(

2014 ,
), ;

Prema rezultatima popisa stanovnitva iz 2011. godine od ukupno 1.659,440
stanovnika na teritoriji grada Beograda ivi 27.325(po nekim procenama oko
50.000) stanovnika romske nacionalnosti, to ini 1.65 % stanovnitva grada
Beograda.

Prosena starost
Ispod 15 godina
15-29
30-49
50-64
65-84
85 i vie
Prosena starost

Broj
9487
7020
6825
3155
817
21
26,67 godina

Prema starosnoj strukturi stanovnitvo romske nacionalnosti je znatno mlae od

starosne strukture stanovnitva grada Beograda.Prosena starost Roma na
teritoriji grada Beograda iznosi 26,67 godina, dok prosecna starost stanovnitva
grada Beograda iznosi 41,68 godina.Meu Romima najvei broj populacije ini
starosna grupa ispod 15 godina starosti u kojoj ima 9487 stanovnika, dok
najmanju starosnu grupu ine stanari sa 85 i vie godina ukupno 21 stanovnika.
Razlog male zastupljenosti starijih osoba meu romskom populacijom treba traiti
u loim uslovima stanovanja i nepostojanju brige o starim, bolesnim i
hendikepiranim lanovima ove zajednice. Niska ekonomska aktivnost
stanovnitva, veoma mlada starosna struktura romske populacije i veliki udeo
izdravanog stanovnitva predstavljaju kljune inioce odravanja i produbljivanja
razlika i socioekonomskog jaza izmeu Roma i veinskih naroda.
Ukupan drutveni poloaj Roma u gradu Beogradu je izrazito nepovoljan. Po svim
pokazateljima drutvenog poloaja (zaposlenost, obrazovanje, drutveni ugled,
ivotni standard i sl.) Romi se nalaze na najnioj drutvenoj lestvici.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

7.
8.
9.
10.

(
, , ,
, .
)

Romi u kulturnom prilagoavanju nisu sledili procese kojima je ila veinska
populacija, koja je morala da menja svoje vrednosti pod naletom industrijalizacije
i da ih uskladi sa modernim obrascima ivota. Kod Roma je, kako to mnoge
studije pokazuju, uobiajeni tok akulturizacije bio poremeen. Romi su prihvatili
tradicionalne obiaje veinske grupe, esto jezik i kulturu, meutim zadrali su
svoj nain ivota i spoljanje simbole razliitosti. Romi ine posebnu socijalnu
grupu, koja ima sva obeleja subproleterskog sloja koji u zaaranom krugu bede
reprodukuje generacijsko siromatvo. Da bi doiveli elementarnu drutvenu
promociju, za ta je potrebno imati stabilnost prihoda, Romi, kao i ostali, moraju
imati bar osnovnu kolu, a osnovnu kolu mnogi ne zavravaju jer nemaju uslova
za to. I tako u krug. Rezultati mnogih istraivanja pokazuju, da su Romi, u odnosu
na ostale siromane grupe najsiromaniji.
Kao i ostale siromane grupe, i Romi imaju brojne probleme. Ipak, postoje i oni
problemi koji se mogu oznaiti kao specifini romski problemi, to su predrasude
koje predstavljaju svojevrsnu barijeru, naroito u ostvarivanju prava pri
zapoljavanju, u obrazovanju i leenju. Tome treba dodati i prostornu segregaciju
do koje je dolo delimino nasilnim putem, ali i na spontan nain, tako da danas
Romi na teritoriji grada Beograda uglavnom ive u zasebnim naseobama
(mahalama) koje karakterie poseban nain ivota. Prostorna izolovanost oteava
i usporava komunikacije sa ostalima i svakako, ograniava mogunost
osavremenjivanja naina ivota. Kada je re o problemima koji na najneposredniji
nain proizvode generacijsko siromatvo kod Roma, oni se javljaju pre svega u
sferi zapoljavanja, obrazovanja, zdravstvenih i stambenih pitanja.
Zapoljavanje
Osnovno obeleje drutveno-ekonomskog poloaja Roma na teritoriji grada
Beograda jesu nizak stepen ekonomske aktivnosti i visoka nezaposlenost. Veina
Roma najee nema stalno zaposlenje, ve se bave povremenim tekim fizikim
poslovima, sakupljanjem otpada za preradu, radom po tuim kuama, trgovinom i
preprodajom, a na ulicama grada se i danas mogu videti Romi (odrasli i deca svih
uzrasta) koji prose. Ako imaju stalno zaposlenje, onda uglavnom rade teke
fizike poslove.Na nezaposlenost Roma utiu razliiti faktori meu kojima je i
fizika izolacija romskih naselja, slabe mogunosti zapoljavanja na podruijima
na kojima ive, nemogunost preseljenja u ekonomski razvijena podruja, nizak

stepen obrazovanja, odsustvo tehnikih znanja, zavisnost od socijalne pomoi,

diskriminacija i odsustvo efikasnih mera za poboljanje zapoljavanja.
Moe se rei da je u pogledu poslova kojima se Romi bave dolo do regresije
umesto napretka. Stara romska plemena bavila su se karakteristinim zanatima i
poslovima (kovai, bunardije, trgovci, transportni radnici, zemljoradnici, travari,
izraivai oruja i razliitih predmeta) kojima su obezbeivali egzistenciju svojim
porodicama.Tokom razvoja civilizacije i drutva u koja su se Romi doseljavali i u
njima nastanjivali , gubila se potreba za ovavim poslovima a Romi nisu stekli
nove vetine koje bi im omoguile da nau svoje mesto pod suncem u
savremenom svetu rada. To je doprinelo dodatnom produbljivanju siromatva
Roma poslednjih decenija
Obrazovanje
Situacija u pogledu stepena obrazovanja Roma je izuzetno nepovoljna, u odnosu
na ukupno stanovnitvo grada Beograda, Romi su najnepismeniji. ivot Roma se
odvija u mahalama, posebnim kvartovima, sa malo kontakata sa ostalima. Deca u
najranijem uzrastu retko imaju priliku da uju i naue drugi jezik osim maternjeg,
osim toga veoma mali procenat romske dece pohaa predkolsku ustanovu,
proputajui tako priliku da naue jezik na kojem se nastava u koli izvodi.
kolovanje dece za Rome je mogui kanal socijalne promocije, koji je, meutim,
isuvie dug, skup i neizvestan, zahteva mnogo strpljenja i rada. Romska deca
nemaju nikakve uslove za uenje u ambijentu u kome ive i odrastaju. Zbog toga
ne postiu zadovoljavajui uspeh, ali i zbog raznih neprijatnosti koje doivljavaju
u koli. Nastavno osoblje esto optereeno programima, nedovoljno je motivisano
za poseban rad sa ovom decom, ali i optereeno predrasudama prema Romima i
zbog toga se romska deca esto i relativno lako alju u specijalne kole. Ono to
romsku decu ini toliko razliitim od ostale dece jesu nedostaci zbog nedovoljnog
fonda rei, kulturne razlike, nizak nivo kulturnosti zbog siromatva, kuni uslovi
uenja, nedostatak kolske opreme, nedovoljna higijena, od proseka manja
motivacija za uenje, manja oekivanja od strane roditelja, prekraj kolskih
pravila, ni sami roditelji ne shvataju vanost formalnog obrazovanja, deca moraju
da doprinesu porodinim primanjima, odbijanje zahtevanog naina ponaanja,
nepoznavanje srpskog jezika kao jezika nastave. Steeno znanje u romskoj
porodici nije kompatibilno i uglavnom se ne moe koristiti u okvirima bele kole.
Kod dece nisu se razvili odgovarajui nivo onih sposobnosti koji slue kao osnov
za zrelost u kolu. Romska deca se raaju u porodicama sa veoma loim
privrednim poloajem, njihovi roditelji pokuavaju uglavnom da ive od socijalne
pomoi i od pomoi koju dobijaju za decu, ali i u najboljem sluaju od legalnih ili
nelegalnih sezonskih poslova. Pod takvim uslovima retko koje dete romske
nacionalnosti poseduje bilo kakvu igraku, knjigu bajki ili knjigu pesama u kui.
Roditelji, koji ni sami nemaju zavrenu osnovnu kolu, a u najveem broju
sluajeva su ak i nepismeni, nemaju obiaj da svoju decu naue raznim dejim
igrama, da im proitaju bajke, da im naue pesmice i sl., koje znanje je veini
dece iz obinih sredina sasvim prirodno. Problem ukljuenosti Roma u obrazovni
sistem je od najaktuelnijih problema, posebno sa stanovita integracije u drutvo.
Elementarni rauni o trajanju posledica iskljuenosti romske dece iz redovnog
kolovanja pokazuje da e se u narednom periodu raati generacije koje e i dalje
reprodukovati nepismene, a time i socijalno hendikepirane za ukljuivanje u
moderne tokove drutvenog razvoja.

U vezi sa kvalitetom obrazovanja Roma je i njihova segregacija u okviru

obrazovnog sistema.Jedan vid segregacije zasniva se na injenici da veina Roma
ivi u romskim naseljima, takoda pojedine kole koje u najblie njhovim naseljima
imaju znaajniji procenat uenika Roma i bivaju obeleene kao romske kole koje
ne romska populacija izbegava.
Drugi vid segregacije koji se nepovoljno odrava na kvalitet obrazovanja romske
dece jeste njihovo neopravdano upuivanje u specijalne kole.Romska deca su u
trenutku polaska u kolu u nepovoljnom poloaju jer ne poznaju dobro jezik na
kome e se kolovati i na kome se vri ispitivanje gotovosti za polazak u kolu,
niti imaju iskustva sa onom vrstom materijala sa kojim treba da barataju prilikom
ovog ispitivanja.Zbog niskog postignua na ovim testovima, ili zbog neuspeha koji
pokazuju na poetku kolovanja u redovnoj koli romska deca se upuuju u s
specijalne kole i onda kada ne postoji nikakvo zaostajanje u intelektualnom
razvoju, ve se radi samo o specifinim obrazovnim potrebama.Na alost, neki
vidovi pomoi koje ostvaruju roditelji deteta koje pohaa specijalnu kolu,
predstavljaju i za roditelje motiv da prihvate predlog o premetaju deteta u
specijalnu kolu.Ovaj problem u obrazovanju Roma prisutan je takoe u svim
zemljama.

Razlozi za ovakvo stanje u obrazovanju Roma su viestruki:

1) Romska deca su slabo pripremljena za polazak u kolu zbog niskog obuhvata
predkolskim obrazovanjem.U zemljama Jugoistone Evrope je procenat dece
koja pohaaju predkolske ustanove generalno nizak (uglavnom je ispod 50%, a
procene za Srbiju variraju izmeu 22% i 34%).Romska deca su vrlo retko u
predkolskim ustanovama.Od zemalja u regionu, u Bugarskoj i Rumuniji je
najvee prisustvo romske dece u vrtiima 16% i 17%, s tim to je obuhvat
predkolskim ustanovama za optu populaciju u ovim zemljama ak
76%.Procenjuje se da u Srbiji izmeu 4% i 7% romske dece pohaa vrtie.
2) Neregistrovanje romskih domainstava takoe predstavlja prepreku za potpuniji
obuhvat dece kolovanjem jer u slubenim evidencijama ne postoje precizni i
potpuni podaci o deci dorasloj za polazak u kolu.Vano je imati u vidu da je
neregistrovanje domainstava najee posledica neosetljivosti administrativnih
procedura na siromatvo Roma.Naime,Romi najee ive u objektima koji ne
zadovoljavaju standarde stambenih objekata koji se mogu zvanino registrovati i
dobiti adresu.To dalje predstavlja prepreku za dobijanje osnovne line
dokumentacije, bez koje se ne moe ostvariti ni jedno pravo.Izmeu ostalog,
nepostojanje osnovne dokumentacije je prepreka za obavljanje lekarskog
pregleda deteta pred polazak u kolu.
3) Kod ispitivanje gotovosti za polazak u kolu romska deca pokazuju neuspeh
zbog nepoznavanja jezika na kome se to ispitivanje vri, a nemaju ni iskustva sa
materijalima sa kojim treba da barataju tom prilikom.Iste ove prepreke stoje pred
romskom decom i na poetku kolovanja, pa ona doivljavaju neuspeh.
4) esto neuspeh dece na testovima za proveru gotovosti za kolu i kolski neuspeh
pogreno pripisuje zaostajanju u intelektualnom razvoju, pa se romska deca
upuuju u specijalne kole.
5) Romskoj deci se ne prua podrka kroz programe za uenje jezika na kome e
pratiti nastavu.

6) Nastavni planovi i programi nisu prilagoeni specifinim obrazovnim potrebama

romske dece.
7) Nastavnici esto nemaki potrebne kompetencije za rad sa romskom populacijom,
nisu u stanju da prepoznaju njihove obrazovne potrebe i da nastavni proces
kreiraju tako da im izau u susret.Zbog toga su romska deca u odeljenju esto
zapostavljena, poklanja im se malo panje, sede u poslednjoj klupi, nastavnici
imaju vrlo niska oekivanja od njih i esto se dogaa da se romska deca prevode
iz razreda u razred bez obzira na postignua.Takoe se u kolama ne obezbeuje
dovoljna dodatna pomo deci u sticanju znanja i vetina koje ne mogu da steknu
samo kroz redovne asove.
8) Zbog siromatva, romska deca esto nemaju udbenike i kolski pribor, a i kada
ih imaju esto se slabo snalaze u njihovom korienju.
9) S obzirom na nizak stepen pismenosti u populaciji odraslih Roma, jasno je da
deca kod kue ne mogu da dobiju adekvatnu podrku i pomo u uenju.
10) Neromski roditelji i upravne strukture kola imaju predrasude i otpor prema
Romima.Posledica ovakvih stavova je slabo preduzimanje mera za potpunije
ukljuivanje romske dece u kole,kao i razliiti oblici diskriminativnog
ponaanja vrnjaka ne-Roma, nastavnika, roditelja ne-Roma prema romskoj
deci.Romska deca su u kolama izloena zapostavljanju, izolaciji, grubom
ponaanju, pa kola postaje neprijatno okruenje u kome se ona ne oseaju
dobrodolom.
S obzirom na ovako brojne razloge koji predstavljaju prepreku za vei stepen
ostvarivanja prava Roma na obrazovanje, jasno je da se stanje ne moe znaajno promeniti na
bolje za kratko vreme.Potrebne su sistematske i dugorone drutvene mere i podrka Romima.
Zdravstvo
O stanju zdravlja romske populacije najupeatljivije govore demografski podaci. Romi
su najmlaa populacija u gradu Beogradu. Najbrojnija starosna grupa kod Roma su deca ispod
15 godina 9487 dece, Roma uzrasta od 15 do 29 godine ima 7020 pripadnika, dok je onih koji
imaju 0d 65-84 godina svega 817. Ovakva starosna struktura posledica je pre svega visokog
nataliteta i relativni niske prosene starosti Roma. Prirodni prirataj kod romskog stanovnitva
je vie nego dvostruko vei u odnosu na ukupno stanovnitvo. Rezultati analize nekih
istraivanja pokazuju da je ivotni vek Roma ne samo kratak nego i da se oni od samog
roenja i tokom celog ivota nalaze u rizinim situacijama za zdravlje, odnosno da je kvalitet
ivota izuzetno nizak. Na kvalitet ivota i na zdravlje utiu pre svega, prostorni ambijent u
kome se ive. Najvei broj Roma nema ni elementarne uslove za ivot , jer ive u
neformalnim naseljima i u neuslovnom stambenom ambijentu. Budui da su nezaposleni,
odnosno da imaju veoma skromne prihode, ishrana je oskudna i neadekvatna.
Veina Roma u Beogradu ne mogu da koriste zdravstvenu zatitu jer nema lina
dokumenta
Romi najee ive u mahalama koje su izdvojene od naselja, njihove kue su od slabog
materijala, esto bez ikakvog komfora.Romska naselja su esto bez struje, vode, kanalizacije,
gasa.Komunalne usluge (ienje, iznoenje smea, odravanje janih povrina) nisu dostupne
iteljima ovih naselja.Takoe u malim kuama koje imaju po jednu ili dve prostorije ive
mnogolane porodice.Zbog ovakvih uslova stanovanja njihova higijena je na vrlo niskom

nivou, to direktno ugroava njihovo zdravlje.U Srbiji oko 50% Roma ivi u 573 romska
naselja.Koncentracija romskih naselja je najvea oko Beograda i u Vojvodini, a zatim u
Jugoistonoj Srbiji.Vie od polovine romskih naselja se nalzi u gradskim podrujima, a ostala
su u prigradskim i seoskim podrujima.Blizu polovine ovih romskih naselja su mahala i
nehigijenska naselja, dok samo 11% spada u kategoriju razvijenih naselja.
Na zdravlje romske populacije utie i neadekvatna ishrana koja je rezultat siromatva i
niske svesti o vanosti zdrave ishrane.U ishrani romske dece nema dovoljno povra, voa,
mleka, mesa.Podaci koje je objavio UNICEF (saoptenje za medije, 13.jun 2007.godine)
pokazuju da je pothranjenost romske dece u Srbiji nekoliko puta vea u odnosu na nacionalni
prosek ak 20% romske dece je hronino pothranjeno.
Prema nekim procenama, zdravstveni status romske populacije zaostaje za zdravstvenim
statusom ne-romskog stanovnitva za oko 10.godina.Romi su podloniji zaraznim bolestima, i
to i onim ozbiljnim kao to su hepatitis i tuberkuloza.Romi su podloni i hroninim
oboljenjima, kao i bolestima koje su posledica nezdravog stila ivljenja, kao to su puenje,
alkoholizam, narkomanija, AIDS.Uroene bolesti i poremeaji takoe predstavljalju znaajan
zdravstveni problem u romskoj populaciji.
Sve ovo utie na to da je ivotni vek Roma znaajno krai u odnosu na ivotni vek neromskog stanovnitva Romi ive 10-15 godina krae u odnosu na prosean ivotni vek
opte populacije.Na prosenu duinu ivotnog veka Roma delom utie i dvostruko vei stepen
smrtnosti novoroenadi u odnosu na optu populaciju.
Stanovanje
Romska naselja i stanovanje Romi su u najveem broju nastanjeni u naseljima
mahalama. Osnovna obeleja ovih naselja su nezdravo i supstandardno stanovanje,
depriviranog ambijent, loa komunalna opremljenost, iskljuenost iz sistema i neregulisan
status. Sledei podaci donekle ilustruju kljune probleme romskih naselja: - procenjuje se da
oko 2/3 Roma ivi u najteim stambenim uslovima i najloijem ivotnom okruenju, - oko
80% Roma ivi u siromanim podrujima i naseljima, to je najgore u odnosu na sve ostale
etnike zajednice, - najgora i najugroenija siromana naselja iskljuivo nastanjuju Romi.
Radi se o naseljima ekstremne bede, supstandardnog i krajnje nezdravog stanovanja, veoma
loe komunalne opremljenosti, krajnje depriviranog ambijenta. Mada romska naselja u gradu
Beogradu danas ve imaju vodovod i elektrinu mreu, ni jedno od njih nema kanalizaciju,
nema ureene ulice... Ni jedno romsko naselje nema regulisan pravni status, nalazi se van
gradskih sistema i nije na odgovarajui nain obuhvaen planskom regulativom.

(
, ,
)
Potrebne, a nedostajue usluge socijalne zatite

Potpun obuhvat romske dece obrazovnim sistemom ve od najmlaih godina

da pohaaju jaslice, obdanita i zabavita, da sva deca budu obuhvaena
osnovnokolskim obrazovanjem.

Sve mogue vidove socijalne pomoi, namenjene romskoj deci usmeriti na taj
nain, da romska deca po mogunosti budu snabdevena u okviru predkolskih
ustanova i osnovnih kola, obezbeujui na taj nain da dou do te pomoi i
podsticajui ih na taj nain da pohaaju predkolske ustanove i osnovnu kolu

Obuka vaspitaa za rad sa romskom decom

Obezbeenje celodnevnog boravka romskoj deci u osnovnoj koli uz besplatan

ruak i uz obezbeenu strunu pomo u uenju

Obezbeenje besplatnih udbenika i kolskog pribora romskoj deci.

Obezbeenje besplatne uine i besplatnog ruka romskoj deci u predkolskoj

ustanovi i u osnovnoj koli.

Usmeravanje romske dece starijeg uzrasta koja su napustila kolovanje na

struna i zanatska zanimanja

Obezbeenje besplatnog prevoza za romske uenike srednjih kola

Obezbeenje stipendija za studente Rome.

Opismenjavanje odraslih, posebno ena.

Izrada urbanistikoarhitektonske studije i snimka postojeeg stanja na romskim

naseljima, studije resursa za unapreenje romskih naselja i izrada urbanistikih
planova romskih naselja koji e obezbediti njihovo formalno ukljuivanje u
infrastrukturne sisteme

Podizanje kvaliteta ivota u romskim naseljima kroz razvoj javnih sadraja:

ureenje javnih povrina i izgradnja objekata drutvenog standarda

Edukacija romskog stanovnitva o mogunostima unapreenja sopstvenih uslova

ivota i stanovanja.

Prikupljanje relevantnih podataka o tritu proizvoda koje Romi tradicionalno

proizvode i organizovanje malih radionica u kojima Romi mogu da se bave
tradicionalnim romskim zanatima

Organizovanje optinskih javnih radova

PREPORUKE I STRATEKE INTERVENCIJE

1. USPOSTAVITI TAKAV SISTEM SOCIJALNE ZATITE KOJI JE SPREMAN
DA KORISNIKE OSPOSOBI ZA PRODUKTIVAN IVOT U ZAJEDNICI I
SAMIM TIM UMANJITI ILI AK UKINUTI NJIHOVU ZAVISNOST OD
SOCIJALNIH SLUBI.

2. REITI PRAVNI STATUS ROMSKIH NASELJA I UKLJUITI IH NA

INFRASTRUKTURNE SISTEME
3.

OBEZBEDITI DA SREDSTVA, KOJA SE IZDVAJAJU ZA MATERIJALNU

SIGURNOST RADNO SPOSOBNIH KORISNIKA SOCIJALNIH DAVANJA
BUDU STAVLJENA U FUNKCIJU NJIHOVOG ZAPOLJAVANJA

4. USPOSTAVITI TAKAV SISTEM SOCIJALNE ZATITE KOJA BAZIRA NA

VLASTITOJ ODGOVORNOSTI I OBAVEZA KORISNIKA, IME SE
DOSLEDNO REALIZUJE OSNOVNI PRINCIP SOCIJALNE ZATITE OD
POMOI DO SAMOPOMOI,
5. AKTIVIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE