MINERALOKE KARAKTERISTIKE LITOSFERE

Litosfera, vrsti omota Zemlje, izgraena je od stena - prirodnih mineralnih

agregata definisanog sastava i sklopa. Stene su dakle sve prirodne tvorevine
odreenog sastava i strukture, bez obzira na njihovu vrstinu, izuzimajui
organske produkte. Stene mogu biti izgraene od jednog (monomineralne)
ili vie minerala (polimineralne).
Minerali, konstitutivni elementi stena, se najee definiu kao prirodna
vrsta tela odreenog hemijskog sastava, koji se moe prikazati hemijskom
formulom (strukturnom ili empirijskom) i tano odreene unutranje grae.
Broj minerala koji su do danas u prirodi pronaeni i odreeni prelazi 3000,
ali to izvesno nije konaan broj jer savremene metode koje se koriste
prilikom njihovog preciznog odreivanja omoguavaju detaljnija
ralanjavanja unutar pojedinih mineralnih vrsta i definisanje novih
minerala. Od oko 150 minerala koji uestvuju u izgradnji stena (petrogeni
minerali), svega nekoliko desetina predstavljaju bitne sastojke koji svojim
prisustvom odreuju vrstu stene.
Minerali se, kako je ve reeno, odlikuju svojim hemijskim sastavom i
odreenom unutranjom graom, od ega im zavise fizike osobine i
spoljanji oblici.
HEMIJSKI SASTAV MINERALA
U hemijskom pogledu minerali mogu biti razliita, ponekad dosta sloena,
jedinjenja ili, ree, elementi. Meu petrogenim mineralima najei su, to
logino proistie iz poznatog hemijskog sastava Zemljine kore, silikati, dok
su manje zastupljeni oksidi, karbonati, sulfidi, sulfati i td.
Vaan sastojak nekih minerala je voda. Ona se moe pojaviti u vie oblika i
to:
Mehaniki uklopljena - kada je voda zahvaena prilikom rasta kristala
(ovakve mehanike uklopke, bilo da su teni, gasoviti ili vrsti, nazivamo
inkluzijama) i praktino predstavlja u njemu strano telo. Kao takva, jasno je
da se ne prikazuje hemijskom formulom minerala.

Higroskopna - pojedini minerali imaju osobinu higroskopnosti, odnosno

upijanja vlage iz okolne sredine. Vodu iz ovakvih minerala je lako odstraniti
zagrevanjem do nekoliko desetina stepeni bez posledica po njegova osnovna
svojstva. Takoe ne ulazi u hemijski sastav minerala pa se ne prikazuje
hemijskom formulom.
Koloidna - kod minerala nastalih koagulacijom iz koloidnih rastvora voda
moe, istina sasvim slabo vezana, oblagati estice. Koliina koloidne vode
nije striktno odreena, pa se njen sadraj u hemijskim formulama oznaava
sa nH2O. Isuivanjem, veze koje dre vodu se lako kidaju. Karakteristian
primer je mineral opal - SiO2 x nH2O.
Kristalna voda - voda se kod minerala koji je sadre u ovakvom obliku
vezuje u vreme kristalizacije i njen raspored u kristalnim reetkama je tano
odreen. Koliina kristalne vode je strogo definisana, pa se prikazuje u
hemijskim formulama minerala (gips - CaSO4 x 2H2O). Odstranjivanjem
ovako vezane vode svojstva minerala se menjaju.
Konstituciona - predstavlja deo strukture minerala. Hidroksilne grupe (OH)
su vrsto vezane u kristalnim reetkama i ovakva voda se ne moe odstraniti
bez ruenja kristalne strukture minerala. U hemijskim formulama oznaava
se sa (OH).
OBLIK I NAIN POJAVLJIVANJA MINERALA
U prirodi minerali se mogu pojaviti kao tela pravilnog i nepravilnog oblika.
Ukoliko poseduju pravilnu unutranju grau - definisanu kristalnu reetku u
kojoj postoji tano odreen raspored jona (atoma i molekula), tada e im i
spoljanji oblik biti pravilan. Takve minerale nazivamo kristalima. U
sluajevima kada ne postoji pravilna unutranja graa, minerali se pojavljuju
u nepravilnim - amorfnim oblicima.
Nisu, meutim, ni sva zrna kristalnih minerala u potpunosti razvijena, to e
zavisiti od uslova kristalizacije, odnosno rasta kristala. Ukoliko postoji
dovoljna koncentracija materije u rastvoru ili rastopu, dovoljno vremena za
razvie kristala i dovoljno prostora, mineral e se pojaviti u pravilnom idiomorfnom obliku. Kako u prirodi najee nisu u potpunosti zadovoljeni
svi ovi uslovi, mineral moe biti samo delimino pravilan - hipidiomorfan
ili nepravilan - ksenomorfan (alotriomorfan). Retka su izolovana

mineralna zrna - monokristali, ve su minerali udrueni u kristalne agregate

ili kristalne druze.
Amorfni minerali, usled nepravilne unutranje grae imaju i nepravilne
spoljanje oblike pa se pojavljuju u vidu bubreastih ili grozdastih agregata.
Ono to je takoe za njih karakteristino je da su izotropni, odnosno da su
im fizike osobine jednake u svim pravcima, to nije sluaj sa kristalima.
est je sluaj da se materija istog hemijskog sastava pojavljuje u razliitim
(kristalnim ili amorfnim) oblicima to nazivamo polimorfizmom. Primeri za
polimorfizam su pojavljivanje ugljenika u dva potpuno razliita minerala
(grafit - mekan, crne boje, neprovidan i dijamant - veoma tvrd, providan,
izvanredne sjajnosti) ili SiO2 materije koja gradi nekoliko kristalnih i
amorfnih oblika razliitih fizikih osobina.
Izomorfizam je pojava da minerali razliitog (ipak slinog) hemijskog
sastava imaju slinu unutranju grau, pa su im tako slini i nain
pojavljivanja i fizike osobine. esto ovakvi minerali grade takozvane
izomorfne smee ili izomorfne nizove.
Kristali predstavljaju vrsta tela pravilnog oblika, sa simetrino
rasporeenim osnovnim elementima. Elementi kristala su pljosni - ravne
povrine koje ograniavaju kristal; ivice - pravolinijski elementi koji nastaju
na dodiru dveju ivica i rogljevi - koji se formiraju na dodiru najmanje triju
ivica. Oblici pljosni mogu biti trougaoni, kvadratni, pravougaoni,
mnogougaoni i td.
Svaka mineralna vrsta ne kristalie na isti nain, odnosno oblici kristala
zavise od elemenata simetrije (osa simetrije, ravni simetrije i centra
simetrije). U osnovi svake kristalne sisteme su odnosi takozvanih
kristalografskih osa. U kristalu moramo da zamislimo najmanje tri
kristalografske ose (dui koje spajaju centre dveju naspramnih pljosni ili
ivica) koje se seku u centru kristala gradei osni krst. Osobenosti svake
kristalne sisteme se zasnivaju na odnosima duina kristalografskih osa i
uglova koje one meu sobom zaklapaju. Na osnovu ovih karakteristika
moemo da izdvojimo nekoliko sistema kristalizacije:
Teseralna - sve tri kristalografske ose su jednake duine i sve tri meusobno
grade prave uglove. Ovoj sistemi pripadaju mnogi, esto veoma

komplikovani oblici. Najkarakteristiniji su, meutim, heksaedar (kocka) i

oktaedar.
Tetragonalna - horizontalne ose (a i b) su jednake duine, a osa c je dua ili
kraa. U osnom krstu sve tri ose grade prave uglove. Tipini oblici za ovu
sistemu su tetragonalna prizma ili tetragonalna bipiramida.
Heksagonalna - za ovu sistemu karakteristine su tri horizontalne ose
jednake duine, koje meu sobom zaklapaju uglove od 120 0, dok ravan koju
one obrazuju stoji pod pravim uglom sa osom c, koja je u ovom sluaju dua
ili kraa. Najjednostavniji oblici koji se ovom prilikom pojavljuju su
heksagonalna prizma ili heksagonalna bipiramida.
Romboedarska - poseban vid heksagonalne, izdvojen kao samostalna
sistema. Ovde se, kao posledica razlike u elementima simetrije, pojavljuju
nepotpuni heksagonalni oblici. Najkarakteristiniji oblik je romboedar.
Rombina - sve tri ose su razliite duine, ali meusobno zaklapaju prave
uglove.
Monoklinina - kristalografske ose su razliite duine. Ose b i c stoje pod
pravim uglom, dok osa a (ona koja gleda ka posmatrau) stoji pod kosim
uglom u odnosu na ravan koju definiu b i c.
Triklinina - sve tri ose su razliite duine i meu sobom stoje pod kosim
uglovima.
Osim prostih kristalnih oblika, minerali se esto pojavljuju u vidu
takozvanih kristalnih blizanaca. Blizanci se karakteriu srastanjem ili
prorastanjem dveju ili vie individua prema tano odreenim zakonitostima.
Poseban vid blinjenja je formiranje polisintetikih blizanaca, kada se blizne
lamele viestruko smenjuju. Neki oblici dodirnog, prodornog ili
polisintetikog blinjenja su karakteristini za pojedine mineralne vrste i
mogu nam pomoi pri njihovoj odredbi.
FIZIKE OSOBINE MINERALA
Za blie definisanje pojedinih mineralnih vrsta, pored karakteristinih
kristalnih (ili amorfnih) oblika i naina pojavljivanja, neophodno je
poznavati i njihove najvanije fizike osobine. Neke od fizikih osobina su

nepromenljive za svaki pojedini mineral, pa e tako predstavljati osnovu za

njihovo prepoznavanje.
Boja - S obzirom da minerali mogu biti providni, delimino providni ili
neprovidni, znai da oni deo svetlosti upijaju, deo apsorbuju, a deo odbijaju.
Boja minerala je odreena onim delom spektra koji nije apsorbovan. Svaki
mineral poseduje svoju izvornu boju koja je posledica njegovog sastava i
strukture. Takvu boju nazivamo idiohromatskom. U prirodi, meutim, est
je sluaj da minerali, usled, makar i minimalnog sadraja mehanikih
primesa strane materije, bivaju sasvim drukije obojeni. Ovo je takozvana
alohromatska boja. Ukoliko su minerali delimino zahvaeni procesima
raspadanja, oni mogu da zadobiju novu - pseudohromatsku boju.
Ogreb - Iako su minerali razliito alohromatski obojeni, njihov ogreb,
odnosno boja praha se ne menja. Do boje ogreba moemo da doemo na
jednostavan nain: tako to emo da spraimo mineral ili da njime
zagrebemo po beloj tvrdoj podlozi. Kao podlogu najee koristimo
neglaziranu porcelansku ploicu ili dno laboratorijske porcelanske posude.
Koliko boja ogreba moe da bude znaajna kod identifikacije minerala moe
se videti na primerima nekih metalinih minerala. Hematit, na primer, oksid
trovalentnog gvoa, moe alohromatski biti mrk, crven, siv ili crn, ali mu je
ogreb uvek karakteristine crvene boje.
Sjajnost - Osobina koja zavisi od sposobnosti minerala da u razliitom
intenzitetu odbijaju svetlost. Znaaj ove osobine se ogleda u tome to se
karakteristina sjajnost moe zapaziti i kod mineralnih zrna sasvim malih
dimenzija. Neki od najznaajnijih tipova sjajnosti su:
Dijamantska - sjajnost koju imaju providni minerali sa velikim indeksom
prelamanja svetlosti.
Staklasta - esta kod providnih ili delimino providnih minerala sa srednjim
indeksom prelamanja.
Masna - javlja se najee na nepravilnim prelomima minerala.
Sedefasta - sjajnost karakteristina uglavnom za minerale koji se pojavljuju
u listastim formama.
Svilasta - esta kod vlaknastih minerala.

Metalina - najea sjajnost kod neprovidnih metalinih minerala.

Cepljivost - Neki minerali imaju osobinu da se pod dejstvom mehanikog
udara dele po odreenim ravnima ili po sistemu ravni. Ovakva osobina
naziva se cepljivost. Kod pojedinih minerala ona moe biti do te mere
izraena da mineral moemo da cepamo, teoretski, sve do osnovne kristalne
reetke. Cepljivost moe prema intenzitetu da se okarakterie kao: vrlo
savrena, savrena, jasna, izraena i td., do minerala koji praktino nemaju
cepljivost. Prema pravcu, cepljivost je paralelna nekim pljosnima u kristalu
(kocki, oktaedru, romboedru, prizmi, bazi itd.). Ponekad, dva pravca
cepljivosti zaklapaju razliite uglove, to moe da bude karakteristika
pojedinih mineralnih vrsta.
Tvrdina - Tvrdina minerala definie se kao otpornost minerala prema
paranju. Minerali vee tvrdine mogu da paraju one sa manjom tvrdinom,
odnosno, mineral manje tvrdine ostavlja ogreb na mineralu vee tvrdine.
Minerali jednake tvrdine se meusobno ne paraju. Za utvrivanje tvrdine
nekog minerala koristimo takozvanu Mosovu skalu. U njoj su odreeni
indeks minerali klasifikovani prema tvrdini i to:
1 - talk
2 - gips
3 - kalcit
4 - fluorit
5 - apatit
6 - ortoklas
7 - kvarc
8 - topaz
9 - korund
10 - dijamant
Mineral nepoznate tvrdine pokuaemo da zaparamo mineralima iz ove
skale i tako mu odredimo tvrdinu. Ukoliko ne raspolaemo mosovom
skalom, tvrdinu moemo priblino da odredimo znajui da se minerali
tvrdine 1 i 2 paraju noktom, minerali tvrdine 3, 4 i 5, paraju se noem,
minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo, a minerali tvrdine 8, 9 i 10 seku staklo.
Elastinost - Ukoliko delovanjem neke sile izazovemo deformaciju
minerala, on po prestanku delovanja sile moe da se vrati u prvobitno stanje

ili da ostane deformisan. Sposobnost povratka u prvobitno stanje nazivamo

elastinost. Ova osobina veoma varira kod pojedinih vrsta. Postoje izrazito
elastini minerali, kao to su liskuni, kao i oni koji su sasvim neelastini
(hlorit ili talk). Za minerale koji se pod dejstvom sile ne deformiu, ve lako
pucaju, kaemo da su krti (kvarc).
Gustina - Gustina minerala zavisi od materije od koje je izgraen i njegove
unutranje strukture. Kod petrogenih minerala ona se kree od 2.5 - 3.5
g/cm2. Neki minerali, meutim, (posebno oni metalini) imaju i viestruko
veu gustinu. Ova osobina se koristi za izdvajanje minerala iz spraene stene
ili iz prirodnog nanosa.
Magnetinost - Kao i gustina, magnetinost minerala, moe korisno da nam
poslui kod njihove separacije. Neke minerale, naime, privlai magnet i za
njih kaemo da su magnetini ili paramagnetini, dok su drugi
dijamagnetini, odnosno magnet ih ne privlai. Za izdvajanje koristimo
elektromagnetni separator - spravu kod koje moemo da menjamo jainu
magnetnog polja.
Elektrine osobine - Pojedini minerali provode elektricitet, dok ga drugi
uopte ne provode. Kod nekih minerala provodljivost se menja u zavisnosti
od temperature ili pritisaka kojima ih izlaemo. Posebno su interesantne
pojave razlike u naponu izmeu delova kristala usled zagrevanja
(piroelektricitet) ili elektricitet koji je posledica izlaganja pritisku ili trenju
(piezoelektricitet). U zavisnosti od ovih osobina minerali mogu da nau i
svoju primenu.
Radioaktivnost - Radioaktivnost se u mineralima pojavljuje kao posledica
sadraja radioaktivnih elemenata. Poznavajui vreme raspadanja pojedinih
radioaktivnih elemenata, moemo da odredimo starost minerala, odnosno
stene u kojoj se on nalazi. Stene u kojima se nalazi vea koliina
radioaktivnih minerala ne bi smele da se upotrebljavaju kao kamen za
unutranje oblaganje objekata.
FIZIOLOKE OSOBINE MINERALA
Ukus, miris ili opip minerala moemo da podvedemo pod fizioloke osobine
i da ih, kao i fizike osobine, koristimo za identifikaciju pojedinih
mineralnih vrsta.

Ukus je karakteristian kod lako rastvorljivih minerala. Tako na primer, halit

ima slan, a silvin gorko slan ukus.
Miris se ponekad oslobaa kad mineral izloimo trenju ili udaru. Minerali
arsena realgar i auripigment, pri tom imaju miris belog luka, minerali glina
imaju esto miris na amonijak, a organske primese u nekim mineralima
prouzrokuju miris bitumija.
Opip moe da bude karakteristino masan kod minerala kao to su talk ili
azbest ili hladan ako su u pitanju minerali velike toplotne provodljivosti.
POSTANAK MINERALA
Prvi minerali na Zemlji nastali su u vreme formiranja prve ohlaene kore. I
danas, kao i tokom celokupne geoloke istorije, deo minerala se obrazuje u
procesu hlaenja magme, odnosno lave. Ovako nastale minerale nazivamo
magmatskim ili pirogenim.
Prilikom hlaenja magmatskog rastopa moe doi do aktiviranja
lakoisparljivih sastojaka i njihovog intenzivnog kretanja u gasovitom stanju.
U ovoj fazi, koju nazivamo pneumatolitskom, nastaju potpuno nove
mineralne vrste. Minerale formirane u ovom ciklusu nazivamo
pneumatolitskim mineralima.
Kada temperatura opadne na nekih 400oC, veina lakoisparljivih sastojaka
prelazi u teno stanje. Voda, kao najznaajniji lakoisparljivi sastojak,
cirkulie kroz ve prilino ohlaenu magmatsku masu i okolne stene i pri
tom neke sastojke rastvara da bi ih istaloila u pukotinama stena. Ove
zagrejane rastvore nazivamo hidrotermalnim, pa emo i minerale nastale u
ovom stadijumu nazvati hidrotermalnim mineralima. Znaaj ovih procesa
naroito je veliki za formiranje velikog broja sulfida nekih metala, esto
vanih rudnih minerala.
Na povrini Zemlje, bilo na kopnu, bilo u vodenim sredinama znatan broj
minerala moe da bude izluen iz hladnih (jonskih ili koloidnih) rastvora.
Temperatura ovih rastvora je ispod 50oC, a pritisci su bliski ili jednaki
atmosferskom. Minerali su po svom sastavu najee karbonati, sulfati,
oksidi i sl., a nazivamo ih hidatogenim mineralima.

Neki ivi organizmi grade svoje ljuture ili skelete od mineralne materije i
tako utiu na obrazovanje biogenih minerala.
Ukoliko minerali formirani u razliitim stadijumima dospeju (usled
tektonskih pokreta i sl.) u uslove povienih pritisaka i temperatura, moe se
dogoditi da prekristaliu u nove minerale stabilne u novim uslovima. Tako e
nastati metamorfni minerali. Pri tome uslovi metamorfizma mogu da budu
razliiti. Ako minerali nastaju samo pod uticajem povienih pritisaka i
temperatura izazvanih razliitim geotektonskim pokretima onda su to
regionalnometamorfni minerali, a ako se preobraaj prvobitnih minerala
dogaa pod uticajem magme (na njenom kontaktu sa okolnim stenama),
onda su kontaktnometamorfni.
SISTEMATIKA MINERALA
SILIKATI
Kako su soli silicijumovih kiselina najvaniji petrogeni minerali, njima
emo posvetiti najveu panju.
Za razliite spoljanje oblike i fizike osobine silikatnih minerala znaajna je
njihova unutranja struktura. Osnovna strukturna jedinica silikata je SiO4
tetraedar izgraen od jednog atoma (jona) silicijuma oko kojeg se nalaze
etiri atoma (jona) kiseonika. Znajui da je jon kiseonika (O -2) dvovalentan,
jasno je da u ovakvoj strukturi postoje etiri slobodne valence. One mogu
biti kompenzovane tako da dva ili vie susednih SiO 4 tetraedara budu
povezani zajednikim atomima kiseonika ili atomi kiseonika dvaju SiO 4
tetraedara mogu biti povezani nekim katjonom. Moe se izdvojiti nekoliko
karakteristinih sluajeva, pa su silikatni minerali podeljeni u nekoliko
grupa.
Nezosilikati - Osnovnu eliju nezosilikata ine izolovani SiO4 tetraedri (Gr.
nezo - ostrvo) bez zajednikih atoma kiseonika, ve su etiri slobodne
valence kompenzovane dvovalentnim katjonima. Hemijske formule ovakvih
minerala su najee dosta jednostavne: Fe2SiO4, Mg2SiO4...
Sorosilikati - Ovoj grupi pripadaju minerali kod kojih su dva susedna SiO4
tetraedra povezana zajednikim atomom kiseonika. Ovako se formira grupa
(Si2O7)-6, pa hemijski sastav ovih minerala moe biti veoma komplikovan.
Za slobodne atome kiseonika vezuju se razliiti katjoni.

Ciklosilikati - Kod ciklosilikata SiO4 tetraedri su povezani preko

zajednikih atoma kiseonika u prstenove koji mogu imati 3, 4 ili 6 lanova.
Mali je broj vanih minerala koji imaju ovakvu unutranju strukturu.
Inosilikati - Kod inosilikata SiO4 tetraedri su povezani u lance, koji mogu
biti jednostruki ili dvostruki. Postoje znaajni minerali koji imaju ovakvu
grau, a zajednika im je karakteristika da se pojavljuju u izduenim
(prizmatinim, igliastim, vlaknastim...) kristalima.
Filosilikati - SiO4 tetraedri mogu biti meusobno povezani u jednoj ravni.
Izmeu ovih ravni mogu da se smeste dvovalentni katjoni, ali se mogu
pojaviti i slobodne valence usled zamene jednog dela silicijuma
aluminijumom. Spoljanje forme ovakvih minerala su ploaste, listaste ili
ljuspaste.
Tektosilikati - Kod tektosilikata SiO4 tetraedri grade prostornu reetku,
odnosno svaki je povezan sa etiri susedna. Slobodne valence za koje se
vezuju uglavnom alkalni ili zemnoalkalni elementi, mogu da se pojave usled
zamene silicijuma aluminijumom. Neki vrlo znaajni petrogeni minerali
imaju ovakvu strukturu.
TEKTOSILIKATI
GRUPA SiO2 MINERALA
Kvarc
Mada ovaj mineral, iji je hemijski sastav SiO 2, i ne spada u silikate ve u
okside, njegova unutranja struktura odgovara tektosilikatima.
Nesumnjivo je u pitanju jedan od najvanijih petrogenih minerala, zastupljen
u svim vrstama stena.
Kvarc kristalie romboedarski. Idiohromatski je bezbojan, mada se moe
pojaviti u varijetetima raznih boja na osnovu kojih i dobija ime. Tako osim
bezbojnog, kada ga nazivamo gorskim kristalom, sreemo uti - citrin,
ljubiasti - ametist, crni - morion i td.

Cepljivosti je neizraene, krt je i pokazuje nepravilne povrine preloma.

Sjajnosti je staklaste na pljosnima, a na prelomu karakteristine masne po
kojoj ga lako prepoznajemo u stenama. Tvrdina mu je 7. Veoma je otporan
na hemijsko povrinsko raspadanje jer se rastvara samo u fluorovodoninoj
kiselini.
Izloen pritisku, kvarc menja svoje elektrine osobine (piezoelektricitet), to
je svojstvo koje ga ini korisnom sirovinom u elektronskoj industriji.
Kvarc moe nastati na razliite naine. Najee kristalie direktno iz
magmatskog rastopa, ali moe postati i hidrotermalno kada ispunjava
pukotine u razliitim stenama. U sedimentnom i metamorfnom ciklusu moe
nastati preobraajem amorfnih SiO2 minerala. Zbog otpornosti na
raspadanje, sreemo ga u nanosima, a prisutan je i u velikom broju
metamorfnih stena.
Upotreba kvarca je dosta raznovrsna. Pravilni kristali povoljnih
karakteristika nalaze primenu u elektronskoj i optikoj industriji, a primerci
lepih boja i za izradu nakita. Kvarcni pesak je nezamenljiva sirovina u
staklarskoj industriji.
Opal
Opal je amorfna modifikacija SiO2 sa razliitom koliinom koloidne vode
(SiO2 x nH2O). Sadraj vode varira od 3 do dvadesetak procenata.
Idiohromatski je bezbojan, mada je ee obojen usled prisustva razliitih
primesa. Masne ili staklaste sjajnosti, providan ili neprovidan. Plemeniti
varijeteti lepih boja su cenjeni kao dragi kamen.
Tvrdine je 5,5-6,5, koljkastog preloma. Pojavljuje se u vidu grozdastih ili
bubreastih agregata.
Opal nastaje hidrotermalno na niskim temperaturama ili hidatogeno. Moe
nastati iz toplih voda oko gejzira i nazivamo ga gejziritom, a drvenasti opal
predstavlja okamenjeno drvo. Nestabilan je i tei da vremenom rekristalie u
kalcedon ili kvarc.
Kalcedon

Kalcedon je SiO2 kriptokristalaste strukture, odnosno moe se rei da je

njegova struktura na prelazu izmeu amorfne (opal) i kristalne (kvarc).
Pojavljuje se u soivastim, bubreastim i slojevitim oblicima razliitih boja.
Tvrdine je oko 6, koljkastog preloma, sjajnosti masne do smolaste.
Alohromatski moe biti razliito obojen. Crveni ili crvenomrki kalcedon
nazivamo jaspisom, prozirni crveni ili uti - karneolom, zeleni hrizoprasom, a ukoliko poseduje zonarnu grau, onda je to ahat ili ahatni
oniks. esto nalazi primenu kao poludragi kamen.
Nastaje hidatogeno ili hidrotermalno na niskim temperaturama. ini prelaz
od opala prema kvarcu.
FELDSPATI
Minerali iz grupe feldspata su najei minerali u Zemljinoj kori. Izgrauju
oko 60% magmatskih, 30% metamorfnih i 12% sedimentnih stena.
To su minerali srodnog hemijskog sastava i fizikih osobina. Kristaliu
triklinino ili ree monoklinino. Bezbojni su ili beli (ponekad ruiasti,
zelenkasti ili plavi), tvrdine 6-6,5, staklaste sjajnosti. Poseduju savrenu
cepljivost.
Prema hemijskom sastavu, to su alumosilikati kalijuma, natrijuma i
kalcijuma. Retko se pojavljuju u istom obliku, ve grade izomorfne smee.
Kalijski i natrijski feldspati se meaju u ogranienim koliinama i grade
alkalne feldspate, a natrijski i kalcijski, meajui se u neogranienim
koliinama, plagioklase.
Kalijski feldspati su sanidin, ortoklas i mikroklin. Njihova hemijska formula,
predstavljena u obliku oksida, kako bi se lake videli odnosi pojedinih
komponenata, glasi: K2O x Al2O3 x 6SiO2. Uvek, meutim, sadre neto
natrijske ili kalcijske komponente.
Sanidin
To je kalijski feldspat sa neureenom kristalnom reetkom. Nastaje na
visokim temperaturama, pa ga nalazimo u izlivnim magmatskim stenama.
Kristalie monoklinino. esto su to pravilni tabliasti kristali staklaste

sjajnosti. Bezbojni, beli ili ruiasti. Na krupnijim zrnima mogu se golim

okom zapaziti blizne lamele.
Ortoklas
Ortoklas je takoe monoklinini kalijski feldspat, ali sa veim stepenom
ureenosti kristalne reetke. Poto je stabilniji na neto niim temperaturama
nego sanidin, nai emo ga u dubinskim magmatskim stenama.
Beo je ili ree ruiast ili zelenkast usled prisustva primesa. Staklaste
sjajnosti i izraene cepljivosti po dva pravca koji zaklapaju prav ugao (po
emu je i dobio ime).
Kao i ostali feldspati, ortoklas prilikom procesa povrinskog raspadanja
prelazi u liskunske minerale ili minerale glina.
Mikroklin
Mikroklin ima potpuno ureenu kristalnu reetku. Stabilan je na niskim
temperaturama (ispod 500o C) i visokim pritiscima. Sree se uglavnom u
metamorfnim stenama.
Slinih je fizikih osobina kao ortoklas, s tim to kod ovog minerala ravni
cepljivosti zaklapaju kos ugao.
Plagioklasi
Izomorfni niz plagioklasa nastaje meanjem dveju komponenata: natrijskog
plagioklasa Na2O x Al2O3 x 6SiO2 i kalcijskog CaO x Al2O3 x 2 SiO2.
Izmeu dva krajnja lana postoje svi prelazi:
Albit natrijski plagioklas sa 0-10% Ca komponente;
Oligoklas sa 10-30%;
Andezin sa 30-50%;
Labrador sa 50-70%;
Bitovnit sa 70-90% i
Anortit Ca-plagioklas sa preko 90% kalcijske komponente.
Inae, s obzirom na razliit sadraj SiO2 u Na i Ca plagioklasima, esto ih
delimo na kisele - one sa visokim sadrajem SiO2 (albit), intermedijarne ili

prelazne - sa srednjim sadrajem SiO2 (oligoklas i andezin) i bazine - sa

niskim sadrajem SiO2 (labrador, bitovnit i anortit).
Prema fizikim osobinama slini su kalijskim feldspatima. Svi plagioklasi
kristaliu triklinino i esta je pojava takozvanih polisintetikih blizanaca
(kod kojih se blizne lamele smenjuju u neprekidnom nizu). Intermedijarni
tipovi mogu imati zonarnu grau, pri emu je centar kristala najbaziniji, a
idui ka periferiji zrna svaka sledea lamela je sve kiselija.
Minerali grupe plagioklasa esti su i veoma vani sastojci magmatskih stena.
U sedimentnom ciklusu, pri povrinskom raspadanju, kiseli plagioklasi
prelaze u minerale glina, a bazini se kalcitiu.
FELDSPATOIDI
Ukoliko u magmatskom rastopu nema dovoljno SiO2 za obrazovanje
feldspata (alkalne magme), umesto njih kristalisae feldspatoidi. Po
hemijskom sastavu feldspatoidi su alumosilikati kalijuma, natrijuma i
kalcijuma, znai vrlo bliski feldspatima, ali se od njih razlikuju po znatno
niem sadraju SiO2. To se najbolje vidi iz uporednih formula najznaajnijih
feldspatoida i odgovarajuih feldspata:
feldspati
ortoklas K2O x Al2O3 x 6SiO2
albit Na2O x Al2O3 x 6SiO2

feldspatoidi
leucit K2O x Al2O3 x 4SiO2
nefelin Na2O x Al2O3 x 2SiO2

Leucit
Leucit kristalie teseralno u pravilnim kristalnim oblicima. Beo je ili siv,
staklaste sjajnosti. Tvrdina mu je 5,6-6, neizraene je cepljivosti, koljkastog
preloma.
Nastaje pirogeno i nalazi se u vulkanskim stenama alkalnog karaktera. Kao i
alkalni feldspati i leucit pri procesima povrinskog raspadanja prelazi u
minerale glina.
Interesantna je sirovina za proizvodnju vetakih ubriva.

Nefelin
Nefelin kristalie heksagonalno, pojavljuje se u prizmatinim ili tabliastim
kristalima. Moe biti bezbojan, ali je ee beo do svetlo siv ili razliito
obojen usled prisustva primesa. Staklaste je sjajnosti na pljosnima, a na
prelomu masne. Tvrdine 5.5-6, bez izraene cepljivosti.
Nastaje pirogeno, pojavljuje se u magmatskim stenama siromanim SiO 2 a
bogatim alkalijama.
FILOSILIKATI
LISKUNI
Minerali iz grupe liskuna su jako znaajni petrogeni minerali. Smatra se da u
grai Zemljine kore uestvuju sa oko 4%. Ima ih naroito u magmatskim i
metamorfnim stenama, ali se pojavljuju i u nekim sedimentima. Po sastavu
su to hidratisani alumosilikati K, Na, Li, Mg ili Fe i mada se meu sobom
dosta razlikuju po hemijskom sastavu, unutranja struktura im je ista, iz ega
proizilaze i zajednike fizike osobine.
Svi liskuni kristaliu monoklinino u ploastim ili ljuspastim kristalima.
Tvrdine su oko 2,5 i savrene (maksimalne) cepljivosti. Liske liskuna
pokazuju izrazitu elastinost.
Prema hemijskom sastavu moemo da izdvojimo nekoliko karakteristinih
tipova:
Muskovit - kalijski liskun
Paragonit - natrijski
Flogopit - magnezijski
Biotit - magnezijsko-gvoeviti
Lepidolit - litijski i
Cinvaldit - litijsko-gvoeviti liskun.
Kao petrogeni minerali, meutim, najznaajniji su muskovit i biotit.

Muskovit
Muskovit je hidratisani alumosilikat kalijuma - K(Al2Si3O10)(OH)2. Bezbojan
je, sedefaste sjajnosti i kao i ostali minerali iz ove grupe, savrene
cepljivosti. Ukoliko je kristalisao iz magmatskog rastopa uz prisustvo
lakoisparljivih sastojaka, liske muskovita mogu biti i oko 1m u preniku. Sa
druge strane, nekim procesima moe nastati sitnoljuspasti varijetet - sericit,
kod koga se kristali i ne vide golim okom.
Nastaje na razliite naine. U magmatskom ciklusu, muskovit se izluuje u
zavrnim fazama kristalizacije, a po konsolidaciji magmatskog rastopa,
kristalie pod dejstvom gasovite faze (pegmatitsko-pneumatolitski). Pod
uticajem hidrotermalnih rastvora nastae sericit.
Kao mineral veoma otporan na hemijsko raspadanje, muskovit se moe
transportovati dosta daleko i taloiti se u nanosu, tako da se pojavljuje kao
gotovo redovan sastojak peskovitih sedimentnih stena. U metamorfnom
ciklusu, pod uticajem povienih pritisaka i temperatura na minerale glina,
formira se sericit ili muskovit.
Muskovit se upotrebljava kao izolacioni materijal u elektronskoj industriji.
Biotit
Za biotit se moe rei da je po sastavu magnezijsko-gvoeviti liskun, mada
se ustvari radi o izomorfnoj smei hidratisanog kalijsko-gvoevitog i
hidratisanog kalijsko-magnezijskog alumosilikata.
(KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2
Biotit je crne ili tamnomrke boje, a ostale fizike osobine su mu iste kao kod
muskovita.
U prirodi, biotit se najee pojavljuje od svih liskuna. Postaje pirogeno u
kasnim fazama kristalizacije magmatskog rastopa i sree se, ne samo u
kiselim, ve i u stenama sa veoma niskim sadrajem SiO2 (bazinim i
ultrabazinim). Takoe, est je mineral metamorfnih stena. U sedimentnom
ciklusu, biotit se, kao veoma nestabilan i podloan lakom hemijskom
razlaganju, retko nalazi u nanosima.

MINERALI GLINA
Znaaj minerala glina naroito dolazi do izraaja u zemljinom horizontu.
Ovi minerali, kao produkti transformacije primarnih magmatskih
alumosilikata (feldspata, feldspatoida...), esti su u ostatku raspadanja
magmatskih stena. Osim hidatogeno, meutim, neki minerali glina mogu
nastati i u hidrotermalnom ciklusu.
Minerali glina su prema svom hemijskom sastavu hidratisani aluminijski
silikati. Svi se pojavljuju u vidu sitnozrnih agregata. Veliina ljuspica je
takva da se ne mogu videti ak ni pod obinim mikroskopom. Zbog toga za
identifikaciju pojedinih minerala iz ove grupe koristimo komplikovanije
instrumentalne metode.
Na osnovu detaljnih prouavanja izdvojeno je nekoliko minerala iz grupe
glina, mada se moe rei da se najee pojavljuju udrueni. Najizrazitiji
predstavnici su kaolinit i monmorijonit.
Kaolinit
Kaolinit je ist aluminijski silikat sa vodom - Al 2Si2O5(OH). Joni silicijuma i
aluminijuma se u njegovoj kristalnoj reetki na zamenjuju, ve grade
naizmenine slojeve. Rastojanje izmeu ovih slojeva je malo, tako da tu ne
mogu ui neki strani joni ili molekuli vode. Zbog toga je kaolinit dosta ist u
prirodi i ne bubri u dodiru sa vlagom iz vazduha.
Kristalie triklinino (jedini triklinian od vanijih minerala glina) i
pojavljuje se u ljuspiastim agregatima. Beo je ili primesama razliito
obojen, sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Tvrdine je 1 do 2.
Kaolinit nastaje transformacijom alumosilikata pod uticajem hladnih ili
toplih rastvora. ist kaolinit je nezamenljiva sirovina za proizvodnju
porcelana, pa se i eksploatie kod nas u umadiji i okolini Bujanovca.
Monmorijonit
Monmorijonit je po sastavu hidratisani alumosilikat - Al 2Si4O10(OH)2xH2O, s
tim to deo Al jona (skoro polovina) moe da bude zamenjen magnezijumom
ili feri-gvoem.

Za razliku od kaolinita, monmorijonit ima troslojnu kristalnu reetku.

Izmeu dva sloja izgraena od SiO4 grupa nalazi se sloj u koji su ugraenu
joni Al3+, Mg2+ i Fe3+. Rastojanje izmeu dveju troslojnih lamela je mnogo
vee nego kod kaolinita, tako da e izmeu njih moi da se ugrade joni
veoma velikih radijusa kao na primer K + ili ak i molekuli vode. Rezultat
ovoga je da monmorijonit poseduje izraenu higroskopnost i usled upijanja
vlage iz vazduha poveava svoju zapreminu i do tri puta.
Monmorijonit nastaje povrinskim raspadanjem
hidrotermalno na niskim temperaturama.

alumosilikata

ili

Hlorit
Termin hlorit odnosi se na niz od nekoliko minerala koji su po sastavu
hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvoa. Deo aluminijuma moe u
njima da bude zamenjen trovalentnim gvoem ili hromom, a magnezijum
fero-gvoem manganom ili niklom.
Hloriti kristaliu monoklinino u vidu listastih ili ljuspastih kristala. Kao i
liskuni, hlorit ima savrenu cepljivost, ali njegove liske ne pokazuju
elastine osobine. Boje je zelene u razliitim nijansama (u zavisnosti od
sadraja gvoa), sedefaste sjajnosti, tvrdine 1.5-2.5.
Minerali iz grupe hlorita mogu da nastanu hidrotermalno (neposredno iz
rastvora ili preobraajem drugih Fe-Mg alumosilikata) ili kao produkti
regionalnog metamorfizma. est je sastojak regionalnometamorfnih stena.
Vulkanske stene koje su nastale konsolidacijom lave u vodenoj sredini
redovno sadre hlorit.
Serpentini
Minerali serpentinske grupe su po sastavu hidratisani magnezijski silikati u
iju kristalnu reetku moe biti ugraeno neto gvoa (do 30% Mg moe da
bude zamenjeno dvovalentnim gvoem).
Najvaniji predstavnici ove grupe su:
Hrizotil - vlaknasti serpentin, kristalie monoklinino;
Antigorit - listasti serpentin, monoklinian i
Serpofit - amorfan.

Serpentini se prepoznaju po svojim zelenim, plaviastim ili utozelenim

bojama. Sjajnost im je svilasta do masna, tvrdina oko 3.5.
Nastaju u hidrotermalnom ciklusu i to preobraajem olivina i rombinih
piroksena. Grade metamorfne stene - serpentinite. Hrizotil moe da se
deponuje iz hidrotermalnih rastvora unutar pukotina u ultrabazinim
stenama.
Ekonomski znaaj imaju hrizotil-azbesti (vlaknasti agregati hrizotila) i to
kao sirovina za proizvodnju vatrostalnih materijala.
Talk
Po hemijskom sastavu talk je slian mineralima serpentinske grupe Mg6(OH)4Si8O20. Kristalie monoklinino u vidu listastih ili jedrih agregata.
Ima savrenu cepljivost, ali su liske neelastine. Bele je ili bledozelene boje,
masne sjajnosti i opipa, tvrdine 1.
Nastaje metamorfno ili hidrotermalnom alteracijom olivina ili drugih
magnezijskih silikata bez aluminijuma. Upotrebljava se u medicini,
hemijskoj i kozmetikoj industriji.
INOSILIKATI
Meu inosilikatima, dakle onim mineralima ija se unutranja struktura
karakterie SiO4 tetraedrima povezanim u neprekidne lance ili trake,
moemo da izdvojimo dve, za izgradnju stena svakako najznaajnije grupe.
To su amfiboli i pirokseni.
Interesantna razlika izmeu ovih dveju grupa minerala je u uglovima koji
zaklapaju dve ravni cepljivosti, a koji kod amfibola iznosi 124 o, a kod
piroksena 87o. Takoe, minerali iz grupe amfibola u sebi uvek sadre
konstitucionu vodu.
GRUPA AMFIBOLA
Minerali iz grupe amfibola kristaliu rombino ili monoklinino. Pojavljuju
se u izduenim prizmatinim, katkad pritkastim ili igliastim kristalima, to
je posledica njihove unutranje strukture. Zajednika im je osobina i

karakteristina cepljivost. Svi amfiboli imaju izraenu cepljivost po dvema

ravnima iji tragovi zaklapaju ugao od 124 o. Na osnovu naina kristalizacije
i hemijskog sastava izdvajamo sledee podgrupe:
Rombini amfiboli:
- Antofilit i
- edrit.
Monoklinini amfiboli:
-Tremolit-aktinolitska serija;
-Hornblenda i
-Alkalni amfiboli.
Rombini amfiboli nemaju za nas nekog veeg znaaja, tako da se njihovim
osobinama ovde neemo baviti.
Tremolit
To je monoklinini amfibol sa sastavom Ca2Mg5(OH)2Si8O22 (kalcijskomagnezijski silikat sa vodom). Javlja se u igliastim i fibroznim agregatima,
bezbojan je, beo ili siv. Staklaste sjajnosti, savrene amfibolske cepljivosti i
tvrdine 5.5-6. Postaje u metamorfnom ciklusu, pa ga i nalazimo u
metamorfnim stenama, dok u magmatskim moe nastati kao produkt
alteracije piroksena. Preobraajem prelazi u serpentin ili talk.
Aktinolit
Aktinolit
je
magnezijsko
gvoeviti
silikat
sa
vodom
Ca2(MgFe)5(OH)2Si8O22. Slian je tremolitu, ali je najee zelene ili ak
tamnozelene boje. U metamorfnim uslovima nastaje regionalno metamorfno
na niskim temperaturama ili kontaktno metamorfno. Preobraajem piroksena
uz prisustvo vode nastaje sekundarni aktinolit - uralit.
Hornblenda
Hornblenda je amfibol koji ima najvei znaaj kao petrogeni mineral. Sastav
joj je dosta kompleksan, ali se moe svesti na kalcijsko-magnezijskigvoeviti silikat sa aluminijumom i, kao i svi amfiboli, sa vodom.

Monoklinini kristali hornblende su najee izdueni, stubasti ili

prizmatini. Ovakve idiomorfne kristale nalazimo u mladim vulkanskim
stenama.
Boje je zelene u razliitim nijansama, ponekad mrke ili crne, staklaste
sjajnosti, tvrdine 5-6. Na presecima upravnim na izduenje mogu se zapaziti
tragovi cepljivosti koji zaklapaju ugao od 124o.
Hornblenda nastaje uglavnom pirogeno ili pegmatitsko-pneumatolitski, ali
moe, pod posebnim uslovima, da se pojavi i kao sastojak metamorfnih
stena. Pod uticajem toplih rastvora prelazi u hlorit, epidot i kalcit, a u
uslovima povrinskog raspadanja u kalcit, limonit, minerale glina i td.
Alkalni amfiboli, kao i alkalni pirokseni su minerali koji se pojavljuju u
sasvim specifinim vrstama stena sa kojima neemo dolaziti u kontakt, tako
da oni ovde nee biti obraeni.
GRUPA PIROKSENA
Osim prema unutranjoj strukturi, pirokseni se od amfibola razlikuju i po
tome to ne sadre vodu. Inae, i pirokseni mogu da kristaliu rombino i
monoklinino, s tim to su za izgradnju stena rombini pirokseni daleko
znaajniji od rombinih amfibola. Mada pojedini predstavnici ove grupe
mogu prema svojim fizikim osobinama dosta da podseaju na neke
amfibole, lako ih je razlikovati prema cepljivosti. Kod piroksena se, kao to
je ve reeno, zapaaju dva pravca cepljivosti koji zaklapaju ugao od
priblino 90o (87o).
Iako se ponekad koriste i podele bazirane samo na hemijskom sastavu, ovde
emo podeliti piroksene prema nainu kristalizacije i sastavu. Sve piroksene,
prema tome, delimo na:
Rombine piroksene (ortopiroksene)
-Enstatit;
-Bronzit;
-Hipersten.
Monoklinine piroksene (klinopiroksene)

-Diopsid-hedenbergitska serija;
-Augitska serija;
-Alkalni pirokseni.
Rombini pirokseni
Rombini pirokseni, odnosno ortopirokseni, predstavljaju izomorfni niz iji
su krajnji lanovi enstatit - Mg SiO3 i hipersten - Fe SiO3.
Enstatit sa 0-10% FeSiO3;
Bronzit sa 10-30% FeSiO3 i
Hipersten sa preko30% FeSiO3.
Boja ortopiroksena varira od bele, preko bledozelene i zelene do
tamnozelene i crne. Bronzit ima bronzanu sjajnost po kojoj je i dobio ime,
ostali predstavnici su staklasti. Tvrdina im je oko 5.5.
Ovo su tipini pirogeni minerali, a nastaju u prvim fazama magmatske
kristalizacije. Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentinske
minerale.
Monoklinini pirokseni
Diopsid-hedenbergitska serija
Za minerale ove serije se moe rei da su po sastavu kalcijsko-magnezijskogvoeviti silikati, odnosno da predstavljaju izomorfnu smeu dvaju krajnjih
lanova: diopsida - Ca Mg Si2O6 i hedenbergita - CaFeSi2O6.
Pojavljuju se u izduenim oblicima. Boja im je bela do svetlozelena, kod
diopsida, odnosno, tamnozelena kod hedenbergita. Sjajnosti su staklaste,
tvrdine 5.5-6.5.
Minerali diopsid-hedenbergitske serije nastaju najee u procesima
kontaktnog metamorfizma - na kontaktu magme bogate SiO 2 sa karbonatnim
stenama.
Augitska serija

Augiti su po svom sastavu kalcijsko-magnezijsko-gvoeviti silikati sa

promenljivim sadrajem aluminijuma. Boja im varira od svetlozelene, (kod
varijeteta bogatih aluminijumom) do tamnozelene ili crne (varijeteti bogatiji
gvoem), staklaste sjajnosti, tvrdine 5.6-6. Augit siromaan gvoem,
zelene do bronzanozelene boje i jasno izraene cepljivosti, zove se dijalag.
Augit je znaajan petrogeni mineral. Nastaje uglavnom magmatski, ree
kontaktnometamorfno. Pri hidrotermalnom preobraaju na raun augita
nastaju amfiboli ili hlorit, a pri povrinskom raspadanju kalcit, kvarc, opal i
oksidi gvoa.
VOLASTONIT
Volastonit je po sastavu kalcijski silikat - CaSiO 3, a moe da sadri i male
koliine Fe, Mg ili Mn. Kristalie triklinino i pojavljuje se u izduenim
kristalima, esto radijalno zrakastim agregatima. Savrene je cepljivosti.
Boje je bele, sa ponekad plaviastim ili ruiastim nijansama, staklaste do
sedefaste sjajnosti, tvrdine 4.5-5.
Volastonit je tipian kontaktnometamorfni mineral i nastaje na kontaktu
kiselih magmi sa krenjacima.
NEZOSILIKATI
Izdvojeni SiO4 tetraedri ostavljaju mogunost da slobodne valence budu
kompenzovane najee prisustvom dvaju dvovalentnih katjona (Fe2+, Mg2+,
Ca2+...).
GRUPA OLIVINA
Olivini predstavljaju izomorfnu smeu magnezijsko gvoevih silikata iji
su krajnji lanovi forsterit (Mg2SiO4) i fajalit (Fe2SiO4).
Kristaliu rombino u obliku kratkostubiastih kristala ili se pojavljuju u
zrnastim agregatima. Najee imaju karakteristinu maslinastozelenu boju
po kojoj su i dobili ime, ali mogu biti i razliito obojeni od bele,
svetlozelene, preko maslinaste i tamnozelene, do crne. Staklaste su sjajnosti
ili masne na prelomima. Gotovo su bez cepljivosti, tvrdine 6.5-7.

Ovo su tipski pirogeni minerali, nastaju iz magmatskog rastopa na vrlo

visokim temperaturama, ali pri ekstremnim uslovima (visokim
temperaturama) mogu da nastanu i kontaktnometamorfno.
Dejstvom hidrotermalnih rastvora, ak i pri niskim temperaturama, prelaze u
minerale serpentinske grupe ili ree u talk, a u uslovima povrinskog
raspadanja u hidrokside gvoa, opal, magnezijske karbonate, gline i td.
GRUPA ALUMINIJSKIH SILIKATA
U grupi aluminijskih silikata moemo razlikovati tri minerala identinog
hemijskog sastava (Al2SiO5), ali razliite unutranje grae, odnosno kristalne
strukture. Ovoj grupi pripadaju:
Disten - nezosilikat, triklinian;
Silimanit - inosilikat, rombian;
Andaluzit - nezosilikat, rombian.
Disten u svom sastavu moe da sadri neto oksida trovalentnog gvoa ili
hroma.
Pojavljuje se u vidu tabliastih ili ee izduenih, uglavnom dosta pravilnih
kristala sa savrenom cepljivou. Boje je svetloplave do tamnoplave,
staklaste, katkad i sedefaste sjajnosti. Interesantna osobina distena je da
pokazuje razliite tvrdine (4-7) u zavisnosti od kristalografskog pravca, po
emu je i dobio ime.
Ovo je tipian metamorfni mineral. Nastaje pri visokim pritiscima
preobraajem minerala glina. Alteracijom prelazi u sericit. U uslovima
povrinskog raspadanja je dosta stabilan, pa se esto koncentrie u
nanosima.
Silimanit je aluminijski silikat sa do 3% Fe2O3. Javlja se uglavnom u
igliastim kristalima grupisanim u agregate. Boje je bele, ukaste ili
zelenkaste, staklaste do svilaste sjajnosti. Savrene je cepljivosti, tvrdine 67.
Silimanit nastaje u uslovima regionalnog ili kontaktnog metamorfizma
preobraajem glina, a pri alteracionim procesima transformie se u sericit i
minerale glina.

Andaluzit u svome sastavu moe da ima uz Fe 2O3 i Mn2O3. Javlja se u

stubiastim agregatima ili kao monokristal. Beo je ili ruiast, ree
zelenkast, staklaste sjajnosti. Tvrdine je 7-7.5, poseduje jasnu cepljivost.
Najee nastaje na kontaktu magme sa glinovitim sedimentima, znatno ree
ga nalazimo i u regionalnometamorfnim stenama. Pod uticajem
hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit, a daljim procesima metamorfizma u
silimanit.
GRUPA GRANATA
Minerali grupe granata su veoma rasprostranjeni u svim vrstama stena.
Promenljivog su hemijskog sastava, ali pripadaju istom tipu jedinjenja i
mogu se svesti na zajedniku formulu: X3Y2(SiO4)3, gde je
X - dvovalentan katjon (Ca2+, Mg2+, Fe2+, Mn2+)
Y - trovalentan katjon (Al3+, Cr3+, Fe3+)
S obzirom na prisustvo pojedinih katjona granati obrazuju itav niz vrsta:
- Pirop Mg, Al granat
- Almandin Fe, Al granat
- Spesartin Mn, Al granat
- Uvarovit Ca, Cr granat
- Grosular Ca, Al granat
- Andradit Ca, Fe granat
Kristaliu teseralno, esto u lepim, pravilnim kristalima, najee u obliku
dodekaedra. Tvrdine su 6.5-7.5, bez cepljivosti, a boja im varira u zavisnosti
od sastava - od bezbojnih, preko ukastih do zelenkastih, crvenih,
crvenomrkih, do crnih. Od minerala grupe granata najei je almandin
bogat gvoem.
Granati su karakteristini metamorfni minerali, ali mogu postati i
magmatskim procesima. Pri hidrotermalnim promenama prelaze u hlorit i
minerale epidotske grupe. U uslovima povrinskog raspadanja su veoma
stabilni i koncentriu se u nanosima. Vie od 5000 godina nalaze primenu
kao poludragi kamen, a posebno su bili popularni u XIX veku (crveni,
prozrani pirop iz eke, tzv. eki granat, i tzv. kapski rubin iz Transvala).
Kod nas su dosta rasprostranjeni minerali. Javljaju se u skarnovima Bukulje,
Kopaonika i Boranje, u eklogitima okoline Bujanovca, dok su magmatski
obrazovani granati zapaeni u leucitskim stenama okoline Gnjilana.

MINERALI EPIDOTSKE GRUPE

Ova grupa obuhvata nekoliko hidratisanih kalcijsko-aluminijskih silikata sa
razliitim sadrajem gvoa i mangana. Minerali ove grupe delom kristaliu
rombino, a delom monoklinino.
Epidot je kalcijsko-aluminijsko-gvoev silikat sa vodom. Kristalie
monoklinino u stubastim kristalima, ali se ee javlja u vidu jedrih i
sitnozrnih agregata. Cepljivosti je savrene, tvrdine 6.5, sjajnosti staklaste, a
boje zavisno od sadraja gvoa, utozelene do crne. to je sadraj gvoa
vei, boja minerala je tamnija.
U najveem broju sluajeva nastaje sekundarno, preobraajem
feromagnezijskih minerala sa sadrajem aluminije. Sree se u uslovima
regionalnog i kontaktnog metamorfizma, a moe nastati i magmatski u
zavrnim fazama kristalizacije. Pri raspadanju je dosta otporan i sree se, ne
samo u peskovima renih nanosa, ve i u raznim vrstama zemljita.
Zemljite nastalo raspadanjem epidotskih kriljaca moe da sadri i do 60%
minerala ove grupe.
Kod nas je epidot prisutan u starim granitima i gnajsevima, u skarnovima
Bukulje, Kopaonika i Boranje. Interesantno je da u pegmatitima okoline
Prilepa kristali epidota dostiu nekad i duinu od 1 m.
Coisit je kalcijski alumosilikat sa Fe2O3 (do 5%). Takoe moe da sadri i
male koliine mangana. Rombian je i javlja se u izduenim kristalima ili u
sitnozrnim, jedrim agregatima. Boje je svetlosive, plaviaste ili ruiaste.
Nastaje autometamorfnim preobraajem bazinih plagioklasa i delovanjem
hidrotermalnih rastvora. Najrei je mineral ove grupe. Klinocoisit ima iste
karakteristike kao i coisit, ali kistalie monoklinino i ne sadri gvoe.
SOROSILIKATI I CIKLOSILIKATI
Ova grupa silikata obuhvata veliki broj minerala, ali samo neki od njih bitno
uestvuju u izgradnji stena u kojima se javljaju uglavnom kao sporedni
minerali.
Beril

Beril je po hemijskom sastavu alumosilikat berilijuma (Be 3Al2Si6O18).

Kristalie heksagonalno i veoma esto se javlja u pravilnim, nekad vrlo
krupnim kristalima. Plave je do plaviastozelene boje, tvrdine 7.5-8. Od
primesa dobija razliite boje, pa razlikujemo: zeleni - smaragd, plavi akvamarin (koji predstavljaju drago kamenje). Nastaje u pegmatitima u
prisustvu velike koliine lakoisparljive komponente. U uslovima
povrinskog raspadanja je stabilan, ali se nakon dugotrajnog delovanja voda
zamuuje i nakon ispiranja berilijuma prelazi u kaolinit. U naoj zemlji ga
ima u pegmatitima Bukulje, Cera, Pasjae i dr.
Turmalin
Turmalin je mineral vrlo sloenog hemijskog sastava koji moe da sadri i
15 elemenata ali se ukratko moe definisati kao boro-alumosilikat
magnezijuma i gvoa sa sadrajem kalcije, alkalija i vode. Od sastava mu
zavisi boja koja varira od bezbojne, preko zelene i utomrke do crne. Velike
je tvrdine (7. - 7.5) i bez cepljivosti. Javlja se u lepim, izduenim kristalima.
Turmalin je tipski pneumatolitski mineral, a u uslovima povrinskog
raspadanja je veoma otporan i esto koncentrisan u peanim nanosima.
Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. Kod nas je est,
naroito u pegmatitima Kukavice, Bujanovca, Bukulje i Cera.
OKSIDI I HIDROKSIDI
Oksidi i hidroksidi su vane komponente i stena i zemljita. Kao petrogeni
minerali posebno su vani oksidi silicijuma (ve prikazani), oksidi
aluminijuma, titana, magnezijuma, gvoa i dr. Delovanjem atmosferilija
mnogi oksidi prelaze u hidrokside pa u kori raspadanja zaostaju samo
pojedini (kvarc, magnetit). Nasuprot njima, hidroksidi su u zemljitu
postojani i veoma zastupljeni.
OKSIDI I HIDROKSIDI GVOA
Pored magnetita i hematita, kao najvanijih predstavnika oksida, u kori
raspadanja je est i hidroksid gvoa limonit, koji uglavnom nastaje
sekundarno.
Magnetit je po sastavu FeO x Fe2O3. Kristalie teseralno i esto se javlja u
lepim, pravilnim oktaedrima. Nastaje magmatski, hidrotermalno, a u

redukcionim uslovima moe nastati i hidatogeno. Crne je boje i ogreba,

metaline sjajnosti, bez cepljivosti. Tvrdine je 5.5-6.5. Magnetian je.
Redovan je sastojak magmatskih stena, a poto je otporan pri raspadanju
esto gradi i magnetitske nanose. U povrinskim uslovima je posebno
neotporan u prisustvu pirita (FeS2) kad prelazi u limonit i hematit. Kod nas
ga ima na Kopaoniku (Suvo Rudite), na Boranji, kod Crnajke i Rudne
Glave.
Hematit (Fe2O3) predstavlja jednu od najvanijih ruda gvoa. Kristalie
heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim,
jedrim masama. Najee je crvene boje, po emu je i dobio ime (gr.
haima-krv), ali moe biti i metalno sive i crne boje. Ogreb mu je, bez obzira
na boju, uvek crven, sjajnost metalina, a tvrdina oko 6. To je mineral koji
moe nastati u svim ciklusima, a raspadanjem prelazi u limonit.
Limonit je (Fe2O3 x nH2O) mineral koji nastaje raspadanjem svih minerala
sa sadrajem gvoa. Ime je dobio od grke rei limne - movara. Amorfan
je i javlja se u vidu skrama, prevlaka, bubreastih i zemljastih masa. Prisutan
je u velikom broju stena, kao i u kori raspadanja, gde ako u veim
koncentracijama predstavlja rudu gvoa.
OKSIDI I HIDROKSIDI ALUMINIJUMA
Od velikog broja minerala u ovoj grupi za nas su znaajni korund i boksitni
minerali.
Korund
Korund je oksid aluminijuma - Al 2O3. Kristalie trigonalno, nekad u lepim
oblicima. Idiohromatski je bezbojan, mada primesama moe biti razliito
obojen. Plavi - safir i crveni - rubin predstavljaju skupoceno drago
kamenje. Tvrdine je 9, neravnog preloma, bez cepljivosti i staklaste
sjajnosti. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno, ali moe nastati i
magmatski (ak i hidrotermalno). Pri raspadanju je prilino otporan i
koncentrie se u nanosima.
Boksitni minerali

Ovu grupu ini nekoliko hidroksida aluminijuma razliitog sastava

(dijaspor, hidrargilit, dipsit) koji grade boksite - osnovnu sirovinu za
dobijanje aluminijuma. Naziv potie od imena leita Les Baux u
Francuskoj. Nastaju povrinskim raspadanjem stena, veoma esto
raspadanjem karbonatnih stena (lateriti, terra rossa), ali mogu nastati i
hidrotermalno. Boksitne agregate je vrlo lako razlikovati od glina jer sa
dodavanjem vode ne pokazuju plastinost. U znatnim koliinama boksita
ima kod nas u Crnoj Gori (crveni kod Careva Mosta i beli kod Bijelih
Poljana u okolini Nikia).
KARBONATI
Karbonati su soli ugljene kiseline i veoma su znaajni i kao petrogeni
minerali i kao mineralne sirovine. Prema strukturnim karakteristikama
razlikujemo romboedarske i rombine karbonate. Romboedarski
su
petroloki znaajniji pa e samo neki njihovi predstavnici biti prikazani.
Kalcit
Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma CaCO 3. Javlja se u
ploastim kristalima ali gradi i agregate sa zrnima nepravilnog oblika.
Bezbojan je i u tanjim kristalima staklasto providan, ali moe biti i ruiast,
zelenkast, nekad tamnosiv i crn od primesa organskih materija. Tvrdine je 3,
staklaste sjajnosti i savrene cepljivosti po pljosnima romboedra.
Burno reaguje sa hladnom i razblaenom hlorovodoninom kiselinom (HCl)
oslobaajui ugljen-dioksid (CO2), pa ga je lako razlikovati od drugih
karbonata.
Nastaje na razne naine, a najee izluivanjem iz voda koje sadre
rastvoren bikarbonat Ca(HCO3)2 nakon pada temperature ili nakon to biljke
apsorbuju CO2. Nastaje i kao sekundarni mineral po nekim silikatima.
Kalcit je vaan mineral velikog broja sedimentnih stena i mnogih
metamorfnih stena. U povrinskim uslovima se rastvara i prelazi u kalcijum
hidrokarbonat koji se kao takav lako rastvara i transportuje. Ovaj sluaj je
karakteristian za karst.
Dolomit

Dolomit je po hemijskom sastavu CaCO 3 x MgCO3, pri emu sadraji

kalcijuma i magnezijuma pokazuju vrlo mala kolebanja. Dolomit se esto
javlja u pravilnim kristalima, ali ga nalazimo i u zrnastim agregatima.
Cepljivosti je savrene, sjajnosti staklaste, bele boje i tvrdine 3.5-4. Za
razliku od kalcita, rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoninoj kiselini.
Nastaje na razne naine, najvie metasomatski pri dijagenetskim procesima,
delovanjem Mg-rastvora na kalcijumkarbonatne stene. Redje nastaje
hidatogeno i hidrotermalno. Vaan je mineral sedimentnih i metamorfnih
stena, a gradi i monomineralne stene - dolomite, kao i dolomitske mermere.
SULFATI
Sulfati su soli sumporne kiseline. Manje su zastupljeni u stenama od
prethodno opisanih minerala iz grupe karbonata, ali su esti u kori
raspadanja. Nastaju na srednjim i niskim temeperaturama direktno iz
rastvora usled prezasienja ili hlaenja hidrotermi.
Anhidrit
Anhidrit je sulfat kalcijuma, formule CaSO4. Kristalie rombino i javlja se
u zrnastim i jedrim masama. Savrene je cepljivosti, bele boje, sedefastog
sjaja, a tvrdine 3-3.5. Nastaje uglavnom hidatogeno, najee u sonim
leitima. Primanjem vode prelazi u gips.
Gips
Gips je sulfat kalcijuma sa vodom - CaSO 4 x 2H2O. Kristalie monoklinino
i pri povoljnim uslovima daje vrlo lepe kristale, esto blizance.
Boje je bele ili je providan i bezbojan sa staklastim sjajem, savrene
cepljivosti i male tvrdine - 2. Sitnozrni agregati gipsa, bele boje nazivaju se
alabaster. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad.
Najee nastaje kristalizacijom iz hladnih vodenih rastvora, posebno u
sonim leitima, kad se razvija iz anhidrita primanjem vode. U laporcima i
glincima se javlja u vidu konkrecija koje su obrazovane delovanjem
sumporne kiseline na karbonate u njima. U rudnim leitima se nalazi u

oksidacionoj zoni u vidu skrama i ilica, koje nastaju delovanjem poniruih

voda.
HALOIDI
Ova grupa minerala je u prirodi predstavljena velikim brojem minerala, ali
oni imaju mali znaaj kao petrogeni minerali. Pomenuemo samo halit kuhinjsku so, koja ima veliki znaaj jer se koristi u ljudskoj ishrani.
Halit
Halit, ili kuhinjska so je po sastavu natrijum hlorid - NaCl. Obino nije ista,
ve sadri razne primese koje utiu na njene fizike i fizioloke osobine.
Kristalie teseralno u obliku kocke ili se javlja u zrnastim masama poznatim
kao kamena so. Savrene je cepljivosti, staklaste sjajnosti, bezbojan, belo,
ruiasto ili zelenkasto obojen. Ukusa je slanog, a usled prisustva
magnezijuma slanogorkog. Lako se rastvara u vodi i higroskopan je.
Nastaje kao mineral sonih leita, ree kao produkt vulkanskih ekshalacija.
SULFIDI
Sulfidi su kao petrogeni minerali vrlo retki, ali predstavljaju veoma vanu
grupu metalinih minerala. U stenama se najee javlja pirit, bisulfid
gvoa.
Pirit
Pirit je po sastavu FeS2. Javlja se u prirodi u tri strukturne modifikacije:
pirit-teseralna, markasit-rombina, meljnikovit-gelna. U stenama je najei
pirit.
Kao to je reeno, pirit kristalie teseralno. Javlja se u vidu zrnastih masa i
sitnozrnih agregata. Mesinganoute je boje, metalne sjajnosti, bez
cepljivosti, tvrdine 6-6.5, a ogreb mu je zelenkastocrn. Spada u
najrasprostranjenije sulfide.

Nastaje na razne naine. U povrinskim uslovima se brzo razlae i prelazi u

limonit, pri emu se oslobaa sumporna kiselina koja izbeljuje stene.
ELEMENTI
Veoma mali broj elemenata se u prirodi moe nai u slobodnom stanju
gradei samostalne minerale. U stenama je takoe mali broj minerala elemenata koji imaju znaajniju ulogu, pa emo pomenuti samo ugljenik i
sumpor.
Dijamant
Dijamant je elementarni ugljenik koji kristalie teseralno, nekad u vrlo
lepim oblicima. Providan je ili prozraan, maksimalne tvrdine - 10.
Izotropan je, savrene cepljivosti po oktaedru. Primarno se javlja kao
magmatski mineral, a u uslovima povrinskog raspadanja je veoma stabilan i
koncentrie se u nanosima. Pored primene kao dragog kamena, koristi se
zbog velike tvrdine i za izradu kruna za buenje.
Grafit
Grafit je elementarni ugljenik koji kristalie heksagonalno u tabliastim
kristalima, ljuspastim agregatima ili gustim masama. Crne je boje, savrene
cepljivosti po bazi, male tvrdine (1-2), prlja prste pri dodiru, metalnog sjaja
ili mutan. Glavne mase grafita nastaju metamorfno, preobraajem organske
materije u sedimentima.
Sumpor
Samorodni sumpor (kako ga esto nazivaju) je veoma est u prirodi.
Kristalie rombino, ali se mnogo ee javlja u vidu skrama, prevlaka i
zemljastih masa. Krt je, male tvrdine i ute boje. Lepi kristali sumpora
nastaju u vulkanima, oko solfatara i termalnih izvora, ali se vee mase mogu
obrazovati i organogeno. U rudnim leitima se nalazi u dubljim delovima
oksidacione zone. Kod nas je zapaen u oksidacionoj zoni borskog i
majdanpekog rudnika.
STENE LITOSFERE

Prirodne agregate jednog ili vie minerala nazivamo stenama. Pri tome, one
koje su izgraene od jednog minerala nazivamo monomineralnim, a one u
ijem se sastavu nalazi vei broj minerala, polimineralnim. Stene, kao i
minerali, mogu da nastanu na razliite naine, pa se neke osnovne njihove
podele zasnivaju upravo na tome.
Hlaenjem magme ili lave nastaju magmatske stene. Ovo su stene koje su
prve nastale, jo prilikom obrazovanja prve ohlaene kore na Zemlji, ali
nastaju i danas kao posledica magmatskih procesa.
Stene koje su na povrini Zemlje izloene dejstvu spoljanjih sila, bivaju
esto razorene bilo mehaniki, bilo hemijski. Materijal nastao povrinskim
raspadanjem moe da bude transportovan i negde istaloen. Na ovaj nain
nastae sedimentne stene. Deo ovih stena nastaje i taloenjem nerastvornih
ostataka organizama.
Poviene temperature i pritisci, kao i delovanje usijane magme, mogu od
postojeih stena da daju sasvim nove produkte. Ove procese nazivamo
metamorfizmom, a kao njihova posledica doi e do obrazovanja
metamorfnih stena.
MAGMATSKE STENE
Kao to je ve reeno, magmu definiemo kao usijano teni, homogeni
silikatni rastop, izgraen od tekoisparljivih (90%) i lakoisparljivih (10%)
sastojaka.
Videli smo da temperatura lave, merena na ivim vulkanima, iznosi 9001400oC, ali vrlo je verovatno da se temperatura magme negde u dubini
Zemljine kore neto razlikuje. Lava moe imati niu temperaturu nego
magma, to moe biti posledica hlaenja tokom kretanja, ali i viu usled
naglog odlaska lakoisparljivih sastojaka u atmosferu (lakoisparljivi sastojci,
pre svega voda, svojim prisustvom obaraju temperaturu sistema, tako da po
njihovom odlasku temperatura moe u izvesnoj meri da poraste).
Poznavajui temperaturu kristalizacije nekih minerala takoe moemo
posredno da odredimo temperaturu magme. Ovakve minerale nazivamo
geolokim termometrima".
DIFERENCIJACIJA MAGME

Na osnovu dosadanjih saznanja o procesima koji pokreu magmatski rastop

i njegovom poreklu, jasno nam je da postoji mali broj izvornih" magmi. Sa
druge strane, u prirodi sreemo veliki broj vrsta magmatskih stena.
Raznovrsne procese koji e imati za posledicu stvaranja razliitih vrsta
produkata od jedne izvorne magme nazivamo diferencijacijom magme.
Diferencijacija moe da se odvija dok magma miruje - statika ili u toku
njenog kretanja - kinetika.
Magmatski rastop je na visokim temperaturama i pod dejstvom spoljanjih
pritisaka potpuno homogen. Do poremeaja ovog homogeniteta e doi
usled opadanja temperature.
Prva posledica opadanja temperature je ograniena mogunost meanja
pojedinih materija u magmi. Posledica ovoga je izdvajanje kapljica sulfida,
pre svega nikla, kobalta i bakra. Ovaj proces se naziva likvacijom, a
produkti koji su izdvojeni - likvidnim segregatima. Kapljice sulfida imaju
veu gustinu od ostatka rastopa, pa tonu na njegovo dno. Ovi poetni procesi
magmatske diferencijacije imaju za posledicu osiromaenje ostatka rastopa
izdvojenim komponentama.
Dalje opadanje temperature izazvae kristalizaciju prvih minerala iz rastopa.
Najpre e to biti metalini minerali, kao to su hromit ili titanomagnetit, a
kasnije poinje kristalizacija prvih petrogenih minerala. Ovu fazu
magmatske diferencijacije obino zovemo frakcionom kristalizacijom ili
kristalizacionom diferencijacijom.
U optem sluaju glavni petrogeni minerali se iz rastopa izluuju odreenim
redosledom. Naunik Boven postavio je emu reda kristalizacije sastojaka iz
magme. Na ovoj emi prikazana su dva niza. Jedan koji prikazuje red
izluivanja bojenih (femskih) minerala i drugi koji prikazuje red
kristalizacije svetlih (salskih) minerala. Sa eme se moe videti da, sa
opadanjem temperature, najpre kristalie olivin, zatim rombini, pa
monoklinini pirokseni, amfibol (hornblenda) i na kraju biotit. Niz salskih
minerala odgovara nizu plagioklasa, s tim to najpre kristaliu bazini
(kalcijski) tipovi, pa se sastav menja ka albitu koji nastaje na niim
temperaturama. Na samom kraju, na najniim temperaturama, izluuje se
kalijski feldspat, kvarc i muskovit. Analiza ove eme moe da nam pomogne
u odreivanju mineralnih asocijacija karakteristinih za pojedine tipove
stena.

Prvoizlueni kristali su vee gustine, pa tonu na dno rastopa, a kada pone

kristalizacija svetlih sastojaka, oni ostaju da lebde u rastopu ili se penju
navie. Za to vreme, sa izluivanjem svakoga kristala, menja se sastav
neiskristalisalog dela magme.
Ukoliko tokom procesa frakcione kristalizacije doe do delovanja nekih
tektonskih pokreta, deo rastopa koji jo nije iskristalisao moe biti istisnut i
konsolidovati se na mestima udaljenim od osnovnog magmatskog tela.
Naravno da e sastav stena koje ovom prilikom nastaju biti bitno razliit od
produkata osnovne magme.
Kreui se kroz stene Zemljine kore, magma otkida fragmente okolnih stena.
Zbog visoke temperature ovaj materijal se stapa i u potpunosti mea sa
magmom. Tako magma, kreui se menja svoj sastav. Proces uklapanja
okolnih stena u magmu nazivamo asimilacijom ili, s obzirom na menjanje
sastava magme, kontaminacijom.
Jedan od procesa koji utiu na promenu sastava izvornih magmi je i
hibridizacija. Ona podrazumeva meanje dveju magmi razliitog sastava,
pri emu nastaje rastop potpuno novih karakteristika.
OBLICI MAGMATSKIH TELA
Pokrenuta iz dubine Zemlje, magma moe da bude utisnuta u stene Zemljine
kore ili da se izlije na povrinu. Konsolidacijom magmatskog rastopa u
razliitim uslovima nastaju specifini oblici magmatskih tela. Ukoliko
magma kristalie u dubini, onda su to plutonska tela ili plutoni, a izlivanjem
na povrinu nastaju vulkanska tela.
Prilikom utiskivanja u postojee stene Zemljine kore mogu da se obrazuju
magmatska tela paralelna (saglasna) postojeim stenama, a mogu i da
presecaju postojee stene pod nekim uglom. Saglasna plutonska tela
nazivamo konkordantnim, a ona koja presecaju stene pod nekim uglom diskordantnim.
Od diskordantnih magmatskih tela najvee dimenzije imaju batoliti koji
zauzimaju ogromne prostore i njihovu donju granicu nije mogue sagledati.
tokovi su diskordantna tela neto manjih dimenzija i predstavljaju periferne
delove batolita. Dajkovi su ina tela koja presecaju postojee stene pod

kosim uglom. Iz tela veih dimenzija esto se granaju spletovi diskordantnih

ica koje nazivamo apofizama. Termin ica se u geologiji koristi za tela
koja imaju jednu dimenziju izrazito manju od ostale dve (ploa), a najee
se radi o ispunjenim pukotinama.
Od konkordantnih magmatskih tela veih dimenzija treba izdvojiti lakolite tela soivastog oblika (plankonveksna ili bikonveksna), zatim, lopolite zdelastog oblika i zatim, neto manje, fakolite koji se obrazuju u temenim
delovima nabora. ino telo paralelno slojevima postojeih stena naziva se
sil (koristi se i termin sklad).
Na povrini se mogu, kako je to ve reeno u poglavlju o vulkanizmu,
formirati vulkanske kupe (hlaenjem lava veeg viskoziteta) ili titovi
odnosno ploe od slabije viskoznih lava.
Od magme ohlaene u vulkanskom kanalu obrazuje se subvertikalno telo sa
jednom izraenom i dve znatno manje dimenzije, koje se naziva nek.
LUENJE MAGMATSKIH STENA
Usled hlaenja magme ili lave doi e do kontrakcije i stvaranja jednog ili
vie sistema pukotina. Ovako ispucala stenska masa obrazuje ponekad i
dosta pravilne oblike. Ova osobina magmatskih stena naziva se luenje. Na
osnovu oblika koji se dobijaju, luenje moe biti stubasto, ploasto,
bankovito, poliedarsko, kuglasto...
Jedan od specifinih oblika pojavljivanja magmatskih stena su takozvane
pilou-lave (engl. pillow-jastuk) ili jastuaste lave. One nastaju u procesima
submarinskog vulkanizma. Lava visoke temperature se, usled naglog
izlivanja u hladnu vodenu sredinu, rasprskava u kapljice" centimetarskih do
decimetarskih dimenzija.
Luenje stena ima naroito veliki znaaj za njihovu upotrebu i to je veoma
vano, za eksploataciju stenske mase. Povoljno luene stene (ploasto,
bankovito, stubasto) pogodnije su za eksploataciju i od njih se obradom
jednostavno dobijaju pravilni komadi. Kuglasto luene stene e pri obradi da
pucaju uvek po neravnim povrinama, a prilikom drobljenja dobiemo
iveraste fragmente otrih ivica koji nisu pogodni za upotrebu kao kameni
agregat.

SKLOP MAGMATSKIH STENA

Sklop magmatskih stena je jedna od osobina najznaajnijih za njihovu
odredbu. Sklop stene je, naime, odraz kako uslova kristalizacije, tako i
izvesnih geolokih procesa sinhronih nastanku same stene ili se odigravaju
neposredno posle njega. Sklop stene definiu njena struktura i tekstura.
Struktura magmatske stene je odreena oblikom, veliinom i meusobnim
odnosom sastojaka (minerala) u njoj. Ove osobine direktna su posledica
toka, odnosno brzine kristalizacije magme ili lave.
Tekstura stene je posledica geolokih dogaaja koji su se odigravali u toku
ili odmah po kristalizaciji magmatskog rastopa. Odreena je rasporedom
minerala u steni i ispunjenou prostora u njoj.
STRUKTURA MAGMATSKIH STENA
Prilikom hlaenja magmatskog rastopa u dubini Zemljine kore, svi minerali
koji tom prilikom kristaliu imaju podjednake uslove. Hlaenje u ovakvim
uslovima je lagano, to znai da ima dovoljno vremena za razvie svih
mineralnih zrna, ali, s obzirom na relativno ogranien prostor, nee se uvek
svi minerali pojaviti u idiomorfnim oblicima. Jednaki uslovi za kristalizaciju
imae za posledicu nastanak stena izgraenih od mineralnih zrna ujednaene
veliine. Struktura ovakvih stena je zrnasta i karakteristina je za takozvane
dubinske magmatske stene.
Izvesna podela zrnastih struktura moe se izvriti na osnovu stepena
idiomorfizma (pravilnosti razvia) minerala. Stene kod kojih su svi sastojci
pravilno razvijeni (idiomorfni) imaju panidiomorfno zrnastu strukturu, ona
kod koje su sastojci delom idiomorfni, a delom ksenomorfni (nepravilni) hipidiomorfno zrnastu, a struktura stene kod koje nema idiomorfnih
kristala, ve su svi ksenomorfni, ima alotriomorfno zrnastu strukturu.
U sluaju pokretanja magme ka povrini i njenog izlivanja u vidu lave,
kristalizacija sastojaka se odvija u dve faze. Deo minerala moe da
iskristalie ili u magmatskom ognjitu ili prilikom kretanja ka povrini. U
ovakvim uslovima postoji dovoljno i prostora i vremena za njihov pravilan
razvoj. Ti sastojci su idiomorfni i manje vie krupni. Kada se ta magmatska
masa, u kojoj prvoiskristalisali minerali plivaju" u tenom ostatku, izlije na
povrinu, dolazi do njenog naglog hlaenja. Neiskristalisali ostatak nema,

prema tome, dovoljno vremena da se iz njega razviju minerali znatnije

veliine i pravilnog oblika. U ovoj fazi pojavie se veoma sitni kristali
(mikroliti) ili e, u sluaju esktremno brzog hlaenja, kristalizacija potpuno
izostati. Amorfna masa, koja tom prilikom ispunjava meuprostor izmeu
kristala nastalih u prvoj fazi, naziva se vulkansko staklo.
Kristalizacija u dve faze dae kao posledicu porfirsku strukturu, koja se
odlikuje postojanjem fenokristala (prvoiskristalisalih, najee krupnih i
idiomorfnih minerala) i osnovne mase. S obzirom da osnovna masa nije
uvek u potpunosti iskristalisala, porfirske strukture emo na osnovu toga i
podeliti na holokristalasto porfirske - sa potpuno iskristalisalom osnovom,
hipokristalasto porfirske - sa delimino iskristalisalom (ostatak je staklast)
i hijalinske ili vitrofirske - kod kojih se umesto mikrolita u osnovi stene
pojavljuje vulkansko staklo.
U izvesnim sluajevima mogue je da se u steni pojavi nesrazmerno mala
koliina fenokristala u odnosu na osnovnu masu, kada ih nazivamo
oligofirskim, ili da se izmeu brojnih fenokristala nalazi sasvim malo
osnovne mase, kada su to polifirske strukture.
Porfirske strukture, jasno je iz mehanizma njihovog nastanka karakteristine
su za vulkanske, odnosno izlivne stene. Ree se mogu pojaviti i kod stena
koje su nastale konsolidacijom manjih magmatskih masa ispod povrine
(ine ili subvulkanske stene).
Mogue je da su u zrnastim stenama pojedina mineralna zrna izrazito
krupnija od ostalih. Ovakva struktura se naziva porfiroidnom i razlikuje se
od porfirske po tome to ovde nije izraena jasna razlika izmeu fenokristala
i osnovne mase. Klasina mikrolitska osnova i ne postoji, ve se radi o
zrnastoj steni sa, tu i tamo, ponekim preraslim" kristalom. Porfiroidna
struktura se moe sresti kod nekih dubinskih i inih stena, posebno onih
koje su bogate kalijskim feldspatom.
Jedan specifian vid strukture je ofitska, koja je karakteristina za neke
tipove inih i submarinskih izlivnih stena (stene koje nastaju
konsolidacijom lave u vodenoj sredini). Specifian reim kristalizacije, sa
dosta naglim hlaenjem, uslovio je kod ovih stena pojavu izduenih,
isprepletanih kristala plagioklasa (stepen izduenja plagioklasa zavisi od
brzine opadanja temperature). Meuprostori unutar ove ofitske reetke"

ispunjeni su najee kristalima piroksena, ali to mogu biti i neki drugi

minerali ili vulkansko staklo (intersertalna struktura).
TEKSTURA MAGMATSKIH STENA
Najjednostavniji teksturni oblik imaju stene kod kojih ne postoji nikakva
pravilnost u orijentaciji sastojaka i kod kojih je prostor potpuno ispunjen.
Ovakva tekstura zove se homogena ili masivna.
Delovanje usmerenih pririsaka tokom same konsolidacije ili neposredno
posle nje moe da izazove orijentaciju, pre svega ploastih ili listastih
minerala, upravno na pravac delovanja pritiska. Stena sa paralelno
orijentisanim mineralnim zrnima ima planparalelnu teksturu.
Ukoliko su pritisci intenzivniji ponekad dolazi i do smicanja po ravnima
orijentacije. Tako nastaje kriljava tekstura. Ukoliko ovakvu stenu izloimo
mehanikom udaru, uvek e se lomiti paralelno ravnima kriljavosti.
Naglo hlaenje na povrini moe lavu da zatekne" u fazi teenja. Tada e
fenokristali, a esto i mikroliti osnove, biti orijentisani u pravcu teenja. Ova
tekstura je fluidalna, a moe se rei da je ea kod viskoznijih lava.
Prilikom izlivanja lave na povrinu, usled opadanja spoljanjeg pritiska, koji
e ih drati u sistemu, naglo u atmosferu odlaze gasovite komponente. U
nekim sluajevima (esto kod submarinskih izliva) gasni mehuri mogu da
zaostanu u steni. Tako e se formirati mehurasta tekstura. Ponekad je
jednostavno nazivamo i upljikavom, a ukoliko se radi o velikom broju
upljina, ljakastom.
Ovako nastale upljine mogu kasnije da budu ispunjene nekim sekundarnim
mineralima, izluenim iz toplih ili hladnih rastvora i tako e se formirati
mandolasta tekstura. Iz samog procesa nastanka mehurastih i mandolastih
tekstura jasno je da se mogu pojaviti samo kod vulkanskih stena (stena
nastalih konsolidacijom lave na povrini Zemlje ili najee na morskom
dnu).
MINERALNI SASTAV MAGMATSKIH STENA
U mineralnom sastavu magmatskih stena, s obzirom da one i nastaju
konsolidacijom magme ili lave, znai silikatnog rastopa, uestvovae pre

svega silikati. Najvaniji predstavnici su kvarc, feldspati, liskuni, pirokseni,

amfiboli, olivini...
Vano je navesti da se sastojci magmatskih stena mogu podeliti po vie
kriterijuma. Pre svega na bitne - one koji svojim prisustvom odreuju
karakter stene (kvarc, feldspati, pirokseni, amfiboli, olivini) i sporedne - one
koji u steni mogu biti prisutni i u znaajnim koliinama, ali to nee uticati na
karakter stene (magnetit, apatit, pirit...).
Takoe, minerali u steni mogu biti primarni - oni koji su formirani kada i
stena i sekundarni - nastali transformacijom primarnih minerala.
Jedna od klasifikacija koja se esto koristi zasniva se na boji minerala. Oni
se mogu podeliti na svetle (esto se upotrebljava i termin salski, koji potie
od hemijskog sastava ovih minerala u kojima preovlauju Si i Al), kao to su
kvarc i feldspati i bojene ili tamne (termin femski potie od Fe i Mg koji
uestvuju u njihovom sastavu), kao to su recimo biotit, amfiboli, pirokseni
ili olivin. Stene koje sadre ispod 30% bojenih minerala nazivamo
leukokratnim, one sa 30-60%, mezokratnim, a stene koje u svom sastavu
imaju preko 60% femskih minerala, melanokratnim.
KLASIFIKACIJA MAGMATSKIH STENA
Magmatske stene se mogu klasifikovati po razliitim osnovama. Jedan od
kriterijuma je prema hemizmu, odnosno prema sadraju SiO 2. Stene se
ovako mogu podeliti na:
kisele - sa sadrajem SiO2 preko 66%;
intermedijarne ili prelazne sa 66-52%;
bazine - sa 52-45% i
ultrabazine stene sa manje od 45% SiO2.
Ovakav sastav stena podrazumeva i odreene karakteristike u pogledu
njihovog mineralnog sastava. Na primer, u kiselim stenama obavezno je
prisustvo kvarca kao bitnog minerala, a sa druge strane, nizak sadraj SiO 2 u
ultrabazinim stenama nije dovoljan ni za formiranje minerala iz grupe
feldspata.
Na osnovu nivoa konsolidacije magmatske stene se mogu podeliti na:

dubinske - nastale konsolidacijom u dubljim delovima Zemljine kore;

ine (subvulkanske) - formirane konsolidacijom magme na njenom putu ka
povrini u obliku tela manjih dimenzija i
izlivne ili vulkanske (efuzivne, ekstruzivne) - one koje su nastale hlaenjam
lave na povrini (kopnu ili na morskom dnu), ree na malim dubinama.
ine stene mogu po svom hemijskom sastavu odgovarati matinom plutonu
i tada ih nazivamo aistnim, a mogu se i razlikovati od njega kada su
diaistne. Pri tom, ako su ine stene kiselije od matinog plutona onda su
to apliti, a ako su bazinije - lamprofiri.
Na osnovu hemizma i mineralnog sastava najee se izdvaja nekoliko
sledeih grupa stena:
Grupa granita i riolita - kisele stene sa kvarcom, alkalnim feldspatima i
bojenim mineralom koji je najee biotit;
Grupa granitoida - kisele stene sa kvarcom, alkalnim feldspatima,
intermedijarnim plagioklasom. Bojeni mineral je hornblenda ili biotit;
Grupa sijenita i trahita - intermedijarne stene sa alkalnim feldspatom i
hornblendom kao najeim bojenim mineralom;
Grupa monconita i diorita - intermedijarne, sa intermedijarnim
plagioklasom, alkalnim feldspatom i bojenim mineralom - hornblenda ili
klinopiroksen;
Grupa gabra i bazalta - bazine stene sa bazinim plagioklasom i
monoklininim, ree rombinim piroksenom;
Grupa peridotita - stene izgraene od olivina i piroksena, bez feldspata.
GRUPA GRANITA I RIOLITA
Procenat SiO2 kod ovih stena esto znaajno premauje graninih 66%. Kao
to je ve reeno, stene ove grupe izgraene su od kvarca, alkalnih feldspata
(kalijskog feldspata ili kiselog plagioklasa) i liskuna kao glavnih bojenih
minerala. Kao bojeni minerali mogu jo da se pojave hornblenda ili
monoklinini piroksen (augit).

DUBINSKE STENE
Granit
Dubinska stena iz ove grupe je granit. Ovo je jedna od najeih
magmatskih stena uopte. esto je u tehnikoj terminologiji sinonim za sve
magmatske stene. Pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. Kao
dubinska stena, ima zrnastu strukturu i to najee hipidiomorfno zrnastu, ali
mogu se pojaviti i tipovi sa porfiroidnom. Ovi poslednji su jako interesantni
kao arhitektonski kamen i slue za izradu ploa za oblaganje ili
poploavanje objekata visokogradnje. Tekstura granita je masivna, ree
planparalelna ili, kod nekih geoloki starijih predstavnika, ak i kriljava.
Uglavnom je svetlosive boje, sa izuzetkom varijeteta sa hornblendom ili
biotitom koji mogu da budu i neto tamniji. Kako alkalni feldspati mogu da
budu pigmentirani ruiasto ili crveno, cela stena dobija ovakve nijanse,
kada predstavlja cenjen arhitektonski kamen.
Mineralni sastav je isti kao kod cele grupe. Obavezni sastojci su kvarc i
alkalni feldspat (najee ortoklas, ree albit), a uz njih se javljaju liskuni
(muskovit i biotit), hornblenda ili augit. Jedna od osnovnih klasifikacija
granita zasniva se na karakteru bojenog minerala, pa tako postoje
muskovitski, biotitski i dvoliskunski (muskovit i biotit), ali i augitski i
hornblenda graniti.
Razni tipovi granita razliito se ponaaju u uslovima povrinskog
raspadanja. Posebno su osetljivi biotitski varijeteti, jer pod uticajem
povrinskih voda dolazi do ispiranja gvoa iz biotita. Hidroksid gvoa se
u vidu prevlaka karakteristine mrkocrvene boje taloi po povrini stene i u
prslinama. Inae, interesantan produkt raspadanja granita je takozvani grus
ili pesak na mestu. Partije grusa debele i do nekoliko metara nastaju tako to
su feldspati zahvaeni procesom zaglinjavanja (argilitizacije) pa stena gubi
vrstinu. I pored ovoga, graniti se ipak smatraju otpornim i vrstim stenama,
pa je njihova upotreba u graevinarstvu dosta izraena.
U naoj zemlji postoji nekoliko znaajnijih masiva izgraenih bilo samo od
granita ili od srodnih stena u kojima graniti zauzimaju zapaeno mesto, kao
to su Cer, Bukulja, zatim u okolini Vrca i Surdulice.
INE STENE

Postoji nekoliko tipova inih stena grupe granita i riolita, od kojih neke
odgovaraju po hemizmu granitima (aistne) a neke se razlikuju (diaistne).
Aistna stena je granitporfir, koji ima isti hemizam i mineralni sastav kao i
dubinska stena, a razlikuje se samo po strukturi koja je porfiroidna ili
porfirska. Ovo su stene bez nekog veeg geolokog ili ekonomskog znaaja
jer se pojavljuju u vidu ica malih dimenzija.
Znatno su interesantnije dve vrste diaistnih zinih stena, obe kiselije od
matinog (granitskog) plutona. To su pegmatiti i apliti.
Pegmatit
U poslednjim fazama kristalizacije magmatskog rastopa, posle nastanka
granita, zaostaje deo rastopa koji je jo kiseliji od granitskog i, to je
naroito znaajno, izrazito obogaen lakoisparljivim sastojcima koji nisu
uli u sastav do tada formiranih minerala. Usled hlaenja ovog ostatka
rastopa dolazi do ekspanzije gasova i stvaranja visokog unutranjeg pritiska
koji pokree rastop i utiskuje ga u okolne pukotine u novoformiranoj
granitskoj steni ili u okolnim stenama, gde se kasnije hladi. Zbog prisustva
lakoisparljivih sastojaka (pre svega vode) kristalizacija je lagana to ima za
posledicu stvaranje krupnih idiomorfnih kristala. U ekstremnim sluajevima
kristali liskuna ili feldspata mogu da imaju i metarske dimenzije. Jedna od
odlika pegmatita je, dakle, izrazito krupnozrna struktura.
to se tie mineralnog sastava, pegmatiti, kao i graniti, sadre kvarc, alkalni
feldspat (ortoklas, mikroklin ili albit) i liskune, s tim to se u njima kao
posledica delovanja gasovitih komponenata, mogu pojaviti i neki
pneumatolitski minerali (turmalin, beril...).
ice pegmatita su ponekad znaajnih dimenzija i mogu predstavljati i
zasebne manje intruzije, to moe da bude i ekonomski znaajno, jer se iz
ovih stena eksploatiu feldspati (sirovina za keramiku industriju), liskuni
(kao izolacioni materijal), kvarc (pijezooptiki) i pomenuti pneumatolitski
minerali.
Aplit
Mehanizam i izvorni materijal za nastanak aplita sasvim su slini kao kod
pegmatita. Osnovna razlika je u tome to, posle utiskivanja ostatka
granitskog rastopa u pukotine, lakoisparljivi sastojci odlaze kroz

mikroprsline u stenama, tako da nisu prisutni tokom kristalizacije. Posledica

je brzo hlaenje i stvaranje sitnozrnih stena. U sastavu aplita uestvuju kvarc
i alkalni feldspat, a karakteristino je to da bojenih minerala gotovo i nema.
Aplit je, dakle, stena sitnozrnaste strukture i homogene teksture, gotovo
potpuno bele boje. ice aplita su malih dimenzija i svojom pojavom u
granitskim stenama nepovoljno utiu na njihove tehnike karakteristike.
IZLIVNE STENE
Karakteristina izlivna stena iz grupe granita i riolita je riolit (u starijoj
literaturi se moe sresti i termin liparit po Liparskim ostrvima u Italiji gde
se ova stena pojavljuje).
Riolit ima porfirsku strukturu (hipokristalastu ili vitrofirsku) i esto
fluidalnu teksturu. Izgraen je od kvarca, alkalnog feldspata (ovde je to
visokotemperaturni sanidin, ree albit) i bojenih minerala karakteristinih za
celu grupu.
Boja riolita je esto mrka ili crna (sa belim ili ruiastim fenokristalima
sanidina) zbog staklaste osnove, tako da predstavlja svojevrsni izuzetak jer
smo navikli da su kisele stene usled velike koliine salskih minerala dosta
svetlih boja.
Stena koja nastaje izlivanjem lave granitskog sastava u vodenu sredinu zove
se kvarckeratofir. To su stene ofitske ili porfirske strukture i mandolaste ili
masivne teksture. Svetli sastojak je uglavnom albit, a asocijacija bojenih
minerala je karakteristina za stene nastale u ovim uslovima - hlorit, epidot,
kalcit... Kako ovde preovlauju minerali razliitih nijansi zelene boje,
kvarckeratofiri su najee zelene stene.
GRUPA GRANITOIDA
Stene koje pripadaju grupi granitoida takoe pripadaju kiselim stenama, ali
se moe rei da je sadraj SiO 2 u njima neto nii nego kod granita. Ovo
prouzrokuje i pomeranja u mineralnom sastavu. Tako se ovde, osim kvarca i
alkalnih feldspata pojavljuju i intermedijarni plagioklasi, a karakter bojenog
minerala se menja od biotita ka hornblendi, uz mogunost pojave
monoklininog piroksena. Klasifikacija stena unutar ove grupe je izvrena
prema odnosu sadraja alkalnih feldspata i intermedijarnih plagioklasa.

DUBINSKE STENE
Dubinske stene ove grupe su:
Monconitski granit (moncogranit) - alkalni feldspat izrazito preovlauje
nad plagioklasom;
Kvarcmonconit - priblino podjednak sadraj alkalnog feldspata i
plagioklasa;
Granodiorit - preovlauje intermedijarni plagioklas;
Kvarcdiorit - alkalnog feldspata gotovo da nema, stena je izgraena od
kvarca, intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.
Sve su ovo stene zrnaste, eventualno porfiroidne strukture, razliitih veliina
zrna. Tekstura im je masivna, a luenje bankovito ili ploasto. Neto su
tamniji od granita, od kojih ih je inae teko makroskopski razlikovati. I po
svojim tehnikim karakteristikama slini su granitima, tako da takoe
predstavljaju dobar tehniki i arhitektonski kamen.
U naoj zemlji postoji nekoliko granitoidnih masiva u kojima su zastupljeni
razliiti varijeteti ovih stena, Najpoznatiji su granodioriti Boranje i
kvarcmonconiti Cera u zapadnoj Srbiji, zatim granitoidi na Kopaoniku,
Besnoj Kobili, okolini Surdulice i t.d.
INE STENE
Sree se nekoliko tipova aistnih inih stena granitoidnog hemizma
(kvarcmonconitporfiriti, granodioritporfiriti, kvarcdioritporfiriti...), ali
su to ice malih dimenzija i bez veeg znaaja.
IZLIVNE STENE
Kvarclatit
Kvarclatit je izlivni ekvivalent kvarcmonconita, odnosno granodiorita, to
znai da u svom sastavu, pored kvarca i bojenih minerala, ima priblino
podjednake koliine alkalnog feldspata (u ovom sluaju sanidina) i
intermedijarnog plagioklasa. Struktura im je izrazito porfirska, sa izraenim,
esto dosta krupnim fenokristalima sanidina, a tekstura moe biti fluidalna.

Krupni fenokristali predstavljaju ograniavajui faktor sa aspekta upotrebe

ovih stena kao graevinskog kamena, jer njihovo prisustvo negativno utie
na fiziko-mehanike karakteristike stena.
Dacit
Dacit je izlivna stena koja po svom sastavu odgovara kvarcdioritima.
Izgraen je, dakle, od kvarca, intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala
kao to su hornblenda, biotit ili augit. Struktura mu je porfirska, a tekstura
fluidalna ili masivna. Ime dacit potie od starog naziva za dananju
Rumuniju, gde su dosta zastupljeni.
Povoljniji sklop od onoga koji imaju kvarclatiti (sitniji fenokristali)
doprinosi veoj mogunosti upotrebe dacita. Koriste se kao tehniki kamen,
odnosno za izgradnju objekata, izradu kvalitetne kocke i ivinjaka ili za
dobijanje kamenog agregata za putogradnju, hidrogradnju ili nasipanje
eleznikih pruga. Od dacita iz naih krajeva, najvie se za ove svrhe
upotrebljavaju oni iz Slavkovice kod Ljiga, sa Rudnika, Depa i okoline
Ljubovije.
GRUPA SIJENITA I TRAHITA
Prema hemizmu stene iz ove grupe pripadaju intermedijarnim (sa 66-52%
SiO2), meutim, po nekim karakteristikama imaju osobine kiselih stena.
Mineralni sastav grupe jako podsea na grupu granita, s tim to ovde izostaje
kvarc ili se javlja u koliinama manjim od 5%. Sijeniti i trahiti su izgraeni
od alkalnog feldspata i bojenih minerala od kojih preovlauje hornblenda, ali
su prisutni i biotit i monoklinini piroksen.
DUBINSKE STENE
Sijenit
Sijenit svojim izgledom veoma podsea na granit. To je stena zrnaste
strukture i masivne teksture. Boja im je svetlosiva ili esto ruiasta usled
pigmentacije alkalnog feldspata gvoevitom materijom.
U sastavu sijenita dominira alkalni feldspat i to ortoklas ili ree albit. Glavni
bojeni mineral je hornblenda, uz mogue prisustvo biotita ili augita.

Povoljne fiziko-mehanike karakteristike sijenita i eventualno ruiasta ili

crvena boja, ine ovu stenu dobrim tehnikim ili arhitektonskim kamenom.
Najee se pojavljuju kao beskvarcne partije unutar veih granitskih tela.
Kod nas su najpoznatiji sijeniti Tande u istonoj Srbiji.
INE STENE
Sijenitporfir
Sijenitporfir je aistna ina stena, pa se po mineralnom sastavu ne razlikuje
od sijenita. Karakteristine je porfiroidne strukture, sa krupnim kristalima,
esto ruiastog, ortoklasa. Mada se ove stene pojavljuju u vidu tankih ica
malog prostiranja, interesantne su kao arhitektonski ili skulptorski kamen.
IZLIVNE STENE
Trahit
Trahit je vulkanska stena porfirske strukture i uglavnom fluidalne teksture.
Izgraen je od fenokristala sanidina i bojenih minerala kao to su biotit,
hornblenda ili augit. Znatno ree je sanidin zamenjen albitom, kada
govorimo o albitskim trahitima. S obzirom na relativno malu zastupljenost
bojenih minerala, trahit je dosta svetla stena.
Kod nas su zabeleene jedino pojave albitskog trahita kod Brestovake banje
u blizini Bora.
Keratofir
Keratofir je jedna od najeih submarinskih izlivnih stena. Izgraen je od
albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala (hlorita, epidota,
kalcita...). Struktura im je ofitska ili porfirska, a tekstura mandolasta. Zelena
boja im potie od hlorita i epidota.
Keratofira, u asocijaciji sa kvarckeratofirima i ostalim submarinskim
vulkanitima takozvane spilit-keratofirske asocijacije" ima kod nas u
zapadnoj Srbiji i severnoj Crnoj Gori.
GRUPA MONCONITA I DIORITA

Ovoj grupi pripadaju stene takoe intermedijarnog hemizma, ali razliitog

mineralnog sastava od sijenita. Ovde se uz alkalni feldspat javlja i
intermedijarni plagioklas koji idui od monconita ka dioritima sve vie
dobija na znaaju.
DUBINSKE STENE
Monconit
Monconit je stena zrnaste strukture i uglavnom masivne teksture. U njegov
sastav ulaze priblino jednake koliine alkalnog feldspata (ortoklasa) i
intermedijarnog plagioklasa (andezina). Glavni bojeni mineral je
hornblenda, ali se pojavljuje i monoklinini piroksen (augit) i biotit.
Kod nas su zastupljeni u vidu manjih pojava u istonoj Srbiji, a nain
pojavljivanja i druge karakteristike su mu sline kao kod kvarcmonconita.
Dioriti
Po svojim strukturno-teksturnim karakteristikama, diorit se ne razlikuje
bitno od slinih dubinskih stena. U ovim stenama se potpuno gube alkalni
feldspati, tako da su glavni salski minerali intermedijarni plagioklasi tipa
andezina. Vodei bojeni mineral je hornblenda ili eventualno augit, dok se
biotit pojavljuje znatno ree nego kod prethodnih stena. Znatna koliina
bojenih minerala utie na to da su sa svojom tamnosivom ili skoro crnom
bojom, dioriti znatno tamniji od drugih predstavnika intermedijarnih stena.
Pojavljuju se u vidu manjih masa, odnosno obodnih partija unutar bazinijih
plutona. Takav je sluaj i kod nas na gabroidnom masivu Deli Jovana u
istonoj Srbiji.
INE STENE
Monconitporfiriti i dioritporfiriti, kao aistni ini predstavnici
porfiroidne strukture, nemaju veeg geolokog ili ekonomskog znaaja.
IZLIVNE STENE

Latit
Latit je izlivni ekvivalent monconita, to znai da ima i odgovarajui
mineralni sastav. I ovde su alkalni feldspati i intermedijarni plagioklasi
zastupljeni u priblino podjednakim koliinama, a bojeni minerali su
hornblenda, augit ili biotit, s tim to alkalni feldspat nije ortoklas kao u
dubinskim stenama nego sanidin. Upravo krupni fenokristali sanidina mogu
da nam pomognu u makroskopskom odreivanju ove stene.
Neki latiti, kao to je sluaj sa onima sa Fruke Gore, mogu da budu
interesantan graevinski kamen.
Andezit
Kao izlivni ekvivalent diorita, andezit je izgraen od intermedijarnog
plagioklasa (andezina) i bojenih minerala (hornblende, augita, biotita).
Struktura mu je porfirska, a tekstura fluidalna ili homogena. Ukoliko sadre
male koliine kvarca, ine prelaz ka dacitima, i obino ih nazivamo
dacitoandezitima.
U naoj zemlji andeziti su dosta zastupljeni. Najvee mase ovih stena nalaze
se u istonoj Srbiji u takozvanoj Timokoj eruptivnoj oblasti". Ovde se
pojavljuje jedan varijetet hornblenda andezita (sa krupnim idiomorfnim
fenokristalima hornblende) koji i nazivamo timocitom. Takoe se znaajne
pojave andezita i dacitoandezita sreu i na Rudniku, Trepi i dr. Na nekim od
ovih lokalnosti se i eksploatiu i upotrebljavaju kao graevinski kamen.
Porfiriti
Od ostalih submarinskih izlivnih stena porfiriti se razlikuju upravo po
izraenoj porfirskoj strukturi. Tekstura je mandolasta, a povremeno se
pojavljuju u vidu pilou lava. Inae su zelene boje, odnosno u nekim
sluajevima, kada je lava izluena u sasvim plitkovodnu sredinu, mogu biti i
mrkocrveni ili ljubiasti. I oni predstavljaju kod nas est lan spilitkeratofirske asocijacije.
GRUPA GABRA I BAZALTA
Hemizam stena grupe gabra i bazalta je bazian, to znai da se procenat
SiO2 u njima kree od 52 do 45. Takoe, opada sadraj alkalija (K, Na) i Al,

a raste uee gvoa i kalcijuma. Na mineralni sastav se to odraava tako

da je u stenama ove grupe glavni svetli sastojak bazini plagioklas (labrador,
bitovnit), a od bojenih minerala dominira monoklinini piroksen, ali je
mogue prisustvo jo i ortopiroksena i olivina.
DUBINSKE STENE
Gabro
Gabro je stena hipidiomorfno zrnaste strukture, ponekad i ofitske i teksture
koja je najee masivna ili planparalelna. U pogledu mineralnog sastava
razlikujemo nekoliko varijeteta, a gabro u uem smislu sastoji se od
bazinog plagioklasa (labrador, bitovnit) i monoklininog piroksena (augit,
odnosno dijalag). Ukoliko sadri olivin, onda je to olivinski gabro.
Boja ovih stena je najee tamnozelena ili sivozelena, katkad sa plaviastim
odsjajem koji je posledica prisustva labradora (ovo plaviasto svetlucanje
nazivamo labradorizacijom"). Zbog interesantnih i postojanih boja, kao i
dobrih fiziko-mehanikih karakteristka, gabro je veoma cenjen kao
arhitektonski kamen, naroito za izradu skulptura i nadgrobnih spomenika.
Kod nas postoje zapaenije mase gabra na Deli Jovanu i Tari, a na
sporadine pojave nailazimo u zapadnoj Srbiji. Najznaajniju ulogu su ipak
u naim krajevima odigrali gabrovi iz okoline Jablanice u Hercegovini, od
kojih su u naoj zemlji napravljeni mnogi znaajni spomenici i izgraeni
mnogi objekti.
INE STENE
Gabropegmatit
Ovo je interesantna ina stena gabro grupe, izrazito krupnozrnaste
strukture, neto kiselijeg hemizma od matinog plutona i izgraena od
bazinog plagioklasa i klinopiroksena. Slinost sa granitskim pegmatitima se
ogleda upravo u grubozrnastoj strukturi, ali razlike u mineralnom sastavu su
jasne i nedvosmislene. ica gabropegmatita kod nas ima na Tari na Rastitu.
Dijabaz

Dijabaz moe biti i ina i izlivna stena. Zajedniko za oba varijeteta je to da

imaju karakteristinu ofitsku strukturu, pri emu je prostor izmeu
izukrtanih pritkastih ili igliastih kristala bazinog plagioklasa ispunjen
klinopiroksenom. ini dijabazi su sive, tamnosive ili sivozelene boje i
masivne teksture. Predstavljaju izrazito povoljan materijal za izradu
najkvalitetnijih kamenih agregata.
IZLIVNE STENE
Bazalt
Bazalt je najzastupljenija izlivna stena na Zemljinoj povrini, to je jasno
ve iz toga to znamo da je kompletna okeanska kora bazaltoidnog sastava.
To su stene izgraene od bazinog plagioklasa i monoklininog piroksena,
porfirske strukture i tekstura koje mogu biti masivne, fluidalne, mehuraste
ili, ukoliko su nastali izlivanjem u vodenu sredinu, mandolaste. Ako sadre
olivin, onda su to olivinski bazalti. Ukoliko je karakter plagioklasa pomeren
ka intermedijarnim tipovima, stene ine prelaz ka andezitima i nazivamo ih
andezitbazaltima.
Bazalti imaju karakteristinu crnu do tamnosivu boju i koljkast prelom.
Ukoliko su lueni ploasto, stubasto ili bankovito odlian su tehniki ili
arhitektonski kamen, ali ukoliko, to nije retko, imaju kuglasto luenje
nepovoljni su za bilo kakvu obradu.
U naoj zemlji bazalti nisu naroito zastupljeni. Postoje pojave na Rudniku,
kod Zveana i, neto znaajnije, na Kopaoniku. Andezit bazalta ima mnogo
vie, a najpoznatiji su oni kod Bora, Zveana i kod umnika i Rudnice.
Dijabaz
Izlivni (efuzivni) dijabaz ima ofitsku strukturu, ali mu je tekstura ponekad
mandolasta zbog izlivanja u vodenu sredinu. U morskoj vodi dolazi do
intenzivne transformacije bojenih minerala (klinopiroksena) u hlorit, epidot,
kalcit i sekundarne amfibole, tako da stena zadobija zelenu boju. Za razliku
od inih tipova, primena ovih stena je sasvim ograniena zbog odmaklih
procesa raspadanja.

Kod nas su dosta zastupljeni u centralnoj i zapadnoj Srbiji, kada se

pojavljuju kao vani lanovi takozvane dijabaz-ronake formacije"
(vulkanogeno-sedimentne serije jurske starosti).
Spilit
Spilit je submarinska vulkanska stena bazaltoidnog hemizma. Zbog
specifinih uslova nastanka, spiliti imaju karakteristian mineralni sastav i
sklop. Izgraeni su od albita (dakle, kiselog plagioklasa) i niskotemperaturne
asocijacije minerala tipine za submarinske vulkanite (hlorit, epidot, kalcit,
titanski minerali...). Struktura im je ofitska ili porfirska, a moda najee
porfirska sa ofitskom osnovnom masom. Tekstura je mandolasta, sa
mandolama ispunjenim obino kalcitom, kalcedonom ili hloritom.
Spiliti se gotovo redovno pojavljuju u vidu pilou-lava, boje su zelene,
sivozelene ili ljubiaste do mrkocrvene. Kod nas spilita ima u zapadnoj
Srbiji i Crnoj Gori, gde su udrueni sa ostalim stenama spilit-keratofirske
asocijacije.
GRUPA PERIDOTITA
Peridotiti spadaju u ultrabazine magmatske stene sa ispod 45% SiO 2. U
njima takoe raste i sadraj magnezijuma i gvoa, a opada uee
silicijuma i aluminijuma. Ovakav hemizam utie na mineralni sastav tako da
peridotiti uopte ne sadre feldspate, ve su izgraeni samo od bojenih
minerala. Najznaajniji su minerali olivinske grupe, a uz njih se javljaju
rombini i monoklinini pirokseni.
DUBINSKE STENE
Peridotiti
Pod pojmom peridotita podrazumevamo sve dubinske stene ultrabazinog
hemizma, a detaljnija klasifikacija se moe izvesti na osnovu njihovog
mineralnog sastava. Tako postoje:
Duniti - stene koje su izgraene preteno od olivina;
Harcburgiti - od olivina i rombinih piroksena;
Lerzoliti - od olivina i oba (klino i orto) piroksena;

Verliti - od olivina i monoklininog piroksena, a zatim i manje uobiajeni

varijeteti kao to su:
Kortlanditi - od olivina i hornblende i
Biotitski peridotiti - od olivina i biotita.
Retko se pojavljuje znaajnija koliina feldspata i tada su to feldspat
peridotiti.
Kako u peridotitima odsustvuju salski sastojci, to su redovno stene
maslinastozelene (duniti), tamnozelene, do crne boje. Struktura im je
zrnasta, a tekstura masivna. I olivini i ortopirokseni su u prisustvu vode
nestabilni i tee da se transformiu u minerale serpentinske grupe, pa se na
peridotitima gotovo uvek vide tragovi serpentinizacije. Na terenu je retko
mogue na povrini nai sveu stenu.
U naim krajevima peridotiti su dosta zastupljeni (Zlatibor, Maljen, Suvobor,
Brezovica...), ali ove stene nemaju gotovo nikakvu primenu. Jedino se od
dunita mlevenjem dobija olivinski pesak koji ima primenu u livarstvu.
INE STENE
ine stene peridotitske grupe su najee monomineralne i izgraene od
piroksena (pirokseniti) ili ree hornblende (hornblenditi). Pirokseniti ime
dobijaju prema vodeem piroksenu (dijalagiti, bronzititi...) ili su to
vebsteriti ako su izgraeni od oba piroksena.
Sve ove stene imaju zrnastu strukturu i to esto panidiomorfno zrnastu. Boja
im zavisi od mineralnog sastava i moe biti zelena u razliitim nijansama do
crna.
IZLIVNE STENE
Izlivne stene grupe peridotita po sastavu odgovaraju matinim plutonima, s
tim to im je struktura porfirska. To su pikriti i pikritporfiriti.