovne komponente preduzea:
1. Radni kolektiv:
Svi zaposleni u preduzeu ine njegov radni kolektiv. Njihovi meusobni
ljudski odnosi regulisani su propisima organizacije i postavljenim
zadatcima. Odnosi meu zaposlenima treba da budu usklaeni:
- Kvantitativno
- Kvalitativno
- Prostorno
- Vremenski
- U skladu sa normativima preduzea
2. Sredstva(kapital) preduzea:
Obim i struktura sredstava izraavaju kvalitativnu usklaenost pojedinih
vrsta i oblika sredstava.
Kvalitativna usklaenost sredstava je izraz odnosa izmeu sredstava i
zadataka preduzea.
Ukoliko su sredstva i zadatci usklaeni nema neiskorienih sretstava.
3. Organizaciona struktura preduzea:
Organizacija rada predstavalja usklaivanje ljudskih i materijalnih
elemenata proizvodnje u svrsi postizanja najveeg uinka uz najmanji
utroak rada i sredstava. Organizovanje se vri preko organizacionih
struktura preduzea.

8. Veliina preduzea:
Kao kriterijum veliine preduzea obino se uzima:
- Obim poslovanja
- Vrednost uloenog kapitala
- Obim proizvodnje
- Broj zaposlenih
Na osnovu navedenih kriterijuma razlokujemo sledea preduzea:
- Mala
- Srednja
- Velika
1. Mala preduzea (osnovne karakteristike):
- Mali obim poslovanja
- Mali iznos uloenog kapitala
- Mali broj zaposlenih do 50 radnika
- Nizak stepen specijalizacije posla
- Veliki stepen fleksibilnosti
- Visoka adaptivnost trinim uslovima
- Niski trokovi poslovanja
- Posluju u oblastima (maloprodaje, velikoprodaje i sektoru usluga)
2. Srednja preduzea (osnovne karakteristike):
- Vei obim poslovanja
- Vei iznos uloenog kapitala
- Vei broj zaposlenosti od 100 do 300 radnika
- Specijalizacija i kooperacija
- Niski trokovi poslovanja
- Velika mo prilagoavanja
- Primena savremene tehnike, nauke i tehnologije
- Posluje u oblasti industrije i sektoru usluga
3. Velika preduzea (osnovne karakteristike):
- Veliki obim poslovanja
- Veliki iznos uloenog kapitala
- Velika pokrivenost trita
- Veliki broj zaposlenih preko 300 radnika
- Primena savremene opreme i tehnologije
- Vei obim profita (dobiti)
- Karakteristina su za razvijene trine privrede
(Cocacola,Samsung,Mercedes)

9. Osnovna sretstva pojam i podela:

Osnovna (trajna) sretstva predstavljaju trajne oblike sretstava preduzea.
Ona se postepeno troe u procesu poslovanja, kroz vie reprodukcionih
ciklusa. Ona imaju dui vek trajanja preko jedne godine i postepeno
(delimino) prenose svoju vrednost na proizvode.
Podela osnovnih sretstava:
Prema procesu poslovanja razlikujemo tri oblika osnovnih sretstava:
1. Osnovna sretstva u obliku stvari:
- Prirodno bogatstvo (zemljite, ume, dugogodinji zasadi)
- Maine
- Alati
- Oprema
- Transportna sretstva
2. Osnovna sretstva u obliku novca:
- Akcije, obveznice
- Dugorone hartije od vrednosti
- Dugoroni krediti
- Ulaganja u kapital povezanih preduzea
3. Osnovna sretstva u obliku prava:
- Licence
- Patenti
- Koncesije
- Ulaganja u razvoj i istraivanja
10. Obrtna sretstva pojam i podela:
Obrtna sretstva su sretstva koja stalno krue u procesu poslovanja
prelazei iz jednog pojavnog oblika u drugi.

N P RN1
Obrtna sretstva imaju krai vek trajanja od jedne godine i u potpunosti
prenose svoju vrednost na nove proizvode.
Podela obrtnih sretstava:
Prema procesu poslovanja razlikujemo tri vrste obrtnih sretstava:

1. Obrtna sretstva u materijalnom obliku:

- Sirovine
- Repromaterijal
- Nedovreni proizvodi
- Gotovi proizvodi
- Poluproizvodi
- Inventar
- Ambalaa
2. Obrtna sretstva u obliku novca:
- Novac na raunu banaka
- Devizna sretstva preduzea
- Novac u blagajni
3. Obrtna sretstva u obliku prava:
- Potraivanja od kupaca
I Zadatci:
(Amortizacija predstavlja vrednosno troenje sretstava za rad).
(Akumulacija predstavlja fond koji se koristi za unapreenje i
poboljanje poslovanja kao i za investiranje).
(2. Predavanje)
11. Trokovi pojam i podela:
Trokovi predstavljaju vrednosni izraz, utroenih elemenata proizvodnje i
poslovne izdatke koji su vezani za trokove proizvodnje.
Osnovna podela trokova:
1. Trokovi rada:
Predstavljaju vrednosni izraz utroaka radne snage.
(ukalkulisane zarade radnika)
2. Trokovi predmeta rada:
Predstavljaju vrednosni izraz utroenih premeta rada u proizvodnji.
(sirovina i repromaterijal)
3. Trokovi sredstava za rad:
Su vrednosni izraz utroenih sredstava za rad u procesu proizvodnje.
(amortizacija i trokovi osiguranja sredstava za rad)

4. Trokovi tuih usluga:

Su vrednosni izraz tuih usluga koji su posledica korienja tuih usluga.
( El. energija, PTT, komunalije itd...)
U odnosu na obim proizvodnje trokove delimo u 2. kategorije:
1. Fiksni trokovi:
Su trokovi koji su konstantni i ne menjaju se pri promeni obima
proizvodnje.
2. Varijabilni trokovi:
Su trokovi koji su promenljivi i menjaju se sa promenama obima
proizvodnje.
12. Ukupan prihod preduzea: (pojam i podela)
Ukupan prihod preduzea ine svi prihodi koji su nastali u procesu
poslovanja u odreenom vremenskom periodu i koji su u skladu sa
zakonskim propisima.
Sve prihode svrstavamao u 3. kategorije:
1) poslovni prihodi
2) finansijski prihodi
3) vanredni prihodi
1. Poslovni prihodi:
- prihodi od prodaje proizvoda
- prihodi od pruenih usluga
- prihodi od premija
- prihodi od dotacija
2. Finansijski prihodi:
- finansijski prihodi od povezanih preduzea
- prihodi od kamata
- pozitivne kursne razlike
3. Vanredni prihodi:
- prihodi od prodaje osnovih sredstava
- vikovi robe
- ostali vanredni prihodi

13. Ukupan rashod preduzea: (pojam i podela)

Ukupan rashod preduzea ine svi rashodi koji su nastali po osnovu
obavljanja procesa poslovanja i koji su u skladu sa zakonskim propisima.
Ukupne rashode svrstavamo u 3. kategorije:
1) poslovni rashodi
2) finansijski rashodi
3) vanredni rashodi
1. Poslovni rashodi:
- trokovi materijala
- trokovi zarade radnika
- trokovi proizvodnih usluga
- trokovi amortizacije
2. Finansijski rashodi:
- rashodi kamata
- negativne kursne razlike
- otpis dugoronih finasijskih plasmana
3. Vanredni rashodi:
- razni gubitci
- manjkovi
- otpisi obrtnih sredstava
14. Dobit i njegova raspodela:
Dobit ili profit oznaava ist rezultat izvrenih ekonomskih aktivnosti i
delatnosti preduzea u odreenom vremenskom periodu (1. godina).
Dobit predstavlja neto ekonomski rezultat poslovanja preduzea. Dobit je
osnovni motiv i cilj poslovanja svakog preduzea u trinoj privredi.
Ukoliko su u preduzeu ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda, tada je
preduzee poslovalo sa dobitkom.

UP >UR= BD

Raspodela bruto dobiti (BD):

BRUTO DOBIT

OBAVEZE IZ DOBITI:
1. Ugovorene obaveze:
- Povraaj kredita
- Kamate
2. Zakonske obaveze:
- Porez na dobit
- Doprinosi

NETO DOBIT:
1. Akumulacija:
2. Rezerve:
- Zakonske
(min 5% od neto dobiti)
3. Dividende

15. Gubitak: (pojam, faktori i mere za pokrie gubitka)

Ukoliko preduzee u odreenom vremenskom periodu u svom poslovanju
ostvari vee ukupne rashode od ukupnih prihoda tada ono posluje sa
gubitkom.
Faktori koji utiu na gubitak:
1. Drutveni faktori:
- visoki porezi
- takse
- inflacija
- finansijska nedisciplina
2. Tehniki faktori:
- zastarela oprema
- zastarela tehnologija
- neadekvatna sredstva za rad
3. Organizacioni faktori:
- vikovi zaposlenih
- neodgovarajua struktura kolektiva
- loa organizacija
4. Subjektivni faktori:
- nedostatak i izostanak motivacije
- loi meuljudski odnosi

10

Ostvareni gubitak (koji nije visok) preduzee moe da pokrije:

- otpisom potrivanja od strane poverilaca
- dotacijama od strane drave ili drugih finansijskih institucija
- dotacijama drugih preduzea koja su ekonomski zainteresovana za
njegov rad.
- smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava
- smanjenjem imovine preduzea (prodaja)
16. Aktuelna pravna regulativa i osnivanje preduzea:
Zakon o privrednim drutvima postavlja sva preduzea u jednak poloaj
na tritu u pogledu prava, obaveza i odgovornosti.
Prema Zakonu o privrednim drutvima postoje sledei oblici preduzea:
1) Preduzetnik
2) Ortako drutvo
3) Komanditno drutvo
4) Akcionarsko drutvo
5) DOO (drutvo sa ogranienom odgovornou)
Osnivanje preduzea vri se preko ugovora o osnivanju. Osnivai mogu
biti pravna i fizika lica.
Prilikom osnivanja preduzea donosi se osnivaki akt koji sadri sledee:
1) Firmu i sedite preduzea
2) Podatke o osnivaima
3) Delatnost preduzea
4) Osnivaki ulog
5) Prava, obaveze i odgovornosti osnivaa
6) Nain utvrivanja i raspodele dobiti i gubitka
7) Zastupanje preduzea
Preduzee stie svojstvo pravnog lica upisom u Agenciji za privredne
registre. Preduzee je duno da posluje u skladu sa zakonom, dobrim
poslovnim obiajima i poslovnim moralom.
17. Preduzetnik:
Je preduzee sa najjednostavnijim oblikom organizovanja. To je
preduzee koje osniva, organizuje njegov rad i kojim upravlja jedno lice
odnosno preduzetnik.
Osnovne specifinosti preduzetnika:
1) Preduzee osniva i vodi jedno lice vlasnik
2) Celokupni osnivaki kapital pribavlja osniva vlasnik
3) Vlasnik snosi celokupan rizik poslovanja
4) Vlasnik odgovara celokupnom svojom imovinom prema treim
licima.
11

Prednosti:
- Visoka motivisanost za dobit
- Efikasna kontrola poslovanja
- Efikasan menadment
- Fleksibilnost
- Relativno niski trokovi poslovanja
Nedostaci:
- Visok stepen rizika za vlasnika
- Nedostatak sredstava za poslovanje
- Rizik bankrotstva
- Nestabilna forma poslovanja
18. Ortako drutvo: (Drutvo lica)
Ortako drutvo ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se
udruuju dva ili vie partnera, (ortaka) radi obavljanja odreene delatnosti
i ostvarivanja profita.
Partneri obezbeuju potrebni kapital za osnivanje i rad drutva, uestvuju
u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka u zavisnosti od visine uloenog
kapitala.
Ugovorom o osnivanju se tano predvia visina odgovornosti partnera
prema treim licima.
Postoje dva oblika Ortakog drutva:
1) Javno Ortako drutvo
2) Tajno Ortako drutvo
Javno Ortako drutvo je privredno drutvo koje se osniva ugovorom o
osnivanju, izmeu dva ili vie lica, radi obavljanja odreene delatnosti
pod zajednikim nazivom.
Ugovor o osnivanju predvia neogranienu solidarnu odgovornost svih
ortaka za obaveze poreduzea prema treim licima.
Tajno Ortako drutvo je privredno drutvo gde jedan ili vie lanova
drutva nisu poznati javnosti. Ugovor o osnivanju predvia neogranieno
solidarnu odgovornost tajnog ortaka za obaveze preduzea prema treim
licima. Dok javni ortaci odgovaraju ogranieno odnosno u zavisnosti od
visine svojih uloga u Ortakom drutvu.
19. Komanditno drutvo: (Drutvo lica)
Komanditno drutvo je privredno drutvo dva ili vie lica koje obavlja
odreenu delatnost pod zajednikom firmom radi ostvarenja profita.
U Komanditnom drutvu razlikujemo dve vrste lanova drutva:

12

1) Komanditori:
Ne uestvuju u voenju poslovanja drutva, obezbeuju veinski deo
uloga i za obaveze prema treim licima odgovaraju ogranieno u visini
svojih uloga.
2) Komplementari:
Vode poslovanje drutva i za obaveze prema treim licima odgovaraju
neogranieno solidarno. Komplamentar moe biti samo fiziko lice, dok
komanditor moe biti i fiziko i pravno lice.
Osnivanje Komanditnog drutva nastaje Ugovorom o osnivanju koji
sadri sledee elemente:
1) Ukupna vrednost uloga svih lanova
2) Iznos uloga i komanditora i komplementara
3) Uslovi i nain utvrivanja i rasporeivanja dobiti
4) Nain snoenja rizika (gubitka)
20. Akcionarsko drutvo: (Drutvo kapitala)
Akcije su dugorone hartije od vrednosti koje izdaju: akcionarska
drutva, banke, finansijske institucije i drava.
Akcije imaju:
- nominalnu vrednost to je vrednost po kojoj se akcije izdaju.
- realnu vrednost to je vrednost po kojoj se akcije mogu prodati na tritu
u datom trenutku.
Vrste akcija:
5. Obine (redovne akcije)
6. Povlaene (prioritetne akcije)
7. Akcije sa pravom glasa
8. Akcije bez prava glasa
Akcionarsko drutvo AD je privredno drutvo pravnih i fizikih lica koje
se osniva u cilju obavljanja privredne delatnosti i iji je kapital podeljen
na akcije odreene nominalne vrednosti. Ulozi akcionara u drutvu mogu
biti u novcu, sirovinama i pravni.
Osnovne specifinosti akcionarskog drutva:
-

Svojstvo privrednog drutva

Status pravnog lica
Osnovni kapital podeljen je na akcije
Sopstvena obaveza i odgovornost prema treim licima

13

Akcionarsko drutvo moe biti osnovano na dva naina:

Zatvoreno:
Otkupom svih akcija prilikom osnivanja bez upuivanja javnog poziva za
upis i uplatu akcija.
Otvoreno:
Upuivanjem javnog poziva treim licima za upis i uplatu akcija.
Osnivanje Akcionarskog drutva odvija se kroz sledee etape:
1) Potpisivanje ugovora o osnivanju.
2) Usvajanje statuta na osnivakoj skuptini
3) Pribavljanje odobrenja za emitovanje akcija od komisije za hartije
od vrednosti
4) Registracija u agenciji za privredne registre
Organi upravljanja u Akcionarskom drutvu:
1) Skuptina akcionara
2) Upravni odbor
3) Nadzorni odbor
4) Revizorski odbor
21. DOO (Drutvo sa ogranienom odgovornou)
Je oblik privrednog drutva koje se osniva radi obavljanja odreene
privredne delatnosti i ostvarenja profita. Osnivai mogu biti pravna ili
fizika lica. Osnivai za obaveze prema treim licima odgovaraju
ogranieno u visini svojih uloga. Ulozi lanova drutva ine osnovni
kapital drutva. Ulozi mogu biti u: novcu, stvarima i pravima. Svaki lan
drutva moe imati samo jedan ulog. Ulozi se mogu prenositi meu
lanovima drutva u skladu sa ugovorom o osnivanju. DOO moe imati
najvie 50 lanova. Ostvarena dobit deli se srazmerno ulozima lanova
DOO to vai i za gubitak.
22. Korporacije:
Su velike multinacionalne i trans-nacionalne kompanije koje posluju u
razvijenim privredama. Osnovni cilj formiranja korporacije je
ostvarivanje to veeg profita. Prednost korporacije je u jednostavnoj
promeni vlasnitva i prikupljanju znatnih finansijskih sredstava. Vlasnici
korporacije za obaveze prema treim licima odgovaraju ogranieno u
visini vrednosti akcija koje poseduju.
Osnovne specifinosti korporacije:
1) U korporacijama je razgranieno vlasnitvo nad kapitalom, od
upravljanja preduzeem.

14

2) Vlasnici su privatna lica a korporaciju vode dobro plaeni, struni i

visoko motivisani menaderi.
3) Po svom organizacionom obliku predstavlja AD
4) Predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasnikom pogledu.
5) Korporacije u svom sastavu imaju preduzea razliitog stepena
samostalnosti u poslovanju.
Postoje dva oblika korporacije:
1) Diversifikovana
2) Konglomeratska
Organi upravljanja u Korporaciji su:
1) Grupa akcionara-deoniara (najvei iznos)
2) Upravni odbor
3) Nadzorni odbor
23. Holding:
Predstavlja veliki poslovni sistem u kome je jedno preduzee glavnomatino preduzee a ostala preduzea su zavisna. Osnovni motiv
formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasnike odnosno upravljake
prevlasti nad postojeim i buduim lanicama sistema.
U sastavu holdinga razlikujemo dva oblika preduzea:
1) Matino preduzee (Majka)
2) Zavisna preduzea (erke)
Osnovne specifinosti holdinga:
1) Vlasnika objedinjenost preduzea lanica holdinga.
2) Holding ima upravljaku dominaciju nad zavisnim preduzeima i
celim sistemom.
3) Preduzea koja uu u sastav holdinga gube svoju upravljaku ali ne
i poslovnu samostalnost.
4) U upravljakom pogledu zavisna preduzea postaju supsidijarna
(kontrolisana)
5) U poslovnom pogledu zavisna preduzea posluju kao samostalni
poslovni subjekti sa statusom pravnog lica.
6) Matino preduzee se postaje kupovinom 51% akcija.
Podela Holdinga:
- ist Holding (poslovi upravljanja)
- Meovit Holding (poslovanje i upravljanje)

15

24. Preduzea globalnog karaktera:

U preduzea globalnog karaktera ulaze:
1. Koncerni:
Predstavljaju sloena preduzea koja se sastoje od nekoliko udruenih
kompanija (manjeg broja) koje zadravaju pravnu samostalnost.
Preduzee koje je unelo kapital u koncern ima pravo da uloeni kapital
povrati iz sopstvenog neto profita koncerna. Taj povraeni kapital se
koristi za unapreenje poslovanja i novo investiranje.
2. Karteli:
Se obino formiraju od manjih preduzea koja su dosta jaka, kako bi se
zatitila od monopola i konkurencije.
Razlikujemo sledee oblike kartela:
- Karteli podruja
- Karteli cena
- Karteli kvota proizvodnje
3. Trustovi:
Predstavljaju sloene oblike udruivanja preduzea koji su najee
prisutni u oblasti finansija, osiguranja i reosiguranja. U okviru trustova
vodi se jedinstvena politika cena to utie na veu produktivnost i jaanje
konkurentske moi na tritu.
4. Konglomerati:
To su najsloeniji oblici organizovanja preduzea oni objedinjuju razliite
delatnosti i predstavljaju velike kompanije sa visokim ulogom kapitala,
visokim profitom i visokim obimom proizvodnje. Veliki konglomerati
imaju monopolski poloaj na tritu i visoko trino uee.
(3. Predavanje)
25.Produktivnost rada: (pojam, znaaj i faktori)
Produktivnost rada je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati
preduzea. Osnovni zahtev produktivnosti je da se uz minimalno troenje
radne snage ostvari to vea dobit.
Drutveni znaaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na ivotni
standard stanovnitva. Poveanjem produktivnosti rada u drutvu
poveava se i drutveno bogatstvo i nacionalni dohodak.
16

Faktori produktivnosti:
Sa stanovita ekonomike i poslovanja sve faktore produktivnosti
svrstavamo u dve kategorije:
1) Objektivni
2) Subjektivni
1) Objektivni faktori deluju nezavisno od preduzea, nalaze se u
poslovnom okruenju i na njih preduzee ne moe da utie.
U objektivne faktore spadaju:
a) Tehniki faktori:
- Nauna i tehnika dostignua
- Savremena tehnologija
- Stepen korienja kapaciteta sredstava za rad
b) Prirodni faktori:
- Zemljite
- Prirodne sirovine
- Klimatski uslovi
c) Drutveni faktori:
- Mere ekonomske politike
- Poreska politika
- Monetarna politika
2) Subjektivni faktori su faktori koji deluju unutar samog preduzea i na
njih preduzee moe da utie raznim organizacionim merama.
U subjektivne faktore spadaju:
a) Ludski faktori:
- Radno iskustvo radnika
- Motivisanost za rad
- Kadrovska politika preduzea
b) Organizacioni faktori:
- Optimalna organizacija rada
- Optimalna organizaciona reenja
- Optimalna kvalifikacija radnika

17

26. Ekonominost: (pojam, znaaj i faktori)

Ekonominost poslovanja predstavlja ekonomski princip. Osnovni zahtev
ekonominosti jeste da se uz minimalno troenje elemenata proizvodnje
ostvare maksimalni proizvodni rezultati.
Znaaj ekonominosti je u tednji i ekonomisanju poslovanja samog
preduzea. Ekonominost predstavlja iri instrument kontrole ekonomske
uspenosti poslovanja preduzea i prikazuje kakav je odnos preduzea
prema ukupnim trokovima.
Poveanje ekonominosti utie i na poveanje drutvenog bogatstva i
nacionalnog dohotka.
Faktori ekonominosti:
1) Prirodni faktori:
- Prirodni uslovi
- Klimatski uslovi
2) Drutveni faktori:
- Mere ekonomske politike
- Mere poreske politike
3) Tehniko tehnoloki faktori:
- Savremena tehnologija
- Savremena oprema i sredstva za rad
4) Organizacioni faktori:
- Organizacione mere
- Organizaciona reenja
27. Rentabilnost: (pojam, znaaj i faktori)
Rentabilnost poslovanja predstavlja najznaajniji izraz kvaliteta
ekonomije poslovanja svakog preduzea.
Osnovni zahtev rentabilnosti jeste da se sa to manjom masom
angaovanih sredstava ostvari to vea dobit. Kod rentabilnosti veoma je
bitan vremenski faktor.
Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzea, ijom
se primenom izraava efikasnost angaovanih sredstava, isplativost
ekonomskih aktivnosti i stvaranje povoljnih poslovnih rezultata.
Faktori rentabilnosti:

18

Trini faktori:
- Konkurencija
- Prodajne cene proizvoda
- Obim ostvarene proizvodnje
- Veliina angaovanih sredstava
- Vreme angaovanja sredstava
- Koeficijent angaovanih sredstava
28. Likvidnost:
Likvidnost poslovanja preduzea je princip poslovanja ijom se
primenom obezbeuje ostvarenje i sprovoenje rentabilnosti.
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzea da u odreenom roku izvri
dospele obaveze plaanja prema drugim poslovnim subjektima i
poslovnim partnerima.
Za ocenu likvidnosti preduzea znaajna je raspoloivost novanih
sredstava, kao i uee najlikvidnijih novanih sredstava u strukturi
ukupnih sredstava.
Obim likvidnih sredstava preduzea sa jedne strane i obim dospelih
obaveza u istom roku sa druge strane, odreuju nivo i stepen likvidnosti
preduzea.
Likvidna sredstva preduzea ine:
- Depozitni novac
- Novac koji potie od ekonomskih transakcija
- Unovene hartije od vrednosti

L = Nd + Nb + Hv
Od
L - likvidnost
Nd - depozitni novac
Nb - novac u banci
Hv - hartije od vrednosti
Od - dospele obaveze
Nelikvidnost predstavlja takvo stanje preduzea u kome ono nije u
mogunosti da izvrava dospele obaveze plaanja o roku. Nelikvidnost se
izraava kao nesolventnost odnosno nemogunost izvravanja plaanja
dospelih obaveza.

19

29. Investicije: (pojam, podela, finansiranje i kriterijumi za donoenje

investicionih odluka) (proiriti iz knjige za 9-10)
Investicije predstavljaju dugorona ulaganja u poslovna sredstva
preduzea u cilju proirenja i unapreenja poslovanja. One predstavljaju
vano ekonomsko sredstvo za razvoj preduzea.
Investiciona ulaganja vre se u:
- Nabavku novih i savremenijih sredstava za rad
- Zamena dotrajalih sredstava za rad
- Proirenje postojeih kapaciteta
- Uvoenje savremenih tehnolokih procesa
- Usavravanje kadrova
Prema osnovnoj nameni investicije se dele:
1) Privredne:
Investicije u graevinske objekte, opremu, transportna sredstva.
2) Neprivredne:
Izgradnja stanova, bolnica, obrazovnih ustanova.
Izvori finansiranja investicija mogu biti:
1. Unutranji izvori:
- Akumulacija
- Amortizacija
2. Spoljni izvori:
- Krdeit
- Inostrani kapital
- Dravni fondovi za razvoj
- Inostrane donacije
Kao osnovni kriterijum za donoenje investicionih odluka uzima se ona
alternativa koja e doneti najvee ekonomske efekte. Kao pokazatelj
efikasnosti investicija koristi se stopa rentabilnosti investicija. Ona
pokazuje prinos koji se oekuje od uloenih sredstava za dobijenu
investiciju. Dobijena stopa rentabilnosti uporeuje se sa aktuelnim
kamatnim stopama.

RI = ( D / I ) 100
RI > KAMATNE STOPE (Isplati se)
RI < KAMATNE STOPE (Ne Isplati se)

20

30. Biznis plan (poslovni plan preduzea): (pojam, donoenje sadraj)

(proiriti iz knjige za 9-10)
Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje budui
preduzetniki projekat. Poslovni plan sadri detalje i modalitete budueg
poslovnog poduhvata, sagledava sve faktore poslovnog okruenja i njime
se vri: ekonomska, finansijska i trina procena budueg projekta.
Biznis plan se donosi u sledeim situacijama:
- Poetak novog posla
- Proirenje postojee delatnosti
- Obezbeenje potrebnih finansijskih sredstava
- Donoenje odreenih stratekih odluka
- Kontrola poslovanja
Sadraj biznis plana:
Ui pristup sadraju biznis plana obuhvata sledee elemente:
I Uvod:
- Naziv i adresa preduzea
- Ime i adresa vlasnika
- Opis posla
II Analiza grane/delatnosti:
- Dosadanji trendovi
- Analiza konkurencije
- Segmentacija trita
- Prognoze vezane za dalji razvoj
III Opis poslovanja:
- Proizvod
- Usluga
- Veliina biznisa
- Oprema i ljudski resursi
IV Proizvodni plan:
- Proizvodni objekti
- Proizvodni procesi
- Maine i oprema

21

V Marketing plan:
- Proizvodni portfolio
- Cene
- Kanali distribucije
- Promocija
- Kontrola
VI Organizacioni plan:
- Oblici vlasnitva
- Identifikacija partnera i glavnih akcionara
- Upravljaki tim
- Uloga i odgovornost zaposlenih
VII Ocena rizika:
- Procena faktora eksternog okruenja
- Procena faktora internog okruenja
VIII Finansijski plan:
- Bilans stanja
- Bilans uspeha
- Finansiski izvetaj poslovanja
- Finansijska ocena investicionih alternativa
IX Rezime biznis plana:
Treba da je kratak, jasan kako bi potencijalnog investitora, partnera,
finasijera zainteresovao.
31. Osnovna naela privatizacije:
(proiriti iz knjige za 9-10)
Privatizacija se zasniva na sledeim naelima:
1) Stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost:
Primarni cilj privatizacije nije samo prodaja subjekata privatizacije ve i
investiciono ulaganje u njega. Novim ulaganjem u subjekte privatizacije
stvaraju se uslovi za privredni rast i razvoj, priliv novog kapitala i
reavanje problema zaposlenosti (ne zaposlenosti).
2) Obezbeenje javnosti:
Zakon o privatizaciji je transparentan i daje mogunost javne kontrole
itavog procesa privatizacije od momenta pokretanja inicijative za
privatizaciju pa do proglaenja kupca.

22

Institucije koje kontroliu postupke privatizacije i obezbeuju njihovu

javnost (transparentnost) su:
- Agencija za privatizaciju
- Ministarstvo nadleno za poslove privatizacije
- Vlada Repoblike Srbije
- Narodna Skuptina
3) Fleksibilnost:
Zakon perdvia razliite modele i tehnike privatizacije u zavisnosti od
veliine i stratekog znaaja subjekta privatizacije. Velika preduzea i
preduzea koja su od stratekog znaaja privatizuju se putem javnog
tendera. Sva mala i srednja preduzea se privatizuju kroz aukcisku
prodaju.
4) Formiranje prodajne cene subjekta privatizacije prema trinim
uslovima:
Zakon predvia da konana transakciona cena treba da bude priblina
stvarnoj trinoj vrednosti subjekta privatizacije.
32. Subjekti nadleni za sprovoenje privatizacije:
1) Agencija za privatizaciju:
Agencija za privatizaciju je centralna operativna institucija nadlena da u
ime drave promovie, sprovodi, obezbeuje i kontrolie privatizaciju.
Agencija za privatizaciju obavlja dve grupe aktivnosti:
1) Aktivnosti sprovoenja privatizacije:
Obuhvataju sve poslove od momenta donoenja odluke o metodu
privatizacije do momenta zakljuenja ugovora o kupovini.
2) Aktivnosti kontrole sprovoenja privatizacije:
Ova kontrola obuhvata kontrolu ugovora, kontrolu procene i programa
privatizacije i kontrolu ispravnosti uesnika na aukciji i tenderu.
2) Akcijski fond:
Akcijski fond je posebno pravno lice na koje se prenose akcije i koje vri
prodaju tih akcija. U roku od est godina akcijski fond je duan da proda
akcije koje su mu prenete po sili zakona. Akcijski fond prodaje akcije iz
svog portfelja i pri tome mora da vodi rauna, o maksimiziranju prihoda
od privatizacije o izboru adekvatnih kupaca koji e poboljati upravljanje
u subjektima privatizacije , restruktuirati poslovanje i obezbediti nove
investicije.
23

3) Centralni registar za hartije od vrednosti:

Ovaj registar sadri jedinstvenu bazu podataka o svim izdatim akcijama
kao i eventualne promene tih podataka.
33. Javni tender:
Prodaja putem javnog tendera vri se prema utvrenom postupku. Ponude
potencijalnih kupaca se dostavljaju agenciji za privatizaciju u pismenom
obliku (zatvoreno), gde se nakon utvrenog postupka javno otvaraju i
ocenjuju.
Postupak javnog tendera se odvija kroz sledee etape:
1) Priprema prodaje:
Obuhvata izradu tenderske dokumentacije, informacionog memoranduma
o subjektu privatizacije, uslova, rokova i opisa procedure tendera i
objavljivanja javnog poziva za podnoenje ponuda za uee na tenderu.
2) Javni poziv za podnoenje ponuda:
Agencija za privatizaciju objavljuje javni poziv u sredstvima javnog
informisanja i on sadri:
- Osnovne podatke o subjektu privatizacije
- Opis delatnosti
- Procenat kapitala koji se nudi na prodaju
- Datume i rokove za uee na tenderu
- ifru tendera
3) Podnoenje i prijem ponuda:
Agencija za privatizaciju je u obavezi da formira tendersku komisiju koja
prati sprovoenje javnog tendera. Pored toga to je uesnik na tenderu
kupio tendersku dokumentaciju, duan je i da uplati depozit. (proiriti iz
knjige za 9-10)
4) Ocena ponuda i izbor najpovoljnije:
Agencija za privatizaciju obavetava sve uesnike o rezultatima postupka
tendera. Kupac ija je ponuda proglaena najpovoljnijom poziva se da u
predvienom roku potpie ugovor o prodaji. U koliko se pozvani uesnik
ne pojavi u predvienom roku smatra se da je odustao od kupovine i
agencija za privatizaciju poziva sledeeg uesnika rangiranog na
tenderskoj listi.
5) Zakljuivanje ugovora:
Kupac ija je ponuda najbolja poziva se da potpie ugovor o prodaji.

24

Ugovor o prodaji se potpisuje izmeu:

- Subjekta privatizacije
- Kupca
- Tenderske komisije (Agencija za privatizaciju)
34. Javna aukcija:
Je metod privatizacije koji se sastoji od javnog nadmetanja potencijalnih
kupaca. Proces aukcijske prodaje poinje od donje cene.(procenjena
vrednost subjekta privatizacije)
Aukcija obuhvata sledee etape:
1) Priprema aukcije:
Sve poslove oko pripreme aukcije obavlja Agencija za privatizaciju i to
su sledei poslovi:
- Obavetavanje subjekta privatizacije
- Priprema ugovora o prodaji
- Objavljivanje javnog poziva
Sve poslove oko sprovoenja javne aukcije obavlja komisija za aukciju.
2) Prijava za uee i registracija uesnika:
Nakon objavljenog javnog poziva, zainteresovani uesnici na aukciji
kupuju informacioni memorandum. Potencijalni kupci nakon uplate
naznaenog depozita u javnom pozivu dobijaju aukcijski broj koji
potvruje registraciju uesnika na javnoj aukciji.
3) Sprovoenje aukcije:
Komisija za aukciju obavlja sledee poslove:
- Nadgleda i sprovodi prodaju akcija
- Registruje lica koja imaju pravo uea na aukciji
- Imenuje aukcionara i njegovog pomonika
- Proglaava kupca
- Odrava red na nadmetanju
- Proglaava aukciju uspenom ili neuspenom
Pobednik na aukcijskoj prodaji je onaj kupac koji izlicitira najviu cenu.
Da bi prodaja preduzea bila uspena za preduzee mora biti
zainteresovan najmanje jedan kupac.
4) Zakljuenje ugovora:
Posle proglaenja kupca na javnom nadmetanju, kupac se poziva da
potpie (zakljui) ugovor o prodaji. Kupac jer duan da isplati prodajnu
cenu.
25