VLASOTINACKO VINOGORJE

Vlasotince sa svojom okolinom poznato je jos od

davnina kao vinogradarski kraj.Vlasotinacko vinogorje
nalazi se na jugoistoku Srbije u slivu reke Vlasine. To je
deo Leskovackog polja prema kome je sirom otvoreno
na zapadu , na istoku ga zatvara planina Krusevica I na
jugu Ostrozub.
Ono potice iz vremena procvata srpske srednjovekovne
drzave a bolesti u to vreme nije bilo vec su vinogradi
stradali samo od grada pod Turcima se delimicno
zaustavlja vinogradarstvo I neguju se samo sorte afusali. Sa oslobodjenjem od Turaka vinogradarstvo se
naglo razvija I to su sorte koje su I 90-ih bile
dominantne. Pocetkom 80ih godina 19. Veka javljaju se
bolesti kao sto su pepelnica I plamenjaca, pa su
vinogradi naglo propadali. Od tada u Vlasotincu kao I u
celoj Srbiji pocinju da se uzgajaju loze na americkoj
podlozi koja je odporna na filokseru. Posle Prvog
svetskog rata vinogradarstvo se brzo razvija, obnavljaju
se stari vinogradi I podizu novi. Pred Drugi svetski rat,
privatni trgovci Jovan Dimitrijevic Amerikanac I Milan
Valcic podizu dva privatna podruma, a za vreme rata se
povrsine nisu puno smanjile. Posle rata, nova vlast
oduyela je podrume privatnih vlasnika I nacionalizovala
ih.
Najveca povrsina vlasotinackog vinogorja bila je
ubedljivo 70-ih godina, vise od cak 2000ha.Od toga na
drustveni sektor odlazilo je 200-250ha, a ostalo na
privatni sektor. Danas je drustveni sektor propao, a
mahom su se vinogradi napustali tokom 2000. godine
jer podrumi nisu bili privatizovani na vreme. Jos jedan
1

od razloga za propadanje drustvenog sektora je taj sto

ljudi nisu imali kome da predaju grozdje, a drugi razlog
je zbog toga sto su se sorte grozdja menjale tokom
zadnjih 15 godina. Takodje prosecna starost vinove loze
je od 40 do 50 godina. Ovakva starost je jedan od
glavnih razloga sto broj cokota iz godina u godinu sve
vise opada.U ovako starim zasadima kod kojih je doslo
do deformacije cokota, uzgojnog oblika, destrukcije
naslona za vinovu lozu, konstantnih problem sa
bolestim I stetocinama I izostanka veceg dela
agrotehnickih mera stepen profita se znatno smanjio.
Statisticki podaci ukazuju da se u Vlasotincu nalazi
1050ha, a po pojedinim podacima I 1500ha pod
vinovom lozom.
Sto se tice povoljnosti prirodnih I drustvenih uslova u
Vlasotinackom
vinogorju
ispitivan je potes Beli
kamenna kome se planira podizanje plantaznog
vinograda. Ono predstavlja vrlo pogodno podrucje za
vinogradarstvo , kako u pogledu privrednih, tako isto I
ekonomskih uslova. U pogledu osnovnih klimatskih
faktora koji karakterisu ovo podrucje sa gledista
vinogradarske proizvodnje treba istaci da su ukupni
godisnji vodeni talozi 499mm od cega na vegetacioni
period ide 321mm ili 64% od ukupnog taloga. Prosecna
relativna vlaznost vazduha je 75% s tim sto je najvisa u
zimskim mesecima, a svoj minimum dostize u avgustu.
Ovo podrucje je karakteristicno po tome sto nema jakih
vetrova koji bi imali negativan uticaj na uzgoj vinove
loze. Pedoloska struktur zemljista je stbilna I samo su
veci nagibi podlozni intezivnoj eroziji. Zemljiste je
razlicitog sastava I u najnizim slojevima je recni nanos
koji sadrzi dosta humusa I nepovoljan je za gajenje
2

vinove loze. Visi deo ravnice pokriven je gajnjacom

(belusa) koja je povoljna za vinogradarstvo, dok su
brezuljkasti delovi pod smonicom I zbog vecih nagiba je
plodnost smanjena. U zemljistu ima kalijuma, fosfora,
azota I gvozdja. Azot se obezbedjuje unosenjem
stajnjaka u zemljiste jednim predvidjenim zelenisnim
djubrenjem posto su organsk djubriva uglavnom
azotna. Fosfatizaciju zemljista treba izvrsiti sa 2500kg
tomasovog brasna po 1 ha. S obzirom na cinjenicu da je
zemljiste siromasno kalijumom njegovo obezbedjenje
se vrsi sa 800 kg 40% kalijeve soli.
Stare sorte grozdja koje su gajene u ovom vinogorju su
prokupac,
plovdina,
zupljanka,
smederevka
I
tamnjanika. Posto je drustvena vinarija trazila bolji
sortiment za trziste a privatni proizvodjaci su imali stare
vrste preslo se na merlo, game, sovinjon I crni
burgundac. Racunalo se d ace ovaj sortiment da
poboljsa kvalitet Vlasotinackih vina. Naime, gamebojadiser I burgundac sluzili su kao dobar zacin vinu
grom koje ima velikku potraznju na trzistu. Ovo vino je
1959. na sajmu vina u Ljubljani odlikovano zlatnom
medaljom I dobilo naziv sampion.
Medjutim, u
dopunu asortimana vina a na osnovu potraznje
viskokokvalitetnih vina, nuzno se namece podizanje
novih zasada grozdja sa veoma kvalitetnim belim
vinskim sortama kao sto su sovijon I seminnjon. Pre 10
godina plasma ovih proizvoda zasluzivao je paznju s
obzirom na to da su postizane izuzetno povoljne cene,
pa prema tome, podizanje projektovanog vinograda je
apsolutno ekonomski opravdana.

Vinovu lozu I grozdje npadaju razna oboljenja I paraziti,

ali mogu da stradaju I od grada. Plamenjaca je
najopasniji parazit koji napada vinovu lozu, a pojavljuje
se pri vecoj vlaznosti I povisenim temperturama. To je
obicno gljivicno oboljenje I ispoljava se u vidu sivopepeljavih povrsina. Druge bolesti su: truleznica,
grozdjani moljac I vinmova pipa. Prskanje se nekad
vrsilo radi zastite od bolesti I korovskih biljaka tri do
cetri puta godisnje, a nekad I vise. Danas se koriste
sistemicni preparati ili fungicide koji su mnogo jaci.
Vecina ovih bolesti je suzbijena, ali su stare sorte I dalje
neotporne.
Vinogradari su nekada predavali grodzdje na preradu
podrumima u Vlasotincu I Kozaru.
Proizvoljna situacija u vinogradarstvu zahteva detaljne
promene koje ce dovesti do obnove vinogradarstva I
vinarstva. To podrazumeva, pre svega, analizu
klimatskih,
pedoloskih,
agrohemijskih
I
drugih
parametara uspesnog gajenja vinove loze u vinogorju I
svakom potezu ponaosob. Posle ovoga se moze
postepeno pristupiti podizanju novih zaseda koji ce biti
u skladu sa novijom tehnikom, a koja ce odgovarati
savremenim standardima nauke I prakse kako EU, tako
I nase zemlje. Na taj nacin ce se odredjivati lista
sotrtimenta I povrsine za sadnju vinove loze na
odgovarajucim mestima. Pokrenuce se proizvodjnja
grozdj na nacin koji ce doneti novi kvalitet, konkurentan
na lokalnom I regionalnom nivou. Zbog toga se
preporucuje uvoz sadnom materiala (bez virusnog,
klonskog) iz zemalja Zapadne Evrope.

Jedan od najpoznatijih dogadjaja u cast vina je Vinski

bal koji je prvi put odrzan jula 1960. godine. Poslednjih
godina na ovom dogadjaju gostuju pevaci I bendovi,
takodje se odrzava izbor za mis Vinskog bala I folkorne
igre.

Poznti pevac bivse SFRJ, Miki Jevremovic jednom je

rekao:
Prosto sam odusevljen, jednostavno nisam znao da
ovako neston lepo postoji I to u znaku vina. A zasto bas
naglasavam rec vino? Zato sto ja, ne pevam samo o
vinu: Crveno vino ko plamen ljubavi, vraca mi vreme
dok sam sa njom bio, nego I pisem o njemu kao
cudesnom proizvodu ljudi I prirode. Morate priznti, ono
pomaze I u trenucima srece I u onim tuznim. I uvek je
tug de smo mi, dakle sastavni deo zivot svakog coveka.
Znate, ja volim cak I da popijem, I to uopste ne krijem,
ali ovo vase Vlasotinacko vino je nesto sto svaki covek
teba da proba, jer ako to ne ucini ima jednu lepotu u
svom zivotu manje. Zao
mi je sto vasih vina u
Beogradu skoro da I nema, ali verujte ja cu posle svega
ovoga biti prvi maneken vaseg vina nesamo u
Beogradu, nego ako treba I u celom svetu

Najbolji nacin da
Vlasotinacko vinogorje ustane iz
mrtvih je edukacija omladine. Trebalo bi da se uvedu
prezentacije po skolama vezane za investitora koji ce
biti voljan da ulaze veliku sumu novca kako bi ozivelo
Vlasotinacko vinogorje.