ROMANTIZAM

Ovaj knji evni pravac vlada u Evropi u posljednjoj deceniji 18. vijeka i prve 3 de
cenije 19. vijeka.
Pojavu romantizma uslovila su istorijska de avanja u Evropi (npr. pobjeda Francusk
e revolucije). Nakon Francuske revolucije mnogi narodi su se pobunili.
Za romantizam je predmet umjetnosti svijet covjekovih osjecanja, iracionalizam,
osporavanje klasicistickih normi, oslanjanje na narodnu knjigi evnost i etnografsk
u gradu.
Krajem 18. vijeka epoha prosvjecenosti okoncava svoju prevlast. Sumnju u moc raz
uma najavio je vec sentimentalizam, ciji predstavnici rje avaju spor sa gradanskom
kulturom povlaceci se u sebe, u svijet svojih osjecanja i u prirodu. Slicno pos
tupaju i predromanticari. Oni spore klasicisticko ucenje o pravilima i zakonima
pisanja. Obnavlja se zanimanje za narodnu knji evnost, za prirodan, spontan izraz
i prevlast ma te u stvaralackom postupku. Teme se tra e u dalekim i neobicnim zemlja
ma, stvarnim ili imaginarnim i u zanimljivoj pro losti. Junaci koje pisci stvaraju
su obuzeti razlicitim strastima i posveceni su svojoj sudbini.
Romantizam kao knji evno-istorijski pojam pojavljuje se jo u 17. vijeku: U Francuns
koj 1669, a u Engleskoj 1674. Medutim, prvi veliki teorijski tekstovi pojavljuju
se u 18.vijeku, npr: Porijeklo romanticke knji evnosti u Evropi , rasprava Engleza T
omasa Vortona izdata 1774. On pod terminom romantika podrazumijeva opreku izmedu r
enesanse i klasicizma.
Romantizam u Engleskoj
Engleska je kolijevka romantizma, premdaa neki istoricari knji evnosti smatraju da
je to Njemacka, gdje je romantizam bio najsna nije izra en. Romantizam u Engleskoj
pocinje 1798. djelom Lirske balade Vilijama Vosforta i Samjuela Tejlora Kolrid a. Vo
sfort je osnovao knji evnu kolu lakista u kojoj pjesnici pjevaju o prirodi, a uzor
im je Ruso. Nasuprot njemu, lord D ord Gordgon Bajron pocinje novu struju koju kara
kteri u dva motiva: motiv razocaranja koje prelazi u svjetski bol i motiv kulta sl
obodne, gorde lcnosti. Oba ova pojma objedinjena su u terminu bajronizam.
Veliki pjesnici bili su i D on Kits, koji je vjecnu ljepotu umjetsnosti stavljao i
spred ivota, zatim Irac Tomas Mor, te Persi Bi eli, koji u svojim djelima traga za
putevima covjekove slobode.
Najizrazitije novine u englesku knji evnost romantizma donio je kot Volter Skot, ko
ji je napisao 30 romana (Hajvanho) i koji je ozivio nacionalna osjecanja. Njegov
a djela su drukcijeg tipa od ostalih, jer pi e u prozi i o srednjovjekovnim vitez
ovima. Udaljava se o svjetskog bola i pi e o feudalizmu.
Romantizam u Njemackoj
Njemacki romantizam je po umjetnickoj snazi najjaci u Evropi. U njemackoj je 176
6. Gotfrid Herder prvi upotrijebio pojam romantika, pod njim podrazumijevajuci s
vu knji evnost napisanu u tradiciji razlicitoj od anticke. Znacajna predavaja o ra
zlici klasicizma i romantizma dr ao je August Vilhelm legelizmedu 1798. i 1811. god
ine. U tim predavanjima on kao romanticka oznacava ekspirova djela, panske drame i
romanse, cjelokupnu poeziju italijanske renesanse, kotske balade i njemacke epov
e. On je uz svoga brat Fridriha utemeljio romanticarski pokret u Njemackoj.
Romantizam u Francuskoj
U Francuskoj knji evnosti romantizam je prolazio kroz razlicite faze. Prva je pisa
la o romantzmu Madam de Stal (prvo ime ermena Neker). Svije poglede je izlo ila u k
njigama O knji evnosti (1800) i O Njemackoj (1810). Protiveci se racionalizmu, De Stal
istice da je moderna poezija zapis pjesnikove du e .
Poznati francuski romanticar Fransoa atobrijan u raspravama istice u prvi plan da
poezija treba da budi bol i divljenje.
Romansijer Stendal (Anri Bejl) govori o sebi kao o romanticaru u jednom clanku i
z 1822. Roman Crveno i crno izdao je 1835.
Najvecu buru medu piscima klasickog opredjeljenja, izazvali su clanci Viktora Ig
oa, koji je izdao drame Kronvel 1828. i dramu Ernani 1830. u kojoj osporava 3 dr
amska jedinstva. Posebna ga zanima groteska. On eli da na nov nacin protumaci teo
riju mimezisa u knji evnom djelu. Igoovom krugu pripadali su Alfonse de Lamartin,
kriticar francuskog gradanskog dru tva i Teofil Gotje, koji zastupa larpurlatizam.
Posmatrajuci razvoj prirode i dru tva kroz istoriju, Igo je dijeli na 3 faze, a sv

akoj odgovara neki oblik:

prvobitno (oda, koja govori o vjecnosti)
anticko (ep, koji govori o istoriji)
modern (drama, koja govori o protivrijecnostima ivota)
Godine objavljivanja Kronvel i Ernani uzimaju se kao godine pobjede romantizma u
Francuskoj.
Romantizam u Italiji
U Italiji koja je bila pod Napoleonovom vla cu trajap je oko 10 godina (1815-1825)
i bio je u slu bi nacije, kao kod nas.
Najva niji predstavnik bio je Alesandro Maconi sa djelom Vjerenici , romanom iz 1823.
Ovo djelo je najpoznatije na italijanskom jeziku poslije Bo anstvene komedije. Po
znat je i akomo Leopardi, on polazi od arkadijske lirike i patriotske retorike, p
reko verterovske sentimentalnosti i platonovog idealizma, do homersko-volterovsk
e sentimentalnosti i bajronovske satire. Teme su mu ljubav, priroda, domovina i
ljudska sudbina. Neusli ena ljubav izaziva razocaranje, okrutna priroda gorcinu.
Romantizam kod Slovena
Kod Rusa: Pu kin, ukovski, Mihail Jurijevic Ljermontov
Poljaci: Adam Mickijevic (u sllu bi nacionalnog oslobodenja)
Oslanjanje na tradiciju usmenog pjesni tva prisutno je i u djelu Smrt Smail-age Cen
gica Ma uranjica. U slicnom stvaralackom miljeu, izdvaja se lirski, metaforican rad
Petra Preradovica.
Slovenacki: Franc Pre ern, Sonetni vijenac posvecen Juliji Premicov
Skoro svi romanticari su pisali sonete.
Nacela romantizma su: subjektivnost, metaforicnost, muzikalnost, romanticarski p
ejza , hiperbolizacija i fantastika, nemotivisanost zbovanja, fragmentarnost struk
tura, hibridnost knji evnih vrsta, te nja ka beskonacnosti i slobodi svemoc pjesnika
, obogotvorenje imaginacije, romanticarsko shvatanje prirode (harmonija), istori
zam.

PU KIN

Aleksandar Sergejevic Pu kin (Moskva, 1799 Sankt Peterburg, 1837) je bio ruski knj
i evnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske knji evno
sti. Pu kin je medu prvima u Rusiji poceo da pi e narodnim jezikom i distancirao se
od romanticarske knji evnosti popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji j
e me ao satiru, romantiku i dramu.
Pu kin je roden u neimucnoj, obrazovanoj, aristokratskoj porodici. Pradeda po majc
i mu je bio crni Etiopljanin, Ibrahim Petrovic Ganibal, koga je u Carigradu kupi
o srpski grof Sava Vladislavic Raguzinski, trenutno na poslu za cara Petra. Grof
Sava je njegovog pradjeda poklonio caru po povratku u Rusiju, koji ga je potom
i prisvojio za svoje kumce Petra Velikog. U ranom detinjstvu o Pu kinu su se stara
le dadilje i ucitelji francuskog jezika. Znanje jezika je razvijao medu clanovim
a ni ih slojeva. 1811. godine je primljen u elitnu gimnaziju u Carskom selu, koju
je pohadao do 1817. godine.
Nakon kole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Pu kin
je brzo uplivao u liberalne politicke vode i zbog revolucionarnih pesama je pos
lat u egzil u ju nu Rusiju (zvanicno je samo preme ten po du nosti), gde je ostao od 1
820. do 1823. Nakon toga je godinu dana proveo u Odesi, gde mu je cvetao dru tveni
ivot, a upustio se i u dve afere sa udatim enama. Medutim, po ta mu presrece pismo,
u kojem iskazuje pozitivan stav prema ateizmu. Pu kin je po drugi put proteran, o
vaj put u severnu Rusiju, na seosko imanje svoje majke - Mihajlovsko.
Decembra 1825. godine u Sankt Peterburgu su se dogodila pobuna vojske i kod puno
ucesnika su pronadene Pu kinove pesme. Iako on sam nije ucestvovao u protestima,
spalio je sav materijal za koji je smatrao da mo e da ga kompromituje. 1826. Pu kin
je napisao peticiju za pu tanje na slobodu i nakon prijema kod cara Nikolaja I, pu t
en je. Car Nikolaj je odlucio da on licno postane cenzor Pu kinovih dela. Iako je
dobio de jure slobodu, Pu kin nije dobio slobodu kretanja i pisanja.
Od 1826. do 1831. godine Pu kinov dru tveni ivot se uozbiljio. Znalo da se da Pu kin tr
a i enu i da cilja na neke od najlep ih Ruskinja. 1829. godine upoznao je Nataliju Go
ncarevu, kojom se i o enio 1831. Dve godine kasnije, Pu kin je progla en za Kamerjunke
ra. U pitanju je dvorski cin, koji se obicno dodeljuje mladim aristokratama. Ovo
je uvredilo Pu kina, izmedu ostalog zato to je verovao da mu je taj cin dodeljen d
a bi njegova supruga mogla da odlazi na dvorske balove.
Pu kin je ubrzo zapao u lo u finansijsku situaciju, velikim delom zbog rashoda svoje
supruge. Uspeo je da dobije pozajmnicu, zahvaljujuci kojoj izdaje svoj urnal 183
6. godine, koji nije doneo zaradu. Konacno, 1837. godine Pu kin je izazvao D'Antes
a na dvoboj, zbog sumnje da se udvarao njegovoj supruzi.
Dvoboj
Dvoboj je odr an 8. februara 1837. Na jednoj strani je stajao slavni ruski pesnik,
Pu kin, a na drugoj D'Antes, osoba koju je Pu kin optu io za zavodenje njegove ene. Dv
oboji su bili cesta pojava u Rusiji i prihvatljiv nacin, iako godinama nezakonit
, branjenja casti medu ruskom aristokratijom. Prvo bi pucao jedan ucesnik, pa za
tim drugi, ukoliko je u stanju.
Prvi metak je opalio D'Antes. Pogodio je Pu kina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom z
a ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena, uperio pi tolj i poku ao d
a opali. Medutim, pi tolj je bio pokva en. Pu kin je zatra io da zameni pi tolj, to mu je i
dozvoljeno. Opalio je, ali je metak je samo okrznuo D'Antesa. Pu kin je ubrzo pre
net u krevet, gde je lekar poku ao da mu sanira ranu. Ipak, Aleksandar Sergejevic
Pu kin je preminuo dva dana kasnije, 10. februara 1837. (29. januara po starom kal
endaru).
Pu kin je objavio prvu pesmu sa 14 godina, kao ucenik u carskoj gimnaziji, u casop
isu Evropski glasnik. Tokom kolovanja je poceo da pi e i svoje prvo veliko delo, Ru
slan i Ljudmila, izdato 1820. Delo je bazirano na bajkama koje je cuo od svoje b
abe.
Od 1817. do 1820. njegova politicka aktivnost je uticala na njegova dela. Izmedu
ostalog, napisao je delo Oda slobodi. Zbog ovih dela je prognan. Tokom prvog iz
ganstva (1820 1823) napisao je dela Kavkaski zatvorenik, Braca razbojnici i zapoce
o je Cesmu Bahcisaraja. Takode je zapoceo rad na jednom od svojih najpoznatihiji
h dela: Evgenije Onjegin.
Tokom kratkog perioda slobode, zavr io je rad na Cesmi Bahcisaraja, i napisao je C

igane. Tokom drugog perioda u egzilu (1824 1826), zapoceo je rad na Borisu Godunov
u. To delo je izdao tek 1831. i pravo na to je dobio kao poklon za vencanje. Jev
genija Onjegina je izdao 1833. godine.
Belkinove price (puno ime: Price pokojnog Ivana Petrovica Belkina), izdate 1831,
nisu postale posebno popularne za vreme Pu kinovog ivota, ali su danas veoma cenje
ne. Smatra se da je ovim pricama Pu kin pokazao ta misli o dotada njoj ruskoj prozi i
da namerava da napravi novu rusku knji evnu tradiciju.
Evgenije Onjegin, kratak sadr aj
Evgenije Onjegin je delo Aleksandra Sergejevica Pu kina, napisano 1825, a izdato p
rvi put 1833. godine. Sam pisac je do iveo sudbinu svog lika Vladimira Lenskog (um
ro je u dvoboju).
Pu kin se u Evgeniju Onjeginu najvi e, mada ne sasvim, odvaja od svojih romanticarsk
ih nazora. Sa formalne strane u romanu se zapa a uticaj Bajronovih dela Cajlda Har
olda i Don uana. Karakteristike romantizma se ogledaju i u tome to je pesnik staln
o prisutan u delu, iskazujuci sud o svojim junacima i predvidajuci njihovu buduc
nost. Evgenije Onjegin je napisan u stihovima, u tzv. onjeginovskoj strofi s kar
akteristicnim cetvorostopnim jambom da bi pisac svog junaka, uz sve njegove mane
, prikazao, ipak, u jednom poetskom tonu. Naime, u vreme nastanka dela, prozni r
oman se smatrao ni om knji evnom vrstom. Tako stihovi omogucavaju harmoniju emociona
lnih utisaka i estetskog efekta.
U romanu je oslikan citav ruski ivot dvadesetih godina devetnaestog veka, zastupl
jeni su svi dru tveni slojevi, od plemica do mu ika i citava skala prizora, od balov
a u Moskvi do pejza a ruskog sela, ali poentu romana cini realistican opis problem
a ruske vladajuce klase prikazan kroz likove dva tipicna ruska mlada plemica pes
nikovog doba, Lenskog i Onjgina. U tom smislu Pu kinov roman se razlikuje od Bajro
novog Don uana koji je po anru avanturisticko - ljubavni.
Onjegin se rodio pored Neve. Njegov otac je procerdao porodicni imetak. Evgenije
je dobio osrednje obrazovanje, od svega je znao po malo, ali je u zavodenju bio
virtuoz. On odlazi na seosko imanje, da sa stricem koji umire i ostavlja mu ogr
omno bogatstvo, provede poslednje dane. Tu se u njega zaljubljuje Tanja Larina k
oja mu svoja osecanja iznosi u pismu. Medutim, Onjegin je odbija. Na proslavi Ta
njinog imendana njena sestra Olga ocijuka sa Evgenijem. Evgenije prihvata flert
iz dosade. Lenski, Olgin verenik poziva Onjegina na dvoboj i tom prilikom gine.
Ubrzo potom, Olga se udaje za nekog ulana i odlazi sa njegovim pukom. Ne to kasnij
e, udaje se i Tanja za jednog moskovskog kneza. Za to vreme Onjegin besciljno lu
ta svetom. Kad ponovo sretne Tanju, ona se mnogo promenila. Postala je dama koja
ume da sakrije osecanja; pa pri prvom susretu ne pokazuje ni zbunjenost, ni izn
enadenje. Sada Evgenije pati i pi e pisma. Dolazi do razgovora izmedu njih kojom p
rilikom Tanja postavlja svoje cuveno pitanje koje predstavlja najbolju kritiku O
njeginovog lika: za to je sada progoni kad mu se nije dopadala pre, van ta tine i dv
orske svite.
Tatjana Larina je jedan od najlep ih enskih likova u istoriji svetske knji evnosti. O
na jedina u Pu kinovom romanu prihvata svoju, ne ba srecnu sudbinu, ne gubeci ni ra
vnote u ni dostojanstvo. Posle Tanjinih reci Onjegin shvata svoje licemerje kao i
ulogu svoje klase u dru tvenom ivotu Rusije: takvi nemaju nikakvu buducnost. On je
tip tzv.
suvi nog coveka , koji ce se kasnije javljati i u delima drugih ruskih pisaca
npr. Ljermontova, Turgenjeva itd.
Suvi an covek
je neprilagodljivi individualista koji
nije u stanju da realizuje svoje relativno velike potencijale u svetu na koji g
leda sa dozom kriticizma. Onjeginova nesreca le i, dakle, u raskoraku izmedu elja i
mogucnosti. Antipod njegovom liku je Lenski, koji je takode tragicni junak. Za
razliku od Onjegina on je veoma obrazovan. Obo avalac je Kanta i Getea, ali na alos
t ne poznaje pravi ivot. Uzrok njegove nesrece le i u idealizovanju stvarnsti. Tako
ga prvi ivotni problem sa kojim se suocava vodi u smrt.

BAJRON
Lord D ord Gordon Bajron (London, 1788
Misolongi, 1824) je bio pesnicki prvak engle
skog romantizma; stekao je medunarodnu knji evnu slavu romanticnim epom Cajld Harol
d , a potom i poemom Don uan i poetskim dramama Manfred i Kain . Bajron se rodio kao de
sirani aristokrata, no kasnije pripada najvi im krugovima, iako je po prirodi bunt
ovnik i slobodoumnih nazora. Umire od malarije u borbi za oslobodenje Grcke od t
urskog jarma. Njegov ivot i delo usko su povezani, dopunjuju se i stvaraju gotovo
nedeljivu celinu. Slobodarski duh i pesnicko delo engleskog buntovnika nadahnul
i su mnoge velike pesnike, kao to su npr. Pu kin, Ljermontov, Lamartin i drugi.
ivot
Bajron je roden 1788. godine u Londonu, u siroma noj plemickoj porodici. Otac mu j
e rano umro, pa se o njemu starala majka, nervozna i nesrecna ena. Rano je ostao
hrom, pa je zbog te fizicke mane mnogo patio, mada mu to nije smetalo bude izvrs
tan plivac, bokser i jahac. Posedovao je izuzetnu lepotu, zbog cega je bio vrlo
voljen od ena. Kada je imao deset godina, nasledio je neki zamak, imanje i titulu
lorda, to mu je omogucilo da postane clan Doma lordova, da okuplja vesela dru tva
i prireduje prave bahanalije. Vrlo slobodan u ispoljavanju svojih ideja, po prir
odi buntovan i neprilagodljiv, sa prezirom se odnosio prema konzervativnom dru tvu
, la nom moralu i pravilima ivota koja su gu ila i pona anje, i osecanja, i misao. Za B
ajronov ivot, za koji mo emo reci i da je nadmudrio njegovu umetnost, va no je to to j
e bio aristokratski. Aristokrate u 19. veku u Engleskoj imale su mnogo privilegi
ja ali i prepreka. Bajron nije hteo da se pona a kao engleski lord, i zato je sebe
pretvorio u izop tenika. Vec u ranoj mladosti, kada su kolski tutori uspevali da p
rivole tek da cita lektiru, i kad se tek zacinjao njegov socan ljubavni ivot, Baj
ron je vec imao status ukletog ljubavnika koji na svojoj i tudoj patnji iznova za
pocinje zidanje pe canih kula.
Na Kembrid u, gde kao mladi aristokrata i nije imao prave potrebe da uci, Bajron s
e zanimao citanjem i liberalno politickim idejama. Ostalo vreme provodio je u Lo
ndonu, na zabavama, poprilicno raskala nim i ciji je bio idejni predvodnik. Za te u
rke imao je ono to je bilo potrebno neobuzdanu individualnost i cesto napadan stil
pona anja i ivljenja. Bio je lep, zgodan
i hrom lutka visokog dru tva. Njegova rana p
oezija izazvala je slaba an odjek. U casovima dokolice 1807. mladi Bajron je izjav
ljivao kako mu krajnji cilj i nije da bude pesnik, vec da se posveti irem javnom
i politickom delovanju.
Bajron je na apsolventskom putovanju po Mediteranu proveo pune dve godine
od 180
9-1811, i upravo na tom velikom putovanju, on je stekao neophodna iskustva potrebn
a da bude pesnik. Medu najva nijima stoji osecanje svetskog bola - Velt merc (nem. W
eltschmerz). To je posebna vrsta romanticarske nejasne i neizlecive tuge, i osec
anja da je ovaj svet najgori od svih mogucih svetova, koji ce Bajron donekle int
egrisati u svoje pesni tvo.
Vec u prvom odgovoru na negativne kritike, mladi Bajron je pokazao da on ne nudi
nikakvu novu poeziju za novo doba vec da eli da degenerisanoj sada njosti ponudi lep u
pro lost
Bajron je bio privr en klasicistickim pravilima i normama vi e no ijedan dru
gi romanticar.
Priliku da i sam odigra ulogu bajronovskog junaka, po to ga je uoblicio svojim Hodo
ca cem Cajlda Harolda i nizom istocnjackih prica u stihu, Bajron dobija 1816. kada ga
zbog greha bluda (afera sa svojom sestrom Ogastom) svetina napada. Li en poze, a
prisiljen da ivi njenu stvarnost, Bajron pocinje da izra ava svoj najva niji stav da
je samo stvaranje put iz iskrene tragike i besmislenosti ljudskog ivota. Zato na
pocetku treceg pevanja Harolda Bajron poredi svoj pad sa Napoleonovim padom, opi
sujuci, simbolicki, Vaterlo.
Kako nije mogao da izdr i izrugivanje svetine, i detronizaciju koju je u Engleskoj
do iveo, pesnik je oti ao u novo lutanje - samoprognanstvo, na kome je prikupio mat
erijal za dela koja je pisao.
Njegovo prvo odlicno delo jeste ijonski Su anj*, napisan u vajarskoj, nakon susreta

sa elijem. Osnovna poruka o robu koji se oslobada iz tamnice je u tome da svi ide
ali, pa i sloboda, gube vrednost kada se ostvare. Tu istinu otkriva i Cajld Haro
ld u drugoj polovini speva. Za citavu ivotnu tragediju iskusniji, junak koji je d
o malopre lutao obalama Mediterana, i najmanji spolja nji povod u predelima koje n
alazi koristi za samopreispitivanje, povod za razmi ljanje o velikoj tajni ivota, i
jo vecoj tajni umetnickog stvaranja.
Produkt ovakve umetnicke samosvesti je Don uan. Bajron sad vec ivi u Veneciji i jo
prezire sve to je englesko
do te mere da menja svoju sadr inu pod utiskom italijans
kog duha i knji evne tradicije, a iz metrike uzima otava rimu
laku tecnu i izuzetn
o pogodnu za pesnicko pripovedanje.
U neku ruku, kroz Don uana koji i nije tipican Bajronovski junak, pesnik poku ava d
a se razracuna sa svojim drugim ja iz ranih prica u stihu, pesama, i speva Cajld H
arold. 16000 hiljada stihova imao je Don uan 1824, kada je Bajron umro, od malari
je, razocaran u svoje poku aje da pomogni Grckoj da pobedi u ratovima protiv Turak
a, i stane na noge.
Don uan, u nezavr enom vidu u kome ga danas citamo pisan je est godina. U mnogom, gr
aden je kao prvi pravi proizvod Bajrona, jo uvek romanticarski lican, po to je rec
o autoironiji (samoruganju), ali podosta iri i obuhvatniji od prethodnih Bajronov
ih pesnickih poduhvata.
Bajron se smatra prvom slavnom licno cu u modernom smislu. To je bila delom i pesn
ikova strategija, kada je nagonio slikare da ga prikazuju kao coveka od akcije,
ili kada se putem svojih stihova samoreklamirao.
Poetika
Lord Gordon bio je nastariji u takozvanom drugom krugu engleskih romanticara, i
jedan je od najzaslu nijih za stvaranje mita o romanticarama zbog svojih stihova k
oji govore o seti, egzilu i ce nji.
Svi predstavnici drugog kruga romanticara (Bajron, eli, Kits) su rano i tragicno
stradali pesnici cije stvarala tvo i ivot doprinose stvaranju romanticnog stereotip
a, a to je pobuna protiv dru tva, patnja i tugovanje i eksperimentisanje sa haluci
nogenim drogama.
Za dela Bajrona indikativan je jedan poseban tip junaka, ciji se veliki deo kara
kteristika mo e pripisati samom piscu. Proucavaoci su prona li tragove bajronovskog
junaka u D onu Miltonu i mnogim stvaraocima Romantickog pokreta. To je idealizovan
karakter ciji su atributi talenat, strast, prezir prema dru tvu i njegovi institu
cijama, nedostatak po tovanja prema rangu i privilegijama (iako ih junak poseduje)
, gajenje ljubavi koju je sru ilo dru tveno neodobravanje ili smrt, pobuna, prognans
tvo, tajna pro lost, arogancija, preterano samopouzdanje ili nedostatak dubljeg uv
ida i na kraju, samodestruktivnost.
Velicina Bajronove poezije je u tome to je promenila knji evna shvatanja Evrope. Ba
jronovski junak je puno obradivan, i emocionalna te ina koju stvara je naravno nei
zmeriva. Bajronov idealizam, njegov svetski bol, i njegova, najblistavija od svih
bajronskih sudbina, ucinili su ga jednom od najvecih figura romantizma. Romantiz
am, kao reakcija na strahovladu razuma, reda i poretka, sa Bajronom je dobio nov
i pravac.
Brojne borbe za nezavisnost (Francuska, Grcka, Amerika, panija) svorile su i konr
etne socijalne teme romantizma, o nedopustivosti bestidnog bogatstva, o besmisle
nosti rata i o krahu tiranija. Pesnicki fokus je na malom junaku, obicnom coveku
.
Cajld Harold, prepricano prvo pjevanje
Na pocetku se obraca Heladi i kako on putnik ne eli da budi 9 muza. Vec u 2.strof
i opisuje se Cajkd Harold kao mladic mlad vitez jedan koji je voleo da bludi i pij
anci. Bio je plemenitog roda ali je ukaljao cast poropdice time to je
ucinio zlo delo (ovde se misli na ubistvo rodaka zbog koga je bio osuden). Zbog
toga, zbog neostvarene ljubavi, on napu ta svoj kraj, odlazi na pute estvije. Nikome
se nije javio, ni majci, ni sestri, ali moli citaoce da ne misle da je on bio g
vozdenog srca. Otisnuo se morem i kad je sunce za lo poceo da peva svoju tu nu pesmu
. Zbogom, zbogom! Mojoj rodnoj grudi! ... u alosnom tonu saop tava kako on i nema koga
da ostavi, cak i pas koga ostavlja, brzo ce ga zaboraviti i nece prepoznati ako
se vrati. Dalje se opisuju utisci o zemljaka kraj kojih i kroz koje prolazi, Fr
ancuska, Engleska, Portugalija. Daje opis dru tvenog, socijalnog stanja, svuda je

siroma tvo.. posledica ratova i odluka spoljnopolitickih de avanja u ono vreme izmed
u Francuske i Engleske. Crkvu naziva bludnica vavilonska , jer ona je u rasko i dok j
e narod siroma an. Zapahnut je duhom panije, on joj klikce: O, predivna, panijo! Tle
carobno,
slavno! (35.strofa) Spominje i zaziva vreme kada je Pelagiov steg bio herojski (P
elagio je junak za koga se po legendi veruje da mu je sam Bog usred bitke podari
o s neba taj steg), spominje jo niz detalja iz panske herojske istorije, a zatim s
e obraca sinovima panije tra eci od njih da se probude, da budu hrabri. Spominje i
aludira na bitku kod Tavalera koja se zbila 1809.godine i opisuje pance kao rtve,
Francuze kao ljute osvajace, a Engleze kao one koji tite slabije. Ima gadenja na
rat uop te, sve tetakozvane ideologije zbog kojih se vode ratovi naziva praznimsofi
zmima , a to su argumenti iz kojih se izvodi pogre an zakljucak. On klikceslavnom bo
lu jezera Albuera blizu Valensije gde su Englezi i panci pobediliFrancuze 1811.go
dine.Harold krece put Sevilje grad slobodan, koji pljacka bi da zgrabi i opisuje ga
kao steci te za one koji su mladi i puni po ude i ludosti, grad koji je ispunjen por
ocima.Narod je nekada kliktao Da ivi kraj! i kleo Godoja (koji je bio panski premije
r,ljubavnik panske krajice, koji je potpisao ugovor sa Francuskom koji je kasnije
Francuzima poslu io kao razlog za pohod na paniju).On ali zato to mladi,gordi, hrabri
le u rat, ne vide da korist od rata imaju samo vode koje zgrcumoc na taj nacin.S
trofe od 54.do 57. Govore o Avgustini, mladoj panjolki koja je nastavila da puca
iz topa kada je njen dragi poginuo. On se divi ovoj hrabroj dami koja je isto ena
kao i druge i ona udi za poljupcima, ali je i junak i mnogo je veca i lep a od svih
drugih bledih dama .
U 59.strofu napisao je u Turskoj
Strofe od 60.do64. napisane su u Grckoj u podno ju Parnasa (po predanju to jeplani
na na kojoj borave muze) Ka e da nije cudno to se odu evljava i da bisvako eleo da lir
om dozove muze, ali one ne ire vi e krila s planine ove . Onpada na kolena pred slikom
velicanstva Parnasa i radostan je.Zatim seopisujenedelja i kako je svuda slave.
. u nizu strofa zatim se pa njapoklanja izvanredno opisanoj slici borbe matadora s
a bikovima, do detaljaopisuje kako bik pada, kako ga gada strela, kako ropce, ka
ko svi klikcu, i uop tekao je u toj pra njavoj areni ceo mladi svet i puno panjolki.
One su prikazane
kao zavodnice, one lepo igraju i neodoljive su.
U 82.strofi ka e da je Harold bio cesto zaljubcljen, ali nije naucio da pije sa iz
voraLetinog (tj.,ne ume da zaboravi) pa je o ljubavi spoznao da je ona ta koja d
onosine nost i lepotu, ali se one brzo raspr e preko cveca gorka i otrovna pena .Gledao
je dugo prizor veselja u areni, ali se nije veselio, jer jo uvek na bledomcelu n
osi Kainovu kob . Nijedan mu prizor nije odagnao tugu. Napisao je tadapesmu za Inez i
pretpostavlja se da je ona bila namenjena ceri engleskogvicekonzula u Atini, Te
rezi.On se u toj pesmi divi njenoj naklonosti, ali ona nije uspela i ne mo e da ga
usplamsa, jer on jo luta i oseca se kao Jevrej iz predanja (covek koji popredanju n
ije dozvolio Hristu da se odmori uz njegovu ogradu pa je osuden da
vecno luta).
Prokle me sudba da lutam sam,
I da me mnoga secanja muce:
to god me snade, te im se znam
Sve najgore me vec sna lo juce.
On zna da bi ona htela da sazna ta to njega muci, ali je bolje da ne sazna.Zatim
se opet vraca poklicu narodnog op teg ara da brani slobodu spramplemickih kukavicki
h izdajstava, spominje cak i poklic koji je narod panijegovorio 1808.godine kada
je krenuo u odbranu od Francuske : Rat do no a .On saoseca sa pancima koji brane slobo
du, pita se koliko ce jo krvi proteci iproci dana da se oru je spusti.
U 91.strofi obraca se svom prijatelju (misli na oficira D on Vitfilda koji je umro
odgroznice 1811.godine) i srce mu je ispunjeno tugom, bilo bi mu lak e da jenjego
v prijatelj poginuo u borbi sa macem, nega ovako.
U 92.strofi ka e da ce se sa njim sresti kada i on strada, tj. U smrti.
U 93.strofi, poslednjoj u prvom pevanju, obraca se citaocima i kao da polemi e sa
njima Cuti!Strpljiv budi! imperativno se obraca i eli da se strpe do iduceg dela i
da onaj koji eli mo e dalje da cita ta je bilo na putu kroz istoriju Helada.

hr

REALIZAM
Naziv realizam dolazi od latinske rijeci RES
stvar. Mo e se reci da realizam vuce
korijene od definisanja mimesisa, tj. podra avanja stvarnosti u umjetnosti.
Kao knji evno-istorijski pojam oznacava epohu u kojoj vada realisticka stilska for
macija. Uslovna periodizacija jeste 30-ih do 70-ih godina 19. vijeka. Kod nas te
k tada pocinje.
U razdoblju realism vodecu ulogu ima francuska, ruska i njemacka knji evnost.
Pod ovim pojmom podrazumijeva se i estetska vrijednost djela, odnosno djela koja
imaju realisticko u sebi
estetika realizma.
il anfleri je prvi teoreticar realizma. U svojim spisima zacrtao je stilska nacela
realisticnog romana.
Realizam podrazumijeva vjeru u napredak nauke, filozofije.
Bitni elementi su fibula i karakter. Ne insistira se na fabuli zbog nje same, vc
upravo zbog karaktera, likova. Karakterizacija je najznacajnija (to je niz post
upaka kojima se lik predstavlja publici). Postoji nekoliko vrsta karakterizacije
:
Direktna podrazumijeva postupak kojim autor, pripovjedac ili neki drugi
lik u djelu neposredno obja njava svojstva jednog lika
Indirektna se prepoznaje po tome to se junak sam otkriva kroz svoje postu
pke, najce ce u drami
Mje ovita karakterizacija, npr. Cica Gorio
Prema drugim mjerilima postoje druge vrste karakterizacija, npr. unutra nja i spol
ja nja (fizicka)
Deskriptivnost je veoma znacajno nacelo realizma. Opisi su cesto u funkciji kara
kterizacije glavnih junaka (Orkanski visovi, Cica Gorio). Majstori deskripcije s
u Turgenjev i Balzak. Realisticki pisci koriste i jezik u deskripcije junaka (st
ale ). Kod nas je to karakteristicno za Matavulja.
Dolazi do stvaranja monumentalnih tipicnih karaktera. Tipski su oni likovi koji
nose vanvremenska obilje ja. Takvi su tipovi lakrdija a, zavodnika, vojskovode, itd.
Realizam insistira na tipu junaka koji nose dru tvena i vremenska obiljezja doba i
z koga poticu. Likovi, prema Forsterovoj tipizaciji u Aspektima romana , mogu biti
ravni (flat), kod kojih je opisana samo jedna karakteristika i puni ili reljefni
, zaokru eni, kao npr. Raskoljnikov.
Sljedece bitno svojstvo jeste objektivnost pripovjedanja. Postoji distance izmed
u pisca i onoga o cemu on pripovjeda. Takvo nastojanje uslovilo je stvaranje raz
licitih tipova pripovjdanja, a za realizam je najznacajnije pripovjedanje u 3 li
cu sa raznim modifikacijama, npr. bezlicno pripovjedanje (Madam Bovari), zatim s
veznajuce pripovjedanje koje podrazumijeva lican stvar autora, drugi oblik je te
hnika skaza (termin je uveo Viktor klovski). Pisac nas na pocetku upoznaje sa pri
povjedacem.
Americki teoreticar Vejn But ovaj tip pripovjedaca, koji je neposredan ucesnik d
ogadaja o kojima prica jeste djelatni pripovjedac, a drugi je dramativni pripovj
edac.
Bitna odlika realizma jeste i anrovska specificnost. Najce ce se pi e proza roman i n
ovela, al ii realisticka komedija, kao i satiricni i deskriptivni pjesnicki obli
ci.
Karakteristicna je i analiticka slika stvarnosti analiziranje same stvarnosti, o
no to treba istaci je prevlast romana. Citalacka publika pro iruje se sada mladom g
eneracijom eljnom saznanja o svijetu u kome ivi. Roman daje vjernu i realisticku s
liku dru tva.

Cica Gorio
Opis pansiona Voker i njenih ucesnika (stanara) predstavlja osnovu ovog romana,
kao i ovoga pravca. Autor je sveznajuci pripovjedac i mi ne znamo ko je on. Kada
ka e tu na knji evnost on misli na romantizam, u kome Balzak pocinje da pi e. Kada se p

ita da li ce njegovo djelo razumijeti izvan Pariza, to govori zbog toga to ovo dj
elo predstavlja karakteristike toga mjesta.
ALL IS TRUTH insistiranje na istinitosti, objektivnosti, to je odlika realizma. N
a pocetku djela pisac sa skoro svim likovima. Cica Gorio je djelo iz ciklusa Lju
dska komedija. On je htio po uzoru na Bo anstvenu komediju da prika e covjeka kako s
e uzdi e, dolazi do raja, odnosno do proci cenja. Mo e se pretpostaviti das u Balzakov
i uzori bili anticki pisci, po cemu je i dao ime romana, kako su cinili anticki
pisci. Na pocetku romana citalac nema jasnu sliku o cici Goriju. Ostali stanari
nemaju lijepo mi ljenje o njemu. Postoji i epistolarni karakter u ovom romanu.
Struktura romana je jako slo ena. Postoje 3 narativna stani ta: 1. prati cicu Gorija
, 2. E ena de Rastinjaka, a 3. Votrena.

BALZAK
Onore de Balzak (1799 1850) je bio francuski romanopisac koji se smatra kljucnim
autorom realizma.
Balzak je pre ao da ivi u Parizu 1814. godine. Njegovo pohadanje Pravnog fakulteta
u Parizu se poklopilo sa pocetkom francuske restauracije. Ulazio je u razlicite
poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Prop
ao je u poslu sa slovolivnicom i tamparijom. Posle tog finansijskog sloma dugovi
ce ga pratiti citav ivot.
Svom prezimenu je dodao plemicko de 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onor
e de Balzak.
Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini je zap
ocela prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom Strankinjom k
oja se divi Balzakovim delima, razvila se obostrana ljubav. Sa gospodom Hanskom
se sastao najpre u vajcarskoj, zatim u Becu i Petrogradu. Nakon to je postala udov
ica 1842. godine, gospoda Hanska je odbila ruku Balzaka. Sa njom je zatim putova
o po Nemackoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Vencao se sa gospodom Hanskom 18
50. godine u Berdicevu, u Ukrajini.
Bio je predsednik Dru tva knji evnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju
. Prvi put (1839) je povukao kandidaturu u korist Viktora Igoa, a drugom priliko
m (1849) je dobio samo dva glasa.
Ljudska komedija (La Comdie humaine) zajednicki je naziv za njegove romane, medus
obno povezane, u je nastojao da pru i sliku o svom vremenu, dru tvenim i istorijskim
, filozofskim kretanjima, da prika e ivot svih dru tvenih klasa i slojeva, da osvetli
tajne covekove psihe. Balzak je prvi upotrebio mehanizam vracanja istih likova
kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo dru tva koje slika. U predgovoru Ljudsk

oj komediji (objavljenom 1842. godine) je naglasio da ce to biti istorija koju su

zaboravili toliki istoricari, istorija naravi. Predvideo je da Ljudska komedija s
adr i 137 dela, ali je stigao da napi e 91 delo. Tom broju se mogu dodati jo tri roma
na koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze Golicave pri
ce ni Balzakovi mladalacki romani napisani pre 1829. godine.
Iz elje za novcem i slavom pisao je ono ta je smatrao popularnim, i cime bi mogao
da privuce iri krug citalaca. Cesto je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoc svece i
kafe ne bi li to pre objavio svoje delo. Ovakvo pisanje rezultovalo je time da v
ecina njegovih dela daje utisak nedovr enosti i neurednosti, ima gre ke u tekstu, a
pojedini delovi su povr ni ili nedovr eni.
Iako je odrastao daleko od Pariza, Balzak je bio dosta vezan za ovaj grad. Svoja
najbolja dela je napisao u Parizu ili o Parizu.
Onore de Balzak i Gistav Flober imali su veliki uticaj na kasnije realisticare i
naturaliste: Gi de Mopasan, or - arl Ismans, i u Engleskoj D ord Eliot.
Cica Gorio
Cica Gorio objavljen je 1835. Deo je velikog ciklusa koji je Balzak nazvao Ljuds
ka komedija.
Tipolo ke odlike
Roman Cica Gorio je slo ene strukture, tipolo ki vi eznacan te se mo e odrediti i kao dr
u tveni roman, i kriminalisticki i ljubavni i roman o vaspitanju ili o razvoju kar
aktera.
Balzak neposredno i verno prikazuje stvarnost, analiticki postupa u obradi, zauz
ima kriticki odnos prema savremenim pojavama i likovima, prikazuje predstavnike
razlicitih dru tvenih slojeva. Pisac daje iroku i vernu analiticku sliku dru tva prat
eci svoje likove u njihovom razvoju, sazrevanju, kretanju u razlicitim dru tvenim
krugovima. Pored toga, u romanu se javlja zaplet karakteristican za kriminalisti
cke romane. Nosilac tog znacenjskog dela romana je tajanstveni lik Votren. U rom
anu su prikazana i tri ljubavna trougla. Lik glavnog junaka E ena de Rastinjaka da
t je u razvoju pa se roman mo e odrediti i kao roman o vaspitanju ili o razvoju ka
raktera.
Istorijska pozadina
Radnja romana je vremenski tacno odredena: kraj 1819. i pocetak 1820. godine. Pe
riod izmedu 1814. i 1830. je doba Burbonske restauracije, period obnove monarhij
e posle Napoleonovog poraza. Tada se na vlast vratila burbonska kraljevska dinas
tija svrgnuta 1792, za vreme Velike francuske revolucije (1789 1799).
Kroz pricu o tome kako je cica Gorio stekao svoje bogatstvo citalac saznaje cita
vu istoriju uspona francuske bur oazije. U romanu Cica Gorio jasno se vidi da povrat
ak Burbona nije znacio i potpuno uspostavljanje re ima koji je bio na vlasti pre r
evolucije. Plemstvo je suvi e oslabljeno da bi predstavljalo vodecu dru tvenu snagu.
Ako je plemicka titula i dalje na ceni, ako se mesta u visokoj dru tvenoj adminis
traciji po pravilu dodeljuju pripadnicima plemstva, bur oazija je sna nija od plemst
va zato to je bogatija. Moc novca jaca je od svega. Odnose medu ljudima odreduje
novac kao neko mracno bo anstvo. Sa tog aspekta nema su tinske razlike u odnosima lj
udi bilo da se nalaze u pansionu gospode Voker ili u salonu vikontese De Bozean.
U oba slucaja na snazi su vucji zakoni.
Pisac insistira na samom pocetku romana kako je ono o cemu on govori All is true, s
ve je istinito, ona je tako istinita da svak mo e videti njene elemente oko sebe, u
svojem srcu mo da.
Izvesno je da je prica istinita, u tom smislu to su njeni pojedini delovi, pojedi
nacne karakterne crte likova, kao i istorijski podaci, uzeti iz ivotne stvarnosti
svak mo e videti njene elemente oko sebe.
Kompozicija
Fabula romana prati poku aje provincijalca E ena de Rastinjaka da se probije u visok
o dru tvo Pariza. On je siroma ni plemic koji sanja o uspehu, slavi, novcu, ljubavi,
a primoran je da ivi u siroma nom, bednom pansionu Voker. U pansionu upoznaje cica
Gorija, tragicnog junaka, kojeg ubija preterana, strasna roditeljska ljubav pre
ma svojim dvema cerkama. One posecuju oca samo da bi od njega dobile novac, stid
eci se njega, obicnog gradanina, buduci da se krecu u aristokratskim krugovima.
Gorio umire sam. U poslednjim trenucima negovali su ga Rastinjak i student medic
ine Bjan on, koji mu i pogreb placaju. Na pogrebu nesrecnog starca nije se pojavil

a ni jedna cerka. Rastinjak je razocaran, ispunjen prezirom i mr njom prema parisk

om dru tvu koje je upoznao u svoj njegovoj demonskoj okrutnosti. I pored toga ne n
apu ta ga elja da postigne uspeh u tom dru tvu.
U romanu postoje tri ljubavna trougla. Prvi je izmedu Rastinjaka, Delfine i Vikt
orine Tajfer. Vikontesa De Bozean voli markiza A ida-Pinto, Anastazija de Resto je
u vezi sa grofom Maksimom de Trajem.
Medutim, ljubavni odnosi junaka u potpunosti su uslovljeni materijalnim interesi
ma. Vikontesu de Bozean napu ta ljubavnik da bi se o enio bogatom udavacom, grofica
de Resto zadr ava svog ljubavnika placajuci njegove velike dugove. Veza izmedu Ras
tinjaka i Delfine pociva na uzajamnom interesu. Rastinjaku je Delfina potrebna d
a bi uspeo u visokom dru tvu, a njoj, cerci trgovca i eni bankara, potreban je Rast
injak za ulazak u salon vikontese De Bozean.
U romanu mo emo pratiti i zaplet karakteristican za kriminalni roman. Gospodin Vot
ren, u podzemlju poznat kao La i-Smrt, bankar robija nica, cuvar novca robija a, za ko
jim traga policija (policijski agent Gondiro) i konacno ga otkriva zahvaljujuci
svojim dostavljacima (gospodica Mi ono).
Upravo ce Votren pru iti Rastinjaku lekcije o ivotu u Parizu. Votren iz svog ugla,
vikontesa De Bozean sa svog stanovi ta, kazuju istu pricu Rastinjaku o dru tvu u kom
e vladaju vucji zakoni moci i novca. Put do uspeha vodi preko bespo tedne borbe u
kojoj opstaju samo najbezobzirniji, najpodliji, najlicemerniji. Covek mora pogaz
iti sve ljudsko u sebi, ne sme da poka e ni u jednom trenutku saosecanje za druge
ljude. Put do uspeha ne vodi preko po tenog rada i mukotrpnim napredovanjem na dru t
venoj lestvici. Ici za sjajem i bogatstvom znaci odluciti se na la , savijati se,
puzati. Prodajte svoja ubedenja, govori Votren Rastinjaku, nudeci mu pogodbu.
Votren ce udesiti da Viktorinin brat bude ubijen u dvoboju. Njen otac, ostav i bez
naslednika, prihvatice cerku koje se sada odrice. Na Rastinjaku je da osvoji Vi
ktorinu dok je ona jo uvek sirotica. To i nece biti tako te ko jer je ona vec zalju
bljena u Rastinjaka. Votren ce zauzvrat dobiti dvesta hiljada franaka od Rastinj
aka kome ce buduca supruga doneti u miraz milion franaka. Demonska ponuda mladic
u koji je na velikim isku enjima. Votren ce Rastinjaku u jednom trenutku reci ... l
ep mladic, otmen, ponosit kao lav, a mio kao devojka. Vi biste bili krasan plen
za davola.
Mladi ljudi su Tantali u Parizu ka e pisac. Oni se bore protiv samih sebe i uvek o
staju pobednici. Mladi ljudi su gladni uspeha, slave, bogatstva, provoda, lepote
. Sve to se cini da je nadohvat ruke u isto vreme je i nedosti no. Pred tolikim isk
u enjima pravo je cudo ka e pisac, kako je malo zlocina i prestupa koje vr e mladi lju
di.
Likovi
Cica Gorio Izmedu gostiju pansiona posebnu pa nju privlaci prezreni lik kome su se
svi podsmevali
cica Gorio, nekada nji fabrikant rezanaca. Cica Gorio u jednom tre
nutku ka e Rastinjaku kako bi prodao Oca, Sina i Svetog Duha da svojim cerkama u ted
i jednu suzu. Ono to pokrece Gorija, zbog cega ivi, jeste tragicna, prevelika ljub
av prema cerkama. Balzakove junake pokrecu strasti. Votren govori Rastinjaku o l
judima sa strastima u Parizu. Gorio je jedan od njih. Sa tog aspekta roman Cica
Gorio je duboka analiza ljudskih strasti.
E en de Rastinjak Kao poseban znacenjski sloj romana izdvaja se prica o Rastinjaku
kao mladom coveku koji ulazi u ivot. Na pocetku on je provincijalac bez ivotnog i
skustva, neiskvaren, sa verom da se u ivotu mo e uspeti po tenim radom. Njegova ivotna
kola je surova. Oseca teret siroma tva i poni enja, slu a obeshrabrujuca predavanja Vo
trena, izbliza ce videti primere najcrnje ljudske nezahvalnosti. Sahranjujuci st
arca pokopace svoje iluzije o ivotu. Na kraju romana Rastinjak je spreman na besp
o tednu borbu u kojoj pobeduju najjaci i najbezobzirniji.

FLOBER
Gistav Flober (fr. Gustave Flaubert; 12. decembar 1821
8. maj 1880) francuski kn
ji evnik koji je stvarao u doba realizma. Poznat je po svom romanu Gospoda Bovari i
privr enosti stilu koji se najbolje ogleda u potrazi za le mot juste (prava rec).
Roden je 12. decembra 1821. u Ruanu u Francuskoj. Otac mu je bio hirurg a majka
potomak jedne od najstarijih i najuglednijih normanskih familija. Obrazovanje je
stekao u rodnom gradu koji je napustio tek 1840. kada je oti ao u Pariz na studij
e prava. U koli je bio lenj, ali je vec od jedanaeste godine pokazivao interesova
nje za knji evnost. Flober je u mladosti bio energican, ali stidljiv, individualis
t i, navodno, bez ambicija. Voleo je selo, a Pariz smatrao izuzetno neugodnim me
stom za ivot. Stekao je poznanstvo sa Viktorom Igoom i 1840. putovao na Pirineje
i Korziku. Po povratku u Pariz vreme je provodio sanjareci na porodicnom imanju.
Godine 1846. Flober je napustio Pariz i studije prava i vratio se u Kruaset, bl
izu rodnog Ruena, gde je iveo sa svojom majkom. Imanje, kuca na prijatnom mestu u
z Senu ostao je Floberov dom do kraja ivota. Od 1846. do 1854. bio je u vezi s pe
snikinjom Luiz Kole. Za Flobera, koji se nije enio, ova veza bila je jedina znaca
jna sentimentalna epizoda u ivotu.
Njegov najprisniji prijatelj u to vreme bio je Maksim di Kamp s kojim je putovao
u Englesku, Grcku i Egipat. Ova putovanja ostavila su sna an utisak na Floberovu
ma tu.
Knji evni opus
Floberovo delo je, mo e se reci bez ikakve ograde, sredi nji narativni opus 19. veka
. Iako su veliki ruski romanopisci poput Tolstoja i Dostojevskog popularniji i u
ticajniji kod ireg citateljstva, iako je njihov zahvat u stvarnosti uzbudljiviji
i ostavlja veci utisak - Gistav Flober ostaje nenadma iv, uzoran majstor. Kao to je
za Velaskeza receno da je bio slikar za slikare, tako se za Flobera mo e reci da
je pisac za pisce, veliki ucitelj i merilo majstorstva. Raznovrsnost pi cevog dela
zapanjuju: na njega se pozivaju kako naturalisticka i realisticka kola, od Mopas
ana, Zole, Sinklera, do nebrojenih americkih i evropskih naturalista, tako i sim
bolisticka struja radikalnog esteticizma koja insistira na formalnom savr enstvu n
arativne umetnine, utelovljena u Prustu i D ojsu. Ako se tome doda da su opusi Kon
rada, Kamija, Kafke i Sartra nezamislivi bez Flobera - dobija se utisak o dubini
i dosegu uticaja majstora iz Kruaseta.
U momentima inspiracije napu tao je sve obaveze i prepu tao se pisanju, a cesto bi p
roveo celi dan u pisanju, i na kraju napisao svega par recenica. Ovo obja njava za t
o su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna.
Dela Gistava Flobera se narocito isticu lepotom stila i ve tinom opa anja. Mnogi ist
ra ivaci u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Nacin na koji je portretisao
svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce, od Emila Zole do Marija
Vargasa Ljose.
Gistav Flober ostaje najuticajniji pisac 19. veka; ako se za Gogoljev
injel ka e da j
e sva kasnija ruska knji evnost iza la iz njega, bez preterivanja se mo e konstatovati
da je veliki deo svetske narativne proze druge polovine 19. i citavog 20. veka
potekao iz Floberovog opusa.
Jedna od mnogobrojnih odlika Floberovog dobrog stila pisanja jeste u tome to mu j
e po lo za rukom da u tekstu od dve hiljade reci nijednom ne ponovi istu rec.
Gospoda Bovari
Prvo Floberovo remek delo je ujedno i najkontroverznije: Gospoda Bovari , iz 1857,
plod estogodi njeg rada, turobna pripovest o egzistencijalnoj dosadi, preljubama i
samoubistvu ene provincijskog normandijskog lekara, Eme Bovari, savr eno komponovan
a kao jedan od egzemplarnih psiholo kih romana, izazvala je skandal zbog svoje otv
orenosti, a onda i sudski proces zbog navodno nemoralnih dijelova teksta.
Ova godina bila je, uslovno receno, godina skandala u knji evnosti - za Flobera i
Bodlera, koji je te iste godine objavio svoju zbirku Cvece zla .
Flober je u ovom romanu kritikovao trivijalnu knji evnost, koju je citala njegova ju
nakinja i koja joj je, zauvek i nepovratno, oduzela realan pogled na ivot. Misli

svoje junakinje predocavao je metodom do ivljenog govora (koji mu je i poslu io da s

e odbrani na sudu). Naime, taj govor iskazan je u trecem licu, ali bez najave da
je uveden govor junaka. To je svojevrsna kombinacija junakovog i autorovog glas
a. Zbog Eminog nesklada da prihvati svet u kome ivi onakvim kakav on jeste, zbog
njene stalne potrebe da ivi u svetu nadanja i ma tanja, u knji evnosti termin bovariza
m oznacava osobu koja ivi na granici izmedu svojih ideala i snova, tacnije - na gr
anici onoga to ona jeste i onoga to ona misli da je. " Madam Bovari, to sam ja!",
cuvena je Floberova recenica.
Ovaj roman odlikuju karakteristike koje se srecu i u kasnijim Floberovim delima:
verodostojnost u prikazu pojedinosti, impersonalni pristup u kojem se ne cuje g
las pisca niti se uop te zna za njegovo postojanje, te harmonicni i negovani stil
koji je postao uzor francuske proze.
Salambo
U sledecem romanu Salambo (1862), autor je dao maha svom potiskivanom temperamentu
, no, ni tu nije izneverio arhivarski i trezveni pristup - u tom spoju nespojivi
h komponenti le i car prikazima stare Kartagine, kao i opisu razmaha bujnih strast
i i atavizama koji su uzbudivali pi cevu ma tu, najce ce svesno ogranicenu na prozaicn
u malogradansku svakodnevnicu.
Sentimentalno vaspitanje
Godine 1869. Flober je objavio svoj najveci roman Sentimentalno vaspitanje (L`Educ
ation sentimentale). To poluautobiografsko delo u kojem je rekreirao svoju mlade
nacku ocaranost Eliz lezinger i studentske dane, autor je opisao kao moralnu poves
t ljudi moga nara taja . Vi e od toga, roman Sentimentalno vaspitanje , koji prati razgor
evanje i sagorevanje strasti i ambicija Frederika Moroa i kruga njegovih pari kih
prijatelja - roman je o korozivnoj sili Vremena koja rastace bilo kakav ivotni po
riv. Delo zapravo nema zaplet i rasplet u konvencionalnom smislu reci: likovi se
vrte u prostoru vlastitih projekcija i elja, vreme prolazi i ni ta se bitno ne re av
a niti ostvaruje a konac romana je potresan u svojoj svesno nagla enoj banalnosti
- patos neostvarenih udnji i izjalovljenih ambicija, sublimiran u nezaboravnim sc
enama susreta ostarelih Frederika i njegove mladenacke ljubavi, kao i u konacnom
dijalogu s prijateljem o antiklimakticnim vrhuncima njihovih sterilnih ivota, formir
a polazi te za velika ostvarenja Foknera i Prusta u 20. veku, hronicara receptivne
preosetljive svesti paralizovane pred hipnotickom moci interferentnog spolja njeg
sveta.
Ostala dela
Sasvim su drugacije fantasticne vizije Isku enja Svetog Antonija (1874), dramsko-rom
anesknog dela, tog francuskog Fausta na kome je radio preko 25 godina.
Poslednje, posthumno delo, Buvar i Peki e (1881), groteskna je prethodnica antiroman
a sme tena oko bizarnih seoskih "poduhvata" dvojice penzionisanih cinovnika, hibri
dna je studija okarakterisana i kao svojevrsna farsicna enciklopedija ljudske gl
uposti.
Djela
Gospoda Bovari (Madame Bovary), 1857.
Salambo (Salammbo), 1862.
Sentimentalno vaspitanje (L`Education sentimentale), 1869.
Isku enje Svetog Antonija (La Tentation de Saint Antoine), 1874.
Buvar i Peki e (Bouvard et Pcuchet), posthumno 1881.
Tri price (Trois contes), 1877.
Gospoda Bovari , roman Gistava Flobera, francuskog romanopisca, objavljen 1857. god
ine. Po objavljivanju roman je izazvao skandal.
Knjiga je do ivela buran uspeh, ali je pisac bio optu en za povredu javnog morala od
strane pariskog suda za prestupe. Oslobodena je zahvaljujuci odlicnom advokatu
Senardu.
Gospoda Bovari je remek-delo realizma po realisticnoj knji evnoj doktrini (studija
karaktera, analiza osecanja, izbor pojedinosti), po savr enom stilu, te po moraln
oj pouci (Ema Bovari prikazuje duh cele jedne epohe, a ne samo romanticnim sanja
renjima uni tenu enu).
Tema dela je ispraznost braka i malogradanske sredine. Ispreplicu se motivi ljud
ske ogranicenosti i osrednjosti. Izvor i gradu za ovo delo Flober je prona ao u ne
kom novinskom izve taju koji mu je poslu io kao inspiracija (nije redak slucaj da kn

ji evnici pose u za takvim oblikom inspiracije, npr. Dostojevski se slu io sudskom hro
nikom).
Vreme i prostor obuhvata hronotop provincijskog gradica s gustim lepljivim vreme
nom koje puzi unutar prostora. Likovi su socijalno motivisani, socijalno repreze
ntativni. Pripovedac je nepristrastan, njegova se osobnost ne zapa a, pisac se poi
stovjecuje s unutarnjim svetom likova, slu i se jezikom koji reprodukuje reci ili
svest odredenog lika, ali to ne nagla ava posebno vec pripoveda u 3. licu.
Ovaj roman kritika cesto ocenjuje kao ivotopis malogradanske preljubnice, epopeju
provincijske bede, a stilski kao antiromanticarski romantizam.
U razotkrivanju iluzija Flober zapravo razotkriva sebe i svoju intimu, to je najb
olje izrekao recenicom: 'Gospoda Bovari, to sam ja!'
Fabula romana
arl Bovari, seoski lekar i udovac, eni se ljupkom devojkom Emom Ruo. Ema je kci im
ucnog seoskog gospodina. Ranu mladost i kolovanje provela je u manastiru ur ulinki
gde cesto kradom cita zabranjene romanticne ljubavne romane u koje uranja svom s
ilinom svoje ma te.
Od braka je ocekivala ostvarenje svojih romanticnih snova, srecu i mir, no ubrzo
se pita:
Bo e, za to sam se udala?
Dobrocudni arl svim svojim jednostavnim srcem ljubi Emu i misli da mu je ljubav u
zvracena. Medutim, mlada ena vrlo brzo shvata raskorak izmedu svojih snova i mono
tone jednolicnosti svakodnevnog malogradanskog ivota. Njen duh vapi za pustolovin
ama.
Nakon selidbe u Jonvil Ema upoznaje pristalog advokatskog pripravnika Leona s ko
jim se pocinje tajno sastajati. Leon odlazi u Pariz, a Ema, eljna ljubavnih pusto
lovina, predaje se ljubavnoj vezi sa elegantnim baronom Rodolfom. Sledi ljubavna
romansa uz vatru kamina, izlete u prirodu... Potpuno zapu ta arla, kucu, dete. Ops
ednuta je ljubavnikom, lepim haljinama i svojim sada uzbudljivim ivotom. Nagovara
Rodolfa da je otme i da pobegnu.
U pocetku Rodolf pristaje, ali joj kasnije alje pismo u kojem obja njava da je odus
tao od bega. Ema je potpuno skrhana, do ivljava slom nerava. arl je poku ava ute iti, p
okazuje potpuno razumevanje, brine se za dete, vraca sve dugove i ne pitajuci ka
ko su nastali. Ona ponovo ivi te ko podnoseci dosadu svakodnevnog ivota. arl je eli ra
zvedriti i zabaviti te je odvede u pozori te u Ruan. Tamo susretne Leona i obnovi
s njim stari flert, ali kod Leona sve vi e raste zasicenost Emom. Ema je upadala u
sve vece dugove u te nji da ostvari svoje elje za rasko i i sjajem.
Sav ostali svet bio je za nju izgubljen, bez odredena mesta i kao da nije ni pos
tojao. to su joj, uostalom, stvari bile bli e, to vi e su se od njih odvracale njene
misli. Sve to ju je neposredno okru ivalo, dosadno selo, glupi malogradani, osrednj
i ivot, cinilo joj se izuzetkom u svetu, pukim slucajem, koji ju je dr ao u svojim
okovima, dok se izvan toga kruga protezala unedogled neizmerna zemlja bla enstva i
strasti.
Ocajna zbog pretnje prisilne naplate dugova odlazi Rodolfu. Moli ga da je spasi
od dugova, ali on je odbija. Ema je pora ena i poni ena. Dok sudski izvr itelj popisuj
e stvari u porodicnoj kuci:
Bila je tako tu na i tako mirna, u isti mah tako mila i tako povucena, da si u nje
noj blizini osecao kako te obuzima neki ledeni car, kao to te u crkvama hvata zim
a od hladnoce mramora, koja se me a s mirisom cveca.
Ne mo e prihvatiti poraz i ponovni povratak u dosadu svakodnevnog ivota te radije b
ira beg u smrt. Ispija otrov i umire.
arl, jecajuci, sav kao lud, u ocaju govori svojoj umirucoj eni: Zar nisi bila srec
na? Jesam li ja mo da kriv? Cinio sam ipak sve to sam mogao! Uskoro i on umire osta
vljajuci iza sebe nezbrinuto dete.
TOLSTOJ
Grof Lav Nikolajevic Tolstoj (rus. ??? ?????????? ???????; Jasna Poljana, 9. sep
tembar 1828
Astapovo, 20. novembar 1910) bio je ruski pisac svrstan u najvece ru
ske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveca dela, Ana Karenjina i Rat i
mir, koja slikaju duboku, psiholo ku i dru tvenu pozadinu Rusije i njenog dru tva u 19

. veku.
Bio je esejist, dramatist, kriticar i moralni filozof, i pored svega pacifista i
levicar. Svojim naprednim, nenasilnim idejama otpora uticao je na kasnije licno
sti kao to su Martin Luter King i Gandi. Progla en je za najboljeg pisca u poslednj
ih 200 godina i to od strane 125 americkih i britanskih knji evnika koji su ucestv
ovali u anketi koja je trajala vi e godina.
Detinjstvo i mladost
Roden je u Jasnoj Poljani u Rusiji, od oca Nikolaja Ilica Tolstoja i majke Marij
e Nikolajevne (rod. Vokonski). Bio je izdanak jedne od najznacajnijih ruskih gro
fovskih porodica, koja je vec nekoliko vekova Rusiji davala mnoge generale, dipl
omate i pisce.
Dugo godina imao je tutore, ali nakon smrti roditelja 1830. brigu o njemu su pre
uzeli najbli i rodaci. Na Kazanjskom Univerzitetu je studirao pravo i orijentalne
jezike, nakon to je 1844. napustio studije arapsko-turske filologije. Ubrzo i to
napu ta, poducavajuci se samostalno, a zapocinje i vodenje dnevnika, koji pi e do kr
aja ivota. Dugo vremena je provodio u Moskvi i Sankt Peterburgu. Napu tajuci seoski
ivot, odlazi u ju nu Rusiju, gde je njegov brat slu io u Krimskom ratu. Ubrzo kao do
brovoljac zapocinje slu bu u vojsci, i pi e svoje prvo autobiografsko delo Detstvo (De
tinjstvo), to mu je donelo priznanje i otvorilo mu put u knji evne vode. Nakon povr
atka, otvara kolu u Jasnoj Poljani za seosku decu i pi e o progresivnim teorijama ko
lovanja.
Rano stvarala tvo i brak
Kasnije delo Otrocestvo (Deca tvo) kao i prethodno, usredsreduje se na psiholo ku i mo
ralnu karakterizaciju heroja od njegove desete do kasnijih godina. Prikazuju sve u
, idilicnu sliku ranog detinjstva, nevinosti i radosti, ali i pripovedacevu opse
rvaciju. Godine 1855. pojavljuju se Sevastopoljske price , verovatno autobiografsko
delo o mladicu koji je prisiljen na vojnu slu bu (gde je i sam Tolstoj ucestvovao
u odbrani opkoljenog Sevastopolja).
Dana 23. septembra 1862. vencao se sa Sofijom Andrejevnom Bers, kcerkom moskovsk
og fizicara, s kojom je imao trinaestoro dece, od koje je petoro umrlo u ranom d
obu. Iako je ena iz njegovih ranih dnevnika doznala za brojne Tolstojeve ljubavne
afere, to on nije sakrivao, imali su skladan bracni odnos i porodicnu srecu, to j
e njemu omogucilo da nesmetano radi na najvecim delima.
U svetu postoji oko 200 potomaka Lava Tolstoja koji se svake druge godine okuplj
aju u Jasnoj Poljani.[1] Tolstojev cukununuk Genadij Murigin Ivanovic Tolstoj je
posetio Beograd i Srbiju pocetkom 2013. godine.[2]
Kritike i prihvacenost
Engleska knji evnica Vird inija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveci romanopisac svih vr
emena. I sam D ejms D ojs je zapisao: On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran,
pedantan ili teatralan. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: Rijetko je
radio kao umetnik, vi e kao prirodnjak. Veliku reputaciju su mu doneli dela Rat i m
ir , Ana Karenjina . Njegov knji evni rad sastojao se iz poku aja napada na rusko dru tvo,
koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu Kozak (1863) opisuje kozacki iv
ot i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo Ana Karenjina
(1877) ima za temu ivot uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plem
stva, koja razbija okove i protiv pravila zapocinje ivot sa covjekom koga voli. N
a sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za
verom u Svevi njeg i filozofskim motivima za ivot. On ivi i radi sa seljacima, poku av
ajuci da sprovede reformu njihovog postojeceg stanja.
Smrt
Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluca u Astapovu, na eleznickoj stanic
i 1910. godine, nakon to je usred zimske noci napustio dom. Imao je 82 godine. Du
go je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kcerke. Na mesto smrti odm
ah su do li lekari, dajuci mu injekcije morfija. Policija je poku ala da ogranici pr
istup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sah
rani. Neki su, dodu e, znali samo da je neki aristokrata preminuo . Tako se ispostavi
lo da nisu dovoljno znali o ivotu i delu ovog ruskog realiste.
Dela
Romani i novele
Detinjstvo (rus. ???????; 1852)

Deca tvo (rus. ??????????; 1854)

Mladost (rus. ??????; 1856)
Porodicna sreca (novela, 1859)
Kozaci (rus. ??????; 1863)
Rat i mir (rus. ????? ? ???; 1865 1869)
Ana Karenjina (rus. ???? ????????; 1875 77)
Smrt Ivana Ilica (rus. ?????? ????? ??????; 1887)
Krojcerova sonata (rus. ?????????? ??????; 1889)
Vaskrsenje (rus. ???????????; 1899)
Had i - Murat (rus. ?????-?????; napisano 1896 1904, izdano 1912)
Kratke price
Upad (1852)
Sevastopoljske price (rus. ??????????????? ????????; 1855 56)
Ivan glupak: Izgubljena prilika (1863)
Poliku ka (1863)
Kavsaski zatvorenik (rus. ?????????? ???????; 1872)
Putnik: Prica jednog konja (1864, 1886)
Koliko je coveku poterbno zemlje? (rus. ????? ?? ???????? ????? ?????; 1886)
Kozak i radnik (1895)
Otac Sergej (rus. ???? ??????; (1898)
Komadi
Moc tame (rus. ?????? ????; (tragedija, 1886)
Voce prosvecenja (komedija, 1889)
ivi le (rus. ????? ???? (1900)
Naucna dela i polemike
Ispoved (Ispoved?; 1882)
U ta verujem (i pod nazivom Moja vera) (rus. ? ??? ??? ????; 1884)
What Is to Be Done? (1886)
Carstvo Bo je u tebi (rus. ??????? ????? ?????? ???; 1894)
Jevandelje u pismima (1896)
ta je umetnost? (1897)
Zakoni ljubavi i nasilja; 1940
Spolja nje veze
Ana Karenjina (rus. ???? ????????) je roman ruskog pisca Lava Tolstoja, koji je
prvo objavljivan u delovima od 1873. do 1877. godine. Prva pojava romana je bila
u Ruskom glasniku (rus. ??????? ???????), ali nije objavljen do kraja, po to je Tol
stoj do ao u sukob sa urednikom Mihailom Katkovim oko pitanja koja su pokrenuta u
zavr nom delu. Stoga je prva pojava romana u celini bila u obliku knjige.
Na iroko smatrana vrhuncem realizma, Tolstoj je ovu knjigu smatrao svojim prvim pr
avim romanom. Lik Ane je verovatno, makar delom, inspirisan Marijom Hartung (183
2 1919), starijom cerkom ruskog pesnika Aleksandra Pu kina.
Zanimljivo je i to da je kao prototip za lik grofa Vronskog poslu io pukovnik Raje
vski koji je zaista kao dobrovoljac ucestvovao u srpsko-turskom ratu i tamo pogi
nuo.
Glavni likovi
Ana Arkadjevna Oblonska,udata Karenjina (rus. ???? ?????????? ????????): sestra
Stepana Oblonskog, Karenjinova ena i ljubavnica Vronskog.
Grof Aleksije Kirilovic Vronski (rus. ????c?? ??p??????? Bp??c???): Anin ljubavn
ik, konjicki oficir.
Princ Stepan Stiva Arkadijevic Oblonski (rus. C????? "C???? ?????????? ?????????):
Anin brat, dr avni slu benik (34 godina).
Princeza Darja Doli Aleksandrovna Oblonska (rus. ????? ????? ????????????? ??????
): supruga Stepana Arkadijevica, (33 godina).
Grof Aleksije Aleksandrovic Karenjin: Anin mu , visoki dr avnik. Broj njegovih godin
a nije poznat, ali je poznato da je punih dvadeset godina stariji od nje.
Konstantin Kostja Dmitrevic Ljevin: Kitin prosioc, bliski prijatelj Stepana Arkadi
jevica i zemljoposednik, (32 godina).
Nikolaj Dmitrijevic Ljevin: Konstantinov stariji brat, osiroma en alkoholicar.
Sergej Ivanovic Kozni ev: Konstantinov polu-brat, proslavljen pisac, (40 godina).
Princeza Jekatarina Kiti Aleksandrovna cerbacki: Dolina mlada sestra i kasnije Lje

inova supruga, (18 godina).

Princeza Jelisaveta Betsi": petrogradska bogata ica, sestricina Vronskog, Anina dru
garica.
Grofica Lidija Ivanovna: Voda visokog dru tva koji ukljucije Karenjina, a izbegava
princezu Betsi. Njeni poslovi su misticnog i spiritualnog karaktera.
Grofica Vronski: majka Aleksija Vronskog
Sergej Serjo a Aleksijic Karenjin: sin Ane i Aleksija Karenjina
Ana Ani": cerka Ane i Vronskog
Varenjka: mlada devojka siroce, polu-usvojena od strane boleske ruske plemkinje
madam tal, sprijateljuje se s Kiti dok boravi u inostranstvu.
Radnja
Roman je podeljen na osam delova. Njegov epigraf je Osveta je moja, ja cu je vra
titi preuzeta je iz poslanice Rimljanima 12:19.
Roman pocinje sa jednim od Tolstojevih najce ce citiranih redova:
Sve srecne porodice lice jedna na drugu; svaka nesrecna porodica nesrecna je na
svoj nacin.
Prvi deo
Roman pocinje scenom Stepana Arkadijevica Oblonskog ("Stive"), moskovskog aristo
krate i dr avnog slu benika koji je bio prevario svoju enu Darju Aleksandrovnu ("Doli
"). Doli je otkrila da je mu prevario sa njihovom guvernantom, pa porodica i cita
vo domacinstvo pati. Stiva obave tava Doli da njegova udata sestra, Ana Karenjina,
dolazi im u posetu iz Sankt Peterburga.
U meduvremenu, Konstantin Dmitrijevic Levin ("Kostja"), Stivin prijatelj iz deti
njstva, sti e u Moskvu kako bi zaprosio Dolinu najmladu sestru, princezu Katarinu
Aleksandrovnu cerbacki ("Kiti"). Levin je strastveni, nemiran, ali stidljiv arist
okratski zemljoposednik koji, za razliku od njegovih prijatelja iz Moskve, bira
da ivi na selu na svom velikom imanju. Tu on saznaje da ima suparnika u pogledu K
itine udaje, grofa Aleksija Vronskog, vojnog oficira.
Cekajuci Anu na eleznickoj stanici, Stiva susrece Vronskog, koji je tu da doceka
svoju majku, groficu Vronsku. Ispostavlja se da su Ana i grofica Vronski putoval
e i razgovarale zajedno u istom vagonu. Nakon to se svako prona ao sa svojima i Vro
nski video Anu po prvi put, jedan eleznicki radnik gine slucajno padnuv i ispred vo
za. Ana to tumaci ovo kao lo znak . Vronski je, medutim, opcinjen Anom. Ana je, pak,
zabrinuta jer se po prvi put odvojila od svog malog sina Sergeja ("Serjo e") na d
u e vreme.
U kuci Oblonskog Ana govori emotivno i ortvoreno sa Doli o Stivinoj aferi i ubed
uje je da je Stiva jo voli, uprkos neverstvu. Doli je dirnuta Aninim govorom i od
lucuje da zbog dece oprosti Stivi.
Kiti, koja dolazi u posetu Doli i Ani, ima samo osamnaest godina. Njoj je ovo pr
va sezona kada je roditelji daju na udajanje i ona ocekuje da ce se uskoro udati
za coveka iz njenog stale a. Vronski joj pokazuje znacajnu pa nju, a ona ocekuje da
ce igrati sa njim na balu te veceri. Kiti je veoma zadivljena Aninom licno cu i l
epotom i postaje opsednuta njom, ba kao to je Vronski. Kada Ljevin nasamo prosi Ki
ti u njenom domu, ona ga nespretno odbija, verujuci da se Vronski zaljubio u nju
i da ce je on zaprositi. Na taj korak se odlucuje pod uticajem njene majke koja
je ubedena da je Vronski bolja prilika za Kiti, za razliku od Kitinog oca, koji
favorizuje Ljevina.
Na balu napravljenom u Kitinu cast, Ana se na op te iznenadenje svih pojavljuje u
crnoj somotskoj haljini, koji je jednim delom od crne prozirne cipke, i u ono vr
eme nikako ne prilici Ani, jednoj uglednoj eni, supruzi i majci. Kiti je ubedena
da ce je Vronski definitivno zaprositi i da ce se ovim balom sve razre iti, ali on
celo vece igra sa Anom, birajuci je kao partnerku za ples pred okiranom Kiti slo
mljenog srca. Kiti shvata da se Vronski zaljubio u Anu i nema nameru da je prosi
, uprkos njegovim otvorenim flertovanjima. Vronski je smatrao svoje odnose prema
Kiti samo kao izvor zabave i pretpostavljao je da i Kiti to cini iz istih razlo
ga. Ana, iako je svojevoljno plesala sa Vronskim sve vreme na balu, potre ena Kiti
nim slomljenim srcem, iste veceri se vraca u Sankt Peterburg. Vronski putuje ist
im vozom. Tokom putovanja, u neko doba noci njih dvoje se susrecu i Vronski izja
vljuje Ani svoju ljubav. Ana ga odbija, mada je njegova pa nja ne ostavlja ravnodu n
om.

Ljevin, uvreden i razocaran to ga je Kiti odbila, vraca se na svoje imanje, napu ta

juci svaku nadu za brak. Ana se vraca u Sankt Peterburg kod svog supruga, Aleksi
ja Aleksandrovica Karenjina, visokog vladinog zvanicnika, i kod sina Serjo e. Vide
v i svog mu a po prvi put nakon njenog susreta sa Vronskog, Ana shvata da je on ne p
rivlaci, da joj se gadi, iako ona sama ka e da je dobar covek
Drugi deo
Porodica cerbacki konsultuje lekara zbog Kitinog zdravlja, koji je naru eno od kada
se razocarala u Vronskog. Mladi specijalista savetuje da Kiti treba da ide u in
ostranstvo, u banju, da se oporavi. Doli govori Kiti da je ona razume da pati zb
og Vronskog i Ljevina, koga je uzaludno povredila. Kiti, koja se oseca poni enom o
d strane Vronskog i mucena od strane njenog odbijanja Ljevina, vreda njenu sestr
u pozivajuci se na Stivina neverstva, rekav i joj da nikada ne mo e voleti coveka ko
ji ju je prevario. U meduvremenu, Stiva posecuje Ljevina na njegovom seoskom ima
nju, radi prodaje ume u blizini parcele zbog slabe materijalne situacije porodice
Oblonski.
Za to vreme, u Sankt Peterburgu, Ana pocinje da provode vi e vremena u krugu knegi
nje Betsi, moderne bogata ice i rodake Vronskog. Vronski nastavlja da prati Anu. I
ako ga se ona u pocetku poku avala otarasiti, ipak mu poklanja svoju pa nju. Karenji
n podseca enu da s njene strane nije u redu u javnosti poklanjati previ e pa nje Vron
skom, koja postaje predmet ogovaranja. On je zabrinut zbog svog ugleda i ugleda
svoje supruge, iako se nada i eli da veruje da je Ana iznad svake sumnje.
Vronski, inace strastveni konjanik, ucestvuje u trkama, previ e napre uci svoju kobi
lu Fru-Fru - njegova neodgovornost je uzrok pada i slomljene kicme nesrecnoj kob
ili. Ana sve posmatrajuci sa tribina u masi nije u stanju da sakrije svoju uznem
irenost tokom nesrece. Neposredno pre toga, Ana je rekla da Vronskom da je trudn
a i nosi njegovo dete. Karenjin je takode prisutan na trkama i shvativ i da je Ani
no pona anje neprikladno, nakon trka je opominje. Ana, u izlivu ekstremnog stresa
i emocija, priznaje svoju aferu mu u. Karenjin je zamolio da prekinu sa tim da bi
se izbegli dalji tracevi, verujuci da ce njihov brak biti ocuvan.
Kiti i njena majka putuju u nemackom banju da se Kiti popravi zdravlje. Tamo upo
znaju Madam tal u invalidskim kolicima i njenu usvojenu kcerku Varenjku. Varenjka
ostavlja sna an utisak na Kiti pomaganjem bolesnicima u banji, citanjem im Jevand
elja i svojim pona anjem u potpunosti. Pod njenim uticajem, Kiti se dru eci s njom p
ostaje izuzetno pobo na, ali postaje razocarana kritikama njenog oca kada sazna da
Madam tal glumi svoju bolest. Uskoro se zatim vracaju u Moskvu.
Treci deo
Ljevin nastavlja da radi na svom imanju, poku avajuci da fizickim radom nekako zab
oravi na Kiti i du evni bol, to mu skoro u potpunosti i uspeva. Uskoro mu u posetu
dolazi njegov brat Sergej Ivanovic Kozni ov. Ovde su posebno istaknute suprotnosti
dvojice braca. Dok Ljevin na selu uvek radi, vredan je i gotovo da nema vremena
za odmor, Sergej selo smatra kao mesto za razonodu i relaksaciju. Ljevin razvij
a svoje ideje koje se odnose na poljoprivredu, kao i jedinstven odnos izmedu pol
joprivrednog radnika i svoje rodne zemlje i kulture. Smatra da se mora ne to prome
niti u sistemu kako bi radnicima stalo do toga to rade i sa zemljoposednicima raz
vili prijateljski odnos, to i pokazuje licnim primerom. On veruje da evropske pol
joprivredne reforme nece imati efekta u Rusiji zbog jedinstvene kulture i licnos
ti ruskog seljaka.
Kada Ljevin na molbu Oblonskog poseti Doli u obli njem selu Jergu evu, ona poku ava da
razume ta se desilo izmedu njega i Kiti i da objasni i opravda Kitino pona anje. S
am razgovor o Kiti Ljevina izbaci iz ravnote e i on stvori odbojnost prema Doli. N
akon toga Ljevin odlucuje da ce zaboraviti Kiti i da ce se o eniti seljankom. Medu
tim, sutradan slucajno vida Kiti u njenoj kociji, i Ljevin shvata da slobodno mo e
odbaciti misli o braku sa seljankom, jer je on jo uvek voli. Uskoro mu u posetu
sti e drugi brat, Nikolaj. On je vrlo bolestan, razdra ljiv i Ljevin oseca sopstvenu
krivicu to mu je Nikolaj naporan. Vec drugog dana njih dvojica su se posvadali i
, iako su znali da je Nikolaj zbog bolesti zadnji put ovde, on odlazi kuci.
U meduvremenu, u Sankt Peterburgu, Aleksije Karenjin je napisao pismo Ani u kome
tra i da se ona vrati kuci, ali pre nego to joj je pismo stiglo, ona mu pi e da sa s
inom odlazi u Moskvu. Dobiv i njegovo pismo, Ana se na la uvredena i bila je ubedena
da je njen mu eli kuci dokrajciti i uni titi. Potom se nalazi sa Vronskim i govori

mu da njen mu zna za njih dvoje. Kada je Ana oti la kuci, njen mu je nije docekao, v
ec ga je ona na la u kabinetu. Karenjin odbija razvod, insistirajuci na tome da ce
njihov odnos nastaviti. Zahteva od nje da se prestane vidati sa Vronskim i pret
i joj time da ce joj oduzeti Serjo u.
Cetvrti deo
Ana i Aleksije Karenjin nastavljaju da ive zajedno, a sa Vronskim se vida samo va
n kuce. Kada ih je jednom mu zatekao u kuci, smatra da su preterali, konsultuje s
a advokatom oko dobijanja razvoda. U to vreme, razvod u Rusiji se mogao zahtevat
i jedino od strane nedu nog supru nika, ali je potrebno ili da optu eni priznaje prelj
ubu - to bi upropastilo Aninu poziciju u dru tvu i bar nju iz re-udaje - ili da kri
vac bude uhvacen u preljubi. Karenjin uzima od Ane neka ljubavna pisma od Vronsk
og, koja advokat smatra kao nedovoljan dokaz afere. Stiva i Doli su iskljucivo p
rotiv razvoda Karenjinih.
Ana ima te ak porodaj. Porodajna groznica, od koje umiru 99% ena, traje joj tri dan
a. Za to vreme zahteva da se pored njenog kreveta, Karenjin i Vronski pomire i p
ru iv i mu ruku, tu Karenjin sve opra ta Vronskom. Medutim, Vronski se oseca neprijatn
o zbog Karenjinove velikodu nosti, oseca se bezvrednim i poni enim, poku ava samoubist
vo pucajuci sebi u grudi, ali pogada rame i ostaje iv. Tada dolazi do preokreta,
Ana se oporavlja i smatra da ne mo e da podnese ivi sa Karenjinom uprkos njegovom o
pro taju i njegove vezanosti za novorodence Anu, o kojoj se jedini zaista brinuo,
i kome je jedino bilo stalo do nje. Kada je saznala da Vronski odlazi u Ta kent, p
o vojnoj obavezi, ona postaje ocajna. Tada Ana i Vronski zajedno be e u Evropu, uz
ev i malu Anu sa sobom, ostavljajuci Serjo u i Karenjinovu ponudu razvoda.
U meduvremenu, Stiva deluje kao provodad ija sa Ljevinom. On organizuje sastanak i
zmedu njega i Kiti, to dovodi do njihovog pomirenja i veridbe.
Peti deo
Ljevin i Kiti su se vencali i zapoceli svoj novi ivot na svom imanju. Iako su bil
i srecni i voleli su se, prvih par meseci im je bilo te ko da se priviknu jedno na
drugo. Ljevin se oseca nezadovoljno zbog vremena koje Kiti eli da provede sa nji
m i shvata da par meseci ni ta konkretno nije uradio. Kada se brak pocinje pobolj at
i, Ljevin saznaje da njegov brat, Nikolaj, umire od iscrpljenosti bole cu. Kiti se
ponudi da odu zajedno do Nikolaja i tamo se pokazuje od velike pomoci bolesniku
. Videv i da je njegova supruga preuzela kontrolu nad situacijom neuporedivo bolje
i sposobnije od njega, Ljevinova ljubav prema Kiti raste. Kiti na kraju saznaje
da je trudna.
U Evropi, Vronski i Ana se bore da pronadu prijatelje koji ce ih prihvatiti. Dok
se Ana oseca srecno to konacno mo e da bude nasamo sa Vronskim, on se oseca ugu eno
pored nje. Oni ne mogu da se dru e sa Rusima iz visoke klase i te ko im je da nadu n
acin da se zabave. Vronski, koji je verovao da je Ana kljuc za njegovu srecu, sh
vata da mu je sve dosadno i nezadovoljan je sobom. On pocinje da slika. Medutim,
Vronski ne vidi da sva ta njegova umetnost nema talenta ni strasti, a da je nje
gov razgovor o umetnosti izuzetno pretenciozan. Postaje sve nemirniji, biva im s
ve dosadnije i Ana i Vronski odlucuju da se vrate u Rusiju.
U Sankt Peterburgu, Ana i Vronski borave u jednom od najboljih hotela, ali su uz
eli odvojene apartmane, navodno zbog bebe Ane. Postaje jasno da njima tu nije me
sto i da nisu prihvaceni u ruskom dru tvu. Svi ih izbegavaju, cak i Anina stara pr
ijateljica Betsi. Ana ima ceste promene raspolo enja, napade ljubomore i izlive be
sa. Ana pocinje da se pla i da je Vronski vi e ne voli. U meduvremenu, Karenjin nala
zi utehu kod grofice Lidije Ivanovne, entuzijaste verskih i misticnih ideja mode
rnizovano sa vi im klasama. Ona ga savetuje da dr i Serjo u podalje od Ane i Serjo i gov
ori da mu je majka mrtva. Medutim, Serjo a koji je bio vrlo vezan za nju, odbija d
a veruje da je to istina. Ana maskirana nepozvana odlazi u posetu Serjo i na njego
v deveti rodendan, ali ju je zatekao Karenjin.
Ana, ocajnicki poku avajuci da povrati bar neke njene nekada nje pozicije u dru tvu, p
risustvuje predstavi u pozori tu na kojoj su prisutni svi iz visokog dru tva Sankt P
eterburga. Vronski je moli da ne ide, ali on nije u stanju da prvenstveno sebi o
bjasni za to ona ne bi trebalo da prisustvuje toj predstavi. U pozori tu, Ana je otv
oreno odbijena od svojih biv ih prijatelja, od kojih joj jedan namerno pravi scenu
, vreda je i ona napu ta pozori te. Ana je beznade na. Ne mo e da nade mesto za sebe u S
ankt Peterburgu. Iako se cesto svadaju i prepiru, Ana i Vronski se dogovaraju da

odu na Vronskovo seosko imanje.

esti deo
Doli sa majkom i decom provede leto sa Ljevinom i Kiti. Ljevinov ivot je jednosta
van i neiskvaren, iako je Ljevin pomalo nelagodno zbog prisustva tolikog broja ce
rbatskih. On postaje izuzetno ljubomoran kada je jedan od posetilaca, Kitin brat
od strica, Veslovski, otvoreno koketira sa trudnom Kiti. Ljevin poku ava da preva
zide svoja osecanja, ali je na kraju podlegao njima i stvara neprijatnu scenu, b
ukvalno isterav i Veslovskog iz svoje kuce. Veslovski odmah ide da ostane sa Anom
i Vronskim na obli njem njihovom imanju.
Kada Doli ode u posetu Ani, ona je pogodena razlikom izmedu Ljevinove aristokrat
skog, ali jednostavnog kucnog ivota i neskrivenog luksuznog i rasko nog Vronskovog
imanja na selu. Ona takode nije u stanju da odr i korak sa modernim Aninim haljina
ma i ekstravangardnim tro enjem Vronskog na bolnicu koju gradi. Pored toga, Ana i
Vronski nisu u najboljim odnosima, i Doli to primecuje. Takode primecuje da se A
na jako promenila, da je postala anksiozna i da otvoreno flertuje sa Veslovskim.
Njoj je neugodno zbog toga, a Vronski tra i od nje da Doli ubedi Anu da se razved
e od Karenjina, tako da mo e da se uda za njega i iveti normalno.
Ana je postala izuzetno ljubomorna na Vronskog i ne mo e da podnese kada on odlazi
cak i na vrlo kratke izlete. Kada Vronski odlazi za nekoliko dana za vreme pokr
ajinskih izbora, Ana postaje ubedena da ona mora da se uda za njega, kako bi ga
sprecila da je napusti. Nakon to Ana napi e pismo svom suprugu Karenjinu, ona i Vro
nski napu taju selo i idu za Moskvu.

GOGOLJ
Nikolaj Vasiljevic Gogolj (rus. ??????? ?????????? ??????, ukr. ?????? ?????????
? ??????; Veliki Sorocinci, 1. april 1809
Moskva, 4. mart 1852) je bio ruski pis
ac roden u Ukrajini. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i po tovanje
za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije.
Hronolo ki je prvi medu plejadom velikih ruskih realista, pisao je pripovetke, rom
ane i komedije. U njegovim radovima je prisutan i uticaj prethodne epohe naciona
lnog romantizma.
Gogolj je imao veliki uticaj na kasnije ruske realiste.
Kuca Nikolaja Gogolja u Odesi, gde je iveo u periodu 1850-1851
Gogoljev grob na moskovskom groblju Novodevicje.
Otac, stari kozacki oficir, razvio je kod Gogolja knji evni ukus. Majka mu je pren
ela misticnu religioznost, koja ga je morila u docnijem ivotu. Posle detinjstva p
rovedenog na selu u Ukrajini, na ao je posao u ministarstvu u Sankt Peterburgu.
Svoj javni knji evni rad je otpoceo 1829. kada je pod pseudonimom objavio neuspelu
romanticnu poemu Gans Kihelgarten . Godine 1831. napu ta dr avnu slu bu i postaje profes
or istorije u koli za kceri oficira, a od 1834. na Univerzitetu u Sankt Peterburg
u. Udaljenost i nostalgija za rodnom Ukrajinom inspirisala ga je da napi e zbirku
pripovedaka Veceri na majuru kod Dikanjke (1831
1832). U pricama je koristio eleme
nte folklora, fantastike i humora, kojima je opisivao ivot na selu.
Na Gogoljevo opredjeljenje za knji evnost jako su uticala prijateljstva sa ukovskim
i, narocito, Pu kinom koji mu je dao ideje za nekoliko djela.
Naredni period je za Gogolja bio veoma plodan. Napisao je zbirke pripovedaka Ara
beske i Mirgorod (1835). Njegova najpoznatija drama, Revizor , nastala je 1836. i p
rivukla veliku pa nju knji evne i politicke javnosti, pa i samog cara.
Iste godine poceo je da pi e svoj kapitalni roman, Mrtve du e . Smatrao je da je ovo de
lo njegova misija kojom ce postici natcovecanski podvig. Prvi deo Mrtvih du a se poj
avio 1842. i pored prethodne cenzure. Ovo delo predstavlja detaljnu satiricnu st
udiju Rusije posmatrane iz perspektive glavnog junaka Cicikova.
U kasnijem ivotu pao je u depresiju i poceo da vodi asketski ivot. Od 1836. do 184
8. putovao je po Zapadnoj Evropi. Zapao je u stvaralacku krizu, a poceo je da po

kazuje znake paranoidne psihoze (verovatno izofrenije). U noci 24. februara 1852,
u naletu manije inspirisane religioznim zanosom, spalio je svoje rukopise, medu
kojima je bio drugi deo romana Mrtve du e . Sam je rekao da ga je na ovaj potez nave
o davo. Nekoliko dana kasnije, 4. marta, je preminuo. Pokopan je na moskovkom gr
oblju Novodevicje.
Poezija
Ganc Kuhelgarten (1829)
Pripovetke i romani
Veceri na sala u kod Dikanjke (1831
1832)
o
Prva knjiga
?
Sorocinski sajam
?
Vece uoci Ivana Kupale
?
Majska noc, ili Utopljenica
?
Izgubljeno pismo
o
Druga knjiga
?
Badnje vece
?
Stra na osveta
?
Ivan Fjodorovic ponjka i njegova tetka
?
Zacarano mesto
Zbirka Mirgorod (1835)
o
Vij
o
Prica o tome kako su se posvadali Ivan Ivanovic i Ivan Nikiforovic
o
Starovremenske spahije
o
Taras Buljba (1835, 1842)
Peterbur ke price
o
Nevski prospekt
o
Nos (1836)
o
injel (1842)
o
Zapisi ludaka
o
Portret
o
Kocije
Mrtve du e (1842)
Drame
enidba (1833)
Revizor (1836, 1842)
Spolja nje veze
Revizor (rus. ???????) je dramsko delo ruskog pisca Nikolaja Vasiljevica Gogolja
, po vrsti komedija karaktera. Prvo izdanje objavljeno je 1836, a drugo, preprav
ljeno izdanje 1842. godine. Gogolj je ovu komediju napisao inspirisan anegdotom
koju mu je prepricao prijatelj Aleksandar Sergejevic Pu kin.[1] Revizor je dvadese
t godina kasnije poslu io kao inspiracija srpskom piscu Branislavu Nu icu za komedij
u Sumnjivo lice.[2] Jedno od najvecih dela svetskog realizma, Revizor ismeva dru t
veno stanje i ljudske naravi.[3][4] Tema je uzeta iz dru tvene stvarnosti Ruske Im
perije u prvoj polovini 19. veka.[3] O samom delu, Gogolj je rekao:
U Revizoru ja sam odlucio da na jednom mestu skupim sve ono to je u Rusiji ru no, a
to sam ja tada znao, sve nepravde koje se cine na onim mestima i onim slucajevim
a gde se pravednost tra i od coveka vi e od svega, i hteo sam da sve ismejem u jedan
mah.[3]
Pozadina i inspiracija
Pocetkom svoje karijere, Nikolaj Vasiljevic Gogolj je bio poznat po svojim kratk
im pricama, zahvaljujuci kojima je zaradio po tovanje drugih ruskih knji evnika, pog
otovo Aleksandra Sergejevica Pu kina. Nakon to je stekao svoju reputaciju, Gogolj j
e poceo da radi na pozori nim predstavama. Njegov prvi poku aj da napi e satiricnu dra
mu o carskoj birokratiji 1832. nije uspeo, jer je Gogolj strahovao da bi delo mo
glo biti zabranjeno ili cenzurisano. 1835. je dobio inspiraciju za novo delo od
Pu kina. Gogolj je 1835. Pu kinu napisao:
Ucini mi uslugu; po alji mi neku temu, komicnu li ne, ali autenticnu rusku anegdot
u. Moja ruka eli da napi e komediju... Daj mi temu i ja cu sklepati komediju u pet
cinova obecavam, sme niju od pakla. Za ime Bo je, uradi to. Moj um i moj stomak glad

uju.[1]

Pu kin je imao spremnu pricu o coveku za koga se gre kom umislilo da je revizor iz 1
833. Njegove bele ke su bile slicne onome to ce jednoga dana postati bazicni elemen
ti za Revizora:
Krispin dolazi u provinciju... na va ar. Gradonacelnik je po tena budala gradonacel
ikova ena flertuje sa njim
Krispin zavodi njegovu kcerku.[5]
Teme
Knji evna kritika je Gogolju prebacivala da u svojoj komediji nije stvorio nijednu
pozitivnu licnost. Posle prvih premijera koje su izazvale velike sporove, disku
sije i sukobe, Gogolj je rekao da je stvorio jednu retku pozitivnu licnost
smeh.
[6] Gogolj je smatrao da bi knji evnost trebalo da prika e realnost surovu kakva jes
te i da bi takva realnost morala da se menja. Pi uci svoj roman Mrtve du e, Gogolj j
e zapisao:
Zato to je vec vreme, najzad, da se dozvoli pozitivnoj licnosti da predahne; zato
to smo pretvorili u teglece kljuse pozitivnog coveka i to nema pisca koji nije ja
hao na njemu, terajuci ga i bicem i svacim to mu padne pod ruku; zato to su izmuci
li pozitivnu licnost do te mere da sada na njoj nema ni senke od vrline, nego su
ostale samo kost i ko a umesto tela; zato to licimerno dozivaju pozitivnu licnost;
zato to ne po tuju tu pozitivnu licnost. Ne, vreme je najzad da se upregne i podla
c. Dakle, pre emo podlaca![7]
Zbog o trog Gogoljevog prikaza ruskog dru tva, cenzor je najpre odbio delo 1835, ali
je nakon apela samog cara Nikolaja I dao dozvolu da se stavi na pozori ni reperto
ar. Ali, uspeh ovog dela toliko je prodrmao birokratiju u Rusiji, te je konstant
i pritisak putem novina primorao Gogolja da se preseli u Rim.[7] Revizor pokazuj
e sve dru tvene poroke, socijalna zla, dvolicnost u druge dru tvene probleme.[8] Svi
likovi prikazani u komediji, sem Hlestakova, prikazani su kao naivni, skloni do
dvoravanju, nesposobni i nesnala ljivi.[5] Gogolj je odlicno prikazao sve probleme
dru tva Ruske Imperije 19. veka, ismevajuci dru tveno stanje i ljudsku narav.[3][4]
[5] On je rekao:
U Revizoru ja sam odlucio da na jednom mestu skupim sve ono to je u Rusiji ru no, a
to sam ja tada znao, sve nepravde koje se cine na onim mestima i onim slucajevim
a gde se pravednost tra i od coveka vi e od svega, i hteo sam da sve ismejem u jedan
mah.[3]
Radnja
Revizor se sastoji iz pet cinova. Radnja se odigrava u provincijskoj sredini i p
rikazuje sve slojeve dru tvenog aparata, sudstvo, zdravstvo i obrazovanje. Gradona
celnik Anton Antonovic poziva sve glavne ljude u gradu da im saop ti iznenadnu i n
eprijatnu vest u grad dolazi revizor iz Petrograda. Iz njegovih reci se saznaje
da u bolnici vlada prljav tina, bolesnici lice na kovace, nema bolesnickih lista i
dijagnoza, sve zaudara na kupus, pu i se duvan. U sudu je op ti nered; sudija, veli
ki ljubitelj lova, uzima lovacke pse za mito, a gradonacelnik sve to mu padne aka,
bilo da je to skupocena bunda, al ili bilo ta drugo. Gradske spahine Dopcinski i
Bopcinski donose vest da je revizor odseo u gradskoj gostionici, da mu je ime Iv
an Aleksandrovic Hlestakov i da je tu vec dve nedelje. Nastaje op ti mete , jer su s
vi u strahu da je revizor za te dve nedelje primetio mnoge stvari koje mu se nis
u dopale. Odlucuju da svi odu u gostionicu i potra e ga.
U drugom cinu, mesto de avanja je gostionica, odnosno soba u kojoj su odseli Hlest
akov i njegov sluga Osip. Iz Osipovog monologa saznajemo da je vec drugi mesec k
ako je Hlestakov krenuo iz Petrograda, ali nikako da stigne u Saratov gde mu ive
roditelji. Hlestakov je u prethodnom mestu izgubio sav novac kockajuci se i u ov
om gradu ne mo e ni ta da plati, te mu gostionicar preti da ce ga prijaviti vlastima
i oterati ga zatvor. Upravo tada dolazi gradonacelnik sa svojom svitom, i nasta
je komicna situacija koja se gradi na nesporazumu i uzajamnom strahu. Hlestakov
je ubeden da je gradonacelnik do ao da ga uhapsi, a gradonacelnik da je revizor neza
dovoljan situacijom koju je zatekao.
Gradonacelnikova ena Ana Andrejevna i kcerka Marija Antonovna takode su uzbudene

jurnjavom koja je nastala u gradu. Dopcinski im javlja da ce u njihovu kucu na k

onak doci revizor i da ona, Ana Andrejevna, sve dobro pripremi. Gradonacelnik dovo
di uglednog gosta u kucu, i tu do izra aja dolazi provincijski duh njegove supruge
i kcerke. One su obe fascinirane prisustvom i pricama Hlestakova o petrogradsko
m ivotu i otmenom gradskom dru tvu. Hlestakov, u pricanju, gubi granicu izmedu isti
nitog i izmi ljenog. Gradonacelnik i svi oko njega drhte od straha i divljenja slu a
juci sve te price, a Hlestakov se sve bolje i vi e upu ta u svoju ulogu. Hlestakov s
hvata koliko su malogradani spremni da ocrne sve oko sebe kako bi se izdigli u o
dnosu na ostale i ta su sve spremni da urade da bi ocuvali svoj polo aj u dru tvu. Pr
vo mu dolazi Ljapkin Tjapkin, sudija. Kao i svi, i sudija je zapla en revizorom. Sud
ija ogovara svakog od bli njih kako bi sebe prikazao u to boljem svetlu, a Hlestako
v mu obecava da ce mu pomoci ukoliko mu on pozajmi svoj novac. Za sudijom mu dol
aze i druge va ne licnosti u gradu, trgovci koji se ale na gradonacelnika i ena jedn
og podoficira, cijeg je mu a gradonacelnik nezakonito oterao u vojsku, a nju i ibao.
Hlestakov svima obecava da ce im pomoci, ako mu zauzvrat pozajme odredenu svotu
novca.
Hlestakov se naizmenicno udvara gradonacelnikovoj eni i kcerki, da bi se na kraju
stekao utisak da on prosi Mariju Antonovnu. Ana Andrejevna ne mari za enidbu kce
rke i Hlestakova; ona smatra da Hlestakov njoj udeljuje komplimente, kojima ona
hrani svoju sujetu. Hlestakov pi e pismo svom prijatelju, novinaru, u Petrograd, c
iji ce se sadr aj otkriti u petom cinu. Odlazi, uz izgovor da ce se ubrzo vratiti,
a gradonacelnikova porodica ostaje presrecna jer se stvari za njih odigravaju n
a takav neverovatan nacin.
Peti cin donosi razre enje radnje. Na pocetku cina je data slika malogradanske por
odicne srece. Gradonacelnik u udaji svoje kceri vidi ansu za napredak u karijeri,
a verujuci da ce mu zet obezbediti visoki polo aj u prestonickom dru tvu, izrice pr
etnje i osvetu svima koji su se alili na njega. Svi likovi
sudija, kolski nadzorni
k, upravnik bolnice, trgovci i policajci sa svojim suprugama, malogradankama dol
aze da mu cestitaju, a onda sledi ok za sve njih. Dolazi upravnik po te sa Hlestako
vljevim pismom, koji oni naglas citaju. U njemu Hlestakov ismeva svakog od njih
panaosob, a takode otkriva da on nije nikakav revizor, vec slucajni prolaznik i
prevarant. Dok se svi cude brukom koju je ovo pismo izazvalo, sti e vest da je pra
vi revizor do ao u mesto.
Vest koja je pristigla skameni celu grupu. Sve se pretvara u nemu cenu, u kojoj
nema ni pokreta ni reci. Tako su na kraju drame likovi u istom polo aju kao i na p
ocetku predstave, kao da se epizoda sa Hlestakovim nikada nije ni dogodila.
Likovi
Anton Antonovic Skvoznik Dmuhanovski je gradonacelnik mesta. Prema Gogolje
voj napomeni gospodi glumcima , on je covek koji je ostario u dr avnoj slu bi i, na svo
j nacin, promocuran. Pravi se da je cestit, iako je podmitljivac.[9]
Ana Andrejevna, njegova ena, provincijska koketa, delimicno vaspitana na
romanima. Vrlo je ljubopitljiva i cesto ispoljava ta tinu.
Marija Antonovna, gradonacelnikova kcerka, koju majka vaspita po sebi.
Ivan Aleksandrovic Hlestakov je cinovnik iz Petrograda, mladic od dvades
et i tri godine. Gogolj ga opisuje kao vitkog, suvonjavog; priglupog i, tono vele,
malo udarenog .[9] Ljudi iz varo i umi ljaju da je on revizor.
Osip, Hlestakovljev sluga; mudrica je i voli da samom sebi dr i pridike na
racun svoga gospodara.
Luka Lukic Hlopov, kolski nadzornik. Hlestakov u pismu navodi da
kolski nad
zornik smrdi na crni luk .[10] Njegova ena slicna je Ani Andrejevnoj.
Amos Fjodorovic Ljapkin Tjapkin je oblasni sudija. Gogolj navodi da je on p
rocitao pet est knjiga i stoga je pomalo slobodouman .[9] Veliki je ljubitelj dosetki
i pridaje va nost svakoj svojoj reci.
Artemij Filipovic Zemljanika je upravnik bolnice, prepredenjak i lupe .[9]
Ivan Kuzmic pekin, upravnik po te koji cita tuda pisma.[10]
Pjotr Ivanovic Bopcinski i Pjotr Ivanovic Dopcinski, gradske spahije. Do
pcinski je malo ozbiljniji od Bopcinskog, ali je Bopcinski nametljiviji i ivlji o
d Dopcinskog.
Hristijan Ivanovic Hibner, sreski lekar koji ne razume ni rec ruskog jez
ika.[11]

Fjodor Andrejevic Ljuljukov, Ivan Lazarevic Rastakovski i Stepan Ivanovi

c Koropkin, penzionisani cinovnici, vrlo ugledni u gradu.
Stepan Iljic Uhovjortov, policijski pisar.
Svistunov, Pugovicin i Der imorda, policajci.
Abdulin, trgovac.
Fevronja Petrovna Po ljopkina, bravareva ena, koji je gradonacelnik naredio
da i ibaju.[11]
Mi ka, gradonacelnikov sluga.
Podoficireva ena, kafanski momak, gosti i go ce, trgovci, gradani i molioci
kao pojave.
injel (rus. ??????) je pripovetka Nikolaja V. Gogolja. Prvi put je izdata 1842. g
odine.
Kompozicija
Kompozicija se odvija hronolo ki, a pripovetka spada u nefabularnu prozu, odnosno
prozu u kojoj nema puno dogadanja i u kojoj fabula nije na prvom mestu. injel zap
ocinje uvodom u kojem se opisuje Akakijev lik i ivot, a zatim dobijanjem novog inj
ela radnja se zaplice i kulminira kradom istog. Smrcu glavnog lika pripovetka se
rasplice i zavr ava epilogom (dodatkom), koji za razliku od prethodnih delova pri
povetke dobija fantasticnu dimenziju i u kojem se pojavljuje duh protagoniste u
obliku Akakijevog mrtvog tela. Pomocu Akakijevog duha vr i se osveta, pravda biva
zadovoljena, a za Akakija ivot pocinje tek nakon smrti.
Velikoj popularnosti pripovetke pripomogao je Fjodor Dostojevski svojim cuvenim
citatom Svi smo mi iza li iz Gogoljevog injela , Dostojevski je time iskazao po tovanje
prema autoru.