TEST

ZA PROVERU TEORIJSKOG ZNANJA

IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

PREZIME, IME OCA I IME:_________________________________________________

NAZIV RADNOG MESTA:__________________________________________________
DATUM TESTIRANJA:

__________________________________________________

(Paljivo proitajte postavljena pitanja. Na svako pitanje dato je vie odgovora od kojih je
samo jedan taan. Va zadatak je da zaokruite slovo ispred tanog odgovora. Test e biti
zadovoljen ako se daju tani odgovori na najmanje 75% od ukupnog broja postavljenih
pitanja.)
Na osnovu pokazanog znanja na testu zaposleni:
- zadovoljio
- nije zadovoljio

Osposobljavanje izvrio
_____________________

TEST - OPTI DEO

1.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU U NAOJ ZEMLJI REGULIE SE:

a) Zakonom o socijalnom osiguranju
b) Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu
v) Zakonom o radu

2.

PRAVO NA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU UIVAJU:

a) Zaposleni na radnim mestima sa poveanim rizikom
b) Samo zaposleni u stalnom radnom odnosu
v) Svi zaposleni bez obzira na karakter radnog odnosa

3.

OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD

a) Obavezno je
b) Obavezno je samo na radnim mestima sa poveanim rizikom
v) Propisom nije regulisano

4.

AKO SE ZAPOSLENI NE PRIDRAVA PROPISANIH MERA BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLJA NA RADU:
a) Moe biti disciplinski kanjen
b) Bie odmah udaljen sa rada od strane ovlaenog lica
v) Ne moe biti udaljen sa rada

5.

DA LI ZAPOSLENI IMA PRAVO DA PRIVREMENO ODBIJE DA RADI:

a) Ima pravo ako mu preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje
b) Nema pravo da odbije da radi bez obzira na posledice
v) Propisima nije regulisano

6.

POVREDOM NA RADU SMATRA SE:

a) Svaka povreda, bez obzira gde se dogodila
b) Svaka povreda koja se dogodi na radnom mestu sa poveanim rizikom
v) Svaka povreda koja se dogodi na radu i u vezi sa radom

7.

ZAPOSLENI JE DUAN DA PRIJAVI POVREDU NA RADU U ROKU OD:

a) 48 asova
b) 12 asova
v) 24 asa

8.

KRPLJENJE ( LICNOVANJE) ELEKTRINIH OSIGURAA:

a) nije uopte dozvoljeno
b) Dozvoljeno je
v) Dozvoljeno je samo elektriarima

9.

AKO ZAPOSLENI PRIMETI KVAR NA ELEKTRINIM INSTALACIJAMA ILI

UREAJIMA:
a) Duan je da u to kraem roku otkloni kvar
b) Duan je da kvar odmah prijavi neposrednom rukovodiocu ili drugom odgovornom
licu
v) postupie po svom nahoenju

10.

PRILIKOM POPRAVKI ELEKTRINIH UREAJA I POSTROJENJA:

a) Obavezno treba iskljuiti struju na propisan nain
b) Nije potrebno iskljuivati struju
v) Struju treba iskljuiti samo ako popravku vri radnik koji nije struan za ovu vrstu
posla

11.

POARI ELEKTRINIH UREAJA I INSTALACIJA POD NAPONOM GASE SE:

a) Aparatima za gaenje penom
b) Vodom
v) Aparatima za gaenje ugljendioksidom ili prahom

12.

POARI ZAPALJIVIH TENOSTI (SEM PIRITUSA) GASE SE:

a) Vodom
b) Aparatima za gaenje penom, suvim prahom i ugljendioksidom
v) Bilo kojim prirunim sredstvom za gaenje poara

13.

PESKOM SE MOGU GASITI:

a) Sve vrste poara
b) Samo poari vrstih materija
v) Samo poari elektrinih ureaja

14.

ZA PRIVREMENO ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA NAJBOLJE JE

UPOTREBITI:
a) Kompresivni zavoj
b) Esmarhovu povesku
v) Vatu

15.

PRILIKOM PREVIJANJA NA RANU SE DIREKTNO STAVLJA

a) Vata
b) Gaza
v) Bilo koji materijal koji se nae pri ruci

16.

AKO JE POVREENO LICE U NESVESTI, DO DOLASKA MEDICINSKE

POMOI:
a) Treba ga ostaviti u poloaju u kojem se naao
b) Treba ga postaviti u sedei poloaj
v) Treba ga poloiti na bok sa glavom okrenutom u stranu

17.

KOD PRELOMA KOSTIJU EKSTREMITETA IMOBILIZACIJOM SE INI

NEPOKRETNIM:
a) Zglob blii mestu preloma
b) Zglob dalji od mesta preloma
v) Zglob iznad i ispod mesta preloma

18.

VETAKO DISANJE USTA NA USTA VRI SE RITMIKIM UDUVANJEM

VAZDUHA U PLUA UNESREENOG:
a) 5 puta u minuti
b) 12 puta u minuti

19.

OIVLJAVANJE SPOLJANJOM MASAOM SRCA, VRI SE PRITISAK NA

DONJI DEO GRUDNOG KOA:

a) 40-50 puta u minuti
b) 60-70 puta u minuti
v) 80-90 puta u minuti
20

KOD POVREDA OD UDARA ELEKTRINOM STRUJOM:

a) Unesreenog odmah ukloniti sa mesta gde se desila povreda
b) Unesreenog odvojiti od napona iskljuenjem dovoda struje a ako ne postoji
mogunost za odvajanje koristiti izolirajue materijale: suva drvena motka, letva, ue,
daska, gumene rukavice i sl.
Potpis zaposlenog
_______________

_____________________
/matini broj zaposlenog/
K A R T O N
o evidenciji o zaposlenom osposobljenom za bezbedan rad
_______________________________________________
( prezime, oevo ime i ime )
_______________________________________________
( naziv radnog mesta )
_______________________________________________
( naziv radne jedinice )

OSPOSOBLJAVANJE I PROVERA OSPOSOBLJENOSTI

PRE PRVOG RASPOREIVANJA

Datum osposobljavanja i provere: ____________________________________

Radno mesto: ____________________________________________________

_________________________
(Potpis lica koje je osposobljeno)

M.P.

______________________
(Potpis lica koje je izvrilo osp.i prov.)

TEST - OPTI DEO

1.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU U NAOJ ZEMLJI REGULIE SE:

a) Zakonom o socijalnom osiguranju
b) Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu
v) Zakonom o radu

2.

PRAVO NA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU UIVAJU:

a) Zaposleni na radnim mestima sa poveanim rizikom
b) Samo zaposleni u stalnom radnom odnosu
v) Svi zaposleni bez obzira na karakter radnog odnosa

3.

OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD

a) Obavezno je
b) Obavezno je samo na radnim mestima sa poveanim rizikom
v) Propisom nije regulisano

4.

DA NE BI UGROZIO SVOJU BEZBEDNOST I ZDRAVLJE, ZAPOSLENI JE

DUAN:
a) da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i namenski koristi sredstva za
rad i opremu za linu zatitu
b) da primenjuje mere po sopstvenoj proceni

5.

PRILIKOM RUNOG PODIZANJA TERETA:

a) Treba zauzeti stabilan poloaj iz ueeg poloaja sa ispravljenom kimom i
podizati ga snagom miia nogu i ruku
b) Treba zauzeti stabilan poloaj i sa savijenom kimom podizati teret

6.

AKO SE ZAPOSLENI NE PRIDRAVA PROPISANIH MERA BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLJA NA RADU:
a) Moe biti disciplinski kanjen
b) Bie odmah udaljen sa rada od strane ovlaenog lica
v) Ne moe biti udaljen sa rada

7.

DA LI ZAPOSLENI IMA PRAVO DA PRIVREMENO ODBIJE DA RADI:

a) Ima pravo ako mu preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje
b) Nema pravo da odbije da radi bez obzira na posledice
v) Propisima nije regulisano

8.

POVREDOM NA RADU SMATRA SE:

a) Svaka povreda, bez obzira gde se dogodila
b) Svaka povreda koja se dogodi na radnom mestu sa poveanim rizikom
v) Svaka povreda koja se dogodi na radu i u vezi sa radom

9.

ZAPOSLENI JE DUAN DA PRIJAVI POVREDU NA RADU U ROKU OD:

a) 48 asova
b) 12 asova
v) 24 asa

10.

KRPLJENJE ( LICNOVANJE) ELEKTRINIH OSIGURAA:

a) nije uopte dozvoljeno
b) Dozvoljeno je
v) Dozvoljeno je samo elektriarima

11.

AKO ZAPOSLENI PRIMETI KVAR NA ELEKTRINIM INSTALACIJAMA ILI

UREAJIMA:
a) Duan je da u to kraem roku otkloni kvar
b) Duan je da kvar odmah prijavi neposrednom rukovodiocu ili drugom odgovornom
licu
v) postupie po svom nahoenju

12.

POARI ELEKTRINIH UREAJA I INSTALACIJA POD NAPONOM GASE SE:

a) Aparatima za gaenje penom
b) Vodom
v) Aparatima za gaenje ugljendioksidom ili prahom

13.

POARI ZAPALJIVIH TENOSTI (SEM PIRITUSA) GASE SE:

a) Vodom
b) Aparatima za gaenje penom, suvim prahom i ugljendioksidom
v) Bilo kojim prirunim sredstvom za gaenje poara

14.

ZA PRIVREMENO ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA NAJBOLJE JE

UPOTREBITI:
a) Kompresivni zavoj
b) Esmarhovu povesku
v) Vatu

15.

PRILIKOM PREVIJANJA NA RANU SE DIREKTNO STAVLJA

a) Vata
b) Gaza
v) Bilo koji materijal koji se nae pri ruci

16.

AKO JE POVREENO LICE U NESVESTI, DO DOLASKA MEDICINSKE

POMOI:
a) Treba ga ostaviti u poloaju u kojem se naao
b) Treba ga postaviti u sedei poloaj
v) Treba ga poloiti na bok sa glavom okrenutom u stranu

17.

KOD PRELOMA KOSTIJU EKSTREMITETA IMOBILIZACIJOM SE INI

NEPOKRETNIM:

a) Zglob blii mestu preloma

b) Zglob dalji od mesta preloma
v) Zglob iznad i ispod mesta preloma
18.

VETAKO DISANJE USTA NA USTA VRI SE RITMIKIM UDUVANJEM

VAZDUHA U PLUA UNESREENOG:
a) 5 puta u minuti
b) 12 puta u minuti

19.

OIVLJAVANJE SPOLJANJOM MASAOM SRCA, VRI SE PRITISAK NA

DONJI DEO GRUDNOG KOA:
a) 40-50 puta u minuti
b) 60-70 puta u minuti
v) 80-90 puta u minuti

20

KOD POVREDA OD UDARA ELEKTRINOM STRUJOM:

a) Unesreenog odmah ukloniti sa mesta gde se desila povreda
b) Unesreenog odvojiti od napona iskljuenjem dovoda struje a ako ne postoji
mogunost za odvajanje koristiti izolirajue materijale: suva drvena motka, letva, ue,
daska, gumene rukavice i sl.
Potpis zaposlenog
_______________

UPUTSTVO
Bezbednost i zdravlje na radu u naoj zemlji regulie se Zakonom o bezbednosti i
zdravlju na radu i nizom drugih propisa iz ove oblasti, koji imaju za cilj da spree povrede na
radu i profesionalna oboljenja. Zakonom je propisano da pravo na bezbednost i zdravlje na
radu uivaju svi zaposleni nezavisno od toga da li su u radnom odnosu na odreeno ili
neodreeno vreme. Zaposleni ima pravo, ali o obavezu da se pre poetka rada upozna sa
merama za bezbednost i zdravlje na radu na poslovima ili na radnom mestu na kojima je
odreen da radi, kao i da se osposobljava za sprovoenje tih mera.
Obaveze zaposlenog su i da:
- primenjuje propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu
- namenski koristi sredstva za rad, opasne materije i sredstva i opremu za linu zatitu
na radu i da njima paljivo rukuje
- odmah po saznanju obavesti poslodavca o nepravilnostima, tetnostima, opasnostima
ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i i zdravlje ili
bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad nije samo pravo nego i obaveza
zaposlenih. Zaposlenog koji se ne pridrava propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu
neposredni rukovodilac mora odmah udaljiti sa rada. Ako zaposlenom preti neposredna
opasnost po ivot i zdravlje on ima pravo da odbije da radi.
Povredom na radu smatra se svaka povreda koja se dogodi na radu i uvezi sa radom.
Zaposleni je duan da prijavi povredu na radu neposrednom rukovodiocu u roku od 24 asa
od momenta povreivanja.
Ako zaposleni primeti kvar na elektrinim instalacijama ili ureajima duan je da kvar
odmah prijavi neposrednom rukovodiocu ili drugom odgovornom licu. Prilikom bilo kakvih
popravki elektrinih ureaja i postrojenja obavezno treba iskljuiti struju na propisan nain.
Licnovanje elektrinih osiguraa nikada ne treba raditi jer ono uopte nije dozvoljeno.
Ukoliko se pojavi poar na elektrinim ureajima i instalacijama pod naponom za
gaenje treba koristiti aparate za gaenje ugljendioksidom ili prahom a ne vodu ili penu.
Aparati sa penom koriste se za gaenje poara zapaljivih tenosti ( izuzev piritusa). Peskom
se mogu gasiti sve vrste poara. Broj vatrogasne brigade je 93.
Povreeno lice koje je bez svesti treba poloiti na bok sa glavom okrenutom u stanu i
odmah pozvati hitnu pomo. Broj hitne pomoi je 94. Za privremeno zaustavljanje krvarenja
najbolje je upotrebiti kompresivni zavoj. Pri previjanju na ranu se direktno stavlja gaza. Drugi
materijali i vata ne mogu se stavljati na ranu da ne bi dolo do infekcije ili drugih neeljenih
posledica. U sluaju preloma kostiju ekstremiteta imobilizacijom se uiniti nepokretnim zglob
iznad i zglob ispod mesta preloma.Kod ukazivanja pomoi vetako disanje usta na usta vri
se uduvavanjem vazduha u plua unesreenog 12 puta u minuti, a pri oivljavanju
spoljanjom masaom srca treba vriti pritisak na donji deo grudnog koa 60-70 puta u
minuti.U sluaju povrede od udara elektrine struje najpre treba iskljuiti dovod struje, a
ukoliko to nije izvodljivo pri odvajanju unesreenog od napona treba koristiti suvu drvenu
letvu, ue, gumene rukavice ili neki slian izolirajui materijal.