ABS (engl.

anti-lock brake system) je elektronsko-hidraulini mehanizam koji spreava

blokiranje tokova prilikom koenja te na taj nain skrauje zaustavni put vozila i
omoguuje potpunu upravljivost automobila prilikom koenja. Mnogi misle da je to
pronalazak novijeg datuma. Sve je ipak poelo davno. Godine 1928. Nemac Karl Wessels
konstruisao je prvi regulator kone sile u svrhu spreavanja blokiranja kod koenja, kojeg
1936. razrauje Robert Bosch. Prvi efikasan ureaj za spreavanje blokiranja tokova
konstruisao je nemaki inenjer Fritz Ostwald. Poetkom 1940. prijavio je patent
pneumatsko-elektrinog regulatora koenja, kod kojeg se koni pritisak regulie pomou
elektromagnetskog ventila. Prvo operativno koritenje dogodilo se 1950. u borbenom
vazduhoplovu. Do serijske je ugradnje u automobil prolo jo 28 godina prvi ABS
ureaj firme Bosch serijski se poeo ugraivati poetkom 1978. u Mercedes 450 SE, a
nekoliko meseci kasnije i u BMW 745i. ABS je sigurno najkorisniji i najvaniji dio
(dodatne) opreme automobila. Njegovom ugradnjom znatno se poboljavaju vozna
svojstva, mogunosti konog sistema i sigurnost vonje.
Blokiranjem tokova pri koenju znatno se smanjuje koeficijent trenja, posebno u
poprenom smeru. Zbog toga se produuje zaustavni put, a automobil postaje potpuno
neupravljiv. ta je to ABS i kako funkcionie? ABS je elektronsko-hidraulini sistem sa
integrisanom upravljakom jedinicom. Na osnovu informacija od senzora za "praenje"
okretanja tokova, ABS dozira moment koenja na svakom toku i spreava blokiranje.
U trenutku kad se odreeni toak zaustavi, aktivira se senzor koji preko sistema
elektromagnetnih ventila sniava pritisak ulja u konom cilindru, sve dok se koni
moment toliko ne smanji da se tokovi ponu ponovo okretati.U tom trenutku senzor
aktivira elektromagnetne ventile u suprotnom smeru, pritisak ulja i intenzitet koenja se
povea te se na granici blokiranja tokova ciklus ponovo vraa na poetak. Slikovito
reeno, ureaj obavlja koenje na rate, s uestalosti od nekoliko desetaka ciklusa u
sekundi.To je tajna ABSa. Prvi ABS ureaji bili su dvokanalni bili su opremljeni sa
samo dva senzora koji su postavljani na dva dijagonalna toka. Sredinom osamdesetih
poeli su se koristiti trokanalni, s jednim senzorom na pogonskom diferencijalu i dva
senzora na preostalim tokovima. Od pre nekoliko godina svi su automobili opremljeni
etvorokanalnim
ABSureajem, sa senzorima na
svakom
toku.
Mogua
situacija: put je mokar i
klizav, automobil nema ABS,
a situacija zahteva naglo
zaustavljanje. Snaan pritisak
vozaa na pedalu konice
automobil e pretvoriti u
sanke bez ikakve mogunosti
kontrole. Vozau i putnicima
preostala je samo molitva, a
ni za nju esto nema dovoljno
vremena. Da je vozilo imalo
ugraen ABS sistem situacija
bi bila mnogo bolja: uz
kontrolisano zadravanje pravca, automobil usporava i zaustavlja se. Na vreme ili ne,
ipak se zaustavlja, i to kontrolisano. Posle snanog koenja u automobilu koji ima ABS,

neupuen voza bi naredni dan odvezao automobil majstoru i alio se kako mu se pedala
konice snano tresla kada je snano koio i kako je, zahvaljujui njegovim natprosenim
vozakim sposobnostima, izbegnuta opasna situacija

Upravo podrhtavanje pedale konice je znak da ABS pokuava spasiti situaciju i

transformaciju vozila u nekakav klizajui objekat. Oscilacije pedale mogu biti i do 15
puta u sekundi. Dakle, prednosti ABS-a su to se vozilo u ovakvoj situaciji zaustavlja, a
voza je sposoban da u velikoj mjeri kontrolie njegovu putanju. Kod automobila koji
imaju ugraen ovaj sistem negdje na instrument-tabli postoji lampica sa ovom
troslovnom oznakom. Prilikom startovanja motora vozila, ona zasvetli nekoliko sekundi i
iskljui se.To je znak ispravnosti sistema, a ako se desi da se lampica ne ukljuuje ili da
se ne iskljuuje i posle pokretanja motora, onda je u pitanju neka neispravnost na ovom
sistemu. Bitno za neupuene je da ABS deluje samo u ekstremnim situacijama, to se
oseti, a ne sve vreme i pri svakom koenju, kako misle mnogi vozai. Takoe treba
skrenuti panju na to da je ABS zaista koristan, ali ne i svemogu!