Gojaznost,

pobedimo je ZNANJEM!

ta je gojaznost?
OBESITAS
Gojaznost se definie kao viak
masnog tkiva koji ugroava zdravlje
Smatra se da je osoba gojazna ako
ima 20% telesne teine vie od idealne

Tek kad se gojaznost razvije

Poinju da deluju:
1. Smanjena fizika aktivnost
2. Promene u hormonskom statusu
3. Promene u metabolikom statusu
Obezbeujui njeno OUVANJE i
NAPREDOVANJE

U veoma retkim sluajevima kao uzrok

gojaznosti moe se navesti:
1.

Oteenje centra za sitost (povrede ili

tumor) tad dolazi do poveanog apetita i
gojaznosti

2. Prekid eferentnih nervnih puteva koji

povezuju hipotalamus i modanu koru
3. Promene u sistemu neurotransmitera koji
obezbeuju ovaj prenos

Prekomerno hranjenje u detinjstvu

Moe biti razlog uzroka gojaznosti u odraslom dobu

Broj adipocita u telu odraslog oveka iskljuivo

zavisi od koliine masti koja se skladiti u telu u
detinjstvu

Kod gojazne dece broj masnih elija i do 3 puta je

vei nego kod dece koja nisu gojazna
Stvaranje adipocita naroito je poveano u pubertetu

Tipovi gojaznosti

Prema rasporedu masnog tkiva:

1. ginoidni ili enski (oblik kruke)
2. androidni ili muki (oblik jabuke)

Ginoidi tip
viak masnog tkiva se
nagomilava potkono u donjim
delovima tela, oko karlice i na
butinama
vea sklonost ka pojavi
mehanikih komplikacija u vidu
oteanog kretanja,
insuficijencije periferne
venske cirkulacije i
respiratorne insuficijencije
moe biti prisutan kod oba pola

Androidni tip
centralni ili visceralni tip,
masno tkivo se nagomilava
u predelu ramena, grudnog
koa i abdomena
nosi povean rizik
kardiovaskularnih i
metabolikih komplikacija,
kao i nekih oblika
karcinoma

Podela gojaznosti
SZO preporuuje izraunavanje ideksa
telesne mase BMI ( indeks telesne mase)
On dobro korelira sa morbiditetom i
mortalitetom

Tabela 1. Klasifikacija ishranjenosti odraslih

prema BMI
Klasifikacija stanja
ishranjenosti

Vrednosti BMI

Rizik od komorbiditeta
gojaznosti

pothranjivanje

< 18.50

nizak ali povien rizik

od drugih klinikih
komplikacija

normalne vrednosti

18.50 24.99

prosean

predgojaznost

25.00 29.99

umereno povien

gojaznost I stepena

30.00 34.99

srednje povien

gojaznost II stepena

35.00 39.99

izrazito povien

gojaznost III stepena

> 40

veoma izrazito povien

Izvor: WHO: Obesity: preventing and manging the global epidemic. Report of WHO consultation. WHO Technical Report Series 894. WHO, Geneva 2000.

Bolesti koje su povezane sa

gojaznou
1.
2.
3.
4.

KVB (gojaznost je jedan od glavnih FR)

CVB
Maligniteti
Degenerativne promene na kostima i
zglobovima
5. Metaboliki poremeaji
6. Hernije
7. Respiratorne infekcije
dovodi do brojnih i tekih komplikacija na
mnogim organima i organskim sistemima

GOJAZNOST JE

NEZDRAVA I SKUPA!

KVB i CVB

HIPERTENZIJA

HIPERTROFIJA LEVE KOMORE

ZASTOJNA SRANA INSUFICIJENCIJA

S K LE R O

RIKOZITETI

ATERO

POVEANJE SRANE FREKFENCE

ZA

POVEANJE VOLUMENA CIRKULIUE KRVI

MODANI ILI SRANI UDAR

hipertenzija
Prekomerna teina
poveava i krvni pritisak
(hipertenzija),
uzrokujui da srce radi
prejako, to poveava
rizik od dobijanja
bolesti srca

srani udar
Najstranija
posledica gojaznosti
je povean rizik od
dobijanja snanih
bolova u grudnom
kou i "nagle smrti"
od sranog udara
(koji dolazi bez
ranijih simptoma)

 Iako veza izmeu prekomerne telesne

teine i rizika od sranog udara izgleda
zastraujue, pozitivno je to da gubitak
teine od samo 5% -10% moe
umnogome smanjiti opasnost i odvesti
vas ka putu zdravlja.

Maligniteti
Posle puenja ishrana je drugi po
znaaju preventabilnosti meu
faktorima rizika u etiologiji raka
Povezana je sa pojavom 30% ukupnog
broja malignih neoplazmi

Kako tano funkcionie veza

prekomerne teine i raka?
Poveanjem telesne teine, masno tkivo moe
poremetiti prirodnu hormonsku ravnoteu, pa
telo postaje bolji domain za tumore.

Rak je takoe u vezi sa mestom gde su

nagomilane masti na telu.

Velika koliina abdominalnih masnoa nosi vei

rizik od raka debelog creva, i eludani
refluks (vraanje sadraja iz eluca u jednjak)
povezan sa gojaznou poveava anse za rak
jednjaka.

 Dobra stvar to to poveana fizika

aktivnost i pravilna ishrana
smanjuju rizik od raka, tako da
svako moe napraviti promenu na
bolje

Degenerativne promene na kostima i

zglobovima
Degenerativne promene se deavaju na
zglobovima kolena, kimenog stuba,
karlice i stopala, to rezultuje tegobama
(bolovima) pri kretanju

Metaboliki poremeaji
Jedna od komplikacija gojaznosti jeste i
pojava eerne bolesti
Dugogodinje poveano unoenje ugljenih
hidrata iscrpljuje beta-elije pankreasa
One poinju da stvaraju nedovoljne koliine
insulina
Manifestuje se poveanjem koncentracije
glikoze u krvi i razvojem dijabetesa

Hernije
Mogu se javiti i dijafragmalna i
ventralna hernija (bruh)

Gojaznost uzrokuje dijabetes

Gojaznost moe biti direktan uzrok
dijabetesa tipa II
Tip II se odlikuje insulinskom
rezistencijom, a anse za razvoj bolesti
temelje se na faktorima rizika kao to
su: viak kilograma, koliko dugo ste
gojazni i gde se vae telo skladiti
naslage masnoe

Antropometrijska merenja
Antropometrijska merenja
Antropometrijska merenja, poredjenja dobijenih
vrednosti sa standardima i izraunavanja odreenih
indikatora ine skup jednostavnih metoda za procenu
telesnog sastava
Daju znaajne podatke o pojedincu ili populaciji,
istovremeno ukazujui na zdravstvene rizike individua
ili grupa, kod kojih se utvrde znaajnija odstupanja od
datih vrednosti

Antropometrijska merenja

1. telesna visina
2. telesna teina
3. obim struka

Telesna visina
Meri se antropometrom
Bez obue
Sa sastavljenim petama
Pete, teme i lopatice treba
da budu u istoj ravni, a
glava postavljena tako da
Frankfurtska linija, koja se
prua od donje ivice orbite
do otvora spoljanjeg unog
kanala, bude horizontalna

Telesna masa
Meri se u jutarnjim
satima, pre uzimanja
obroka, a posle
pranjenja mokrane
beike i creva
Koristi se vaga sa
tanosu merenja od
100g
U donjem rublju

Obim struka

Meri se na sredini rastojanja

izmeu najnie take
rebarnog luka i ilijane kriste

Santimetrom

Noge su razmaknute 2530cm

Oitavanje vrednosti u
momentu ekspirijuma

Ispitiva sedi naspram

ispitanika tako da mu je
taka merenja u visini oiju

Obim struka
Merenjem samo
obima struka moe
se dijagnostikovati
stepen i tip
gojaznosti i
diskriminirati rizik
od metabolikih
komplikaciaj
karakteristian za
centralni tip
gojaznosti

Obim struka
Vrednosti obima struka znaajno koreliraju sa
BMI tj. gojaznou
Umerena gojaznost postoji i odgovara
vrednostima BMI preko 25, ako je obim
struka :

94 cm
80 cm

Obim struka
Izrazita gojaznost postoji i odgovara
vrednostima BMI preko 30, ako je obim
struka:

102 cm
88 cm

Poeljna tj. idealna telesna masa

To je ona telesna masa koja najvie
korelira sa dobrim zdravljem i pravilnim
odnosom masnog i nemasnog tkiva u telu
Najee se izraunava po Lorencovoj
formuli

Lorenzova formula
Za mukarce:
ITM = TV(cm) 100

TV(cm) - 150
4

Za ene:
TV(cm) ITM = TV(cm) 100 150
2,5

Poeljna tj. idealna telesna masa

Kod procene ITM treba imati u vidu
konstituciju individue.
Za osobe gracilne grae poeljnom smatra
vrednost manja za 10% od izraunate
Kod osoba sa teom telesnom konstitucijom,
sa jae razvijenim skeletom i muskulaturom
poeljno je odrediti vrednosti za 10% vie od
izraunate.

Relativna telesna masa (RTM)

RTM je odnos izmeu postojee i
izraunate ITM
Izraena je u procentima

Stvarna telesna masa

RTM(%) =

STM
x
ITM

100

Relativna telesna masa (RTM)

Normalno uhranjene osobe imaju
RTM 90 109%
Manje od 85% - pothranjenost
Vrednosti od 110 119% - umereno
prehranjivanje
Vrednosti vee od 120% - gojaznost

Indeks telesne mase (BMI)

SZO preporuuje izraunavanje indeksa
telesne mase (BMI)
On dobro korelira sa morbiditetom i
mortalitetom, sa sadrajem masnog
tkiva u organizmu, a daje i dobar osnov
za procenu zdravstvenog rizika
pojedinca i populacije u epidemiolokim
studijama

Indeks telesne mase (BMI)

Izraunava se pomou formule:
Telesna masa

BMI =

TMkg
TVm

Telesna visina izraena u kvadratnim metrima

Tabela 1. Klasifikacija ishranjenosti odraslih

prema BMI
Klasifikacija stanja
ishranjenosti

Vrednosti BMI

Rizik od komorbiditeta
gojaznosti

pothranjivanje

< 18.50

nizak ali povien rizik

od drugih klinikih
komplikacija

normalne vrednosti

18.50 24.99

prosean

predgojaznost

25.00 29.99

umereno povien

gojaznost I stepena

30.00 34.99

srednje povien

gojaznost II stepena

35.00 39.99

izrazito povien

gojaznost III stepena

> 40

veoma izrazito povien

Izvor: WHO: Obesity: preventing and manging the global epidemic. Report of WHO consultation. WHO Technical Report Series 894. WHO, Geneva 2000.

Energetske potrebe ljudskog

organizma
Bazalni metabolizam je ona koliina
energije koja nam je potrebna da bi se
osigurao telesni rad u mirovanju 14 16h
nakon poslednjeg obroka

Tabela 3. Formule za izraunavanje vrednosti

BM (SZO, 1985)
Godine

Kcal / 24h
Mukarci

18 30

15,3 x TM + 679

30 60

11,6 x TM + 879

60

13,5 x TM + 487
ene

18 30

14,7 x TM + 496

30 60

8,7 x TM + 829

> 60

10,5 x TM + 596

TM= telesna masa u kg. Ako bitno odstupa od preporuka za BMI, koristiti poeljnu vrednost .