Strategija Grada

REPUBLIKA SRBIJA
GRAD NOVI PAZAR
NACRT STRATEGIJE SOCIJALNE ZATITE

GRADA NOVOG PAZARA
SADRAJ:
UVOD ....................................................................................................................................3
UVODNA RE GRADONAELNIKA.................................................................................5
1. VIZIJA .................................................................................................................................6
2. MISIJA .................................................................................................................................6
3.PRINCIPI I VREDNOSTI ....................................................................................................6
4. KONTEKST .........................................................................................................................8
4.1 Geografski podaci ...........................................................................................................7
4.2 Demografski podaci ........................................................................................................8
4.3.Ljudski resursi i tritse rada
...................................................................................15
5. ANALIZA KLJUNIH SOCIJALNIH AKTERA ZA USPEH STRATEGIJE ..............20
5.1 Lokalna samouprava......................................................................................................20
5.2 Obrazovne institucije ....................................................................................................25
5.3 Zdravstvena zatita .......................................................................................................39
5.4 Civilno drutvo: udruenja, savezi i organizacije civilnog drutva...............................41
5.5 Lokalni mediji ...............................................................................................................45
5.6 Socijalna zatita ............................................................................................................47
6. ANALIZA MEUSOBNIH OEKIVANJA SOCIJALNIH AKTERA............................54
7. ANALIZA USLUGA I PRIORITETNE CILJNE GRUPE.................................................59
7.1 Stara lica........................................................................................................................60
7.2 Osobe sa invaliditetom..................................................................................................63
7.3 Deca, mladi i porodica.................................................................................... ..............71
7.4 Izbegla i raseljena lica ..................................................................................................82
7.5 Romi .............................................................................................................................85
7.6 ene ..............................................................................................................................89
8. STRATEKA SVRHA I CILJEVI............................................................... .....................92
9. MONITORING I EVALUACIJA.......................................................................................93
10. AKCIONI PLAN (MATRICE 1-4)........................................................................U
PRILOGU
UVOD
Strategija razvoja socijalne zatite kao vaan dokument koji Grad donosi treba da pomogne
boljem reavanju problema u ovoj oblasti na lokalnom nivou. Plan predstavlja poetnu taku za
reorganizaciju oblasti socijalne zatite gde je namera da se ona kreira tako da s jedne strane to
blie odraava potrebe zajednice, a s druge strane da promovie ukljuenost itave zajednice u
razvoj ove oblasti kako bi se osigurao i podigao kvalitet ivota graana grada Novog Pazara.
Postoji nekoliko razloga za reformu socijalne zatite. Kao prvo, poloaj graana i korisnika u
sistemu socijalne zatite je trenutno izrazito pasivan i intencija Strategije je da to stanje
promeni. Drugo, mrea socijalnih usluga nije razvijena tako da mnogi korisnici ostaju
uskraeni u pogledu ostvarenja zakonom garantovanih prava. Tree, usluge nisu razvijene to
otvata prostor da se kroz partnerstva javnog i civilnog sektora doprinese boljoj ponudi
socijalnih usluga. etvrto, trenutno je sistem javnih socijalno-zatitnih institucija
centralizovan, birokratizovan, nedovoljno ekonomian i efikasan to uvoenje novina ini
neophodnim.
Analize pokazuju da graani nisu u dovoljnoj meri upoznati sa svojim pravima u oblasti
socijalne zatite.
U planiranju razvoja socijalne zatite prepoznata je potreba izgradnje efikasnijih javnih
institucija koje bi pruile adekvatnu podrku socijalno najugroenijim grupama da ostvare
svoja prava. Pokazalo se da postojee javne ustanove ne mogu, zbog raznih nedostataka i
slabosti (koji se tiu ljudskih, finansijskih i prostornih resursa), da stignu do svih kojima je
pomo potrebna. esto postoji i problem protoka informacija, tako da socijalno ugroena lica
ne znaju koja sve prava mogu da ostvare. Zadatak Strategije socijalne zatite je da da odgovore
koji e voditi poboljanju ukupnog kvaliteta ivota u zajednici.
Startegija razvoja socijalne zatite nudi predloge za jaanje partnerstva izmeu javnog,
privatnog i nevladinog sektora, uvodei nove aktere meu pruaoce usluga. Praksa ukazuje na
neophodnost udruivanja ovih sektora na zajednikim projektima, jer esto problemi
prevazilaze pojedinane snage aktera socijalne oblasti.
Strategija daje smernice za izgradnju kapaciteta koji e rad javnih institucija uiniti efikasnijim
na reavanju poloaja ranjivih grupa, kako bi ove grupe, ravnopravnijim pristupom
zapoljavanju, zdravstvu, obrazovanju i ostalim segmentima ivota, izale iz trajnog siromatva
i zatitile se od rizika dalje marginalizacije.
Strategija potie graansku inicijativu i graanski aktivizam kao vrednost u zajednici inei
graane vanim partnerima u reformi socijalne politike. Neohodan uslov za to je vea
otvorenost javnih institucija i bolja dostupnost informacija.
Strategija socijalne zatite se oslanja na princip potovanja i nedeljivosti ljudskih prava,
potencira interes korisnika, raznovrsnost i dostupnost usluga, nudi reenja u najmanje
restriktivnom okruenju. Osiguranjem ovih preduslova preuzima se ravnopravno odgovornost
izmeu korisnika i prualaca usluga za uspenost u reavanju problema, linih i u zajednici. Na
ovaj nain istovremeno se uvaju resursi zajednice, postie se optimalno korienje institucija i
organizacija, a u zajednici se grade novi odnosi zasnovani na vrednostima koje usklauju
razliite interese.
U okviru projekta Planiranje lokalnih usluga socijalne zatite PLUS Ministarstva za rad i
socijalnu politiku, Programa ujedinjenih nacija za razvoj, Evropske agencije za rekonstrukciju,
Fonda za meunarodnu saradnju Velike Britanije i Ministarstva spoljnih poslova Norveke
pokrenutog 2006.godine, proces stratekog planiranja razvoja socijalne politike izatite u
3
Novom Pazaru zapoet je u 2008. godini, a zavren u 2009. godini u okviru projekta PRO
Programa za razvoj optina u jugozapadnoj Srbiji-Projekat migracija kojeg je vajcarska
agencija za razvoj i saradnju (SDC) pokrenula 2008. godine.
Na osnovu l. 61. stav 1. taka 9 Statuta grada Novog Pazara (Slubeni list grada Novog
Pazara br. 15/08) Gradsko vee grada Novog Pazara na sednici odranoj dana 13.03.2009.
godine, razmatralo je predlog za obrazovanje Saveta za socijalnu politiku i u vezi sa tim donelo
je Odluku o obrazovanju Saveta za socijalnu politiku grada Novog Pazara.
Prvu fazu procesa vodili su mentori eljko Plavi i Ivan Mladenovi, a konsultanti za procese
stratekog planiranja Nives Radelji i eljko Jovanovi su proces zaokruili izradom finalne
verzije Strategije socijalne zatite i Akcionog plana.
U Savet su imenovani:
1. Ljilja Kosti - Crveni krst
2. Tahir Deli - MNRL
3. Hajrudin Hajrovi - Gradsko vee
4. Rifat Liina Gradsko vee
5. Ismet Suljevi - Merhamet
6. Semiha Kaar Odbor za ljudska prava
7. Aida orovi Urban In
8. Milisav Milosavljevi Komesarijat za izbeglice
9. Jusuf orovi Komesarijat za izbeglice
10. Adnan Dizdarevi Centar za socijalni rad
11. Radosav Filipovi pomonik gradonaelinika-resor socijalne politike
Delokrug rada i zadaci Saveta za socijalnu politiku definisani su ovom istom Odlukom i
navedeni su, kako sledi:
1. Izrada socijalnih akcionih planova (analiza potreba najugroenijih grupa graana, pregled
postojeih resursa za podmirenje njihovih potreba i pregled predloenih reenja)
2. Rangiranje po vanosti potreba stanovnitva na podruju Grada Novog Pazara;
3. Razmatranje prijavljenih predloga od strane najrazliitijih organizacija i institucija, koji e
se finansirati iz sredstava za razvoj lokalne zajednice;
4. Promovisanje partnerskih aktivnosti;
5. Identifikovanje prioritetnih potreba i potrebne pomoi kako bi struni kadrovi imali osnovu
za adekvatnu analizu socijalne politike;
6. Identifikovanje prioritetnih potreba za razvoj kapaciteta organizacija civilnog drutva koje
se bave socijalnim pitanjima kao i institucija i drugih tela na nivou Grada;
7. Pribavljanje dodatnih finansijskih sredstava za realizaciju programa navedenih u stratekim
dokumentima Akcionim planovima Grada;
8. Obavlja i sve druge poslove u skladu sa osnovnim zadacima i ciljevima radi kojih je
obrazovan.
UVODNA RE GRADONAELNIKA
1. VIZIJA
Grad Novi Pazar je lider regionalnog razvoja, napredna multietnika i
multikonfesionalna zajednica ravnopravnih graana, sa postignutom punom socioekonomskom sigurnou ivljenja koja poiva na transparentom partnerstvu javnog, civilnog i
privatnog sektora usmerenog na izgradnju usluga primerenih potrebama korisnika.
Pouen prolou - Novi Pazar brine o graaninu, neguje kulturna bogatstva i gradi
evropsku budunost.
2. MISIJA
Transparentnim i institucionalizovanim partnerstvom civilni, privatni i javni sektor,
posebno akteri iz socijalne i zdravstvene zatite, obrazovanja i sektora zapoljavanja,
objedinjeni pod vostvom Grada Novog Pazara uz kontinuirano informisanje i komunikaciju sa
graanima, neprekidno unapreivanje postojeih ljudskih, organizacionih i materijalnih
resursa, grade socijalne servise po evropskim standardima koji su pristupani i dostpuni svim
potenicijalnim korisnicima.
3. PRINCIPI I VREDNOSTI
Principi na kojima se zasniva Startegija razvoja socijalne zatite za grad Novi Pazar:
Partnerstvo i ostvarivanje saradnje, unutarsektorske i meusektorske
Mogunost da korisnik bira vrstu usluge i pruaoca usluge
Jednak pristup informacijama o pravima i uslugama iz oblasti socijalne politike (korisnici
moraju biti bolje informisani o svojim pravima kako bi ih mogli ostvariti)
Razvoj usluga u vrsti i sadraju koje su skladu sa potrebama korisnika, kao i aktivno
ukljuivanje korisnika u kreiranje i definisanje sadraja usluga
Potovanje naela rodne ravnopravnosti u svim sferama ivota
Drutvena solidarnost (spremnost zajednice da preuzima brigu o onima koji ne mogu
samostalno da se staraju o sebi)
Potovanje principa jednakosti za sve korisnike usluga
Vrednosti koje strategija socijalne zatite zastupa jesu:
Uvaavanje specifinosti pojedinca i lokalne zajednice
Potovanje tenje za nezavisnosti i individualnosti (posebnosti) svakog oveka.
(Omoguavanje slobode izbora vrste usluga korisnika i pruanje one usluge koja e
omoguiti korisniku da ostane u svom domu ili prirodnom okruenju, )
Jednake mogunosti pristupa socijalnoj zatiti bez bilo kakvih oblika diskriminacije
Pravo na dostojanstvo (svi ljudi imaju pravo na dostojanstven tretman bez obzira na verske,
kulturne i druge razlike)
Transparentnost u pruanju socijalne zatite (svaka osoba ima pravo na pristup
informacijama, i na uee u procesu planiranja i donoenja odluka)
Potovanje privatnosti svakog pojedinca (informacije se uvaju kao poverljive i bez
saglasnosti korisnika se ne mogu upotrebljavati)
4. KONTEKST
4.1 Geografski podaci o gradu Novom Pazaru
Geografija i topografija
Novi Pazar je ekonomski i kullturni centar Sandaka, nalazi se u jugozapadnom delu Srbije.
Ukupna povrina grada Novog
Pazara, sa 99 naseljenih mesta,
iznosi 742 km2.
Reljef regije u kojoj se nalazi grad
Novi Pazar ima uglavnom brdskoplaninska svojstva. Izdvaja se Peterska visoravan, uske doline Ibra i
Lima na istonim, odnosno
zapadnim granicama, i nevisoke
planine
(Golija,
Radoelo,
Rogozna, Giljeva, Ninaja, Jadovnik
i Zlatar) po obodnim delovima Peterske visoravni.
Novi Pazar
Subotica
Sombor
Kikinda
Novi Sad
Zrenjanin
Sremska
Mitrovica
abac
BEOGRAD
Panevo
Smederevo
Valjevo
aak
Kragujevac
Jagodina
Uice
Kraljevo
Ni
Pe
Pirot
Leskovac
Vranje
Gnjilane
Vrnjaka
Banja
Raka
Tutin
Prokuplje
Pritina
Prizren
Novi
Pazar
Bor
Zajear
Kruevac
Kosovska
Mitrovica
Kraljevo
Poarevac
Novopazarska kotlina koja se nalazi izmeu Golije,

Rogozne i Peterske visoravni, protee se pravcem
severozapad-jugoistok, a prenik gornjeg oboda
(Golija-Rogozna) iznosi oko 40 km. Njen najnii deo
se prostire od Pazarita (560 m) do Postenja (462 m) i
nosi naziv Novopazarsko polje - dugo 9 km i iroko
800 m.
Raki okrug:
Izvor: Republiki zavod za statistiku
4.2 Demografski podaci

Podaci pokazuju da na podruju Novog Pazara koje je povrinom duplo manje od povrine
Kraljeva ivi neznatno manji broj stanovnika.
Prema podacima zvaninih popisa stanovnitva, evidentan je porast broja stanovnika, to se
moe tumaiti intenzivnim demografskim rastom Novog Pazara kao gradskog centra,
posebno tokom 80-tih godina prolog veka. U periodu od 1971. do 2002. godine, dolo je do
poveanja populacije optine Novi Pazar ak za 21.670 stanovnika, to predstavlja treinu ili
33,7% od registrovanog broja stanovnika u 1971. godini. Ipak, u poslednjem popisnom
intervalu zabeleen je neznatni porast stanovnitva od 0,9%

Struktura stanovnitva prema polu
Prema polnoj strukturi, iako je

gotovo uvek bio ujednaen broj
mukaraca i ena, u 1971, 1981 i
1991. godini, mukarci su bili u
neznatno veem broju. U
poslednjem popisu iz 2002.
godine, vie je registrovano
enskog (50,5%) od mukog
stanovnitva (49,5%).
Izvor: Republiki zavod za
statistiku
Starosna strukutura stanovnitva

Kontigent mladog stanovnitva, mlaeg od
19 godina, u Novom Pazaru je od 1971. godine pa do 2002. godine, zabeleio pad od
5,9%. Sa druge strane poveao se udeo starosne grupe preko 60 godina, sa 7,9% 1971.
godine na 13,7% u ukupnoj populaciji
optine 2002. godine. Ovaj podatak jasno
ukazuje
na demografsko starenje
populacije u Novom Pazaru. Jedan od
glavnih uzroka ovakvog stanja je pad
nataliteta, pre svega veinskog bonjakomuslimanskog stanovnitva.
Popis
0-4
5-9
10 - 14
15 - 19
20 - 24
25 - 29
30 - 34
35 - 39
40 - 44
45 - 49
50 - 54
55 - 59
60 - 64
65 - 69
70 - 74
75 i vie
nepoznat
o
1971
7.474
7.585
7.756
7.656
5.692
4.038
4.505
4.185
3.809
2.567
1.936
2.026
1.814
1.277
881
841
284
1981
7.766
7.466
7.414
7.773
7.367
6.713
5.142
3.850
4.311
4.069
3.616
2.406
1.672
1.660
1.230
1.215
330
1991
8.457
7.995
8.025
7.624
7.589
7.076
6.896
6.436
5.103
3.743
4.110
3.757
3.242
2.004
1.205
886
1.101
2002
6.861
6.960
7.398
7.457
7.065
6.552
6.085
5.952
6.098
5.782
4.545
3.454
3.420
3.148
2.358
1.914
947
Odnos urbanog i ruralnog stanovnitva

U 2002. godini, ruralno stanovnitvo ini 36,5% od ukupnog broja popisanog stanovnitva.

Seoske sredine prati depopulacija zbog prestanka biolokog obnavljanja, ali i zbog migracija
stanovnitva prema urbanim i drugim podrujima atraktivnijim za ivot i rad.
Etnika pripadnost stanovnitva
Izvor: Repubiki zavod za statistiku Optine u Srbiji

Podaci iz 1971. i 2002. godine, jasno ukazuju na dijametralno razliite tendencije u demografskom razvoju bonjako-muslimanskog i srpskog ivlja. Dok se, sa jedne strane, broj srpskog
stanovnitva smanjio za 7,7%, broj bonjako-muslimanskog stanovnitva se poveao za 4,6%.
U 2002. godini broj bonjako-muslimanskog stanovnitva je 3,82 puta bio vei od broja srpskog
stanovnitva.
10
Stanovnitvo po naseljima
Red.
br.
1
2
3
4
5
6
Red.
br.
Naziv naselja
Alulovie
Bajevica
Banja
Bare
Batnjik
Bekova
Naziv naselja
Broj
stanovnika
369
623
501
36
59
116
Broj
stanovnika
Red.
br.
7
8
9
10
11
12
Red.
br.
Naziv naselja
Bele Vode
Boturovina
Brdjani
Brestovo
Varevo
Vever
Naziv naselja
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
Vidovo
Vitkovie
Vojkovie
Vojnie
Vranovina
Vuinie
Vuija Lokva
Golice
Gornja Tuimlja
Goevo
Gradjanovie
Graane
Grubetie
Deeva
Dojinovie
Dolac
Doljani
Dragoevo
Dramie
unjevie
89
28
36
112
325
349
17
64
34
50
19
29
258
249
128
95
96
112
79
212
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
Novi Pazar
Odojevie
Okose
Osaonica
Osoje
Oholje
Pavlje
Paralovo
Pasiji potok
Pilareta
Pobrdje
Poega
Poeina
Polokce
Pope
Postenje
Prenova
Pusta Tuimlja
Pustovlah
Radaljica
33
34
35
Zabrdje
Zlatare
Ivana
70
12
956
77
78
79
Rajetie
Rajkovie
Rajinovie
11
Broj
stanovnika
980
226
199
5
551
32
Broj
stanovnika
62.470
50
43
294
1.107
192
187
1.028
42
25
2.859
707
359
119
94
3.605
159
58
28
187
62
29
609
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
Izbice
Jablanica
Javor
Jana
Jova
Kaalj
Kovaevo
Kolje
Koprivica
Kosurie
Kruevo
Kuzmievo
Lea
Lopunje
Lukare
Lukarsko Goevo
Lukocrevo
Miie
Mur
Muhovo
56
Negotinac
2.248
27
18
410
21
35
247
677
12
139
566
147
321
69
520
1.005
213
245
3875
652
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
Rajinovika Trnava
Rakovac
Rast
Sebeevo
Sitnie
Skukovo
Slatina
Smilov Laz
Srednja Tuimlja
Stradovo
Sudsko selo
Tenkovo
Trnava
Tunovo
Hotkovo
Cokovie
ai Dolac
avci
aronje
titare
241
21
59
1.024
867
23
369
8
40
19
87
99
706
130
216
20
82
325
347
79
26
Izvor: Lokalna samouprava - prvi rezultati popisa 2002 godine (popisna komisija)
Broj stanovnika po naseljima u optini varira od 5 stanovnika u selu Brestovo, pa do 62.470
stanovnika u samom gradu Novom Pazaru. Velika disproporcija u broju stanovnika ukazuje na
depopulaciju seoskih naselja koja imaju u proseku nekoliko desetina ili par stotina itelja, i demografski rast gradskog centra koji ima neuporedivo vei broj stanovnika. Gustina naseljenosti
na teritoriji cele optine iznosi 115,9 st/km2.
Osnovni kontigenti stanovnitva
1527
60 i
vie
Radno sposobno
Radno
ensko
muko ensko (15-49) sposobno
svega
(%)
(15-64) (15-59)
12.748
19.416
8.122
51.784
11.542
18.613
Broj
stan.
Ispod
7 god.
7 14
1991.
11.729
2002.
9.677
26.500
25.284
21.839
60,70
10.840 54.653
27.647 27.006 22.947
63,55
Izvor: Repubiki zavod za statistiku optine u Srbiji
12
Maloletno stanovnitvo, koje pripada kategoriji izdravanog stanovnitva (do 15 godina)

pokazuje tendenciju neznatnog opadanja u periodu 1991 - 2002. godina. Apsolutni i relativni
udeo radno sposobnog stanovnitva (preko 15 godina) se u posmatranom periodu poveava, pa
u 2002. godini radno sposobno stanovnitvo ini vie od 63% od ukupnog stanovnitva.
Radno sposobno i fertilno ensko stanovnitvo belei porast u desetogodinjem periodu, tako
da radno sposobno ensko stanovnitvo u 2002. godini ini skoro 50% od ukupno raspoloivog
kontigenta radne snage.
Stanovnitvo starije 15 i vie godina prema polu i kolskoj spremi
Bez
kolske
spreme
1-3 razr.
osnovne
kole
Ukupno
5.681
692
Muko
1.627
260
ensko
4.054
432
4-7 razr.
osnovne
kole
Osnovno
obraz.
Srednje
obraz.
Vie
obraz.
Visoko
obraz.
Nepozn
ato
5.667
23.595
22.584
1.731
2.231
2.596
2.137
11.012
12.604
1.054
1.410
1.432
3.530
12.583
9.980
677
821
1.164
Gledajui obrazovnu strukturu stanovnitva koje je starije od 15 godina, najvei je broj onih
koji imaju osnovno i srednje obrazovanje. Nije zanemarljiva injenica i da postoji znatan broj
stanovnika bez ikakve kolske spreme 8,8%, kao i 9,8% onih koji su pohaali, ali nisu
zavrili osnovnu kolu. Vano je istai i podatak da meu stanovnitvom bez koleske spreme
71,4% ine ene.
Interesantna je injenica da je u
Novom Pazaru vei broj visoko
obrazovanih stanovnika u
odnosu na stanovnitvo koje je
pohaalo neku od viih kola (za
500). U oba sluaja, mukarci
prednjae, skoro u istoj razmeri,
u odnosu na ene.
13
Stanovnitvo prema aktivnosti, po popisu 2002.

Aktivno stanovnitvo
ukupno
Lica sa
linim
prihodom
obavlja zanim.
36.101
Izdravano
stanovnitv
o
Na radu-boravku u
inost. do 1 god.
23.987
10.466
39.141
288
to se tie pitanja aktivnosti stanovnitva, aktivno stanovnitvo ini blizu 42% ukupnog stanovnitva optine, odnosno 55,7% stanovnitva starijeg od 15 godina. Od tog broja 66,4% je
stanovnitvo koje obavlja neki oblik zanimanja. Sa druge strane izdravano stanovnitvo
uestvuje u ukupnoj populaciji optine sa 45,5%.
Domainstva prema broju lanova

Po poslednjem zvaninom popisu stanovnitva 2002. godine optina Novi Pazar je brojala ukupno 20.956 domainstava sa proseno 4,1 lanom. U odnosu na prethodni popis sproveden
1991. broj domainstava je vei za 8%.
Domainstva
Ukupno
Stanovi
prosean br. l.
20.956
2002/1991
Ukupno
2002/1991
4,10
1,08
23.334
1,95
Od ukupno 20.956 domainstava sa 1 lanom ima 1.952 domainstva, sa 2 lana 2.940, sa 3

lana 2.898, sa 4 lana 4.822, sa 5 lanova 4.019, sa 6 lanova 2.279, sa 7 lanova 1.114, sa 8
lanova 482, sa 9 lanova 204, sa 10 i vie 247 domainstva, to zasniva prosek od 4,1
lanova po domainstvu.
Vitalni dogaaji
ivoroeni
God.
1999.
broj
na 1000
stanovn
ika
1.390
15,0
Prirodni
prirataj
Umrli
broj
na 1000
stanovn
ika
601
6,5
14
Brakovi
broj
na 1000
stanovni
ka
zakljuen
i
razvedeni
789
8,5
513
2002.
1.635
19,0
678
2005.
1.823
20,0
731
7,9
957
11,1
709
79
8,0 1.092
12,0
679
80
Broj ivoroene dece, ukazuje na stalni porast raanja u periodu od 1999. pa do 2005. godine.
Broj zakljuenih brakova belei blagi porast, pa zatim pad, dok se broj razvedenih brakova u
velikoj meri poveao u odnosu na 1999. godinu. U posmatranom periodu prirodni prirataj
iskazuje stalni rast, tako da 2005. godine iznosi 12. Ovako visoki prirodni prirataj nije
karakteristian za ostale optine u Srbiji.
Interesantan je i podatak da se u posmatranom periodu poveava stopa smrtnosti, koja se zadnjih godina stabilizovala i iznosi oko 8.
Postoje neslaganja oko broja stanovnika Novog Pazara, izmeu podataka iz popisa i stvarnog
broja na terenu. Podaci iz 2002 gotovo se poklapaju sa podacima iz popisa 1991 po kojima
Novi Pazar ima navedenih 85.996 stanovnika. Meutim, podaci razliitih slubi se razlikuju:
Prema podacima iz
popisa
1991
2002
Prema
podacima
optinskih
slubi
85,249
85.996
97.664
Prema
podacima
Fonda za
zdravstveno
osiguranje
Broj
registrovanih
biraa prema
Izbornoj
komisiji
Podaci u iroj
javnosti
105.000
72.000
125.000
Razlika u broju stanovnika se javlja iz tri razloga, kako sledi:

1. Stanovnitvo koje je u vreme popisa 2002. godine boravilo u inostranstvu u
meuvremenu procesom readmisije vratilo se u Srbiju iz zemalja EU
2. Jedan broj stanovnika nije uestvovao na popisu 2002. godine zato to je izbegavao
poreske obaveze i popis imovine
3. Emigracija migranata i integracija jednog broja interno raseljenih lica sa KiM i
izbeglih lica sa prostora bive Jugoslavije
Doskoro optina, Novi Pazar je odlukom Vlade Republike Srbije dobio status grada, a prema
propisanim kriterijumima status grada dobijaju optine sa preko 100.000 stanovnika.
4.3 Ljudski resursi i trite rada
Kao i veina optina u Srbiji, grad Novi Pazar je bio pogoen ekonomskom krizom devedesetih
godina prolog veka. Ipak, za razliku od drugih, Novi Pazar je sa svojim preduzetnicima i
intezivnim razvojem tekstilne industrije 90-ih bio, sa optinom aak, sinonim za ekonomski
razvoj lokalnih samouprava. Naravno, porast nezaposlenosti uslovljen je propadanjem velikih
privrednih sistema kao to su: TK Raka, HK Vojin Popovi, FO Ras, DP Iskra,
Sandaktrans. Privatni sektor je u proteklom periodu apsorbovao deo potrebne strune radne
snage iz pomenutih sistema.
15
Zaposlenost
U periodu od 1999. godine javljaju se velike oscilacije u pogledu broja zaposlenih u
Novom Pazaru. U 2001. godini dolazi do
poveanja zaposlenosti od 2.833 u odnosu
na 2000. godinu, da bi zatim u 2002.
godini broj zaposlenih opao za 2.692.
Poev od 2003. godine, broj zaposlenih se
naglo uveava, da bi u 2005. godini taj
broj bio za 2.970 vei od broja iz 2002.
godine. Nagli skok zaposlenih je pre
svega posledica legalizacija poslovanja
kroz evidentiranje zaposlenih, ali delom i
zbog realizovanih socijalnih programa
koji su omoguili otputenim radnicima iz
privatizovanih drutvenih sistema da se
prekvalifikuju i zaponu posao u
privatnom sektoru.
Izvor: Repubiki zavod za statistiku

Optine u Srbiji
Zaposlenost Struktura
Godina
Broj zaposlenih
ene
(%)
Ukupno
1999.
2000.
17.604
16.139
35,5
38,2
Zaposleni
Godina
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
Ukupno
18.972
16.280
16.432
19.023
19.250
ene
(%)
46,7
44,5
44,3
39,3
42.3
Drutveni
sektor
12.268
11.798
Broj zaposl. na 1000 stan.

Privat
Svi
Industrija i
ni
Ukupno sektor
rudarstvo
sektor
i
5.336
190
132
66
4.341
173
126
62
Br. zaposl. na 1000 stan.

Zaposleni u
pred., ustan.,
Ukupno
zadrug. i dr.
organizac.
11.280
7.692
201
119
11.080
5.200
189
129
10.370
6.062
187
118
11.907
7.116
213
133
11.584
7.666
212
127
Zaposleni u Lica koja

pred., ustan., samost.
zadrugama i obavljaju
dr. organizac. delatnost
16
Broj lica koja samostalno obavljaju

delatnost se poveava, poev od 2002.
godine. U 2005. godini ovaj broj je uvean
za 2.466 u odnosu na broj iz 2002. godine,
ili pratei relativne pokazatelje, dolo je do
poveanja sa 31,9% na 39,8%. Poveanje
broja lica koja samostalno obavljaju
delatnost je posledica razvoja privatnog
preduzetnitva uz efikasnu institucionalnu
podrku drave (podka zapoljavanju i
restriktivnija primena Zakona o radu
Republike Srbije).
Zaposlenost po sektorima privredne delatnosti1
Relativno smanjenje zaposlenih u preraivakoj industriji posledica je propadanja i privatizacije velikih drutvenih sistema, to je uslovilo racionalizaciju radne snage u ovom sektoru.
Sa druge strane duga tradicija i potencijal u trgovakoj delatnosti, omoguili su apsorbovanje
velikog kontigenta radne snage, pa je u 2005. godini razlika u pogledu broja zaposlenih samo
10% izmeu sektora preraivake industrije i trgovine.
Nezaposlenost
Prema statistikim podacima, broj nezaposlenih u Novom Pazaru se konstantno poveava do
2004. godine, kada je zabeleen porast od 98% u odnosu na stanje iz 1999. godine. Porast
broja nezaposlenih posledica je neaktivnosti velikih drutvenih sistema, koji su, u fazi
privatizacije ili steaja, smanjili broj zaposlenih otputanjem jednog dela radne snage.
Priloeni podaci za period 2001 2005. se odnose na zaposlene u preduzeima, zadrugama, ustanovama, organizacijama i
malim preduzeima (do 50 zaposlenih)
17
Ovaj podatak treba uzeti sa

rezervom jer odreeni broj
nezaposlenih nije evidentiran na tritu rada, dok je,
sa druge strane, odreeni
broj prijavljenih radno aktivan, ali ne i evidentiran u
NSZ-u.
Institucionalna
podrka
drave kroz programe
samozapoljavanja
je
presudno uticala na smanjenje broja nezaposlenih u
periodu
2005.
godine
Restriktivna primena Zakona o radu dodatno je uticala na smanjenje sive ekonomije, a tako i na povean
broj
registrovanih
privrednih subjekata i broja
prijavljenih radnika.
Nezaposlenost-struktura
Prema strukturi nezaposlenog stanovnitva, tokom itavog posmatranog perioda najvei je
udeo nezaposlenih lica koja prvi put trae posao. Njihov broj varira od 85,5% u 1999. godini,
preko 88,2 % u 2001. godini, pa do 79,7% u 2005. godini. Udeo lica koja su bez kvalifikacija
varira oko 53% u posmatranom periodu, a u 2005. godini je 48,7%. U 2004. godini, u odnosu
na prethodne godine, pojavljuje se manji broj nezaposlenih koji prvi put trae posao, zajedno
sa licima bez kvalifikacije. U prethodnim godinama, izuzev 2004. u kontigentu nezaposlenog
stanovnitva prednjae ene, koje u 2005. godini ine 56,3%.
Godi
na
Ukup
no
1999.
8.766
2000.
Prvi put trae

Bez
zaposlenje
kvalifikacija
ene
ukup
no
4.796
85,5
4.545
51,8
5.412
61,7
95
33,24
10.230
8.847
86,5
4.535
53,1
6.302
61,6
110
38,80
2001.
12.956
11.421
88,2
6.845
52,8
7.865
60,7
137
40,58
2002.
14.684
12.806
87,2
7.826
53,3
8.807
60,0
170
47,42
ukupno
18
ukupn
o
Na 1000
Stopa
stanovn nezaposlenos
ika
ti
2003.
16.767
14.488
86,4
8.913
53,2
9.990
59,6
191
50,50
2004.
17.421
10.092
57,9
6.271
36,0
7.058
40,5
195
47,80
2005.
13.572
10.813
79,7
6.603
48,7
7.638
56,3
149
41,35
Stopa nezaposlenosti u 2005. godini iznosi 41,35% i odreena je kao uee nezaposlenih u
zbiru zaposlenih i nezaposlenih.
Starosna struktura nezaposlenih, 2006.
Starost
Ukupn
o
ene
Do 18 god.
122
0,61
77
0,65
19 - 25 god.
3.648
18,11
2.023
17,02
26 - 30 god.
3.366
16,71
2.037
17,14
31 - 40 god.
5.702
28,31
3.605
30,33
41 - 50 god.
4.649
23,08
2.736
23,02
50 i vie god.
2.655
13,18
2.409
20,27
Ukupno
20.124
- 11.887
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje
Starosna struktura nezaposlenih pokazuje da je najbrojnija kategorija stanovnitva 31 - 40 godina koja zauzima 28,31%. Visok udeo imaju i kategorije stanovnitva 41 - 50 godina i preko
50 godina, koje zajedno ine 36,26%.
Stanovnitvo starosti do 30 godina zauzima 35,43% u starosnoj strukturi nezaposlenosti.
Kvalifikaciona struktura nezaposlenih, 2006
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje
19
U kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih prednjai stanovnitvo koje nema nikakvu kvalifikaciju

(54,79%), dok su sledea po brojnosti lica sa srednjom kolskom spremom (42,77%).
Podaci ukazuju na neophodnost intenzivnog sprovoenja mera formalnog i neformalnog

obrazovanja, kao i stratekih mera podrke zapoljavanju na lokalnom i nacionalnom nivou.
Takoe, odreeni podsticaji usmereni ka rastu privredne aktivnosti i broja zaposlenih ogledaju
se pre svega u dva pravca:
podrka meunarodnih donatorskih programa koji se ogledaju kroz podsticaje za
zapoinjanje sopstvenog posla i podrku postojeim biznisima
podrka lokalnih institucija kroz programe Nacionalne slube za zapoljavanje i Fonda za
razvoj Republike Srbije (u 2006. godini program samozapoljavanja iskoristilo 71 lice)
5. ANALIZA KLJUNIH SOCIJALNIH AKTERA ZA USPEH STRATEGIJE
Pri analizi glavnih kljunih aktera socijalne politike praena su neka pitanja koja e nam biti
pokazatelji u ocenjivanju njihovih uloga. Neka od tih pitanja se tiu naina na koji su ciljne
grupe pogoene problemom, kakav je kapacitet i motivacija aktera socijalne politike u
reavanju problema, kakav je odnos uspostavljen sa drugim akterima, koji su glavni ciljevi, da
li moemo da odredimo pozitivne i negativne uticaje. Na ova pitanja je pokuano da se
odgovori kroz shemu ciljna grupa akter, na osnovu uvida u deavanja u Novom Pazaru.
Vani akteri socijalne politike jesu i republiki organi, Ministarstvo rada i socijalne politike,
Fond za socijalne inovacije i Zavod za socijalnu zatitu, s tim da je ocena lokalne zajednice da
svi pomenuti socijalni akteri tokom prethodnih godina nisu imali dovoljno oseaja za pozitino
reagovanje u unapreenju socijalnih prilika u Novom Pazaru.
Na lokalnom nivou, u samom Gradu kao vani inioci u oblasti socijalne zatite se javljaju
javne institucije, lokalna samouprava, nevladin sektor, privredni subjekti.
5.1 Lokalna samouprava
Pravni okvir Grada Novog Pazara definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o
radnim odnosima u dravnim organima i nizom drugih zakona, uredbi i odluka. Statut je
najvii pravni akt Grada po kojem Grad ima status pravnog lica. Svi poslovi koji se odnose
na grad Novi Pazar se realizuju preko organa lokalne samouprave: Skuptine, Gradskog Vea
gradonaelnika i Gradske uprave. Lokalna samouprava preko svojih organa u skladu sa
Ustavom i Zakonom donosi programe razvoja, urbanistike planove, budet i zavrni raun,
ureuje i obezbeuje obavljanje komunalnih delatnosti i druge poslove koji su u interesu
20
graana. Lokalna samouprava ima nadlenosti u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja,

kulture, fizike kulture, drutvene brige o deci, primarne zdravstvene zatite, socijalne zatite,
borako-invalidske zatite, zatite spomenika kulture.
Skuptina Grada je najvii zakonodavni organ vlasti u Gradu. Skuptinu Grada ine odbornici
koje biraju graani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Gradska skuptina ima 47
odbornika.
Skuptina Grada obrazuje i stalna radna tela :
1. Savet za razvoj Grada
2. Savet za budet i finansije
3. Savet za urbanizam i saobraaj
4. Savet za odrivi razvoj i zatitu ivotne sredine
5. Savet za saobraaj
6. Savet za vodoprivredu
7. Savet za privredna pitanja i poljoprivredu
8. Savet za obrazovanje, vaspitanje i drutvenu zatitu dece
9. Savet za zdravstvo, socijalnu politiku, socijalnu zatitu, borakoinvalidska pitanja
10. Savet za kultutu, informisanje i sport
11. Savet za bezbednost
12. Savet za praenje primene etikog kodeksa
13. Savet za mlade
14. Korisniki savet javnih slubi
15. Savet za rodnu ravnopravnost i jednake mogunosti
16. Savet za zatitu lokalne samouprave
17. Komisija za statutarna, organizaciona i normativna pitanja
18. Administrativno-mandatna komisija
19. Komisija za kulturno-istorijske spomenike i davanje naziva ulicama i trgovima
20. Komisija za davanje na korienje graevinskog zemljita
21. Komisija za procenu trine vrednosti zemljita
22. Komisija za odnose sa verskim zajednicama
23. Komisija za predstavke i albe
Za planiranje i sporovoenje programa i mera na unapreivanju socijalnog poloaja
stanovnitva, od strane lokalne samouprave osnovan je Savet za socijalnu zatitu i socijalnu
politiku, u kome se nalaze predstavnici lokalne samouprave, socijalne zatite, obrazovanja,
zdravstva, civilnog drutva, kao i kompetentni strunjaci iz drugih sfera drutvenog rada. Osim
u izradi i praenju sprovoenja Strategije razvoja socijalne zatite Novog Pazara, ovaj savet
treba da aktivno bude ukljuen i u njegovo sporovoenje kroz kontinuirano asistiranje
organima lokalne samouprave u obavaljanju poslova od interesa za smanjenje siromatva u
zajednici.
Od struktura u samom sastavu gradske uprave Novog Pazara, od posebnog znaaja za poslove
socijalne politike jesu delatnosti iz domena socijalne zatite: Odeljenje za drutvene delatnosti,
i Odeljenje za privredu, Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj i odeljenje za finansije u
pogledu planiranja obima i namene potronje za socijalnu politiku. Takoe, na obezbeenju
opte sigurnosti ivljenje i potovanja prava, vaan je i rad Gradskog javnog pravobranioca i
Sluba pravne pomoi.
21
Na nivou Grada formirane su dve Gradske uprave i to:

Uprava za izvorne i poverene poslove
Uprava za naplatu javnih prihoda
Organizacione jedinice u okviru Gradske uprave za izvorne i poverene poslove su:
1. Odeljenje za optu upravu
2. Odeljenje za drutvene delatnosti
3. Odeljenje za finansije
4. Odeljenje za privredu
5. Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj
6. Odeljenje za skuptinske poslove, poslove Gradonaelnika i poslove Gradskog vea
7. Odeljenje za urbanizam i izgradnju
8. Odeljenje za imovinsko-pravne poslove
9. Odeljenje za stambeno-komunalne poslove i zatitu ivotne sredine
10. Odeljenje za inspekcijske poslove
11. Odeljenje za zajednike poslove
12. Odeljenje za informisanje
13. Sluba za inspekciju i reviziju
14. Sluba za bezbednost i zdravlje na radu
U okviru ove Gradske uprave kao posebne organizacione jedinice obrazuju se:
Kabinet Gradonaelnika
Gradsko javno pravobranilatvo
Odeljenje za drutvene delatnosti vri poslove Gradske uprave koji se odnose na osnivanje
ustanova i organizacija u oblasti predkolskog obrazovanja i vaspitanja i osnovnog obrazovanja
i vaspitanja. Takoe vri poslove koji se odnose na kulturu, primarnu zdravstvenu zatitu,
fiziku kulturu, sport, deiju i socijalnu zatitu. Odeljenje prati i obezbeuje funkcionisanje
ovih poslova i vri nadzor nad radom. Organizuje i poslove u vezi sa zatitom kulturnih dobara
od znaaja za optinu, podstie razvoj kulturnog umetnikog amaterizma i stvaranje uslova za
rad muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture iji je osniva. Odeljenje se bavi i uenikim i
studentskim pitanjima, vodi drutvenu brigu o deci, kao i socijalnoj i zdravstvenoj zatiti.
Rukovodi posebnim raunima i podraunima, deijim dodatkom, porodiljskim odsustvom,
borakom i invalidskom zatitom, a bavi se i poslovima u vezi sa radom Komesarijata za
izbeglice, poslove ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogunosti u gradskim
upravama, poslove kancelarije za mlade, praenje implementacije Lokalnog plana za decu.
Odeljenje za privredu se obrazuje za obavljanje poslova koji se odnose na strune, studijskoanalitike, upravno-pravne, materijalno-finnasijske, administrativno-tehnike i druge poslove
Grada u oblasti utvrivanja obima i strukture robnih rezervi Grada, zatite razvoja
poljoprivrede, industrije zanatstva, privatnog preduzetnitva, izrade kratkoronih i dugoronih
planova privrednog razvoja, stvaranja stimulativnog ambijenta za privlaenje domaih i
stranih investitora kroz razliite vidove podsticajnih mera, obezbeivanje kreditnih linija za
22
finansiranje investicionih programa u oblasti otvaranja novih i daljeg razvoja postojeih

privrednih subjekata, saradnju i koordinaciju na izradi, upravljanju i realizaciji projekata sa
partnerskim odnosima iz vladinog i nevladinog sektira, koordiniranje i saradnju sa
predstavnicima sindikalnog organizovanja i sl.
Odeljenje za finansije obrazuje se za obavljanje poslova koji se odnose na strune,
finansijsko-materijalne, upravno-pravne, normativno-pravne i administrativno-tehnike i druge
poslove za organe Grada, Gradske uprave i druge korisnike budeta u skladu sa zakonom a
naroito finansijsko-raunovodstvene poslove direktnih budetskih korisnika koji se odnose
na uee u pripremi finansijskih planova i zavrnih rauna, kontrolu novanih dokumenata i
instrumenata plaanja sa aspekta ugovornih obaveza i namenskog troenja sredstava,
odreivanje kvota direktnim korisnicima sredstava budeta grada i sl. Odeljenje takoe
izrauje programe razvoja, vri poslove vezane za naplatu lokalnih javnih prihoda i
finansiranje delatnosti iz nadlenosti optine, priprema budet i finansijske planove, vri
kontrolu izvrenja plana budeta i upravlja finansijsko-informacionim sistemom. Odeljenje
izrauje i pravne i druge akte vezane za javne nabavke. Uzimajui u obzir navedeno, ovo
odeljenje bi po prirodi svog posla trebalo da dobije i zaduenja u pogledu naruivanja i
ugovaranja usluga socijalne zatite koje proishode iz prihvaenih zadataka u transformaciji
drutvenih odnosa a u skladu sa EU integracijama i samom reformom socijalne zatite.
Gradsko javno pravobranilatvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred
sudovima i drugim nadlenim organima radi ostvarivanja i zatite imovinskih prava i interesa
optine Novi Pazar, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica ije se finansiranje vri iz
budeta optine, kao i druge poslove u skladu sa zakonom.
Ostale, gore pomenute strukture u lokalnoj samoupravi, koje svojim delovanjem apsolutno
utiu na kvalitet ivljenja u lokalnoj zajednici i njen razvoj, po prirodi svog posla bile su
razmatrane i predstavljene su u Stategiji odrivog razvoja.
Ne uvek iskorieni resurs u praenju, planiranju i sprovoenju socijalnih politika jesu i mesne
zajednice i mesne kancelarije. U okviru Odeljenja za optu upravu obrazovane su mesne
kancelarije za obavljanje poslova iz nadlenosti Optinske uprave koji se odnose na: voenje
matinih knjiga i evidencije o dravljanstvu, sastavljanje smrtovnica, popis i procenu
zaostavtine, overu prepisa, potpisa i rukopisa, prijem podnesaka, dostavu pismenih
obavetenja graanima i pravnim licima, preduzimanje radnji u cilju auriranja birakog spiska
i druge poslove opte uprave, u skladu sa zakonom.
U Gradu ima ukupno 16 mesnih kancelarija: Bijele Vode, Vranovina, Vuinice, Grubetice,
Deeva, Lukare, Mur, Odojevie, Poega, Postenje, Rajetie, Rajinovie, Sopoani, Trnava,
aronje i titare.
Od ukupno 26 mesnih zajednica, 6 su gradske MZ a 20 seoske.
Usled prepoznatih drutvenih potreba da se na izazove tranzicije odgovori kvalitetnim i
specijalizovanim radom u javnoj upravi, irom zemlje postoji tendencija za formiranjem
23
posebnih za odreenu tematiku specijalizovanih kancelarija lokalne samouprave. Jedan od

takvih modela prepoznat u nacrtu Strategije za mlade Novog Pazara jeste i model Kancelarije
za mlade.
Tako je Odlukom Gradske skuptine obrazovana Kancelarija za mlade koja e poeti sa
radom 15.04.2009. godine
Kancelarija za mlade je operativno telo u implementaciji Strategije za mlade grada Novog
Pazara, koordinira aktivnosti i usklauje akcije sa ciljem da:
brine o prioritetnim problemima mladih uz uvaavanje potreba mladih,
izgrauje odnose i sarauje sa lokalnim organizacijama i inicijativama mladih,
bude opredeljena ka evropskim integracijama i koristi preporuke Evropske povelje o
ueu mladih na lokalnom i regionalnom nivou
podrava izgradnju graanskog drutva i partnerstva
Zadaci Kancelarije su:
osiguravanje vidljivosti Strategije za mlade grada Novog Pazara i mogunosti koje ona
prua
osiguravanje implementacije Strategije za mlade grada Novog Pazara
monitoring procesa implementacije i realizacije Strategije za mlade grada Novog
Pazara
pronalaenje novih mogunosti finansiranja programa za mlade u Novom Pazaru
osiguravanje uspene komunikacije svih relevantnih i odgovornih subjekata za razvoj
mladih na lokalnom, regionalnom i dravnom nivou
pruanje podrke omladinskim organizacijama na teritoriji grada Novog Pazara
iniciranje saradnje sa srodnim institucijama na regionalnom, dravnom i
meunarodnom nivou
Kancelarija za mlade e se organizovati u okviru Gradske uprave za izvorne i poverene
poslove grada Novog Pazara . Uslovi za izbor lica koja e raditi u Kancelariji definisae se
pravilnikom o unutranjoj sistematizaciji i organizaciji radnih mesta, u Gradskoj upravi za
izvorne i poverene poslove grada Novog Pazara.
Kancelarija za mlade finansirae se iz budeta grada Novog Pazara dok e deo sredstava biti
obezbeen apliciranjem kod razliitih domaih i meunarodnih institucija i fondacija koje
podravaju projekte omladinske politike.
Iako je sasvim jasno da mandat ove kancelarije nije da se prevashodno bavi socijalnom
zatitom i drutvenom brigom, ona sa sobom nosi veliki potenicijal u prevenciji i integrisanju
mladih u zajednicu, te povezana sa specijalizovanim javnim i civilnim organizacijama moe da
bude znaajan nosilac implementacije i lokalne Strategije razvoja socijalne zatite.
Sa druge strane, po slinoj logici mobilizacije snaga zajednice mogue je i potrebno da se
kapaciteti za projektni rad koji u posebnim kacelarijma lokalne samouprave postoje, stave na
24
korienje svim javnim, privatnim i nevladinim akterima koji svojim delovanjem ele da
doprinesu izgradnji socijalno odgovornijeg drutva.
5.2 Obrazovne institucije
Novi Pazar je tokom zadnjih nekoliko godina centar obrazovanja u regionu. Zastupljeni su svi
nivoi obrazovanja - od predkolskog do visokog obrazovanja.
OBRAZOVANJE
OBRAZOVANJE
PREDKOLSKO
PREDKOLSKO
SREDNJE
SREDNJE
OSNOVNO
OSNOVNO
VISOKO
VISOKO
Predkolsko obrazovanje odvija se u okviru predkolske ustanove ,,Mladost koja ima 3 vrtia:
,,Mladost , ,,Nae dete i ,,Deija radost . Nastava se odvija u dve smene u svim vrtiima.
Na seoskom podruju ovaj vid obrazovanja se odrava u objektima osnovnih kola.
Predkolskim obrazovanjem obuhvaeno je 1212 dece.
Mrea osnovnih kola proirena je 2007 god. kada je poela sa radom osnovna kola
,,Selakovac u Selakovcu, tako da u Novom Pazaru radi 12 osnovnih kola, 6 u gradskom, 1 u
prigradskom i 5 na seoskom podruju. Na seoskom podruju nastava se izvodi u izdvojenim
odeljenjima (T.1). Tokom 2007/08 godine osnovno obrazovanje pohaalo je 13 942 uenika. U
Novom Pazaru radi i nia muzika kola ,,Stevan Mokranjac. Srednje obrazovanje se odvija u
5 srednjih kola: Gimnazija - sa 981uenika, Medicinska kola - 485uenika, Ekonomska kola
- 1366 uenika, Tehnika kola - 1098 uenika i kola za dizajn tekstila i obue - 866 uenika
Otvorena je srednja kola za turizam i ugostiteljstvo.
Visokokolsko obrazovanje se odvija na Univerzitetu sa fakultetima: Pravnoekonomski,
Filozofski, Fakultet tehnikih nauka. U okviru zgrade univerziteta su i Uiteljski fakultet
izdvojeno odeljene Beogradskog univerziteta i Pravni fakultet iz Kosovske Mitrovice.
Evidentan je trend porasta broja studenata to zahteva od Grada prilagoavanje pratee
infrastrukture.
U Novom Pazaru funkcioniu i privatne obrazovne ustanove koje nisu u nadlenosti
Grada:Islamska predkolska ustanova, Gazi-Isa-Begova medresa, odeljenje Univerziteta
,,Braa Kari,i Univerzitet sa fakultetom islamskih nauka i Internacionalni univerzitet.
U veini obrazovnih ustanova u Novom Pazaru evidentan je nedostatak prostora i odeljenja sa
brojem uenika do 40 .
Samo dve osnovne kole u gradskom podruju rade u dve smene, dok se nastava u ostalim
gradskim kolama odvija u 3 .
25
Ima kola gde se nastava odvija i u etiri smene.

Mada je veina osnovnih kola u periodu od 2002. do 2008. godine rekonstruisana i renovirana
uz pomo Novopazarske optine i donatora SDCpreko programa MSP-a, USAIDA-preko
programa MersyCorpsa, UNDP-ja, odnosno Projekta PRO i Luksemburke vlade, postoji
velika potreba za nastavkom ulaganja u obrazovni sistem, kako u infrastrukturu, tako i na planu
strunog usavravanja.
U veini kola izvrena je sanacija mokrih vorova, zamena stolarije, asfaltiranje i ograivanje
dvorita. Ipak, potrebe osnovnih i srednjih kola jo uvek su izuzetno velike. Ove potrebe se
ogledaju u nedostatku prostora, uionica i fiskulturnih sala, nastavnih sredstava i inventara.
Jedina gradska kola koja nema fiskulturnu salu je osnovna kola ,,Jovan Jovanovi Zmaj,
dok kola ,,Vuk Karadi koristi deo Sportske hale koja je u neposrednoj blizini kole.
to se tie kadrovskih uslova u predkolskim, osnovnim i srednjim kolama, nastava je
uglavnom struno zastupljena.
Br.
uenika
J.J.Zmaj
Novi Pazar
825
Bratstvo
Novi Pazar
1 829
Rifat
Novi Pazar
1 429
Burdevi
Tro
Vuk Karadi
Novi Pazar
1 777
Stefan
Novi Pazar
1601
Nemanja
Desanka
Novi Pazar
1 021
Maksimovi
Selakovac
Novi Pazar
616
Prigradske kole i izdvojena odeljenja
Aleksandar
Stojanovi
Deeva
421
Postenje
aronje
Zavod Banja
Kuzmievo
Kovaevo
26
133
73
4
7
6
Nenastavno
osoblje
Isturena odeljenja
Mesto
osobljeNastavno
Naziv
osnovne kole
Naselje
Ukupan
br.uenika
Osnovno obrazovanje
T.2. tabelarni pregled osnovnih kola, broja uenika i broja zaposlenih
44
78
57
12
19
16
84
83
17
32
67
32
48
59
18
Leso
ura Jaki
Rastko
Nemanji Sava
Joanica
Dositej
Obradovi
Trnava
Dojevie
Lukare
Osaonica
Nia muzika
kola ,,Stevan Novi Pazar
Mokranjac
303
887
1 014
251
396
Vranovina
Kosurie
NP Banja
Tuumije
Vito
Rajetii
Brani
Sebeevo
8
4
21
3
2
2
2
138
Sopoani
Poega
Pope
Baletie
39
165
3
2
Mur
Kominje
Grubetie
Kruevo
Vrbasie
unjevie
593
70
22
15
8
6
Bele Vode
Vuinie
Svilanovo
titare
Muhovo
Kre
Bue
103
11
9
4
19
19
15
Raka
85
12
83
18
69
28
48
15
21
U Novom Pazaru je u nedovoljnoj meri zastupljeno obrazovanje uenika sa invaliditetom. Ne

postoje relevantni podaci o broju i vrsti ometenosti, zdravstvenom stanju, materijalnom stanju i
drugi podaci. Broj dece sa invaliditetom u predkolskim ustanovama u grupi rane rehabilitacije
je 18. Osnovno obrazovanje ove populacije uenika ostvaruje se u posebnim odeljenjima pri
redovnim kolama.
U o..,,Desanka Maksimovi nastavu pohaaju 42 uenika, u 8 odeljenja (lako mentalno
ometeni u razvoju).
27
U o.. ,,Jovan Jovanovi Zmaj nastavu pohaa 5 uenika u jednom kombinovanom odeljenju
(sluno oteeni).
Pri o.. ,,Aleksandar Stojanovi Leso u Novopazarskoj banji u Centru za distrofiju, jedno
kombinovano odeljenje uenika sa posebnim potrebama sa ouvanim intelektom ima 3
uenika. U istoj koli u izdvojenom odeljenju u Postenju obrazuju se romska deca:1 odeljenje
ine 22 uenika - raseljenih Roma sa Kosova, koji su uenici od 1 do 4 razreda; 24 romske
dece je integrisano sa ostalim uenicima, a predkolsko obrazovanje pohaa 13 romske dece.
Za normalno odvijanje nastave u ovoj koli potrebne su jo najmanje 2 uionice i pitka voda.
Srednje obrazovanje uenika sa posebnim potrebama jedino je zastupljeno u koli za dizajn
tekstila i koe.
28
680
1176
1324
1408,4
867,65
1117
1160,9
414,97
615,58
139,93
70
90
103,2
61,2
364,4
72
97,78
1210
4294,7
6199
5803,9
7444,7
1683
7100
865
1120
270
116
100
120
183
892,56
90
55,23
29
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
3
3
3
3
3
2
2
2
2
2
1
1
1
1
2
1
1
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
+
+
+
+
-
Fiskulturna sala
Stomatoloka ambulanta.
Biblioteka
Trpezarija
Kuhinja
Broj smena
Voda
1966
1979
1970
1979
1952
1961
2007
1962
1993
1979
1993
1948
1948
1980
grejane
Trnava
8
8
8
8
8
8
8
8
8
8
4
4
4
4
8
4
4
Uslovi rada
Sanitarni vorovi
J.J.Zmaj
Stefan Nemanja
Bratstvo
Vuk Karadi
R.B. Tro
D.Maksimovi
Selakovac
Joanica
Mur
Kominje
Vrbasie
Kruevo
unjevie
Grubetie
.Jaki
Brani
Lea
Godin
a
izgrad
nje
Kanalizacija
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Lukare
Instalacije
Ukupna povr.objekta (m2)
1
2
3
4
5
6
7
8
Povrina uionica(m2) )
Naziv kole
osmogodinjaetvororazredna ili
Redni br.
Mesto
Povrina
+
+
+
+
+
-
Rajetii
4
81,19
146,75
1
- Odojevie
4
134,9
208,15 1
- T.3. Prostorno tehniki uslovi i sadraji po objektima u osnovnim i srednjim kolama u Novom Pazaru
30
10 Dojevie
11 Deeva
12 Osaonica
R.N.Sava
Sebeevo
Poega
Sopoani
Baletie
Pope
A.S.Leso
Postenje
aronje
Kumievo
Kovaevo
Kosurie
N.P.Banja
Vranovina
Vito
Tuumlja
Graanovie
D.Obradovi
Bele Vode
8
8
8
8
4
4
8
8
8
4
4
4
8
4
4
4
4
8
8
864
9242
808
2772
192
6531
193
5951
64
1555
130
5001
376
5168
410
9600
390
4506
85
1017
38,25 419
63
2598
78,12 385
110
8924
75
6442
80
2066
420
1080
420
592
1957
kola u izgradnji
31
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
2
2
2
2
1
1
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
+
+
+
Fiskulturna sala
Biblioteka
Trpezarija
Kuhinja
grejane
Broj smena
Uslovi rada
Sanitarni vorovi
Godin
a
izgrad
nje
Kanalizacija
Voda
Instalacije
Naziv kole
Redni br.
Mesto
Povrina
_____
*Turistiko-ugostiteljska kola je privremeno smetena u stambeno-poslovnom objektu zgrade
JEDINSTVO . Oekuje se premetaj u kolske prostorije sadanje medicinske kole.
1
3
Srednje kole
1 Novi Pazar
Gimnazija
Tehnika kola
kola za dizajn ..
Medicinska kola
Ekonomska kola
Turistikougostiteljska
kola*
Srednja
verska
kola
GaziIsabeg medresa*
Dravni Univerzitet
4
4
4
4
4
4
108
64
48
467
50
50
164,3
116
60,4
106
80
80
1240,6
1149,8
7460
1962,
4
795,5+ 2878,
406,7
8
2122
804,3
400
700
Fiskulturna sala
Biblioteka
Trpezarija
Kuhinja
Broj smena
grejane
Sanitarni vorovi
Godin
a
izgrad
nje
Uslovi rada
Kanalizacija
Voda
Novi Pazar
Muhovo
Kre
Bue
Vuinie
Svilanovo
titare
S.Mokranjac
Instalacije
Naziv kole
Povrina
Mesto
Redni br.
___________________
Vaspitno-obrazovni proces se odvija u prostorijama verske ustanove
1958
1977
1955
1924
1936
1953
1
1
1
1
1
1
1979
+
+
+
+
+
+
+
+
2
2
+
+
+
+
1979
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
2
2
2
Internacionalni univerzitet
32
Na osnovu tabelarnog prikaza prostorno tehnikih uslova rada kola moe se zakljuiti da
u veini gradskih kola nedostaje uionikog prostora, u o.,,Vuk Karadii ,,J.J.Zmaj
nedostaju pored uionica i fiskulturne sale, a u koli ,,J.J.Zmaj i ostali pratei sadraji.
Veoma teka situacija je u seoskim kolama odnosno izdvojenim odeljenjima gde postoje
samo elementarni uslovi rada. kolski objekti su uglavnom stare zgrade bez grejanja,
pitke vode i sanitarnih vorova. Iako sa malim brojem uenika u ove objekte je potrebno
ulagati i obnoviti ih. Oprema i inventar u ovim kolama su takoe u loem stanju i
nedostaju nastavna sredstva. Srednje kole takoe imaju problem sa nedostatkom
prostora, specijalizovanih uionica, radionica za praktinu nastavu i kolski inventar.
Sistem finansiranja
Sistem finansiranja obrazovnih ustanova u Novom Pazaru u skladu je sa Zakonom o
osnovama sistema obrazovanja, odnosno Zakonom o budetskom sistemu i Zakonom o
budetu za datu fiskalnu godinu. Dakle, trokovi zarada za zaposlene u osnovnom i
srednjem obrazovanju jesu u obavezi Ministarstva prosvete, a materijalni trokovi
(komunalije, tekue i investiciono odravanje, kapitalna ulaganja, trokovi strunog
usavravanja zaposlenih) su u nadlenosti budeta lokalne samouprave. Trokovi
uenikog standarda (prevoz i ishrana) takoe su u obavezi budeta Grada, delatnosti
predkolskog obrazovanja (zarade zaposlenih i materijalni trokovi) su obaveza optine, a
za realizaciju programa obavezne pripremne nastave Republika izdvaja deo sredstava,
koja se namenski prenose predkolskoj ustanovi.
T.4 Pregled budetskih izdvajanja za oblast obrazovanja u Novom Pazaru *2009 god.
Sektor obrazovanja
Planirana sredstva
Realizovana
Predkolsko
61.285.000
22.274.940
obrazovanje
Osnovno obrazovanje
99.177.000
19.295.021
Srednje obrazovanje
60.095.000
9.104.392
Obrazovanje ukupno
220.0557000
________
*Podaci se odnose na realizovana sredstva od 01.01.-30.04.2009. godine
Zbog nedostatka finansijskih sredstava osnovne kole su u posebno tekoj situaciji, dok
su srednje kole u boljoj situaciji zahvaljujui dodatnim delatnostima , ali ta sredstva nisu
dovoljna za vea investiciona ulaganja .
Korisnici/e
Novi Pazar, kako je ve navedeno ima sve nivoe obrazovanja .Ukupan broj obrazovno
vaspitnih ustanova u optini je 24. Tokom kolske 2007/08. godine, obrazovnim
procesom na svim nivoima, obuhvaeno je 21195 korisnika obrazovanja , to je 17,66 %
ukupne populacije stanovnitva (prema Popisu stanovnitva 2002 godine ukupan broj
stanovnika u Novom Pazaru je 120000).
33
T.5. Broj uesnika u obrazovanju po institucionalnim nivoima

Nivo obrazovanja
Br.uesnika
% u odnosu na br. stanovnika
1
Predkolsko
1 450
2
Osnovno
12 370
3
Srednje
5301
4
Visoko
4797
Ukupno :
23918
Korisnici usluga obrazovanog sistema su deca od predkolskih ustanova (od 3 god. ) do

18 (19) god i dalje na visokoobrazovnim ustanovama.
Predkolsko obrazovanje tokom 2005-2006 (preuzeto iz Optinske strategije
odrivog razvoja)
34
Broj
ustanova
Prema duini dnevnog boravka
Broj dece
korisnika
Broj dece koja

borave besplatno
do 5
9 11
preko 11
asova
asova
asova
3
1.450
511
939
511
U Gradu postoje tri institucije predkolskog obrazovanja (obdanita i jaslice), koje su sve
smetene u samom gradu. Usluge trenutno koristi oko 1.450 dece, od kojih je 939 na boravku
duem od 9 h. U seoskom podruju je oigledan nedostatak, kao i adekvatan geografski
razmetaj institucija koje se bave predkolskim obrazovanjem.
U narednoj tabeli dat je ukupan broj odeljenja i uenika u osnovnim kolama
T.6.Osnovna kola
Red
.
broj
Naziv kole
1
0J.J.Zmaj
2
Stefan Nemanja
3
Bratstvo
4
Vuk Karadi
5
R.B. Tro
6
D.Maksimovi
7
Selakovac
8
Joanica
9
A.S.Leso
10
ura Jaki
11
R.N.Sava
12
Dositej Obradovi
13
S.Mokranjac/o.m.o
Ukupno
Mesto/naselje
Broj
Broj
uenika odeljenja
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Novi Pazar
Lukare
Deeva
Trnava
Dojevie
Osaonica
Novi Pazar
825
1601
1829
1777
1429
1021
616
1014
421
303
887
251
396*
12 370
27
Nastavno
osobljekvalif.struk.
IV VI VI Ukupn
I
o
44
83
78
84
57
67
48
69
59
24
83
48
21
695
T.7. Srednje kole ( za kolsku 2008/2009 godinu)
Naziv
srednje
kole
Gimnazija
Ekonomsko
trgovinska
Obrazovni
profil
Opti
Drutveno jeziki
Prirodno-mat.
Informatiki
Ekonomski
tehniar
Broj
Broj
Nastavno osoblje-kvalif.struk.
odelje. uenika
V
VI
VII
Ukupno
8
268
63
11
363
11
320
1
30
21
691
35
kola
Finansijski tehniar
Pravni tehniar
Trgovinski tehniar
Trgovac
1
8
5
1
35
252
164
31
97
Tehnika
kola
Medicinska
kola
Muki frizer
enski frizer
Slubenik
osiguranja
1,5
2
49
52
Ma.teh.za
kom.kon.
Pog.teh.ma.obrade
Automehaniar
Autolimar
Mainbravar
Instalater
Bravar
El.teh.raunara
El.monter pogona
El.
Teh.rad.i
vid.teh.
El.teh.energetike
Autoelektriar
142
2
1,75
0,75
0,25
0,25
1
5
2
3
62
53
48
4
13
18
152
43
81
2
2
57
59
El.meh.za ma.i op.

El.instalater
El.meh.za
term.i
ras.ure.
Teh.drumskog
saob.
Voza mot.voz.
Pedijatrijska sestra
Gin.aku.sestra
Stomatoloka sestra
Fizioterap.teh.
Med.sestra/tehniar
1
0,5
2
23
17
63
184
3
5
1
1
1
9
85
165
33
78
63
291
36
kola za
dizajn
tekstila
koe
Teh.mod.odee
Konfekcijski teh.
i Konfekcionar
kroja
Meh.tekst.maina
Tehn.modelarkoe
Obuar
Galanterac
iva tekstila
6 TuristikoTuristiki tehniar
ugostiteljska
kola
Ugostiteljski
tehniar
Kulinarski tehniar
konobar
Kuvar-poslasiar
pekar
Ukupno :
6
6
6
178
164
177
2,5
6
3
0,5
1
2
69
169
86
14
6
71
92
1
2
1
2
36
51
36
44
4796
77
315
T.8.Visoko kolstvo
Univerziteti
Dravni Univerzitet
1
u Novom Pazaru
2
3
Univ.u Beogradu
Univerzitet Braa Kari
Internacionalni
Univerzitet
Fakulteti
Filozofski fakultet
Pravno Ekonomski Fakultet
Fakultet tehnikih nauka
Broj studenata
488
643
383
Uiteljski fakultet-odeljenje u N.P

Pravni fakultet K.Mitrovica odeljenje u
Novom Pazaru
Fakultet za trgovinu i bankarstvo
U Novom Pazaru
281
Fakultet za Islamske studije
175
201
408
1470
Najbrojnija populacija uenika je u osnovnim kolama, a najmanji broj u predkolskim

ustanovama, jer ove ustanove nemaju dovoljno kapaciteta da prime sve zainteresovane.
Broj dece koja ekaju na upis u predkolsku ustanovu je 800.
Postojee i nedostajue usluge
Predkolsko obrazovanje:
Postojee usluge:
37
celodnevni smetaj
vaspitno-obrazovni rad,smetaj i ostale usluge
realizacija predkolskog programa ( tzv.,,0 odeljenja )
savetodavni rad sa roditeljima
Nedostajue usluge:
nedostatak prostora
nedostatak preventivne zdravstvene zatite u okviru institucije
rekreativni program za decu predkolskog uzrasta
Osnovno obrazovanje
Postojee stanje:
realizacija obrazovno-vaspitnog rada (po pravilnicima obrazovno-vaspitnog rada)
realizacija izbornog programa
obrazovanje dece sa posebnom potrebama
redovna preventivna zdravstvena zatita
realizacija programa prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
vrnjaka edukacije u pojedinim kolama
Nedostojee usluge:
nemaju sve kole potrebne uslove rada u pogledu prostora i preventivne stomatoloke
zatite, posebno je teko stanje u isturenim odeljenjima na seoskim podrujima
nedostatak pijae vode u seoskim kolama
nedostatak sanitarnih vorova u seoskim i radovi na rekonstrukciji u gradskim
kolama
sistematsko praenje talentovanih uenika
baza podataka za zlostavljanu i zanemarivanu decu
Srednje obrazovanje
Postojee usluge:
realizacija planova i programa obrazovno vaspitnog rada
koordinirano obrazovanje odraslih
rad akog parlamenta
realizacija programa prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
vrnjaka edukacije u pojedinim kolama
Nedostajue usluge:
nedostatak prostora
nedostatak kvalitetne i organizovane profesionalne orijentacije
nedostatak prostora za mlade i njihovo organizovano okupljanje
38
Visoko obrazovanje
proirenje prostora
smetaj studenata
ishrana studenata
studentske organizacije
Razvojni i strateki dokumenti
Svaka kola mora da ima sledee dokumente:
Godinji program rada za datu kolsku godinu
kolski program
kolski razvojni plan za period od 3 do 5 godina koji mora biti u saglasnosti sa
Godinjim programom rada i kolskim programom
Akcione planove zasnovane na samovrednovanju i vrednovanju rada kole, kao prilog
kolskom razvojnom planu
Obrazovni sektor, procena unutranjih i spoljanjih snaga i slabosti
Obrazovanje
Snage
Postoje uraeni RP-ovi u svim

srednjim i veini osnovnih kola
Lokalna zajednica raspolae
obrazovnim nastavnim kadrom
Nastavnici i profesori aktivno pohaaju
edukacije i usavravaju se
Uspostavljeni su aki parlamenti u
srednjim kolama (omladinsko
preduzetnitvo)
Romska populacija je ukljuena u
nastavni proces u dve kole, a
angaovani su i romski asistenti
Postojanje psiholoko pedagokih
slubi
Lokalna samouprava (LS) u potpunosti
je motivisana za unapreenje
obrazovanja, ukljuujui i podrku
aktivizaciji mladih i primenu dodatnih
obrazovnih sadraja
Dobra saradnja izmeu Ministarstva
prosveta (MP) i lokalne samouprave
Zapoeta infrastrukturna ulaganja
Uspostavljena je Kancelarija za mlade
Slabosti
Izrazit nedostatak prostora za nastavu
RP se ne sprovode kroz
zadovoljavajue parnterstvo nedovoljno institucionalizovani
(uhodani) kanali komunikacije
izmeu kola i lokalne samouprave
U osnovnim kolama aki parlamenti i
aktivizacija mladih nisu odrivo
postavljeni
Nedovoljno potovanje zakonske
obaveze od strane roditelja o
obaveznom obrazovanju;
Evidentiran nedostatak kompetentnih
kadrova za nastavu sa Romima
Druge kole nemaju ukjluenu romsku
populaciju u nastavni proces
Nedostaju struni kadrovi za sve
predmete
Nema plana ukljuivanja romskih
asistenata u nastavni proces
aki parlamenti nisu dovoljno aktivni
39
Prilike
Pretnje
MP i LS ostvaruju aktivnu saradnju na Zastareli normativi za procese nastave,

prilagoavanju obrazovanja utvrenim
posebno u nastavi za uenike sa
potrebama trita
invaliditetom
Uvode se obrazovni profili u kolama u Ulaganje u obrazovanje na nivou
skladu sa potrebama razvoja zajednice
Republike je nisko
Konstituisanje kolske uprave u Novom kolska uprava nije u funciji
Pazaru
Ministarstvo omladine i sporta je
uspostavljeno i raspolae znaajnim
budetom
Projekti od znaaja za obrazovanje,
finansirani od republike i-ili EU fondova
se realizuju u partnerstvu sa LS
Postojanje Duge/Centra za decu i mlade
Izvor: SWOT je uradila multisektorska radna grupa pri izradi SP razvoja socijalne zatite
Prioriteti obrazovnog sektora
Poveanje prostora, izgradnja novih kola i fiskulturnih sala. Rekonstrukcija seoskih

kola, isturenih odeljenja.
Nabavka opreme za kole na gradskom i seoskom podruju
Poveanje broja odeljenja uenika sa posebnim potrebama, onih koji trenutno nisu
zastupljeni u gradu
Formiranje odeljenja uenika sa posebnim potrebama u srednjim kolama za njihovo
radno osposobljavanje.
Preventivno-korektivni i terapijski rad sa decom sa suspektnim i/ili objektivno
prisutnim razvojnim smetnjama, poremeajima adaptacije i ponaanja (tearapijski rad
defektologa, psihologa) pojaan rad strunih slubi dodatno angaovani struni
saradnici u osnovnim kolama
Poveanje ukljuenosti romske dece u obrazovnom sistemu
Sistematsko praenje i organizovani rad sa talentovanom i nadarenom decom, u
okviru gradskog centra-slube za talentovane i nadarene uenike
Realizacija programa prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i zatite
reproduktivnog zdravlja
Socio-edukativni programi za roditelje (kola za roditelje..)
Koordiniran rad svih ustanova zaduenih za rad sa decom ( Centar za socijalni rad,
Zdravstveni centar, Mup, kole itd)
Program suzbijanja zlostavljanja dece u porodici i van nje
Identifikacija uenika koji naputaju osnovnu kolu i preduzimanje mera za
smanjenje broja takvih uenika
40
5.3 Zdrastvena zatita

Prema statistikim podacima iz 2005 godine, na jednog lekara u optini Novi Pazar dolazi
8472 stanovnika, to je vei broj od proseka u Republici Srbiji koji iznosi 378
stanovnika. Podatak ukazuje na optereenost zaposlenih medicinskih radnika i
potrebu za angaovanjem dodatnog kadra. Od zdravstvenih ustanova pored
Zdravstvenog centra i Doma zdravlja u gradu Novom Pazaru, zdravstvene stanice
nalaze se u Bukresu, Deevi, aronju, Lukarima i Trnavi, a postoji jo i 8 ambulanti
u mestima: Vranovina, titare, Pazarite, Vuinie, Rajetie, Odojevce, Pope i
Grubetie. Ukupan broj zaposlenog medicinskog kadra iznosi 268. Ambulante nisu
pokrivene radom lekara specijalista, a samo 4 lekara opte prakse pokrivaju oblast
koja gravitira ka nevedenim seoskim ambulantama. Na ruralnom podruju Novog
Pazara, nedovoljan je broj zdravstvenih objekata, a postojeim objektima je otean
pristup zbog udaljenosti i specifine konfiguracije terena.
Pregled zdravstvenih ustanova
zdravstveni radn. sa SSS
nemedicin-sko osoblje
Dom
zdravlja
Bukres
Deeva
zdravstveni radn. sa VSS
Novi
Pazar
Zdravstvene Ambulante
stanice
(mesto)
na specijjal.
Novi Pazar
Domovi
zdravlja
lekari
Zdravstveni
centar
specijalisti
Kadrovska struktura
141
30
47
447
268
Vranovina
titare
Pazarite
Vuinie
aronje
Lukare
Trnava
Rajetie
Odojevie
Pope
Grubetie
Ukupno kadrova:
72
Izvor: Dom zdravlja/lokalna samouprava

U Novom Pazaru se nalazi i Specijalna bolnica Novopazarska banja za leenje progresivnih miinih i neuromiinih bolesti. Nosilac zdravstvene zatite u Novopazarskoj
2
41
Banji je Zavod za distrofiju, a ova ustanova raspolae sa najsavremenijom opremom i

spada u vodee rehabilitacione centre u Srbiji.
Tehnika opremljenost:
Zdravstvena
ustanova
Novi Pazar
Zdravstvena
oprema
Osim navedenih najvanijih aparata za dijagnostiku i

leenje, postoji i druga pratea oprema.
Skener
Sterilizatori
Mamot
Defibrilatori
Aparati za kiseonik
EKG
Inkubatori
Inhalatori
Laringoskop
Autoklav
Mikroskop
Aspirator
Ultrazvuk
Rentgen
Audiometar
Spektrofotometar
Aparati za
hemodijalizu
Zdravstvenom Centru u Novom Pazaru nedostaju potrebni aparati na odeljenjima ginekologije, hirurgije,
neurologije, itd. Slube i dispanzeri su takoe u
nedostatku opreme i aparata.
Pregled apotekarskih ustanova

Apotekarska ustanova
Dom zdravlja Novi
Pazar
Apotekarske stanice
Apoteka I, u okviru Doma zdravlja
Gradska apoteka II, u ul. 28. novembra
Apoteka u okviru kolskog dispanzera u ul. S. Nemanje
Apoteka u ul. 28. novembra
Bolnika apoteka u okviru Doma zdravlja
U okviru Doma zdravlja Novi Pazar postoji 5 apotekarskih stanica. Sve su smetene u
gradu Novom Pazaru.
42
Zdravstvo, procena unutranjih i spoljanjih snaga i slabosti

Zdravstvo
Snage
Slabosti
Postojanje banjskih resursa

Potencijal privatnog sektora u medicini
Dovoljno raspoloivog zemljita za nove
kapacitete
Dostupan obrazovan medicinski kadar
Postoji srednja Medicinska kola
Postojei medicinski kapaciteti
Neizvrena decentralizacija lokalne

primarne zdravstvene zatite
Nezadovoljavajua organizacija
pruanja zdravstvene zatite
Neinistitucionalizovana i nedovoljno
obuhvatna saradnja zdravstvenog
sektora i ostalih lokalnih inioca u
javnom, privatnom i civilnom sektoru
Nedostaci u prostornim kapacitetima i
opremljenosti i nedostatak lekara
Nedostatak resursa za pacijente zavisno
od PAS
Zdravstvene usluge nisu jednako
dostupne, posebno na seoskom
podruju
Nepostojanje klinikog centra
Pretnje
Prilike
Predviena otvaranje Medicinskog
fakulteta
Otvaranje Zavoda za javno zdravlje sa
seditem u Novom Pazaru
Otvorenost za nove ideje, poboljana
efiksnost rada i organizacija rada (potiu
od ministarstva)
Neloginosti i nedostaci u regionalnoj

organizaciji zdrastvenih ustanova i
usluga (Sjenica pripada Uicu)
Nepoznanice
u
pogledu
naina
redistiribucije inokredita za zdravstvo
Izvor: SWOT zdravstva uradila multisektorska Radna grupa pri izradi SP razvoja
socijalne zatite.
5.4 Civilno drutvo: udruenja, savezi i organizacije civilnog drutva
U Novom Pazaru postoje i aktivno rade: Crveni krst, Savez slepih i slabovidih, Savez
gluvih i nagluvih, Drutvo za pomo mentalno nedovoljno razvijenim licima, Drutvo
paraplegiara, Drutvo za cerebralnu paralizu, Civilni invalidi rata, Savez penzionera i
Savez invalidskih penzionera.
Crveni krst se bavi socio-humanitarnim radom, zdravstveno-preventivnim radom,
dobrovoljnim davalatvom krvi, obukom prve pomoi graana, edukativnim radom sa
podmlatkom, omladinom Crvenog krsta i graanima. Broj korisnika narodne kuhinje je
800, dok je na ekanju 1.100 ljudi, dece, ena i mukaraca.
43
Savez slepih i slabovidih lica je meuoptinska organizacija za grad Novi Pazar i

optine Tutin, Sjenica i Raka. Na evidenciji ima 185 registrovanih lanova. Osnovna
delatnost je socio-humanitarna, odnosno pruanje svih vidova podrke svojim lanovima.
Savez gluvih i nagluvih je muuoptinska organizacija za grad Novi Pazar i optine
Tutin, Sjenica i Raka. Na svojoj evidenciji ima 1100 registrovanih lanova. Osnovna
delatnost je socio-humanitarni rad, organizovano pruanje pomoi i podrke lanovima.
Drutvo za pomo mentalno nedovoljno razvijenih lica je sociohumanitarna
organizacija koja deluje na teritoriji Grada Novog Pazara. Na evidenciji ima 900
registrovanih lica ometenih u razvoju, svih kategorija ometenosti i razliite starosne dobi.
Osnovna delatnost je pomo ovim licima i njihovim porodicama, otkrivanje i
evidentiranje lica ometenih u razvoju, podizanje svesti u lokalnoj zajednici o ovim licima
i njihovim problemima, aktivnosti na stvaranju uslova za njihovu kontinuiranu
rehabilitaciju, socijalizaciju i osposobljavanje za samostalan ivot prema preostalim
sposobnostima i mogunostima.
Drutvo paraplegiara je socio-humanitarna organizacija ima registrovanih 45 lanova.
Delatnost drutva je pruanje svih vidova podrke svojim lanovima i njihovim
porodicama.
Drutvo za cerebralnu paralizu ima registrovanih 94 lana, osnovna delatnost je sociohumanitarna, pruanje svih vidova pomoi i podrke svojim lanovima.
Civilni invalidi rata je socio-humanitarna organizacija koja ima 126 lanova, brine o
svojim lanovima i pomae im u ostvarivanju prava.
Projektno iskustvo:
Na osnovu upitnika koji su popunili predstavnici pomenutih nevladinih organizacija, sve
organizacije su imale odreena iskustva u projektnom radu, mada je prilino jasno da ta
iskustva nisu dovoljna da bi samostalno mogle da uspeno apliciraju za sredstva
odreenih EU fondova. U tom smislu, pregled projektnog rada prvenstveno ocrtava
oblasti delovanja od posebnog znaaja za ispitivana udruenja.
Savez gluvih realizovao je sledee projekte:
obuka gluvonemih na raunaru
kola gestovnog govora za ujue iz Novog Pazara
kola gestovnog govora za ujue iz Sjenice, Rake i Tutina
poboanje informisanosti gluvonemih lica
Savez slepih realizovao je projekte:
rehabilitacija kasnije oslepelih lica, slepe dece i njihovih roditelja
opismenjavanje slepih lica i roditelja slepe dece na Brajevom pismu
zvuni semafori
44
staza za slepe
Drutvo paraplegiara realizovalo je projekte:

kolica za sve
odmor za sve
obuka na raunarima
Drutvo za cerebralnu paralizu realizovalo je projekte:
Mi ivimo sa vama a ne pored vas
Tribine
Drutvo za pomo mentalno nedovoljno razvijenih lica
Od 1999. godine uspeno realizuje projekat Otvorena vrata za decu i roditelje. U toku
1999. godine projektom je bilo obuhvaeno 24 lica a 2008. godine 192 lica ometena u
razvoju. Cilj projekta je evidentiranje mentalno nedovoljno razvijenih lica, podizanje
svesti u lokalnoj zajednici o ovim licima i njihovim problemima, aktivnosti na stvaranju
uslova za njihovu kontinuiranu rehabilitaciju, socijalizaciju i osposobljavanje za
samostalan ivot prema preostalim mogunostima i sposobnostima.
Odrivost projekta e posebno biti obezbeena zavretkom izgradnje i formiranjem
ustanove Regionalni centar za dnevni boravak i radno osposobljavanje.
Crveni krst
bolesti zavisnosti
narodna kuhinja
briga o starima
romski vrtii
prva pomo
AIDS HIV
dobrovoljno davanje krvi
Osim u projektnom radu, ostvaruju redovnu saradnju sa lokalnom samoupravom i
Centrom za socijalni rad. Nabrojane organizacije imaju prostor u vlasnitvu ili na
korienju koji su dobile od strane lokalne samouprave i centra za socijalni rad.
Rad ovih organizacija podran je sredstvima optinskog budeta. Po vienju predstavnika
ovih socio-humanitarnih organizacija, odnos lokalne samouprave, od 2000 godine pa na
dalje, radikalno se menja u prilog sve veeg razumevanja i saradnje.
Pored navedenih organizacija na podruju Grada aktivna su: Savez penzionera, Savez
invalidskih penzionera, Merhamet, Urban in, Damad, udruenje ena Ana, udruenje
ena Rasanka, Sandzaki odbor za ljudska prava, Graanski forum, Sandaki
intelektualni krug.
45
Procena unutranjih i spoljanjih prednosti i nedostataka u civilnom sektoru

Civilni sektor
Snage
Slabosti
NVO OSI imaju dobru saradnju sa LS i

CSR
NVO OSI i Crveni krst su sa dobrim
apsorpcionim kapacitetima
Postoje 2 Romske NVO
Kontinuirano finansiranje nekih NVO
od strane LS
anse
Depolitizacija rada NVO koje su od

znaaja za razvoj socijalnih usluga
Efektivna decentralizacija i
regionalizacija
Dostupnost EU fondova i ureenih
republikih konkursa
Obaveza javnog sektora da bude
transparentan u radu
Loa politika situacija optereivala je

rad nekih NVO i saradnju sa LS
Lokalna samouprava nema uvid u
projekte koje sprovode neke NVO
Romske NVO su sa neizgraenim
resursima za projektni rad
Neizgraen mehanizam naruivanja,
ugovaranja i finansiranja usluga
Pretnje
Neuspenost u povlaenju sredstava iz
domaih i EU fondova usled
neprimerenog programiranja
Decentralizacija bez finansija i
regionalizacija bez rezona
Neprimenjivanje mera koje u drutvu
treba da nosi civilni sektor
Izvor: SWOT uradila mulitisektorska radna grupa za izradu SP razvoja socijalne zatite
Sledi SWOT analiza civilnog sektora za grad Novi Pazar koju je izradila proirena grupa
predstavnika NVO sektora
SWOT
Civilni sektor
Snage
Ljudski resursi: znanja u pisanju

sredstava; pronalaenje sredstava;
zastupanje i javno zagovaranje
NVO koje rade direktno sa korisnicima
(SOS telefon, pravna pomo, mladi,
kuhinja Crvenog krsta... OSI)
Sredstva koja nisu dostupna
institucijama
Jednostavne strukture, usluge i
procedure
Inovativna reenja programa i usluga
Programi koji se mogu akreditovati
Slabosti
Deo tradicionalnih organizacija ne

poseduje znanja za nalaenja sredstava
Loa saradnja
Deo NVO sektora deluje stranaki
Nema konsenzusa o vrednostima unutar
sektora
46
(deca, mladi, ene...)

NVO sektor moe proiriti delatnost na
ruralno podruje (izmetamo usluge ka
korisnicima
NVO raspolau podacima o ciljnim
grupama koje nisu prepoznate u SSS
(povratnici...)
Graani se obraaju NVO-ima za
pomo
anse
Ne postoji ceo niz usluga i programa u
domenu socijalnih usluga, kako na
gradskom, tako ni na ruralnom podruju
(sigurna kua...
Ogranieni kapaciteti institucija (po
broju i vrstama znanja; po kapacitetima
za kontakte sa strancima)
Graani prepoznaju pojedince iz NVO
kojima se mogu obratiti za pomo
Konkursi koji za jedan od kriterijuma
imaju saradnju NVO sa institucijama
Potencijal saradnje sa sindikatima
Mogunost saradnje sa preduzetnicima
(nezaposlene ene iz tee zaposlivih
podruja), uspostavljanje novih usluga,
finansiranje
Javni radovi
Razvoji programa u podrci roditeljstvu
Pretnje
Zatvorenost institucija za inovativne

programe
Nepostojanje podataka o broju
stanovnika / broju korisnika zatite to
utie na broj zaposlenih u institucijama
Nepostojanje institucionalnih
mehanizama o saradnji sa NVO
Nerazvijeni mehanizmi o dodeli
sredstava lokalnih NVO /
netransparentnost procedura
Loa percepcija NVO od strane lokalne
zajednice
Nedostatak protokola o saradnji sa
NVO
Nedostatak protokola o saradnji izmeu
institucija (lokalni protokoli)
Zatvorenost medija za rad NVO (ne
prate kontinuirano rad NVO-a)
5.4 Lokalni mediji

U Novom Pazaru postoji 15 medija, od toga 12 elektronskih (3 televizije i 9 radija) i 3
tampana.
Napomena: Na spisku postoje mediji koji nemaju dozvolu za rad izdatu od Republike
radiodifuzne agencije.
Televizije
Javno preduzee za informisanje - spada u elektronske medije. Osniva i finansijer ove
televizije je Grad Novi Pazar. Glavna uloga ove televizije je informisanje javnosti u
Novom Pazaru i na teritoriji koju pokriva signal ove televizije (emituje program na
47
manjinskom jeziku). Samim tim to je medij svih graana Novog Pazara, ima znaajnu
ulogu u razvoju lokalne zajednice. Ima regionalnu pokrivnost.
TV Jedinstvo - privatna televizija. I ova televizija ima regionalnu pokrivenost, i ima
znaajnu ulogu u razvoju lokalne zajednice, a naroito u razvoju sela. Prepoznatljiva je
po afirmativnim emisijama obiaja, tradicije i kulture naroda ovog kraja.
Bonjaka televizija - privatna televizija. Ova televizijska stanica ima lokalnu
pokrivenost i program je prevashodno baziran na muzikim sadrajima.
Radio stanice
Sve radio stanice u Novom Pazaru su po svom profilu jako sline i ako se izuzme Radio
Novi Pazar i Radio 100 plus moe se rei da spadaju u grupu muzikih radija. Ova dva
radija se i po nainu finansiranja i po svom programu izdvajaju od ostalih. Radio Novi
Pazar finansira Grad, a Radio 100 plus novinska agencija BETA. U program Radio
Novog Pazara ukljuuje se radio Beograd 1, a program radija 100+ informacijama i
vestima snabdeva novinska agencija BETA dok su ostali iskljuivo privatni i bez
informativnog programa. Uporedivi ih sa ostalim radijima u Gradu, ova dva radija imaju
doprinos u razvoju lokalne zajednice iskljuivo zbog postojanja ozbiljnih informativnih
emisija. Postoje jo Radio Han, Ju Radio, As Radio, M Radio, Radio Mozaik, Radio
Universa,
Plavi
Radio,
Radio
Deeva,
Radio
Ras.
tampani mediji
Sandake novine
Nedeljnik koji je posle due pauze ponovo poeo da se izlazi iz tampe. Najstariji list sa
ovih prostora koji jo uvek postoji. Okrenut je lokalnim deavanjima, ali ne izostaju ni
teme iz zemlje i sveta. Znaajna uloga u razvoju lokalne zajednice ogleda se u tome da je
u vreme medijske blokade to bio jedini list u kojem se mogao oglasiti Bonjaki narod i
kroz ovaj list se snano uticalo na svest naroda o posledicama reima Slobodana
Miloevia. Delom ga finansira Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije.
Bonjaka rije
Proglaen za najbolji asopis na jeziku manjina na teritoriji cele drave. Izlazi
tromeseno i bavi se u najveem delu Bonjakom narodnom tradicijom i kulturom.
Bonjaku rije izdaje centar za Bonjake studije. Samim konceptom i sadrajem tema
koje obrauje, ovaj asopis prua ogroman doprinos razvoju lokalne zajednice.
Glas islama
Izdaje ga i ureuje Islamska zajednica u Srbiji.
5.6 Socijalna zatita
48
Centar za socijalni rad, na teritoriji Grada Novog Pazara, glavni je nosilac aktivnosti u
vezi socijalne zatite i kao ustanova od posebnog drutvenog interesa ima mesto
promotera socijalno-zatitnih funkcija na lokalnom i irem nivou. Po Zakonu o socijalnoj
zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, CSR Novi Pazar obavlja sledee
strune poslove u sprovoenju socijalne zatite i socijalnog rada:
otkriva i prati socijalne potrebe graana i probleme u oblasti socijalne zatite;
predlae i preduzima mere u reavanju stanja socijalnih potreba graana i prati
njihovo izvrenje;
organizuje i sprovodi odgovarajue oblike socijalne zatite i neposredno prua
usluge socijalne zatite i socijalnog rada;
razvija i unapreuje preventivne aktivnosti;
prua dijagnostike usluge, sprovodi odgovarajui tretman, savetodavnoterapijske usluge i strunu pomo korisnicima;
podstie, organizuje i koordinira profesionalni i dobrovoljni humanitarni rad;
vodi evidenciju o deci za usvajanje i potencijalnim usvojiocima;
vodi evidenciju i dokumentaciju o pruenim uslugama i preduzetim merama u
okviru svoje delatnosti i vri i druge poslove utvrene zakonom i Odlukom
Skuptine optine.
Infrastruktura
Prostorije Centra za socijalni rad se nalaze se u sklopu Kombinovane ustanove socijalne
zatite koja je sastavljena iz delova Centra za socijalni rad 13,53%, prostorije
humanitarnih organizacija (Savez gluvih i nagluvih, Savez slepih, Savez civilnih invalida
rata) 7,76%, prostorije Doma porodice 10%, Klub- kuhinje 12% i stambenog bloka za
stare 46% ukupne povrine. Prostorije Doma porodice bile su ustupljene na korienje
osnovnoj koli Desanka Maksimovi za rad specijalne kole za decu ometenu u
psihofizikom razvoju. Prostorije Klub kuhinje su u saradnji sa nadlenim organima
Novog Pazara od pre nekoliko godina bile osposobljene za prihvat izbeglih lica koja su
ovde bila na kolektivnom smetaju. Prema reenju Komesarijata za izbeglice Vlade
Republike Srbije ovaj kolektivni centar je ukinut. Prostorije su zaputene, sve je
praktino uniteno i potrebna su znatna materijalna sredstva za obnovu.
Problemi su vezani i za neregulisan status zgrade Kombinovane ustanove socijalne zatite
u okviru koje se nalaze i prostorije Centra za socijalni rad. Zgrada je oteena, nema
grejanje a zastarela je i vodovodna, elektro i kanalizaciona mrea.
Ljudski resursi
Stuna organizacija Centra za socijalni rad bazirana je u skladu sa predlogom komisije
Ministarstva za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku iz 1993.godine na dve strune ekipe
i to:
Struna ekipa za zatitu dece i omladine
Struna ekipa za zatitu odraslih i starih
U okviru strune ekipe za zatitu dece i omladine funkcioniu dva tima i to :
49
Tim za zatitu dece i omladine bez roditeljskog staranja , dece iz poremeenih

porodinih odnosa i maloletniki brak
Tim za zatitu dece i maloletnika sa poremeaima u drutvenom ponaanju i
zatitu dece sa smetanjama u psiho-fizikom razvoju.
Tim za zatitu odrasih deluje kao jedan tim, a zasnovan je na kombinovanom principu i
to: socijalni radnici i pravnik po teritorijalnom principu, a pedagog i psiholog po opliku
zatite. U timu za zatitu dece i omladine zastupljeno je uee socijalnog radnika,
pedagoga, psihologa i pravnika.
U Centru za socijalni rad na kraju 2008. godine bilo je zaposleno 25 radnika na
neodreeno vreme i 2 na odreeno vreme, i to: direktor-dipl.defektolog-spec.pedagog, 2
dipl. pravnika, 2 dipl. psihologa, 1 dipl. sociolog, 2 dipl. socijalna radnika, 7 socijalnih
radnika sa viom kolom, 1 dipl. specijalni pedagog, 2 dipl. opta pedagoga, 1 dipl
andragog, 1 trijaer sa viom strunom spremom, 5 radnika na optim i finansijskoraunovodstvenim poslovima, jedan voza i jedan domar. Dvadeset dva radnika finansira
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, dva socijalna radnika, jednog diplomiranog
pedagoga i dva administrativna radnika na odreeno vreme za proirene oblike socijalne
zatite finansira Grad Novi Pazar.
Uzimajui u obzir da je Novi Pazar dobio status Grada, konstantno poveanje broja
korisnika usluga socijalne zatite kao i postojee kapacitete Centra za socijalni rad,
potrebno je poveati kapacitete Centra zapoljavanjem novih strunih radnika uz uee
Ministarstva rada i socijalne politike, tako i sredstava lokalne samouprave.
Projektno iskustvo CSR Novi Pazar
Grad Novi Pazar kao ni iri region nema klasini dom za stara lica, a zbog specifinosti
obiaja, kulture i ishrane, javljaju se brojni problemi kod smetaja starih osoba u druge
domove. Stoga je Centar za socijalni rad jo 2006 u saradnji sa lokalnom samoupravom
konkurisao kod Ministarstva za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku sa projektom ,,Dom
za stara lica u optini Novi Pazar, u okviru realizacije projekata iz Nacionalnog
investicionog plana Vlade Republike Srbije. Lokalna samouprava je obezbedila
graevinsko zemljite i sve potrebno oko izrade projektne dokumentacije, kao i svu
potrebnu infrastrukturu. U aprilu 2009. potpisan je Ugovor o izgradnji Gerontolokog
centra dom za stara lica u Novom Pazaru. Planira se kapacitet za smetaj 80 starih i
nemonih lica sa 30 zaposlenih. Za poetak se planira da Dom bude u sastavu Centra za
socijalni rad kao domsko odeljenje.
Centar za socijalni rad u Novom Pazaru uestvovao je u realizaciji brojnih projekata koji
se odnose na unapreenja socijalne i porodino-pravne zatite kako na lokalnom nivou,
tako i na irem planu:
Projekat ,,Partnerstvom protiv siromatva u saradnji sa Timom potpredsednika
Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva i NVO ,,Urban in,,
Projekat ,,Izrada stratekog plana optine Novi Pazar u oblasti socijalne zatite.
Projekat ,,Izrada Lokalnog plana akcije za decu (LPA) u saradnji sa UNICEF-om
i Stratedik marketingom.
50
Projekat ,,Unos u bazu podataka i prikupljanje statistikih podataka odobren od

strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalne slube za
zapoljavanje.
Projekat ,,Planiranje lokalnih usluga socijalne zatite-PLUS za Ministarstvo rada
i socijalne politike Fond za socijalne inovacije.
Izraen je predlog projekta ,,Prihvatilite za beskunike u optini Novi Pazar, za
sada u fazi je ekanja odobrenja finansijske podrke .
Projekat ,,Zdravlje i mladi na Balkanu u organizaciji kanadske organizacije
CIDA dok je CSR uestvovao u implementaciji i realizaciji projekta.
Uraen je Web sajt Centra za socijalni rad Novi Pazar, i
Za potrebe resornog Ministarstva uraeni su brojni upitnici o odreenim
kategorijama korisnika (osobe sa invaliditetom, deca na porodinom smetaju i
hraniteljstvu, socijalno ugroena lica, itd.).
Partnerski projekat lokalne samouprave i CSR Izgradnja servisa pomoi u kui
za stare i OSI dobio je finansijksu podrku od strane Fonda za socijalne inovacije
i oekuje se njegova realizacija tokom 2009.
Pored toga
nivou :
-
postoje i potrebe za otvaranjem i uvoenjem novih usluga na lokalnom

Savetovalite za decu i porodicu
Dnevni centar za decu sa asocijalnim i prestupnikim ponaanjem
Prihvatna stanica za decu i ene rtve nasilja u porodici
Dnevni centar i prihvatna stanica za stare osobe
Kubovi za razliite kategorije korisnika
Stanovanje uz podrku za decu bez roditeljskog staranja
Preventivni programi
Ostala proirena prava
Korisnici socijalne zatite, posebno CSR Novi Pazar

Aktivnosti Centra za socijalni rad su usmerene pre svega na prevladavanje trenutnih
socijalnih problema, ali isto tako, i na doprinos ukupnom drutveno-ekonomskom razvoju
i ostvarivanju utvrenih razvojnih ciljeva.
Kao planski i programski ciljevi razvoja novih standarda Centra za socijalni rad su:
- poboljanje nivoa zatite za posebno osetljive grupe dece, odraslih i starih lica;
- poveanje efikasnosti strunog rada i dostupnosti usluga korisnicima;
- podizanje profesionalne kompetencije strunih radnika u socijalnoj zatiti.
Centar za socijalni rad na evidenciji korisnika socijalne zatite u 2008. godini ima 8.645
osoba.
Pored Centra za socijalni rad u oblasti socijalne zatite jo deluju Crveni krst i vie
nevladinih organizacija. Na evidenciji Crvenog krsta nalzi se 6.763 korisnika.
U okviru stare zgrade Centra se nalazi Savez gluvih, Savez slepih sa 127 lanova i Savez
civilnih invalida rata. Pored ovih udruenja postoji i Savez paraplegiara, Savez
51
distrofiara, Udruenje mentalno retardiranih osoba sa 900 lanova, koji, od 1999.

godine, imaju i kutak za decu i roditelje sa 187 lanova.
Finansiranje postojeih Saveza se vri iz sredstava gradskog budeta. Takoe postoji i
Centar za decu i omladinu Duga.
Crveni krst u Novom Pazaru prua pomo za 5200 raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a
takoe zbrinjava 763 raseljena lica iz BiH, kao i 800 lica iz optine Novi Pazar. Broj
korisnika socijalne zatite moe da bude i vei prema trenutnoj situaciji i potrebama.
Korisnici usluga Centra za socijalni rad
Sa poremeajima u ponaanju
Mentalno zaostali
Ometeni u fizikom razvoju
Sa kombinov. Smetnjama
Ostali korisnici
Ukupno
ponaanjuLica sa poremeajima u
Fiziki i psihiki ometena lica
Nezbrinuta lica
Ostarela lica
Ostali korisnici
1999
927
673
209
29
2.682
22
601
925
194
439
501
2003
1.110
886
172
34
11
2.862
24
491
1.050
245
472
580
2005
1.950 1.726
141
52
30
3.163
26
517
1.307
252
482
579
Godina
Materijalno neobezbeena lica
Ugroeni porodinom situacijom
Punoletna lica
Ukupno
Maloletna lica
Kretanje ukupnog broja korisnika po starosnim grupama

Starosna grupa
2006.
2007.
2008.
Deca i omladina
Odrasla lica
Ostarela lica
UKUPAN BROJ
KORISNIKA
2.343
2.579
898
3.419
3.814
911
3.712
4.017
916
5.820
8.144
8.645
Kao to se jasno vidi iz dve gore navedene tabele, broj korisnika usluga socijale zatite
kontinuirano i znaajno raste tokom poslednje decenije, s tim da je taj negativni trend
dodatno inteziviran tokom poslednje 3 godine.
Iz republikog budeta se finansiraju sledea prava koja su regulisana Zakonom o
socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana: smetaj u ustanovu
socijalne zatite ili u drugu porodicu, dodatak za pomo i negu, uveani dodatak za
pomo i negu, materijalno obezbeenje, osposobljavanje za rad (rehabilitacija) i usluge
socijalnog rada.
Na evidenciji Centra za socijalni rad zakljuno sa 31.12. 2008.godine se nalazi ukupno
8.645 korisnika. U odnosu na isti period 2007. godine, kada je bilo 8.144 korisnika,
52
imamo indeks rasta od 106,15% . Ovaj trend rasta broja korisnika, prisutan u prethodnih
petnaest godina, nastavljen je i u 2009. godini.
Na kraju izvetajnog perioda za 2008. godinu, na evidenciji Centra za socijalni rad
nalazilo se 1.582 porodice korisnika materijalnog obezbeenja porodice, to je vie u
odnosu na predhodnu godinu . Isto tako tendencija je da e i u narednom periodu doi do
poveanja broja korisnika materijalnog obezbeenja. Korisnika dodatka za pomo i negu
drugog lica na kraju izvetajnog perioda je bilo 708, to je poveanje u odnosu na 624
korisnika iz prethodne godine, a posledica je poveenja potreba za ovim oblikom zatite.
Takoe, na evidenciji Centra za socijalni rad na kraju izvetajnog perioda nalazilo se 217
lica pod starateljstvom od ega 122 odraslih lica, 54 starih i 41 dece i omladine. Na
smetaju se nalazi 62 odraslih i starih lica, od ega 55 na domskom smetaju i 7 lica na
porodinom smetaju. Pored toga, 31 dete bez roditeljskog staranja je na porodinom
smetaju, a etvoro dece ometene u psiho-fizikom razvoju na domskom smetaju.
Centar za socijalni rad je u toku 2008.godine dodelio 204 jednokratnih novanih pomoi
svojim korisnicima i graanima, dok je na ime trokova za sahrane dodeljeno 26
novanih pomoi korisnicima. Ovi oblici spadaju u proirene oblike socijalne zatite, a
pored ovih tu spadaju i opremanje korisnika za smetaj u dom, kao i pruanje materijalne
pomoi licima koja su se nala u stanju socijalne potrebe.
Na osnovu praenja podataka moe se zakljuiti da je u toku 2008. godine dolo do
poveanja broja korisnika materijalnog obezbeenja u odnosu na predhodnu godinu sa
1.512 porodice na 1.582 porodica, ili sa 5.678 lanova njihovih porodica na 5.874. Zbog
prisutnosti drutvene krize, tendencije poveanja broja korisnika materijalnog
obezbeenja prisutne su u zadnjim mesecima 2008. godine, kao i u prvim mesecima
2009. godine. Pored toga u toku 2009.godine, po procenama nadlenih dravnih organa,
oekuje se povratak oko 120.000 graana Republike Srbije iz zapadnih zemalja po
readmisiji. Od tog broja procenjuje se da e oko 30.000 graana doi u Novi Pazar, kao
domicilni grad, to e dalje usloviti vee potrebe za socijalnom zatitom i uslugama
Centra za socijalni rad.
U strukturi nosilaca prava materijalnog obezbeenja najzastupljenija su nezaposlena lica,
a zatim slede nesposobni za rad, dok je broj ostalih kategorija neznatan.
Najvei problem predstavlja materijalna i stambena neobezbeenost pojedinaca i
porodica. Sve je vie vielanih porodica, gde su oba ili jedan roditelj koji su sposobni za
rad, na evidenciji nezaposlenih lica, ali nisu u mogunosti da nau posao i obezbede
osnovna sredstva za egzistenciju.
Veliki problem predstavlja i nereeno stambeno pitanje porodica, pa se deava da u jednoj
kui ili stanu, ive dve ili tri porodice koje imaju jednu sobu ili u istom stanu ive zbog
nemogunosti da plaaju kiriju.
Broj korisnika deodatka tue nege je u blagom porastu sa 624 u predhodnoj godini na
708 na kraju 2008. godine. Veliki je broj nereenih zahteva za tuu negu zbog toga to
korisnici ekaju na poziv lekarske komisije i po vie meseci.
Bitno je istai da socijalnim radom i socijalnom zatitom nisu obuhvaena sva lica u
potrebi na teritoriji Grada.
Centar za socijalni rad je znaajnu panju tokom 2008.godine posvetio radu sa
marginalnim grupama: Romima, izbeglim i raseljenim licima, osobama sa invaliditetom,
deci i enama rtvama nasilja itd. To se naroito ogledalo u pruanju pomoi kod
ostvarivanje prava na materijalno obezbeenje porodice, kod ostvarivanja prava na tuu
53
negu, davanju jednokratnih novanih pomoi, pomoi u naturi, obezbeivanju ivotnih

namirnica, sredstava za higijenu, kupovinu lekova, ogreva, itd.
Kratak prikaz finansiranja socijalne zatite
Prema Zakonu o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, prava u
socijalnoj zatiti i socijalnoj sigurnosti su:
materijalno obezbeenje porodice,
dodatak za negu i pomo drugog lica,
pomo za osposobljavanje za rad,
pomo u kui, dnevni boravak, smetaj u ustanovu socijalne zatite ili drugu
porodicu,
usluge socijalnog rada.
Ovo su prava od opteg drutvenog interesa i sredstva za njihovo ostvarivanje obezbeuje
Republika preko nadlenog Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Pored ovih osnovnih prava optinskom Odlukom su utvreni oblici, uslovi i postupak za
ostvarivanje proirenih oblika socijalne zatite koji nisu obuhvaeni kao osnovni oblici
socijalne zatite po Zakonu o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti
graana, a sredstva se obezbeuju u budetu Grada. U ove oblike spadaju:
trenutne (jednokratne) novane pomoi,
naknade na ime pogrebnih trokova,
pomo u reavanju stambenih potreba korisnika socijalne zatite,
pravo na pomo u kui,
dnevni boravak za decu ometenu u razvoju, invalidna i stara lica,
organizovana ishrana, kao i druge usluge socijalne zatite a koje spadaju u
nadlenost Centra za socijalni rad.
Broj korisnika prava koja se finansiraju iz budeta optine / grada
Grad Novi Pazar je u 2008.godini preko Centra za socijalni rad,za socijalnu i porodinu
zatitu iz svoje nadlenosti izdvojila ukupno 4.127.424,00 dinara,od toga :
- za prava korisnika
________
din.
- za finansiranje radnika u centru
1.787. 277,00 din.
- za dogradnju i adaptaciju poslovnog prostora
_________ din.
uslove rada, za trokove odravanja zgrade,
el. energije,kupovina kompjutera
382.774,00 din.
- za druge namene (navesti koje)
- jednokratne novane pomoi
920. 000,00 din.
- pomo za sahrane korisnika
287. 373,00 din.
- za stanovanje i ivot
750. 000,00 din.
Iz budeta Grada Novog Pazara je u toku 2008. godine izdvojeno 920.000,00 dinara za
isplatu jednokratnih pomoi i to kroz 204 isplate. Za isplatu trokova sahrana za 26
korisnika isplaeno je 287.373,00 dinara. to se tie strukture dodeljenjih jednokatnih
54
pomoi prema vrsti potreba moemo rei da su dodeljivane najee kao pomo
porodicama za nabavku ivotnih namirnica, za kupovinu lekova, potreba dece u
koli,nabavku ogreva, itd.
Saradnja sa nadlenim organima lokalne samouprave je bila dobra u ralizaciji proirenih
oblika socijalne zatite iz nadlenosti optine.
Pri optinskoj organizaciji Crvenog krsta postoji kuhinja u kojoj se sprema obrok i hrani
se 800 porodica. Sredstva za funkcionisanje kuhinje obezbeuje Crveni krst Srbije,
Norveki Crveni krst i Grad Novi Pazar.
Grad Novi Pazar nema organizovanu nijednu od usluga socijalne zatite,a koje su u
nadlenosti lokalne samouprave. Naime, nije organizovana usluga pomoi u kui koja
spada u oblast osnovnih prava socijalne zatite. Takoe, iz budeta optine ne izdvajaju se
sredstva dnevni boravak nijedne kategorije korisnika, ne postoji prihvatilite za
privremeni smetaj ugroenih lica, nije organizovano pruanje usluge stanovanje uz
podrku niti postoji pruanje usluga SOS telefonom... - usluge koje po zakonu
spadaju u osnovna prava za ije ostvarenje je lokalna samouprava obavezna da izdvoji
sredstva. Iako, u zakonu navedene kao usluge iz domena osnovnih prava socijalne zatite,
za njihovo pruanje nije obezbeena podrka kako u pogledu finansijskih sredstava koja
su za to potrebna, tako ni u pogledu sankcija za lokalne samouprave koje to ne uine.
Celovita procena socijalne zatite u zajednici
Socijalna zatita
Snage
Slabosti
Socijalna zatita i CSR imaju jaku

razvojnu podrku od strane LS
CSR raspolae tanim podacima o
korisnicima koji su u sistemu socijalne
zatite
CSR raspolae prostornim kapacitetima
za radovne i dodatne aktivnosti
Iskusan i struan kadar
Solidna raunarska opremljenost
CSR poseduje iskustvo u sprovoenju
projakata
Saradnja CSR sa NVO OSI je vrlo dobra
kao i projektna sa ostalim NVO
Obrazovanje OSI se uredno odvija preko
3 razvojne grupe i posebnih odeljenja u
4 kole
Mediji su dostpuni
CSR raspolae sa 3 vozila (od toga 2
terenska)
Neizgraene socijalne usluge koje se

pruaju u zajednici
Pravima i uslugama socijalne zatite
nisu obuhvaene sve grupe i pojedinci u
potrebi
Nedostaje 10 strunih radnika razliitih
profila u CSR (u odnosu na stvarni broj
stanovnika, broj stvarnih korisnika,
razuenost terena ,odnosno dostupnost
seoskih naselja)
Nedovoljna opremljenost za stavljanje u
funkciju celokupnog prostora
Neinistitucionalizovana i nedovoljno
obuhvatna saradnja sa zdravstvenim
sektorom
Politizovana drutvena situacija
Neophodna su velika investiciona
ulaganja u svim sektorima, tako da je
lokalni budet nedovoljan
Evidentiran je nedostatak operativnih
55
Zajednica raspolae kombijem za osobe

sa invaliditetom
kancelarija u LS za sporovoenje
sektorskih strategija i projektni rad
Prilike
Pretnje
Prekogranina saradnja lokalne

samouprave
Pripremljeni projekti u partnerstvu sa
lokalnom samoupravom za apliciranje
za donatorska sredstva
Sprovoenje javnih radova kao
mogunost zapoljavanja socijalno
ugroenih i radno sposobnih graana
Namenska sredstva za finansiranje
socijalne zatite u 2009. godini
Sredstva za finansijsku podrku
sprovenju Strategije razvoja socijalne
zatite kroz konkurse MRSP-a i Fonda
za socijalne inovacije
Sredstva UNDP-a i predpristupnih
fondova EU
Poveanje broja korisnika i

potencijalnih korisnika u oblasti
socijalne zatite
Nesankcionisanje nepotovanja
zakonskih obaveza (i od strane LS i
graana)
Nedovoljna pomo za razvoj regiona od
strane Republike
Nedovoljna finansijska sredstva za
implementaciju SRSZ
Nepotovanje plana realizacije budeta
od strane lokalne samouprave
(neredovan i slab priliv sredstava u
lokalni budet)
Nedovoljno korienje domaih I
stranih fondova za projekte iz oblasti
socijalne politike
Izvor: SWOT celokupne socijalne zatite u zajednici uraen od strane radne grupe za
izradu SP razvoja socijalne zatite.
6. ANALIZA MEUSOBNIH OEKIVANJA SOCIJALNIH AKTERA
Slede rezultati analize i nalaza na koji nain razliiti socijalni akteri vide meusobne
odnose i buduu saradnju unutar lokalne zajednice kao poticaj razvoju socijalnog kapitala
koji uz dobro planiranje, koordinaciju i zajedniko delovanje socijalnih aktera treba da
bude u funkciji socijalnog ukljuivanja osetljivih grupa u ivot zajednice.
Analiza socijalnih aktera i njihova uloga u razvoju
Socijalni
akteri
Uticaj
na
oblast
socijalne
politike
Njihov
odnos prema
oblasti
socijalne
politike
(Veliki,
Srednji,
(Pozitivan
(+),
ta drugi
socijalni
akteri oekuju
od pojedinog
socijalnog
aktera?
ta pojedini
socijalni akter
oekuju od
drugih
socijalnih
aktera?
Akcije koje je potrebno

preduzeti:
56
Mali)
Negativan (-),
Neutralan (0)
Centar za
socijalni rad
s/v
- Lokalna
samouprava
oekuje bolju
saradnju
Centra sa
drugim
socijalnim
aktrima u
zajednici
- Vei obuhvat
grupa u riziku
-Podaci o
korisnicima
Partnerstvo u
projrktima
-Struna
pomo u radu
sa osetljivim
grupama
- Centar od
lokalne
samouprave
oekuje
finansijska i
tehnika
sredstva
- Smernice i
podrka u radu
-CSR od NVOa oekuje
partenrstvo u
projektima i
pribavljanju
dodatnih
sredstava
-Da lokalna samouprava

redovno upuuje planirana
sredstva
-Da prati i pravovremeno
priprema projekte u skladu
sa prioritetima
-Da blagovremeno planira
sredstva na ime obaveznog
sufinansiranja projekata
-Dogovoriti saradnju izmeu
CSR i NVO-a u razvoju
projakata i pruanju usluga
Ministarstva
(za socijalna
pitanja,
finansije i
ekonomiju)
- Od lokalnih
aktera se
oekuje
definisanje
prioriteta i u
odnosu na njih
izrada projekata
u cilju
obezbeenja
sredstava
-Pratiti konkurse
ministarstava i aplicirati sa
projektima za ta sredstva
s/v
0/+
- Oekuje se
raspodela
sredstava u
skladu sa
potrebama
zajednice
utvrenim kroz
proces
planiranja
- Oekuje se
sufinansiranje
projekata na
lokalnom
nivou
- Oekuje se
sveobuhvatno
obrazovanje
dece i praenje
dece koja su
uspeno
zavrila
kolovanje
- Oekuje se
- Lokalna
samouprava
treba da povea
budetom
predviena
sredstva i podri
unapreenje
kolstva
- kole oekuju
-Lokalna samouprava treba

da podstakne povezivanje
institucija unutar oblasti
obrazovanja i objedini
podatke o uspenostima i
problemima u obrazovanju
dece i mladih
- Dogovoriti procedure
razmene informacija kako bi
kolstvo
57
blagovremeno
informisanje
CSR o
problemima
uenika
- Oekuje se
opismenjavanje
odraslih
-Oekuje se
aktivnije
uee
pedagoko
prosvetnih
slubi
Zdravstvo
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
0+
s/v
0+
od CSR da
preuzme u
potpunosti
reavanje
problema dece i
mladih
Centar mogao efikasno

reavati probleme
-Potpisati protokol o
saradnji na ranom otkrivanju
i reavanju problema kod
dece i mladih
-U obrazovanju slediti
utvrene potrebe za
pojedinim profesijama
-Ukljuiti predstavnike
obrazovnih institucija u rad
Lokalnog saveta za
socijalnu politiku
-Poboljati nastavne
programe i metode nastave
-Organizovati permanentne
edukacije za nastavni kadar
- Od lokalne
samouprave se
oekuje
objedinjavanje
podataka o
grupama u
riziku
- Pruanje
podrke razvoju
zdravstvenih
usluga u skladu
sa utvrenim
prioritetima
-Zdravstvo od
CSR oekuje
potpuno
socijalno
zbrinjavanje
nemonih i
bolesnih
- Oekuje se od -NSZ oekuje
NSZ da u
od CSR
programe
informacije o
zapoljavanja i korisnicima koji
javnih radova
trebaju podrku
ukljui u veoj u zapoljavanju
meri korisnike
CSR
-Ukljuiti predstavnike
zdravstvenih institucija u
rad Lokalnog saveta za
socijalnu politiku
-U saradnji sa lokalnom
samoupravom staviti u
funkciju to vei broj
seoskih podrunih ambulanti
kao podrku rizinim
grupama na irem podruju
saradnji izmeu
zdravstvenih ustanova i
CSR u odnosu na ciljne
grupe i sa zdravstvenom i
socijalnom indikacijom
-Razvijati preventivne
programe u saradnji sa NVO
sektorom
- Oekuje se
obezbeivanje
sveobuhvatne
zdravstvene
zatite
- Razvoj
preventivnih
programa u
borbi protiv
bolesti
zavisnosti
-CSR oekuje
od
zdravstvenih
ustanova vee
razumevanje u
zbrinavanju
posebno tekih
sluajeva
-Dogovoriti procedure
razmene informacija i oblike
saradnje
-Razviti programe
prekvalifikacije i
zapoljavanja tee
zapoljivih kategorija
-Ukljuiti NVO sektor u
58
NVO
Verske
institucije
Privreda
-NSZ oekuje
od svih
nezaposlenih
lica vei stepen
angaovanja u
pronalaenju
posla
- Oekuje se
otvorena i
obostrano
korisna
saradnja sa
lokalnom
samoupravom
- Partnerski
projekti sa
institucijama
- Stavljanje
kapaciteta
verskih
zajednica
NVO-ima na
raspolaganje
- Uee na
zajednikim
aktivnostima i
projektima
- Od privrede
se oekuje
podsticaj
zapoljavanju u
-NVO sektor
oekuje od
lokalne
samouprave:
finasiranje,
ukljuivanje u
donoenje
odluka kroz
razna tela
komisije i
savete
edukaciju nazaposlenih
-Uspostaviti patnerstvo u
planiranju i sprovoenju
javnih radova
-Upoznati zajednicu sa
programima podsticaja
zapoljavanju
-Raditi na ukljuivanju
NVO-a u procese
odluivanja i zastupanja
prava pojedinih interesnih
grupa
-Poveati efikasnost rada i
obuhvat korisnika kroz
NVO sektor
- Izraditi startegiju razvoja
NVO sektora na lokalnom
nivou
-Upoznati javnost sa
aktivnostima i rezultatima
rada NVO sektora
-Podrati definisanje i
uvoenje mehanizama za
javnu dodelu sredstava
lokalne samouprave
-NVO-i bi trebali
prezentovati zajednici svoje
programe i kapacitete i
predloiti usluge koje bi
NVO sektor mogao pruati
- NVO sektor
nije siguran ta
verske
institucije od
njih oekuje
-Upoznati zajednicu sa
delovanjem verskih
institucija na reavanju
problema u zajednici i
dogovoriti saradnju sa
drugim socijalnim akterima
-Od lokalne
samouprave se
oekuju
podsticajne
-Stvaranje povoljnih uslova

za proizvodnju i razvoj
uslunih delatnosti
-Pojednostavljenje
59
zajednici
putem
zapoljavanja
tee zapoljivih
grupa
- Potovanje
propisa iz
oblasti radnih i
socijalnih
prava
Gradska
uprava
0+
Sudovi, javno
tuilatvo,
MUP
0+
Korisnici
usluga u
oblasti
socijalne
zatite
mere za
poslovanje
privrede i
zapoljavanje
-Potovanje
propisa pri
privatizaciji
-Od privrede se
oekuje vee
uee u
razvoju
zajednice
- Oekuje se od - Od CSR se
gradske uprave oekuje
podrka
efikasnost u
uvoenju
radu i
usluga u oblasti ravnomerniji
proirenih
obuhvat
prava zatite
korisnika,
- Logistika
posebno u
podrka radu
seoskom
NVO-a
podruju
- Zajedniki
- Od NVO-a se
nastup pred
oekuje
donatorima
ukljuivanje
ljudskih resursa
i znanja,
angaovanje na
prikupljanju
sredstava i
razmena
podataka
- Oekuje se
- Od CSR se
efikasnije
oekuje puna
postupanje
ukljuenost
sudova i
tokom i nakon
povratne
sudskog
informacije u
postupka
postupcima u
kojima je
ukljuen i CSR
- Od korisnika - Kvalitetno
se oekuje vee pruanje
lino
postojeih
angaovanje u usluga i
reavanju
uvoenje novih
postupaka za dobijanje
potrebnih dozvola za
obavljanje poslovne
delatnosti
-Razviti programe drutveno
odgovornog poslovanja
- Podrati usvajanje i
implementaciju Strategije
razvoja socijalne politike i
finansiranje projekata i
novih usluga
- Institucionalizovati
saradnju sa NVO sektorom
- Da lokalna samouptrava
podri izradu startegije
razvoja NVO sektora na
lokalnom nivou
- Uvesti mehanizame za
javnu dodelu i praenje
sredstava iz budeta lokalne
samouprave
saradnji koji bi jasno
razgraniio nadlenosti i
definisao procedure u
postupanju
-Podrati osamostaljivanje
korisnika kroz obezbeenu
podrku od strane svih
socijalnih aktera
60
Mediji
sopstvenih
problema
- Medijska
podrka radu
CSR
- Medijska
podrka
implementaciji
Strategije za
razoj socijalne
politike
usluga
-Usavravanje
vetine
medijske
prezentacije
-Uiniti sve informacije

dostupnim graanima i
zajednici
-Organizovati zajednike
edukacija radi razmene
znanja i vetina
7. ANALIZA USLUGA I PRIORITETNE CILJNE GRUPE
Teritorija Novog Pazara prostire se na povrini od od 742 km2 na kojoj ivi prema
popisu iz 2002.godine 85.996 stanovnika sa 19.496 domainstava. Grad ima 98 naselja,
26 mesnih zajednica, od ega 6 gradskih i 20 seoskih.
to se tie broja stanovnika Grada postoje neslaganja u iroj javnosti oko podataka iz
popisa i stvarnog broja na terenu. Naime, prema popisu iz 2002.godine optina Novi
Pazar imala je 85.996 stanovnika, koliko je otpilike imala i prema popisu iz 1991.godine.
Prema podacima nadlenih optinskih slubi Novi Pazar ima 97.664 stanovnika, a u iroj
javnosti i u mnogim dokumentima se govori i o broju od 125.000 stanovnika, pa i vie.
Prema podacima Fonda za zdravstveno osiguranje u Novom Pazaru oko 105.000 graana
ima overene zdravstvene knjiice. Pored toga prema podacima Izborne komisije u optini
Novi Pazar ima preko 72.000 biraa sa pravom glasanja, to je svakako bitan indikator o
nesrazmeri zvaninih podataka broja stanovnika i faktikog stanja na terenu. Razlozi za
to su brojni, ali je injenica da veliki broj graana nema regulisan status prebivalita.
Pored toga optina Novi Pazar je odlukom Vlade Republike Srbije dobila status Grada, a
prema tim kriterijumima status grada dobijaju optine sa preko 100.000 stanovnika.
Veoma bitna odrednica u planiranju socijalno-zatitnih funkcija Centra za socijalni rad je
broj stanovnika u Gradu, podaci o natalitetu, mortalitetu, prirodnom i mehanikom
prirataju, sklapanju i razvodubraka, broju domainstava, starosnoj i obrazovnoj strukturi
stanovnitva itd. Pored toga bitan segment predstavlja i stanje u privredi, broj zaposlenih,
broj lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih, kao i dostignuti nivo razvoja socijalne
zatite u Novom Pazaru.
Sve ovo ima direktnog uticaja na delatnost Centra za socijalni rad, posebno u odnosu na
broj strunih i drugih radnika, koji su potrebni za rad u Centru, a kapaciteti Centra su
bitan faktor koji direktno utie na mogunost obuhvata grupa i pojedinaca u potrebi, kao i
na kvalitet pruenih usluga.
61
7.1 Stara lica

Kao i u celoj Republici, tako i u Novom Pazaru, prisutan je trend migracija iz sela u grad
i trend starenja seoskog stanovnitva. Poveava se broj seoskih starakih domainstava u
kojima su stara lica esto bez porodinog staranja ili nemaju adekvatnu brigu, smanjena
im je mogunost da zadovolje svoje osnovne i socijalne potrebe, loeg su zdravstvenog
stanja i nemaju adekvatnu zdravstvenu zatitu.
Optina Novi Pazar ima 98 naselja a 26 mesnih zajednica, od kojih su 6 gradskih i 20
seoskih. Broj stanovnika po naseljima u optini varira od 5 stanovnika u selu Brestovo, pa
do 62.470 stanovnika u samom gradu Novom Pazaru. Velika disproporcija u broju
stanovnika ukazuje na depopulaciju seoskih naselja koja imaju u proseku nekoliko
desetina ili par stotina itelja, i demografski rast gradskog centra koji ima neuporedivo
vei broj stanovnika. Gustina naseljenosti na teritoriji cele optine iznosi 115,9 st/km2.
Demografski podaci: U tabeli 1, prikazan je broj starih lica u optini Novi Pazar prema
popisima Zavoda za statistiku Republike Srbije od 1971. do 2002.
Tabela 1
Popis
60 - 64
65 - 69
70 - 74
75 i vie
nepoznato
1971
1.814
1.277
881
841
284
1981
1.672
1.660
1.230
1.215
330
1991
2002
3.242
3.420
2.004
3.148
1.205
2.358
886
1.914
1.101
947
Ovaj trend porasta broja lica u svim starosnim grupama iznad 60 godina nastavljen je i
nakon 2002. godine.
Od 8.645 korisnika usluga Centra za Socijalni rad u Novom Pazaru, 916 ine stara lica.
Kretanje ukupnog broja ostarelih lica po osnovnim kategorijama
Tabela 2
Ostarela lica
Bez porodinog staranja
Bez sredstava za ivot
Tee hronino obolela i invalidna
Ostala
Ukupan broj
2007.
2008.
31
32
223
225
398
403
259
256
911
916
Izvor: Izvetaj Centra za sociajlni rad za 2008. godinu
62
Na evidenciji Centra za socijalni rad na kraju izvetajnog perioda nalazilo se 217 lica pod
starateljstvom od ega 54 starih . Na smetaju se nalazi 62 odraslih i starih lica, od ega
55 na domskom smetaju i 7 lica na porodinom smetaju.
Siromatvo: Pad ekonomske moi zajednice doveo je do sve veeg broja nezaposlenih
lica to se negativno odraava i na situaciju starih lica. Kako sve vei broj porodica
osiromauje smanjuje se i njihova mogunost adekvatne brige o starim licima unutar
svojih uih ili irih porodica. Zbog drutvene krize prisutne su tendencije poveanja broja
korisnika materijalnog obezbeenja, posebno u zadnjim mesecima 2008 godine, kao i u
2009 godini.
Zdravstveno stanje: Starim licima, posebno u selima otean je pristup adekvatnoj
zdravstvenoj zatiti poevi od dostupnosti lekara opte prakse, preko lekara specijalista,
laboratorija za razne vrste analiza pa do apoteka i snabdevanja lekovima.
Stanovanje: Uslovi stanovanja kod starih lica koja ive sama nepovoljniji su nego kod
ostalog stanovnitva samim tim to ta lica nisu u mogunosti da stambeni prostor na
adekvatan nain odravaju bilo zbog godina ili bolesti. Takva situacija je jo izraenija
kod starakih domainstava u seoskim sredinama. Ova lica esto su upuena na domski
smetaj iako bi mogla da funkcioniu u svojim domainstvima uz odreenu pomo sa
strane.
Tabela 3: Broj starih lica smetenih u ustanove socijalne zatite ili druge porodice
2007
2008
U ustanove
Broj starih lica
24
27
socijalne zatite
smetenih:
U druge porodice
2
5
Izbor: Centar za socijalni rad, Novi Pazar
Stara lica su upuena na sledee socijalne aktere: Centar za socijalni rad, ustanove
zdravstvene zatite, Crveni krst i nevladine organizacije. U organizaciji Crvenog krsta,
postoji kuhinja u kojoj se sprema obrok i hrani veliki broj lica (oko 900 porodica) mada
nema posebnih podataka o starosnoj strukturi korisnika ove usluge, ali se svakako meu
njima nalaze stara lica koji su korisnici MOP-a.
Tabela 4: Kretanje ukupnog broja ostarelih lica po osnovnim kategorijama
Ostarela lica
2007.
2008.
Bez porodinog staranja

Bez sredstava za ivot
Tee hronino obolela i invalidna
Ostala
UKUPAN BROJ
31
223
398
259
911
32
225
403
256
916
63
Grafiki prikaz kategorija ostarelih lica korisnika usluga CRS u optini Novi Pazar:
PROBLEMI KOJI SE IZDVAJAJU

19 strunih radnika CSR-a na 8.645 korisnika (916 starih lica) to onemoguuje
pruanje kvalitetnih usluga
Nizak ivotni standard i slabi uslovi za ostanak starih lica u prirodnoj porodici
Nije organizovana pomo u kui za stara, bolesna i samohrana lica
Ne postoji dnevni boravak za ostarela lica, ni planirana sredstva za njegovo
funkcionisanje
Ne postoji prihvatilite/prihvatna stanica za privremeni smetaj ugroenih odraslih
i starih lica (CSR je izradio projekat Prihvatna stanica za beskunike i predao
ga LS
Nedostatak klasinog doma za stara lica u optini Novi Pazar niti u irem regionu
(zbog specifinosti obiaja, kulture, ishrane i slino, postoji veliki problem kod
smetaja odraslih is tarih osoba iz ove sredine u druge domove)
Veliki broj lica sa ugroenim zdravstvenim stanjem a slaba pristupanost
zdravstvenih ustanova i apoteka, naroito u ruralnim sredinama
NVO sektor nije angaovan na probelmima starih lica
ZAKLjUCI
Trend starenja stanovnitva zahteva brze i sveobuhvatne odgovore.
Trenutni ekonomski uslovi i sistem usluga socijalne zatite ne uspeva da pokrije
potrebe porodica kako bi se na adekvatan nain brinule o starim licima.
Nepostojanje organizovane pomoi u kui za stara i bolesna lica dovodi do toga
da se ova lica koja bi uz navedenu uslugu mogla ostati u svom domu, smetaju u
64
ustanove socijalne zatite to dodatno optereuje oskudne kapacitete i republiki

budet.
Potrebe za dnevnim boravkom i prihvatilitima nisu ispraene postojeim
kapacitetima.
Slaba zastupljenost proirenih oblika socijalne zatite koji se finansiraju iz
budeta optine / grada.
Drutvena integracija ove kategorije treba da bude znaajnije podrana od strane
lokalne samouprave i ostalih aktera.
PREPORUKE
Nastaviti sa alokacijom finansijskih sredstava za najsiromanija stara lica od
strane lokalne samouprave.
Uporedo jaati prirodne porodice za ostanak starih osoba.
Organizovati pomo u kui za stara i bolesna lica naroito u ruralnim naseljima.
Formirati dnevni boravak i prihvatne stanice za stara lica.
Podsticati NVO sektor da se brine o starima i iri mreu volontera.
Organizovati mobilne ambulante, odnosno redovan obilazak i pruanje
zdravstvene nege starim licima u seoskim naseljima.
Animirati donatore da podre projekte ukljuenja starih u ivot zajednice.
7.2 Osobe sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom su lica koja zbog fizikih ili mentalnih ogranienja nemaju ili
imaju ogranien pristup drutvenom ivotu koji odgovara njihovom starosnom dobu,
polu, materijalnim prihodima kojima raspolau, drutvenoj ili kulturnoj sredini u kojoj
ive. U naem drutvu sve je vei broj ljudi sa fizikim i psihikim smetnjama.Uzroci
takvog stanja su brojni a posledice su uglavnom trajne i nepovratne, tako da drutvena
zajednica ne moe na njih adekvatno da reaguje. Zato je uloga i zadatak strune slube
Centra za socijalni rad od velikog znaaja kao jedan od osnovnih vidova drutvene
intervencije meu kojima oblast socijalne i porodino-pravne zatite zauzima znaajno
mesto.
Statistiki podaci: Od ukupno 8.645 evidentirana korisnika Centra za socijalni rad u
Novom Pazaru u 2008. godini 3.712 su deca od kojih je 163 ometeno u psiho-fizikom
razvoju, 4.017 su odrasli od kojih su 574 psiho-fiziki ometena lica. U tabelama 5 i 6
moe se videti broj OSI odraslih i dece prema vrsti hendikepa i njihova zastupljenost u
poslednje dve godine.
65
Tabela 5: Struktura odraslih lica prema vrsti hendikepa

Vrsta hendikepa
2006.
2007.
2008.
Oteenje vida i sluha
26
26
27
Mentalna ometenost
114
114
115
Duevno oboljenje
45
49
51
Tee fiziki obolela
367
382
381
Ostala invalidna
UKUPNO
552
571
574
Izvor: CRS u Novom Pazaru (Izvetaj za 2007. godinu)
Grafiki prikaz odraslih OSI prema vrsti i stepenu ometenosti u optini Novi Pazar:
Kategorija dece i omladine ometene u razvoju nije brojano izraena ali je rad sa ovim
korisnicima veoma sloen i odgovoran. Zakonom o socijalnoj zatiti i obezbeivanju
socijalne sigurnosti graana detetom ometenim u psihofizikom razvoju smatra se: 1.
slepo dete, 2. gluvo dete, 3. dete sa tekim telesnim smetnjama u razvoju (paraliza,
cerebralna paraliza, distrofija, paraplegija, kvadriplegija, multipla skleroza i ostale
uroene i steene telesne smetnje), 4. dete sa smetnjama u mentalnom razvoju (stepena
lake, umerene, tee i teke mentalne ometenosti), 5. dete obolelo od autizma, 6. dete
viestruko ometeno u razvoju.
Tabela 6: Struktura dece prema vrsti i stepenu hendikepa
Vrsta i stepen hendikepa
2006.
Teka mentalna ometenost
4
Tea mentalna ometenost
6
Umerena mentalna ometenost
13
Laka mentalna ometenost
7
Slepa i slabovida
2007.
7
11
21
15
2
2008.
10
18
25
20
6
66
Gluva i nagluva
Govor i glas
Telesne smetnje
Kombinovane smetnje
UKUPAN BROJ DECE
2
5
3
4
4
14
36
46
8
19
29
55
117
163
Izvor: CRS u Novom Pazaru (Izvetaj za 2008. godinu)
Grafiki prikaz psiho-fiziki ometene dece prema vrsti i stepenu ometenosti u Novom
Pazaru:
Podaci iz navedenih tabela ukazuju na tendenciju porasta broja ove kategorije korisnika.
Ovakav zakljuak ilustruje injenica da je na kraju 2008 na evidenciji Centra za socijalni
rad bilo 708 odraslih OSI lica za razliku od 2007 kada ih je bilo 624, a jo uoljiviji
porast se primeuje kod psiho-fiziki ometene dece iji je broj sa 117 u 2007. godini,
porastao na 163 u 2008. Prema ovim kategorijama korisnika primenjivani su razlititi
oblici, mere i usluge socijalne i porodino-pravne zatite.
Ekonomski poloaj: Psiho-fiziki ometena lica u Novom Pazaru kao i u Republici Srbiji
uopte, pogoena su siromatvom iz vie razloga:
poveane potrebe za materijalnim i novanim sredstvima za obezbeenje tue
nege i pomoi, nabavke medicinskih i higijenskih sredstava;
drutvena izolacija
problem u pronalaenju posla.
67
Lica sa invaliditetom se retko zapoljavaju, jer osim to postoji nerazumevanje u pogledu

njihove radne efektivnosti, ovu ciljnu grupu dodatno optereuje postojanje velike ponuda
radne snage na tritu rada. Trenutno nema posebnog programa koji bi podstakao
zapoljavanje osoba sa invaliditetom to se moe videti u tabeli 9.
Stanovanje: Ukoliko vrsta i teina invaliditeta dozvoljava, osobe sa invaliditetom ive u
porodici, kod roaka ili drugih lica. Ukoliko ne, upueni su na specijalizovani domski
smetaj. U tabelama 7 i 8 moe se videti broj odraslih OSI lica i psiho-fiziki ometene
dece koja se nalaze pod starateljstvom kao i mesto njihovog smetaja.
Tabela 7: Broj odraslih OSI lica i njihova struktura prema mestu smetaja i starateljstvu
Pod
Nisu pod
Mesto smetaja
Ukupno
starateljstvom
starateljstvom
Ustanova soc. zatite
28
28
Prihvatilite/prih.stanica
Hraniteljska porodica
2
2
Druga porodica
UKUPAN BROJ
30
30
Tabela 8: Broj OSI dece i njihova struktura prema mestu smetaja i starateljstvu
Pod
Nisu pod
Mesto smetaja
Ukupno
starateljstvom
starateljstvom
Ustanova soc. zatite
3
1
4
Prihvatilite/prih.stanica
Deije selo
Hraniteljska porodica
Druga porodica
Ostalo (dom, internat...)
UKUPAN BROJ DECE
3
1
4
Iz priloenih tabela moe se uoiti da se i deca i odrasla OSI lica najee smetaju u
ustanove socijalne zatite. Na teritoriji Novog Pazara ne postoji prihvatna stanica, kao ni
dnevni boravak za odrasle osobe ometene u razvoju. Drutvo za mentalno nedovoljno
razvijena lica dobilo je projekat za izgradnju dnevnog boravka i radovi su u toku.
Obrazovanje dece i omladine: Na teritoriji Novog Pazara ne postoji zasebna ustanova za
rad sa decom sa invaliditetom predkolskog uzrasta, ve se u okviru predkolskog
vaspitanja aktivnosti dnevnog zbrinjavanja organizuju preko 3 razvojne grupe. Ne postoje
ni zasebne kole za decu ometenu u psiho-fizikom razvoju, ve su u okviru tri ustanove
organizovana posebna odeljenja (ukupno 13 odeljenja sa 53 uenika):
Osnovna kola Desanka Maksimovi
Osnovna kola Jovan Jovanovi Zmaj
Srednja kola za dizajn, tekstil, kou i obuu
68
Oblici usluga: Osobe sa invaliditetom su upuene na sledee aktere: Centar za socijalni

rad, specijalne kole i institucije zdravstvene zatite, rehabilitacioni centar,
Meuoptinske organizacije Crvenog krsta (volonteri) i nevladine organizacije, kao i
udruenja osoba sa invaliditetom. Centar za socijalni rad u Novom Pazaru ima dobru
saradnju sa Meuoptinskom organizacijom gluvih i nagluvih, Meuoptinskom
organizacijom slepih i slabovidih, Savezom CIR-a, Drutvom za mentalno ometena
lica, Drutvom paraplegiara, Drutvom ,,iveti uspravno'', Drutvom za cerebralnu
paralizu itd.
Socijalna i porodino-pravna zatita ove kategorije dece predstavlja veoma sloen
posao a sastoji se u evidentiranju ove dece, razvrstavanju, pruanju materijalne pomoi,
tue nege, zdravstvenom tretmanu, obezbeivanju rehabilitacije, smetaju tih lica u
neku od ustanova socijalne zatite, ukljuivanju u rad specijalnih kola,
osposobljavanju za odreene radne i ivotne aktivnosti u granicama preostalih
mogucnosti itd. Na evidenciji Centra za socijalni rad nalazi se 163 ove dece.
Meu decom koja su evidentirana kao deca ometena u psiho-fizikom razvoju ima dece
koja su i bez roditeljskog staranja. U Novom Pazaru ima jedno dete sa kombinovanim
smetnjama i ujedno se nalazi pod starateljstvom.
Tabela 9: Broj odraslih psiho-fiziki ometenih lica koja su koristila mere i oblike zatite
koji se finansiraju iz republikog budeta
Mere/oblici
20060
2007.
2008.
Starateljstvo
142
121
122
Privremeno starateljstvo
Dodatak za pomo i negu
232
271
284
Uveani dodatak za pomo i
99
51
negu
Materijalno obezbeenje
136
142
153
Smetaj u ustanovu soc.zatite
25
26
28
Smetaj u drugu porodicu
3
2
2
Prof. osposobljavanje
Grafiki prikaz kategorija usluga CRS finansiranih iz republikog budeta u 2008.
godini, a koje koriste odrasla psiho-fiziki ometena lica u Novom Pazaru:
69
Kao to je ve navedeno, uoava se potpuno odsustvo programa osposobljavanja ovih

lica za obavljanje odreenih poslova ime bi se pomoglo njihovoj integraciji u drutvo
kao i njihovim porodicama. Takoe, u Novom Pazaru ne primenjuje se nijedna mera i
oblik proirene socijalne zatite (pomo u kui, dnevni boravak, smetaj u prihvatnu
stanicu, jednokratna pomo u naturi, jednokratna novana pomo i stanovanje uz podrku
ili ''kua na pola puta) za odrasla psiho-fiziki ometena lica koje bi trebalo da se
finansiraju iz budeta optine/grada. Samo je etvoro dete ometeno u psiho-fizikom
razvoju u 2008. godini dobilo jednokratnu pomo u naturi.
Tabela 10: Broj dece ometene u psiho-fizikom razvoju koja su koristila mere i oblike
zatite koji se finansiraju iz republikog budeta
mera/oblik zatite
2006.
2007.
2008.
Usvojenje
Starateljstvo
4
3
3
Privremeno starateljstvo
5
3
Smetaj u hraniteljskoj porodici
1
Smetaj u ustanovi socijalne zatite
3
2
3
Materijalno obezbeenje
Dodatak za pomo i negu i uveani dodatak
55
117
163
Prof. osposobljavanje(rehabilitacija)
Grafiki prikaz kategorija usluga CRS finansiranih iz republikog budeta a koje
koriste deca ometena u psiho-fizikom razvoju u Novom Pazaru:
70
Pozitivan pomak je taj to je Drutvo za mentalno nedovoljno razvijena lica dobilo je

projekat za izgradnju objekta za pruanje usluga dnevnog boravka i radovi su ve
otpoeli.
Kroz sagledavanje stanja u zajednici od strane samih osoba sa invaliditetom
organizovanih u udruenja, uraen je sledei SWOT poloaja OSI u zajednici:
Osobe sa invaliditetom
Snage
Slabosti
postojei edukovani kadar

postojee organizacije graanskog
drutva, posebno organizacije koje se
bave problemima i potrebama osoba sa
invaliditetom
pozitivna iskustva i primeri dobre
prakse vaninstitucionalnih usluga u
lokalnoj zajednici
inicirani oblici meusektorskog
povezivanja
podrka lokalne vlasti programima za
OSI (otvaranje Dnevnog centra,
podrka NVO Duga)
Prilike
relativno ouvane vrednosti porodice

oekivana podrka resornog
Ministarstva
dosadanja uspena saradnja sa
donatorima
vee razumevanje i uee graana
formiranje Celodnevnog boravka
realizacija Strategije lokalnog odrivog
razvoja
nedostatak prostora za pruanje usluga

osobama sa invaliditetom
nedostatak dovoljnog broja edukovanog
kadra
infrastruktura u gradu nije prilagoena
licima sa posebnim potrebama
problem pristupanosti resornim
institucijama arhitektonske barijere
nedovoljno sredstava u budetu
grada
Pretnje
nedovoljno razumevanje problema od

strane roditelja i porodice
nizak nivo senzibilizacije graana koji
nisu potencijalni korisnici usluga
socijalne zatite
nepovoljna klima za zapoljavanje
osoba sa invaliditetom nepostojanje
meusektorske saradnje
netaan podatak o broju stanovnika u
gradu, kao i nepoznat stvarni broj osoba
sa invaliditetom
71
Pri ovoj analizi kao unutranji faktori uzeti su u obzir samo resursi samih osoba sa
invaliditetom i njihovih udruenja, dok su kao spoljanji razmatrani svi ostali inioci,
kako sa lokalnog tako i nacionalnog nivoa.
Na meusektorskoj radnoj grupi od strane OSI doneseni su sledei opti zakljuci:
Dugogodinji izostanak brige o ovim licima rezultirao je nedovoljno nehumanim
odnosom prema problemima OSI i njihovih porodica za ije reavanje je neophodna
intenzivna aktivnost i kontinuirana podrka lokalne zajednice, resornih ministarstava i
drave u celini.
Postojee usluge i aktivnosti organizacija se odvijaju u granicama postojeih propisa i
mogunosti, to nije dovoljno da odgovori na sve potrebe OSI.
Uspostavljeni su poetni i novi modeli vaninstitucionalnih programa i usluga ovim
licima i njihovim porodicama koji zahtevaju dodatnu podrku ukoliko se eli
obezbediti njihova odrivost.
PROBLEMI:
Nizak nivo svesti zajednice o potrebama, pravima i mogunostima OSI.

Oteano ostvarivanje minimalno zakonom utvrenih prava (tua nega, beneficije
za vodu, trokove komunalija, struje, zdravstvrne zatite, prava na lekove i druga
pomagala)
Izraen problem siromatva (oko 90 % porodica u kojima ive ova lica je
siromana)
Nedostaje celodnevni boravak za lica ometena u razvoju kako bi se smanjio
pritisak na porodice OSI, i odlazak mnogih OSI u ustanove za institucionalno
zbrinjavanje ime se vri njihova drutvena segregacija
Nama razvijenih programa radne okupacije i radnog osposobljavanja lica
ometenih u razvoju
Nepostojanje referentne zdravstvene slube u kojoj e roditelji dobijati dijegnozu
i uputstva o potrebnim tretmanima za rehabilitaciju svoje dece i koja e pruati
kvalitetne usluge zdravstvene zatite.
Nedovoljna umreenost i organizovanost postojeih resursa u zajednici na
reavanju problema OSI
ZAKLjUCI:
Ne postoje adekvatni mehanizmi za obavetavanje OSI i njihovih porodica o

pravima i nainima zadovoljenja njihovih potreba.
Materijalna davanja nisu dovoljna za minimum ekonomske sigurnosti OSI.
Ne postoji obuka za rad odraslih OSI niti adekvatna motivacija lokalnih
preduzetnika za zapoljavanje ove populacije.
Postoji potreba za dnevnim boravkom dece i odraslih OSI kao i za
organizovanjem usluge pomoi i nege u kui kako bi se rasteretile porodice.
72
Vidljiva je potreba da se svi akteri ukljue i umree svoje aktivnosti u cilju

reavanja problema osoba sa invaliditetom i njihove drutvene integracije.
PREPORUKE:
Sastaviti iscrpnu bazu podataka o osobama sa invaliditetom i uspostaviti efikasan

mehanizam informisanja ovih lica o njihovim pravima i mogunostima
zadovoljenja potreba.
U budetu grada Novog Pazara potrebno je planirati znaajnija sredstva za
proirene oblike zatite OSI.
Izgraditi dnevni boravak za decu i odrasle OSI
Organizovati pomo i negu u kui za decu i odrasle OSI.
Razviti kapacitete za program stanovanja uz podrku.
Posvetiti panju specifinostima problema osoba sa invaliditetom po naseljenim
mestima.
Prema iscrpnoj bazi podataka OSI ustanoviti za koje radne aktivnosti su ova lica
sposobna, organizovati kampanju kod lokalnih preduzetnika ali i organa lokalne
samouprave, resornih javnih slubi i preduzea o potrebi integracije ove drutvene
kategorije i napraviti analizu moguih radnih mesta za OSI, organizovati radnu
obuku i u krajnjoj instanci zaposliti radno sposobna ometena lica.
Umreiti ustanove na koje je upuena ova populacija i unaprediti strunost i
brojnost kadra tih ustanova.
7.3 Deca, mladi i porodica

Lokalna zajednica suoena je sa svim problemima koji se nalaze i na republikom nivou
a koja utiu na situaciju vezanu za decu, mlade i porodicu. Oni se uglavnom odnose na
siromatvo, nezaposlenost, zdravstvene probleme, nasilje nad decom i sl. Odatle sledi da
su najvaniji ciljevi stratekog plana za decu, mlade i porodicu smanjenje siromatva,
unapreenje obrazovanja i zdravlja dece, mladih i porodica, unapreenje poloaja dece i
omladine ometene u razvoju, zatita prava dece bez roditeljskog staranja, zatita dece,
mladih i lanova porodice od zlostavljanja i zanemarivanja i smanjenje asocijalnog
ponaanja dece i mladih.
Prioriteti socijalne zatite obuhvataju decu od 018 godina, mlade od 18 26 godina i
porodice koje imaju potekoe. Oni su upueni na: Centar za socijalni rad, zdravstvene
ustanove, predkolske i kolske ustanove i fakultete, optinsko Odeljenje za drutvene
delatnosti , Meusektorski savet za LPA - lokalni plan akcije za decu , savetovalite za
mlade, struni tim CRS-a za zatitu dece i omladine bez roditeljskog staranja i dece iz
poremeenih porodinih odnosa, struni tim CRS-a za zatitu dece i maloletnika sa
poremeajem u drutvenom ponaanju, Nacionalnu slubu za zapoljavanje i nevladine
organizacije. Optina Novi Pazar izradila je Nacrt strategije za mlade zajedno sa
mehanizmima implementacije i realizacije, a izraen i usvojen je Lokalni plan akcije za
73
decu istaknut na sajtu Grada gde se mogu meusektorskom Savetu optine podnositi
predlozi projekata.
Demografski podaci:
Tabela 11: Starosna struktura stanovnitva Novog Pazara
Popis
0-4
5-9
10 - 14
15 - 19
20 - 24
25 - 29
30 - 34
35 - 39
40 - 44
45 - 49
50 - 54
55 - 59
60 - 64
65 - 69
70 - 74
75 i vie
nepoznato
1971
7.474
7.585
7.756
7.656
5.692
4.038
4.505
4.185
3.809
2.567
1.936
2.026
1.814
1.277
881
841
284
1981
7.766
7.466
7.414
7.773
7.367
6.713
5.142
3.850
4.311
4.069
3.616
2.406
1.672
1.660
1.230
1.215
330
1991
2002
8.457
6.861
7.995
6.960
8.025
7.398
7.624
7.457
7.589
7.065
7.076
6.552
6.896
6.085
6.436
5.952
5.103
6.098
3.743
5.782
4.110
4.545
3.757
3.454
3.242
3.420
2.004
3.148
1.205
2.358
886
1.914
1.101
947
Maloletno stanovnitvo koje pripada kategoriji izdravanog stanovnitva (do 15 godina)

pokazuje tendenciju neznatnog opadanja u periodu 1991 - 2002. godina. Apsolutni i
relativni udeo radno sposobnog stanovnitva (preko 15 godina) se u posmatranom
periodu poveava, pa u 2002 godini radno sposobno stanovnitvo ini vie od 63% od
ukupnog stanovnitva.
Siromatvo i nezaposlenost: Prema podacima Zavoda za trite rada na kraju 2007
godine na evidenciji se nalazilo 20.892 nezaposlenih lica, od ega 12152 ena. Prosena
zarada u privredi u Novom Pazaru za mesec decembar 2007 godine iznosila je 27.761,00
dinara. Kao i drugi delovi Srbije, i Novi Pazar je bio pogoen ekonomskom krizom devedesetih godina prolog veka. Ipak, za razliku od drugih, Novi Pazar je sa svojim preduzetnicima i intezivnim razvojem tekstilne industrije 90-ih bio sa optinom aak, sinonim za
ekonomski razvoj lokalnih samouprava. Porast nezaposlenosti uslovljen je propadanjem
velikih privrednih sistema kao to su : TK Raka, HK Vojin Popovi, FO Ras, DP
Iskra, Sandaktrans. Privatni sektor je u proteklom periodu apsorbovao deo potrebne
strune radne snage iz pomenutih sistema i privatno preduzetnitvo u ovoj optini imalo je
potencijal za razvoj malih i srednjih preduzea. Muutim, dolo do stagnacije u razvoju
ovih delatnosti to je imalo nepovoljne posledice po razvoj celog kraja. Trenutna situacija
je takva da je broj nezaposlenih lica sve vei, da je dui niz godina prisutno poveanje
74
broja svih kategorija socijalne zatite to se sve loe reflektuje na porodicu a time i na
decu i omladinu.

Od 1999 javljaju se velike oscilacije u pogledu broja zaposlenih u Novom Pazaru. U 2001
dolazi do poveanja zaposlenosti od 2.833 u odnosu na 2000 godinu, da bi zatim u 2002 broj
zaposlenih opao za 2.692. Poev od 2003, broj zaposlenih se naglo uveava, da bi u 2005
taj broj bio za 2.970 vei od broja iz 2002 godine. Nagli skok zaposlenih je pre svega
posledica legalizacija poslovanja kroz evidentiranje zaposlenih, ali delom i zbog
realizovanih socijalnih programa koji su omoguili otputenim radnicima iz privatizovanih
drutvenih sistema da se prekvalifikuju i zaponu posao u privatnom sektoru.
Nezaposlenost radno sposobnost stanovnitva od direktnog uticaja je na osiromaenje
velikog broja porodica, ime su posebno pogaena deca i mladi, kao izdravani lanovi.
Obrazovanje: U Novom Pazaru postoje institucije koje se bave predkolskim, osnovnim,
srednjim i visokim obrazovanjem. Postoje tri institucije predkolskog obrazovanja koje su
smetene u samom gradu. Usluge trenutno koristi oko 1.450 dece, od kojih je 939 na boravku
duem od 9 h. Ove usluge nema u seoskom podruju. Postoji 6 osnovnih kola koje
pohaa 8.882 aka. Na ruralnom podruju postoji 5 osnovnih kola koje ukupno broje
2.968 aka. Ove kole imaju i isturena odeljenja po pojedinim selima koja imaju od dva,
pa do skoro 600 aka. Takoe, u Novom Pazaru funkcionie nia muzika kola Stevan
Mokranjac sa 396 aka, kao i specijalna kola u Novopazarskoj banji. Osnovne kole
imaju zadovoljavajue kapacitete vezane za ljudske resurse. Ima 5 srednjih kola koje
imaju 4.796 aka, 378 nastavnika i 88 nenastavnih radnika. Kao srednjekolska ustanova
radi i Gazi Isa Begova medresa koju pohaa 276 uenika. Sve ustanove su locirane u
samom gradu Novom Pazaru i ne postoje isturena odeljenja u ruralnom podruju.
Postojea mrea srednjih kola oteava efikasno obrazovanje uenika koji ive u
udaljenim delovima Novog Pazara. Ovaj problem je posebno izraen tokom zimskog perioda, zbog neprohodnosti lokalnih seoskih puteva.
U Novom Pazaru postoje dva univerziteta od kojih je jedan privatni, a drugi dravni.
Pored toga postoje i Fakultet za trgovinu i bankarstvo i Fakultet za islamske studije
osnovan kao obrazovna institucija u okviru verske zajednice, a njen osniva je Sabor
islamskih zajednica u Srbiji. Ukupan broj upisanih studenata na dravnom Univerzitetu u
Novom Pazaru i Fakultetu za trgovinu i bankarstvo je 730, a obe institucije zapoljavaju
75
115 profesora. Fakultetska nastava se obavlja i na isturenim odeljenjima fakulteta i viih

kola iz drugih univerzitetskih centara poput Beograda, Kragujevca, Nia i Pritine.
Kategorije korisnika i oblici usluga: Od 8.144 korisnika na evidenciji Centra za socijalni
rad zakljuno sa 31.12. 2007 godine, 3.419 su deca a 3.814 odrasla lica.
Tabela 12: Broj korisnika po starosnim grupama i njihova zastupljenost u 2006 i 2007
Starosna grupa
2006.
2007.
2008.
Deca i omladina
Odrasla lica
Ostarela lica
2.343
2.579
898
3.419
3.814
911
3.712
4.017
916
UKUPAN BROJ
KORISNIKA
5.820
8.144
8.645
Tabela 13: Broj dece i omladine korisnika CRS usluga po osnovnim kategorijama
Deca i omladina
2006.
2007.
Bez roditeljskog staranja

Socio-materijalno ugroena
Iz porodica sa poremeenim
porodinim odnosima
Ometena u razvoju
Sa poremeajem u ponaanju
Ostala deca i omladina
48
1.764
50
2.740
301
329
55
175
117
175
163
252
UKUPAN BROJ
2.343
3.419
3.712
2008.
42
2.895
360
Broj dece korisnika Centra za socijalni rad iznosi 43% a broj odraslih 46,4% od
ukupnog broja CRS korisnika. Kao to se iz tabela 12 i 13 moe videti, na evideniciji
Centra za socijalni rad dolo je do znatnog poveanja broja korisnika kako u starosnoj
grupi dece i omladine tako i odraslih lica. to se tie ovog poveanja ono je
najznaajnije kod kategorije materijalno neobezbeenih lica jer je u toku 2008. godine
dolo do poveanja ove kategorije korisnika, kao i kategorije tue nege. Isto tako
prisutno je poveanje broja kategorije poremeenih branih i porodinih odnosa. Ostale
kategorije su na priblino istom nivou u odnosu na prethodni izvetajni period. Na
evidenciji se nalazi 1.582 korisnika materijalnog obezbeanja sa 5.678 lanova
porodica. Korisnika tue nege ima 708 korisnika. Na institucionalnom smetaju se
nalazi 55 odraslih i starih lica i 4-oro dece, dok se na porodinom smetaju nalazi 31
dece i 7 odraslih i starih osoba. Pod starateljstvom se nalazi 217 lica od kojih su 122
odrasla lica ,54 starih,a 42 su deca.
Grafiki prikaz kategorija CRS korisnika dece i omladine:
76
Deca bez roditeljskog staranja se zbrinjavaju smetajem u domove ili u hraniteljske

porodice. To su ona deca koja nemaju ive roditelje, iji su roditelji nepoznati ili su
nestali i deca iji roditelji iz bilo kojih razloga privremeno ili trajno ne izvravaju svoja
prava i dunosti.
Tabela 14: Struktura dece prema razlogu odsustva roditeljskog staranja
Razlog
2006.
2007.
2008.
Roditelji umrli
Roditelji nepoznati
Roditelji potpuno lieni roditelj. prava
Roditelji delimino lieni roditelj.
prava
Roditelji spreeni da vre rodit.
dunosti
Neadekvatno roditeljsko staranje
16
16
14
31
33
27
UKUPAN BROJ DECE
48
50
42
Iz navedene tabele vidi se da je razlog odsustva roditeljskog staranja za ak 27 dece

neadekvatno roditeljsko staranje pod kojim se podrazumeva zlostavljanje, zanemarivanje
i naputanje dece kada se roditelji potpuno ili delimino liavaju roditeljskog prava putem
pravosnane sudske presude. Prema deci bez roditeljskog staranja Centar za socijalni rad
primenjuje sledee oblike socijalne i porodino-pravne zatite:
starateljstvo
usvojenje
smetaj u drugu porodicu ili u ustanovu socijalne zatite i
77
ostale stalne i trenutne pomoi.

U procesu zatite ove dece esto se primeni vie oblika mera i usluga, a o obliku zatite u
dijagnostikom postupku odluuje struni tim Centra za socijalni rad.
Stavljanje pod starateljstvo je obavezan oblik zatite dece bez roditeljskog staranja.
Porodini Zakon razlikuje starateljstvo i privremeno starateljstvo. Privremeno
starateljstvo podrazumeva donoenje reenja o postavljanju privremenog staratelja u
ovom sluaju maloletnom licu u situacijama koje su predviene u lanu 132. Porodinog
zakona. Staralac se kad god ima mogunosti bira iz redova srodnika i dete se zbrinjava u
porodici srodnika. Ukoliko nema takvih mogunosti dete se stavlja pod neposredno
starateljstvo i zbrinjava se institucijonalno tj. vri se smetaj u neku od ustanova socijalne
zatite. Pored zatite linosti Centar nastoji da zatiti i interese i imovinu ove dece. Na
evidenciji Centra za socijalni rad se na kraju 2008 godine nalazilo 42 dece pod
starateljstvom od kojih je 31 smeteno u hraniteljske porodice, a 11 u druge porodice.
Usvojenje, kao oblik porodino-pravne zatite ove kategorije dece, sigurno je i najbolji
vid njihove zatite. Ovim oblikom postie se i najpotpunija, kako pravna, tako i socijalna
zatita ove dece. U toku 2008.godine podnet je 1 zahtev za usvajanje deteta i do kraja
godine 2 usvojiteljske porodice stekli su podobnost i ekaju na usvojenje. U toku godine
jedan usvojiteljski par usvojio je dete.
Porodini smetaj dece kao jedan od oblika zatite ove kategorije dece se u praksi
pokazao kao veoma dobar jer porodina atmosfera predstavlja bitan inilac u psihikom i
emocionalnom razvoju deteta. Na kraju izvetajnog perioda na evidenciji Centra nalazilo
se 30 dece koja se nalaze na porodinom smetaju. U toku 2008, 4 dece smeteno je u
hraniteljsku porodicu direktno iz porodice roditelja/srodnika. Na teritoriji Novog Pazara
ima ukupno 21 porodica koje puaju hraniteljstvo bez obzira na nadlenost CRS-a u
odnosu na dete. U ovom kraju je vie prisutan oblik srodnikog porodinog smetaja, dok
hraniteljstvo nema neku tradiciju. U tom smislu, trebalo bi u narednom periodu razvijati i
popularisati ovaj oblik zatite, i naroito motivisati porodice koje su zaintresovane za
hraniteljstvo.
Smetaj u neku od ustanova socijalne zatite u praksi Centra se primenjuje uglavnom
kada su iscrpljene sve druge mogunosti i kada se proceni da je to najadekvatniji oblik
zatite. Na kraju 2008 godine u ustanovama socijalne zatite na smetaju se nalaze 4 lica
iz kategorije deca i omladina. Na podruju Novog Pazara ne postoji prihvatilite
(prihvatna stanica) za privremeni smetaj ugroene dece i omladine.
Socio-materijalno ugroena deca i omladina ostvaruju prava na materijalno obezbeenje
u okviru svojih prorodica.Pored toga,u zavisnosti od vrste oboljenja odreeni broj dece i
omladine ostvaruje pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica. U 2008 godini dodatak
je dobijalo 163 dece i omladine. Takoe, kao oblik zatite ove kategorije dece i omladine
dodeljuje se i uveani dodatak za pomo i negu, i u 2008 godini ovaj uveani dodatak
primalo je 72 dece i omladine. Deca i omladina iz ove kategorije su u nekoliko navrata
tokom 2008 godine dobili jednokratne novane pomoi, i to naroito deca koja se nalaze
na porodinom smetaju a radi kupovine knjiga, kolskog pribora i sl. Pored toga u
78
saradnji sa humanitarnim organizacijama i lokalnim donatorima u toku godine je dodeljena

i pomo ovoj deci u naturi (odea, obua i sl).
Porodice uopte, nalaze se u veoma tekoj materijalnoj situaciji iji su razlozi ukratko
predstavljeni u odeljku o siromatvu i nezaposlenosti. Prema ovim socio-materijalno
ugroenim porodicama primenjuju se sledei oblici socijalne pomoi:
Materijalno obezbeenje porodice

Popusti pri plaanju trokova elektrine energije i komunalija
Isplata jednokratnih novanih pomoi
Dodela jednokratnih pomoi u naturi
Besplatni obroci i druge vrste socijalne pomoi, savetovanja i zatite.
Na kraju 2008 godine, na evidenciji Centra za socijalni rad nalazilo se 1.582 porodice
korisnika materijalnog obezbeenja porodice, to je znatno vie u odnosu na
predhodnu godinu kada je na evidenciji bilo 1.512 porodica. Zbog prisutnosti drutvene
krize tendencije poveanja broja korisnika materijalnog obezbeenja prisutne su kako
krajem 2008, tako i u prvim mesecima 2009 godine. Sve porodice korisnici
materijalnog obezbeenja imaju popust kod plaanja trokova elektrine energije, kao
i popust za plaanje komunalija na osnovu odluke nadlenih optinskih organa.
BROJ KORISNIKA PRAVA KOJA SE FINANSIRAJU IZ BUDETA
LOKALNE ZAJEDNICE (OPTINE I GRADA)
Grad Novi Pazar je u 2008.godini preko Centra za socijalni rad,za socijalnu i porodinu
zatitu iz svoje nadlenosti izdvojio ukupno 4.127.424,00 dinara,od toga :
- za prava korisnika
- za finansiranje radnika u centru
- za dogradnju i adaptaciju poslovnog prostora
uslove rada, za trokove odravanja zgrade,
el. energije,kupovina kompjutera
- za druge namene (navesti koje)
- jednokratne novane pomoi
- pomo za sahrane korisnika
- za stanovanje i ivot
________
1.787. 277,00
_________
din.
din.
din.
382.774,00
din.
920. 000,00
287. 373,00
750. 000,00
din.
din.
din.
Iz budeta Grada Novog Pazara je u toku 2008. godine izdvojeno 920.000,00 dinara za
isplatu jednokratnih pomoi i to kroz 204 isplate.Za isplatu trokova sahrana za 26
korisnika isplaeno je 287.373,00 dinara. to se tie strukture dodeljenjih jednokatnih
pomoi prema vrsti potreba moemo rei da su dodeljivane najee kao pomo
porodicama za nabavku ivotnih namirnica, za kupovinu lekova, potreba dece u
koli,nabavku ogreva, itd.
Jo jedan vid pomoi najugroenijim porodicama je i obezbeivanje besplatnih obroka.
Pri organizaciji Crvenog krsta postoji kuhinja u kojoj se sprema obrok i hrani se 900
79
porodica. Sredstva za funkcionisanje kuhinje obezbeuje Crveni krst Srbije preko Vlade
Republike Srbije, Norveki Crveni krst i Grad Novi Pazar.
Veliki problem predstavlja i nereeno stambeno pitanje porodica, pa se deava da u jednoj
kui ili stanu ive dve ili tri porodice koje imaju jednu sobu ili u istom stanu ive zbog
nemogunosti da plaaju kiriju. Na teritoriji Novog Pazara nije organizovano pruanje
usluge pod nazivom ''stanovanje uz podrku'' ili pod alternativnim nazivom ''kua na pola
puta''.
Porodice sa poremeenim porodinim odnosima posledica su vieslojnih drutvenih
kriza to se naroito ogleda u dugogodinjem poveanom broju zahteva za razvod braka i
poveanog broja zahteva za sreivanje poremeenih branih i porodinih odnosa. Razvod
braka predstavlja sloen socijalni, psiholoki, pravni, pedagoki i socioloki problem,
tako da je i problematika rada sa ovom kategorijom korisnika veoma sloena. Poslove i
zadatke u sreivanju poremeenih branih i porodinih odnosa obavlja struni tim Centra
za socijalni rad, a koga sainjavaju socijalni radnik, psiholog, pedagog i pravnik. Centar
za socijalni rad u svom sastavu nema Savetovalite za brak i porodicu kao posebnu
organizacionu jedinicu. U strunoj organizaciji rada funkcionie Tim za zatitu dece i
omladine bez roditeljskog staranja, dece iz poremeenih porodinih odnosa i maloletniki
brak. Na evidenciji Centra za socijalni rad na kraju 2008. godine nalazilo se ukupno 360oro ove dece. Centar za socijalni rad je u toku 2008 radio na 137 zahteva iz
brakorazvodne parnice u postupku mirenja i povere maloletne dece. Pored toga u toku
2008. godine raeno je na 6173 zahteva iz vanbranih zajednica, to ukupno iznosi 210
zahteva.
Tabela 15: Broj i struktura dece iz porodica sa poremeenim porodinim odnosima
Deca i omladina
Roditelja sa poremeenim odnosima koji
nisu pokrenuli sudske postupke
Roditelja u brakorazvodnom
sporu/prekidu vanbrane zajednice
Roditelja u sporovima posle razvoda
braka/prekida vanbrane zajednice
UKUPAN BROJ DECE
2006.
2007.
2008.
128
139
155
94
106
118
79
84
87
301
329
360
Pored toga u toku godine se radilo sa oko 100 sluajeva gde nisu formalno podneti
zahtevi, ali se sluba aktivno ukljuila u reavanje problema.
to se tie nasilja u porodici najee rtve nasilja su deca i ene. Kod dece je
najuestaliji oblik nasilja zanemarivanje i fiziko nasilje. U toku 2008, timskim
zakljukom ili odlukom registrovano je 10 porodica sa problemom unutarporodinog
nasilja. U ovih 10 porodica u 2 su rtve deca, a u 8 porodica rtva je brani partner . Nad
decom se u ovoj optini kao oblik zlostavljanja sprovodi fiziko nasilje i u protekloj
godini je prijavljeno 2 sluaja od kojih su rtve bili 1 deak i 1 devojica. to se tie
nasilja nad odraslim i starim licima, situacija je takva da su rtve najee ene- 8 ena .
Nasilnici su uglavnom brani ili vanbrani partneri (u 10 sluajeva), a u prethodnim
godinama smo evidentirali sluajeve gde su nasilnici i drugi lanovi porodice,npr. sin ili
erka.
80
Organ starateljstva pokrenuo je u toku 2006 godine 7 postupaka za izricanje mere zatite
od nasilja u porodici, u toku 2007 godine 8 postupaka,a u toku 2008. 2 postupka.. CSR
ne poseduje podatke o broju nasilnika kojima je izreena mera zatite od nasilja u
porodici od poetka primene Porodinog zakona pa do kraja 2008, jer ih nadleni organi
ne dostavljaju. to se tie rada na ovoj problematici u CSR, preduzete su sve mere i
aktivnosti u skladu sa Protokolom koji je propisalo Ministarstvo za rad i socijalnu
politiku. Kao jedna od mera koja bi pomogla rtvama nasilja i zlostavljanja u porodici
jeste izgradnja sigurne kue koja ne postoji na teritoriji ove optine.
Broj dece i omladina sa poremeajem u ponaanju je u blagom porastu i taj trend je
posledica siromatva, nedovoljne roditeljske kompetencije, nedovoljne brige za
organizovanjem aktivnog naina provoenja slobodnog vremena dece itd. Tu su i
problemi vezani za upotrebu droga koje su sve dostupnije ak i u kolama. Na naoj
evidenciji se nalazi 252 maloletnika sa poremeajem u ponaanju.
Tabela 16: Struktura dece i omladine sa poremeajem u ponaanju
Maloletnici
2006.
2007.
2008.
Sa asocijalnim ponaanjem
Krivino neodgovorni (ispod 14
god.ivota)
Odgovorni za krivini prestup
Odgovorni za prekraj
11
10
11
7
16
13
59
95
78
79
42
181
UKUPAN BROJ MALOLETNIKA
175
175
252
U toku 2008-e godine, Tim za zatitu mladih u riziku i sa poremeajima u ponaanju i

dece ometene u psiho-fizikom razvoju je radio, u saradnji sa drugim institucijama, na
467 predmeta. U istom periodu, primilo smo 260 zahteva od ustanova i ostalih radi zatite
mladih . Na sve zahteve je blagovremeno reagovano i odgovorili smo na iste u zakonskim
rokovima ( nije bilo niti jedne urgencije, u smislu da sluaj nije reen u zakonskim
rokovima ).
U saradnji sa sudijama za maloletnike zajedniki je raeno na 252 predmeta u kojima se
mladi tretiraju kao prestupnici, a prema 13 dece je Okruno javno tuila-tvo odbacilo
krivinu prijavu usled necelishodnosti voenja postupka (deca ispod 14 godina starosti).
Tuilatvo je est puta zatrailo od nas pismeni izvetaj sa miljenjem za maloletnike,
prema kojima je razmatralo celishodnost voenja krivinog postupka.U svakom
konkretnom sluaju Okruno javno tuilatvo je prihvatilo nae miljenje i predlog i na
osnovu istih donosilo konane odluke.
Trenutno se tri maloletnika iz nae sredine nalaze u Vaspitno popravnom domu u
Kruevcu.U toku izvetajnog perioda,prema jednom mlaem punoletniku je obustavljeno
izvrenje zavodske vaspitne mere i postpenalni prihvat je uspeo.U istom periodu jedna
maloletnica je smetena u VPD u Kruevcu.
U toku 2008.godine dvoje dece je smeteno u ustanovu socijalne zatite u Knjaevcu.
Saradnja sa ustanovama koje pruaju zatitu deci iz nae sredine je u kontinuitetu dobra i
mi smo u izvetajnom periodu posetili ustanove u kojima su ta deca smetena.
81
Prema 10 maloletnika se primenjuje Pojaani nadzor organa starateljstva i prema 6

maloletnika se primenjuje Pojaani nadzor od strane roditelja. Raduju nas podaci o tome
da veoma mali broj maloletnika pod nadzorom recidivira, u smislu pon-ovnog izvrenja
drutveno inkriminisanih radnji i da se prema veini uspeno izv-ravaju pomenuti
nadzori.Prema jednom maloletniku je sud izrekao vaspitnu meru obaveznog leenja
narkomana.
Na zahtev Policijske Uprave u svakom konkretnom sluaju smo blagovr-emeno reagovali
i pruali adekvatnu zatitu mladima u riziku i sa prestupnikim ponaanjem.Za potrebe
Vojske Republike Srbije, blagovremeno smo odgovorili na 21 njihov zahtev, koji se
odnose na podatke za regrute, koji se nalaze u evidenciji Centra za socijalni rad.
U ovom izvetajnom periodu pruali smo nae usluge prema 163 dece sa posebnim
potrebama,ona su ujedno i korisnici tue nege i pomoi.
U ustanovama socijalne zatite koje pruaju zatitu deci sa posebnim potrebama trenutno
se nalazi troje dece u tri razliite ustanove.
U toku 2008.godine, posetili smo tienike u sva tri doma. U Domu za decu ometenu u
razvoju Kolevka u Subotici trenutno u istom domu boravi jedno dete iz nae sredine
( jedno dete je preminulo 19.04.2008.godine nakon bolesti),dok u domovima u Sremici i
Kulinama boravi po jedno dete tj. nalaze se na smetaju.Saradnja sa domovima za decu i
omladinu ometenu u razvoju je u kontinuitetu dobra.
Uoili smo da je broj mladih u riziku i sa poremeajima u ponaanju,sa kojima smo radili
u 2008. godini, blago uvean, u odnosu na prethodnu 2007. godinu. Takoe je uoeno
poveanje brojadece sa posebnim potrebama,kojima je
potrebno pruiti usluge ovog centra.
Smatramo da su nae realne mogunosti u pruanju pomoi mladima sa poremeajima u
ponaanju i deci sa posebnim potrebama i dalje veoma skromne.
PROBLEMI KOJI SE IZDVAJAJU:
Nezaposlenost i siromatvo dece, omladine i porodica.

Veliki broj porodica sa nereenim stambenim pitanjem.
Ne postoji usluga ''stanovanje uz podrku'' ili ''kua na pola puta''.
Veliki je broj razvedenih brakova ili porodica sa poremeenim odnosima.
Ne postoji Savetovalite za brak i porodicu kao zasebna jedinica CRS-a
Najzastupljeniji razlog odsustva roditeljskog staranja je neadekvatno staranje od
strane roditelja to podrazumeva zlostavljanje, zanemarivanje i naputanje.
Nedovoljno je razvijeno starateljstvo kao oblik zbrinjavanja dece bez roditeljskog
staranja.
Prisutno je nasilje u porodici ije su najee rtve deca i ene.
Ne postoji prihvatilite / prihvatna stanica za ugroenu decu i omladinu.
Prisutna je tendencija porasta broja dece i mladih sa poremeajem u ponaanju.
Nedovoljna je umreenost CRS-a sa sudskim i drugim relevantnim organima
(poput MUP-a i sl.), vezano za tretiranje i procesuiranje poinioca nasilja u
porodici.
Uoena je laka dostupnost i sve vei broj korisnika droga.
82
Postoji problem dostupnosti (u smislu infrastrukturne mree) srednjih kola za

decu iz seoskih sredina naroito u zimskom periodu.
Sve je vei broj dece koja ne upisuju srednju kolu
Kad je u pitanju zdravstvo, i deca u seoskim sredinama trpe posledice vezane za
nedovoljan broj strunog medicinskog osoblja po seoskim ambulantama i oteanu
dostupnost lekova (u smislu lokacija apoteka), ali sa druge strane obavezni
sistematski pregledi i vakcinacije kolske dece doprinose njihovoj zdravstvenoj
zatiti.
ZAKLjUCI:
Veliki procenat nezaposlenosti, siromatvo i nereena stambena pitanja velikog

broja porodica najuticajniji su faktori poremeenih porodinih odnosa pa i nasilja
u porodici to se sve dalje reflektuje na celokupnu situaciju i ponaanje dece i
omladine.
Pomo poput materijalnog obezbeenja i jednokratnih finansijskih i pomoi u
naturi ne pokrivaju sve ugroene porodice i istovremeno predstvaljaju
kratkorono i nedovoljno reenje. Postoji jo vidova pomoi koje bi se mogle
finansirati iz budeta optine i od donatora a koje bi doprinele trajnijem reavanju
problema.
Potrebno je na lokalnom nivou uspostaviti nove usluge kao to su: Savetovalite
za brak, porodicu i mlade; usluga ''stanovanje uz podrku''; prihvatilite za
ugroenu decu i omladinu ili rtve nasilja u porodici.
Razviti mehanizme javnog informisanja svih graana a posebno ugroenih grupa
o pravima i nainima ostvarenja prava, u ovom sluaju u oblasti socijalne zatite.
Sve vei broj korisnika droge u kategoriji dece i omladine, laka dostupnost ovih
supstanci kao i sve vei broj dece i omladine sa poremeajem u ponaanju rezultat
su celokupnog stanja u drutvu i zahtevaju hitan, ozbiljan, organizovan i
sveobuhvatan odgovor cele zajednice u saradnji sa republikim organima.
PREPORUKE:
Uspostaviti partnerstvo izmeu svih aktera na lokalnom nivou kako bi se na

najadekvatniji nain odgovorilo na navedene probleme ovog prioriteta.
Ojaati ljudski kadar u ustanovama edukacijom postojeeg i upoljavanjem novih
strunih lica.
Nastaviti sa pruanjem materijalne pomoi deci, mladima i porodicama i proiriti
usluge navedene u odeljku zakljuci a koje se finansiraju iz budeta optine i
ako je potrebno sprovoditi kampanje u cilju traenja donatora.
Organizovati i kontinuirano sprovoditi promociju hraniteljstva.
83
Sprovesti kampanju protiv nasilja u porodici, oformiti telo i mobilni tim na nivou
optine koji bi se bavili ovim problemom; informisati rtve o mogunostima
zatite; inicirati izgradnju Sigurne kue za zatitu rtvi do konanog reenja
problema.
Razvijati programe drutvenog i radnog ukljuenja mladih ljudi.
Napraviti programe prevencije maloletnike delikvencije i posebne programe za
rad sa maloletnim poiniocima krivinih i prekrajnih dela. Organizovati
programe saradnje izmeu Centra za socijalni rad, suda i javnih preduzea i
ustanova kako bi se sprovodile zakonom predviene mere za maloletne
delikvente.
Raditi na razvijanju programa prevencija bolesti zavisnosti i programa koji se tiu
reproduktivnog zdravlja.
Motivisati mlade i porodice sa problemima da aktivno uestvuju u reavanju
svojih problema.
7.4 Izbegla i raseljena lica

Proteklih godina dolo je do smanjenja broja izbeglica na teritoriji grada Novog Pazara
to je posledica prihvatanja dravljanstva Republike Srbije i manjeg broja onih koji su se
vratili u matine drave ili se preselile u tree zemlje. Meutim, kada se radi o raseljenim
licima sa Kosova i Metohije situacija je dramatina. Svako tree raseljeno lice iz
Kosovskog i Pekog okruga, kao i svako drugo iz Prizrenskog okruga, privremeno boravi
u Beogradskom, a zatim u Rakom okrugu. Takoe, oko 40% raseljenih iz Kosovskomitrovakog okruga boravi u Rakom okrugu. Ukupno 9.870 raseljenih lica sa Kosova i
Metohije boravi na teritoriji Rakog okruga. Crveni krst u Novom Pazaru prua pomo za
5.200 raseljenih lica sa Kosova i Metohije i 763 lica iz Bosne i Hercegovine.
Prema proceni nadlenih dravnih organa, u toku 2008 oekuje se povratak oko 120.000
graana Republike Srbije iz zapadnih zemalja po readmisiji. Od tog broja procenjuje se
da e oko 30.000 graana doi na podruje koje pokriva grad Novi Pazar jer su
poreklom iz ovih krajeva.
Socijalni akteri optine na koje je upuena ova populacija su: Poverenitvo Komesarijata
za izbeglice RS u Gradu, lokalna samouprava, Centar za socijalni rad, Nacionalna
sluba za zapoljavanje, Crveni krst Srbije, nevladine organizacije i meunarodne
humanitarne organizacije koje rade pod patronatom UNHCR-a.
Lina dokumenta: Velikom broju izbeglih i raseljenih lica najosnovniji problem ini
ostvarivanje prava na lina dokumenta (dravljanstvo i prebivalite) u Republici Srbiji i
to zbog administrativnih i finansijskih potekoa u pribavljanju dokumenata potrebnih za
podnoenje zahteva za prijem u dravljanstvo i izdavanje line karte. Veliki deo
izbeglike populacije je upravo zbog ovoga iskljuen iz sistema socijalne zatite RS
84
(pravo na materijalno obezbeenje porodice, tua nega i pomo, deiji dodatak,

roditeljski dodatak i dr).
Stambeni status: Veliki deo izbeglike populacije nema reeno stambeno pitanje, ve
ive kao podstanari u iznajmljenim stanovima ili kod roaka i prijatelja. Manji deo ovih
lica je reio stambeni status kupovinom imovine.
Projektom Socijalno stanovanje koji je finansiran od strane Evropske agencije za
rekonstrukciju i razvoj i Danskog Saveta za izbeglice uz monitoring UNHCR i
Republikog komesarijata za izbeglice na podruju Grada izgraen je stambeni objekat
sa 10 stambenih jedinica
i to osam za izbeglice a 2 jedinice za domicilno
stanovnitvo - socijalno ugoroene porodice.
Porodice su uselile u zgradu krajem 2008. godine .
Siromatvo, nezaposlenost: Nezaposlenost je prisutna u visokom procentu meu
izbeglikom i raseljenikom populacijom. Zbog niskog stepena obrazovanja i
nekvalifikovanosti, pogotovu raseljenih lica sa Kosova i Metohije, ali i izbeglih, ovoj
populaciji je veoma teko da nae zaposlenje pa se izdravaju radei slabo plaene i
neredovne sezonske poslove ili poslove ''na crno''. Deo ove populacije, naroito raseljeni
sa Kosova i Metohije, ima velikih problema u pribavljanju dokaza o steenoj
kvalifikaciji, kao i dokaza o ostvarenom radnom stau ili pravu na penziju. Odreen broj
raseljenih lica sa KiM koja su 1999 godine bila stalno zaposlena u drutvenim
preduzeima i lokalnoj samoupravi a taj posao zbog spoljnih okolnosti vie ne mogu da
obavljaju, u meuvremenu nisu zakljuila radni odnos niti zasnovala novi, ostvaruju
pravo na privremenu mesenu novanu naknadu takozvani ''minimalac''. Meutim,
postoji veliki broj raseljenih kojima je radna knjiica ostala u preduzeima koja su esto
unitena u ratnim dejstvima te imaju problema da dokau svoj radnopravni status pre rata.
Sve ovo dovodi do izraenog siromatva meu znaajnim delom izbeglih i raseljenih lica.
Zdravstvena zatita i obrazovanje: Prema Zakonu o zdravstvenoj zatiti izbegla i
raseljena lica imaju potpuno ista prava kao i domicilno stanovnitvo. Meutim, u ovoj
oblasti evidentni su veliki problemi u ostvarivanju ovog prava zbog nereenog statusa
veeg broja izbeglih lica kojima tokom popisa izbeglica 2004/2005 status izbeglice nije
potvren ili se nisu na ovaj popis odazvala. Ova lica su ili u postupku za dobijanje
dravljanstva ili jo uvek nisu ni podnela zahtev za dobijanje istog, u Republici Srbiji
nemaju boravite ni prebivalite, te nemaju pravo na zdravstvenu zatitu ni po jednom
osnovu. Ova lica su najee stara i bolesna koja zbog neukosti teko prevazilaze
administrativne prepreke da bi ovo pravo ostvarili a koje je upravo njima preko potrebno.
Pravo na obrazovanje se u praksi ostvaruje u potpunosti. Sva deca izbeglih lica su
ukljuena u obrazovni sistem na svim nivoima kolovanja. Potekoe se javljaju jedino
meu decom raseljenih lica sa Kosova i Metohije romske nacionalnosti, koja su
delimino ukljuena u sistem redovnog kolovanja, zbog nedostatka sredstava ili jezike
barijere.
Drutvena integracija: Drutvena integracija je oteana to zbog razlike u drutvenim
obrascima izmeu njihovih matica i novog prostora, to zbog neravnopravnosti u
85
ostvarenju graanskih prava. Postoje i velike predrasude domicilnog stanvnitva prema

izbeglim i raseljenim licima.
PROBLEMI:
Reavanje statusa i linih dokumenata u Republici Srbiji

Reavanje imovinskih pitanja, radnog staa i penzija u mestu porekla
Nereeno stambeno pitanje
Problem nezaposlenosti
Delimino regulisana zdravstvena zatita
Drutvena integracija
ZAKLjUCI:
Osnovni problem izbeglih i raseljenih lica je pribavljanje linih dokumenata i

reavanje statusa. Reenjem ovog problema stekli bi se uslovi za reavanje i
drugih problema, kao i ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zatite, uslovljenih
dravljanstvom Republike Srbije i prebivalitem.
Veliki problem izbeglim i raseljenim licima je reavanje stambenog pitanja. EU
ima pripremljena velika sredstva za izgradnju stanova za IRL sa KiM koja se
opredele za integraciju ali u tom smislu prepreke su neodlunost IRL po pitanju
trajnog odustajanja od povratka
Izbegla i raseljena lica imaju velikih potekoa pri zapoljavanju. Ovaj problem
pogaa i domicilno stanovnitvo, ali je mnogo izraeniji kod izbeglike i
raseljenike populacije.
Zdravstvena zatita je obezbeena samo nim licima koja su regulisala status
Integracija ovih lica u lokalnu sredinu je oteana .
PREPORUKE:
Obezbediti uslove za lake pribavljanje dokumentacije potrebne za podnoenje

zahteva za prihvat u dravljanstvo Republike Srbije i linih dokumenata
Poveati obuhvat ugroenog dela populacije u ostvarivanju prava iz oblasti
socijalne i zdravstvene zatite
Organizovati pravnu pomo pri reavanju prava na imovinu, upis radnog staa i
prava na penziju ostvarenih u mestu porekla
Reiti stambeno pitanje ovih lica. Za reavanje ovog pitanja postoji vie naina:
izgradnja izbeglikog naselja; otkup starih seoskih kua sa okunicom i
86
obezbeivanje sredstava za njihovu adaptaciju ime bi se ujedno podmladila

seoska sredina; posredovanje lokalne samouprave, Centra za socijalni rad i
Gerontolokog centra u obezbeivanju stambenog prostora za ova lica putem
sklapanja ugovora o doivotnom izdravanju, ime bi se rasteretio Gerontoloki
centar i izalo bi se u susret starim licima da ostanu da ive u svojim kuama i sl.
Zajednikom akcijom Nacionalne slube za zapoljavanje, lokalne samouprave i
lokalnih preduzetnika, raditi na projektima za zapoljavanje i samozapoljavanje
ovih lica. Iskoristiti njihove postojee kapacitete, organizovati obuke u zanatima,
usmeravati mlade na kolovanje iz ''traenih'' zanimanja i sl.
Stipendirati uenike i studente iz ove populacije
Olakati drutvenu integraciju
7.5 Romi
Romska populacija je viestruko ugroena drutvena grupa svuda pa i u Novom Pazaru.
Uprkos deklaraciji o pomoi Romima da znatno poboljaju standard i uslove ivljenja
koju je 2005 potpisalo nekoliko evropskih zemalja pa i Srbija, Romi i dalje ive u jako
loim uslovima. Siromatvo, nereeno stambeno pitanje, loa zdravstvena situacija i
kratak ivotni vek, slaba obrazovanost i marginalizacija jesu odlike ovog drutvenog
prioriteta. Plan za razvoj socijalne zatite za Rome treba da se oslanja na Nacionalnu
strategiju za smanjenje siromatva, Nacionalnu strategiju za prikljuivanje EU i
Strategiju odrivog razvoja Grada.
Demografski podaci: Prema popisu stanovnitva Republike Srbije iz 1991 u Novom
Pazaru bilo je 334 Roma. Meutim, na taj broj treba dodati Rome iz readmisije koji su su
ve doli ili e u toku 2008 doi iz zemalja Evropske unije, kao i Rome raseljene sa
Kosova i Metohije od 1999 na ovamo. Do 1999. godine, oko 137.000 Roma ivelo je na
Kosovu. Nakon povlaenja vojske Jugoslavije u junu te godine, lokalni Romi su bili
viktimozovani od strane Albanaca povratnika koji su ih optuivali da su stali na stranu
Srba. Niko ne zna koliko je tano Roma od tada napustilo Kosovo, ali UNHCR veruje da
ih ima oko 50.000. Dvadeset sedam porodica sada ivi u naselju Blaevo
u uslovima ekstremne bede. Sa izuzetkom paketa pomoi u hrani i odei koje povremeno
dobijaju, uglavnom su preputeni sami sebi.
Siromatvo, nezaposlenost: U Novom Pazaru nema nijednog zaposlenog Roma, a deca
uglavnom ne idu u kolu zbog slabog materijalnog stanja. Prema smernicama i
preporukama datim u istraivanju ''Poloaj Roma na tritu rada u umadijskom okrugu''
Romskog informativnog centra (RIC) iz 2007, mrea romskih organizacija u Srbiji e
raditi na kampanji ukljuivanja romske zajednice u dijalogu sa predstavnicima javnih
institucija, a posebno Nacionalnih slubi u Srbiji. Cilj ove akcije je promovisanje
zapoljavanja Roma i Romkinja kroz sisteme javnih institucija. Ova kampanja sprovodi
se od kraja 2007 i januara 2008 u 10 gradova Srbije meu kojima je i Novi Pazar u ijem
87
se hotelu ''Atlas'' odrala promocija istraivanja ''Poloaj Roma na tritu rada u

umadijskom okrugu'' a na okruglom stolu su prisustvovali predstavnici institucija,
nevladinih organizacija, Zavoda za zapoljavanje, medija, kao i predstavnici romske
zajednice iz Novog Pazara.
Stanovanje: Romi ive u nehigijenskim naseljima u samom gradu, na obodima naseljenih
mesta ali i u selima poput sela Blaevo koje broji 200 romskih domainstava a ima samo
jednu esmu. Ova naselja su uglavnom bez urbanistikog i infrastrukturnog reenja. Kue
su trone, sa slabom toplotnom izolacijom, vlane i neadekvatne veliine u odnosu na
broj lica koja u njima ive. Naroit problem sa stanovanjem imaju pomenuti Romi
raseljeni sa Kosova i Metohije koji ive u naselju Blaevo u uslovima ekstremne bede
nehigjenski, bez struje i vode.
Socijalna pomo: Niko od raseljenih Roma nema pravo na socijalnu pomo koju
socijalne slube isplauju drugim srpskim izbeglicama i raseljenim licima.
Pravila obavezuju podnosioce zahteva da podnesu odreena dokumenta koja Romi
obino nemaju. Zato niko od njihove dece ne pohaa lokalnu kolu, mada tome doprinosi
i nedostatak interesovanja. NVO "Praksis" i Balkanski centar za migracije u okviru
pruanja besplatne pravne pomoi raseljenima sa Kosova pokuavaju da pomognu
raseljenim Romima nastanjenim u Novom Pazaru tako to ima obezbeuju potrebna
dokumenta koja gotovo niko nema. Njihova imena nikada nisu uneta u optinske matine
knjige na Kosovu koje su posle 1999 prebaene u uu Srbiju. Od poetka 2007 do danas
oko stotinu Roma koji ive u Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru obratilo se radi upisa ili
obnove upisa u matine knjige. Poseban problem su deca, jer da bi deca mogla da dobiju
dokumenta prvo se moraju upisati roditelji. Bez deijih dokumenata roditelji se ne mogu
prijaviti za socijalnu pomo, ukljuujui i deiji dodatak. Takoe romske porodice ne
mogu da prijave boravite niti adresu stanovanja .
Zdravstvena zatita: Siromatvo i neadekvatna ishrana, uslovi stanovanja i slaba
informisanost i nivo znanja o ouvanju zdravlja utiu na veoma loe zdravstveno stanje
ove populacije. Bitno je naglasiti da Zakon o zdravstvenom osiguranju Republike Srbije
l. 22. i nZakon o Zdravstvenoj zatiti l. 11. garantuju Romima koji nisu osigurani po
drugom osnovu da imaju pravo na punu zdravstvenu zatitu na teret Republikog zavoda
za zadravstveno osiguranje, uz ispunjenje obaveze svakog graanina da poseduje lina
dokumenta.
Poetkom 2005 uz podrku Fonda za otvoreno drutvo formiran je Odbor za zdravstvo
Roma. Akcioni plan za zdravstvo Roma predvia da je za monitoring nadlean ''Odbor
Centra za prava manjina i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine''. Odbor za
zdravstvo okuplja radnu grupu za zdravlje Roma, uspostavlja saradnju sa Ministarstvom
zdravlja u cilju efikasnije implementacije akcionog plana za ovu oblast; omoguava
davanje preporuka od lanova Odbora po kojima e se odvijati dalje aktivnosti u
imlementaciji ovih programa.
Obrazovanje: Ve je napomenuto da romska deca retko pohaaju kolu ili je u ranim
razredima naputaju. U saradnji sa Meunarodnim komitetom Crvenog krsta
organizovano je obdanite za 26 romske dece iz naselja". Odran je i seminar sa temom
88
Romsko dete i kola koji su organizovali Grupa 484 i Udruenje povratnika

Reintegracija. Oko 80 procenata romske populacije je potpuno nepismeno, 63 procenta
je bez osnovne kole, a samo jedan procenat od ukupne populacije ima visoko
obrazovanje.
U okviru projekta kola i za nas ija je realizacija u toku, a koju sprovodi Centar za
decu i omladinu DUGA uz podrku loklane samouprave Grada Novog Pazara i
Nemake organizacije za tehniku saradnju GTZ, poela je sa radom kola za
obrazovanje odraslih iz reda romske populacije. U ovaj oblik obrazovanja ukljueno je
do sada 38 lica romske populacije.
Vea ukljuenost lokalne samouprave u reavanje problema romske populacije
pokazana je time to je unutranjom sistematizacijom radnih mesta Gradske uprave u
okviru Odeljenja za drutvene delatnosti predvieno mesto Koordinatora za romska
pitanja. Predvieno je da to mesto iskljuivo pripadne licu romske nacionalnosti.
Koordinator se stara se o lokalnim romima, raseljenim romima, njihovoj integraciji u
redovan drutveni ivot, vodi brigu o ivotnim i radnim uslovima Roma, analizira uslove
ivota u romskim naseljima i predlae organima Grada mera za poboljanje uslova
ivota, zalae se za veu zaposlenost roma. Koordinator posveuje brigu obrazovanju
romske dece predkolskog i kolskog uzrasta , radi na pripremi i realizaciji projekata
vezanih za romska pitanja, sarauje sa svim organizacijama koje se bave pitanjima
Roma kao to su UNHCR, UNDP, Komesariajt za izbeglice i druge NVO.
Drutvena aktivnost i zastupanje: Socijalni akteri u Gradu na koja su Romi upueni za
ostvarivanje svojih prava su lokalna samouprava, Centar za socijalni rad, Crveni krst i
nevladine organizacije koje im u najveoj meri pomau (Praksis, Balkanski centar za
migracije , 484 i dr). Romski Informativni Centar zapoeo je 2007 projekat ''Jaanje
uloge romskog civilnog drutva u oblikovanju politika koje se odnose na siromatvo i
praksu'', a uz podrku UNDP-a u Srbiji. Romi u Novom Pazaru imaju ak tri udruenja,
ali nijedno od njih nema u svojim redovima zaposlene profesionalce i sva su u
meusobnim sukobima to im znaajno umanjuje efikasnost. Lobiranje za njihov raun
uglavnom je preputeno Odboru za ljudska prava u Sandaku koji pokuava da prati
koliko se potuju prava Roma i drugih etnikih grupa.
Romi iz readmisije: Posebno je teak ivot Roma koji se vraaju iz zapadne Evrope u
procesu readmisije. Srbija je prole godine potpisala bilateralne sporazume o readmisiji
sa dravama zapadne Evrope, kao i Opti sporazum o readmisiji sa Evropskom unijom,
koji je stupio na snagu 1. januara 2008 godine. Na osnovu njega dravljani Srbije kojima
je prestao da vai osnov za boravak u inostranstvu, obavezni su da napuste zemlju u kojoj
su boravili i vrate se u Srbiju. Projekat finansira Evropska unija, koja pokriva deset
reintegracionih centara u Beogradu, Niu, Novom Pazaru, Vranju, Boru, Novom Sadu,
Zrenjaninu, Knjaevcu i Prijepolju. Pojedini predstavnici Roma su istakli da u poslednje
vreme Vlada Srbije ini napore da pitanje Roma rei, ali je potrebna podrka od optina i
Gradova u kojima oni ive. U Novom Pazaru vie od 90 odsto Roma su povratnici iz
zemalja zapadne Evrope.
89
Drutvena integracija: Usled svih negativnih tendencija koje prate ovu grupu, njenog
specifinog naina ivota i predrasuda koje drutvena zajednica gaji prema njima, romska
zajednica ivi na drutvenim marginama. Meutim pozitivna stvar je izraen aktivizam i
drutveno angaovanje samih Roma na prevazilaenju problema. Pokretaka snaga na
lokalnom nivou mogu biti Romi iz readmisije.
PROBLEMI:
Siromatvo
Nezaposlenost
Veoma loi stambeni uslovi
Zdravstveno ugroena populacija
Neposedovanje dokumenata potrebnih za ostvarivanje prava na socijalnu zatitu
veliki broj IRL Roma ne prima nijednu vrstu socijalne pomoi
Neobrazovanost i nedostatak kvalifikacija
Marginalizovanost
Broj romske dece ukljuene u nastavu je mali
Deca povratnika koja su pohaala nastavu u inostranstvu imaju problema da se
upiu u kolu i prate nastavu
ZAKLjUCI:
Mnogi podaci izvedeni su iz saoptenja nevladinih organizacija i udruenja koja

se bave Romima, dok na nivou zvaninih dravnih institucija i lokalne
samouprave nedostaje adekvatna baza podataka.
Romska populacija ivi u izuzetno nepovoljnim stambenim uslovima.
Romi nisu dovoljno edukovani po pitanju zdravstvene brige i vanosti higijene u
ouvanju zdravlja.
Nedovoljno obrazovana i kvalifikovana radna snaga
Romska populacija je marginalizovana, ali je pozitivan pomak da je postala
drutveno aktivna kroz udruenja.
PREPORUKE:
Formirati sveobuhvatnu bazu podataka koja e se redovno aurirati

Posredovati i pomoi IRL Romima da dou do potrebnih linih dokumenata kako
bi mogli da ostvare pravo na socijalnu pomo kao i druga graanska prava
90
Poboljati stambene uslove u kojima ivi ova populacija. Reiti urbanistika i

infrastrukturna pitanja naselja u kojima se to moe. Nai donatore za potrebna
sredstva za pripremu terena namenjenog za smetaj raseljenih Roma sa KiM koji
trenutno borave u kampu u centru grada
Edukovati populaciju po pitanju zatite zdravlja, prevencije zaraznih bolesti, nege
dece i ouvanja reproduktivnog zdravlja
Odvojiti vea sredstva za najugroenije ali i preduprediti dalju reprodukciju
siromatva
Motivisati romske porodice i decu da se koluju kroz kampanju i putem stipendija
Razviti programe koji podravaju zapoljavanje Roma.
Iskoristiti postojea udruenja Roma, njihovog predstavnika u LS i pruiti im sve
uslove za participiranje u reavanju problema.
7.6 ene
Demografski podaci: Prema popisu stanovnitva 2002, u Novom Pazaru je bilo 28.763
radno sposobnih ena to znai od 15 do 64 godina starosti. Prema polnoj strukturi, broj
mukaraca i ena je prema popisima 1971, 1981 i 1991, u Novom Pazaru bio je prilino
ujednaen mada su mukarci neznatno prednjaili. Meutim, prema popisu iz 2002
godine, vie je registrovano enskog (50,5%) od mukog stanovnitva (49,5%).
Grafiki prikaz stanovnitva Novog Pazara po polu:

Zaposlenost: Udeo ena u ukupnom broju zaposlenih u 2005 godini bio je 42.3%. Radno
sposobno i fertilno ensko stanovnitvo belei porast u desetogodinjem periodu, tako da
91
radno sposobno ensko stanovnitvo u 2002. godini ini skoro 50% od ukupno
raspoloivog kontigenta radne snage.
Tabela 17: Zaposlenost - struktura

Broj zaposlenih
Broj zaposl. na 1000 stan.
Godina
ene
Drutveni Privatni
Svi
Industrija i
Ukupno
Ukupno
(%)
sektor
sektor
sektori rudarstvo
1999.
17.604
35,5
12.268
5.336
190
132
66
2000.
16.139
38,2
11.798
4.341
173
126
62
Zaposleni
Godina Ukupno
ene
(%)
Zaposleni u
Lica koja
pred. ustan.
samost.
zadrugama i
obavljaju
dr. organizac.
delatnost
Br. zaposl. na 1000 stan.

Zaposleni u
pred. ustan.
Ukupno
zadrug. i dr.
organizac.
2001.
18.972
46,7
11.280
7.692
201
119
2002.
16.280
44,5
11.080
5.200
189
129
2003.
16.432
44,3
10.370
6.062
187
118
2004.
19.023
39,3
11.907
7.116
213
133
2005.
19.250
42.3
11.584
7.666
212
127

Prema statistikim podacima, broj nezaposlenih u Novom Pazaru se konstatno poveava
do 2004. godine, kada je zabeleen porast od 98% u odnosu na stanje iz 1999. godine.
Prema strukturi nezaposlenog stanovnitva, tokom itavog posmatranog perioda najvei
je udeo nezaposlenih lica koja prvi put trae posao. Njihov broj varira od 85,5% u 1999.
godini, preko 88,2 % u 2001. godini, pa do 79,7% u 2005. godini. Udeo lica koja su bez
kvalifikacija varira oko 53% u posmatranom periodu, a u 2005. godini je 48,7%. U 2004.
godini, u odnosu na prethodne godine, pojavljuje se manji broj nezaposlenih koji prvi put
trae posao, zajedno sa licima bez kvalifikacije. U prethodnim godinama, izuzev 2004. u
kontigentu nezaposlenog stanovnitva prednjae ene, koje u 2005. godini ine 56,3%.
Nasilje u porodici: U Srbiji su diskriminacija ena i nasilje nad enama jo uvek prisutni.
U 2005-oj godini usvojen je Porodini zakon kojim se nae zakonodavstvo pribliilo
zakonodavstvima razvijenih evropskih zemalja.. Meutim, ukoliko se neefikasno
92
primenjuje, sam zakon ne moe zatiti ene od nasilja. injenica je i da veliki broj
sluajeva nasilja u porodici ostaje neprijavljen, bez obzira to je po novom Porodinom
zakonu nasilje u porodici krivino delo. Razlozi su brojni: ene ne poznaju svoja prava i
ne znaju nain kako da ih ostvare; esto nemaju poverenja u institucije, institucionalne
mehanizme i efikasnost zakona u praksi najee zbog loeg iskustva iz prolosti;
odsustvo podrke najblie okoline, porodice i prijatelja, a neretka je i sekunadarna
viktimizacija rtve u ovakvim sluajevima.
U prioritetima o deci i mladima, odeljak o nasilju u porodici navedeni su turi podaci
kojima raspolaemo. U toku 2007, timskim zakljukom ili odlukom registrovano je 8
porodica sa problemom unutarporodinog nasilja. Situacija je takva da su rtve nasilja u
porodici ee ene: odrasla lica 6 ena / 3 mukarca, stara lica 2 ene / 1 mukarac.
Nasilnici su uglavnom brani ili vanbrani partneri. Policijskoj upravi u Novom Pazaru u
toku 2006 godine prijavljeno je 24 sluaja nasilja u porodici, a samo za 9 meseci 2007
godine 26 sluajeva. Nevladina organizacija ''Damad'' zabeleila je preko svog SOS
telefona 209 sluajeva nasilja u porodici.
Ovo je kompleksan problem i zahteva konstantan rad na jaanju i podrke rtvama i
razvijanju saradnje izmeu svih relevantnih institucija i organizacija, kao i konstantan rad
na podizanju svesti javnosti da je nasilje nad enama i nasilje u porodici neprihvatljivo i
da je to krivino delo. U ovoj optini ne postoji tzv. Sigurna kua za smetaj rtvi do
trajnijeg reenja problema.
Zdravlje: to se tie brige o zdravstvenom stanju ena, u Novom Pazaru radi
savetovalite za ene, savetovalite za trudnice i savetovalite za planiranje porodice.
Potrebno je razvijanje programa za prevenciju i rano otkrivanje raka grlia materice kao i
dojke. Potrebno je raditi na podizanju svesti ena o znaaju redovnih ginekolokih
pregleda kao i njihovo informisanje o ovoj temi. Stie se utisak da mnoge ene ne znaju
mnogo o zatiti svog reproduktivnog zdravlja.
Postojei oblici pomoi za ovu kategoriju:
Materijalna davanja koja se ostvaruju preko Centra za socijalni rad,
Roditeljski dodatak koji daje Vlade Republike Srbije
Novana pomo nezaposlenim porodiljama,
Deiji dodatak od strane lokalne samouprave,
Usluge mobilnog tima Centra za socijalni rad,
Zatita od strane MUP
Usluge Doma zdravlja i razgranate mree ambulanti
Patronane slube
Programi samozapoljavanja i radnog osposobljavanja
PROBLEMI I ZAKLjUCI:
93
Problem nezaposlenosti
Problem nasilja u porodici / ovaj problem nije dovoljno istraen, potrebno je da se
otvorenije govori o tome / ne postoji ''Sigurna kua''.
Problem zatite reproduktivnog zdravlja ena
PREPORUKE:
Inicirati projekat sigurne kue i omoguiti njegovu odrivost

Istraiti problem zlostavljanja i fizikog nasilja nad enama.
Preduziti mere zatite ena od nasilja u porodici
Bolje informisati ene o njihovim pravima.
Sprovoditi kampanje i informisati ene o vanosti redovnih zdravstvenih kontrola.
8. STRATEKA SVRHA I CILJEVI

Svrha ovog dokumenta je da obezbedi jasne i razumljive zadatke za dodatno umreavanje
socijalnih aktera iz zajednice u borbi na smanjenju siromatva kroz izgradnju i pruanje
integralnih oblika efikasnih i efektivnih usluga socijalne zatite usmerenih na korisnika.
Ova strategija kompatibilna je sa lokalnim stratekim dokumentima (Strateki plan
odrivog razvoja grada Novog Pazara, te nacrti Lokalnog plana akcije za decu i Strategije
za mlade grada Novog Pazara), te je usklaena kako sa nacionalnim tako i lokalnim
smernicama razvoja drutva.
Ostvarivanje stratekih ciljeva e se postii kroz dostizanje projektovanih operatvinih
ciljeva zasnovanih na potrebama prioritetnih ciljnih grupa.
Sve strateke odluke sistematizovane su u etiri grupe, koje su komplementarne i
podravajue kako bi obezbedile izbalansiran i kontinuiran razvoj sistema socijalne
zatite, kako sledi:
I. Strateke odluke u odnosu na programe, usluge i obuhvat ciljnih grupa
(Matrica 1)
II. Strateke odluke u odnosu na unutranje kapacitete socijalnih aktera (Matrica
2)
III. Strateke odluke u odnosu na zajedniko delovanje u zajednici (Matrica 3)
IV. Strateke odluke u odnosu na finansiranje (Matrica 4)
Strateke odluke odnose se na strateke pravce razvoja, strateke i operativne ciljeve, kao
i akcije kroz koje se postiu postavljeni ciljevi.
94
Pregled stratekih odluka
STRATEKI PRAVAC Graditi mreu odrivih i dostupnih socijalnih usluga

1
zasnovanih na potrebama graana i zajednice u celini.
STRATEKI
PRAVAC 2
Kontinuirano razvijati organizacione kapacitete prualaca

usluga javnog, privatnog i civilnog sektora u oblasti
socijalne zatite, u skladu sa standardima usluga
postavljenim u Strategiji razvoja socijalne zatite
Republike Srbije.
STRATEKI
PRAVAC 3
Uspostavljati punu i transparentnu institucionalizovanu

saradnju izmeu socijalnih aktera iz civilnog, privatnog i
javnog sektora pod vostvom Grada Novog Pazara i u
slubi javnog interesa.
STRATEKI PRAVAC Uspostaviti mehanizme prikupljanja i raspolaganja

4
sredstvima lokalne zajednice za finansiranje socijalne
zatite i socijalne politike na lokalnom nivou, u skladu sa
Strategijom razvoja socijalne politike grada Novog Pazara.
9. MONITORING I EVALUACIJA
Kroz monitoring i evaluaciju se dobija odgovor na pitanje da li je projektni tim na

pravom putu.
Upotrebom ovih metoda upravljanja resursima i aktivnostima omoguuje se stalna
kontrola nad procesom sporovoenja stratekog plana, te donosioci odluka bivaju u prilici
da uvek na pravi nain mogu da procene vrednost ostvarenih promena.
Da bi se rukovodiocima lokalne samouprave i kljunim iniocima iz javnog i civilnog
sektora zaduenim za uspenost ostvarenja stratekih promena omoguilo da na
adekvatan nain uspostave i odravaju kontrolu nad sprovoenjem sloenih
meusektorskih aktivnosti, neophodno je da slubenici koji se bave praenjem imaju
zadatak da pribave informacije na osnovu kojih e upravljake strukture moi da uoe i
ree probleme nastale tokom sprovoenja projekta i procene napredak u odnosu na
planiranje ciljeve.
95
Vaan i teak zadatak da rukovodioci projekta (ili programa) osiguraju odvijanje

projektnih aktivnosti u eljenom pravcu i postizanje ciljeva, moe se uspeno ostvariti
samo ukoliko se izgrade adekvatni mehanizmi za njihovo blagovremno i celovito
informisanje, jer samo uz raspolaganje pravim i blagovremenim informacijama,
rukovodioci e biti u prilici da donose ispravne odluke.
Raspolaganje odgovarajuim informacijama i pravilnim procenama daje nam neophodna
sredstva da svako odstupanje od planiranog u sprovoenju projekta i-ili programa, koje
se u praksi uvek deava u odreenom opsegu, stavimo pod nau kontrolu i onemoguimo
da ugrozi ostvarivanje kljunih ciljeva.
Samo sprovoenje monitoringa kao naina kontrole rada jeste planiran i racionalan posao
kojim se obezbeuje da uvek pre nego to ga se latimo imamo jasnu predstavu o tome ta
se prati i zato se prati, kako e se obavljati praenje, ko ta radi i koje alatke i obrasce
treba koristiti.
Dok je jasno da popunjavanje obrazaca, prikupljanje i preliminarnu obradu podatke
obavljaju slubenici u javnoj administraciji, za njihovu analizu i dobijanje odgovora na
sledea pitanja: Da li se drimo eljenog pravca? Da li postoji napredak u odnosu na
ciljnu grupu naeg projekta (programa)? Da li postoje neke potekoe u sprovoenju
projektu (programa)? zavisno od stepena sloenosti analize mogu vriti mlai
slubenici, ali i iskusni strunjaci, a ponekad i itav tim.
Steena saznanja omoguavaju rukovodiocima zaduenim za upravljanje uspenou
strategije da u pravom trenutku pronau reenja za uoene probleme, ali i da ujedno
procene da li su instrumenti praenja i indikatori korisni.
Za uspean monitoring su potrebne sledee aktivnosti: utvrivanje indikatora uinka,
kreiranje vremenskog plana, voenje evidencije, razgovori, sastanci, izvetavanje o
rezultatima, ispunjenje pretpostavki. Indikatori moraju biti merljivi, racionalni, praktini,
relevantni, precizni i osetljivi na promene (jedan primer dobrog indikatora jeste broj
roditelja koji dobija uslugu socijalnog radnika; tu izvor verifikacije moe biti dnevnik
rada socijalnog rada i baza podataka CSR-a).
Zahvaljujui monitoringu moemo da steknemo jasniju sliku o trenutnom stanju, da lake
identifikujemo probleme i poboljamo efikasnost. Uobiajeno je da programsko osoblje,
zainteresovani partneri ili donatori sprovode monitoring.
Za razliku od monitoringa koji je jedan konstantan i kontinuiran proces, evaluacija se vri
povremeno. Ona se prvenstveno oslanja na informacije prikupljene tokom monitoringa
kako bi se donela sveobuhvatna procena postignua projekta i dala preporuka za
unapreenje projektnih aktivnosti. Evaluaciju mogu da sprovode programsko osoblje,
rukovodioci programa, angaovani eksperti ili donatori.
Evaluacija meri ispunjenje postavljenih rezultata, uticaj sprovedenih aktivnosti na
korisnike i promene u ciljnoj grupi. Cilj evaluacije je da se unaprede metode monitoringa,
procene trokovi i efikasnije planira.
Evaluaciju vre zainteresovane strane kao to su korisnici, upravni i nadzorni odbori
javnih ustanova i organizacija civilnog drutva, aktivisti i volonteri, lokalna zajednica,
finansijeri, a mogu da je sprovode projektni tim (tada je u pitanju unutranja evaluacija)
ili nezavisni eksperti, donatori, lokalna samouprava (tada govorimo o eksternoj
evaluaciji).
Evaluacione metode mogu biti fizika merenja, usmena pitanja, pismeno testiranje,
analiza pisanih dokumenata, fotografije, crtei. Na kraju se donosi izvetaj i on treba da
96
sadri istoriju projekta, svrhu evaluacije, opis korienih metoda, rezultate, zakljuke i
preporuke.
Evaluaciju strategije treba da vre Savet za socijalnu zatitu, optinske administrativne
strukture, administracije kljunih aktera u zajednici, pruaoci socijalnih usluga, korisnici
usluga, te struna i najira javnost.
Savet za socijalnu zatitu i socijalnu politiku formiran kao meusektorsko telo od strane
lokalne samouprave, pored predstavnika lokalne samouprave u svom sastavu ima i
rukovodioce i struna lica iz Centra za socijalni rad, zdravstva, obrazovanja, u socijalna
pitanja ukljuenog civilnog sektora. Ovakvim sastavom omoguen je efektivni pristup
podacima i znanjima iz razliitih ustanova i organizacija, ime je stvoren dovoljan fond
saznanja za sagledavanje opteg socijalnog stanja u zajednici. lanovi Saveta za socijalnu
zatitu i socijalnu politiku kao predstavnici javnih ustanova i predstavnici nevladinog
sektora doprinose sprovoenju monitoringa i evaluacije preko svojih Izvetaja o radu
kojima se prate kretanja u socijalnoj oblasti i implementacija projekata. Uz to, Savet
moe da zatrai osnivanje partnerskih, meusektorskih radnih grupa na nivou optine za
svaki od socijalnih prioriteta, ime se anagauju dodatni resursi zajednice i obezbeuju
novi pogledi u identifikovanju prioritetnih potreba i procenjivanje najadekvatnijih naina
njihovog zadovoljenja.
Trebalo bi da Savet za socijalnu zatitu i socijalnu politiku najmanje 4 puta tokom godine
odrava sastanke na kojima e teme biti monitoring i evaluacija sporovoenja stratekog
plana. Imajui u vidu dinamiku izrada godinjih izvetaja o radu iz kojih mogu da se
obezbede brojni socijalni indikatori, a koji se u nekim od javnih ustanova znaajnih za
socijalnu zatitu produkuju tokom februara, predloeno reenje je da se sastanci Saveta u
vezi sa pomenutim pitanjem obavljaju tokom marta, juna, septembra i poetkom
decembra. Ovakav ritam rada je odgovarajui i stoga to se poklapa sa nekim od kljunih
datuma u planu izgradnje budeta u javnom sektoru, te omoguuje sinhronizovanost u
potraivanju novca sa aktuelnim znanjima o urgentnim i celishodnim reenjima.
Meutim, da bi ovaj forum bio u stalnom kontaktu sa informacijama od znaaja za
sprovoenje strategije, neophodno je da osim redovnih izvetaja ustanova ukljuenih u
njegov rad, postoji i stalna jedinica u okviru optinske uprave koja omoguava
prikupljanje i obradu podataka od interesa za upravljanje strategijom. Logino koliko i na
prethodnom angamanu, reenje je da slubenici zadueni za podrku Savetu u vrenju
uloga monitoringa i evaluacije budu slubenici iz optinske uprave koji su imali kljune
zadatke u pripremi i pisanju samog stratekog plana.
Slubenici optinske uprave zadueni za sprovoenje monitoringa i evaluacije treba da
obezbede, prikupe i obrade, potrebne materijale za redovne i vanredne sastanke Saveta za
socijalnu zatitu. Da bi se ovaj odgovoran i kompleksan posao obavljao profesionalno,
jasna je preporuka da na njemu budu angaovana lica koja su tokom izrade strategije bila
u prilici da se detaljno upoznaju sa razliitim bazama podataka iz razliitih arhiva, i koja
u celosti poznaju sadrinu stratekog plana.
Znaajnu ulogu u monitoringu i evaluaciji mogu imati i pruaoci socijalnih usluga
angaovanih od strane lokalne samouprave, ukoliko im se kao uslov projektnog
finansiranja postavi obaveza adekvatnog izvetavanja naruioca usluge (tj. lokalne
samouprave).
97
Takoe, u monitoringu i evaluaciji neizostavno je konsultovanje sa korisnicima, kako

kroz razne strukturirane metode, tako i kroz redovne procedure za iskazivanje miljenja i
albi koje treba uvesti u svaki aspekt javne uprave ukoliko se tei konceptu dobre uprave.
Naravno, kao najznaajniji drutveni inilac, vrlo je poeljno da javnost, bilo struna,
bilo najira (kroz dostupne lokalne medije) uestvuje u procesu monitoringa i evaluacije
ostvarenja stratekog plana.
10. AKCIONI PLAN (MATRICE 1-4)
98
Matrica 1 - RAZVOJ LOKALNIH USLUGA I OBUHVAT UGROENIH CILJNIH GRUPA
Strateki pravac 1:
Graditi mreu odrivih i dostupnih socijalnih usluga zasnovanih na potrebama graana i zajednice u
celini.
Strateki ciljevi
1. Drutvena integracija
starih lica podrana
vaninstitucionalnim
uslugama na lokalnom
nivou
Operativni ciljevi
(rezultati)
Vaninstitucionalnim
oblicima zatite
obuhvaeni korisnici iz
kategorije starih lica
sledeih socijalnih
grupa: migranti, Romi,
izbegla i raseljena lica
Organizovana pomo u
kui za stara i bolesna
lica (sa akcentom na
stara lica u ruralnom
podruju)
Formiran dnevni
boravak i prihvatne
stanice za stara lica
Obezbeene usluge
zdravstvene zatite
starih lica iz svih
socijalnih grupa
Obezbeen ostanak u
prirodnom okruenju
starim licima (to je od
velikog znaaja i zbog
specifinosti obiaja,
kulture, ishrane i slino)
Indikatori
Baza podataka
o starim licima
iz svih
socijalnih
kategorija
Broj starih lica
korisnika
vaninstitucional
nih oblika
zatite
Akcije
Utvrditi taan broj starih lica u

sledeim kategorijama: migranti,
Romi, izbegla i raseljena lica
Planirati ukljuivanje starih lica
iz kategorije migranata, Roma,
izbeglih i raseljenih lica, u
korisnike grupe
vaninstitucionalizovanih oblika
zatite
Otpoeti sa implementacijom
usluge pomo u kui za stara
lica
Planirati ustanovljavanje usluge
dnevnog boravka i prihvatilita
za stara lica
Organizovati mobilne ambulante,
odnosno redovan obilazak i
pruanje zdravstvene nege starim
licima u seoskim naseljima
Izgraditi Dom manjeg kapaciteta
za stara lica u Novom Pazaru,
kao meuoptinsku uslugu
Ko je
odgovoran?
CSR
Vreme
realizacije:
2009.
2012.
Dom zdravlja
Lokalna
samouprava
MZ
NVO
99
2. Razviti programe i
usluge podrke OSI i

njihovim porodicama koje
obezbeuju njihovo
ravnopravno uestvovanje u
ivotu zajednice
Povean obuhvat OSI
programima usluga i
podrke
Organizovane
vaninstitucionalne
usluge zbrinjavanja i
podrke za OSI i njihove
porodice
Obezbeeno
specijalizovano pruanje
kvalitetnih usluga
zdravstvene zatite
Baza podataka
o OSI
Poveanje broja
korisnika koji
su ostvarili
prava iz oblasti
zatite osoba sa
invaliditetom
3. Razviti programe i
usluge podrke deci,
mladima i porodici kako bi
se ostvarili uslovi za potpun
i neometan razvoj dece i
mladih
Razvijeni programi
podrke ekonomskom
jaanju porodice
Razvijeni programi
materijalne pomoi iz
razliitih izvora
Uspostavljen zaokruen
celovit sistem
zbrinjavanja dece i
mladih u potrebi, kao i
rtava porodinog
nasilja
Izraen Akcioni plan za
mlade
Izraena Strategija za
Iznos sredstava
namenjenih
materiijalnoj
pomoi
Izvetaj CSR
Broj korisnika
materijalne
pomoi
ukljuen u
javne radove
Broj radno
angaovanihml
adih
Broj
novouspostavlje
Sastaviti iscrpnu bazu podataka o

osobama sa invaliditetom
Uspostaviti efikasan mehanizam
informisanja OSI i njihovih
porodica o pravima i
mogunostima zadovoljenja
potreba
Ukljuiti decu i odrasle OSI kao
korisnike usluge pomoi u kui
Izgraditi dnevni boravak za decu
i odrasle OSI
Razviti uslugu stanovanja uz
podrku
Specijalizovati zdravstvenu
slubu u kojoj e porodice OSI
dobijati dijegnozu i uputstva o
potrebnim tretmanima za njihovu
rehabilitaciju
Nastaviti sa pruanjem
materijalne pomoi deci,
mladima i porodicama
Korisnike materijalnih davanja
ukljuiti u javne radove
Organizovati i kontinuirano
sprovoditi promociju
hraniteljstva
Sprovesti kampanju protiv
nasilja u porodici
Informisati rtve o
mogunostima zatite
Inicirati izgradnju sigurne kue
za zatitu rtava nasilja
CSR
2009.
2012.
Dom zdravlja
Lokalna
samouprava
Drutvo za
mentalno
nedovoljno
razvijena lica i
druge OCD
CSR
2009.
2012.
Dom zdravlja
Lokalna
samouprava
OCD
kole
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
100
Rome sa posebnim
osvrtom na decu, ene i
porodicu
Razvijeni programi
prevencije bolesti
zavisnosti
Organizovan Dnevni
boravak i savetovalite
za decu i mlade sa
poremeajem u
ponaanju
Uspostavljeno
savetovalite za brak,
porodicu i mlade
nih SOS
telefona
Organizovana
sigurna kua
Broj dece
korisnika
Dnevnog
boravka za decu
i mlade
Broj korisnika
usluga
Savetovalita za
brak, porodicu i
mlade
4. Olakati drutvenu
integraciju izbeglim i
raseljenim licima i
migrantima iz readmisije
Stvoreni preduslovi
izbeglim i raseljenim
licima i migrantima iz
readmisije da ostvare
prava iz oblasti
zdravstvene i socijalne
zatite, kao i prava iz
rada i imovinska prava
Komplementarno
reavanje stambenog
zbrinjavanja dve
korisnilke grupe: starih
Procena
obuhvata
izbeglih i
raseljenih lica i
migranata iz
readmisije
uslugama
zdravstvene i
socijalne zatite
Broj zahteva
upuenih slubi
pravne pomoi
Razviti mreu SOS telefona

Razvijati programe drutvenog i
radnog ukljuenja mladih ljudi
Napraviti programe prevencije
maloletnike delikvencije i
posebne programe za rad sa
maloletnim poiniocima
krivinih i prekrajnih dela
Raditi na prevenciji bolesti
zavisnosti
Organizovati Dnevni boravak za
decu i mlade sa poremeajem u
ponaanju
Raditi na razvijanju programa
prevencije bolesti zavisnosti i
programa koji se tiu
reproduktivnog zdravlja
Motivisati mlade i porodice sa
problemima da aktivno uestvuju
u reavanju svojih problema
Uspostaviti rad Savetovalita za
brak, porodicu i mlade
Organizovati uslugu pravne
pomoi pri lokalnoj samouprava
za:
- pribavljanje dokumentacije
potrebne za podnoenje
zahteva za prihvat u
dravljanstvo Republike
Srbije i linih dokumenata
- ostvarivanje prava iz oblasti
socijalne i zdravstvene zatite
- reavanje prava na imovinu
- upis radnog staa i prava na
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
CSR
OCD
Dom zdravlja
Sud
101
lica ime se smanjuje
pritisak na Gerontoloki
centar i stvaraju uslovi
starim licima da ostanu
da ive u svojim kuama
i izbeglih i raseljenih
lica i migranata iz
readmisije
5. Olakati drutvenu
integraciju Romima
Stvoreni preduslovi da
Romi ostvare prava iz
oblasti zdravstvene i
socijalne zatite
Poveana ukljuenost
Roma u programe
zapoljavanja
Poveana ukljuenost
dece Roma u sistem
obrazovanja
Poboljani stambeni
uslovi u kojima ivi
romska populacija
Izraena lokalna
strategija za Rome
Broj trajno
reenih
stambenih
pitanja
Baza podataka
Broj zahteva
upuenih
pravnoj slubi
Broj Roma
ukljuenih u
programe
zapoljavanja
Broj dece Roma
ukjluenih u
obrazovni
sistem
Broj projekata
koji se odnose
na poboljanje
stambenih
uslova Roma
penziju ostvarenih u mestu

porekla
Razviti program trajnog
stambenog zbrinjavanja izbeglih
i raseljenih lica i migranata iz
readmisije kroz otkup starih
seoskih kua sa okunicom
Uspostaviti mehanizme za
sklapanje Ugovora o doivotnom
izdravanju izmeu izbeglih i
raseljenih lica i migranata iz
readmisije uz superviziju CSR
Formirati bazu podataka o
Romima
Organizovati uslugu pravne
pomoi pri lokalnoj samoupravi
za pribavljanje dokumentacije
potrebne za podnoenje zahteva
za izdavanje linih dokumenata
Razviti programe koji
podravaju zapoljavanje Roma
Razviti programe podrke
ukljuivanja dece Roma u
obrazovni sistem
Poboljati stambene uslove u
kojima ivi romska populacija
MUP
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
CSR
OCD
Dom zdravlja
Sud
MUP
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
102
Matrica 2 KONTINUIRANI RAZVOJ KAPACITETA KLJUNIH LOKALNIH AKTERA

Kontinuirano razvijati organizacione kapacitete prualaca usluga javnog, privatnog i civilnog sektora u
oblasti socijalne zatite, u skladu sa standardima usluga postavljenim u Strategiji razvoja socijalne zatite
Republike Srbije.
Strateki pravac 2:
Strateki ciljevi
1. Podrati
komplementarni i
sveobuhvatni razvoj
ukupnih kapaciteta
prualaca i korisnika
usluga za stare
Operativni ciljevi
(rezultati)
Prostor, opremu i
vozilo CSR staviti u
funkciju pruanja
usluge pomoi u kui,
jednako u gradskom i
ruralnom podruju
Omogueno
profesionalno
angaovanje ena,
migrantkinja,
Romkinja, izbeglih i
raseljenih, u oblasti
pruanja usluga
socijalne zatite
Ustanovljen tim
gerontodomaica u
koje su ukljuene ene
iz tee zapoljivih
grupa u gradu i na selu
Struni kapaciteti CSR
stavljeni u funkciju
razvoja
vaninstitucionalne
Indikatori
Broj obueni i
zaposelnih
gerontodoma
ica
Broj starih
lica
obuhvaen
uslugom
pomoi u kui
Plan
korienja
kapaciteta
kojim
raspolae
CSR
Akcije
Istraiti mogunosti za
ukljuivanje ena, migrantkinja,
Romkinja, izbeglih i raseljenih,
za profesionalno angaovanje u
oblasti pruanja usluga socijalne
zatite
Obuiti gerontodomaice
Prilagoditi organizaciju CSR
sprovoenju usluge nege i
pomoi u kui
Planirati bolje iskoriavanje
postojeih kapaciteta u zajednici
za ustanovljavanje usluge
dnevnog boravka i prihvatilita
za stara lica
Ko je
odgovoran?
CSR
Vreme
realizacij
e:
2009.
2012.
Dom zdravlja
Lokalna
samouprava
MZ
NVO
103
podrke starim licima

2. Lokalnu zajednicu
aktivno ukljuiti u
inkluziju OSI
Olakano je
ostvarivanje minimalno
zakonom utvrenih
prava
Razvijeni programi
radne okupacije i
radnog osposobljavanja
lica ometenih u razvoju
Razvijeni kapaciteti
socijalnih aktera za
inkluziju OSI
Definisani i
uspostavljeni uslovi za
pruanje usluga za
celodnevni boravak
lica ometenih u
smanjilo je pritisak na
porodice OSI
Izvetaj
nadlenih
slubi
Broj OSI
ukljuenih u
razliite
aktivnosti u
zajednici
3. Resurse lokalne
zajednice staviti u funkciju
jaanja kapaciteta porodice
Ojaan ljudski kadar u

ustanovama za rad na
sloenoj problematici
odrastanja i razvoja
dece i mladih i
problematici
Vrste
sprovedenih
edukacija i
broj polaznika
Broj mobilnih
timova
Ubzati procedure za
ostvarivanje prava OSI (tua
nega, beneficije za vodu,
trokove komunalija, struje,
zdravstvrne zatite, prava na
lekove i druga pomagala)
Prema iscrpnoj bazi podataka
OSI ustanoviti za koje radne
aktivnosti su ova lica sposobna
Organizovati kampanju za
inkluziju OSI kod lokalnih
preduzetnika ali i organa lokalne
samouprave, resornih javnih
slubi i preduzea o potrebi
integracije ove drutvene
kategorije i napraviti analizu
moguih radnih mesta za OSI,
organizovati radnu obuku i u
krajnjoj instanci zaposliti radno
sposobna ometena lica
Organizovati prilagoenu obuku
za rad odraslih OSI
Razviti kapacitete za program
stanovanja uz podrku
Lokalna
samouprava
Sprovoditi edukacije zaposlenih

u javnim slubama o metodama
rada sa decom, mladima i
porodicom
Poveati broj strunih lica koji
se bave problemima mladih i
CSR
2009.
2012.
CSR
Dom zdravlja
MZ
Drutvo za
mentalno
nedovoljno
razvijena lica i
druge OCD
2009.
2012.
Dom zdravlja
Lokalna
samouprava
104
porodinih odnosa
Obezbeeni su tehniki
uslovi za otvaranje
Dnevnog boravka i
Savetovalita
Kapaciteti civilnog
sektora su stavljeni u
funciju razvoja usluga
u zajednici i zastupanja
interesa
marginalizovanih grupa
Kapaciteti kola i
metode rada su
prilagoene broju i
zahtevima kvalitetnog
rada sa decom
Uspostavljen sistem
usluga zdravstvene
zatite koji omoguava
puni obuhvat ena i u
gradskom i u seoskom
podruju
Prostor CSR
opremljen za
rad Dnevnog
boravka
Formiran tim
za
savetodavni
rad
Broj OCD
ukljuen u rad
sa decom,
mladima i
porodicom
Vei broj
uionica
kolski
program
inkluzije
4. Postojeim kapacitetima
institucija i zajednice u
celini podrati integraciju
u zajednicu izbeglih i
raseljenih lica i migranata
iz readmisije
Podran je razvoj
kapaciteta nezaposlenih
izbeglih i raseljenih lica i
migranata iz readmisije i
stavljanje tih kapaciteta u
funkciju razvoja zajednice
Broj lica
obuhvaenih
projektima
zapoljavanje,
samozapolja
vanja i radne
porodice
Oformiti telo i mobilni tim na
nivou Grada koji bi se bavili
problemima dece, mladih i
porodice
Proiriti kapacitete CSR u
prostoru i opremi za otvaranje
Dnevnog boravka ze decu sa
poremeajima u ponaanju
Organizovati Savetovalite za
brak i porodicu kao zasebnu
jedinicu u okviru CRS
Ukljuiti kapacitete OCD u rad
sa decom, mladima i porodicom
Izraditi Strategiju razvoja
civilnog sektora u Novom
Pazaru
Obezbediti odgovarajui prostor
i opremu za nastavu
Aktivirati aki parlament
Obuiti nastavni kadar za
inklutiju OSI, dece sa
invaliditetom i romske dece
Organizovati zdravstvene slube
za pruanje usluga primarne i
kurativne zdravstvene zatite
ena na selu (mobilni timovi,
mamografi i sl.)
Zajednikom akcijom
Nacionalne slube za
zapoljavanje, lokalne
samouprave i lokalnih
preduzetnika, raditi na
projektima za zapoljavanje i
OCD
kole
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
CSR
Reintegracija i
105
obuke
5. Podstaknuti aktivizam i
drutveno angaovanje
samih Roma na
prevazilaenju problema
unutar svoje zajednice i
unutar ire zajednice
Podstaknut je
proaktivan pristup
Roma u reavanju
problema sa kojima se
suoavaju
Podstaknut je razvoj
porodinih kapaciteta
Vrtse i
sadraji
pokrenutih
programa
edukacije
Broj romske
populacije
ukljuene u
programe
samozapoljavanje izbeglih i
raseljenih lica i migranata iz
readmisije
Izraditi programe za
prepoznavanje, evidintiranje i
stavljanje postojeih radnih
kapaciteta izbeglih i raseljenih
lica i migranata iz readmisije
Organizovati obuke za
prekvalifikaciju i dokvalifikaciju
migranata iz readmisije
Usmeravati mlade iz grupe
migranata iz readmisije na
kolovanje iz ''traenih''
zanimanja
Stipendirati uenike i studente iz
ove populacije
Organizovati obuke za
prekvalifikaciju i dokvalifikaciju
Roma
Edukovati romsku populaciju po
pitanju zatite zdravlja,
prevencije zaraznih bolesti, nege
dece i ouvanja reproduktivnog
zdravlja
Graditi kapacitete OCD Roma
druge OCD
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
CSR
Reintegracija i
druge OCD
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
kole
106
Matrica 3 RAZVOJ KAPACITETA ZAJEDNICE KROZ USPOSTAVLJANJE KOMUNIKACIJE, RAZVOJ PARTNERSTVA I UKLJUIVANJA
IRE PODRKE U OKRUENJU ZA SPROVOENJE SOCIJALNE ZATITE
Strateki pravac 3:
Strateki ciljevi
1. Uspostaviti
komplementarnu korienje
kapaciteta razliitih
socijalnih aktera u funkciju
razvoja vaninstitucionalne
podrke starim licima
2. Umreiti i ukljuiti sve
socijalne aktere u reavanje

problema osoba sa
invaliditetom i njihovu
drutvenu integraciju
Uspostavljati punu i transparentnu institucionalizovanu saradnju izmeu socijalnih aktera iz civilnog, privatnog i
javnog sektora pod vostvom Grada Novog Pazara i u slubi javnog interesa.
Operativni ciljevi
Indikatori
Akcije
Ko je
Vreme
(rezultati)
odgovoran?
realizacije:
CSR
2009.
- 2012
Unapreena saradnja
Protokol o
Potpisati protokol o saradnji
razliitih socijalnih
saradnji u
izmeu CSR i Doma zdravlja u
Dom Zdravlja
aktera u pruanju zatite
oblasti zatite
oblasti pruanja
i podrke starim licima
starih lica
vaninstitucionalnih oblika zatite
Lokalna
u zajednici
starih lica
Broj korisnika i
Ukljuiti MZ u snimanje potreba samouprava
vrsta usluga
koje su OCD i
starih lica i organizovanje usluga
MZ pruile
nu u rbanom i ruralnom podruju MZ
starim licima
Podsticati OCD sektor da se
OCD
brine o starima i iri mreu
volontera
Umreene su ustanove
na koje su upueni OSI i

njihove porodice
Unapreeno je struno
delovanje ustanova u
oblasti rada sa OSI
Unapreen je nivo svesti
zajednice o potrebama,
pravima i
mogunostima OSI
Protokoli u
saradnji
Potpisati protokole o saradnji

izmeu lokalnih socijalnih aktera
u oblasti pruanja svih oblika
zatite i podrke OSI i njihovih
porodica
Razviti procedure razmene
informacija o OSI i njihovim
pravima
CSR
2009. - 2012
Dom Zdravlja
Lokalna
samouprava
MZ
OCD
107
kole
3. Organizovan
blagovremen, efikasan i
sveobuhvatan odgovor cele
zajednice na izazove
odrastanja i razvoja dece i
mladih i odgovornosti
porodice
Ostvarena je aktivna
puna saradnja i
komplementarno
delovanje svih
socijalnih aktera u
zajednici na reavanju
problema kod dece,
mladih i porodice
Omoguen je
integrativni pristup u
reavanju problema i
sprovoenju
preventivnih programa
namenjenih deci,
mladima i porodici
Protokol o
saradnji
Broj
partnerskih
projekata
Broj
novootkrivenih
sluajeva
nasilja u
porodici
Organizovati programe saradnje

izmeu Centra za socijalni rad,
suda i javnih preduzea i
ustanova kako bi se sprovodile
zakonom predviene mere za
maloletne delikvente
Potpisati protokol o saradnji na
ranom otkrivanju i reavanju
porodinog nasilja
CSR
2009. - 2012
Dom zdravlja
Lokalna
samouprava
OCD
kole
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
Sud
MUP
4. Obezbediti saradnju
lokalnih institucija i OCD u
programima integracije
programima reintegracije
migranata iz readmisije
Ostvaren je integrativni
pristup lokalnih
socijalnih aktera na
reavanju problema
izbeglih i raseljenih lica

i migranata iz readmisije
Jedinstvena,
centralizovana
baza podataka
Informativni
materijali o
pravima ove
ciljne grupe
Broj lica iz ove
ciljne grupe
koji su se
ukljuili u
programe
Objediniti i usaglasiti podatke

svih socijalnih aktera o broju
migranata iz readmisije i
problemima sa kojima se
suoavaju
Uspostaviti jedinstvenu,
centralizovanu bazu podataka na
nivou lokalne zajednice
Zajedniki izraditi informativne
materijale o pravima, uslugama i
programima podrke ovoj ciljnoj
Lokalna
samouprava
2009. - 2012
CSR
OCD
Dom zdravlja
Sud
108
kolovanja,
zapoljavanja i
sl.
5. Obezbediti saradnju
lokalnih institucija i OCD u
programima integracije
Roma
Ostvaren je integrativni
pristup lokalnih
socijalnih aktera na
reavanju problema
romske populacije
Baza podataka
Broj kampanja i
akcija u
zajednici na
ukljuivanju
romske dece u
obrazovni
sistem
Dokument
Strategije za
Rome na
podruju grada
Novog Pazara
grupi
Povezati se sa dravnim
organima i meunarodnim
institucijama u reavanju
imovinsko pravnog statusa ove
ciljne grupe
Javne institucije uiniti
otvorenijim za ukljuivanje ove
ciljne grupe u programe
obrazovanja, zapoljavanja i
drugo
Objediniti i usaglasiti podatke
svih socijalnih aktera o broju
romske populacije
Motivisati romske porodice i
decu da se koluju kroz
kampanju i putem stipendija
Iskoristiti postojea udruenja
Roma, njihovog predstavnika u
LS i pruiti im sve uslove za
participiranje u reavanju
problema Roma
Izraditi Strategiju za Rome na
podruju grada Novog Pazara
MUP
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
Lokalna
samouprava
2009. - 2012
CSR
OCD
Dom zdravlja
Sud
MUP
Nacionalna
sluba za
zapoljavanje
109
Matrica 4 PLAN PRIBAVLJANJA I RASPOLAGANJA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA POTREBNIM ZA SPROVOENJE SOCIJALNE

ZATITE
Uspostaviti mehanizme prikupljanja i raspolaganja sredstvima lokalne zajednice za finansiranje socijalne zatite
i socijalne politike na lokalnom nivou, u skladu sa Strategijom razvoja socijalne politike grada Novog Pazara.
Strateki pravac 4:
Strateki ciljevi
1. Planirati sredstva u
budetu lokalne samouprave
za programe namenjene
vaninstitucionalizovanoj
zatiti starih lica
2. Obezbediti minimum
ekonomske sigurnosti OSI i
njihovim porodicama
Operativni ciljevi
(rezultati)
Obezbeeno
funkcionisanje usluge
pomoi u kui (uz
sufinansiranje
sredstvima iz budeta
Grada, kao preduslova)
Indikatori
Obezbeena materijalna
davanja za OSI i njihove
porodice kroz proirena
prava
Obezbeeno
sufinansiranje usluga
OSI od strane lokalne
samouprave
Akcije
Uplata dela
sredstava od
strane lokalne
samouprave
Obezbediti finansijska sredstva

za sufinansiranje usluge
pomoi u kui za stara lica i
osobe sa invaliditetom koja je
dobila finansijsku podrku
Fonda za socijalne inovacije
Ukupni iznos
sredstava
namenjen OSI i
njihovim
porodicama
Planirati znaajnija sredstva za

proirene oblike zatite OSI iz
lokalnih sredstava
Obezbediti sredstva iz
nacionalnih i meunarodnih
fondova
U programima za
zapoljavanja OSI koristiti
podsticajna sredstva
Nacionalne slube za
zapoljavanje
Ko je
odgovoran?
Lokalna
samouprava
Vreme
realizacije:
2009.
2012.
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
OCD
CSR
kole
110
3. Uspostaviti razliite vidove

finansiranja programa i
usluga za decu, mlade i
porodicu
Obezbeena odrivost
usluga namenjenih deci,
mladima i porodici iz
budeta optine i
razliitih nacionalnih i
meunarodnih fondova
Struktura
lokalnog
budeta
Iznos sredstava
obezbeen iz
razliitih izvora
4. Obezbediti sredstva iz
razliitih izvora za reavanje
problema izbeglih i raseljenih
lica i migranata iz readmisjije
Ouvanje postojeih
ljudskih i materijalnih
dobara u ruralnom
podruju zajednice
Pribavljena sredstva iz
meunarodnih fondova
Broj
otkupljenih i
adaptiranih
seoskih kua
5. Odvojiti vea sredstva za

integraciju Roma i tako
preduprediti dalju
reprodukciju siromatva
Obezbeena sredstva za
implementaciju
prioriteta definisanih u
Strategiji za Rome
Struktura i
iznosi sredstava
namenjenih
integraciji
Roma u
Uspostaviti kriterijume za
dodelu materijalnih i drugih
oblika pomoi deci i porodici
iz oblasti proirenih prava
Obezbediti sufinansiranje
usluga Dnevnog boravka da
decu sa poremeajem u
ponapanju
Obezbediti sufinansiranje
Savetovalita za brak, porodicu
i mlade
Dogovoriti sa drugim
optinama u okruenju
sufinansiranje prihvatilita i
sigurne kue
Israiti potencijalne
meunarodne izvore
finansiranja
Napraviti procenu potrebnih
sredstava za trajnu zbrinjavanje
i integraciju, a na osnovu
prikupljenih podataka o
veliini korisnike grupe i
potrebama
Obezbediti sredstava za
kupovinu i adaptaciju seoskih
kua
Razviti partnerske projekte
lokalne samouprave i OCD
Obezbediti sredstva za
programe integracije Roma
Obezbediti sredstva za
pripremu terena namenjenog za
smetaj raseljenih Roma sa
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
OCD
Lokalna
samouprava
2009.
2012.
OCD
111
zajednicu
KiM koji trenutno borave u

nehigijenskom slam naselju
na periferiji grada
112
PRILOZI:
SPISAK UESNIKA U PROCESU IZRADE STRATEGIJE
Na sastancima , radionicama i konsultacijama u okviru Projekta- Izrade strategije socijane zatite za
Grad Novi Pazar uestvovali su :
1. Adnan Dizdarevi- Centar za socijalni rad
2. Tahir Deli-. - Predsednik Drutva za MNRL
3. Ljilja Kosti- Optinska organizacija Crvenog Krsta
4. Hajrudin Hajrovi -lan Gradskog Vea
5. Rifat Liina - lan Gradskog Vea
6. Ismet Suljevi- Predsednik Muslimanskog dobrotvornog drutva MERHAMET
SANDAK
7. Semiha Kaar- Odbor za zatitu ljudskih prava i sloboda
8. Aida orovi- Koordinator Urban-In
9. Jusuf orovi- pomonik poverenika za izbeglice Novi Pazar
10. Milisav Milosavljevi-poverenik za izbeglice Novi Pazar
11. Radosav Filipovi- pomonik gradonaelnika resor socijalna politika
12. Zora Mijaljevi- Skuptina Grada- zamenik sekretara
13. Milka Mileti-Meuoptinska organizacija slepih i slabovidih
14. Ismet Buevac- Savez gluvih i nagluvih
15. Hakija Beirevi-muslimansko humanitarno drutvo MERHAMET-SANDAK
16. Alma Halilovi-Drutvo za MNRL
17. Remzija Konianin O.. Jovan Jovanovi-Zmaj
18. Kadrija Mehmedovi- Reintegracija
19. Emir Fetahovi- Sandaki odbor za ljudska prava
20. Rifat Liina Gradsko Vee
21. ore Boovi- Centar za decu i omladinu Duga
22. Sadik Ugljanin- Gradska uprava
23. Ismail Dupljak- Gradska uprava
24. Rade Maksimovi- Gradska uprava
25. Edib Ugljanin- Gradsa uprava
26. Nihat Nailovi- Savet VI MZ
27. Fuad Golo- Savet I MZ
28. Dr Emro Bihorac-- Zdravstveni centar
29. Dr Uro Boovi- r-Zdravstveni centar
30. Dr Nataa Miailovi- r- Zdravstveni centar
31. Dr Edvin Hadibuli- Zdravstveni centar
32. Zoran Vujanac- psiholog
33. Damir Kurtovi-Nacinalna sluba za zapoljavanje
34. Milenko Kovaevi Nacionalna sluba za zapoljavanje
35. Zijavera Hodi Predkolska ustanova
36. Sanela Gegi- Predkolska ustanova
37. Nevresa Skarep- O.. Jovan Jovanovi Zmaj
38. Danko Suljevi- Udruenje Roma
39. Slobodan Markovi- Udruenje Roma
40. Miladin Belojica - Turistiko-ugostiteljska kola
41. Milijan Beli Gradska uprava- Odsek Deija zatita
42. Mersiha Lakota- Odsek za deiju zatitu
43. Vasvija Gusinac-LER-gradska uprava
44. Fikreta Kijamet-Odesk za obrazovanje
113

Strategija Grada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Strategija Grada

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Strategija Grada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

GRAD NOVI PAZAR

NACRT STRATEGIJE SOCIJALNE ZATITE

Novopazarska kotlina koja se nalazi izmeu Golije,

Izvor: Republiki zavod za statistiku

4.2 Demografski podaci

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Prema polnoj strukturi, iako je

Starosna strukutura stanovnitva

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Odnos urbanog i ruralnog stanovnitva

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Izvor: Repubiki zavod za statistiku Optine u Srbiji

Maloletno stanovnitvo, koje pripada kategoriji izdravanog stanovnitva (do 15 godina)

Stanovnitvo prema aktivnosti, po popisu 2002.

Domainstva prema broju lanova

Od ukupno 20.956 domainstava sa 1 lanom ima 1.952 domainstva, sa 2 lana 2.940, sa 3

Razlika u broju stanovnika se javlja iz tri razloga, kako sledi:

Izvor: Repubiki zavod za statistiku

Broj zaposl. na 1000 stan.

Br. zaposl. na 1000 stan.

Zaposleni u Lica koja

Broj lica koja samostalno obavljaju

Zaposlenost po sektorima privredne delatnosti1

Ovaj podatak treba uzeti sa

Izvor: Repubiki zavod za statistiku Optine u Srbiji

Prvi put trae

Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje

Kvalifikaciona struktura nezaposlenih, 2006

Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje

U kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih prednjai stanovnitvo koje nema nikakvu kvalifikaciju

Podaci ukazuju na neophodnost intenzivnog sprovoenja mera formalnog i neformalnog

graana. Lokalna samouprava ima nadlenosti u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja,

Na nivou Grada formirane su dve Gradske uprave i to:

finansiranje investicionih programa u oblasti otvaranja novih i daljeg razvoja postojeih

posebnih za odreenu tematiku specijalizovanih kancelarija lokalne samouprave. Jedan od

Ima kola gde se nastava odvija i u etiri smene.

U Novom Pazaru je u nedovoljnoj meri zastupljeno obrazovanje uenika sa invaliditetom. Ne

T.5. Broj uesnika u obrazovanju po institucionalnim nivoima

Korisnici usluga obrazovanog sistema su deca od predkolskih ustanova (od 3 god. ) do

Prema duini dnevnog boravka

Broj dece koja

T.7. Srednje kole ( za kolsku 2008/2009 godinu)

El.meh.za ma.i op.

Univerzitet Braa Kari

Uiteljski fakultet-odeljenje u N.P

Fakultet za Islamske studije

Najbrojnija populacija uenika je u osnovnim kolama, a najmanji broj u predkolskim

Postoje uraeni RP-ovi u svim

MP i LS ostvaruju aktivnu saradnju na Zastareli normativi za procese nastave,

Poveanje prostora, izgradnja novih kola i fiskulturnih sala. Rekonstrukcija seoskih

5.3 Zdrastvena zatita

zdravstveni radn. sa VSS

Izvor: Dom zdravlja/lokalna samouprava

Banji je Zavod za distrofiju, a ova ustanova raspolae sa najsavremenijom opremom i

Osim navedenih najvanijih aparata za dijagnostiku i

Izvor: Dom zdravlja/lokalna samouprava

Pregled apotekarskih ustanova