DNEVNA PRIPREMA NASTAVNIKA

kola:

Gimnazija Novi Pazar

Nastavni predmet:

Fizika

Razred:

III

Datum realizacije:

06.04.2015

Nastavnik:

PODACI O ASU
Nastava tema:

Nedostaci soiva

Nastavna jedinica:

Soiva

Tip asa:

Obrada

Cilj asa:

Razumevanje o nedostacima soiva i njihovo razlikovanje

Obrazovni zadaci:

Da spozna nedostatak soiva i njegovo ispravljanje

Funkcionalni zadaci:
Vaspitni zadaci:

Kljuni pojmovi:
Oblici rada:

Razvijanje anatlitikog naina razmiljanja, uoi, analiziraj, zakljui

Optika aberacija, sferna aberacija, hromatska aberacija, astigmatizam,

distorzija, koma

Nastavne metode:

Frontalni, individualni
Heuristika metoda, dijaloka

Nastavna sredstva:

Knjiga

Mesto izvoenja nastave:

Kabinet fizike
Matematika

Korelacija:

TOK ASA

Uvodni deo asa:

(7-10 minuta)

Podseanje osnovnih pojmova iz prethodne lekcija o soivima, podeli

soiva i njihovoj razlici (ine daljine, prelamanje svetlosti) kao i
jednaine soiva.

1 1
1
1
+ =(n1)
+
p l
R1 R2

Uvod u novu nastavnu temu.

Glavni deo asa:

(30 minuta)

U praksi se obino koriste soiva velike optike jaine. Ona su veoma

debela u odnosu na svoj prenik i imaju niz nedostataka (aberacija) usled
ega se dobijaju potpuno ili delimino nejasni likovi. Nedostaci soiva se
ne mogu u potpunosti ukloniti ali se kod savremenih optikih urejaja
mogu korigovati i svesti na najmaju meru, tako da ne utiu na kvalitet
slike.
Pojam optike aberacije (nedostaci optikog sistema da formira lik koji
odgovara idealnom liku) i vidove aberacije koje fizika poznaje (sferna,
hromatska, astigmatizam, distrozija i koma). Otkrivaju se na dva
naina, pomou koncepta zraka i koncepta talasnog fronta.
Sferna aberacija: Nemogunost sfernog soiva ili ogledala da sakupi sve
paralelne zrake u isti fokus. Taka gde e ulazni zrak biti fokusiran zavisi
od toga koliko je taaka u kojoj se svetlost odbije od sfernog ogledala
udaljena od optike ose.

Ispravljanje ovog nedostatka vri se razliitim radijusom zakrivljenosti ili

korienjem soiva velike ine daljine.
Hromatska aberacija: Vid nedostatka kada se svetlosni zraci razliite
talasne duine fokusiraju na razliitim takama du ose soiva.
Talasi krae talasne duine se prelamaju vie od onih sa duim talasnim
duinama tj. indeks prelamanja zavisi od talasne duine.

Zbog ovakvog nedostatka, razliite boje se fokusiraju na razliitim

takama. Zato kada gledamo kroz naoare vee kvadrate, stavaramo sliku
o belim i crnim ivicama na kvadratima. Ovaj nedostatak se javlja samo
kod soiva i najvie pogaa fotoaparate, durbine i teleskope. Efekat se
moe umanjiti korienjem dva ili vie soiva sa razliitim indeksima
prelamanja.
Astigmatizam: Optika mana pri kojoj soivo (ili ogledalo) ima
razliite ine daljine za zrake koji se prostiru u ravnima koje su normalne
jedna u odnosu na drugu.

Ako svetlost ulazi u soivo pod odreenim uglom u odnosu na optiku

osu, ina daljina tog zraka koja lei na optikoj osi razlikovae se od
ine daljine koja je normalna na tangecijalnu ravan (na slici ljubaste
boje).
Od ove mane pati I ljudsko oko.
Distorzija: Distorzija u odnosu na sve druge aberacije ima sasvim
posebne osobine. Ona ne izaziva nejasnou slike predmeta. Ako su u
sistemu korigovane sve ostale aberacije, a ostala samo ista distorzija,
slike svih taaka predmeta bie takoe jasne take. Distorzija izaziva
deformisanost slike predmeta u geometrijskom smislu.

Distorzija kao aberacija ima osobinu da je simetrina u odnosu na optiku

osu. Grafiki prikaz distorzije dat je na slici, na kojoj su prikazana tri
mogua sluaja distorzije.

Prvi sluaj, prikazan na slici a, je kada popreno uveanje ostaje

konstantno pri udaljavanju od optike ose. Tu je korigovana distorzija i
takvi optiki sistemi se zovu ortoskopski sistemi. Drugi sluaj, prikazan na
slici b, je kada popreno uveanje raste pri udaljavanju od optike ose. U
ovom sluaju raste i distorzija, pa se zato kae da je distorzija pozitivna.
Trei sluaj, prikazan na slici c, je kada se popreno uveanje smanjuje pri
udaljavanju od optike ose. U tom sluaju smanjuje se i distorzija, pa se
zato kae da je distorzija negativna.
Koma:Koma optikog sistema javlja se kada se taka van optike ose
preslikava ne kao taka, ve kao slika koja nalii na rep komete.
Koma se javlja kod irokih snopova, koji ulaze u optiki sistem pod uglom
vidnog polja. Kao posledica kome, simetrija snopa zraka je naruena.
Zbog naruene simetrije snopa zraka, zraci u ravni lika formiraju mrlju,
koja ima karakteristian oblik kapljice.

Koma se moe redukovati dodavanjem novih prelomnih povrina, tj.

poveanjem broja prelomnih povrina optikog sistema, ili pogodnim
izborom mesta (poloaja) aperturne dijafragme optikog sistema.

Zavrni deo asa:

(5 minuta)

Kratka analiza podseanja na pojmove soivo i njegovi nedostaci