Dijeta-tortura ili spas?

Zoran ili, psihoterapeut

Neke ene to rade sa povodom. Pored raskida veze, glavni okidai za dranje
dijete su: ok kako zapravo izgleda na fotografiji koju je neko drugi okaio na
facebooku, pregledanje fotografija sa plae iz 2009. nemogunost oblaenja
omiljenih pantalona ili iznenaenje kako dizajneri prave sve manje
konfekcijske brojeve odee, priprema za plau, ako prijateljica smra I izgleda
dobro, a najgore od svega je da je sve ee pitaju da li je trudna. Neke ene
to rade celog ivota,posle vrlo kratkog perioda zatija negde oko druge
godine fakulteta kada se niu uspesi na ispitima.Neke ene dre dijete
ciklino, obino par meseci pre letnjeg izlaganja suncu i pogledima. A onda
se kree sa blagim unitavanjem svoga telau ime viih ciljeva esto
nedostupnih svesti.
ta je pravi pokreta dijeta?
Ne, to nije mazohizam, u mazohizmu postoji uivanje. Ne verujem da postoji
ena koja uiva u prevelikom odricanju. Kakav bi to motiv mogao da je
natera na takav dobrovoljni in? Kada ih pitate zbog koga to rade ene
obino odgovaraju zbog sebe. A da li bi to radile na pustom ostrvu? U svom
lanku "Mit lepote, Naomi Volf navodi da je 33000 ena reklo da bi radije
izgubile 10 do 15 kilograma nego postiglo neki drugi cilj.
Medijski pritisak- Paklena pomoranda
Medijska intoksikacija mravost povezuje ne samo sa lepotom, nego i
sreom i optim uspehom. Kako Charisse Gudman navodi u svom lanku "
Jedna slika vredi hiljadu dijeta, reklame su promenile ideje drutva lepote i
runoe: u oglasima su vitka i atraktivna sinonimi, ba kao i salo i runo. I
dve industrije vode meusobni rat- industrija ishrane i industrija sredstava za
mravljenje. Pritisak ideala nezdrave, anoreksine mravosti vie nego
ikad nije bilo u surpotnosti sa naom prirodnom veliinom tela. I dok pistama
etaju manekenke koje su toliko mrave da ni u sebe ne mogu da se
povuku, ene doivljavaju uas poreenja. Muki dizajneri su skloni
deakim figurama manekenki, gde samo tikle i minka zamenjuju
sekundarne seksualne karakteristike ene. Mogue da je drugi razlog modne
marketinke i ekonomske prirode- jeftinije je praviti svedene, jednostavne
linijske modele. Nezgoda je to samo mali broj ena to moe da nosi.
Flaster samopouzdanja

Dr KearneyCooke je bila voditeljka zanimljivog eksperimenta u okviru

skoranje Dove marketinke kampanje u kojoj su ene nosile specijalni
flaster koji je trebalo da proizvede da se dobro oseaju u svom telu. Ve
posle samo 2-3 dana ene su u dnevnik zapisivale da se oseaju
bolje,atraktivnije i udobnije u svom telu i imaju vie energije,uivale su u
trenutku, vie se smejale i manje razmiljale o svom telu. Sigurno ste
pogodili, u flasteru nije bilo nikakvih hemijskih supstanci. ist placebo- koji sa
pravom, na latinskom znai ja u se dopasti. Svi mi nosimo nevidljivu tablu
na kojoj pie- prihvati me i potreba da lepo izgledamo je normalna."
Moramo pokuati da postignemo nemogue, jer bez fizike lepote
pronalaenje ljubavi i prihvatanje je beznadeno; bez fizikog savrenstva, mi
smo bezvredni " , kae Majkelson jo orvelovske 1984.godine. Merilo
vrednosti nije karakter, dostignua ili inteligencija, ve veliina i oblik tela.

Mukarci znaju neto to ene ne znaju

Izgled mukarca samo do izvesne mere utie na enu i menja se u toku
ciklusa- maskulini
tip mukarca je poeljan u toku ovulacije, a feminini izgled, pred
menstruaciju. ene generalno vole visoke mukarce sa simetrinim crtama
(garancija zdravlja i da nema parazite), moe on biti nizak, ali je bitno da ima
dokaze moi, siromani i nezaposleni nisu ciljna grupa. Sa druge strane,istina
je da se ni jedan mukarac nee okrenuti za enom zato to je velikoduna
prema prosjaku, ni jedna naslovna strana asopisa za mukarce ne istie
njene karakterne crte. Da, izgled ene je presudan za mukarce i veina
ena to zna.
Mukarci izgleda,nesvesno znaju neto to ene ne znaju- muki mozgovi
bivaju preplavljeni uzbuenjem kada vide uski struk i dobro zaokruene
bokove i butine. Preferencije kodirane u mukim genima milenijuma evolucije
pomau im da otkrivaju ta je to o enskim telima koja prorie uspeh u imaju
decu.
ene nije ene, ako nije ko lubene kae se kod nas. Tri milijarde dolara
godinje ameriki mukarci troe da gledaju ene iji uski struk procveta u
nepristojne obline kukova i guze. Psiholog Devendra Singh i kognitivni
neurolog Stiven Platek su otkrili da gledanje ena sa oblinama stimulie
moan interni sistem nagraivanja, u koji su ukljueni isti centri zadovoljstva

u mozgu mukaraca koji su zadueni za heroin I kokain. ene sa telom u

obliku peanog satu su za mukarce najprivlanije: veliina struka je 60 do
70 odsto od njihove irine kukova. Playboy Playmates uz uski struk i
normalnu irinu kukova imaju zadnjicu i noge u velikoj meri tapaciranu
mastima. ak i tanke ene nose zapanjujuu koliinu masti, oko treine
telesne teine u butinama i kukovima.
Will Lassek i Steven Gaulin iz Univerziteta Santa Barbara u svojoj knjizi
Zato je enama potrebna mast?-daju zanimljiv odgovor: ukupna koliina
masti u enskom telu je sedam puta vea od ivotinja, i mnogo vie od
mukaraca! Samo pingivini koji se spremaju za zimu bez hrane ili kitovi
artikih voda se pribliavaju ovom procentu masti. Zato su ene
dizajnirane na taj nain kada vrlo, vrlo retko plivaju u arktikim vodama i
spremaju za zimsku hibernaciju? Masti u gornjim delovima tela su kao
bankovni racun sa estim uplatama i isplatama, a na bokovima, butinama i
guzi su stabilne. Samo tokom poslednjih nekoliko meseci trudnoe i dok traje
dojenje ene otvaraju ove niske depoe telesne masti i oni su ekskluzivno
dostupni brzo rastuem detetu.Bebe imaju mozak koji je 7 puta vei od
drugih ivotinja i najbre raste u prve dve godine ivota. Ljudski mozak je
uglavnom sastavljen od masti i to ne bilo koje ve omega - 3 koju ene kriju
u bokovima i nogama to mukarci vrlo cene. Studije pokazuju da su ene sa
oblijom figurom imaju tendenciju da imaju pametniju decu. Oskudica oblih
ena u Japanu i Kini je zbog toga to im ovi depoi nisu potrebni, jer ih unose
hranom omega 3 masti.
enski struk prenosi jo bogatiju poruku. Za ene sa uim strukom je manje
verovatno da su bile trudne, tako da je njihov potencijal za raanje jo uvek
neiskorien.Nema donje granice obimu stomaka kojeg mukarci prieljkujuak i do karakaturalno uskog struka Jessica Rabbit, manje od 40 odsto od
njene irine kukova.
Gde je nestao uski struk?
Da bi se obezbedila dovoljno zdrave masti ena mora da unese u sebe
mnogo loih, omega 6 masti u svakodnevnoj ishrani koje su jeftinije u
proizvodnji i stabilnije, te ih ima vie u hrani, a to goji. I taloi se na
pogrenim mestima- u struku. Pod dejstvom stresa, pre svega na poslu i
mukih polnih hormona koji se pod stresom vie lue, masni lauf se stvara
oko struka umesto na bokovima kako je to pod dejstvom estrogena. Takoe,
neka istraivanja pokazuju da ako se do 16 godine mnogo gleda TV, ovaj
pojas je jo vei.
Zato dijete ne rade? Mali prilog psihologiji dijeta

Najbolje uvana tajna u i industriji ishrane je da dijete ne rade. Jojo efekat

vraanja na staru teinu, uz eventualno koji kilogram vie, objanjava ovaj
Sizifov put uzaludnosti. Hrana postaje neprijatelj: reim dijete deli hranu na
dobru i lou, a to su ve moralni sudovi i oseate se krivom za vreme ili,
jo ee posle jela . Vi ste ono to jedete, shvata se bukvalno- dakle vi ste
dobra ili loa osoba. Kada zabranjena hranaue u nas i obavi svoj prljavi
posao potvruje nedostatak samokontrole i nedostatak discipline. Moemo
da drimo konce ivota u svojim rukama u drugim oblastima, ali oblast hrane
i teine vlada nama.
Kada smo u detinjstvu naueni da je ukusna hrana nagrada, a da je vrednost
zdravog ivota ono ega se moramo odrei da bismo ostvarili neke druge
vrednosti koje su vanije, dijeta nas dri u stanju bespomonog deteta, ona
je na kritini, zahtevni roditelj koji zna ta je za nas dobro i zdravo- ako je
neto ukusno- sigurno je zabranjeno, bljutavo je korisno. Dijeta nas odjednom
ui da mrzimo hranu u kojoj uivamo i da volimo hranu koju mrzimo. Hrana
koju stvarno volimo mora da se zasluii i kada postanete izgladnela ivotinja,
u ekstazi potpuno izgubite kontrolu- nema stajanja, i 300 grama okolade je
malo. Dakle, dijeta gubi smisao i prisiljava nas da varamo. Uskraivanje
individualnih potreba odrava odvajanje uma i tela. Svi smo roeni sa pravim
unutranjim signalima,kao bebe, kada nismo bili gladni, mi bismo odgurnuli
hranu. Kasnije, druge stvari u ivotu su bile vanije od hrane. Ako je trebalo
da se ide na neki znaajni sastanak, hrana je uvek mogla da eka. iveti
punim pluima, bilo je vanije od obroka. Tada dranje dijete pravi od ljudi
rtve zauvek- hrana tako ima kontrolu i mo nad ivotima ljudi, ona nam daje
signal za obavezu koja mora da se izvri. Takvi stavovi o dijeti, (koja ustvari
predstavlja individualno izbalansiran program korisnih namirnica uklopljen u
program zdravih ivotnih navika) mogu biti promenjeni tek kada se u zrelom
ivotu, konano suoimo sa saznanjem da je vrednost zdravog ivota preduslov da bi se ostvarile sve druge vrednosti. Mnogo je kvalitetniji ivot
kada se vrednost zdravog ivota spozna i omogui jo u detinjstvu. Da bi se
to ostvarilo, roditelji esto prvo sebe treba da promene. Vredi truda, jer ima li
vee nagrade od zdrave i snane dece, kojima su roditelji zdrav oslonac u
ivotu?
Lepota je stanje duha
U drutvu u kome se ena zadovoljava kuvanjem ili zadovoljavanjem potreba
drugih, esto njene sopstvene potrebe ostaju nezadovoljene, hrana je tu da
utei.Ona slui i kao nagrada za uloen trud, jo dok smo bili deca dobijali
smo poklone u vidu okolade, ili smo posle napornog dana u koli uz televizor
neto grickali. Hrana moe i da anestezira prejaka oseanja ili ugui bolna
oseanja koje ne elimo da doivimo. Ona je i alibi za neuspeh i izraz
seksualnih strahova- niko me nee ovakvu debelu. Debljina je i poruka i
sredstvo komunikacije prvo sa roditeljima, kasnije sa partnerom- tvrava
masti je bunt prema umanjenju, ekspanzija u prostoru i zatita od moi

veliine mukarca. Dijete sve to uskrauju, liavaju nas izgovora,

onemoguavaju kreativnost komunikacije sa sobom i sa drugima. Motivi da
smramo moraju biti stvarno jaki, mnogo jai od svih simbolinih znaenja
hrane, od svih predrasuda i odbrana.
Sve ene koje dre dijetu treba da se zapitaju: ta e biti razliito u vaem
ivotu ako budete mravije, imate ue kukove i miiavije ruke? Kako bi vam
se ivot promenio- da li biste bile pametnije, bolje majke, bolje sportiskinje,
supruge ili prijateljice ili bi mukarci stajali u redovima i ekali ba vas i ba
zbog tih 8 kilograma?
Ukoliko provodite previe vremena i troite dragocene psiholoke resurse
bavei se telom, sigurno neto promaujete. Zavisnost, opsednutost
sopstvenom nesavrenou i autodestruktivno ponaanje moe da bude
nesvesna borba protiv komplikovanih i povredjujuih neprihvatljivih oseanja.
Ako imate 40 godina i od srednje kole se borite protiv kilograma verovatno
postoji psiholoki razlog zato su oni jo tu. Iako su na kratko nestali, pa su
se vratili, verovatno niste obratili panju na to kako vam se ivot promenio
dok ste bili mraviji.
Valja prestati sa poreenem sa drugim enama i istaknutii svoju
jedinstvenost. Osmeh, stav, oblaenje, sve to moe da istakne vae
vrednosti. Uutkajte glas unutranjeg kritiara, vae misli nisu injenicerecite: Ja mislim da sam debela. Pozitivno razmiljanje i afirmacije ine
uda. Popiite ljude koje cenite- ta ih ini lepim? Teina? Potraiti izvore
samopouzdanja na drugom mestu, a ne samo u telu. Da, i konano poverujte
kada vam neko daje kompliment i zahvalite se. Prestanite sa dranjem dijeta
i promenite stil ishrane na due staze, setite se da kratkotrajne dijete ne
deluju. I uvek pre toga preispitajte svoju motivaciju- to je to vama vano?
Trebalo bi otkriti naine da dopustite da mukarci postepeno otkrivaju vae
unutranje obline a ovo mogu samo ene koje su samopouzdane i znaju da
mukarci ne primeuju sitnice koje su vama jako vane.