UNIVERZITET CRNE GORE

SEMINARSKI RAD

UTAPANJE

Profesor:

Student:

Click here to enter text.

decembar 2014

SADRAJ:
1. UVOD.....................................................................................................................
2. PRVA POMOC........................................................................................................
2.1.

BRZO I OPREZNO IZVLAENJE UTOPLJENIKA IZ VODE............................

2.2.

PREGLED UTOPLJENIKA I PROCENA TEINE STANJA...............................

3. LIJECENJE............................................................................................................
4. LITERATURA:........................................................................................................

1. UVOD
Utapanje je jedan od vodeih zadesnih uzroka morbiditeta i mortaliteta
koji se moe uspeno spreiti. Utapanje se najee dogaa pri plivanju, ronjenju,
razliitim sportskim aktivnostima u vodi i tako dalje.Utapanje je akutna asfiksija
izazvana naglim ispunjenjem disajnih puteva tecnim sadrzajem pri utapanju tijela u
vodu.

1.

Utapanje

Smrt utopljenika se vekovima objanjava guenjem, izazvanim ulaskom

vode u plua. Krajem XIX veka, obdukcioni nalaz utopljenika pobudio je sumnju u
ovakav zakljuak, jer je u njihovim pluima bilo vie vazduha nego vode.
Patofizioloke promene u pluima i celom ogranizmu se razlikuju u zavisnosti od
toga da li je utopljenik stradao u slanoj ili slatkoj vodi.
Mehanizam smrti je drugaciji utapanjem na povrsini vode ili u dubini od
nekoliko metara, kao i da li dolazi do smrtnog ishoda odmah pri skoku u vodi ili usled
iscrpljivanja. Pri utapanju u slatkoj vodi koja je hipotonicna u odnosu na krv, voda
prelazi alveokapilarnu membranu velikom brzinom i odlazi u cirkulaciju, uzrokujuci i
1

hipervolemiju i hemodiluciju.
Kada morska voda, prilikom utapanja, udje u plua, tada zbog razlike
osmotskih pritisaka voda prelazi iz krvi u plua. Posledica je nagli razvoj plunog
edema, praen hemokoncentracijom, hipovolemijom i hipotenzijom. I slana i slatka
voda u pluima ispiraju surfaktant iz alveola pa dolazi do njihovog kolapsa i
poremeaja gasne razmene.
Oko 10-15% utopljenika umire sa suvim pluima, jer refleksni
laringospazam i prestanak disanja spreavaju ulazak vode u plua. Ovakav nain
utapanja se deava uglavnom mladim osobama uglavnom zbog naglog ulaska u
vodu (vagalni refleks).
Kod utapanja u hladnoj vodi (< 5C) dolazi do pada telesne temperature
i nastanka tzv. primarne hipotermije. U ovakvim uslovima sniavanje telesne
temperature i zatitnu ulogu, jer se u uslovima hipoksije, zbog smanjenja bazalnog
metabolizma, smanjuju potrebe tkiva za kiseonikom, ime modane elije mogu
neto due da ostanu neoteene.

2. PRVA POMOC
1. Brzo i oprezno izvlaenje utopljenika iz vode
2. Pregled utopljenika i procenu teine stanja
3. Odravanje prohodnosti disajnih puteva i primenu mera KPCR u
sluaju potrebe.
4. Hitan transport u bolnicu.

2.

Vaenje utopljenika

2.1. BRZO I OPREZNO IZVLAENJE UTOPLJENIKA IZ VODE

Osoba koja se davi najee je u paninom strahu, izvodi nesvrsishodne
pokrete rukama, kako bi se odrala na povrini vode. Pri tome, zbog promene teita
tela, tone i izranja iz vode, gutajui znatnu koliinu vode i vazduha. Aspiracija
minimalne koliine vode izaziva refleksni laringospazam, neretko i bronhospazam.
Te pojave su praene jakim bolovima u grudnom kou. Nastala apneja dovodi do
hipoksije i nakupljanja CO2 to indukuje snaan ekspirijum i kaalj. Ponovno
otvaranje disajnih puteva dovodi do nove aspiracije vode. Takva dramatina situacija
moe trajati desetak minuta.

2.2. PREGLED UTOPLJENIKA I PROCENA TEINE STANJA

Brz primarni pregled osobe izvuene iz vode mora biti usmeren
prvenstveno na procenu stanja svesti, ustanovljavanje prolaznosti disajnih puteva,
pregleda usne duplje i vadjenja zubne proteze kao i na poremeaj respiratorne i
cirkulatorne funkcije. U sluaju da nema vitalnih funkcija (svesti, disanje, puls),
3

odmah zapoeti mere KPCR. Osobu bez svesti kod koje je prisutan puls i disanje
postaviti u boni koma poloaj, kako bi spreili aspiraciju povraenog eludanog
sadraja, i utopliti je. Ako je utopljenik pri svesti, najverovatnije je da nema znaajnih
promena u organizmu i sa velikom sigurnou se moe oekivati potpun oporavak
bez znaajnije medicinske intervencije. Treba iskljuiti povrede ili bolesti koje su
mogle biti uzrok utapanja: epilepsija, srani infarkt, akutno pijanstvo. Dobar pliva
moe zapoeti ventilaciju usta na usta jo u vodi, dok se masaa srca izvodi tek
kada se utopljenik izvue iz vode. Prilikom skakanja u vodu mogu nastati tupe
povrede trbuha, povrede glave i vratne kime.

3.

Vjetako disanje

Utopljenik izvadjen iz vode je hladan, modar, blijed, puls na karotidama je

slab ili iscezao, zjenice su dilatirane. Vrsi se ciscenje gornjih disajnih puteva od
povracenog i stranog sadrzaja. Zabacivanjem i podizanjem donje vilice oslobadjamo
put od zapadanja baze jezika. Okretanje glave utopljenika nanize radi izbacivanja
vode iz pluca je nepotrebno jer je resorpcija vode iz alveola brza i ulazi u cirkulaciju
vec nakon 3-4 min. Zapoceti vestacko disanje, usta na usta sa 14-15 udisaja u
minuti. Preduzima se zatvorena masasa srca ako ne postoji srcana radnja sa oko 60
4

kompresija u minuti. Jedan udisaj na pet pritisaka na srce. Ako je rutiniran, onda sam
operater izvodi dva udisaja na 30 kompresija srca. Utopljenik moze da reaguje
bradikardijom i perifernom vazokonstrikcijom. Ako je stomak jako distendiran,
utopljenika okrenemo na bok i pritisnemo gornji deo trbuha, ili ga obuhvatimo
rukama ispod trbuha i pritisnemo nekoliko puta kako bi se odstranila voda iz eluca.
Rani neuroloski znaci poremecaja svijesti su konfuzija, stupor koji se pojacava do
kome sa inkontinencijom.
Utopljeniku se prilazi uz najvee mere opreza za sopstvenu sigurnost!
Ako se incident nije desio u plitkoj vodi sa stabilnim tlom, spasilac ne
sme pokuati spasavanje ukoliko ne ispunjava sledee kriterijume:
1. Da je odlian pliva
2. Da nosi pojas za spasavanje
3. Neophodno je prisustvo i drugih lanova spasilakog tima

3. LIJECENJE
Utopljenici su esto hipovolemini, pa je potrebna rapidna i.v. nadoknada
tenosti.
Endotrahealna intubacija u pacijenta sa apnejom. Ventilacija sa 100%-nim
O2 dok se ne uspostavi spontana ventilacija. Naknada tecnosti Ringer-laktatom.
Kada se uspostave ventilacija i srcani rad, tek tada transportovati utopljenika u
bolnicu.

4.

Prevoz bolesnika

4. LITERATURA:

Prof. dr Milan Dragovic,Prof. dr Milomir Todoric, Urgentna i ratna

hirurgija ; Velarta
Dr Sonja Ilic,Utapanje
Internet pretraivai:
o http://www.google.com
o http://www.yahoo.com
o http://www.wikipedia.org