ORGANSKO VOARSTVO

dipl.ing.Sanda Kljetanovi
SAVETODAVNA SLUBA VOJVODINE
POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA RUMA

ULOGA I ZNAAJ ORGANSKOG VOARSTVA

Savremeni razvoj voarstva,koji je imao za cilj postizanje sve veih prinosa ,doneo
je znatne izmene u kvalitetu ivotne sredine, zemljita, vode, vazduha i dobijenih
plodova.
Imajui u vidu najnovije trendove u vezi zatite ivotne sredine i zahteve za
proizvodnju hrane sa to manjom upotrebom hemijskih proizvoda, sve vie se
govori o organskoj proizvodnji voa.Organska voarska proizvodnja predstavlja
sve proizvodne sisteme koji unapreuju ivotnu sredinu,socijalne i ekonomske
aspekte proizvodnje hrane.
U organskom voarstvu se uobiajena agronomska znanja ugrauju u zakonom
regulisanim metodama proizvodnje, pakovanja, uvanja i transporta, ija se
primena po tano utvrenoj proceduri kontrolie, ocenjuje i sertifikuje na nivou
drave, dobijanjem zvaninog znakaORGANSKI PROIZVOD.
Standardi i sertifikacija organskih proizvoda
Za organsku poljoprivredu okvir daju bazini standardi
Meunarodne
federacije-pokreta
za
organsku
poljoprivredu, IFOAM, koja je osnovana 1972. godine.
Na ovim standardima zasnivaju se i dokumenta EU
(Direktiva
2092/91,90),
Codex
Alimentarius
(FAO/WHO,2001) i Zakon o organskoj proizvodnji i
organskim proizvodima Sl.gl.RS 2010.
Sertifikacija je sistem kojim se odreuje i potvruje prilagoenost proizvoda
standardima koji se primenjuju.
Sertifikat potroau garantuje da je proizvod proizveden u organskoj proizvodnji i
daje mogunost kupcu da na osnovu oznake prepozna organske proizvode na
tritu.
Proces sertifikacije bazira se na kontroli osnovne dokumentacije i proizvodnje
farme i proizvoaa.Proizvoai koji ulaze u sistem kontrole moraju da obezbede
dokumentaciju za svaku proizvodnu fazu i za svaku poslovnu transakciju.
PRINCIPI ORGANSKOG VOARSTVA
Osnovni principi organskog voarstava su:
Proizvodnja zdravog i kvalitetnog voa uz ouvanje ivotne sredine
Odravanje plodnosti zemljita
Zatita bilja i suzbijanje korova fizikim i biolokim metodama
Ouvanje biodiverziteta

PROIZVODNJA VOA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA je kontrolisana i

obuhvata tri naina dobijanja organskog voa:
1.SAKUPLJANJE DIVLJEG I SAMONIKLOG VOA
se smatra metodom organske proizvodnje ako stanita,odnosno,oblasti tri godine
pre sakupljanja
nisu tretirana nedozvoljenim sredstvima,sakupljanje ne utie na stabilnost prirodne
sredine ili odranje vrste i uz saglasnost vlasnika zemljita.
2.PROIZVODNJA U RODNIM ZASADIMA
U postojeim rodnim zasadima prelazni period je tri godine.Ovaj period moe da
se skrati ako postoji dokaz da zemljite nije tretirano.Uspenost proizvodnje zavisi
od poloaja,starosti zasada,vone vrste,sorte,razmaka sadnje i primenjene
agrotehnike.U ovakvim zasadima ima dosta plodova druge i tree klase ,pa se zbog
boljeg plasmana preporuuje prerada dobijenih proizvoda.
PRELAZNI PERIOD (KONVERZIJA)
Ukljuivanje zemljine parcele kod viegodinjih zasada u organsku
proizvodnju,moe poeti u istoj godini ako je koriena bez upotrebe sredstava
sintetiko-hemijskog porekla.
Ukoliko su u zasadu primenjeni preparati sintetiko hemijskog porekla,parcela se
moe ukljuiti u organsku proizvodnju,nakon isteka perioda od tri godine.
O skraenju ili produenju perioda konverzije odluuje ovlaena sertifikaciona
organizacija.
U toku perioda konverzije proizvoa je duan da vodi evidenciju o nainu
korienja proizvodne jedinice.U prelaznom periodu moe biti smanjen prinos,dok
se ne aktiviraju svi bioloki procesi koji omoguavaju ostvarivanje ekonominog i
kvalitetnog prinosa.
3.PODIZANJE VONJAKA po organskim principima je najbolji nain organske
proizvodnje voa. Bez obzira na nain gajenja (konvencionalni,integralni ili
organski) vonim vrstama treba obezbediti optimalne uslove za rast i plodonoenje,
prema datim ekolokim uslovima odabrati odgovarajue vone vrste i sorte.
Prinos i kvalitet plodova zavise od vie faktora.
Pre podizanja zasada potrebna je paljiva analiza i planiranje, jer je vonjak
viegodinji zasad i sve uinjene greke u poetku, kasnije je teko ili nemogue
ispraviti.

USLOVI ZA ORGANSKO VOARSTVO

Investiciona ulaganja za podizanje i negu zasada do perioda plodonoenja su
visoka,neophodno je pre podizanja zasada detaljno prouiti sve
prirodne,ekonomske,tehniko-tehnoloke i organizacione uslove,kako bi investicija
bila rentabilna.
IDENTIFIKACIJA REJONA je ispitivanje uslova u kojima pojedina vona vrsta
moe da ostvari najveu,najkvalitetniju i najrentabilniju proizvodnju uz potovanje
zakonom regulisanih organskih principa.Ispituju se toplota(min.i max.
temp.),relativna
vlanost,dnevne
temperature,duina
dana
i
intezitet
svetlosti,padavina,brzina vetra,zemljini sistem,ekspozicija i nagib terena.U
rejonu,koji je odgovarajui za uzgoj
voa,vri se izbor odgovarajue
lokacije.
IZBOR LOKALITETA
Odgovarajui lokalitet za podizanje
viegodinjeg zasada po organskim
principima,potrebno je da ima
prostornu izolaciju od moguih
izvora zagaenja ,povoljne ekoloke
uslove,blizinu veih trzita(turistika i
banjska mesta),hladnjae i preradne
kapacitete,dobre puteve i elektrinu
mreu,vodu
za
navodnjavanje
propisanog kvaliteta.
IZBOR VONE VRSTE I SORTE Na izbor vone vrste velikog uticaja imaju
prirodni uslovi sredine, karakteristike trita i nain prodaje.Skladna kombinacija
biolokih osobina vonih vrsta sa ekolokim uslovima i tehnologijom proizvodnje
predstavlja sigurnu osnovu za postizanje kvalitetne i rentabilne proizvodnje.
IZBOR SORTE Samo pravilno izabrane sorte za odgovarajui lokalitet daju
sigurne i kvalitetne prinose.Zbog specifine organske proizvodnje(zabranjene
upotrebe pesticida),osnova pri izboru sorti treba da bude otpornost prema
bolestima,tetoinama i nepovoljnim abiotikim iniocima.
OTPORNE SORTE JABUKA Prema prouzrokovau bolesti aave krastavosti
VenturiainaequalisGold Ruch ,Enterprise, Renora, Topas, Delorina, Baujade ,autohtone sorte.

UREENJE I PRIPREMA ZEMLJITA

Za sve primenjene mere se vodi uredna evidencija.
Pre podizanja zasada mora se izvriti hemijska, fizika i bioloka analiza
zemljita.Zemljita treba da sadre oko 3% humusa, 15 mg P2O5/100 g i oko 25 mg
K2O. Ukoliko ne sadri ove optimalne koliine, treba izvriti agromeliorativnu
popravku. Odgovarajuem zemljitu treba prilagoditi vrstu, sortu i podlogu.
Na suvljim, siromanijim zemljitima treba koristiti bujnije podloge. Zemljite
planirano za podizanje organskog zasada, treba oistiti od dugogodinjih korova,
ila i izvriti ravnanje terena, kako bi se olakala obrada.Na parcelama gde je
planirano podizanje organskog zasada preporuljivo je 2-3 godine gajiti
leguminoze.
RIGOLOVANJE I PODRIVANJE ZEMLJITA (napomena-rigolovanje je
zabranjeno u organskoj proizvodnji, ali je potrebno kvalitetno pripremiti zemljite
za sadnju, nakon sadnje se vonjak prijavljuje u prelazni period.
ORGANIZACIJA ZEMLJINE POVRINE podrazumeva odreivanje veliine
parcele, putne mree, pravca pruanja redova i raspored sorti. Ako je proizvodnja
na veim povrinama, onda se preporuuje duina parcele do 200 m, a irina do
100 m.Glavni putevi da su iroki 6-8 m i da se pruaju uporedo na pravac
redova.irina sporednih puteva treba da je 4-5 m.Oko celog vonjaka treba da je
izolacija od moguih izvora zagaenja.Prilikom organizacije zemljine povrine po
potrebi podii zatitni pojas i regulisati sistem za navodnjavanje.U zavisnosti od
vone vrste opredeliti se za uzgojni oblik i odrediti rastojanje izmeu redova i u
redu
SERTIFIKOVANE SADNICE Sadnice se nabavljaju u poznatim rasadnicima
koji proizvode bezvirusni sadni materijal.Pri izboru sadnice, obratiti panju na
deklaraciju (v.vrsta,sorta,podloga,datum),razvijenost korena i nadzemnog dela,
starost i zdravstveno stanje.Preporuuje se jesenja sadnja.
Pre sadnje, sadnicu pripremiti na sledei nain: Polomljene ili povreene ile
odsei,a zdrave skratiti.Potopiti ih u kau dobro zgorelog stajnjaka 1:2 dela
ilovae i vode.U kau se dodaje mleveno staklo(100-200gr/voki),koje ima zadatak
da voku zatiti od glodara.
Preporuka je umesto ove kae, potopiti sadnice u 2% rastvor Slavola.
Nakon sadnje vonjak prijaviti u prelazni period.
REZIDBA
Prva rezidba obavlja se na tek posaenim sadnicama.Na taj nain odreuje se
visina stabla voke,u organskoj proizvodnji je preporuljivo vie stablo u odnosu
na konvencionalnu proizvodnju. Rezidbom reguliemo vegetativni porast i
stupanje voke u period rodnosti.

Rezidba direktno utie na poetak rodnosti, veliinu prinosa, kvalitet plodova,

redovnu rodnost i dugovenost voaka. Rezidbom treba da se odri i produi period
rodnosti.
Jaina rezidbe zavisi od starosti i bujnosti voke.Rezidba omoguava da se kruna
dri u ravnotei, maksimalno optereenje rodom uz odgovarajui vegetativni
porast.
NAVODNJAVANJE ZASADA
Osnovni zadatak voara je da se tokom cele godine, a naroito vegetacionog
perioda, odrava zadovoljavajua vlanost zemljita u vonjaku.Nema visoke,
redovne i kvalitetne proizvodnje voa, dok navodnjavanje ne postane iroko
prihvaena praksa.
Obavezno ispitati kvalitet vode za navodnjavanje u akreditovanim laboratorijama.
Preporueni naini navodnjavanja za organsku proizvodnju su kap po kap i
subirigacija.
ODRAVANJE ZEMLJITA
Cilj odravanja zemljita u
vonjaku je uspostavljanje
ekoloke
ravnotee,
spreavanje erozije,optimalna
upotreba hraniva i uvanje
vlanosti zemljita.
Naini odravanja zemljita u
vonjaku
su
zelenino
djubrenje,kompostiranje
i
kameni fosfat,organski otpaci
(kotano brano),zaoravanje
biljnih ostataka, primena krea
ili
sumpora
zastiranjemalovanje
i
razliite
kombinacije zatravljivanja i
obrade u redu i meurednom prostoru.
GAJENJE POTKULTURA
U zasadima se obino izbegava.Neke povrtarske kulture u prve dve godine, dok
zasad ne prorodi, mogu da nadoknade trokove podizanja zasada.
Najbolje su leguminoze koje se okopavaju:pasulj, graak, soja, boranija
Ne preporuuju se penica, kukuruz, suncokret, krtolasto i industrijsko bilje
Uslov je da se nadoknade hranljivi elementi, a gajeno povre ne sme da sprei
izvoenje pomotehnikih mera. Obavezno je navodnjavanje.

CVETANJE I OPRAIVANJE VOAKA

Cvetanje je uslovljeno naslednim
biolokim osobenostima vonih
vrsta i sorti, temperaturom i
padavinama u prolee.Kod istih
sorti cvetanje moe poeti ranije
ili kasnije to zavisi od vie
inilaca
(nadmorska visina, podloga,
starost, bujnost, rezidba, niske
temperature )
S
obzirom
na
posledice
samoopraivanja ili ukrtenog
opraivanja sorte mogu biti
samooplodne i samobesplodne.
Pri podizanju zasada mora se voditi rauna o pravilnom rasporedu sorti da bi se
obezbedilo uspeno meusobno opraivanje i obilna rodnost.
OUVANJE BIODIVERZITETA Ouvanje raznolikosti ivog sveta je jedan od
principa organskog voarstva. Osim u zatiti od tetoina, korisni insekti su
nezamenljivi i kod opraivanja,naroito samobesplodnih vonih vrsta.
DIVLJA PELA (Osmia)U prenoenju polena znaajnu ulogu imaju pele.
Divlje pele ne ive u konicama, svoja gnezda zasnivaju u upljinama barske
trske.
Snop trske sa pelama se ubaci u cev i postavi u kronju voke. Pojavljuju se ve
na 5oC , pa ih treba uvati u friideru,do trenutka cvetanja. Polen prenose po
celom telu,oprauju i do 95% poseenih cvetova.enke ive 10-12 nedelja,
ostavljaju potomstvo i uginu.Larve nisu pokretne,unutar elije se hrane ostavljenim
polenom, prelaze u lutku i naprave kokon.Krajem avgusta u kokonu se preobrazi u
odraslu jedinku.Tada se cev iz vonjaka moe skloniti u friider do narednog
prolea.elije zidaju od zemlje u okolini.Lete maksimalno 200m.
ZATITA OD MRAZA OROAVANJEM
Cvetanje je kritian period, jer nastaje u vreme pojave poznih prolenih mrazeva
koji mogu da unite cvetove ili tek zametnute plodove.
Praenjem meteorolokih podataka ,moe se predvideti pojava mrazeva i primeniti
neka od mera zatite (nadimljavanje ili oroavanje)

ZATITA OD GRADA Koriste se protivgradne mree.Protivgradne mree su

korisne i kod poznih prolenih mrazeva,ispod mrea je via temperatura za jedan
stepen u odnosu na zasad koji nije pokriven.Uoeno je i da spreavaju pojavu
oegotina na plodovima.
UBRENJE VOAKA
U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba ubriva organskog porekla,
prirodnih mineralnih i mikrobiolokih ubriva,oplemenjivaa zemljita i biljnih
preparata. Plodnost i bioloka aktivnost zemljita se odravaju: gajenjem
leguminoza,zeleninim ubrenjem,stonim ubrivom i drugim organskim
materijama.
STAJSKO UBRIVOUkupna koliina animalnog ubriva koja se primenjuje na
organski sertifikovanim parcelama ne treba da prelazi 170 kg azota godinje po
hektaru .
GLISTENJAK 1 tona glistenjaka moe da zameni 5 tona stajnjaka. Primenjuje se
u koliini 0,2 do 5 kg/m2
KOMPOSTNastaje mikrobiolokim razlaganjem razliitih organskih materija.Kao
ubrivo se koristi u koliini 0,5 do 6 kg/m2.Nastiranje biljnih otpadaka po povrini
zemljita u vonjaku izvriti u jesen.
ZATITA VOAKA NA ORGANSKIM PRINCIPIMA
Zatita voaka protiv bolesti i tetoina nije samo primena preparata dozvoljenih
Zakonom i Pravilnikom.Osnova zatite su preventivne mere koje imaju za cilj
spreavanje zaraze ili napada tetoina.
ZATITA OD BOLESTI obuhvata sledee mere:
U organskom zasadu mogu se gajiti samo otporne sorte i podloge.
Zabluda je da je organski zasad, zaputen vonjak u kojem se ne vre tretmani
sintetiko hemijskim preparatima.Mere koje treba preduzeti da bi se zasad odrao
u dobrom kondicionom stanju su :
zimska i letnja rezidba,
vei razmak sadnje ,
spaljivanje zaraenog lia i grana,
primena mikroorganizama,
tretmani sa S i Cu i
primene drugih dozvoljenih preparata.

ZATITA OD TETOINA
Bioloke mere zatite se zasnivaju na poznavanju i korienju prirodnih odnosa
meu vrstama.Usled nekontrolisane upotrebe pesticida, tetni organizmi su poeli
da razvijaju rezistentnost.Jedan od najvanijih aspekata u budunosti bie
upotreba biopesticida.
Bioloke mere borbe protiv bolesti i tetoina ne mogu biti alternativa hemijskim
metodama,nego dopuna,zajedno sa preventivnim agrotehnikim merama i izborom
otpornih sorti
.Bioloko suzbijanje u irem smislu podrazumeva primenu nekog ivog organizma
radi suzbijanja tetoina,bolesti i korova.
U organskoj prozvodnji cilj nije da se primenjuju pojedinani tretmani protiv
razliitih bolesti i tetoina ve da se uspostave raznovrsni odnosi biljnog i
ivotinjskog sveta.

Aphis pomi (zelena jabuna va)

Kombinovani zasad orah-kajsija, Irig

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU,

VODOPRIVREDU I UMARSTVO
SAVETODAVNA SLUBA VOJVODINE
SEKTOR ZA ORGANSKU I INTEGRALNU PROIZVODNJU
www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs
021/457-056,021/487-4424
022/472-749
Goran Drobnjak Ruma 063.11.246.13 poljostanicaruma@neobee.net
ratarstvo i povrtarstvo
Sanda Kljetanovi Ruma 064.40.70.813 sandavitis@yahoo.com
voarstvo i vinogradarstvo
Lazar Kljetanovi Ruma 064.140.23.37 silaruma@yahoo.com
voarstvo i vinogradarstvo