GRADSKE SAOBRAAJNICE

SAOBRAAJNICE
Grad i saobraaj;
j; Gradski saobraajni
j
sistemi; Programski i projektni uslovi;
Saobraajnice primarne mree; Raskrsnice;
Saobraajnice sekundarne mree; Parkiranje;
Pratea oprema

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Grad i saobraaj (1)

grad
ureeno ljudsko naselje koje je politiki, ekonomski ili
kulturni centar podruja
p
j
prostorno ureenje savremenog grada poiva na

planskom razmetaju najznaajnijih gradskih

sadraja

stanovanje, radne aktivnosti,

stanovanje
aktivnosti kolovanje,
kolovanje centralne
funkcije, rekreacija, zabava

Grad i saobraaj (2)

u
uloga
oga saob
saobraaja
aaja
objedinjavanje gradskih sadraja, usmeravanje i
sinhronizacija aktivnosti, odreivanje ritma gradskog
ivota
ograniavanje prostora za razvoj fizikih struktura
grad i saobraaj su jedinstven planersko-

projektantski kompleks sa istim vremenskoprostornim dimenzijama

planiranje i projektovanje gradskih saobraajnica mora

biti povezano sa namenom povrina
i
nemogue je odvojiti grad od zalea (dnevnog
gravitacionog podruja)
3

Grad i saobraaj (3)

struktura gradskog saobraaja
putniki
drutvene i line p
potrebe g
graana (rad,
( , obrazovanje,
j , kupovina,
p
,
zabava, rekreacija i sl)

privredni
proizvodne i trine veze (pojava i prisustvo u gradu se moe
kanalisati u vremenu i prostoru primenom regulativnih mera,
npr.
p zabrana ulaska teretnih vozila u p
pojedine
j
delove g
grada,,
ogranieno vreme snabdevanja trgovina i sl)

Grad i saobraaj (4)

putniki saobraaj je najsloeniji i najdinaminiji

oblik saobraaja

pokree sve vitalne gradske funkcije i po njemu se meri

efikasnost itavog urbanog sistema
individualna i jjavna sredstva p
prevoza
individualni saobraaj zahteva mnogo vie prostora i
izaziva sloenije uticaje na grad
normalno 15-20 % gradskog zemljita, u pojedinim zonama i do
40 %

veina
i akcija
k ij u gradovima
d i
se odvija
d ij oko
k problema
bl
regulacije individualnog saobraaja

Grad i saobraaj (5)

vremenska koncentracija saobraajne potranje
za sagledavanje fizikih razmera saobraajnih sistema i
dimenzionisanje
j njihovih
j
objekata
j
jje neophodno
p
utvrditi
promene obima saobraaja tokom godine, nedelje i dana
godinja, sedmina i dnevna koncentracija potranje
saobraaja
karakteristike raspodele se razlikuju po vrstama i
vidovima prevoza, gradskim i prigradskim podrujima

Grad i saobraaj (6)

karakteristine krive godinje

godinje, sedmine i dnevne koncentracije
saobraajne potranje za gradsko podruje sa turistikim karakterom
i tipino gradsko podruje

Grad i saobraaj (7)

karakteristine krive godinje, sedmine i dnevne koncentracije

saobraajne potranje na mrei javnog gradskog prevoza
8

Grad i saobraaj (8)

tipini odnosi vremenske koncentracije potranje

krive vremenske koncentracije za trgovaki centar

Grad i saobraaj (9)

prostorna koncentracija saobraajne potranje
u najveem broju sluajeva kao uzronik nastajanja
nepovoljnih
p
j
odnosa se jjavlja
j urbanistika struktura g
grada
zone visoke koncentracije radnih mesta i trgovinskoposlovnih sadraja imaju neuporedivo vei pritisak od
stambenih zona

gustine dnevnih dolazaka

putnikim automobilom
u zavisnosti od namene
povrina u gradu

10

Grad i saobraaj (10)

tipina
ti
i prostorna
t
raspodela
d l zaposlenih
l ih i stanovnika
t
ik
za monocentrino kruno gradsko podruje
11

Grad i saobraaj (11)

dnevna neravnomernost optereenja po smerovima saobraajnica

ka i od centra grada

12

Grad i saobraaj (12)

vremenska
e e s aip
prostorna
os o a neravnomernost
e a o e os do
dovode
ode do

pojave da se mogunosti fiksnih elemenata

saobraajnica
j
(p
(popreni
p
p
profil)) relativno slabo mogu
g
iskoristiti u prostoru i vremenu

izgradnja kapaciteta prema maksimalnim zahtevima

javni prevoz se lake prilagoava vremenskim i
prostornim promenama od individualnog

uticaj na prostor
potreba za razgranatom mreom saobraajnica i prateih
objekata
trajno zauzete povrine i povrine sa kontrolom i
ogranienjem korienja
13

Grad i saobraaj (13)

prostorna racionalnost povrinskih vidova prevoza

ukupne potrebne povrine za istovremeni prevoz 1.000 putnika

14

Gradski saobraajni sistemi (1)

potreba postojanja spoljnjeg i unutranjeg nivoa

uravnoteenja

postii sklad na relaciji urbani sadraji-saobraajna

sadraji saobraajna
osnova
formirati saobraajnu osnovu primerenu zahtevima i
ogranienjima

uravnoteiti prostorno-funkcionalne karakteristike svih

vidova
id
prevoza
formirati jedinstvenu saobraajnu osnovu
poznavanje klasifikacije gradskih sistema za putniki prevoz
prevoz,
principa komponovanja mrea i karakteristika pojedinanih vidova
saobraaja

15

Gradski saobraajni sistemi (2)

klasifikacija gradskih saobraajnih sistema za putniki prevoz

16

Gradski saobraajni sistemi (3)

problem korienja zajednikih povrina od strane

razliitih korisnika

tradicionalan i savremen koncept prostorno-funkcionalne

organizacije saobraajne osnove grada

17

Gradski saobraajni sistemi (4)

dananja
j p
praksa
vie mrea razliitih funkcionalnih karakteristika i prostornih
zahteva koje, kroz osmiljen nivo spajanja i razdvajanja vidova
prevoza ine saobraajnu osnovu grada
prevoza,
jasna podela na primarnu i sekundarnu mreu

podela saobraajnih mrea na nivou grada po vidovima prevoza

i po prostornom kriterijumu

18

Gradski saobraajni sistemi (5)

koncepti
p segregacije
g g j u mrei jjavnog
gg
gradskog
gp
prevoza
gradski nezavisni sistemi (metro, eleznica) u posebnom
graevinskom nivou ispod ili iznad gradske putne mree
(segregacija u vie ravni)
povrinski vidovi (autobus, tramvaj, trolejbus) na izdvojenim
povrinama za kretanje u okviru poprenog profila i u zoni
raskrsnica i/ili stvaranje posebne zone i/ili poteza na kojima je
zabranjen automobilski saobraaj (segregacija u istoj ravni)
povrinski vidovi (autobus, tramvaj, trolejbus) koji koriste iste
povrine
i kkretanja
j kkao i putniki
iki automobili,
bili alili iimaju
j prednost
d
prii
prolasku kroz raskrsnicu (vremenska segregacija)

koncepti segregacije u gradskoj putnoj mrei

prostorna segregacija u dve ili vie ravni ako to dozvoljavaju
uslovi
vremenska
k segregacija
ij na povrinskim
i ki raskrsnicama,
k i
primenom
i
svetlosne signalizacije
19

Gradski saobraajni sistemi (6)

koncepti
p segregacije
g g j biciklista i/ili p
peaka
razdvajanje u poprenom profilu i na raskrsnicama i meusobna
segregacija u istom nivou
i d j j zona ili poteza
izdvajanje
t
za iiskljuivo
klj i kkretanje
t j peaka
k i bi
biciklista
ikli t
(po pravilu, u centralnom gradskom jezgru)
stvaranje
j zona ili p
poteza za p
peako-biciklistiki i p
povrinski jjavni
prevoz uz zabranu automobilskog saobraaja (integracija u istoj
ravni)
formiranje celovitih delova grada sa dominantnom funkcijom
stanovanja gde se putna mrea koristi za kretanje i mirovanje
automobila, ali pod uslovima koje diktira peaki saobraaj
(i t
(integracija
ij u iistoj
t j ravni)
i)

20

Gradski saobraajni sistemi (7)

u gradskim podrujima nije mogue bilo koju mreu

posmatrati nezavisno

vai i za mree komunalnih instalacija koje prate uline

koridore
p
planirani zahvat u jjednojj mrei se uvek mora p
posmatrati
na nivou svih prostorno i/ili funkcionalno zavisnih mrea

21

Gradski saobraajni sistemi (8)

gradske mree nisu nezavisne od spoljnih sistema

za daljinsko povezivanje

direktne veze istih ili slinih mrea sa daljinskom i

gradskom funkcijom (vangradska-gradska putna mrea,
meugradska-prigradska eleznica)
vazduni i vodni saobraaj, meugradski elezniki
saobraaj i drumska teretna vozila uspostavljaju vezu
preko terminala, a za distribuciju se koriste drugi vidovi
prevoza
putna
t mrea
zahteva
ht
prostorno-funkcionalni
t
f k i
l i kkontunuitet
t
it t

22

Gradski saobraajni sistemi (9)

g
gradska
ads a pu
putna
a mrea
e a
kretanje i mirovanje svih vidova saobraaja
obezbeenje
j p
pristupanosti
p
urbanim sadrajima
j
smetanje vodova infrastrukture
p
podela p
prema funkcionalnom znaaju
j i ulozi u prostornoj
p
j
organizaciji
- primarna (kretanje)
najvaniji
j iji element
l
celovite
l i saobraajne
b j osnove grada
d
mora se direktno povezati sa meugradskom putnom mreom i
terminalima drugih
g sistema
- sekundarna (pristup urbanim sadrajima)
posebna planerska i projektantska celina

23

Gradski saobraajni sistemi (10)

raspodela brzina i tipova vozila

na razliitim putnim mreama

24

Gradski saobraajni sistemi (11)

principijelna ema povezivanja vangradske i gradske

putne mree u zavisnosti od funkcionalnih rangova

25

Gradski saobraajni sistemi (12)

funkcionalna klasifikacija
j p
putne mree
primarna (gradska) mrea-obezbediti saobraajno povezivanje
(masovno kretanje veim brzinama) za vie vrsta vozila
sekundarna
k d
(l
(lokalna)
k l ) mrea-pristup

i t llokacijama
k ij
neposredno
d uz
deonicu ulice koja, po pravilu, opsluuje putnike automobile,
bicikliste i peake
veza se ostvaruje sabirnim ulicama-istovremeno pripadaju
primarnoj i sekundarnoj mrei objedinjujui dva podsistema
razliitih karakteristika

26

Gradski saobraajni sistemi (13)

funkcionalna klasifikacija i osnovne programske karakteristike

saobraajnica gradske putne mree
27

Gradski saobraajni sistemi (14)

primarna g
p
gradska p
putna mrea
1. gradski autoputevi-GA
deonice daljinskih puteva u urbanizovanom podruju grada sa
veim
i b
brojem
j
stanovnika
t
ik
direktan kontakt grada sa meunarodnom, dravnom i
meuregionalnom
g
p
putnom mreom
sva obeleja autoputeva (kontinualni saobraajni tokovi,
razdvojeni kolovozi, denivelisane raskrsnice)
gradski
d ki standardi
t d di za prisustvo
i
t javnog
j
gradskog
d k prevoza i
saobraajno-tehniku opremu
grade se u slobodnom urbanistikom koridoru,, bez frontalne
g
regulacije i podunih tokova peaka i biciklista u poprenom
profilu

28

Gradski saobraajni sistemi (15)

2. gradske magistrale-GM
visoko kapacitetne saobraajnice koje prolaze kroz aktivno
gradsko tkivo i oslanjaju se na vangradske vezne pravce
povezivanje sadrajno razliitih celina grada
kontinualan protok, denivelisane ili povrinske raskrsnice,
koordinirana semaforska signalizacija, razdvojeni kolovozi sa po
dve saobraajne trake
bez neposredne ivine izgradnje
poduno voenje peaka i biciklista je mogue unutar
regulacionog pojasa uz odgovarajue odvajanje od protonog
kolovoza za motorni saobraaj

29

Gradski saobraajni sistemi (16)

3. gradske saobraajnice-GS
povezivanje pojedinih delova grada sa centrima i zonama
aktivnosti
oslanjaju se na puteve regionalnog dometa
kapacitetni potezi namenjeni prvenstveno javnom i individualnom
putnikom saobraaju
povrinske raskrsnice, koordinirana semaforska signalizacija, po
dve saobraajne trake za oba smera vonje
mogua je ivina izgradnja
poduno voenje peaka se smeta unutar regulacionog pojasa,
a biciklistiki saobraaj se organizuje uz protoni kolovoz za
motorni saobraaj

30

Gradski saobraajni sistemi (17)

4. sabirne ulice-SU
vezni element primarne i sekundarne mree
distribucija ciljnog i izvornog saobraaja
f k ij opsluivanja
funkcija
l i
j llokacije
k ij
terminalni punktovi povrinskih vidova javnog gradskog prevoza
ivini sadraji
voenje peaka neposredno uz kolovoz
parkiranje u profilu

31

Gradski saobraajni sistemi (18)

sekundarna lokalna p
putna mrea
1. pristupne ulice-PU
najbrojnija kategorija gradskih ulica koje direktno opsluuju
urbane
b
sadraje
d j
iskljuivo individualni i snabdevaki saobraaj
prvi rang-ukupno
rang ukupno dve vozne trake,
trake obostrane peake staze
staze,
mirovanje vozila, na njih se oslanjaju glavni kapaciteti parkiranja
drugi rang-potpuna integracija vidova saobraaja na jednom
k l
kolovozu

32

Gradski saobraajni sistemi (19)

2. parkiralita-P
saobraajni objekti organizovani za obavljanje funkcije mirovanja
motornih vozila
naroito bitno za putniki automobil
automobil-95
95 % vremena miruje
uz mesto stanovanja, uz mesto rada, javna parkiralita opte
namene uz atraktivne sadraje
mirujui saobraaj je danas najvei problem funkcionisanja grada

33

Gradski saobraajni sistemi (20)

planerske karakteristike
saobraajnica primarne i
sekundarne gradske putne
mree

34

Gradski saobraajni sistemi (21)

principi
p
p p
planiranja
j g
gradskih p
putnih mrea
usklaenje sa urbanistikom nadgradnjom-jedinstvena celina
hijerarhijski princip organizacije-jedna saobraajnica ima
raskrsnicu
k i sa saobraajnicom
b j i
kkoja
j jje za jjedan
d rang vie
i ili nie
i
po funkcionalnoj klasifikaciji
stanice jjavnog
gp
prevoza moraju
j p
pokrivati p
podruje
j i opsluiti
p
najvee koncentracije sadraja
potovanjem prirodnih uslova mrea se prilagoava osnovnim
ogranienjima modifikuju se teorijski modeli i stvara organski
ogranienjima,
sistem koji je usklaen i sa zahtevima i sa realnim prostorom

35

Gradski saobraajni sistemi (22)

odnos prolazne saobraajnice i kompaktnog urbanog tkiva

poloaj magistralne saobraajnice u odnosu na urbane sadraje

36

Gradski saobraajni sistemi (23)

obezbeenje ujednaenog ritma raskrsnica na deonici primarne mree

organizacija mirujueg saobraaja u odnosu na primarnu saobraajnicu

37

Gradski saobraajni sistemi (24)

ilustracija planerskih principa kod formiranja

gradske putne mree

38

Gradski saobraajni sistemi (25)

javni gradski prevoz
saobraajni sistemi koji funkcioniu na principima
organizovane
g
p
ponude p
prevoznih kapaciteta
p
na p
prostorno
odreenim trasama i u definisanim vremenskim
periodima
dobro organizovani sistemi za kolektivni putniki prevoz
mogu uspeno reiti prostorne, funkcionalne i ekoloke
probleme
bl
gradova
d
optereenih
t ih iindividualnom
di id l
motorizacijom
problem atraktivnosti (velika uestalost
uestalost, komfor,
komfor
pouzdanost, brzina)

39

Gradski saobraajni sistemi (26)

urbanistike i regulatorne
g
mere
fiziko razdvajanje individualnog i javnog saobraaja
pribliavanje mestu stanovanja i koncentracije drugih aktivnosti
favorizovanje regulatornim merama

bitna razlika od individualnog prevoza (vremenska

komponenta ponude odreena kroz red vonje
vonje, a trase i
stanice kroz formiranu mreu)
taksi je blizak individualnom prevozu
prevozu, a mogao bi se
prikljuiti sistemu javnog gradskog prevoza

40

Gradski saobraajni sistemi (27)

povrinski vidovi jjavnog

p
gg
gradskog
gp
prevoza
1. autobus
najelastinije prevozno sredstvo linijskog javnog gradskog
prevoza
komponovanje linija po elji na postojeoj mrei
oko 6
6.000
000 putn/h/smer sa intervalima do 1 min i prevoznim
brzinama 15-20 km/h (zglobni do 9.000)
primena ekonomski opravdana za godinja optereenja
< 500.000
500 000 putn/1
t /1 km
k linije
li ij
zavisnost od dogaaja na putnoj mrei

41

Gradski saobraajni sistemi (28)

2. trolejbus
prevozne osobine sline autobusu, ali ima elektrini pogon
vezan za odreene trase
zahteva
ht
predinvestiranje
di
ti j u mreu
za napajanje
j j
primena ekonomski opravdana za godinja optereenja
> 800.000 p
putn/1 km linije
j
naroito pogodan kada profil nije prezasien individualnim
vozilima
t h iki i eksploatacioni
tehniki
k l t i i nedostatak
d t t k su ukrtaji
k t ji i ravanja

j napojnih
j ih
vodova

42

Gradski saobraajni sistemi (29)

3. tramvaj
najstarije gradsko prevozno sredstvo
neelastino prevozno sredstvo inskog tipa
poseban
b kkolovoz,
l
gornjiji stroj,
t j elektro-oprema
l kt
i vozila
il
primena ekonomski opravdana za godinja optereenja
> 1.000.000 p
putn/1 km linije
j
6-12.000 putn/h/smer sa intervalima od 1,5 min i prevoznim
brzinama do 18 km/h

43

Gradski saobraajni sistemi (30)

nezavisni inski sistemi jjavnog

gg
gradskog
gp
prevoza
1. metro
prostorno i funkcionalno nezavisan inski sistem
potpuno
t
samostalne
t l kkonstruktivne
t kti
i energetsko-pogonske
t k
k
karakteristike i po pravilu podzemno voenje
pokriva kompaktna urbana podruja sa visokim koncentracijama
aktivnosti i stanovanja sa istovremenom funkcijom raspodele
tokova sa irih prostora
oko 40.000 putn/h/smer sa intervalima od 1,5 min i prevoznim
brzinama do 45 km/h
garantovan red vonje
primena
i
ekonomski
k
ki opravdana
d
za gradove
d
sa
> 800.000 stanovnika i optereenja u prvoj fazi
>15.000 putn/h/smer u vrnim asovima

44

Gradski saobraajni sistemi (31)

2. brza gradska eleznica ili regionalni metro
eleznica prilagoena za masovni prevoz putnika iz regiona i
ireg gradskog podruja do znaajnih gradskih ciljeva
razvija se po trasama postojeih eleznikih pruga
pruga, a koristi i iste
stanice na izdvojenim peronima
oko 50.000 putn/h/smer sa intervalima od 2 min i prevoznim
brzinama oko 50 km/h
podruje primene su veliki gradovi sa disperznom urbanom
strukturom i razgranatom mreom eleznikih pruga

45

Programski i projektni uslovi (1)

saobraajno optereenje
veliina, karakteristike vremenske i prostorne
koncentracije,
j , struktura,, vremenski p
periodi merodavni za
dimenzionisanje
nivo usluge
g
deonice sa slobodnim tokovima, deonice sa prekinutim
tokovima, jjavni g
gradski p
prevoz
merodavne brzine
osnovna,
osnovna raunska
raunska, projektna

46

Programski i projektni uslovi (2)

zbirni prikaz
projektnih uslova za
gradsku putnu mreu

47

Programski i projektni uslovi (3)

merodavna vozila
primarna mrea-merodavna vozila za vangradske puteve
da bi se obezbedio kontinuitet tokova
prisutnost drugih vozila uslovljava primenu raznih vrsta
merodavnih vozila u zavisnosti od ranga i namene
povrina, za odreene delove mree ili projektna reenja
pojedinanih deonica i vorova
svojim
ji karakteristikama
k kt i tik
ib
brojnou
j zahtevaju
ht
j d
da se primenjuju
i
j j
kao merodavna, ak i ee od tekih teretnih vozila

48

Programski i projektni uslovi (4)

osnovne dimenzije
poprenog profila
standardnih i posebnih
vrsta vozila za gradsku
putnu mreu

49

Programski i projektni uslovi (5)

statike karakteristike merodavnih

vozila za deonice gradske putne
mree

50

Saobraajnice primarne mree (1)

popreni profil
sadraj poprenog profila zavisi od funkcionalnog ranga
poteza i/ili deonice,, strukture korisnika i eksploatacionih
p
p
pokazatelja
osnovni elementi
kolovozne trake za razne vrste korisnika i razliita saobraajna
stanja
razdelne trake za interno razgranienje saobraajnih povrina

51

Saobraajnice primarne mree (2)

karakteristini elementi poprenog profila poteza

primarne gradske putne mree

52

Saobraajnice primarne mree (3)

g
granini
uslovi saobraajnog
j g i slobodnog
gp
profila su
odreeni dimenzijama teretnih vozila, gradskog autobusa
ili trolejbusa

granini uslovi saobraajnog i slobodnog profila

merodavnog gradskog autobusa i teretnih vozila

53

Saobraajnice primarne mree (4)

saobraajni i slobodni profili primarnih saobraajnica

54

Saobraajnice primarne mree (5)

geometrijski popreni profili za

GA i GMd

55

Saobraajnice primarne mree (6)

geometrijski popreni profili za

GMp i GS

56

Saobraajnice primarne mree (7)

geometrijski popreni profili za

GS i SU

57

Saobraajnice primarne mree (8)

geometrijski popreni profili za

SU

58

Saobraajnice primarne mree (9)

situacioni plan
putna mrea u prigradskom podruju se projektuje kao
potez vangradske
p
g
p
putne mree uz p
puno p
potovanje
j
zahteva i ogranienja
gradska putna mrea
GA, GMd velika slinost sa vangradskim putevima (kontinuitet
toka)
GMp GS,
GMp,
GS SU niz specifinosti sa bitno drugaijim pristupom
projektovanju (ivina izgradnja, struktura tokova, javni prevoz i
peaci, komunalne instalacije, ...)
SU, PU drugaiji koncepcijski pristup

59

Saobraajnice primarne mree (10)

osnovni programski uslovi i projektni pristup u zavisnosti

od funkcionalnog ranga poteza gradske putne mree
60

Saobraajnice primarne mree (11)

nivelacioni plan
tok nivelete je uslovljen zahtevima za potovanje
urbanistikog
g naslea i p
potrebama da se nivelacija
j
prilagodi planiranim arhitektonskim sadrajima i/ili
komunalnim instalacijama (uklapanje u zadata
ogranienja)
i j )
u zonama povrinskih raskrsnica voenje nivelete se
podreuje
d j i uslovima
l i
za b
bezbedno
b d odvijanje
d ij j saobraaja
b j
u konfliktnoj zoni raskrsnice
najvei nagib nivelete glavnog pravca 2
2,5
5%
Rv min Rv, za ekstremna prostorna ogranienja izuzetno 500 m

61

Saobraajnice primarne mree (12)

voenje
j nivelete
i l t glavnog
l
pravca u zonii povrinske
i k raskrsnice
k i

tok nivelete sporednog pravca u zoni ukrtaja

62

Raskrsnice (1)
vorovi kroz koje se vri meusobno povezivanje

razliitih rangova saobraajnica i obezbeuje

odranje odreenog nivoa usluge saobraajnice
(kontrola pristupa i rastojanje raskrsnica)

kod saobraajnica sa kontinualnim protokom (GA

(GA, GMd)
je neophodno ostvariti prostorno razdvajanje konfliktnih
saobraajnih tokova-denivelisane raskrsnice
kod saobraajnica sa prekinutim tokovima (GMp, GS,
SU) glavni uticaji se javljaju u zonama povrinskih
raskrsnica, pri emu su dve velike grupe raskrsnice sa
vremenskim razdvajanjem tokova i raskrsnice sa krunim
tokom
63

Raskrsnice (2)
denivelisane raskrsnice
zahvataju znaajne povrine i treba ih primenjivati izvan
najue
j
centralne zone g
grada ili ih svesti na najmanju
j
j
moguu meru
osnovni vidovi u gradskim sredinama
denivelisane raskrsnice kao programski uslov-u kontinuitetu du
putnog pravca (direktno usklaeno sa rangom saobraajnice)
pojedinane denivelisane raskrsnice
raskrsnice-na
na ukrtajima poteza sa
prekinutim tokovima gde se javljaju vea saobraajna
optereenja, a prostorne karakteristike omoguavaju relativno
j d
jednostavnu
t
denivelaciju
d i l ij (di
(direktan
kt uticaj
ti j prostornih
t ih pogodnosti
d
ti i
reenja)

64

Raskrsnice (3)

funkcionalna klasifikacija
j
A-preseci primarnih gradskih poteza priblino istih
eksploatacionih karakteristika, kompletan program denivelacije
B k t ji poteza
B-ukrtaji
t
razliitog
liit ffunkcionalnog
k i
l
nivoa
i
i sistema
i t
voenja
j
tokova (npr. kontinualni/prekinuti), kanalisane povrinske
raskrsnice na sporednom pravcu
C-ukrtaji deonica primarne mree bitno razliitog funkcionalnog
ranga i saobraajnog reima, smanjen program veza

65

Raskrsnice (4)

podruje primene i klasifikacija denivelisanih raskrsnica

66

Raskrsnice (5)

principi
p
p komponovanja
p
j
osnovni principi su identini sa vangradskim putevima, ali se
mora voditi rauna o razlikama u programu (npr. javni gradski
prevoz peaci,
prevoz,
peaci biciklisti i sl) i objektivno otrijim ogranienjima
(npr. prostor, ivotna sredina, komunalne instalacije i dr)

funkcionalni elementi
ukrsni pravci (glavni-GP i sporedni-SP)
izlivi/ulivi (I/U)
rampe (R)-vezne (samo jedna struja) i prikljune (dve
saobraajne struje, preko sekundarne povrinske raskrsnice)
sekundarna povrinska raskrsnica

67

Raskrsnice (6)

tipologija
p gj
u gradskom podruju je vea verovatnoa za pojavom netipinih
reenja
manja
j rastojanja
t j j raskrsnica
k i
gradska mrea je gua i nepravilnija
manje su mogunosti za situaciono i nivelaciono prilagoavanje
ukrsnih pravaca
posebni zahtevi gradskih vidova saobraaja
unikatno reenje sa specifinim modifikacijama tipskih reenja
teiti tipizaciji raskrsnica

68

Raskrsnice (7)

tipovi denivelisanih raskrsnica u gradskom podruju

69

Raskrsnice (8)
po
povrinske
s e raskrsnice
as s ce
najbrojnija grupa raskrsnica gde se svi odnosi uesnika u
saobraaju reavaju na zajednikoj kolovoznoj povrini
sredstva graevinske i saobraajne regulative
funkcionalni nivoi
D-preseci glavnih gradskih saobraajnica priblino istog ranga,
puno kanalisanje saobraajnih struja
E-preseci
E
preseci saobraajnica bitno razliitog funkcionalnog ranga i
optereenja, redukovan program veza
F-preseci saobraajnica manjeg znaaja i optereenja, po pravilu,
sa jedinstvenim kolovozom
kolovozom, kanalisanje struja minimalno ili ne
postoji

70

Raskrsnice (9)

funkcionalna klasifikacija povrinskih raskrsnica

71

Raskrsnice (10)

voenje
j p
presenih p
pravaca
svesti saobraajne odnose na normalnu meru trokrake ili
etvorokrake raskrsnice
svesti
ti probleme
bl
presecanja
j struja
t j na manevre preplitanja
lit j (kruni
(k i
tokovi)
sa p
poveanjem
j
broja
j prikljunih
p j
krakova kod krunih tokova raste
mogunost pogrenih manevara
problemi se reavaju u iroj pristupnoj zoni raskrsnice
odgovarajuom korekcijom situacionog plana trasa
voenje pravaca do presecanja pod priblino pravim uglom

72

Raskrsnice (11)

primeri voenja presenih pravaca sa ciljem formiranja

tipskih povrinskih raskrsnica
73

Raskrsnice (12)

principi voenja trase sporednog pravca u zoni raskrsnice

74

Raskrsnice (13)

tipologija
p gj
osnovni tipovi povrinskih raskrsnica su trokrake i etvorokrakezasnovane na presecanju saobraajnih struja
raskrsnice
k i sa krunim
k i podeonikom
d
ik
su posebna
b grupa-zasnovane
na preplitanju saobraajnih struja (presecanje tokova u istom
smeru kretanja)

75

Raskrsnice (14)

osnovni tipovi povrinskih raskrsnica

sa presecanjem saobraajnih struja
76

Raskrsnice (15)
- nivoi kanalisanja
I-velika razlika u optereenjima pravaca, glavni tok ima dovoljno
vremenskih praznina 6 s za obavljanje levih skretanja i uliv
vozila iz sporednog pravca (SU/SU,
(SU/SU PU/PU
PU/PU, PU/SU)
II-znaajna optereenja sporednog pravca tako da je potrebno
kanalisanje srednjim ostrvom za fiksiranje konfliktne zone, na
glavnom
l
pravcu se iizdvajaju
d j j vozila
il koja
k j skreu
k levo
l
(SU/GS
(SU/GS,
GS/GS)
III-visoka optereenja
p
j p
presenih pravaca,
p
, kompletno
p
kanalisanje
j
struja uz primenu semaforske signalizacije sa alternativom
denivelisanja glavnog pravca i kanalisanja sporednog (D
funkcionalni nivo)

77

Raskrsnice (16)

nivoi kanalisanja saobraajnih tokova

78

Raskrsnice (17)
- raskrsnice sa krunim tokom
primena elemenata koji se bitno razlikuju od klasinih raskrsnica
kruni podeonik je osnovni element koji prinudno usmerava
putanje svih vozila

osnovni elementi i
terminologija krunih
raskrsnica

79

Raskrsnice (18)

tipologija krunih raskrsnica u gradovima sa obradom krunog podeonika

i standardnim dimenzijama prenika upisane krunice
(mini-sekundarna mrea, kopaktna-F2, jedna ulivna traka-F2,
kombinovana 2+1 traka-E, D2, dve ulivne trake-D1, D2)

80

Saobraajnice sekundarne mree (1)

organizovan splet saobraajnica sa dominantnom

funkcijom pristupa do urbanih sadraja i njihovog

komunalnog opsluivanja
projektni elementi proizilaze iz potrebe da se
saobraaj umiri (smanji broj vozila i njihova brzina)

integracija peaka i vozila po merilima i kriterijumima

peaka
preureenje lokalne putne mree, uvoenja dosledne i
efikasne regulative

kod formiranja novih urbanih celina ovaj koncept je

mnogo lake i jednostavnije primeniti

81

Saobraajnice sekundarne mree (2)

klasifikacija pristupnih ulica
PU I-delimino razdvajanje peaka i vozila u kretanju i
mirovanju
j uz ogranienje
g
j brzine kretanja
j ((do 30 km/h))
PU II-potpuna integracija motornog saobraaja u kretanju
i mirovanju uz zajedniko korienje povrina pod
uslovima prihvatljivim za peake
osnovni elementi se znaajno ne razlikuju, ali su PU II
kompleksniji zahvat u sluaju rekonstrukcije

82

Saobraajnice sekundarne mree (3)

klasifikacija pristupnih ulica (a-PU I, b-PU II)

83

Saobraajnice sekundarne mree (4)

brzinu, odreenim merama, svesti na eljenu

vrednost (do 30 km/h)

suen popreni profil,

profil osmiljeno stvaranje prepreka u
obe projekcije, primenjeni projektni elementi

princip diskontinuiteta kao

sredstvo ouvanja prihvatljive
brzine kretanja

84

Saobraajnice sekundarne mree (5)

transformacija profila i alternativna organizacija parkiranja

tipini primeri organizacije ulinog profila

po konceptu umirenja saobraaja

85

Saobraajnice sekundarne mree (6)

preporuke
u najveoj moguoj meri zadrati karakteristike ivine
regulacione
g
linije,
j , odnosno p
pristupa
p ivinim sadrajima,
j
,u
sve tri projekcije
rekonstrukcijom obezbediti efikasno slivanje voda ka
najniim takama gde su smeteni ivinjaci
primeniti ivinjake manjih visina
teiti nadgradnji i/ili minimalnom skidanju postojeih
povrina
razmotriti prednosti primene elemenata za poploavanje
kolovoznih povrina
86

Saobraajnice sekundarne mree (7)

ilustracija optih preporuka za rekonstrukciju ulinog profila

(a-postojee stanje, b-PU I, c-PU II)
87

Saobraajnice sekundarne mree (8)

razdvajanje
j j smerova vonje
j kao element ogranienja
g
j brzine

standardni elementi za nivelaciono izdizanje kolovozne ravni

88

Saobraajnice sekundarne mree (9)

interne raskrsnice
konfliktna zona u ravni kolovoza (PU I/PU I) ili izdignuta
za visinu ivinjaka
j
((PU I/PU II,, PU II/PU II))
po pravilu se ne primenjuje svetlosna signalizacija

tipska reenja
raskrsnica lokalne
putne mree

89

Saobraajnice sekundarne mree (10)

tipovi raskrsnica sa izdignutom konfliktnom zonom

90

Saobraajnice sekundarne mree (11)

elementi krune raskrsnice u okviru lokalne mree

91

Saobraajnice sekundarne mree (12)

zatvaranje pojedinih poteza sekundarne mree za

prolazak svih motornih vozila ili samo putnikih

automobila

dijagonalno zatvaranje bez i sa

izdizanjem konfliktne zone

92

Saobraajnice sekundarne mree (13)

upravno zatvaranje
t
j za putnike
t ik automobile
t
bil sa okretnicom
k t i

generalni koncepti formiranja

diskontinuiteta sa izdizanjem
povrine i samostalnim
elementima

93

Parkiranje (1)
potreba za mirovanjem vozila je neizbean pratilac

svih vidova saobraaja

po prostornim razmerama se izjednaava sa povrinama

za kretanje vozila
p
pri stepenu
p
motorizacije
j od 1 automobila p
po p
porodici
potrebe parkiranja individualnih vozila mogu da angauju
ukupan prostor jednak polovini stambenih potreba
individualan saobraaj je krajnje neracionalan
parkiranje je veliki urbanistiki problem

94

Parkiranje (2)
planerski koncept
parkiranje uz stan je neminovnost i njegove razmere se
ne mogu
g umanjiti
j merama selektivnog
g korienja
j
putnikih automobila
parkiralite uz stan je sastavni deo opreme stana

parkiranje uz druge aktivnosti je posledica linog izbora

korisnika i merama se zahtevi mogu svesti na odreen
nivo
i
parkiralita na sopstvenoj lokaciji po unapred definisanim
urbanistikim uslovima
izgradnja parkiralita izdvajanjem sredstava svih korisnika
gradskog prostora uz obavezu rada na ekonomskoj osnovi

95

Parkiranje (3)

Tipine krive akumulacije parkiranja

(a-parking uz stanovanje, b-javni parking u centru grada,
c-parking uz radna mesta, d-parking uz stanice inskih sistema)

96

Parkiranje (4)
standardne projektne eme
paralelna ema (=0)
up
profilima slabije
j optereenih
p
ulica relativno male regulacione
g
irine
zahteva najvie manevarskog rada

upravna ema (=90)

pogodna za garane objekte sa ortogonalnim rasterom noseih
stubova
najracionalnije reenje

kose eme ((=45-90,, standardno 45,, 60 i 75))

parkinzi koji se razvijaju u ogranienim uslovima lokacije i/ili u
situaciji gde je potreban brz manevar ulaz/izlaz
i klj i jjednosmerni
iskljuivo
d
i prilazi
il i
97

Parkiranje (5)

standardne
t d d projektne
j kt eme

parkiranja
ki j i odnosi
d
i di
dimenzija
ij
98

Parkiranje (6)
povrinska parkiralita
parking skupine organizovane u ravni terena
nema potrebe za sloenim konstrukcijama i opremom
opremom,
laka pristupanost
pa
parkiranje
a je u p
profilima
o
ap
protonih
o o
saobraajnica
saob aaj ca
vozila parkirana uz ivicu kolovoza
angaovanje ulinog profila
smanjenje bezbednosti protonog saobraaja i propusne moi
spreavanje pristupa ivinim sadrajima (snabdevanje,
komunalne slube,
slube medicinska pomo i sl)
iskljuuju se iz profila vanijih poteza primarne mree (GM, GS) i
naroito kod saobraajnica gde se vozila javnog prevoza kreu
k j j
krajnjom
d
desnom trakom
k
99

Parkiranje (7)

standardna reenja parkiranja u profilima protonih ulica

100

Parkiranje (8)

tipsko reenje
upravnog parkiranja
kod stambenih ulica

tipska reenja parkiralita

u profilima PU II

101

Parkiranje (9)

samostalne p
parkirne skupine
p
organizacija na slobodnim terenima u sklopu stambenih naselja,
industrijskih zona, sportskih objekata, stanica kapacitetnih inskih
sistema i sl.
sl

projektni standardi za
samostalne parkirne skupine

102

Parkiranje (10)

primeri
i
i jjavnih
ih parkiralita
ki li sa naplatom
l
kkorienja
i j
103

Parkiranje (11)
parking garae
zatvoreni prostori uraeni iskljuivo za potrebe parkiranja
ig
garairanja
j vozila
podela
namena-individualne i kolektivne
graevinsko-prostorna dispozicija-podzemne i nadzemne
urbanistiko-arhitektonski tretman-samostalne ili kombinovane sa
drugim sadrajima
nain eksploatacije-javne (sa ili bez naplate) i posebne namene

104

Parkiranje (12)

nadzemne g
garae su ekonominije
j (izgradnja,
( g
j ,
eksploatacija, oprema), ali podzemne ne zauzimaju
gradske povrine
lokacija
nadzemne garae se planiraju i grade na slobodnim terenima i
izolovanim lokacijama koje nemaju posebnu urbanistiku
saglasnost
podzemne garae se ee rade u sklopu objekata druge
namene (trni centri, stanovanje, trgovi, stanice inskih sistema
javnog prevoza)

105

Parkiranje (13)

standardni tipovi prostornih reenja

(a-prave rampe, b-spiralne rampe, c-parkirne rampe)
106

Parkiranje (14)

mehanike p
parking
gg
garae
primena za dugotrajno parkiranje i za posebne namene (poznati
korisnici) zbog duine procesa
k
koncepti
ti
- mehaniki toranj-horizontalno i vertikalno pomeranje do
parkirnog
p
g modula kada voza ulazi na p
parking
g mesto,, p
potreba za
peakom komunikacijom
- paletne garae-pomeranje i praznih i punih paleta do smetanja
na odgovarajue mesto
mesto, neophodna je stalna informacija o
prostornom poloaju svakog vozila, horizontalna i vertikalna
organizacija
- kontinualno vezane kabine (pater noster)-horizontalna i
vertikalna organizacija, ogranien kapacitet

107

Parkiranje (15)

koncepti mehanikih parking garaa

(a-toranj
(a
toranj, b-palete
b palete, c-kontinualno
c kontinualno vezane kabine)
108

Pratea oprema (1)

oivienje kolovoza
funkcija
bezbednost kroz fiziko razdvajanje
j j vidova saobraaja
j
vizuelno voenje tokova vozila
realizacija sistema povrinskog odvodnjavanja
estetski doivljaj ulice

osnovni element je ivinjak koji svojom visinom fiziki

odvaja
d j d
druge povrine
i i obezbeuje
b b j odvodnjavanje
d d j
j i ne
predstavlja bonu smetnju za kretanje vozila
standardna visina za oba uslova 12 cm
standardna duina 80 ili 100 cm

109

Pratea oprema (2)

standardni betonski ivinjaci i

mesta primene u profilima gradske putne mree
110

Pratea oprema (3)

specijalni betonski ivinjaci (a-iroki

(a iroki, b
b-prelazni)
prelazni)
111

Pratea oprema (4)

oivienja i obrada razdelnog

ostrva u zoni peakog prelaza

izdizanje povrine peakog prelaza na raskrsnicama sekundarne mree

(a-polovina visine ivinjaka, b-puna visina ivinjaka)

112

Pratea oprema (5)

odvodnjavanje
sistemi za odvodnjavanje karakteristini za vangradske
puteve se mogu
p
g p
primeniti samo na p
potezima g
gradske
mree voene u slobodnom koridoru bez peakih i/ili
biciklistikih staza u regulacionoj irini (prigradska
podruja)
d j )
podrazumeva se da u daljem razvoju grada nee biti promene
namene odnosno ivine izgradnje
namene,

odvodnjavanje najveeg dela gradske mree se zasniva

na kanalizacionim sistemima (p
(prihvataju
j vodu sa
kolovoza i povrina unutar regulacione linije, ali esto i
izvan nje)
113

Pratea oprema (6)

zadatak sistema
popreno slivanje i povrinsko poduno voenje do mesta
prihvatanja, a zatim, kroz podzemno kanalisanje, prikljucima i
podunim vodovima
vodovima, dovoenje do mesta za preiavanje,
preiavanje i
isputanje u recipijent

tipski poloaji slivnika (a

(a-horizontalan
horizontalan u kolovoznoj ravni
ravni,
b-vertikalan u ivinjaku, c-kombinovan) i oblici reetki za horizontalan poloaj
114

Pratea oprema (7)

nivoi sistema
potpuno podzemno kanalisanje voda sa svih kolovoznih i drugih
povrina (obavezno za sve saobraajnice primarne putne mree
u urbanizovanom podruju)
potreba za podzemnim kanalisanjem se javlja samo na pojedinim
delovima saobraajnica ili je mogue primeniti sistem
povrinskog kanalisanja, ako to uslovi dozvoljavaju
(saobraajnice u prigradskom podruju ili pojedinani delovi
sekundarne mree))

115

Pratea oprema (8)

tipske koncepcije odvodnjavanja

deonica gradske putne mree

116

Pratea oprema (9)

komunalne instalacije
sistemi komunalnih instalacija opsluuju urbanu
nadgradnju
g
j
vodovod, elektro-energetska mrea, telekomunikacije, gasovod,
toplovod, kanalizacija
svaki
ki pojedinaan
j di sistem
i t
iima svoje
j zakonitosti
k it ti i standarde
t d d kkojiji se
moraju potovati u izgradnji i eksploataciji, ali zahtevaju i potpuno
usklaenje sa urbanistiko-saobraajnim elementima gradskog
prostora

po pravilu, podzemno poloeni vodovi razliite namene i

dometa
postoji relativno ogranien prostor unutar regulacione
linije do dubine 5
5-6
6 m ispod povrine kolovoza
117

Pratea oprema (10)

poduno voenje
p
j instalacija
j
po pravilu, instalacije se ne postavljaju u koridorima GA i GM,
osim onih koje slue tim potezima
k d ostalih
kod
t lih kkategorija
t
ij primarne
i
mree,
iinstalacije
t l ij moraju
j biti ttako
k
smetene da prilikom graenja ili intervencija ometanje
saobraajnih tokova bude minimalno
distributivni i prikljuni vodovi, osim kanalizacije, se obino
postavljaju izvan protonih kolovoza primarnih saobraajnica
prostor se deli na kontinualne trake irine 0
0,6-1
6-1 m
m, uz rezervaciju
prostora za odreenu vrstu vodova

118

Pratea oprema (11)

princip
i i podela
d l na zone za smetaj
t j iinstalacija
t l ij

119

Pratea oprema (12)

doputeni poloaji instalacija u poprenom profilu saobraajnice

i okvirne visine zatitnog nadsloja

120

Pratea oprema (13)

p
prostorni
sukob p
podunih vodova se reava kroz tzv.
sinhron plan

tipian raspored instalacija u profilu pristupne ulice

121