Bolesti i zatita pela

Uvod
Pele su, generalno, osetljive na virusne, bakterijske, protozoalne, gljivine i infekcije grinjama.
Stepen u kom su odrasle pele osetljive na bolesti zavisie od otpornosti pelinjeg drutva tako da
e bolest biti prisutna u onim drutvima koja su manje otporna. Velika i uspena pelinja drutva su
sposobna da se odupru mnogim bolestima. Kao to je sluaj kod gajenja stoke, najbolji nain da se
obezbedi zdravlje pela je pridravanje dobre pelarske prakse. Poznavanje najznaajnijih bolesti
pela, njihovo leenje i prevencija je znaajno za farmaceute, koji rade na obezbeenju lekovitih
preparata, kao i za odgovorne pelare.
Pele se gaje, uglavnom, s ciljem proizvodnje meda, koji se koristi u ishrani ljudi. Zbog toga je
potrebno voditi rauna o moguim reziduama primenjenih lekova u medu. Farmaceutski oblici
lekova za primenu kod pela obuhvataju primenu prakova, sirupa, aerosola, preparata za
fumigaciju (dimljenje), lekovite trake. esta je praksa da se koriste razliite hemijske supstance u
prevenciji bolesti i leenju, ali su ograniene informacije vezano za dozu, rezidualne nivoe i
relativni rizik od kontaminacije. Med je najznaajniji proizvod medonosnih pela, ali znaajni su i
proizvodi kao to su pelinji vosak, matini mle i pelinji otrov. Doprinos medonosnih pela u
opraivanju biljaka u poljoprivredi, kao i u domaim vrtovima je veliki i znaajan.
Pelinje drutvo
Tokom leta u jakom drutvu moe biti i do 50.000 pela. Drutvo se sastoji od matice koja je
sposobna da sama poloi preko 2000 jaja dnevno. Nju pomae nekoliko stotina trutova, ili mukih
pela, koji se razvijaju od neoploenih jaja, ija je jedina funkcija da se pare sa maticom. Ostale
pele su pele radilice koje se razvijaju iz oploenih jaja. Pelinje drutvo ivi u zajednici na
dvostranom sau koje se sastoji od legla i zaliha meda i polena.
Oploena jaja, poloena od strane matice u radnim elijama, izleu se nakon 3 dana i tada pele
hranilice hrane siune larve koje brzo rastu do pune veliine. Njihove elije se tada zapeate
poroznim poklopcima od voska i larve tada postaju lutke (to je transformiui stadijum kada se
larve ne hrane, miruju, stadijum izmeu larve i odraslog insekta) nakon ega se 12-14 dana kasnije
razvijaju u mlade pele radilice i koje progrizu votane poklopce da bi otvorile put za izlaz iz saa i
pridruuju se starijim radilicama. Trutovima je potrebno nekoliko dana vie da se razviju. Uloga
pele radilice menja se tokom ivota, od inicijalnog paenja i hranjenja larvi, ienja i graenja
elija saa, zatim straarenja na ulazu u konicu, do napredovanja u aktivnostima pronalaenja vode
i sakupljanja nektara, polena i propolisa sa biljaka. Propolis je crvena smolasta supstanca, meavina
prirodnih smola sa pupoljaka koje pele koriste da zatvore pukotine na konici i da je ojaaju,
odnosno uine je vodootpornom. Biljni nektar se prevodi u med, a polen se ili koristi za ishranu
larvi ili stavlja u zalihe. Nakon to drutvo dostigne maksimalnu veliinu od 50.000 i vie pela do
polovine leta, broj radilica e poeti da se smanjuje. U ranu jesen svi trutovi e umreti i matica e
ostati sa smanjenim brojem radilica da preivi zimu. Pelari moraju biti oprezni na mogunost
stvaranja rojeva, naroito u maju, junu ili julu, to je vaan deo gajenja pela, zato to moe
ozbiljno iscrpeti produktivnost konice na vrhuncu sezone. Razlozi za stvaranje rojeva nisu u
potpunosti objanjeni, ali prepunjenost konice se smatra jednim od faktora. Ako pelar uhvati roj
koji se izrojio iz konice, on ga moe premestiti u drugu konicu i na taj nain stvoriti novo
pelinje drutvo. Razvoj matice podrazumeva, pre svega, posebnu ishranu bogatu matinim mleom
koji proizvode pele hranilice.
U savremenoj konici pelar je u mogunosti da kontrolie pelinje drutvo, da posmatra i
procenjuje razliite potrebe drutva. Za brigu o pelinjim drutvima je najvanije iskustvo, kao i
brza akcija koja moe biti neophodna iz razliitih razloga, ukljuujui i drastine promene vremena,

temperature, uslova okoline i irenja opasnosti od bolesti. Pelar mora da prati program sezonskog
upravljanja ako eli da njegova drutva medonosnih pela ima najveu produktivnost tokom letnje
sezone.
Jesenje pripreme za prezimljavanje ukljuuju obezbeivanje da matica starosti do 2 godine, kao i
celo drutvo budu zdravi, sa adekvatnim zalihama hrane u sau i da je konica u dobrim uslovima,
da prui dobru zatitu od vremenskih neprilika i mogueg uznemiravanja od strane ivotinja kao to
su mievi. Od novembra do februara potrebno je posvetiti vrlo malo panje pelinjaku. Nakon to
pele ponu da aktivnije lete u martu, prva kratka provera je potrebna da se ustanovi da li su matica
i leglo zdravi, a najbolje vreme za to je topao dan poetkom aprila. Druga i mnogo detaljnija
prolena ispitivanja se savetuju kasnije u aprilu ili poetkom maja i podrazumevaju uklanjanje
neispravnih elija saa, ienje, obezbeivanje vode i mogue spajanje 2 manja drutva.
Dobra pelarska praksa i prirodna kontrola bolesti
Pre nego to se detaljno objasne najvanije bolesti pela vano je navesti neke od najznaajnijih
faktora koji e pomoi da se obezbedi zdravo i napredno pelinje drutvo:

Vano je da se pelinja drutva pregledaju u redovnim intervalima tokom sezone. itavo

leglo mora biti pregledano najmanje svakog prolea i jeseni na znake dve ozbiljne
bakterijske infekcije, evropskog i amerikog trulei legla (Amerika kuga).
Pele moraju biti dobro uhranjene.
Na elu drutva moraju biti plodne matice dobre sorte i obino do 2 godine starosti.
Drutvu je potreban adekvatan prostor za sae radi irenja i skladitenja hrane.
Instinkt za rojenje mora biti kontrolisan

este bolesti koje pogaaju pele

Varooza
Varooza je infektivna bolest koju izaziva vrsta grinja, Varroa jacobsoni. Ukoliko se nae u visokoj
koncentraciji u leglu izaziva abnormalan rast i razvoj deformiteta kod larve, pre svega pogaajui
razvoj krila, abdomena i pljuvanih lezda. Kao posledica toga, pela koja se razvija iz larve ne
moe da obavlja normalnu ulogu u konici i ima krai ivotni vek. Za razliku od Azijske
medonosne pele (Apis cerana), zapadna medonosna pela (Apis mellifera) nema odbrambenu
sposobnost protiv ove vrste grinja i predstavlja njenog prirodnog domaina. Eventualne infekcije se
mogu zavriti smru drutva.
Znaaj zaraze je u tome to je veoma rairena i prisutna na svim kontinentima osim Australije.
Budui da je nemogue iskoreniti V. jacobsoni neophodno je da pelari praktikuju efektivnu
kontrolu i prevenciju kako bi se populacija ovih grinja odravala ispod kritinog nivoa u svakom
trenutku. Leenje varooze obuhvata primenu Varooacida.
Varooacidi
Tretman varooacidima obuhvata primenu razliitih supstanci u cilju eradikacije grinja. Varooacidi
se mogu primenjivati dodavanjem u hranu, spolja (topikalno) na odrasle pele, kao kontaktne trake,
zapraivanjem (fumigacijom) ili evaporacijom (u vidu pare). Odobreni varooacidi su pokazali
odgovarajuu bezbednost, kvalitet i efikasnost, pogodni su za upotrebu i esto predstavljaju
dovoljan tretman (ako se koriste u skladu sa uputstvom proizvoaa). Problem kod varooacida je u

tome to je mogu razvoj rezistencije na njihovo dejstvo i u tome to mogu da zaostanu rezidue
varooacidu u medu i sau. Najee upotrebljivani varooacidi su flumetrin i fluvalinat
Flumetrin - (trake impregnirane flumetrinom, tokom 6 nedelja) naalost, na flumetrin se moe
razviti rezistencija pogotovo ako se ne uklone stare trake iz konica nakon zavretka tretmana.
Takoe, ove trake se koriste za dijagnozu varooze. (traka se stavi u konicu i nakon 24 sata broj
mrtvih grinja na podu konice ukazuje na nivo zaraze.)
Fluvalinat - (trake impregnirane fluvalinatom,10%, tokom 6 nedelja.)
Posebna prednost ova dva proizvoda je u tome to ne prelaze u med ali, prelaze u sae tokom
perioda kada ga pele proizvode (tako da se med odmah moe koristiti, dok drugi proizvodi posle
odreenog perioda.)
Primeri lekova koji su registrovani u Srbiji
-Varotom (tapi impregniran lekom sadri Fluvalinat 80 mg, ATCvet QP53AC10)
-Furmitom (ploa sadri: mravlju kiselinu 60% 25 ml, ATCvet QP53AV20)
-Apitol (granule, u vreicama po 5 i 10g. sa cimiazol-hidrohloridom kao aktivnom
supstancom, ATCvet QP53AA02)1
-Varamit (rastvor od 200 ml sa amitrazom, ATCvet QP53AD01)
Saveti za kontrolu infekcija
Tretman varooacidima nikada ne eliminie mogunost ponovne zaraze leenog drutva grinjama
koje potiu iz drugog zaraenog drutva. Meutim, odreeni broj postupaka se moe preduzeti u
cilju minimiziranja rizika od infekcije:

Sve kolonije bi trebalo leiti istovremeno.

Leenje u okviru odreene regije bi trebalo biti koordinisano (tj. da svi pelari u odreenom
podruju istovremeno primenjuju preparate.)
Ukoliko je potreban hitan tretman, ne odlagati leenje.
Otkloniti divlja pelinja drutva koja mogu biti izvor zaraze.

Rezistencija
Budui da se na flumetrin i fluvalinat razvija rezistencija, neophodno je preduzeti odreene mere u
cilju minimizovanja i odlaganja rezistencije - primena tretmana samo kada je to neophodno;
potovanje uputstva proizvoaa i upotreba preporuenih doza; uklanjanje iskorienih traka iz
konica u odgovarajue vreme; izbegavanje upotrebe ve korienih traka; kad god je mogue
upotrebiti preparate sa drugim aktivnim supstancama. Pored sintetskih piretroida, mnoge druge
supstance se tradicionalno koriste u cilju ouvanja zdravlja kod pela. Razliite vrsta grinja se mogu
kontrolisati i eliminisati mlenom kiselinom (u obliku rastvora koji se prska po povrini konice),
mravljom kiselinom (primenjuje se evaporacijom), mentolom i metil-salicilatom.

Flumetrin i fluvalinat spadaju u sintetske piretroide. Deluju kao paralitki otrovi koji imobiliu grinje. Kada se
upotrebljavaju u preporuenim koncentracijima ne ispoljavaju toksino dejstvo po pele. Ispoljavaju izuzetno toksino
dejstvo po ribe pa se iskorieni preparati ne smeju bacati u reke, jezera i druge prirodne vodene povrine
1

APITOL je lek sistemskog delovanja namenjen iskljuivo pelama, potpuno je bezopasan za pele i ljude. Primenjuje
se prskanjem, a pele ga uzimaju kao hranu. Kroz digestivni trakt pele ulazi u hemolimfu (krvotok pele). Varroa
grinje koje parazitiraju na pelama leenim Apitolom uginu uzimanjem aktivne materije Apitola koja se nalazi u
hemolimfi.

Amerika trule legla i Evropska trule legla

ETL (European foul brood) izaziva bakterija Melissococcus pluton, a ATL (American foul brood)
bakterija Paenibacillus larvae. Obe bolesti su izuzetno opasne, posebno ATL, i nanose velike tete
pelinjim drutvima. Bolest se iri tako to pele koje su zaduene da vode brigu o larvama, prenose
bakteriju larvama koje su se tek izlegle iz jaja. Dalji razvoj bakterije zavisi od odnosa kiseonika i
ugljen-dioksida u konici. Obe infekcije su fatalne, ali se ETL generalno smatra manje opasnom
budui da bakterija koja je izaziva ne stvara spore i krae se zadrava u zaraenim konicama od
bakterije uzronika ATL. Meutim, ostatke inficiranih larvi i bakterijske spore ATL-a teko je
ukloniti iz konica i saa i oni mogu predstavljati izvor rekurentnih infekcija, zato je neophodno sav
zaraeni materijal ukloniti i unititi spaljivanjem.
Nozemoza
Nozemoza je bolest koja se iri fecesom zaraenih pela. Uzronik je Nosema apis, parazit
mikroskopske veliine koji formira spore. Spada u red najeih gljivinih oboljenja odraslih pela.
Kada se nae u digestivnom traktu pela, prodire u elije koje oblau digestivni trakt i proizvodi
ogroman broj spora. Pele normalno obavljaju defekaciju van konice tokom toplih meseci godine,
pa postoji mali rizik da e se drutvo zaraziti. Meutim, loi vremenski uslovi mogu dovesti do
kontaminacije konice fecesom (u kom su prisutne spore) i do infekcije mladih pela koje su
zaduene za ienje konice. Nozemoza skrauje ivotni vek pela i ima negativan uticaj na broj
jaja koje polegne inficirana matica. Meutim, obino nema ozbiljne tete po pelinje drutvo, a
infekcija veih drutava retko dostigne nivo koji zahteva specifian tretman.Ukoliko je potrebno
leenje, koristi se flumagil u vidu praka koji se rastvori u eernom sirupu koji konzumiraju pele
(nije toksian po pele i ne ostavlja rezidue u medu kada se koristi u skladu sa uputstvom). Rastvor
formaldehida zajedno sa kalijum-permanganatom (primenjuje se zapraivanjem) se takoe koristi za
kontrolu N.apis, ali se sme primeniti samo na prazne konice (tretman traje 14-17 dana). Ovaj
zapraiva se takoe koristi za kontrolu Malpighamoeba mellificae, ETL-a i votanih moljaca.
Primeri lekova koji su registrovani u Srbiji
- Nozecid
Koncentrat za oralni rastvor. Za suzbijanje nozemoze sadraj boice se pomea sa 12,5 litara
eernog sirupa. Uzet sa hranom ili vodom deluje protiv uzronika nozemoze u probavnom traktu,
ATCvet QP51AX30

Bolesti izazvane amebama

Najei uzronik ovih bolesti je protozoa Malpighamoeba mellificae koja formira cistu u
malpigijevim cevicama. Pele mogu da se zaraze ingestijom cisti koje se nalaze u fecesu
inficiranih pela. Potom dolazi do germinacije spora koje nastavljaju svoj ivotni ciklus (traje 22-24
dana) pre nego to bivaju izbaene fecesom. Efekat ovih protozoa na pelinja drutva je nepoznat, a
terapija lekovima ne postoji. Konice se mogu sterilisati pre upotrebe pomocu siretne kiseline
(pamuna vata se natapa odreenom koliinom 80% siretne kiseline i stavlja izmeu ramova
konice tokom 1 nedelje). Pre ponovne upotrebe potrebno je konice provetriti.

Akaroza
4

Akaroza ili grinjavost spada u bolesti pela izazvane parazitima i to je bolest organa za disanje
odraslih pela koju uzrokuje grinja Acarapis woodi. Ova grinja ovalnog oblika, razvija se u grudnim
trahejama koje se nalaze u osnovama krila. Razara krvne sudove, to dovodi do nekroze pojedinih
delova traheja. Najvie stradaju traheje oko krila. Sve kaste pela: matice, radilice i trutovi mogu
biti pogodjeni, iako je tokom aktivne sezone primeen mali efekat na aktivnost pela radilica.
Meutim ivoti pela koje prezimljuju su skraeni. Ako je zaraeno preko 30 % pela u jesen,
pelinja drutva mogu biti dovedene do take izumiranja u rano prolee, sa nedovoljno preivelih
odraslih pela za odgajanje legla. Razvoj grinja se moe suzbiti koristei 60-80 % rastvor mravlje
kiseline (evaporacijom). Leenje se moe primeniti u bilo koje doba godine ukoliko je temperatura
okoline dovoljno visoka da omogui isparavanje. Pored mravlje kiseline, upotrebljava se i metilsalicilat. Iako metil-salicilat ne ubija grinje, moe se koristiti za prevenciju prenoenja zaraze sa
bolesnih na zdrave pele. Upotrebljava se fumigacijom. Alternativno, boica metil-salicilata
opremljena fitiljem moe da se postavi na zadnju stranu konice (metil-salicilat postepeno isparava
iz boice). Timol (25%) u obliku gela se moe koristiti za kontrolu grinja (kao kontaktni insekticid)
ili kao fumigant sledeci uputstva proizvodjaa.
Drugi tretmani korieni za suzbijanje grinja
Oni ukljuuju upotrebu inertnih prakova za koje se pokazalo da mogu da ogranie prisustvo grinja
(ukljucujuci i V. jacobsoni). Razliiti prakovi (kreda, glukoza, kukuruzni skrob, eer u prahu,
mleko u prahu, talk ili brano) se pomou sita posipaju po povrini pelinjeg drutva pri emu
smanjuju prijanjanje grinja na pele. Sve pele na svim stranama saa u komori legla bi trebalo da
budu blago prekrivene prakom pre zatvaranja ulaza konica na 20-30 minuta. Esencijalna ulja,
ukljuujui ulje limuna, ulje cimeta i ulje sandalovine deluju tako to odstranjuju grinje iz pelinjeg
voska. Neka ulja, ukljuujui i ulje cimeta su toksina za mnoge grinje.
Kreno leglo
Kreno leglo uzrokuje gljivica Ascosphaera apis. Veina konica ima nekoliko elija sa zaraenim
larvama, ali stanje moe da se pogora ukoliko drugi faktori, kao to je hladnoa, oslabe leglo.
Timol aplikovan kao fumigant ili u obliku kontaktnih traka moe se koristiti za leenje krenog
legla.
Primeri lekova koji su registrovani u Srbiji
- Askotom (Oralni rastvor ili rastvor za rasprivanje, ATCvet QD08AG53 i QA11GB**)
Larve votanog moljca
Larve votanog moljca, bilo velikog votanog moljca Galleria mellonella ili malog votanog moljca
Achroia grisella mogu da se hrane ostacima larvi ili pela ili voskom u sau legla, uzrokujui da
pele napuste podruje saa. Mogu nastati opsena oteenja. Kontrola se moe postii upotrebom
siretne kiseline kao fumiganta, mravlje kiseline u vidu pare, rastvorom formaldehida sa kalijum
permanganatom kao fumiganta ili sa paradihlorbenzenom (PDB), koji je efikasan protiv odraslih
moljaca i larvi. PDB kristali ne moraju da ubiju jaja votanog moljca i sae treba provetriti pre
zamene u konici. Bioloki larvicid koji sadrzi Bacillus thuringiensis je dostupan za leenje zaraza
saca uzrokovanih larvom velikog votanog moljca, takoe poznatog i kao pelinji moljac.

Sadri natrijum-benzoat, jod i askorbinsku kiselinu. Ova kombinacija supstanci deluje fungicidno protiv uzronika
krenog legla. Primenjuje se tako to se odreena koliina preparata rastvori u vodi, a zatim se unutranjost konice
prska ovim rastvorom ili se preparat rastvori u eernom sirupu koji pele koriste.

Razblaen rastvor se detaljno naprska na sve povriine saa u jesen pre skladitenja saa ili u
prolee pre stavljanja u konicu.
Zakljuak
Budui da medonosna pela ima veliki privredni i ekonomski znaaj (proizvodnja meda, voska,
propolisa, opraivanje cvea) vano je posvetiti posebnu panju bolestima i tretmanu pela. Kljuno
je otpoeti tretman odmah kada se otkrije bolest, ali i svesti mogunost kontaminacije meda na
najmanju moguu meru. Za postizanje najvee produktivnosti i svoenje mogunosti zaraze na
minimum potrebno je konsultovati miljenje strunjaka i literature.

LITERATURA

1. Kayne SB. Jepson MH. Veterinary pharmacy. Pharmaceutical Press, London, 2004
2. Lolin M. Bolesti pela. Nauna knjiga, Beograd 1985.
3. Nacionalni registar veterinarskih lekova NRLvet 2007. Agencija za lekove i
medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2007
4. http://www.evrotom.org/