Visoka kola strukovnih studija za menadment

u saobraaju - Ni

Seminarski rad
Predmet: Ekonomika saobraaja
Tema: Uticaj transportnih trokova na vrednost i
cene proizvoda

Profesor:
Mr. Ljubica Blaevi

Student:
Nemanja Popovi 80-P/11

NI, 2014

Sadraj

Uvod........................................................................3
Karakter transportnih trokova..............................4
Struktura i podela transportnih trokova..............6
Cena kotanja transportnih usluga i faktori od kojih
ona zavisi................................................................7
Trokovi skladitenja i rukovanja materijalima..10
Trokovi ulaznog i izlaznog transporta11
Uticaj transportnih trokova na vrednost i cene
proizvoda..12
Zakljuak................................................................14
Literatura................................................................15

Uvod
Grupisanje transportnih trokova moe se vriti na razliite naine:

prema svojoj ekonomskoj sutini, one se dele na trokove sredstava za rad,

trokove predmeta rada i trokove radne snage;

prema stepenu uea

u proizvodnom procesu, razlikujemo proizvodne i

reijske trokove;

prema mestu njihovog nastanka podela se vri na poetno zavrne i

trokove istog prevoza;

u odnosu na stepen korienja

kapaciteta, diferenciraju se na zavisne i

nezavisne trokove;

po stepenu obuhvatnosti utroaka u proizvodnji jedne vrste proizvoda,

grupiemo ih u posredne i neposredne trokove.

Meutim, posebno je znaajno transportne trokove posmatrati sa tri aspekta:

1.

sa stanovita prevoznika proizvoaa,

2.

sa stanovita korisnika transportnih usluga,

3.

sa stanovita drutvene zajednice

Za prevoznika su transportni trokovi dati onim trokovima koje on snosi za

proizvodnju transportne usluge.
Za privredu i ostalih korisnika transportne usluge, transportni trokovi su ono to
oni plaaju za izvrenje transportne usluge, to su ukupni trokovi koje iziskuje proces
transporta za korisnike.
Za drutvenu zajednicu transportni trokovi predstavljaju ukupne trokove
drutvenih sredstava i rada za proizvodnju transportnih usluga.

Karakter transportnih trokova

Da bi se obavio proces reprodukcije u svakoj robnoj privredi kapital mora da
proe kroz sferu prometa odakle se ponovo vraa u sferu proizvodnje radi oploavanja.
Prema tome, faza prometa je nuna isto tako kao to je nuna i faza prozvodnje. U
prometu se obavlja niz funkcija, koje imaju za cilj da omogue to bre odvijanje
procesa reprodukcije i zatvaranje ciklusa krunog kretanja kapitala odnosno sredstava.
Sve funkcije u sferi prometa mogu se svrstati u dve osnovne grupe: prvo, iste prometne
funkcije, i drugo, heterogene prometne funkcije.
iste prometne funkcije obuhvataju sve poslove, koji se obave u vezi sa
promenom oblika vrednosti robe - pretvarnjem robe u novac i novca u robu. Tu na
prvom mestu spadaju funkcije kupoprodaje, zatim funkcije kredita, knjigovodstva itd. To
su funkcije ije obavljanje ne utie na veliinu vrednosti robe, ve samo potpomae
njihovu metamorfozu. iste prometne funkcije su neproizvodnog kraktera, i rad koji se
utroi na njihovo obavljanje je neproizvodan.
Druga grupa funkcija u sferi prometa ima za cilj da ouva upotrebnu vrednost
robe i da omogui njeno doturanje od proizvodaa. U takve funkcije spada uskladitenje
robe, njeno pakovanje i detaljisanje, i naroito znaajna funkcija, transport robe. Ove
prometne funkcije imaju proizvodni karakter. Rad utroen na njihovo izvrenje jeste
proizvodan. Ove funkcije se smatraju produetkom procesa proizvodnje u sferi prometa.
Za obavljanje svih funkcija u sferi prometa vri se utroak rada i sredstava.
Novani izraz utroaka koji se uini u cilju obavljanja funkcija u sferi prometa su
prometni trokovi. Saglasno napred navedenim funkcijama u sferi prometa, svi prometni
trokovi dele se na dve glavne grupe: 1) iste prometne trokove i 2) dodajne
(proizvodne) prometne trokove.
isti prometni trokovi obuhvataju utroak rada i sredstava na obavljanje istih
prometnih funkcija i oni se pokrivaju iz stvorenog vika vrednosti u procesu proizvodnje.
isti prometni trokovi se, prema tome ne dodaju vrednosti robe na koju se odnose, ve
se pak pokrivaju iz njene vrednosti.
Dodajni prometni trokovi se odnose na proizvodne funkcije koje se vre u sferi
prometa. Oni se ne pokrivaju iz vrednosti robe stvorene u procesu proizvodnje, ve se
formiraju na osnovu utroenog rada i sredstava u procesu prometa, koji se smatra

produenjem procesa proizvodnje. Vrednost koja se stvara u ovim dodajnim

proizvodnim funkcijama u sferi prometa dodaje se na vrednost robe.
U ovu grupu dodajnih prometnih trokova spadaju transportni trokovi.
Transportni trokovi jesu novani izraz utroene koliine rada i sredstava za obavljanje
procesa transportovanja. S obzirom da transport ima karakter proizvodne delatnosti, to i
transportni trokovi imaju karakter proizvodnih prometnih trokova, te se oni dodaju
vrednosti robe, koja se prevozi i poveavaju je.
Definisanje pojma transportnih trokova moe se vriti sa dva stanovita.
U jednom sluaju transportni trokovi se definiu sa stanovita korisnika, lica
odnosno preduzea ija se roba transportuje. Za korisnika transportne usluge,
transportne trokove predstavljaju svi novani izdaci koje on uini kako za sam prevoz
robe, tako i za proces pripremanja robe za predaju na prevoz. Korisnik transporta u
transportne trokove uraunava plaenu vozarinu transportnom preduzeu, zatim
trokove pakovanja u posebnu ambalau, koju zahtevaju propisi o prijemu robe na
prevoz, trokove odvoza od stanice do magacina primaoca robe, zatim trokova
osiguranja robe za vreme prevoza i eventualnog gubitka vrednosti (kaliranje robe) za
vreme trajanja transporta.
Ovako definisanje trokova transporta obuhvata, znai, sve novane izdatke od
momenta izlaska robe iz sfere proizvodnje pa do njenog uskladitenja kod trgovca
odnosno neposrednog potroaa. Sa stanovita drutvene zajednice svi ti trokovi imaju
karakter transportnih trokova, jer su oni prouzrokovani potrebom za transportom robe.
Sa stanovita njihovog uea u ukupnom drutvenom proizvodu oni imaju karakter
transportnih trokova dodaju se na vrednost robe koja se transportuje u cilju njene
realizacije.
Pored ovog shvatanja opteg pojma transportnih trokova postoji u literaturi i
definiciji a transportnih trokova sa gledita prevozioca - transportnog preduzea. Sa
toga stanovita transportni trokovi se definiu kao novani izraz utroenih sredstava i
rada za izvrenje samoga procesa prevoza.

Struktura i podela transportnih trokova

Iz samog karaktera procesa transporta u saobraaju i injenice da postoji razlika
izmeu korisnog uinka - neto rada i ukupnog - bruto rada koji se nuno mora obaviti da
bi se izvrio korisni uinak, proizilaze neke osobenosti transportnih trokova, koje treba
imati u vidu. Videli smo da je korisni uinak u saobraaju transportna usluga, koju
transportno preduzee prodaje korisnicima te usluge. Jedinica mere tih usluga je kod
prevoza robe neto-tonski kilometar, a kod prevoza putnika neto-putniki kilometar.
Meutim, kako se izvrena koliina rada u saobraaju ne izraava direktno u netotonskim odnosno putnikim kilometrima, to ove jedinice prevoznih usluga ne mogu biti
izazivai i direktni nosioci trokova. Rad se u eksploataciji u svim granama saobraaja
vri premetanjem transportnih sredstava iz jednog mesta u drugo, tako da se kao
jedinice rada uzimaju pokazatelji eksploatacije: bruto-tonski kilometar, lokomotivski
kilometar, vozni kilometar, kolski kilometar (na eleznici) prevaljeni kilometar kamiona i
autobusa, itd.
Iz injenice da se izvreni rad i eksploataciji saobraajnih sredstava ne moe da
meri istim pokazateljem kojim se meri i koristan rad, proizilazi da samo pokazatelji
kojima se meri rad u eksploataciji mogu da budu izazivai neposredni nosioci trokova.
U krajnjoj liniji ekonomski nosilac trokova jeste sama prevozna usluga jer se svi
utroci vre u cilju njenog obavljanja. Ali, prevozne usluge se pojavljuju kao posredni
izaziva trokova, a kao neposredni izazivai mogu da budu jedino pokazatelji rada
samih transportnih sredstava.
Grupisanje odnosno podela transportnih trokova moe da se vri na osnovu
raznih kriterijuma. Najee se grupisanje trokova vri prema sledeim, kriterijumima:
a.

prema njihovoj ekonomskoj sutini;

b.

prema mestu njihovog nastanka: poetno-zavrni i trokovi istog prevoza;

c.

prema zavisnosti od stepena iskorienja kapaciteta odnosno od obima

eksploatacionog rada: stalni (nezavisni) i promenljivi (zavisni);

d.

prema stepenu uea u proizvodnom procesu: proizvodni i reijski trokovi;

e.

po stepenu obuhvatnosti utroaka u proizvodnji jedne vrste proizvoda:

neposredni posredni trokovi.

Cena kotanja transportnih usluga i faktori od kojih ona

zavisi
Transportna (prevozna) usluga predstavlja izraz premetanja roba putnika
izmeu razliitih prostornih taaka izvorita i odredita prevoza. U cilju organizovanja i
realizovanja procesa proizvodnje prevoznih usluga transportna preduzea angauju i
troe potrebna sredstva za proizvodnju (predmete rada sredstva za rad) i radnu snagu.
U odreenom vremenskom intervalu (mesec, godina) transporteri ostvaruju odreeni
obim prevoza, izraen u ostvarenim neto-tonskim i neto-putnikim kilometrima. U istom
tom intervalu, po osnovu troaka neophodnih faktora proizvodnje, nastaju trokovi
poslovanja transpornih preduzea.
Stepen iskorienosti ukupno raspoloivih kapaciteta jeste glavni faktor od koga
zavisi jedinina cena kotanja prevoznih usluga. Jedinina a zatim i cena kotanja
pojedinane prevozne usluge, shvaene kao usluge prevoza odreene koliine robe, ili
odreenog broja putnika, izmeu prostorno razdvojenih taaka izvorita i odredita
prevoza zavise i od veeg broja drugih faktora. Veina tih faktora upravo opredeljuje
stepen iskorienosti kapaciteta, a neki od od njih deluju na cenu kotanja i
nezavisno.Vaniji od tih faktora su sledei:
1.

Udaljenost prevoza,

2.

Teina robe,

3.

Vrsta robe,

4.

Odnos bruto i neto rada,

5.

Stepen iskorienja tovarne sposobnosti prevoznih kapaciteta,

6.

Stepen neravnomernosti prevoenja,

7.

Uslovi eksploatacije,

8.

Kvalitet prevozne usluge,

9.

Gustina i razvijenost saobraajne mree.

Udaljenost prevoza je faktor koji deluje na poveanje ukupnih trokova

proizvodnje pojedinane prevozne usluge. Poveanje udaljenosti prevoza rezultira u

rastu trokova prevoza, ali taj rast nije proporcionalan ve degresivan, jer trokovi rastu
sporije od rasta daljine prevoza.
Teina robe je faktor koj i takoe direktno deluje na rast ukupnih trokova
pojedinane prevozne usluge, ali to dejstvo takoe nije proporcionalno ve degresivno.
Odnosno, prevozi vee koliine i teine posmatrane vrste robe, na datu udaljenost,
logino e usloviti rast trokova, ali e taj rast biti znatno sporiji od porasta prevezene
koliine (teine) poiljke.
Vrsta robe uslovljava trokove i cenu kotanja prevozne usluge u meri u kojoj
pojedine vrste roba zahtevaju specijalizovane prevozne kapacitete, koji moraju
obezbediti ouvanje upotrebne vrednosti robe u procesu transporta. Razliite vrste roba
e uslovljavati i razliite trokove utovara, istovara i pretovara, a neke robe e traiti i
posebne procedure u toku prevoz koje e poveavati trokove (na primer prevoz ive
stoke i sl.).
Odnos bruto i neto rada je veoma znaajan faktor kotanja prevoznih usluga.
Da bi se dobio korisni uinak (prevozna usluga) u obliku neto rada, transportna
preduzea moraju izvriti odreenu koliinu bruto rada i time kao drutveno-koristan
rezultat dobiti ostvareni neto rad. Ako teina transportnog sredstva, koje je potrebno da
bi se u njega smestila i tako prevezla gornja koliina robe, odnosno T (sopstvena teina
transportnog sredstva tara) onda e ukupan bruto rad koji je izvren u cilju
transportovanja Q tona robe na odstojanju L kilometara mora biti:
R = (Q+T)xL
gde je:
R = ukupan obim rada (bruto rad),
Q = koliina robe (neto teina poiljke),
T = sopstvena teina transportnog sredstava
L = udaljenost prevoza.
Iz ove formule jasno se vidi da je koliina utroenog rada na transport robe
zavisna od teine i udaljenosti na koju se roba prevozi. No, isto tako, ova formula nam
pokazuje da utroena koliina rada za obavljanje transportne usluge za prevoz gornje
koliine robe zavisi i od sopstvene teine transportnog sredstva. To znai da ukoliko je
vea koliina utroenog rada na obavljanju prevoza, utoliko je pod ostalim neizmenjenim

uslovima vea i suma trokova, pa time i veliina cene kotanja individualne transportne
usluge.
Stepen iskorienja tovarne sposobnosti prevoznih kapaciteta kao faktor
kotanja prevoza ve je delom objanjen preko njegovog dejstva na odnos bruto i neto
rada u transportu. Jasno je da na isti nain na koji govorimo o korienju tovarne
sposobnosti u robnom, moemo govoriti o iskorienju raspoloivih kapaciteta sedita
(aviona, autobusa, vagona) u putnikom prevozu. Vea iskorienost tovarne
sposobnosti (kapaciteta sedita) znai vei stepen iskorienja individualnog kapaciteta
vozila, to po sebi izaziva efekte "zakona kotanja saobraaja" izraene u smanjivanju
jedinine cene kotanja prevoza.
Neravnomernost prevoza moe da bude vremenska i teritorijalna. Vremenska
neravnomernost izraava se u razliitom obimu prevoza u toku jednog odreenog
vremenskog perioda. Ona moe da se ispoljava u toku jednog dana i u toku jedne
godine.
Teritorijalna neravnomernost u saobraaju ispoljava se na taj nain to se u
jednom pravcu prevoze puna kola, a u drugom prazna. Takva prevoenja su nuna
pojava u svakoj zemlji.
Uslovi eksploatacije su takoe faktor od koga zavisi veliina trokove prevoza i
koji utiu na formiranje cene kotanja pojedinih prevoznih usluga. U te uslove spadaju
prvo, elementi i karakteristike saobraajnog puta i drugo, tehnike karakteristike
saobraajnog sredstva. U prvu grupu dolazi profil pruge, odnosno puta, raspored i
udaljenost prostornih razmaka (na eleznici). U drugu grupu spadaju vuna snaga
lokomotiva, kamiona i broda, nain njihovog korienja itd. Osim toga, brzina prevoza
koja nastaje kao rezultat jednih i drugih faktora takoe utie na veliina trokove. Vrlo je
teko utvrditi trokove prevoza za svaku konkretnu prevoznu uslugu na svakoj pojedinoj
relaciji gde postoje vrlo raznovrsni uslovi eksploatacije.
Kvalitet prevoza jeste takoe jedan od faktora koji utie na visin trokova
eksploatacije i na veliinu cene kotanja konkretne prevozne usluge. Kvalitet prevoza
igra znaajnu ulogu u prevozu robe i u prevozu putnika. Kvalitet prevoza robe se ogleda
naroito u brzini prevoenja i u ouvanj upotrebne vrednosti robe.
Gustina i razvijenost saobraajne mree vre takoe uticaj na kotanje
prevozne usluge. Ukoliko je jedna saobraajna mrea razvijenija, znai ukoliko je gua,
to postoji mogunost za ostvarivanje kraih transportnih veza izmeu pojedinih mesta.

Trokovi skladitenja i rukovanja materijalima

Skladitenje se najjednostavnije moe definisati kao proces smjetanja robe u skladine
prostore. Rukovanje materijalima obuhvata utovar, kreanje i istovar materijala i postoje
razliiti naini rukovanja materijalima koji se mogu klasifikovatiti prema vrsti koritene
opreme.
Neki primjeri trokova skladitenja i rukovanja materijalima ukljuuju:
1. Amortizaciju infrastrukture logistike i lanca snabdjevanja, npr. maina za pakovanje i
obiljeavanje (etiketiranje), kao i ugovore sa treim licima kao pruaocima logistikih
usluga (contracts to 3PL services providers).
2. Amortizaciju sredstava transporta, kao npr. viljukara i ostale automatizovane
opreme.
3. Amortizacija investicija tehnologije koja ukljuuje instaliranje tehnologije da bi olakala
funkcija skladinog sistema, npr. infra-crveno obiljeavanje i sistem praenja.
4. Reijski trokovi logistike i lanca snabdjevanja. Ovo se moe izraunati kao procenat
ukupnih trokova. Posjena stopa u industriji je procjenjena na 5%, meutim taj broj
moe da varira u zavisnosti od strukture trokova kompanije.
5. Dnevnice i plate za rukovodioce magacina i skladita, kao i za radnike skladita.
6. Trokovi potrebnih treninga i kontinuirane aktivnosti uenja vezane za skladitenje i
rukovanje materijalima.
Trokovi skladitenja i
rukovanja materijalima
Amortizacija
infrastrukture i drugi
logistiki trokovi i
trokovi lanca
snabdjevanja
Amortizaciju sredstava
transporta

Amortizacija investicija
tehnologije
Reijski trokovi
logistike i menadmenta
lanca snabdjevanja
Plate i dnevnice
Trokovi vezani za obuku

Unutranji logistiki
trokovi i trokovi lanca
snabdjevanja
1. Maine za pakovanje i
obiljeavanje (etiketiranje)
2. Distributivni centri

Spoljanji logistiki
trokovi i trokovi lanca
snabdjevanja
1. Ugovori sa treim licima
kao pruaocima logistikih
usluga

1. Viljukari
2. Eletronski (automat.
ureaji)
3. Trokovi goriva
4. Punjai (baterije)
1. Infra-crveno obiljeavanje
i sistem praenja
2. Sistem prepoznavanja
glasa
1. Procenat ukupnih
trokova logistike i lanca
snabdjevanja
1. Rukovodioci magacina i
skladita
2. Radnici skladita
1. Trening i kontinuirane
aktivnosti uenja

1. Lizing (zakup) vljukara

_
_
_

Tabela 3. Trokovi skladitenja i rukovanja materijalima

Trokovi ulaznog i izlaznog transporta

Ulazni i izlazni transport predstavlja niz aktivnosti vezanih za kretanje robe od mjesta
proizvodnje
do finalnih prodajnih mjesta i potronje.
Neki primjeri ulaznog i izlaznog transporta ukljuuju sledee:
1. Amortizacija infrastrukture i drugi logistiki trokovi i trokovi lanca snabdjevanja kao
npr. bezbjedonosni uredaji i uredaji za uklanjanje snijega.
2. Transportna oprema i kao i svi oblici odravanja vozila, trokovi goriva, ukljuujui i
ulja.
3. Amortizacija investicija tehnologije, kao to su unutranje tehnologije i primjena
provajdera servisa (GSP-sistem).
4. Reijski trokovi logistike i menadmenta lanca snabdjevanja. Ovo se moe izraunati
kao procenat ukupnih trokova. Posjena stopa u industriji je procjenjena na 5%,
meutim taj broj moe da varira u zavisnosti od strukture trokova kompanije.
5. Plate i dnevnice vozaa i ugovaranje takvih usluga.
6. Trokovi vezani za obuku vozaa, kao to su dozvole, obuke vezane za bezbjednost i
druge osnovne vrste obuke.
Trokovi ulaznog i
izlaznog transporta
Amortizacija
infrastrukture i drugi
logistiki trokovi i
trokovi lanca
snabdjevanja
Transportna oprema i svi
oblici odravanja vozila

Amortizacija investicija
tehnologije
Reijski trokovi
logistike i menadmenta
lanca snabdjevanja
Plate i dnevnice vozaa i
ugovaranje takvih
usluga
Trokovi vezani za obuku
vozaa

Unutranji logistiki
trokovi i trokovi lanca
snabdjevanja
1. Uklanjanje snijega
2. Bezbjedonosni ureaji
3. Odravanje ulaza/ograda
4. Odravanje trotoara

Unutranji logistiki
trokovi i trokovi lanca
snabdjevanja
_

1. Kamioni/ druga vozila

2. Trokovi goriva i zamjene
ulja
3. Odravanje prevozne
opreme
1. Unutranji tehnologija
(plaeni sistem)

1. Ugovori sa transportnim
kompanijama

1. Procenat ukupnih
trokova logistike i
menadmenta lanca
snabdjevanja
1. Vozai
1. Obuka bezbjednosti 2.
Vozake i druge dozvole 3.
Druge vrste potrebne obuke

1. Dobavlja usluga
servisa, GPS praenja
sistem (usluga se plaa
periodino)
_

1. Ugovarai 2. Agenti
_

Tabela 1. Trokovi ulaznog i izlaznog transporta

Uticaj transportnih trokova na vrednost i cene

proizvoda
U svakoj razvijenijoj robno-novanoj privredi, za najvei deo proizvoda mesto
proizvodnje ne poklapa se sa mestom potronje. Realizacija drutvenih upotrebnih
vrednosti roba moe se izvriti tek posle njihovog premetanja od proizvodaa do
potroaa. Proces proizvodnje u drutveno-ekonomskom smislu je zavren tek onda
kada roba dospe do potroaa. Zbog toga je transport robe nuan elemenat u procesu
drutvene reprodukcije.
Za obavljanje transportne delatnosti vri se utroak drutvenog rada i sredstava.
Poto se transport robe javlja kao "produetak procesa proizvodnje u sferi prometa i za
sferu prometa" to su transportni trokovi po svome karakteru proizvodni. Oni se u
formiranju vrednosti robe javljaju kao dodajni trokovima proizvodnje, i samim tim
proveavaju vrednost robe koja se transportuje.
Polazei od ovog najoptijeg teorijskog stanovita dolazi se do praktinih
konsekvenci: da se transportni trokovi sadre kao elemenat u strukturi cena skoro svih
proizvoda. Putem uticaja na visinu cena pojedinih roba transportni trokovi deluju na
ekonomiju poslovanja privrednih preduzea itavih privrednih grana. Oni utiu na
formiranje odnosa, na lokaciju proizvodnih snaga, izbor i pravce investiranja, kako
strukturalno tako i teritorijalno itd. I pored takvog znaaja transportnih trokova kao
elementa vrednosti drutvene proizvodnje, njiihovoj analizi nije posveivana dovoljna
panja.
Imajui u vidu karakter transportnih trokova s jedne strane, i mogunost da se
putem uticaja na njihovu visinu deluje na ekonominost privrede u celini, a polazei od
opteg znaaja saobraaja i njegove uloge u privredi, posvetie se posebna panja
problemima vezanim za uticaj transportnih trokova na privredu, a posebno na cene
proizvoda.
Trokovi transporta sa stanovita privrede, moraju se posmatrati kao ukupnost
novanih izdataka vezanih za izvrenje prostorne promene objekta prevoza. To znai da
se u ovom sluaju pod transportnim trokovima obuhvataju svi utroci koji su uslovljeni

procesom transportovanja bez obzira da li nastaju u samom procesu prevoenja ili se

pak odnose na pripremanje robe za prevoz, specijalno pakovanje, utovar, istovar, razne
manipulacije itd. Sve su to izdaci koji sa stanovita korisnika transportne usluge moraju
da se uzimaju u obzir pri fomiranju cene robe koja se prevozi. Prema tome, za privredu i
drutvenu zajednicu uopte ugao posmatranja transportnih trokova je znatno iri. Svi
izdaci koji su prouzrokovani potrebom premetanja robe imaju karakter transportnih
trokova. Zbog toga je pravilno, sa stanovita uea tih trokova u ukupnom
drutvenom proizvodu da se i oni posmatraju kao dodajni - proizvodno prometni trokovi
i da se dodaju na vrednost robe koja se transportuje u cilju realizacije.

ZAKLJUAK

Ovako definisanje trokova transporta sa stanovita formiranja vrednosti robe i

veliine drutvenog poizvoda je od posebnog znaaja za makroekonomske analize
uticaja transporta na privredu. Ekonomske analize koje ne bi uzimale u obzir ovakvo
shvaen pojam transportnih trokova onemoguavale bi sagledavanje stvamog uea
ukupno utroenog rada i sredstava oko premetanja robe iz jednog mesta u drugo.
injenica je da kod mnogih roba, kao to e to pokazati i nae analize, trokovi za
izvrenje raznih prethodnih i dodatnih operacija mogu da budu vei od samih trokova
prevoza. Njihov uticaj na formiranje vrednosti robe je od isto takvog znaaja kao i uticaj
trokova koji nastaju u okviru transportnog preduzea.

Literatura
1.

Novica S. Ranelovi, Miroslav Janojli, Ekonomika

saobraaja, odabrana poglavlja, Ni 2009

2.

Boi dr. Vladan, Ekonomija Saobraaja, Beograd 2011

3.

Dr Gojko Rikalovi, Saobraaj kao faktor efikasnosti

Jugoslovenske privrede, Beograd 1990.

4.

www.wikipedia.org