IR ISTRAIVAKO RAZVOJNA FUNKCIJA

I R dve meusobno povezane funkcije

I usmereno na osnovne inioce proizvodnje predmeti rada, sredstva za rad i
radnu snagu.
Cilj je:
Primena novih tehnoloskih dostignua
Uvodjenje novih proizvoda
Usavrsavanje i poboljsanje postojecih proizvoda
Osvajanje novih trita
Vrste istraivanja
Fundamentalna opsta saznanja iz pojedinih obrazovnih oblasti
Primenjena istraivanja konkretizovanje resenja iz pojedinih oblast
Organizacija Ir Zavisi od :
Velicine preduzeca
Obima poslovanja
Delatnosti
Obima IR
Finansijskih mogunosti
KADROVSKE FUNKCIJE
Zadaci kadrovske slube:
1) Izrada plana kadrova
2) Prijem novih radnika
3) Skolovanje, usavrsavanje i unapredjenje znanja radnika
4) Iznalaenje stimulativnih modela
5) Staranje o povoljnom radnom ambijentu
6) Vodjenje evidencije iz oblasti rada i radnih odnosa.
7) Poloaj kadrovse slube u okviru org.strukture zavisi od:
8) 1) veliine preduzeca
9) Broja uposlenih radnika
10) Organizacionog ustrojstva preduzeca
11) Materijalnih mogunosti
12) Specificnosti odvijanja poslovnih aktivnosti u preduzecu
POJAM I ZNAAJ MENADMENTA
Pomou menadmenta ljudi mogu definisati i ostvariti postavljene ciljeve
Znaaj menadmenta se sastoji u balansiranju interesa razliitih subjekata iji su interesi
objedinjeni
Kod privrednih organizacija za subjekte iji su interesi objedinjeni u okviru nih koristi se
pojam steikholderi
Svaka organizacija objedinjuje interese velikog broja steikholdera, kao to su vlasnici,
zaposleni, menaderi, potroai, dobavljai, dravni organi, sindikati, itd.
Bitna karakteristika menadmenta je njegova univerzalnost: moe se primeniti na sve
tipove organizacija, u svim zemljama i meu vrlo razliitim kulturama i drugim
faktorima

ta je menadment?
Menadment - koordinisanje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one obave efikasno i
efektivno
- s ljudima i uz pomo drugih ljudi
Dva merila poslovnog uspeha:
1) efektivnost - utvrivanja pravih ciljeva i njihovog ostvarivanja; odnosi se na raditi prave stvari
2) efikasnost - izvlaenje maksimuma uz minimalna ulaganja; naziva se obavljanje posla na
pravi nain
Upravljanje predstavlja usmeravanje ili navoenje sistema iz poetnog stanja ka nekom eljenom
stanju
Menadment predstavlja proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole napora svih
lanova organizacije i korienje svih organizacionih resursa kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi
Osnovni zadatak menadmenta:
osposobljavanje ljudi da zajedniki deluju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva, zajednikih
vrednosti, prave strukture, i obuke i razvoja koji su potrebni da bi se izvrili poslovi i reagovalo
na promene
FAZE PROCESA MENADMENTA
PLANIRANJE - analiza okruenja; ciljevi, misija; strategija
ORGANIZOVANJE - organizacioni dizajn; organizaciona struktura
OBEZBEENJE KADROVA - regrutovanje; selekcije, izbor, trening
VOENJE (LIDERSTVO) - koordinacija; motivacija; komunikacija
KONTROLA - standardi; merenje uinaka; korekcije
PRINCIPI MENADMENTA
Fundamentalna pravila koja se predaju u kolama i koja su mogla da se primenjuju u svim
organizacionim situacijama
Principi moraju biti fleksibilni i prilagodljivi svakoj situaciji
14 UNIVERZALNIH PRINCIPA UPRAVLJANJA
(H. Fajol):
1)
PODELA RADA - ODNOSI SE NA SPECIJALIZACIJU I PODELU RADA;
specijalizacija poveava produktivnost inei zaposlene mnogo efikasnijim
2)
AUTORITET MENADERI MORAJU DA BUDU SPOSOBNI DA NAREUJU I
AUTORITET UM DAJE TO PRAVO; autoritet obuhvata mo da se daju nareenja i mo da se
utie na druge da budu posluni
3)
DISCIPLINA - PODRAZUMEVA POSLUNOST I DISCIPLINU IZMEU
ORGANIZACIJE I NJENIH LANOVA
4)
JEDINSTVO KOMANDOVANJA SVAKI ZAPOSLENI TREBA DA PRIMA
NAREENJA SAMO OD JEDNOG NADREENOG
5)
JEDINSTVO USMERAVANJAI ORGANIZACIJA TREBA DA IMA JEDAN PLAN
AKCIJE KOJI BI USMERAVAO MENADERE I RADNIKE
6)
PODREENOST LINIH INTERESA OPTIM INTERESIMA INTERESI BILO KOG
ZAPOSLENOG ILI GRUPE ZAPOSLENIH NE SMEJU DA IMAJU PREDNOST U ODNOSU
NA INTERESE ORGANIZACIJE KAO CELINE
7)
NAGRAIVANJE PREMA RADU - RADNICIMA TREBA ISPLATITI ADEKVATNU
NADOKNADU ZA NJIHOV RAD (ne samo plate, ve i vikovi, bonusi i deljenje profita)

8)
CENTRALIZACIJA ILI DECENTRALIZACIJA
ODNOSI SE NA PITANJE PROPORCIJE U DELJENJU AUTORITETA
9)
SKALARNI LANAC LINIJA AUTORITETA OD TOP MENADMENTA DO
NAJNIIH LANOVA U SKALARNOM LANCU
10)
POREDAK - RED LJUDI I MATERIJAL TREBA DA BUDU NA PRAVOM MESTU I
U PRAVO VREME
11)
PRAVINOST - FER I POTEN ODNOS IZMEU ZAPOSLENIH U ORGANIZACIJI
12) STABILNOST POLOAJA ZAPOSLENIH MENADMENT TREBA DA OBEZBEDI
PRECIZNO PLANIRANJE OSOBLJA I DA OSIGURA DA ZAMENE BUDU DOSTUPNE
KADA TREBA POPUNITI PRAZNO MESTO
13)
INICIJATIVA - PODSTICANJE POJEDINACA DA DAJU PUN DOPRINOS
ORGANIZACIJI
14)
DUH ZAJEDNITVA (espir de corps)- PROMOVISANJE TIMSKOG RADA
IZGRADIE JEDINSTVO UNUTAR ORGANIZACIJE)
TIPOLOGIJA MENADMENTA
Prema vrstama delatnosti:
menadment u proizvodnji, finansijama, poljoprivredi ...
Prema vrstama odluka koje donose:
1) Strategijske dugorone
2) Operativne - kratkorone
PREMA KRITERJUMU HIJERARHIJSKOG NIVOA:
1) Strategijski
2) Srednji
3) Operativni
PREMA UKLJUENOSTI U PROCES RADA:
1) LINIJSKI
2) STAFF ( PODRSKA)
Prema funkcionalnim oblastima:
Proizvodnja, finansije, nabavka, prodaja...
Prema vrstama organizacije:
Profitne
Neprofitne
POSLOVI MENADERA
Prvo istraiti:
1) Potencijalne poslovne mogunosti
2) Potrebne resurse zarad iskoriavanja poslovnih mogunosti
3) Kako kontrolisati promene

SISTEM MENADMENTA OBUHVATA:

1) IDEJE
2) SREDSTVA
3) LJUDI I NJIHOVE POTREBE

1)
2)
3)
4)
5)

POTREBE:
EGZISTENCIJALNE POTREBE
POTREBE SIGURNOSTI
EMOCIONALNE I SOCIOLOKE POTREBE
POTREBE ZA USPEHOM, STATUSOM I PRIZNANJEM
POTREBE ZA SAMOISPUNJENJEM - EGO
Planiraju
Organizuju
Integrisu
Kontrolisu
Razvijaju

ORGANIZACIONE FUNKCIJE
Oblici organizacionih funkcija
1)
2)
3)
4)
5)

Faktori koji uticu na broj, nivo I polozaj pojedinuh poslovnih funcija:

delatnost preduzeca
Velicina preduzeca
Nivo tehnicke opremljenosti
Broj I struktura zaposlenih

Osnovne poslovne funkcije

PROIZVODNA FUNCIJA
NABAVNA FUNKCIJA
PRODAJNA FUNKCIJA
MARKETING FUNKCIJA
LOGISTICKA FUNKCIJA
FINANSIJSKA FUNKCIJA
INFORMACIONI SISTEM
IR
FUNKCIJA LJUDSKIH RESURSA
OSTALE

PROIZVODNA FUNCIJA
Proizvodnja - proces u kome se elementi predmeta rada, pod dejstvom sredstava za
rad I aktivnim ucescem radne snage pretvaraju u upotrebna materijalna dobra
Proizvodnja 3 faze:
FAZA PRIPREME PROIZVODNJE (tehnicka priprema, operativna priprema I
lansiranje dokumentacije)
FAZA TEHNOLOSKIH PROCESA (pogoni, radionica, odeljenje)
TEHNICKA KONTROLA (kvalitet proizvoda
NABAVNA FUNKCIJA
Obezbedjenje potrebnih materijalnih resursa za normalno odvijanje poslovnih
aktinvosti.
Principi:
a) Sto blizi izvori
b) Blagovremeno nabavljanje
c) Pojedinacne nabavke u ekonomski opravdanim kolicinama.
d) Tender
e) Najpovoljniji transport sa gledista brzine I tarife
f) FUNKCIJE NABAVKE:
g) 1) IT
h) 2) P NABAVKE
i) 3) IBOR DOBAVLJACA
j) 4) PRIJEM NARUCENE ROBE
k) 5) PRACENJE ZALIHA
l) 6( VODJENJE EVIDENCIJE

POJAM I OBUHVAT POJMA PLANIRANJE

RAZLIITI PRISTUPI DEFINISANJU:
Razmiljanje o budunosti
Kontrola budunosti
Slika eljene budunosti i traenje naina kako da se ostvari
Proces donoenja planskih odluka - ciljeva....
Integralna, formalizovana procedura donoenja odluka koja treba da dovede do eljene
budunosti
Kontinuelni proces integralnog donoenja odluka kako bi se ostvarila eljena budunost
VRSTE PLANIRANJA
Prema prirodi problema i vrsti odluka STRATEGIJSKO OPERATIVNO
Prema vremenu KRATKORONO SREDNJORONO DUGORONO
Prema funkcijama FINANSIJSKO, MARKETING, PROIZVODNJE, KADROVA....
Prema pristupu NEAKTIVNO-REAKTIVNO
PROAKTIVNO-INTERAKTIVNO

VRSTE PLANIRANJA OPERATIVNO PLANIRANJE

Sastavni deo operativnog menadmenta
Rezultira u 2 grupe operativnih odluka:
I JEDNOKRATNE - za probleme koji se jednom pojavljuju retko se ponavljaju
1) Program skup projekata
2) Projekat zadaci, nosioci, vreme, resursi
3) Budet finansijski plan centri odgovornosti
4) Biznis plan skup veeg broja odluka
II PERMANENTNE ODLUKE - za situacije koje se ponavljaju:
1) Politike stavovi, naela, principi, kriterijumi
2) Pravila propisan pravac akcije
3) Procedure, postupci metodi i tehnike koje treba slediti
VRSTE PLANIRANJA STRATEGIJSKO PLANIRANJE

Vezano za reavanje strategijskih problema i donoenje strategijskih odluka

Pojava poetkom 60-ih godina
1) Koncept poslovne politike ciljevi i politike
2) Strategijsko planiranje afirmacija strategije kao samostalne poslovne odluke
3) Strategijski menadment ukljuio i akcionu dimenziju strategijsku
implementaciju

PLANIRANJE - PROCES
DONOENJA ODLUKA
Planiranje = anticipativno odluivanje
Rezultat planiranja - ODLUKA
Odluka = osnova za AKCIJU
Akcija - dovodi do promene stanja
PROCES ODLUIVANJA - reavanje problema
1) PROBLEM stvar koju treba uraditi!
2) ALTERNATIVE ZA REAVANJE
3) ODLUKA - IZBOR JEDNE OD MOGUIH ALTERNATIVA
PROCES ODLUIVANJA
ODLUIVANJE - REAVANJE PROBLEMA- 5 KORAKA:
1) IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA
2) DIJAGNOZA PROBLEMA
3) DEFINISANJE ALTERNATIVA
4) OCENA I IZBOR ALTERNATIVE
5) PRIMENA I KONTROLA
PRISTUPI ODLUIVANJU: I Racionalni - Zasnovani na objektivnim
kriterijumima, korienju kvantitativnih tehnika
II Zasnovani na intuiciji, oseaju, intuiciji, proceni, imaginaciji

PLANSKE ODLUKE
Planska upravljaka odluka rezultat procesa planiranja
Vie vrsta odluka vie kriterijuma za podelu
Strategijske operativne
Organizacione line
Individualno formulisane Grupne
Uestalost donoenja Programirane Neprogramirane
U razliitim uslovima Izvesnosti (poznat ishod) Rizika (nepoznat ishod
poznata verovatnoa) Neizvesnosti (nepoznata verovatnoa)
Ciljevi eljena stanja, situacije, rezultati VI glava
Strategije naini za ostvarivanje ciljeva VII glava
Politike skup naela, principa, kriterijuma vise vrsta - obezbedjuju doslednost
i stabilnost u odlucivanju
Pravila, postupci, procedure instrumenti politike usmeravaju ponaanje i
akcije ljudi
Programi skup veeg broja projekata definisanje konkretnih zadataka, faktora,
vremena
Budet instrumenti planiranja i kontrole
Biznis plan
ORGANIZACIJE I OKRUENJE
Organizacije - grupe ljudi sa zajednikim ciljem
Savremeno drutvo = drutvo organizacija, a svaki pojedinac najvei deo vremena
provede u nekoj od njih
Organizacije se stvaraju iz razliitih razloga:
- da proizvode razne proizvode i vre usluge
- vaspitavaju i obrazuju mlade
- uvaju interese svih lanova
- brinu za starije
- omoguavaju zatitu zdravlja
- obezbeuju zabavu i razonodu ...
Pored ciljeva, svrhe ili zadataka, svaku organizaciju ine jo i sledei elementi:
- ljudi
- resursi
- razliite aktivnosti i poslovi
- upravljanje (menadment)
Okruenje = sredina u kojoj egzistiraju organizacije
Organizaciono okruenje sastoji se od velikog broja eksternih i internih faktora i
elemenata koji na razne naine utiu na funkcionisanje organizacija
Okruenje organizacija se moe podeliti na:
- opte okruenje - politiki, ekonomski, socijalni, pravni, meunarodni, tehnoloki,
demografski i dr. faktori
- neposredno okruenje - ine ga faktori koji su neposredno povezani sa
funkcionisanjem organizacije (stejkholderi)
- interno okruenje - kadrovi, materijalni i finansijski resursi, tehnologija, kultura,
organizaciona struru.

VRSTE CILJEVA
Po prirodi uticaja - Ekonomski, socijalni, drutveni, etiki...
Po strukturi - Horizontalni Vertikalni
Po vremenskom horizontu - Dugoroni, srednjoroni, kratkoroni
Po znaaju - Primarni - sekundarni
Po nainu formulisanja - Individualni - grupni
Po nainu izraavanja - Kvantitativni kvalitativni
Proklamovani i Realni Javno objavljeni i deklarisani i oni koji se stvarno
ostvaruju
Finansijski ciljevi vezani za ostvarivanje odgovarajuih finanijskih rezultata
unutar organizacije prihod, profit, trokovi, stope rasta, stope prinosa (ROE,
ROA, ROI, IRR...)
Strategijski vezani za ostvarivanje rezultata organizacije u eksternom
okruenju (trino uee, kvalitet, cene, dodatne usluge...)
efektivni ciljevi:
- Formulisani u formi rezultata a ne akcija
- Kvantitativni i merljivi
- Jasna vremenska dimenzija
- Izazovni za ostvarivanje
- Pismeno formulisani
- Komunicirani izmedju svih neophodnih lanova organizacije
CILJEVI DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA
MISIJA
Primarna uloga - Razlog osnivanja
Opta, generalna, nema ogranienja
CILJ
Nameravano stanje, situacija, rezultat
Kriterijum za donoenje drugih odluka - Standard u kontroli
Prostorno i vremenski ogranieni
ZADATAK
Najue shvatanje, operacionalizacija cilja kvantitativno i
kvalitativno izraen
TEORIJA NAUNOG MENADMENTA
FREDERIK TEJLOR (1856-1915)
Sistem plaanja po komadu (1895)
Upravljanje pogonom (1903)
Principi naunog menadmenta (1911)
GLAVNI NEDOSTACI SLABE EFIKASNOSTI RADA U PROIZVODNJI:
PLAANJE RADNIKA NA NADNICU, BEZ OBZIRA NA EFEKTE
RADA
SLABA ORGANIZACIJA RADA I DEFINISANJE RADNIH ZADATAKA

ZASTARELI NAIN UPRAVLJANJA U POGONIMA

U UPRAVLJANJU POGONIMA glavni cilj:
1)
DA SE SVAKI RADNIK ZAPOSLI NA TO KVALIFIKOVANIJEM
POSLU U SKLADU SA NJEGOVIM MOGUNOSTIMA I FIZIKIM
SPOSOBNOSTIMA
2)
DA SVAKI RADNIK TREBA DA DA MAKSIMALNU KOLIINU RADA
KOJU DAJE NAJBOLJI RADNIK NJEGOVE KATEGORIJE
3)
SVAKI RADNIK KOJI RADI KAO PRVOKLASNI RADNIK TREBA DA
BUDE PLAEN 30-100% VIE U ODNOSU NA PROSEK SVOJE KLASE, TO
ZAVISI OD PRIRODE POSLA
GLAVNI CILJ DOBROG UPRAVLJANJA = VISOKE PLATE I NISKI
TROKOVI RADNE SNAGE; MOE SE DOSTII PRIMENOM SLEDEIH
PRINCIPA:
a)
VELIKI DNEVNI I JASAN ZADATAK ZA SVAKOG OVEKA
b)
STANDARDNA OPREMA I USLOVI RADA
c)
VELIKA PLATA ZA USPEH
d)
GUBITAK U SLUAJU NEUSPEHA
PRINCIPI NAUNOG UPRAVLJANJA:
RAZVIJATI NAUKU ZA SVAKI ELEMENT OVEKOVOG RADA
NAUNA SELEKCIJA RADNIKA, KAKO BI SVAKI RADNIK
ODGOVARAO ZA ZADATAK KOJI MU NAJBOLJE ODGOVARA
NAUNO OBRAZOVANJE U RAZVOJU RADNIKA
ISKRENA SARADNJA IZMEU MENADMENTA I RADNE SNAGE
SLEDBENICI TEJLORA
HENRI GANT (1861-1919)
ZAHTEVAO JE NAUNE KRITERIJUME U ODABIRU ZAPOSLENIH I
SKLADU U SARADNJI RADNIKA I UPRAVE; RAZVIO JE GANTOV
GRAFIKON (GANTOGRAM) - KAO DIJAGRAM ZA PRAENJE I ODVIJANJE
POJEDINANIH AKTIVNOSTI PROIZVODNOG PROCESA U VREMENU;
NAGLAAVAO JE POTREBU ZA OBUKOM
FRENK (1868-1924) i
LILIAN DILBERT (1878-1972)
Studija pokreta (1911)
Psihologija menadmenta (1914)
FRENK DILBERT JE PREVENSTVENO POZNAT PO IZUAVANJU
VREMENA I POKRETA RADNIKA
NJEGOVA SUPRUGA LILIAN, INDUSTRIJSKI PSIHOLOG,
USREDSREDILA SE NA LJUDSKE ASPEKTE RADA I RAZUMEVANJA
RADNIKOVE LINOSTI I POTREBA
ADMNISTRATIVNA TEORIJA ILI TEORIJA PROCESA MENADMENTA
HENRI FAJOL (1841-1925) - POSTAVIO JE PRINCIPE
ADMINISTRATIVNE TEORIJE
Opti i industrijski menadment (1916)

SMATRA SE TVORCEM KLASINE ORGANIZACIONE TEORIJE PRVI JE DAO ZAOKRUENU TEORIJU ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA
TEORIJU DEFINIE KAO KOLEKCIJU PRINCIPA, PRAVILA,
METODA I PROCEDURA KOJI SU NASTALI I PROVEREVANI KROZ OPTE
ISKUSTVO
FAJOLOV RAD MOEMO SUMIRATI KROZ
TRI GLAVNA DOPRINOSA:
IPRVI TEORETIAR KOJI JE OBJASNIO AKTIVNOSTI KOJE
OBAVLJA INDUSTRIJSKA ORGANIZACIJA:
TEHNIKE AKTIVNOSTI (PROIZVODNJA)
KOMERCIJALNE AKTIVNOSTI
FINANSIJSKE AKTIVNOSTI
RAUNOVODSTVENE AKTIVNOSTI
BEZBEDNOSNE AKTIVNOSTI
ADMINISTRATIVNE AKTIVNOSTI (MENADMENT)
BIROKRATSKA TEORIJA MENADMENTA
MAKS VEBER (1864-192O)
MEU PRVIMA UOIO DA SE PRIVREDNE ORGANIZACIJE MOGU
POSMATRATI KAO SVOJEVRSNE PIRAMIDE U KOJIMA POSTOJI
ZNAAJAN STEPEN BIROKRATIZACIJE ODNOSA
BIROKRATIJA BI TREBALO DA BUDE ZASNOVANA NA LOGICI, RADU I
LEGITIMNOM AUTORITETU
RAZLIKUJE TRI TIPA AUTORITETA:
RACIONALNO-PRAVNI - POIVA NA TOME DA PODREENI
POTUJU AUTORITET UTVREN POLOAJEM ILI RANGOM (pr.
autoritet predsednika drave, predsednika skuptine)
TRADICIONALNI - PODRAZUMEVA POTOVANJE NA OSNOVU
TRADICIJA
(pr. suvereni pojedinih drava)
HARIZMATSKI - KOJI IZAZIVA POTOVANJE SLEDBENIKA NA
OSNOVU VEROVANJA U LINOST OSOBE KOJA IMA ODREENU
HARIZMATINU MO
KOLA LJUDSKIH (MEULJUDSKIH) ODNOSA
ELTON MAJO (1880-1949)
FRIC ROTLISBERGER (1898-1974)
NASTANAK OVE KOLE VEZUJE SE ZA SERIJU EKSPERIMENATA (19241932) U WESTERN ELECTRIC COMPANY U HOTORNU; FAZE
EKSPERIMENTA:
a) EKSPERIMENT SA OSVETLJENJEM
b) EKSPERIMENT SA PROMENOM RADNIH USLOVA
c) INTERVJUISANJE
d) ISTRAIVANJE PONAANJA