1

OBLICI VLADAVINE MONARHIJA I REPUBLIKA

Monarhijaje takav oblik vladavine u kojoj je vrilac i nosilac najvie dravne vlastistalno
krunisana osoba monarhkoji nije pravno odgovoran, ve je suveren
i iznad prava, ne podlee pravnim sankcijama, a njegov poloaj je po privilegijama koje
uivasutinski razliit od ostalih graana. U irem smislu monarhija je takav oblik vladavine
ukome osnovnu vlast vri jedan ovek. U uem znaenju monarhija je oblik vladavine ukome
funkciju efa, odnosno poglavara drave obavlja jedna linost kojane podlee pravnoj i politikoj
odgovornosti, koja svoju funkciju vridoivotno, i ta funkcija je po pravilunasledna.Monarhije se dele
naneograniene iograniene
. Neogranieneili
apsolutne
su one monarhije u kojima su vladari jedini nosioci suverenevlasti. Oni nisu ogranieni nijednim
drugim organom; vrei zakonodavne, upravne isudske funkcije i nadzirui delatnost niih
dravnih organa koji su im odgovorni, onirukovode itavim drutvenim ivotom u dravi. U
grupu neogranienih ili apsolutnihmonarhija u starom veku ubrajali su se Vavilonsko carstvo,
Egipatsko carstvo, dravaAleksandra Velikog, Rimsko carstvo i Kinesko carstvo, a u srednjem
veku Vizantijskocarstvo, Franaka drava i Papska drava, Osmanlijsko carstvo, Dingiskanova dravaitd. Kasnije, u novom veku, neograniene monarhije bile su Rusko carstvo,
Persija,Francuska do 1789. godine, Napoleonovo carstvo itd.Uograniene monarhije ubrajaju se
one drave u kojima su vladari ogranieni u svojim pravima nekim drugim organom sa kojim
zajedno vre suverenu vlast. Ti organi su ranije,u starom ili srednjem veku bile skuptine
narodne ili staleke, ili parlament umodernom vremenu i savremenom dobu. U novom veku se
ograniene monarhijenazivaju ustavnim zbog toga to ustavi ograniavaju vlast monarha i
drugih dravnihorgana. Ustavne monarhije mogu biti parlamentarne i dualistike ustavne monarhije
. U parlamentarnim monarhijama ef drave, monarh ili dravni poglavar, po pravilu vladaali ne
upravlja. On ima preteno reprezentativne zadatke i uloge, dok je parlament onajdravni organ
koji stvarno vri bitne funkcije vlasti. Takve parlamentarne monarhije u EUdanas su Ujedinjeno
Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Danska, Norveka,vedska, Holandija, Belgija i
panija.
Dualistikamonarhija je ona ustavna monarhija ukojoj se vladar nalazi na elu upravnih organa
sa ovlaenjem da postavlja i otputaministre. Dravna delatnost se odvija na dva koloseka.
Na jednom koloseku jezakonodavna delatnost koja je u nadlenosti parlamenta, a na drugom,
upravna i izvrnadelatnost koja je u nadlenosti monarha (ranije je dualistika monarhija
postojala u Nemakom carstvu, u Austrougarskoj i u Japanu).
Republika je naziv za oblik vladavine koji je suprotan monarhiji i u kojem je izabranaveina
nosilac vlasti (demokratska republika), a poglavar drave (ef drave, predsednik republike)
vrilac odreenih funkcija bez linih privilegija, politiki i pravno odgovoran inajee biran na
taj poloaj. Ako je ef drave u republici fiziko lice, tada on ima naziv predsednika republike. U
novovekovnoj politikoj teoriji, pod pojmom Republika oznaava se kako oblik drave tako i
nain organizovanja vlasti.Prema nainu uspostavljanja odnosa izmeu izvrne i zakonodavne
vlasti, razlikuju serepublike sa skuptinskim (vajcarska), parlamentarnim(brojne zemlje u svetu)
i predsednikim sistemom(SAD). U republikama sa jedinstvom vlasti teite vlasti je naskuptini ili
konventu, u republikama sa parlamentarnim modelom podele vlasti postojiravnotea vlasti
izmeu zakonodavne i izvrne vlasti, a u predsednikim republikamastroga podela vlasti:
izvrna vlast je nezavisna od zakonodavne vlasti a teite vlasti seesto pomera prema
predsedniku republike kao efu upravne vlasti i egzekutive.16
16. OBLICI DRZAVNEVLASTI-SISTEM PODELE VLASTI I SISTEMJEDINSTVA VLASTI

2
Ideja podelevlastijavlja se jo u antikoj politikoj i filozofskoj misli. Platon u Dravii kasnije
u Zakonima
tumai politiko naelomeovite vladekoje u draviomoguava unutranju ravnoteu snaga.
Aristotel jeideju meovite vlade video uuravnoteenju tri osnovna oblika dravne
vlasti: savetodavne izvrne i sudstva. Ovomtrijadom vlasti nagovetena je kasnije, zapravo
savremena, demokratskim drutvima primenjena podela vlasti na zakonodavnu , izvrnu
i sudsku.Dva su osnovna oblika podele vlasti: predsedniki i parlamentarni
PREDSEDNIKI SISTEM VLASTI
Predsedniki ili prezidencijalni sistem odlikuje stroga podela Vlasti izmeu zakonodavnog tela,egzekutive
koju izraava ef drave i suda
. U XIX veku predsednikisistem postojao je jedino u SAD, dok je u XX veku ire prihvaen i
praktikovan zbogsvoje jednostavnosti i stabilnosti.Predsedniki sistem vlasti odlikuje:
1.
Monocefalna egzekutiva oliena u efu drave (predsedniku republike) kojeg, popravilu,
neposredno biraju graani; predsednik republike istovremeno vri funkciju efa drave i
efavlade
2.odsustvo mehanizamaili instrumenata kojima jedna vlast moe uticati na egzistencijudruge vlasti
parlament ne moe oboriti predsednika, a on ne moe raspustitiparlament3. stroga podela
poslova
znai da u predsednikom sistemu sudska vlast pripadasudovima koji svoju funkciju obavljaju u
skladu sa naelom samostalnosti inezavisnosti;
PARLAMENTARNI SISTEM VLASTI
Parlamentarni sistem
poseban je oblik organizacije vlasti zasnovan na
podeli vlasti
.Odlikuje ga politika odgovornost izvrne vlasti (vlade) prema predstavnikom
telu(parlamentu), koji je bira. Vlada mora uivati poverenje parlamentarne veine da biostvarila
svoja ovlaenja. Parlament raspolae instrumentima kojima moe kontinuiranonadzirati i
kontrolisati rad vlade.Parlament, po pravilu, raspolae sledeim ovlaenjima:1.
ustavotvorna nadlenost parlamenta
2.
zakonodavna nadlenost parlamenta
3.
ovlaenja parlamenta vezana za kontrolu rada vlade
4.
ovlaenja parlamenta vezana za izbore
Pored optih pravnih akata parlament moe donositi pojedinane pravne akte
(odluke,zakljuke) i politike akte (deklaracije, rezolucije)
Sistem jedinstva vlastiili skuptinski sistemodreen je centralnim i dominantnim mestom
predstavnikog tela skuptine u sistemu organizacije vlasti. Upravo takva pozicija skuptine
oslonjena je naneposredan izbor njenih lanova od strane graana. Egzekutivna pozicija
skuptine usistemu organizacije vlasti uvruje njeno pravo da izvrnu i sudsku vlast
poveriizvrnim i sudskim organima vlasti, ije lanove neposredno bira. Organi izvrne
vlastiodgovaraju za svoj rad skuptini, ali sami ne raspolau instrumentima kojima biskuptinu
prinudili na odreeno postupanje.Postoji
apsolutni irelativni oblik jedinstva vlasti

3
. U apsolutnom obliku naelo jedinstvavlasti postoji kada sve dravne funkcije vri jedan isti
dravni organ. Takav apsolutnioblik jedinstva vlasti je gotovo nezamisliv i praktino neostvariv.
U relativnom obliku jedinstvo vlasti postoji kada nije obezbeena nezavisnost neke od dravnih
vlasti. Naime,svaku od dravnih funkcija vri poseban dravni organ, pa u tom smislu postoji
jedinstvovlasti.Princip jedinstva vlasti ostvaruje se u modernom politikom sistemu samo u
svomrelativnom obliku i nije esto praktikovan. U istoriji politikih sistema princip jedinstvavlasti
u obliku skuptinskog ili konventskog sistema postojao je u vreme Pariske komune1871.
godine, u nekadanjem Sovjetskom Savezu, u bivoj SFR Jugoslaviji, a danas jezastupljen u
vajcarskoj.