UNIVERZITET SINERGIJA

Fakultet za raunarstvo i informatiku

SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU (DSS)
kolska 2013/2014 godina
Student: ________________________________
Problem: ________________________________
Domai zadatak
(10 bodova)
Koristei modele, metode i programske alate za podrku odluivanju, podrati
donoenje optimalne odluke u zadanoj problemskoj situciji.
Zadatak treba reiti koristei programske modele i alate za podrku odluivanju
koriene na vebama (Microsoft Excel i dodaci).
Postavku problema, metod reavanja opisati u prvom, a Solver model i dobijene
rezultate u drugom listu Microsoft Excel dokumenta.
Bijeljina, 26.03.2013
dr Vladislav Mikovic

Naziv problema

Student
(broj indeksa)

Proizvodnja raunarske opreme

2011/210014

Rudnik

2011/210022

Dodatni rad

2011/210033

Nabavka voa

2011/210046

Plan ulaganja

2011/210051

Proizvodnja vemaina

2011/210067

Plan berbe

2011/210079

Ulaznice za koncert

2011/210080

Hladnjae

2011/210098

10 Dostava konzervi

2011/210108

11 Valjaonica

2011/210112

12 Brza hrana

2011/210120

13 Proizvodnja pegli

2011/210131

14 Obuka

2011/210149

15 Potroni materijal za tampae

2011/210154

16 Operateri

2011/210165

17 Izlet

2011/210177

18 TV reklame

2011/210183

19 Isporuka iverice

2011/210203

20 Upis u srednje kole

2011/210219

21 Nabavka materijala

2011/210226

22 Viak proizvodnih kapaciteta

2011/210235

23 Konfekcija

2011/210242

24 Trokovi goriva

2011/210257

25 Proizvodnja elektro-ureaja

2011/210261

26 Marketing gaziranih napitaka

2011/210290

27 Prerada rude

2011/210316

28 Proizvodnja loptica

2011/210328

29 Lanac brze hrane

2011/210359

30 Proizvodnja motocikala

2011/210371

31 Raunarski stolovi

2011/210407

32 Lubenice i dinje

2011/210411

33 Radionica

2011/210424

34 Online prodaja

2011/210448

35 Trokovi marketinga

2011/210482

36 Proizvodnja masivnih stolova

2011/210495

37 Proizvodnja industrijske elektronike

2011/210550

38 Zdrava hrana

2011/210566

39 Klimatizeri

2011/210623

40 Proizvodi od oraha

2011/210634

41 Zarada

2011/210647

42 TV-op

2011/210652

43 Portfolio

2011/210675

44 Mrene kartice

2011/210699

45 Menader banke

2011/210718

46 Proizvodnja nakita

2011/210815

47 Studentski jelovnik

2011/210836

48 Ishrana pasa

2011/210843

49 Izlet

2012/220019

50 Kosaice

2012/220026

51 Montane kue

2012/220057

52 Prodavnica raunarske opreme

2013/230017

53 Marketing vozila

2013/230029

54 Ekonominost proizvodnje

2013/230038

55 Proizvodnja elektrinih ureaja

2013/230040

56 Internet prodaja

2013/230055
2011/210014

Opis problema:
1. Proizvodnja raunarske opreme
Pogon za proizvodnju raunara proizvodi mieve, tastature i zvunike. U tabeli su
prikazani prodajna cena (KM), ukupno vreme izrade (u satima), vreme izrade svakog
proizvoda, kao i oekivane mesene narudbe:
komponenta
Cena po komadu (KM)
Ukupno vreme izrade komada (sati)
Vreme mainske obrade po komadu (sati)
Mesene narudbe (komada)

mi

tastatura

zvunik

12
0,2

10
0,4

40
0,9

0,04
10.000

0,055
18.000

0,12
4.000

Meseni kapacitet pogona je 12.000 radnih sati i 3.500 sati mainske obrade. Kako
treba organizovati proizvodnju da se ostvari maksimalni mogui profit?
2. Rudnik
Proizvoa zlata ima dva rudnika zlatne rude, A i B. Za organizaciju proizvodnje je
potrebno da se obradi najmanje tri tone rude dnevno.
Cena obrade rude iz rudnika A je 50 KM po toni, a rude iz rudnika B 25 KM po toni.
Dnevni trokovi obrade ne smeju da budu vei od 170 KM. Udeo zlata u toni rude iz
rudnika A je 55 grama, a iz rudnika B je 85 g.
Osim toga, ekoloki propisi zahtevaju da koliina rude iz rudnika A bude dva puta
vea od koliine rude iz rudnika B.
Koliko tona rude iz svakog rudnika treba obraditi svaki dan kako bi se izvadila
maksimalna koliina zlata ?
3. Dodatni rad
Student zarauje preko omladinske zadruge 22 KM na sat na Web dizajnu i 14 KM na
sat kao administrator sistema e-uenja. Prema pravilima zadruge, moe da radi
ukupno 30 sati nedeljno, a potreban mu je prihod od najmanje 1400 KM meseno.
Koliko treba da posveti vremena svakom poslu da ostvari maksimalan prihod, a
koliko da ima najvie vremena za uenje?
4. Nabavka voa
Proizvoai i prodavci voa prate dnevne veleprodajne cene, koje pomau u
odreivanju cena na malo za voe i povre koje prodaju.
Karton od 25 kilograma jabuka ima 50 srednjih ili 60 malih jabuka. Veleprodajna
cena domaih jabuka je 17 KM po kartonu za srednje jabuke i 19 KM po kartonu za
male jabuke.
Vlasnik maloprodajnog objekta moe da uloi 350 KM u nabavku jabuka. Procenjuje
da nedeljnu potranju jabuka od najmanje 200 kg, ali ne vie od 300 kg. eli da kupi
dovoljno jabuka da zadovolji minimum procenjene tranje, ali ne vie od procenjene
maksimalne tranje.
Koliko kutija jabuka svih veliina treba da nabavi, ako eli da minimizuje trokove
nabavke?

5. Plan ulaganja
Investitor treba da odlui o ulaganju 35.000KM na rok od godinu dana. Obveznice
lokalne samouprave donose godinju kamatu 7%, depozit kod banke 8%, a ulaganje u
akcije visokog rizika 12%.
Radi smanjenja rizika, odluuje da ne ulae vie od 7.000KM u akcije visokog rizika,
a zbog manjeg poreza, mora da uloi u obveznice lokalne samouprave bar tri puta vie
sredstava nego u banku.
Koji raspored ulaganja obezbeuje maksimalan godinji prinos?
6. Proizvodnja vemaina
Kompanija proizvodi dve vrste ve maina, standardne i maine sa suenjem vea.
Dugorona projekcija ukazuju oekuju narudbe od najmanje 800 standardnih i 200
maina sa suenjem vea dnevno. Zbog ogranienja proizvodnih kapaciteta, dnevno se
ne moe proizvesti vie od 500 standardnih i 220 maina sa suenjem vea dnevno.
Prema ugovoru sa dostavljaem robe, dnevno se mora isporuiti najmanje 400 ve
maina.
Ako se svaka ve maina sa suenjem vea prodaje sa 35 KM gubitaka, a svaka
standardna ve maina sa 90 KM profita, koliko od svake vrste bi trebalo dnevno
proizvesti kako bi se postigao najvei profit?
7. Plan berbe
Otkupna cena 1 kg belog groa je 0,84 KM i jo 0.04 KM po stepenu slatkoe, a
cena 1 kg crnog groa je 0,8 KM i jo 0.04 KM po stepenu slatkoe.
Vinogradaru je sazrelo je 1700 kg belog i 1200 kg crnog groa. Svaka 4 dana groe
postaje jedan stepen slae.
Vinogradar mora da organizuje berbu i transport u tri uzastopne subote, tako da u
prvom terminu isporui najvie 1500kg, u drugom 1100kg, a u treem do 800 kg
groa.
Ako je slatkoa belog groa prve subote je 17, a crnog 18,5 stepeni, koji je optimalan
plan berbe, tako da zarada bude najvea?
8.

Ulaznice za koncert

Poznata grupa planira gostovanje u sportskoj dvorani, koja prima 5.000 gledalaca.
Prema zahtevu organizatora, grupa moe da proda najvie 3.000 optih, odnosno do
4.000 povlaenih studentskih ulaznica. Cena opte ulaznice je 12 KM, a studentske
7KM.
Predviena sredstva za reklamu nastupa su 5.000KM. Trokovi reklamiranja po
jednoj ulaznici su 2 KM po optoj, odnosno 1 KM po svakoj studentskoj ulaznici.
Koliki je najvei profit koji se moe ostvariti i koliko studentskih ulaznica je
neophodno prodati?
9.

Hladnjae

Transportno preduzee ima dve vrste kamiona, Tip A i Tip B. Tip A ima hladnjau
kapaciteta 20m3 i deo bez hlaenja od 40m3. Tip B ima isti ukupni kapacitet, pri
emuje polovina prostora hladnjaa.
Naruiocu je potreban prevoz 3.500m3 tereta u hladnjai, a 4.500m3 na standardni
nain. Cena transporta po kilometru za Tip A je 35KM, a za Tip B 50KM.

Koliko kamiona svakog tipa je potrebno za prevoz robe naruioca, tako da ukupni
trokovi prevoza budu minimalni?
10. Dostava konzervi
Proizvoa konzervirane hrane ima dva proizvodna pogona. Jedan pogon proizvede
750 pakovanja konzervirane hrane nedeljno, a drugi 350 pakovanja.
Proizvoa dostavlja robu u dva udaljena hipermarketa. Cena dostave po pakovanju
zadata je u tabeli:

Pogon 1
Pogon 2

Cena (KM/pakovanje)
Hipermarket 1
Hipermarket 2
0,5
1,3
0,9
0,6

Napraviti plan dostave konzerviranih proizvoda koji minimizuje trokove dostave

proizvoaa.
11. Valjaonica
eliana planira proizvodnju svoje valjaonice za narednih nedelju dana. Maina za
valjanje proizvodi dve vrste poluproizvoda od elinih ploa: eline trake i spiralne
cevi. Brzina proizvodnje i profit po toni dati su tabeli.
eline trake
spiralne cevi

Brzina proizvodnje (t/sat)

200
140

Profit (KM/t)
26
35

Na osnovu postojeih narudbi, odreena je maksimalna nedeljna proizvodnja ovih

poluproizvoda od 6.000 t elinih traka i 4.000 t spiralnih cevi.
Ako je radno vreme eliane 40 sati nedeljno, koliko tona traka i spiralnih cevi treba
proizvesti da se obezbedi najvei mogui profit?
12. Brza hrana
Za pripremu jednog obinog hamburgera potrebni su jedna pljeskavica i pecivo. Za
izburger su potrebni pljeskavica, krika sira i pecivo, a za dupli izburger po dva
komada pljeskavice i sira u pecivu.
Zamrznute hamburger pljeskavice prodaju se u pakovanju od 10 komada, hamburger
peciva u pakovanju od 8 komada, a krike sira u pakovanju od 20 komada. Porodica
planira da priprema hamburgere za manju zabavu i ima na raspolaganju 14 pakovanja
peciva, 13 pakovanja pljeskavica i 4 pakovanja kriki sira.
Koliko komada svake od tri vrste hamburgera se moe da pripremiti, ako je cilj da se
napravi najvei mogui broj izburgera?
13. Proizvodnja pegli
Kompanija proizvodi dve vrste elektrinih pegli, standardne i pegle na paru.
Dugorono se oekuju narudbe od najmanje 1.000 standardnih i 800 pegli na paru
nedeljno. Zbog ogranienja proizvodnih kapaciteta, nedeljno se ne moe proizvesti
vie od 750 standardnih i 600 pegli na paru. Prema ugovoru sa dostavljaem robe,
nedeljno se mora isporuiti najmanje 1000 pegli.
Ako se svaka standardna pegla prodaje sa 1,4 KM gubitka, a svaka pegla na paru sa
5KM profita, koliko od svake vrste bi trebalo dnevno proizvesti kako bi se postigao
najvei profit?

14. Obuka
Softverska kompanija treba da realizuje najmanje 800 sati IT obuke uz pomo tri
kompanije/podugovaraa A, B i C.
Svaki podugovara trai da realizuje najmanje 180 sati obuke. Cena obuke po jednom
asu obuke je 350 KM za kompanije A i C, a 430 KM za kompaniju B.
Koliko asova obuke treba poveriti svakoj od komanija, tako da ukupni trokovi
obuke budu minimalni?
15. Potroni materijal za tampae
Kompanija prodaje potroni materijal za tampae, orginalne kertride za razne
tampae putem e-prodaje. Dostava je besplatna ako se narui najmanje 20 kertrida.
Pojedinani kertrid kota 4 KM, a pakovanje od tri kertrida 10 KM.
Vlasnik male firme treba da kupi najmanje 75 kertrida i eli da smanji ukupnu cenu
nabavke. Koliko pojedinanih kertrida i koliko paketa od tri kertrida bi trebalo da
kupi?
16. Operateri
Centar za telefonske rezervacije avionskih karti radi 24 asa dnevno. Broj operatera u
odreenim periodima dana dat je u tabeli:
Period
00,00-04,00
04,00-08,00
08,00-12,00
12,00-16,00
16,00-20,00
20,00-24,00

Potrebno operatera
11
14
22
28
30
22

Svaki operater radi u jednoj od 4 smene: 00,00-06,00, 06,00-12,00, 12,00-18,00 i

18,00-24,00.
Koji je minimalan broj zaposlenih operatera koje centar treba da obezbedi?
17. Izlet
kola planira dvodnevni izlet s noenjem. Turistika agencija nudi sledee varijante
prevoza:
Kapcitet
autobusa
10
57

Ukupna cena po
autobusu (KM)
1.250
4.000

kola predvia da e na izlet ii 153 uenika. Za svaki mini autobus sa 10 sedita

treba obezbediti jednog pratioca, a za autobus sa 57 sedita 6 pratilaca, koji putuju s
uenicima. Na raspolaganju su najvie 24 pratioca.
Koliko svake vrste vozila treba naruiti da se obezbede najnii trokovi ekskurzije?
18. TV reklame
Procena gledanosti Emisije-1 je 14.834.000 gledalaca, a Emisije-2 10.557.000
gledalaca. Iznos koji mree mogu naplaivati za reklamiranje se delom zasniva na

broju gledalaca. Neka je cena reklamnog bloka od 30s u Emisiji-1 5.500 KM, a u
Emisiji-2 4.500 KM.
Proizvoa pia je spreman da uotroi do 1 milion KM za reklame tokom vie epizoda
dve serije. Kompanija zahteva da se reklama prikae najmanje 10 puta u svakoj
emisiji.
Koliko prikazivanja treba kupiti u svakom programu u cilju kako bi se obezbedio
najvei broj gledalaca?
19. Isporuka iverice
Firma snabdeva kupce graevinskim materijalom sa dve lokacije u gradu. Kancelarija
je primila narudbe za ivericu debljine 18mm od dva kupca. Kupac 1 je naruio 50
tabli iverice, a Kupac 2 ukupno 70 tabli.
Skladite na istonoj strani grada ima 80 tabli na lageru, a skladite na zapadoj strani
45 tabli na lageru. Trokovi isporuke po tabli su:

iz istonog skladita, 0,9 KM do lokacije Kupca 1 i 1,1 KM do Kupca 2

iz zapadnog skladita, 0,7 KM do lokacije Kupca 1 i 1 KM do Kupca 2.

Izraditi plan isporuke koji minimizuje cenu isporuke iverice.

20. Upis u srednje kole
Grad ima tri optine i dve srednje kole, u kojima se ui isti prvi i drugi strani jezik.
Broj uenika stranih jezika po gradskim optinama je:
optina

prvi strani jezik

drugi strani jezik

200

500

250

500

150

100

Odlueno je da u obe srednje kole treba imati (priblino) isti procenat uenika koji
ue drugi strani jezik, prema proseku grada. Udaljenost (km) osnovnih kola do centra
svake optine je:
optina

kola A

kola B

1,5

1,5

kole imaju kapacitet da upiu 300-500 uenika.

Odrediti procenat uenika iz svake optine koji se upisuje u svaku od kola, tako da se
minimizuje udaljenost koju uenici prelaze putujui do kole.
21. Nabavka materijala
Proizvodna kompanija za potrebe proizvodnje vetakih sranih zalisaka nabavlja
zaliske svinjskog porekla od tri razliita dobavljaa, u tri razliite veliine.
Jedinstvena cena zalisaka kod odbavljaa, bez obzira na veliinu, ostvaruje se uz
uslov da se kupuju koliine u odreenom odnosu:

Dobavlja

Cena (KM)

Veliki

Srednji

Mali

5,5

40%

40%

20%

4.5

30%

35%

35%

3,5

20%

20%

60%

Ukupne mesene potrebe su: 500 velikih, 300 srednjih i 300 malih zalisaka. Svaki
dobavlja moe da isporui najvie 700 zalisaka meseno.
Pronai optimalne koliine zalisaka koje treba nabaviti od svakog od tri dobavljaa,
tako da se minimizuje ukupna cena nabavke.
22. Viak proizvodnih kapaciteta
Proizvodna firma vie ne proizvode proizvodnju odreene neprofitabilne linije
proizvoda. Posledica je pojava znaajnog vika proizvodnih kapaciteta. Menadment
razmatra mogunost da ovaj viak kapaciteta upotrebi za jedan ili vie od tri nova
proizvoda: A, B i C.
Radni sati maina potrebni za proizvodnju pojedinih proizvoda su u tabeli:

Glodalica
Strug
Brusilica

Proizvod
A
B
8
2
4
3
2
0

C
3
0
1

Slobodni nedeljni kapaciteti maina su (radnih sati/nedeljno):

Radnih sati (rs/ned)
po jedinici proizvoda
800
Glodalica
480
Strug
320
Brusilica

Procene prodaje su da se oekuje prodaja svih proizvedenih proizvoda A i B, a za

proizvod C najvie 80 jedinica nedeljno. Profit po jedinici proizvoda je u tabeli:
Profit po jedinici proizvoda (KM)
A
B
C
20
6
8

Prekovremenim radom se moe poveati kapacitet glodalice. Ako se dobije dodatnih

200 sati nedeljno, trokovi e biti 4KM na sat. Da li je to dobra poslovna odluka i
zato?
23. Konfekcija
Kompanija proizvodi konfekciju, muke koulje i kapute. Vreme potrebno za izradu
jedne koulje se sastoji od 1 sata krojenja i 5 sati ivenja, a izrada jednog kaputa od 4
sata krojenja i 3 sata ivenja.
Ukupni dnevni kapacitet firme je 28 radnih sati krojenja i 55 radnih sati ivenja.
Najvei broj kaputa koji se moe proizvesti je za dva vei od broja koulja. Cena
izrade koulje je 9 KM, a kaputa 14 KM. Minimalna cena proizvodnje i koulje i
kaputa je 21 KM.

Svaka koulja donosi prihod od 48, a kaput 120 KM.

Koliki broj koulja i kaputa treba proizvesti da se maksimizuje prihod?
24. Trokovi goriva
Firma eli da, radi smanjenja trokova, za svoje kamione mea dve vrste goriva (A i
B). Firmi je potrebno najmanje 12.000 litara goriva meseno. Kapacitet skladitenja
meanog goriva je 16.000 litara. Firma raspolae sa 8.000 litara goriva vrste A i
16.000 litara goriva vrste B.
Kombinovano gorivo mora da ima oktanski broj najmanje 80. Kada se goriva meaju,
dobijena koliina goriva je jednaka zbiru koliina, a oktanski broj je prosek oktanskog
broja pojedinih vrsta, ponderisan u odnosu na udeo svake od njih. Cena goriva A od
90 oktana je 2,0 KM po litru, a goriva B od 75 oktana je 1,5 KM po litru.
Odrediti udeo i koliine pojedinih vrsta goriva, kojim se minimizuju meseni trokovi
prevoza.
25. Proizvodnja elektro-ureaja
Kompanija proizvodi dve vrste elektro-ureaja, generatore i alternatore. Svaki
proizvod zahteva u procesu sklapanja ureaja operacije povezivanja i testiranja. Za
sklapanje generatora potrebno je 2 sata povezivanja i 1 sat testiranja, a za sklapanje
alternatora 3 sata povezivanja i 2 sata testiranja.
Profit po proizvedenom generatoru je 450KM, a za svaki alternator je 250KM.
Ukupni kapacitet pogona u posmatranom periodu je 260 radnih sati za spajanje i 140
radnih sati za testiranje.
Koliko ureaja svake vrste treba proizvesti u posmatranom periodu, tako da se
maksimizuje profit kompanije?
26. Marketing gaziranih napitaka
Proizvoa gaziranih pia mora da odlui koliko TV reklama i oglasa u asopisima
treba da objavi u posmatranom periodu. Prosena TV reklama se plaa 4.000 KM, s
oekivanim efektom na poveanje prodaje od najmanje 300.000 komada. Reklama u
asopisu se plaa 1600KM i poveava prodaju najmanje za 500.000 komada.
Budet kampanje je 60.000KM za TV reklame, a 35.000KM za oglase u asopisima.
Profit po prodatom pakovanju gaziranog pia je 2,2 KM.
Koliko TV reklama i oglasa u asopisima treba objaviti, tako da se maksimizuje
oekivani profit?
27. Prerada rude
Kompanija za preradu rude nabavlja rudu iz dva rudnika. Ruda tipa 1 sadri 20%
bakra, 20% cinka i 15% magnezijuma, dok ruda tipa 2 sadri 30% bakra, 25% cinka i
10% magnezijuma.
Cena rude tipa 1 je 160KM po toni, rude tipa 2 je 200KM po toni. Kompaniji je
potrebno dovoljno rude za izdvajanje najmanje 8 tona bakra, 6 tona cinka i 5 tona
magnezijuma u posmatranom periodu.
Koliko rude svakog tipa treba da porui, tako da minimizuje ukupnu cenu
proizvodnje?

28. Proizvodnja loptica

Kompanija proizvodi dve vrste loptica za bejzbol. Proizvodna cena loptica tipa 1 je
20KM, a prodajna 30KM. Proizvodna cena loptica tipa 2 je 18KM, a prodajna 26KM.
Cena materijala i rada potrebnog za proizvodnju svake od loptica, kao i raspoloive
koliine matrijala su u tabeli.
Resurs
Koa
Najlon
Punjenje
Obrada
ivenje

Potrebne koliine
Tip 1
Tip 2
150 g
120 g
6m
3m
60 g
120 g
2,5 min
2 min
1 min
1 min

Raspoloive
koliine
180 kg
5.400 m
120 kg
3.500 min
1.500 min

Koliko loptica svake vrste treba proivesti od raspoloivog materijala, tako da se

ostvari najvei profit?
29. Lanac brze hrane
Poznati lanac brze hrane proizvodi hamburgere. Poznati su po hamburgeru, koji se
priprema od svee govedine i svinjetine i ne sadri vie od 25% masti. Lanac nabavlja
govedinu, koja sadri 80% mesa i 20% masti, po ceni od 400KM po kilogramu, a
svinjetinu, koja sadri 70% mesa i 30% masti, po 300KM po kilogramu.
Koliko treba nabaviti svake vrste mesa za proizvodnju hamburgera sa najvie 25%
masti, tako da se ostvari najnia cena proizvodnje?
30. Proizvodnja motocikala
Proizvoa motocikala proizvodi dva modela mini motocikala od 49cm3, model A i
model B. Nedeljna proizvodnja je 700 komada, najvie modela A i to najmanje 300
komada vie nego modela B. Profit je za model A 120KM po primerku, a za model B
68KM. Model A se razlikuje od modela B samo u plastinim detaljima oko
rezervoara i sedita.
Svaki motocikl tipa A za proizvodnju detalja zahteva 4 kg plastike i 3 sata izrade, a
model B 2,2 kg plastike i 4 sata izrade. Proizvoa raspolae sa 1,8 t plastike i 2.400
radnih sati nedeljno za izradu ovih detalja.
Koliko motocikala svakog tipa treba nedeljno proizvesti da se ostvari najvei profit?
31. Raunarski stolovi
Radionica prizvodi dva modela raunarskih stolova od univera. Model A se izrauje
od 10m2 univera i jednog klizaa za tastaturu za 5 sati rada, a model B od 8m2 univera
i klizaa za tastaturu za 3 sata rada. Cena modela A je 260KM, a modela B je 230KM.
Radionica za narednu nedelju raspolae sa 5.000m2 univera ija je cena 23KM/m2 i
600 kliznih mehanizama za tastaturu, ija je cena 9KM po komadu. Na raspolaganju
je 3.000 radnih sati za proizvodnju stolova.
Koliko stolova tipa A i B treba nedeljno proizvesti da se obezbedi najvei profit?
32. Voe i povre
Poljoprivrednik ima 40ha zemlje na kojoj gaji lubenice i dinje. Za zalivanje jedog
hektara zasejanog lubenicom potrebno je 80l vode dnevno, a prethodno se mora

pripremiti sa 4kg ubriva. Za zalivanje jedog hektara zasejanog lubenicom potrebno

je 120l vode dnevno, a za prethodnu pripremu zemljita 3kg ubriva.
Oekivani prinos je 90 komada lubenica i 300 dinja po hektaru, a oekivana cena
prosene lubnice je 4,5KM, a dinje 1,5KM.
Farmer moe da obezbedi 25.000l vode za zalivanje dnevno i dovoljne koliine
ubriva po ceni od 14KM za pakovanje od 20kg.
Poljoprivredniku je potrebno 0,8 sati rada za setvu jednog hektara lubenica, a 1 sat za
hektar dinja. Radni sat radnika za setvu se plaa 7KM.
Ako se pretpostavi da e poljoprivrednik prodati celokupan prinos, koliko hektara
svake od kultura treba da zaseje da bi ostvario maksimalni profit?
33. Radionica
Radionica prozvodi ukrasna drvena vrata i prozore. Proces proizvodnje se sastoji iz tri
operacije: seenja, bruenja i zavrne obrade. Svaka vrata zahtevaju 1 sat seenja, 45
minuta bruenja i 30 minuta zavrne obrade, a prozor 30 minuta seenja, 45 minuta
bruenja i 1 sat zavrne obrade.
Kapacitet radionice je 40 sati seenja, 40 sati bruenja i 60 sati zavrne obrade
nedeljno. Profit za svaka vrata je 68KM, a za svaki prozor 51KM.
Ako se pretpostavi da se celokupna proizvodnja moe prodati, koliko vrata i koliko
prozora nedeljno radionica treba da proizvede da maksimizuje svoj profit?
34. Online prodaja
Internet prodavnica raunara ostvaruje prihod od 800 KM za svaki prodati stoni
raunar, a 1.200 KM za svaki prenosni (notebook) raunar.
Proizvoa raunara, zbog drugih obaveza, moe meseno da isporui samo 80 stonih
i 75 prenosnih raunara.
Instalacija softvera i testiranje novih raunara traje 2 sata za stone i 3 sata za prenosne
raunare. Ukupno se meseno moe obezbediti 300 radnih sati za ove potrebe.
Pod pretpostavkom da se svi narueni raunari mogu prodati, koliko stonih i
prenosnih raunara internet prodavnica treba da narui, tako da obezbedi najvei
mogui profit?
35. Trokovi marketinga
Proizvoa automobila proizvodi limuzine, terenska vozila (SUV) i kamione.
Snimljena je TV reklama za novo terensko vozilo. Procena trokova emitovanja ove
reklame je 1.000.000 KM za jedno prikazivanje, od koga se oekuje da povea
prodaju terenskih vozila 3%, smanji prodaju limuzina za 1% i ne utie na prodaju
kamiona. Kompanija koristi i reklamiranje putem novina i asopisa, u koje ulae
1.500.00 KM po jednom objavljivanju. Procenjuje se da svako objavljivanje reklame
poveava prodaju terenskih limuzina 2%, terenskih vozila 1% i kamiona 4%.
Kompanija eli da povea prodaju limuzina najmanje 3%, terenskih vozila bar 14% i
kamiona najmanje 4%.
Koliko TV, a koliko tampanih reklama kompanija treba da objavi, tako da ostvari
planirano poveanje prodaje uz najmanje trokove reklamiranja?

36. Proizvodnja masivnih stolova

Proizvoa nametaja proizvodi dve vrste masivnih stolova, klasinog i savremenog
dizajna. Za njihovu proizvodnju se angauje tri vrste maina, prema tabeli
Maina
Strug
Brusilica
Poliranje

Potrebno vreme (sati)

klasini stolovi moderni stolovi
1,5
2
3
4,5
2,5
1,5

Raspoloivo
(sati/nedeljno)
1.000
2.000
1.500

Prodajna cena tradicionalnog stola je 340KM, a modernog 510KM. Proizvoa eli,

bez obzira na trenutnu potranju, da proizvodi najmanje 20% klasinih, odnosno 30%
modernih stolova.
Pod pretpostavkom da se svi proizvedeni stolovi mogu prodati, koliko stolova svake
vrste treba nedeljno proizvesti da se ostvari maksimalni profit proizvoaa?
37. Proizvodnja industrijske elektronike
Proizvoa industrijske elektronike raspolae sa tri tipa maina neophodnih za izradu
svakog od tri razliita proizvoda u pogonu koji radi 40 sati nedeljno. Vreme obrade
(sati po proizvodu) na svakoj od tri tipa maina za svaki od proizvoda dato je u tabeli:
Proizvod
Maina
Tip 1
Tip 2
Tip 3

Proizvod 1

Proizvod 2

Proizvod 3

2
3
4

2
4
6

1
6
5

Pogon ima 10 maina tipa 1, 6 maina tipa 2 i 8 maina tipa 3. U pogonu je zaposleno
19 radnika, koji su obueni su za rad na svim tipovima maina i rade efektivno po 35
sati nedeljno.
Profit po jedinici proizvoda za Proizvod 1 je 14KM, za Proizvod 2 je 17KM, a za
Proizvod 3 je 22KM.
Uz pretpostavku da se svi proizvedeni elektronski proizvodi mogu prodati, koliko
radnika treba angaovati na svakom tipu maine da se ostvari najvei mogui profit?
38. Zdrava hrana
Proizvoa zdrave hrane planira proizvodnju meavine, koja se sastoji od suvog
groa, ita, komadia okolade, kikirikija i badema.
Cena ovih sastojaka po kilogramu je: suvo groe 8KM, ito 5KM, okolada 13KM,
kikiriki 24KM i badem 21KM.
Hranljiva vrednost sastojaka je data u tabeli.

Vitamini
Minerali
Proteini
Kalorije

suvo
groe
20
7
4
450

ito

okolada

kikiriki

badem

10
4
2
160

10
5
1
500

30
9
10
300

20
3
1
500

Odredite optimalni sastav meavine, koji obezbeuje najmanje 40 grama vitamina, 15

grama minerala, 10 grama proteina i 600 klaorija po kilogramu meavine, s tim da
udeo svakog pojedinaniog sastojka bude najmanje 5%, a najvie 50%.

39. Klimatizeri
Kompanija proizvodi kune klimatizere u dva pogona, iji kapacitet je po 300 ureaja
meseno. Cena proizvodnje klimatizera u Pogonu 1 je 500KM, a u Pogonu 2 je
460KM. Cena skladitenja ureaja je 34KM za svaki zapoeti mesec. Procena
potranje u naredna tri meseca je 300, 400 i 500 ureaja.
Odrediti optimalni broj ureaja koji treba proizvesti u svakom pogonu u naredna tri
meseca, s tim da se u svakom pogonu proizvede najmanje 50 ureaja.
40. Proizvodi od oraha
Kompanija proizvodi etiri razliita proizvoda od oraha: okoladirane cele orahe,
okoladirana jezgra, okoladirane lomljene orahe i iste peene orahe. Marketing
komanije trai da kompanija proizvodi najmanje 500kg celih, od 200 do 250kg
jezgra, najvie 80kg kilograma krilomljenih i ne vie od 100 kilograma peenih oraha.
Sadraj oraha u kilogramu proizvoda od oraha je 60% (celi), 40% (jezgra), 20%
(lomljeni) i 100% (peeni), dok je ostata teine okoladni premaz. Kompanija
raspolae s 550 kilograma oraha i 400 kilograma okolade nedeljno.
Proizvodnja se obavlja na etiri razliite maine, koje iste orahe, peku ih, premazuju
okoladom (ako je potrebno) i pakuju proizvode. Vreme obrade na svakoj od maina
(munuta po kilogramu proizvoda) dato je u tabeli.
Maina
ienje
peenje
premazivanje
pakovanje

celi
1.00
2.00
1.00
2.50

jezgra
1.00
1.50
0.70
1.60

lomljeni
1.00
1.00
0.20
1.25

peeni
1.00
1.75
0.00
1.00

Svaka maina nedeljno radi 60 sati.

Prodajna cena i varijabilni trokovi proizvodnje jednog kilograma svakog od
proizvoda dati su u sledeoj tabeli (KM):
prodajna cena
varijabilni trokovi

celi
8,5
5,4

jezgra
6,5
4,4

lomljeni
5,5
3,7

peeni
7,5
5,3

Koliko treba svakog od etiri proizvoda od oraha proizvesti nedeljno da se ostvari

najvei profit?
41. Zarada
Zaposleni u fotokopirnici zarauje 1.000KM meseno na poslu upravljanja
fotokopirnicom. Obavezan je da radi najmanje 135, a najvie od 180 sati meseno.
Kao dodatni posao, zaradi 20KM po satu za slaganje broura za lokalne poslovne
klijente.
Po njegovoj proceni, za odravanje ivotnog standarda mu je neophodna zarada od
1.500 KM meseno. No, radi odravanja zadovoljavajueg kvaliteta ivota, ograniio
je svoj rad na ukupno 200 sati meseno.
Podrazumevajui da ne moe da utie na broj sati koji mora da radi u centru za
kopiranje, da li e biti u mogunosti da istovremeno zadovolji svoje ciljeve i ostvari
dovoljne prihode? Objasniti.

42. TV-op
Prodavnica predmeta za domainstvo prodaje proizvode putem TV prodaje. Iako
poseduje nekoliko magacina za dranje mnogih proizvoda koje prodaje, po potrebi
iznajmljuje dodatni magacinski prostor.
Kompanija oekuje u narednom periodu od pet meseci da e morati da zakupi sledei
dodatni skladini prostor:
Mesec
Potrebno (m )
2

6.000

9.000

12.000

10.000

15.000

Na poetku svakog meseca kompanija moe da iznajmi dodatni prostor za jedan ili
vie narednih meseci po sledeim cenama:
Trajanje zakupa (meseci)

Cena zakupa po m2 (KM)

77

140

190

220

260

Npr., na poetku prvog meseca kompanija moe da zakupi potreban prostor za etiri
meseca po ceni od 220KM po kvadratnom metru, dok na poetku treeg meseca moe
da zakupi potreban prostor za dva meseca po ceni od 135KM po kvadratnom metru.
Odredite najjeftiniji nain na koji kompanija moe da obezbedi svoje potrebe
skladitenja u periodu od narednih pet meseci.
43. Portfolio
Banka ima na raspolaganju 1.000.000 KM koje treba da raspodeli na ulaganja u
obveznice, stambene kredite, auto kredite i gotovinske pozajmice. Od obveznica se
oekuje prinos od 10%, od hipoteka 8,5%, auto kredita 9,5%, a gotovinskih kredita
12,5%.
Da bi smanjila rizik ulaganja, banka eli da ogranii gotovinske pozajmice na ne vie
od 25% od ukupnog portfolija. Osim toga, banka eli da osigura da se vie ulae u
hipoteke nego gotovinske kredite, kao i da ulaganja u obveznice budu vea nego u
gotovinske kredite.
Kako banka treba da rasporedi raspoloiva sredstva da ostvari najvei mogui povrat
uloenog novca?
44. Mrene kartice
Proizvoa raunarskih komponenti proizvodi pet modela mrenih kartica za servere,
stopne i prenosne raunare. Svali model zahteva razliitu veliinu tampanih ploa,
ugradnju razliitih komponenti i razliito vreme izrade:
Model
tampana ploa (cm2)
otpornici
memorijski ipovi
vreme izrade (sati)

1
50
28
8
0,75

2
35
24
8
0,6

3
25
18
4
0,5

4
20
12
4
0,65

5
12
16
6
1

1
182
254

2
136
200

3
128
172

4
184
226

5
136
186

Cena proizvedenih ploa je

Jedinina cena (KM)
cena proizvodnje
veleprodajna cena

U narednom periodu kompanija raspolae sa 80.000cm2 materijala za tampane ploe,

100.000 otpornika, 30.000 memorijskih ipova i 5.000 radnih sati za proizvodnju.
Kompanija moe prodati sve proizvedene kartice, ali eli da proizvede najmanje 500
komada svakog modela i najmanje dvostruko vie kartica modela 2 nego modela 1.
Koliko kompanija treba da proizvede kartica svakog modela u narednom periodu da
maksimizuje svoj profit?
45. Menader banke
Menader banke treba da investira 200.000 KM u obveznice sledee karakteristika:
Obveznice
A
B
C
D
E

Prinos
9,5%
8,0%
9,0%
9,0%
9,0%

Rok
dugorone
kratakorone
dugorone
dugorone
kratakorone

Rizik
visok
nizak
nizak
visok
visok

Osloboeno poreza
da
da
ne
da
ne

Pri tome menader eli da uloi bar 50% u kratkorone hartije i najvie 50% u rizina
ulaganja. Takoe eli da uloi najmanje 30% sredstava u hartije koje su osloboene
poreza, kao i da najmanje 40% godinjeg prinosa obveznica bude osloboeno poreza.
Kako menader treba da da uloi raspoloiva sredstva i ostvari maksimalni profit?
46. Proizvodnja nakita
Kompanija za proizvodnju nakita se bavi izradom narukvica, ogrlica i minua. Na
izradi nakita zapoljava sedam radnika koji meseno rade najvie po 180 sati.
Raspolae novanim sredstvima za nabavku ukupno 45kg dragog/poludragog
kamenja.
Cena, vreme izrade i teina dragog kamena potrebnog za izradu svakog od proizvoda
date su u tabeli:
Proizvod
Narukvica
Ogrlica
Minue

Cena (KM)
430
250
120

Vreme izrade (r/s)

0.3
0.15
0.05

Ugraena koliina (g)

35
20
12

Na koji nain zlatar moe maksimizovati svoj profit, ako se pretpostavi da je potranja
nakita dovoljno velika?
47. Studentski jelovnik
Jelovnik za potrebe uenikih i studentskih domova se kreira tako da ishrana mora da
obezbedi izmeu 1.800 i 3.600 kalorija dnevno po osobi. Pri tome se najvie 1.400
kalorija moe dati u obliku skroba, a najmanje 400 kalorija mora da potie od
proteina.
Od dva sastojka hrane, A i B, moe se pripremiti vie razliitih obroka. Sastojak A
sadri 600 kalorija, od kojih 400 potie od proteina, a 200 od skroba Sastojak B sadri
900 kalorija, od kojih 700 predstavlja skrob, 100 su proteini, a 100 masti.
Cena sastojka A je je 1,5 KM po kilogramu, a sastojka B 0,25 KM po kilogramu. Za
pripremu obroka se dnevno moe upotrebiti najvie dva kilograma sastojka A po
osobi. Koliko svakog sastojka svake hrane treba upotrebiti, da se minimizuju trokovi
pripreme?

48. Ishrana pasa

Prodavnica prodaje sledee dve vrste hrane za pse:
Vrsta 1 sa 21% proteina po ceni 39,99 KM za pakovanje od 12kg
Vrsta 2 sa 26% proteina po ceni 42,99 KM za pakovanje od 15kg
Odgajiva pasa treba da napravi najmanje 400 kilograma meavine hrane, koja sadri
najvie 23% proteina.
Koliko odgajiva treba da kupi pakovanja svake od vrsta hrane za pse, kao bi
minimizovao trokove ishrane pasa?
49. Izlet
Srednja kola planira dvodnevni izlet s noenjem za svoje uenike. Turistika
agencija nudi sledee varijante prevoza:
Kapcitet
autobusa

Cena dvodenvnog
aranmana (KM)

10
57

1.300
4.995

kola predvia da e na izlet ii 153 uenika. Za svaki mini autobus sa 10 sedita

treba obezbediti jednog pratioca, a za autobus sa 57 sedita 6 pratilaca, koji putuju s
uenicima. Na raspolaganju su najvie 24 pratioca.
Koliko svake vrste vozila treba naruiti da se obezbede najnii trokovi ekskurzije?
50. Kosaice
Proizvoa kosaica za travu proizvodi dva modela, elektrini i motorni. Kompanija
se ugovorom obavezala da proizvede 30.000 elektrinih i 15.000 motornih kosaica.
Kompanija ima tri odeljenja, proizvodnju, montau i pakovanje, koje imaju sledee
proizvodne kapacitete u radnim satima po jedinici proizvoda i ukupno:
elektrine
0.20
0.30
0.10

proizvodnja
montaa
pakovanje

motorne
0.40
0.50
0.10

ukupno
10,000
15,000
5,000

Cena proizvedene elektrine kosaice je 95KM, a motornih 145KM. Postoji

mogunost nabavke kosaica drugih proizvoaa, koji bi se mogli isporuiti u okviru
ugovora, po ceni od 115KM za elektrine i 160KM za motorne.
Koliko kosaica oba modela kompanija treba da proizvede, a koliko da nabavi, kako
bi ispunila ugovor na najjeftiniji nain?
51. Montane kue
Proizvoa montanih kua trai podugovarae za izradu etiri komponente
montanih kua. Prijavilo se vie firmi, ali nijedna ne moe da ima vie od jednog
podugovora. Ponude firmi (KM) za za proizvodnju pojedinih komponenti su u tabeli:
Firma
1
2
3
4

A
3.364
3.636
6.000
6.818

Komponenta
B
C
4.091
3.509
3.455
3.182
5.818
5.727
7.073
7.727

D
3.764
4.091
5.455
8.091

Pod pretpostavkom da sve kompanije mogu podjednako dobro da ispune svoje

podugovore, kojim kompanijama 1-4 treba dodeliti svaki od podugovora (A,B,C,D),
tako da proizvoa kua minimizuje svoje proizvodne trokove?
52. Prodavnica raunarske opreme
Internet prodavnica raunara ostvaruje prihod od 800 KM za svaki prodati stoni
raunar, a 1.200 KM za svaki prenosni (notebook) raunar.
Proizvoa raunara, zbog drugih obaveza, moe meseno da isporui samo 80 stonih
i 75 prenosnih raunara.
Instalacija softvera i testiranje novih raunara traje 2 sata za stone i 3 sata za prenosne
raunare. Ukupno se meseno moe obezbediti 300 radnih sati za ove potrebe.
Pod pretpostavkom da se svi narueni raunari mogu prodati, koliko stonih i
prenosnih raunara internet prodavnica treba da narui, tako da obezbedi najvei
mogui profit?
53. Marketing vozila
Proizvoa automobila proizvodi limuzine, terenska vozila (SUV) i kamione.
Snimljena je TV reklama za novo terensko vozilo. Procena trokova emitovanja ove
reklame je 1.000.000 KM za jedno prikazivanje, od koga se oekuje da povea
prodaju terenskih vozila 3%, smanji prodaju limuzina za 1% i ne utie na prodaju
kamiona. Kompanija koristi i reklamiranje putem novina i asopisa, u koje ulae
1.500.00 KM po jednom objavljivanju. Procenjuje se da svako objavljivanje reklame
poveava prodaju terenskih limuzina 2%, terenskih vozila 1% i kamiona 4%.
Kompanija eli da povea prodaju limuzina najmanje 3%, terenskih vozila bar 14% i
kamiona najmanje 4%.
Koliko TV, a koliko tampanih reklama kompanija treba da objavi, tako da ostvari
planirano poveanje prodaje uz najmanje trokove reklamiranja?
54. Ekonominost proizvodnje
Proizvodna firma izrauje dve vrste proizvoda, A i B. Proizvod A se izrauje u dve
varijante, A1 i A2, a proizvod B u tri varijante, B1, B2 i B3.
Za njihovu izradu se koriste odgovarajue operacije dve od tri raspoloive maine,
M1, M2 i M3, koje se mogu izvriti u proizvoljnom redosledu. Vreme obrade po
proizvodu dato je u tabeli.
Proizvod
A
B

Varijanta
1
2
1
2
3

Vreme obrade svake maine (sati)

M1
M2
M3
0,5
0,2
0,4
0,2
0,4
0,3
0,4
0,3
0,6
0,3

Cena
(KM)
36
45
91
73
73

Kapacitet maine M1 je 38 radnih sati, maine M2 je 31, a maine M3 je 34 radna

sata. Firma ima potpisane ugovore sa klientima, koji trae nedeljno 6 proizvoda vrste
A i 4 proizvoda vrste B.
Ako su cene proizvodnje pojedinih proizvoda kao u tabeli, treba odrediti
najekonominiji nain ispunjenja ugovorenih obaveza.

55. Proizvodnja elektrinih ureaja

U pogonu proizvodnje elektrinih ureaja tri tehniara proizvode tri tipa elektrinih
ureaja (A, B i C). Mesena prodaja je 350 ureaja tipa A, 250 ureaja tipa B i do 300
ureaja tipa C.
Tehniar 1 proizvodi ureaje tipa A i C, tehniar 2 samo ureaje tipa A i B, a tehniar
3 ureaje tipa B i C.
Profit po ureaju tipa A je 600KM, tipa B je 12KM, a tipa C je 17KM. Uloeni rad
tehniara (u radnim satima) za proizvodnju pojedinih tipova ureaja je:
Proizvod
A
B
C

Tehniar 1
1
1,7

Tehniar 2
1,5
2
-

Tehniar 3
2,5
3

Ako svaki tehniar meseno efektivno radi najvie 150 sati, kako proizvoa
elektrinih ureaja moe da maksimizuje svoj ukupni profit?
56. Internet prodaja
Web sajt kompanije obezbeuje informacije o dnevnim veleprodajnim cenama
sveeg voa i povra. Proizvoai i prodavci koji se pretplatite na ovaj servis mogu da
koriste veleprodajne cene, koje pomau u odreivanju cena na malo za voe i povre
koje prodaju.
Karton od 25 kilograma breskvi ima 60 srednjih breskvi ili 70 malih breskvi. Neka je
veleprodajna cena za lokalne breskve 33 KM po kartonu za srednje breskve i 35KM
po kartonu za male breskve.
Prodavac na malo prodaje srednje breskve za 1KM, a male breskve za 0,8KM po
komadu. Procenjuje da nedeljne potranja za breskve je najmanje 420 komada, ali ne
vie od 630 komada. eli da kupi dovoljno breskvi da zadovolji minimum procenjene
tranje, ali ne vie od procenjene maksimalne tranje.
Koliko kutija svih veliina od breskve treba da je kupi, ako eli da minimizuje svoje
trokove?
Literatura
1. Wilson F. C., Finite Mathematics and Applied Calculus, Houghton Mifflin
Harcourt Publishing Company, 2006.
2. Winston W.L., Microsoft Office Excel 2007: Data Analysis and Business
Modeling, Microsoft Press, 2007