U himni posveéenoj bogu Dionisu, raspusnom ni Zenji i veseljaku, najvecem trubaduru i sevdaliji * u Zevsover olimpskom panteonu, prijatelju vina i strasnih behantkinja, Homer prvi od svih an- tickih pisaca pominje jedno od_mnogobrojnih imena starih Etruraca. Ovaj »pesnik nad pesnici- mae kaze-kako- su, tirenski gusari pokuSali da 2a- robe pijanog Dionisz { da ga odvédu u daleku ze- milju Hiperborejaca, da ga tamo, na krajnjem se- veru Evrope, rashlade od neobuzdanih juzajatkih strasti i rastrezne od vetitog pijanstva. Da su Home- rove simpatije bile na strani tog éas mladog.tas sta- ro vet oronulog grékog boga, sina Zevsa i Semele, okiéenog vencem vinovog lis¢a i okruzenog sileni- ma, satirima i mladim i starim bahantkinjama, vidi se po tome Sto su ovi otmitari, prvi za koje znamo, bili pretvoreni za kaznu u delfine. Kao idel- fini, Tireni su osudeni da vecito prate mornare na njihovim putovanjima u tude zemlje i u neizves- nost, i da im, kad god zatreba, priteknu u pomoé Homer je kao Grk morao da za8titi svoga boga. li kao éovek Homer na Tirence nije navukao mr- \u i prezir onih koji su slnéali njegove pesme, i pored teSkog svetogrda &to su ga ovi gusari po- Cinili, Ako apstrahujemo lirske momente iz ove himne i njenu helensku inspiraciju, onda nam se Home- rov podatak javija u drugatijoj svetlosti, u kojoj dobija i poscbnu vrednost. Homer zna za Tirene, sinonim Etruraca, narod koji se u nepaznato nam doba naselio izmedu Arna i Tibra, a Teskeni, naj- lepo} i najzomantifnijoj italijanskoj pokrajini, koja je takode svoje ime dobila po Tuscima, dru- gom sinonimu za Etrurce. Ali ni to nisu svi si- nonimi za ovaj éudni, gotovo tajanstveni i po mnogo éemu jo$ uxek nepoznati i zagonetni nam narod. U kulturnoj istoriji Evrope nijedan narod, ni veliki, ni mali, nije imao tolike imena kao Sto pokazuje primer Etruraca. Antitki pisci, istorio- grafi, pesnici, geografi i filozofi, zvali su ih cas Pelargo-Tirenima, éas Tuseima, zatim Etrurcime, Tirenima i, aa kraju, na njih se odnosi, iako veo ma retko, i ime Rasena. Na egipatskim spomeni- cima iz doba faraona Merenptaha i Ramzesa III — (XIV i XIII vek pre nc) — Etrurci se pomi- nju pod imenom Turscha — Turuska, naroda sa kojim su Egipcani imali traine trgovatke i kul tarne vere, U starjjem periodu i starijim tekstovi- ma Tirenl se zovu Meoncl. Homer za njth kaze da su Konjanici i da ratuju na bojnim kolima. A Herodot ih naziva »narodom Lidije«. Od svih ovih imena najranije se javija ime Ti rena ili Tirsena, koje Homer opisuje, jo u VII _yeku_kao. pirate: O njihovim piratskim podvizima govorl i jeduo staro predanje saéuvano na Samosu: za dobru nagradu, koju su im isplatili Argivei, t+ renski gusari su pristali ca. statuu boginje Here ukradu iz njenog svetilista na ovome ostrvu i pre- nest na Peloponez, u Argos, koji se takode sma- trao zavitajem ove boginje. Prema jednom dru- gom starom predanju, Tireni su na svojim gusar- skim plovidbama plenili sa tudih brodova ne samo Blago, nego su skupljali i roblje. A prema leksi- kografima Fotijusu i Svidi, tirenski gusari su svo- je zarobljenike dovodili u Kariju, malu zemlju ta zapadnoj obali Anadolije, i éuvali th zatvorene ra brdu Termerionu, Mladi savremenik Homerov, Hesiod, autor sa- Zuvanth spevova Teogenija i Dela i dani, visokoEirurijit — predeo: nekropola Cerveteri Bog Dianis — Bakhus — na jedrilici. Vaca emofiguralnog stila. Slikar: Egzekijas (540—S30. godine pre n. ¢.). Otkrivena w Vuléiju. — Minhen, Muze] anticke umetnosti Oni tao daleko, iza svilt ostrva svetlih, medu veoma slavnim Tirenima vladajn svimac Onie su Agrij, Lailn i Telegon, sinovi tarobnice Kirke, za koju staro predanje navodi da je posle proterivanja iz Kolhide dosla na ostr- vo Eju. U luku ovoga ostrva stigli su Argo- ati »ployeci burnim morem auzonskim, dok su obale tirenske brzo promicale pred njihovim ogima. I in na obali po- sto bacige palamore, ugledage Kir koja je svoju bujnu kosu prala uw morskim talasimac, Tz Karije ime Tirera preneseno je daleku Jtaliju: njihovim imenom vano je more, koje se prostire spram dana&nje Toskane. Danas, 20 i udoba Herodota i Dionisija iz Halikarnasa, ju je paznju u velikoj meri privladilo poreklo Tirena, odnos- Etruraca, jo8 uvek je tetko wrditi fa njiovo ime krije u sebi taj porekls. Tiren (Tyrrhenus) je, po arju, sin Atisa, kvalja Lidije, takode ke dezave na cbali Sredozemaog blizex suseda pomenute Karije. Kad i zavladala glad, kralj Atis je, prema rodotovom »pri¢anjus — kako taj podatak o Tirenima sa izvesnim poiceajivanjem naziva Dionisije iz Halikarnasa — podelio svoj narod uy dve srupe, Jedna je ostala, a drugu je poveo Tiren| da travi novu zemlju I drugu otadgbinu. Noseci ime! ‘og Viadara, oni su iz Lidije stiali do zapadnih obala Italije, koja se nekad zvala — Ausonija, i tu ¢ i nasclili, izmedu reka Arna i Tibra. rs3 Nekropola Cerveteri: unuirasnji izgled jedne grobnice tipa tomba a cancra 4 Plan krugnog groba RegoliniGalassi u Cerveteriju Sluzeci se podacima atinskog istoriéara Antikli- da, koji je Ziveo u IV veku pre ne. i napisao delo © povratku (Grka sa njihovih putovanja — »Peri Nostove), Strabon navodi da su se Tirenima pri drugili na tom putovanju i Pelazgi sa osirva Imbra i Lemna izajedno s njima stigli u Italiju. Za nasa istradivanja istorije Etruraca ova vest ima pose ban znacaj, bez obzira da li sui u kojoj su meri ta dva naroda usla u etni¢ku simbiozu. Pelazgi su najstariji stanovnici — Palaistoi — balkansko-ege- ske oblasti. Doba u kome oni Zive pripada pre- teinw drugom milenijumu, stolecima kritske i mi- kenske civilizacije, kojoj su i oni dali svoj obol iu nju uzidali jedan od njenih kamena temelja- ca Cinjenica da ih anti¢ki istoriografi dovo- de u vezu sa Tirenima, odnosno Etrurcima, govori u prilog pretpostavei ‘da se Tireni na istorijsko- -etnigkoj posornici Fgeje javljaju najkasnije ved pocetkom prvog milenija’ stare ere. Sam naziv Pelazgo-irena ima prizwuk jedne paleobalkanske kulture i etnicke kategorije, koja je na tle Kalije i padine Apenina doncla stvaralaéku snagu, smisao za umetpicku lepotu oblika, boja i zvuka i sklonost ka mistici, vraéanju i proroganstvima, kakva su od davnina u zaviéaju Pelarga negovana u Zevsovom svetilistu u Dodoni, u Epiru, i u Apolonovim Del- fima, ispod sneznog Parnasa, Na vezu izme- du Pelazga i Tirena ukazuje i Etymologicon Ma- gnam, koji pojam Tyrrs, izveden od raziva Tyr renos, odnosno Tyrsenos objanjava kao grad na maloarijskoj obali po kome je grupa Pelazga do- bila ime Tyrrenoi. Porcklo, pa samim tim i etnitko obeledje Et- Turaca, zegonetno i nejasno u anticko doba kao Sto je to i danas. vidi se po nacinu kako to pitanietavlja Dionisi antigki isto. ,isam poreklom iz Karije, koji je mnogo inje i prostora u syom delu posv vanju i resavanju tog problema, NaveSéemo nje- govo objasnjenje porekla Etruraca, da bismo po- Kazali na koji nacin ovaj autor vidi i tumaci to pitanje: »Jedni smatraju Tirene za strance, dose- Jjene u Italiju, a drugi ih drée za autohtone u koji misle da su amohtoni, kazu od kula koje su oni prvi gi dili: tako je od reci turris (kula) ili tyrsei nastalo ime Tiri ili Tirse: ~ Sto se tiée onih koj ih pogreSno smatraju doseljenicima, ti navode da im je njihov voda Tiren — Tyrhenus dao svoje imes, Onaj, ranije pomenuti Herodotoy poda- 14 tak, kojim Tireni objaSnjavaju kao dose- Ijenici, Dionisije smatra obignom prigom. Da bi izgledao pravedan i objektivan i prema drugim autorim: su pre njega pisali o Etrurcima i agonetki njihovog mesta medu mediteranskim narodima, Dionisije iz Halikarnasa opsirnije nego njegovi prethodniei i savremenici ulazi u analizu »Jagnams, — kaze on — sda su i takode pisali o poreklu Tirena razligita imena njihovih rodona- da je Tiren sin Herakla i Lidanke rugi misle da je sin Telefov i da je u Ita- jju stigao poste propasti Troje, Prema prvim, on je tamo proterao Pelazge iz njihovih naselja, aliOko Cerveteri: sarkofag od terakot y ila Bulija godine pre n. e. — Rim, Muzej V 6 Detalj sa ovog sarkofaga ipak ne iz sviju, nego samo iz onih koja su leZala severno od Tibrac, Toga Tirena mit ne vezuje slu- éajno za Telefa, Ako je Tiren krenuo na more da u-nepornatim daljinama i Sirinama prostranog Mediterana trazi novu otadzbinu, trebalo je da bude yest plovidbi. A Telef, kralj Eubeje, Argo- haut i osnivaé Nauplije u Argolidi, bio je poznat upravo kao éudesan moreplovac, od koga je Tiren mogao da nasledi dar veStog i hrabrog krmanosa. Da bi potkrepio svoje turdenje da su Etrur autohtoni u Maliji ida nisa_potomei Tirenovi, Dionisije navodi Ksanta iz Lidije, koji nigde ne pominje u svojim spisima nekog vladara Lidana, Koji se zvao Tiren, kao Sto ne govori ni o scobi Tirena u Italiju. Jednom reti, on ih nijednom i nigde ne pominje kao koloniju Lidana. Ksant, po Dionisiju, navodi imena dvojice Atisovih sino- va, Lida i Toreba, Oni su podclili ogevu dréava i ostali obojica u Aziji: svaki je dao svoje ime n redu kojim je vladao, tako da je Lid postao kralj Lidana, a Toreb — Torebijaca. lako je Dionisije iz Halikarnasa, autor velike Istorije Rima wu dvadeset knjiga, Ziveo i svoje delo pisao u doba cara Augusta, na prelomu dveju era, u vreme kad su predanja o Etrurcima kao stra: nim kolonistima jos fivela u rimskoj religiji, kao disciplina Etrusca, a njihovi tragovi odréavali se v nauci, arhitekturi, umetnosti i praznovericama, ipak se ovaj jonski istoriograf opredelio za teo. wo italskom, autohtonom poreklu Etruraca na Apeninskom poluostrru. Izgleda nam da je raz za takvo njegove opredeljenje dovoljn jasan: jonski Grk, naseljen u Rimu, tumacio je nejasne periode rimske istorije na nadin koji vise odgovara i rimske imperije, nego objektivnoj istorij-16 7 Nekropola u Vuléiju: uma od terakote t obliku exrurske kuce. VII vek pre ni, ¢ — Rim, Mucej Vila Dulija 8 Nekropola u Tarkvinijiz timiaterion — kadionica od terakote. VI — VI vek pre n. e. — Rim, Muzej Vila Dulija 9 Nekropola u Kjuciju: model etrurske kuée ili hrrama (2), terakota, VI — V vek pre n. — Berlin, Arheoloski muizej skuj istini do koje on nije, verovatno, ni mogao doéi shuzeci se oskudnim izvorima i svedotanstvi- ma u kojima se tesko mogla razlutiti objektivna istorijska istina od mitoloskih alegor Medutim, tragonje po spisima i zapisim anti¢kih autora dovelo nas je i do drugai Sljenja i jos slozenijih problema koji se odnose ha genezu etrurskog etnosa, Istoriografi Helanik i Mirsil sa Lezbosa objainjavaju Pelazge i Tirene kao jedan narod, istovetan po svom poreklu i eti- ckom obligju. U Romulovoj biografiji Plutarh na jednom mestu navodi da su Tireni Pelazgi, Tesalc koi pre naselili u Lidiji, a za i pobijati ne samo u nas nu 1 Helanik sa Lezbosa na sliéan nagin objasnjava pojava Pelazga u Ualiji: pod pritiskom Helena Pelazgi su napust! oju zemlju, a to bs mo biti Tesalija ili Epir. Potom su st sii caliy —lonikes kolgpos—, kakosenckad zvalo Jadransko more, i doplovili do uséa reke Po. Na pustivSi brodove, oni su odatle dosli do grada Kor- tone u srednjoj Italiji, severno od Trazimenskog jeze zeli_ ga i tu se naselili To Helanikovo misljenje ne dele ni Herodot ni Dionisije iz Halikarnasa, I pored osnovnih i pot- puno oprecenih misljenja o poreklu Etruraea, ova dva autora slafu se u jednom: obojica smatraju da su Pelazgi i Tireni govorili razli¢itim jezicima, pa ve i zato nisu mogli biti jedan narod. U odbranu svoje teorije o autohtonosti Etruraca w Haliji Di uopste ne smatram da Tireni vode poreklo iz Li dije, jer nemaju ni iti jezik, ni iste zakone, niije, nego i sami Pelazgie. — Ali, iako lepo, da ne kaiemo gotovo ubedljivo, zvuce ovi Dionisijevi menti, u njima postoje ogigledne praznine, zaéemd samo na neke od njih. injenica je da Homer zna za Tirene i da je naj- manje osam stoleéa bli#i od Dionisija iz Halika nasa tradiciji koja pominje ovaj narod, Homerovi Tireni sigurno joS nisu bili nascljeni u Etruriji, u kojoj iseljenici iz Lidije podinju da stvaraju svoje Kolonije tek posle VIII veka stare ere. Kulture ovih avijskih i egejskih dosijaka razlikovale su se vee u prvim vekovima T milenija stare ere od kulture bilo kojeg naroda Ttalije. Ako se u reSavanju pro, blema odnosa Etruraca prema drugim etni¢kim grupama Italije pode od Dionisijevih argumenata Kojima on pobija moguénost da Tireni potieu iz Lidije, onda se sasvim opravdano moze twrditi da oni ne vode poreklo ni iz Italije, Etrurei uopste nemaju isti jezik sa italskim plemenima, kao sto su im i obitaji, bogovi, religija, organizacija drus- tva i drzave i celokupna duhovna kultura sasvim drugaéiji nego kod Italika. U pogledu vera izmedu Etruraca i Pelazga, narotito njihove etnicke, je- zicke i kultrne asimilacije, takode je teSko izvo- diti povitivne zakljucke, Na jednom mestu Strabon savremenik Dionisija iz Halikarnasa — (I vek stare cre) — kaze da se veé u njihovo vreme nije znalo kakvim su jezikom govorili Lidani, jer se nisu sa- éuvali tragovi toga jezika. Od vremena ovih an- \ickih istoriografa joi uvek nauci nije poslo za uukom da sa uspchom resi tajnu etrurskog jezika Tako je do sada otkriveno i sredeno oko deset hi ljada zapisa i natpisa pisanih ctrurskim, odnosno kim jezikom, iako su oni pisani grékim al- 1710 i 11 Minijaturna bronzana kompocicija braénog para, arhajska plastika. VII vek pre n. ¢. — Rim, Muzej Vila Dulija 12 i 13 Cerveteri: etrurska veza sa naipisom i plitko inkrustiranom i reljefnom dekoracijom. VII vek pre n. e. — Rim, Muzej Vila Dulija fabetom, koji su Etrurci usvojili jos u doba (od VII do VI veka), lingvisti, etit fijolozi jos uvek nisu uspeli da otkriju znacenje i jezicki sadréaj ovih tekstova, da ih desifruju i pro- Gitaju kao S10 se veé decenijama citaju zapisi pi- sani klinastim pismom na glinenim — plocicama, kritsko i mikensko linearno B pismo, a pogotova egipatski hijeroglifi Da je tajna etrurske sfinge bila nedokudiva i antiékim autorima, vidi se jasno i po jednom me stu koje nalazimo kod Tita Livija, gde ovaj rimski istoritar, koji vremena posvetio prouéavanju Etruraca, za natpise pisane njihovim jezikom doslovce kaze: »Etruscum est, non legiture (pisano je etrurskim jezikom, ne moJemo ga pro- tati«). Vise je nego neobiéno da ovaj pisac nije Imao nikakvih znanja 0 etrurskom jeziku, jer bas on navodi u svojoj Istoriji Rima (Ab urbe condita libri) da je etrurski grad Cere (Caere) imao onaj naga za decu i mladiée rimskih aristokrata koji eu stvaranju gréke kulture imala Atina. U Cerama a, pored ostalih disciplina, filosofija, reto rika i knjizevnost, i to ne rimska, i na etrurskom, a ne na latinskom jeziku. »Ja zname — kate Tit Livije — »sasvim pouzdano da su ne- kada rimski mladiéi uopite sticali svoje obrazo- vanje po etrurskoj knjizevnosti, kao sto to danas Gine po grckoje Kad se traga za poreklom Etruraca, 7a 7: i podnebljem iz koga je ovaj zagonetni i mistici odani narod poneo svoju sklonost, sna u isti mah, ka bizarnom skoro egzotitno: uslikarstvu j skulpturi, ne moze sen podatak koji nalazimo kod Seacke i u kome ovaj filosof stoi&ke Skole kaze, pored ostalog: »Asia mnogo painjeVINA a] 14 Nadgrobni spomenik — stela etrurskog ramika Aulese Feluskesa, Tomba del Guerriero u Tarkviniji (Cometo), VIII — VIT vek pre n. ¢, — Firenca, Arheoloski muzej 15. Nekropola u Vuléiju: model etrurskog hrama, terakota. V vek pre n. ¢. — Rim, Muze] Vila Dulija 16 i 17 Statua etrurski ramik. V vek pre n. e. — Rim, Muze} Vila Dulija Tuscos sibi vindicate — »Azij polaze pravo na svoje Etrurcee. Savremenik Senckin, egzaktni i ‘jim Ppragmati¢ni istori¢ar Tacit, navodi u Analima da su gradani Sarda, prestonice Li zatrazili od rimskog senata da im odobri da podi gnu u svom gradu hram posvecen caru Tiberiju. Sard je vekovima sa uspehom odolevao_ na- padima raznih osvajaéa — Kimeraca, Persijanaca, Jonskih Grka, Makedonaca, Atinjana, Antiohije i Pergamona, U T veku n. e, grad je pogodio tezak zemljotres i gotovo sasvim ga razorio. Tiberije je zapovedio da se grad obnovi. Carska zapovest je izvrSena i Sard je zablistao u novo sjaju. I u znak zahvalnosti ovome, inate okrutnom imperatoru, gradani Sarda re8ili su da njegovoj bozanskoj lie- nosti sagrade hram na najlepSem trgu u gradu. A da bi pojatali razloge koji bi naveli rimske patri cije da povolino rege bas njihovu molbu, istakli su svoje stare veze sa Italijom i to upravo preko Etruraca, jer su »Sardiani consanguinei Etruriae« — ogradani Sarda krvni srodnici Etrurijes, Ovu vert Sarda i Etrurije potvrduje i rimski pisac Fest, kad za Etrurce kaze: »Etrusca gens orta est Sardicus ex Lydiae — »Etrurski narod vodi po- reklo iz Sarda, iz Lidije« Etrurci su priviadili painju anti¢kog sveta iu mnogim sluéajevima etrurska zagonetka svojom tajnom inspirisala je radoznalost ne samo istori- ografa, nego i mastu pesnika. To pokazuie ne mali broj stihova u kojima se poetskim jezikom iska- zuju_saosecanja prema sudbini ovoga naroda. Pored Homera, najstarijez grékog auto- tora, Etrurce pominje i njihov mladi savremenik Hesiod, koji se u svom velikom delu Teogonija seca i Etruraca. U Prvoj pitijskoj odi Pindar, veliki, ako¢ i jedan od najvecih anti¢kih lirskih_ pesnil savremenik Perikla i Fidije, poetski tumaé zlatnos veka atinske demokratije, proslavlj erona, sina Dejinomenovog Etrureima. A jos pre Pindara pesnikinja Safo sa Lezbosa, Koju su savremenici nazivali muzom, po- rnata po neznim elegijama, jedina pesnikinja i ‘ie dini anti¢hi knjizevnik ome su gradani podizali ramove i Zrtvenike, jedna od izuzetnih Zena ciji lik nalazio na noveu Lezbosa, takode se oduse: javala Tirenima, U sikograf Poluks, rimski pisac iz doba cara Ko: da (II vek n. ,), w svom enciklopedijskom delu momastikonu, Safo se divi prekrasnim sandalama jednoj pesmi koju navodi le- koje st, po uzoru na lidijsku obucu, radili tirenski majstori. — U svojoj velikoj epopeji, nazvanoj Ka sandra, koja se po nekim antiékim izvorima zove Aleksandra, proslavljeni pesnik aleksandrijske cpohe Likofron iz Halkide na Eubeji, sa nadimkom »Tenebrosuse — »Mragni nejasnih_proro éanskih stihova, pominje pelaskog kralja Nanosa, vladara ctrutske Kortone i smatra da je Nanos si nonim za Odiseja Kako ni starim Greima ni Rimljanima nije bilo jast Kle su i kada se Etrurci pojavijuju na istorijskoj_pozornici Italije i mediteranskog sveta, kroz stihove i druge tekstove provejavaju 2 zloj sudbini ovog naroda. tuga i sazaljenje pren18 Nekropola Cerveteri: unutrainji icgled jedne grobnice tipa tomba a camera. Dadasnje stanje 19 Vetulonija: Liktorov grob (Tomba del Littore), liktorski nak — sekira sa pruéem, fascijana. VIII — VI vek pre n. e. — Rim, Muzej Vila Dulija Etrurci su iznenada, nepozvani i nepoznati, medu apeninskim pastirima, zemljoradnicima i ribarima zablistali Cudnim sjajem i bogatstvom svoje kul- ture, lepotom svoje umetnosti, znanjem j umenjem, svojom naukom i filosofijom, veStinom kovanja meiala, zlata, srebra, gvozda i bronze, tehnikom zidanja kiklopskih zidova, gradenjem gradova po urbanistiékom planu, podizanjem monumentalnih nekropola, koje su prave metropole mrtvih, koje su bile i ostale bez sliénog im uzora i bez premca po veliganstvenom izgledu, veitini zidanja i bo- gatstvu likovne, slikane i skulpturne dekoracije. Danas se moze reci da bi sadrzaj, karakter i stil umeinosti humanizma i renesanse bili u ve- likoj meri drugaéiji i verovatno i mnogo vise in- spirisani, obogaceni i osvezeni Cudesnom lepotom etrurske’ umetnosti, da su te nekropole bile po- znate i pristupaéne Danteu i Petrarki, Dotu, Rafa- clu i Botigeliju, Mikelanandelu, Leonardu da Giju i drugim slikarima, skulptorima i pesnicima italijanskog éinkvetenta. Sudeéi po odlikama najstarijih spomenika etrur- ske materijalne i duhovne kulture, Etrurci su dosti u srednju Ttaliju jo8 u arhajsko doba, svakako pre potetka VII veka pre n. e. Da bi osnovali kolonije u zemiji, Koja je stotinama milja udaljena od nji- hove azijske otadzbine, morali su biti dobri, vesti i sigurni moreplovei, Na takav zakljutak navodi nas Gitay niz obavedtenja koja pruzaju anti¢ki pe sani izvori. Tit Livije na jednom mestu doslovce daje sledecu ocenu znaéenja i veligine etrurske mo- Gina Apeninskom poluostrvu: »Moé Etruraca je bila tako velika, da se slava njihovog imena pro- Sirila ne samo nad kopnom, nego i nad morem, na celom prostranstvu Italije, od Alpa do Mesinskog 2324 20 Trevinjano Romano: veza tipa olpe, bucchero nero (Tomba dei Flatelli). (V vek pre n. e. — Rim, Muzej Vila Dulija Reprodukcija u boji I Kompozicija krilatih konja-pegaza sa frontona hrama Ara della Regina (»Kraljicin Zrtvenike), terakota, Oko 400. godine pre n. e. — Tarkvinija, Muze) etrurske kulture moreuzae, A u jednoj drugoj knjizi svoje fsrorije Rima ovaj stari rimski istoriograf (59. g. pre n. ¢. — 17. n. e.) navodi da se »pre rimske carevine viast iroko na kopnu i moru: vremenik Tita Livi- ja, istoriéar Diodor, nazvan »Siculuse, jer je roden wu Agiriju na Si pruda sledede obavestenje: Kad su Tireni gospodarili morem . ..« Gotovo iden- ti¢an podatak nalazimo kod Dionisija iz Halikar- nasa: »Posto su Tireni postali gospodari mora... .« Prava i potpuna slika 0 osnovama na kojima je nikla, rasla i rascvetala se etrurska kultura i civi- lizacija ne moze se steci ni izgraditi ako se ne os- vetle i ekonomski razlozi koji su Etrurce doveli u Toskanu. (Kulturni inventar etrurskih _nckro- pola, narogito monumentalnih kupolastih gro- bova, koje, za razliku od sli¢nih gradevina u Gré- koj, kao Sto je, na primer, Atrejeva riznica u Mi Keni, nije opustosila i dostigla ruka pljackasa, po- Kazuje da su Etrurci bolje i vise nego drugi narodi toga doba poznavali obradu raznih metala — zlata, srebra, bronze i gvo#da. U potrazi za metalom treba traziti uzroke i korene etrurske kolonizacije onih krajeva Italije koji obiluju rudama metala. Ovakvu pretpostavku ilustruje i potvrduje primer Populo- nije, jednog od znacajnih etrurskih gradova za ko} Plinije Stariji kaze: ino je etrurska Populonija bila na ovoj obalie. Svi ostali etrurski gradovi bi nje ili vise udaljeni od mors. Njihovi osni- vati vodili su brigu 0 tome da budu dalje od obale da ne bi, iako su bili dobro utvrdeni, pali kao Zrtve iznenadnih piratskih napada, Kao grad i luki preko koje su Etrurci odréavali trgovacke i kul turne veze sa mediteranskim svetom, Populonija se nalazila ba’ nasuprot ostrva Elbe, cije je rudno: Etruraca prostirala § 0 etrurskoj talasokratiji sa21 Cerveteri: dve srebrne fibule, VII vek pre n. €. 22 Vulti: srebrna fibula zmijolikog tipa. VII vek pren.e. 23 Bizencio: bronzana votivna kolica sa figurama etrurskiht ratnika, arhajska epoha VIII — VII vek pre x. €. Sve: — Rim, Muzej Vila Bulija bogatstvo bilo poznato i samom Aristotelu, Koji na jednom mestu navodi da »sada ovde koriste te rudnike Tireni, koji Zive u gradu Gije je ime Po- pulonija« Kakve i kolike razmere je imala metalurgija gv 2de koje je toplieno i obradivano u Populoni najbolje pokazuje dinjenica da se koligina gvoz- dene iljake, koja je tamo bila nagomilana, proce- njuje na oko 200.000 tona, a godisnja proizvodnja gvorda prema tome imosila je oko deset do dvana- est hiljada tona. A koliko je bilo rudno bogatstvo osirva Elbe, otkriva nam na jednom mestu svojoj Eneidi, Ilijadi rimske knjizevnosti, sam Vergilije, koji za Elbu kaze da je »plemenito osirvo Haliba crpnim bogatstvom metalae. Poznato je da je Italija siromasna rudama. Je- dini kraj u kome se njihove naslage javljaju u ve- likim koliginama je upravo Toskana, u kojoj su Etrurci osnovali svoje rudarske kolonije i podigl kako nas obavestava antiki geograi Piolemej, dvadeset i devet gradova, podeljenih u dvanaest injenica 0 geografskom polozaju Etrurije na Apeninskom poluostrvu jasno govori © tome zaéto su se bag tu naselili etrurski trgovel, kovaéi, zlatari i kujundyije, juveliri, toreuti i cize- atori i zaSto su Etrurci u svakom pogledu visoko odskot iji od ostalih naroda antigke Ttalije. Koliki je zna¢aj Populonija imala za rimsku driavu uopSte vidi se i po Cinjenici da su njene topionice snabdevale gvozdem Rim za vreme dru- go punskog rata protiv Hanibala, u toku pu sedamnaest godina, od 218. do 201. godine st ere. Ali, kao Sto se éesto defava u i Rimljani su poste toga rata, naroSuline diktature, u devetoj deceniji poslednjeg stoleca stare ere, umesto osecanja duga, zahval- nosti i obaveze prema Etrurcima, razorili ovo na- predno i bogato srediste jedne velike kulture, ra- sadnik znanja, umeinosti’ i ekonomskog procvata cele jedne zemlje. U Strabonovo yreme ».... grad je bio potpuno pust, izuzey hramova i nekoliko zgrada_u jednom predgradu, u stvari maloj luci ispod brega, u kojoj Zivi neSto malo judi. ..« Rude bogate srebrom kopane su i topljene uw podruéju Populonije i Volatere, etrurskih gradova od kojih ovaj drugi ne le@i na samoj obali Tiren- skog mora, nego je od njega nesto w den na breZuljcima i krajnjim zapadnim padinama Apenina. U bogatom inventaru etrurskih nekro pola otkriveno je pravo obilje zlatnih predmeta, pravih minijatura juvelirske veStine i umetnitkog filigrana. Etrurci su do zlata mogli doci kopanjem jen i sagra- ruda koje sadrée ovaj plemeniti metal, ili uvozom. Ne mamo, za sada, nijedan rudnik na tli Talije, odakle su etrurski metalurzi mogli doci do zla Ako su ctrurski trgovei uvozili alato, izvesni arhe oloski spomenici ukazuju na jedan put i pravac Kojim je ovaj skupi i dragoceni metal mogao da stigne do Etrurije. U teorijama o poreklu Etruracal postoji i jedna koja govori da je ovaj narod na Apeninsko poluostrvo dogao iz Podunavlja. Prema evoj teoriji, koju je 1741. godine prvi obeldanio Fréret, Etrurci su u Italiju stigli iz Podunavlja, Arheoloski posmatrano ovo shvatanje moglo bi se osloniti na éitav nix analogija koje postoje u kul turnom inventaru starijeg gvozdenog doba podu- navskih i alpskih civilizacija, s jedne strane, i Vil- lanova i etrurske civilizacije, s druge strane. To su, pre svega, vaze koje svojim oblicima pokazuju vrlo blisku tipolosku srodnost izmedu etrurske 27eer ee ee ee)Todi: broncani kandelabr sa tri krilate figure, jednom muskom figurom i figurama é vodene ptice. VI —V vek pre n. — Rim, Muzej Vila Dulija Todi: zlatna nausnica. IV vek pre n.e. — Rim, Muzej Vila Dulija Trevinjano Romano: tri vaze stila bucchero nero. VII — VI vek pre n. €. — Rim, Muzej Vila Dulija 27 Tarkvinija: pehar (kyathos), stila bucchero nero, ukrasen palmetama, astragatima i figurom sfinge. VI vek pre n, e — Rim, Muzej Vila Dulija panonske keramike. Te analogije mogu se, po na- sem misljenju, pripisati ne poreklu Etruraca iz, Podunavlja, nego trgovatkom saobraéaju koji je postojav u to vreme izmedu Apeninskog poluostrva, panonsko-karpatske oblasti. A zna se, sude¢i i po literarnom predanju, saéuvanom u Apolonijevom spevu o Argonautima, da je Dunav bio jedna od velikih saobracajnih magistrala kojom je zlato iz istoéne Evrope, pre svega iz, karpatsko-balkanskih dlatonosnih reka i rudnika, prenoSeno u razne kra- jeve mediteranskog sveta, Sledeci te podatke sma- amo da nismo daleko od istine ako pretposta- simo da etrursko zlato vodi poreklo iz karpatsko- anske planinske oblasti Medutim, ni Fréret ni Tit Livije kao i izvestan broj drugih autora nisu znali da odvoje etnitki problem Etruraca od njihovih ekonomskih veza i komuniciranja. Danas, u svetlosti strogih analiza svih elemenata ovog problema i interpretacije isto- 2928 Cerveieri: glava mlade Eene, terakota, antefiks na gradevini, V vek pre n. e. — Rim, Muzej Vila Dulija 29 Veji: glava devojke, terakota, portre (2). VI vek pre n. e. — Rim, Muzej Vila Dulija glava Hermesa, terakota, arhajs W0. godine pre n. — Rim, Muzej Vila Dulija i stil, jografskih izvora, materijalne i duhovne kulture, mote se reci »sine ira et studioe da se Etrurci na Apeninskom poluostrvu javijaju_ kao stranci, do- eljenici, poreklom iz istognih oblasti_ mediteran- skog basena, da svojom jeziékom, etnigkom i kul- turnom genezom ne potiéu ni od autohtonih ital ski populacija, niti se s njima tokom vremena asimiliraju. A kasnije, kad su bili izlogeni teSkim 2, jednoj vrsti genocida Sto su nad njima ani, koji st nemilosrdno unistavali sve Sto je ovaj izuzcino obdareni narod posedovao i ), liseni osnovi uslova za Zivot, Etrurci, u stvari ostaci toga , mozda su kao dobri p morei potpuno napustili svoju nova otadzbinu, U njoj su oni oko sedam stoleéa gradili, uw varva skoj sredini nepismenih i neprosvecerih italskih seljaka, ratnika i pastira, hogatu materijalnu i dus hovnu kulturu i u svojoj vrsti i svom stilu gotovo neprevazidenu likovnu umetnost. Upoznavanje, do- Fivljavanje i prouavanie etrurske kulture uopSte, a posebno umetnosti, istorije i sudbine ovoga na. roda vode nas neminovno jednom zakljucku: Et- rurci su u Ttaliju dosli kao stranci i prijatelji, a i&ezli su kao tudini i, verovatno, kao neprijatelj Oni su Italiji dali sve Sto su stvorili i u njoj izgu- bili sve Sto su imali. Mi jo§ uvek ne znamo kako se zavriila istorija Etruraca. Nemamo sigurnih podataka da li se ovaj narod posle gubitka dréave i slobode iselio iz Tta- ili je, rasut po njenim oblastima i prostran- stvima, izgubio svoju etnicku individualnost me- du drugim italskim populacijama. Ali je sasvim izvesno da su Etrurci udarili temelje rimskim di Zavnim, gradskim i politi¢kim institueijama, rim- skoj kulturi i umetnosti,32 31 Marsilijana: bronzana reljefna plocica sa figurom etrurskog ratnika = Rim, Muze; Vila Dulija Ali i pored tragiéne sudbine kojom se zavrsava istorija Etruraca, poneki zraéak svetlosti se pro- bio i u vekove u kojima su se njihovi tragovi sa- svim zametnuli. Posle Sulinih progona, straho- vlade, tiranije i proskripcija nad Etrurcima, osam- desetih godina pre nove ere, ovome narodu gubi se gotovo svaki pomen u istoriji. Ipak se u doba rimskih careva u rimskom javnom jivotu pojavi i po neko etrursko ime. Takav primer pruza rim- ski plemié Kaj Cilnije Mecena, potomak etrurske kraljevske porodice, carski namesnik u Rimu i Tta- liji u Augustovo doba, antiéki intelektualac najvi+ seg reda, Njegovo etrursko ime je postalo simbol zaStitnika knjizevnika, umetnika i nauénika, stva- ralaca svih vrsta, bogatih duhom, a siromagnih ma terijalnim sredstvima. To je onaj Mecena kopa Horacije, obrazovani, misaoni i plemeniti pesnik Augustovog doba, pordravlja kao izdanka prasta- ih kraljeva, kao svog zastitnika i najdra%i ponos pesnikovog Zivota: Mecaenas, atavis edite regibus, O, et praesidium et dulce dectis meum! Mecena, potomée drevnih kraljeva, Zastitni€e i mili ponose moj. I za potomke etrurske porodice Cecina (Caecina Tuscus), poreklom iz Volatere (danas Volterra), za se da su postojali sve do 1765. godine, ako se sme suditi po jednoj tradiciji koja se o njima sa- éuvala u njihovom rodnom gradu.U vreme kad su Eururci poteli da se naseljavaju u toskanskom primoriju, izmedu reka Arna i Tibra, cela oblast, puna bujnog zelenila, potoka i izvora bila je pokrivena moévarama i pistalinama. I po- red vedrog neba i vetrova, koji su povremeno du- vali sa Apenina, tamo je vladala malarija i rfav, vladan vazduth, koji je dozvoljavao da mlake ba rustine postanu pravi izvori endemiénih bolesti. Etrurski graditelji iskopali su kanale, sanirali zem- Ijiste, izledili ga od svega Sto su viaga i malarija donele ovome kraju, bogatom ali retko naselje- nom. Na ovaj nacin Tireni, koje je pre koloniza- cije bio rdav glas da su bili gusari i razbojnici — latrones, nevaljali i pokvareni ljudi i, kako ih Homer naziva »psovacis, stvorili su uslove za zdrav Zivot ne samo stanovnicima svojih gradova i manjih naselja, nego i starosedeocima Ttalicima. Ako se potraii iskra stvarnosti i istine u mitu koji govori o kolonizaciji gradana Lidije na Lemnosu, a zatim pod vodstvom Pelopsa, sina lidanskog kra- ja Tantala, i u Elidi na Peloponezu, a potom, mo- ida, i na nekim drugim mediteranskim ostrvima, onda postaje jasno da su etrurski kolonisti pre do- laska u Toskanu imali iskustva u radovima koje je trebalo obaviti prilikom podizanja naselja i ure- denja i vodenja Zivota u njemu. To svoje znanje i iskustvo etrurski arhitekti potvrdili su, posto su po odobrenju Tarkvinija Priska, rimskog kralja etrurskog porekla, osnovali svoje navelje na mot varnim poljima ispod Celija. To je jedan od se dam rimskih bregova, koji je svoje novo ime do- bio po Celesu Vibeni, etrurskom prvaku koji je i osnovao ovaj »Tuscus Vicus« — vetrursko naselje« Prema jednom podatku koji nalazimo kod He- rodota, Tirenima su Fokejci otkrili oblast koja ée se docnije nazvati Etrurijom: »...Fokejci iz Male Azije su bili prvi Grei koji su i8hi na duga puto- vanja i oni su otkrili Jadran, Etruriju, tberiju i Tartesos, putujuéi sa ladama na pedesct vesala. . « Sudeéi po tehnici zidanja, Etrurci su bili blizi Mi- kencima nego Greima: njihove tvrdave gradene su od tesanika koji po obradi i po razmerama velikih blokova kamena odgovaraju kiklopskim zidovima Mikene i Tirinta. A njihove kupolaste grobnice — tolosi — gradene su istom tehnikom stepenastog ispustanja savrSeno obradenih paralelopipednih blokova, koju su primenjivali arhitekti mikenskih tolos-grobnica, kao Sto su Atrejeva riznica, Aga- memnonoy i Klitemnestrin grob u Mikeni. Za raz- liku od mikenskih tolosa, u kojima je umetaitka dckoracija imala drugostepeni. znataj, etrurske kupolaste grobnice su prave galerije i riznice et- rurske umetnosti — skulpture, reljcfa, slikarstva. One su u isto vreme i pravi muzeji i umetniéke zbi- rke zlatnog i srebrnog nakita, veza i raznih pred- meta od terakote i slonovaée, esto sa natpisima, pisanim jasnim grékim alfabetom, ali na jo uvek nama nerazumijivom i nerazreSenom etrurskom jeziku. Etrurski tidari su bili prvi majstori svog za- nata. Sudeci po njihovim gradevinama, postoja- nim, lepo oblikovanim, obogacenim finim likovnim ukrasima, naroéito kad se radi o nekropolama, Etrurci su bili ravnii neimarima i arhitektima kla- si¢ne Gréke, pa su ih u po nesema i prevazilazili. Za svoje gradevine etrurski zidari upotreblja- vali su vulkanski tuf, koji su zvali nenfro. Majdane njihovog gradevinskog materijala koristili su, po- sle propasti etrurske samostalnosti, i Rimljani ko- jima su ovaj posao obavljali najéeSée zarobljeni 3532 Cerveie unutresny zgled Grobnice -stitova etrurski zidari i graditelji. U svojoj arhitekturi i skulpturi Etrurci nisu esto upotrebljavali_ mra- mor, fako su majdani ovog kamena otkrivani na tlu Etrurije, Oni su mramomu pretpostavijali tut, terakotu i drvo. T sam Palatin u Rimu je, kao urbs quadrera, sagraden po principima etrurskik urba- nistickih planova. Prema anti¢kim piscima, Festu Serviju, osnivanje grada bilo je u Etruriji pod- jednako ‘uslovljeno odredenim religioznim uée- njem j zidarskom vestinom. Znalo se prema ritu- alnim knjigama kako Ge se graditi jedan grad, gde ée biti podignuti Zrtvenici, gde hramovi koji su osiguravali nepovredivost grada i pruzali versku sigurnost njegovim kapijama. Ova navela, kao Etruscus ritus, presla su docnije u trad skog urbanizma. Od etrurskih graditelja Rimljani su usvojili natin gradenja, planove i izgled kuca sa pokrivenim unutrasnjim dvoristem i implu jumom, osnovne oblike hramova, od kojih je naj- tipiéniji hram na Kapitolu u Rimu, posveéen Ju. piteru — Tuppiter Optimus Maximus. U svoj gradovima Etrurci su imali vodoved i kanali- zaciju pa suite tekovine civilizacije prenete u urbanisti¢ke planove starog Rima. Od Etruraca Rim je usvojio i mnoge dréavne, politi¢ke, vojne i pravne institucije — odrZavanje trijumfa, funk ciju liktora, oznake éinoynigkih i dréaynih zva- nja i druge. Odavanje pogrebnih potasti i odrza- vanje sportskih i atletskih takmiéenja, trka i gla- dijatorskih borbi Rimljani su takode preuzeli od Evruraca, A kao Sto nas obaveStavaju antitki pi- sci, pozorigne igre Rimljani su upoznali kod Etru- aca, pa su ih posle i sami priredivali, iako su im glumci bili uglavaom stranci, jer sc, éak niu do- ba careva, kako navodi Tacit, »nijedan éestiti rim- ski gradanin nije hteo toliko da ponizi da oba- vija_glumaéku profesijus. — Slikane kompozicije na zidovima prostranih grobnih odaja — tombe a camera — kao Sto je velika freska u »Grobnici $ti tovas u Tarkviniji, otkrivaju nam ceo orkestar mu- zickih instrumenata €iji su zvuci svakako pratili pesme i igre etrurskih mladiéa i devojaka, Rimsko i pompejansko slikarstvo jasno pokazuje koliki su uticaj Etrurci vrsili i u ovoj oblasti umetmickog ‘vota starog Rima. Pokazacemo u posebnom po- glavlju da ni etrurski slikari i skulptori nisu uvek iu svemu bili originalni, samostalni j izvorni stva- raoci umetni¢kih motiva i tema. U njihovom zid- mom slikarstvu kao iu vajarskim delima zvestan afinitet prema erckoj umetnosti orijentalnog i arhajskog stila, Ali su Etrurci svom ikom umeini¢kom delu udahnuli duh svoga bi ¢a, dali mu ton, kolorit, zvuk i pokret svoje pri- rode, svojih emocija i svog natina dozivijavanja sveta lepote. Njihova umecinost nije bila »l’art pour l'arte, nego odraz, projekcija i funkcija 2i- vota onakvog kako su ga oni videli, uredili i vo- dili. Njena duboka i tesko vidljiva potka bila je swarna, uslovljena dijalektikom Zivota, mentalite- ta, misaonih i estetskih potreba etrurskog Coveka. A spoljni oblik, u koji su bila zaodenuta umetni- cka dela ovog neobignog sveta, bila su samo odsjaj unutarnje lepote, koju su ovi Ijudi nosili kao in- timni sadrZaj svojih oseéanja i svog odnosa pre- ma svetu i Zivotu. I suvige bi bila duga i Siroka lista na kojoj bi trebalo nabrojati sve ono éime je etrurska kul- tura obogatila Rim, NaveSemo samo nekoliko primera onih stvari koje su posle silaska Etru- Taca sa istorijske pozornice i unistenja njihovih SF