Maks Veber (nem. Maximilian Carl Emil Weber; Erfurt, 21. april 1864 Minhen, 14.

jun 1920) je
bio nemakipravnik, ekonomista, istoriar, sociolog i politiar, koji je znaajno uticao na socijalnu
teoriju i istraivanja, a posebno na sociologiju kao zasebnu disciplinu.[1] Njegova najvea dela se
bave racionalizacijom i birokratizacijom u vreme ekspanzije kapitalizma i irenja modernosti.[2] Veber
je, zajedno sa svojim kolegom Georgom Zimelom, jedna od kljunih figura zaslunih za
uspostavljanje metodolokog antipozitivizma, koji sociologiju posmatra kao neempiricistiko polje
istraivanja u kojem drutveno delanje treba prouavati interpretativnim metodama zasnovanim na
razumevanju znaenja i svrhe koju pojedinac pridaje svom delanju. Maksa Vebera obino navode,
zajedno sa Emilom Dirkemom i Karlom Marksom, kao jednog od tri glavna utemeljivaa moderne
drutvene nauke[3]i opisuju ga kao najznaajnijeg klasinog mislioca u drutvenim naukama. [4]
[5]
Smatraju ga jo i utemeljivaem teorije birokratske organizacije, koja predstavlja preteu
savremenih teorija drutvene organizacije.