Motivacija 1308_Layout 1 13.8.

2011 13:46 Page 3

Motivacija

ITA LEMAN
MOTIVACIJA
Kako da pomognete svom detetu u uenju
S testom i vebama

Preveo s nemakog
Slobodan Damnjanovi

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 4

Ita Leman

Naslov originala
Ischta Lehmann
MOTIVATION

Copyright 2008 Deutscher Taschenbuch Verlag

GmbH & Co. KG, Munich/Germany
Translation copyright 2011 za izdanje na srpskom,
LAGUNA

Redakcija nemakog izdanja edicije Fokusova kola:

Urednica
Gabi Miketa
Nauni saradnik
Prof. dr Martin Korte,
istraiva na Tehnikom univerzitetu u Braunvajgu

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 5

Motivacija

Sadraj

ZATO JE MOTIVACIJA TOLIKO VANA...............9

TA JE MOTIVACIJA...................................................13
Postupati znai donositi odluke..............................14
ivot oblikuje mozak...............................................18
Lini podstrek je najvea sila...................................21
Motivacija trai neto nasuprot sebi.......................24
Radoznalost je osnova za uivanje u uenju..........25
Ko veruje u sebe ima vie smelosti.........................27
Oseanja igraju glavnu ulogu..................................29
Uenje trai strpljenje.............................................. 30
TA UMANJUJE MOTIVACIJU.................................35
Odsustvo ljubavi koi rast.......................................36
Zarazno delovanje rave klime u koli...................37
Roditeljski strah decu ini nesamostalnom...........40
Nagrade nisu uvek dobrodole................................43
Stres kodi mozgu.....................................................44
Optereenja oduzimaju energiju............................45
Preoptereenje umanjuje snagu..............................48

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 6

Ita Leman
Ko o sebi misli da je glup, glup i postaje.................51
Bez interesovanja nema pozitivnog odnosa
prema gradivu .....................................................56
Prekomerne medijske doze torpeduju sistem
nagraivanja ........................................................58
U pubertetu mozak je gradilite..............................60

TA JE VANO ZA DOBRU MOTIVACIJU.............63

Okruenje puno ljubavi...........................................64
Uspostavljanje pravih granica.................................66
Vera u sopstvene sposobnosti.................................70
TEST: KOLIKO JE MOJE DETE MOTIVISANO
Emocionalna inteligencija.......................................73
Sposobnost da se izdri do kraja.............................76
Prava nagrada, prava kritika...................................78
elja za saznanjem i nagon za istraivanjem.........81
Oputanje i kretanje.................................................83
TA MOGU DA UINE RODITELJI. PLAN AKCIJE...85
Osnovne stvari: to je vano......................................86
Kratkoroni sedmini plan delovanja....................89
Srednjoroni plan za mesec dana...........................92
Dugorona strategija za pola godine......................96
Zatim bi trebalo paziti na domae zadatke............99
Otkrivanje kvarova: ta da radim kad...?.............103
MOTIVACIJA IZ DANA U DAN..........................113
Pokreta radoznalosti............................................113
Sredstva protiv stresa.............................................116
Pauza za okrepljenje...............................................118

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 7

Motivacija

Nadmudrite konice u svojoj glavi.......................122

arobne formule koje vuku napred.....................124
Reakcija koja podstie............................................124
DODATAK ..................................................................129
Literatura i programi obuke (izbor).....................129
Likovni prilozi.........................................................139
O autorki.......................................................................141

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 8

Ita Leman

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 9

Motivacija

ZATO JE MOTIVACIJA TOLIKO VANA

S prelaskom u peti razred, kod Olija su poeli problemi.

Dok je ivahni jedanaestogodinjak tokom prva etiri
razreda uvek rado iao u kolu, njegovi roditelji sad sve
ee uju: Ne ide mi se tamo! Popodnevno vreme za
izradu domaih zadataka postalo je proba strpljenja za
njega i majku Aleksandru. Ona uglavnom mora vie
puta da ga opomene dok konano ne sedne za svoj radni sto. Kad posle deset minuta baci pogled na njega, zatie ga kako radi neto sasvim drugo. Upravo traim
svoj fudbalski dres, mrmlja on. Ili: Vano je da to bre zavrim zadatak! Umesto da marljivo radi, on zuri
kroz prozor, crta male ljude na podmetau za pisanje, ili
gricka olovku. Aleksandra ga zbog toga grdi, on joj odgovara pa dolazi do svae. U poslednje vreme, kako bi
to savladala, ona tokom uenja sedi pored njega i zajedno reavaju zadatke. Meutim, ovo traje satima. Na
kraju, i majka i sin su toliko iznervirani, da mu Aleksandra diktira reenja ne bi li konano zavrio svoj zadatak. Najzad, on uzdie: kola je ba bez veze! Majci
je sve tee da izae na kraj s njim.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 10

10

Ita Leman

To to se dogaa Oliju dogaa se mnogoj deci. Njima ne nedostaje darovitost, nedostaje im motivacija.
Jer, o uspehu i neuspehu u koli ne odluuje samo koeficijent inteligencije deteta, ve itav niz inilaca.
Uspeh u koli jeste moi plus hteti. Spremnost da se
uloi napor za kolu vana je isto koliko i strategija
uenja. Slabim uenicima esto najvie nedostaje motivacija za uenje. Kad se nekom temom bave samo
zbog spoljanjeg pritiska oni pokazuju sklonost ka povrnom uenju i odsustvo produbljenog pristupa materiji. Uiti bez motivacije isto je to i jesti bez ula
ukusa to niti zadovoljava niti prua radost. Studije
pokazuju da tokom kolovanja motivacija za rad i uenje kod veine uenika sve vie opada. Tendencija
opadanja rano se uspostavlja: kolski psiholozi danas
ne bave se vie smo bezvoljnim adolescentima; sve ee se usmeravaju na decu iz osnovne kole kojima nedostaje podstrek za rad. Posledice sve ee prisutne
bezvoljnosti mogu biti dramatine. Oko 8% uenika
redovno izostaje sa nastave; meu osnovcima to dostie 15%. Deset posto uenika naputa kolu pre nego
to je zavri.
Kad nema motivacije sve postaje mnogo tee: as
matematike postaje muan i beskonano dug; izrada
svakodnevnih domaih zadataka postaje ogled strpljenja. Arsenal trikova kojima roditelji pribegavaju kako
bi svoju decu vratili na put veliki je: obeavaju im odreenu sumu novca za dobre ocene, prete zabranom
gledanja televizije, mole, grde i esto oajavaju. Jer,
bez motivacije deci nedostaje energija, unutranji
podsticaj da neto urade, a njega roditelji naalost ne
mogu tako jednostavno da ugrade u njih. Motivacija

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 11

Zato je motivacija toliko vana

11

nije nepromenljiva veliina, ona je promenljiva i zavisi od situacije, raspoloenja, teme. Meutim, nijedno
dete nije sutinski nemotivisano. Svaki ovek u sebi
ima silu koja ga osposobljava da radi odreene stvari.
Da se ove snage ne odnose uvek bezuslovno na matematiku ili geografiju, jeste neto to treba aliti, ali to
se moe promeniti. Na sreu, jer su pozitivne strane
koje motivisano uenje nosi sa sobom ogromne: unutranji podsticaj pojaava zanimanje i istrajnost, i osnauje koncentraciju. Prema studijama, oni koji deluju
na osnovu sopstvenih motiva, u proseku pokazuju bolje ocene od onih koji ue protiv volje. I vie uivaju u
tome. To je takoe lake za roditelje koji ne moraju
stalno da podstiu svoju decu. Osim toga, studije pokazuju da aci koji imaju unutranju motivaciju uspostavljaju smisaonije strategije uenja. Oni, na primer,
nova saznanja uklapaju u ona koja ve imaju, i pokazuju da su istinski ovladali materijom. Ono to su nauili due im ostaje u svesti. A kad otkrijemo radost u
uveavanju znanja, onda emo verovatno i dalje uiti.
Ko rado ui, sve radije ui. To je pozitivna spirala na
koju se moemo osloniti. Postoji jo jedan povoljan
dodatni efekat: ako smo uspeni u jednoj oblasti, poveava se verovatnoa da emo i u drugim oblastima
teiti dobrim ocenama. Osim toga, to povoljno deluje
na zdravlje: onaj ko je motivisan ne pati od tegoba koje prate stres, kao to su glavobolja ili bol u stomaku.
Motivacija nas ini jaima! Iza ovog krije se biohemijski mehanizam. Motivacioni i stresni sistem mozga
meusobno su povezani. Pojaani sistem motivacije
preko neurotransmitera umiruje sistem stresa, pa je
ovek manje optereen i oputeniji je. Osim toga,

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 12

12

Ita Leman

zanimljivo u uenju koje samo sebe odreuje dovodi

do toga da shvatimo kako matematika i ostali predmeti nisu neto to je vezano samo za kolu, ve da mogu
da usmeravaju na ivot. Tada oblasti i teme obraene
u koli ukazuju na izbor mogueg poziva i korienje
slobodnog vremena. Motivacija pomae deci da
usmere svoje strasti. Ona je kamen-temeljac srenog
ivota.
Ali, odakle dolazi unutranji podstrek da se neto
sazna ak i kad to trai ulaganje napora? I kako se ovaj
motor moe staviti u pogon? Upravo o tome govori
ova knjiga. Ona pokazuje kako rade mehanizmi motivacije, i kako roditelji mogu pomoi svojoj deci da
pronau vie radosti u uenju.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 13

Motivacija

13

TA JE MOTIVACIJA

Motivacija je neto nalik na blagi

oblik opsednutosti.
Riar de arm, strunjak za motivaciju

Izraz motivacija izvodi se iz latinskog glagola movere,

to znai pokretati. I stvarno: onog koji je motivisan
neto pokree, on je istrajan, usredsreen na neku
stvar, posveen je moda nekom duhovnom, sportskom ili kreativnom dostignuu. Motivacija nas tera
da neto preduzmemo ili ostavimo. Ona nam pomae
prilikom oko 10.000 odluka, koje dnevno svaki ovek
svesno i nesvesno donese od asa kad otvori oi, do
veernjeg planiranja sutranjeg dana. Deca biraju hemiju, ili igru na kompjuteru; da ue ili da sede ispred
televizora.
Koliko je motivacija vana, mi odrasli uglavnom
primeujemo na svoju tetu, i to onda kada je nema a
hitno nam je potrebna: hteli bismo da drimo dijetu,
da ostavimo puenje, ili da konano poaljemo poresku izjavu. Uenici poznaju ovaj oseaj bezvoljnosti.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 14

14

Ita Leman

Za mnoge posvetiti se domaim zadacima znai teku

svakodnevnu borbu. Oni se protiv svoje volje mue sa
klavirskim etidama ili uz gunanje raspremaju svoju
sobu.
Zato neko dete voli da ui a neko ne voli? Jo pre
poetka kolovanja u detetu se dobrim delom, pod
uticajem vaspitanja i uzora koji mu pruaju roditelji,
razvija odreena sklonost ka motivaciji i uenju. Kako
se stvara spremnost za rad, ta se pritom deava, koji
faktori oblikuju unutranje podsticaje i kako se oni izgrauju to je tema narednih stranica.

| POSTUPATI ZNAI DONOSITI ODLUKE

Poznati su vam spoljanji znaci motivacije kod vaeg
deteta: blistav pogled, nesputani polet i mirna utonulost. Ponekad imate utisak da se ta mala glava pui od
revnosti. U prenesenom znaenju, to je stvarno tako.
Kada je unutranji podsticaj aktivan, mozak radi punom parom. Jedan od najvanijih zadataka mozga jeste da nas sauva od preteranog mnotva informacija
i da izabere gde se isplati ulagati energiju. Iz ulnih organa ka mozgu stalno struji ogromno mnotvo podataka. Oi svake sekunde alju najmanje deset miliona
podataka, od koe stie oko milion, od uiju i nosa
oko sto hiljada i oko hiljadu podataka od ula ukusa.
To je neshvatljivo veliko mnotvo informacija od kojih smo mi, na sreu, svesni samo oko 0,1%.
Panju privlae i misli i situacije koje sebi predstavljamo (hou li se baviti sportom ili u ostati da leim na krevetu?) a koje nazivamo nadraajima, ili

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 15

ta je motivacija

15

struno, stimulusima. Moramo munjevito odluiti

koliku relevantnost mozak treba da pridaje ovim stimulusima. Koliko emo se dugo i intenzivno posvetiti
nekoj stvari? Tad dolazi do neke vrste analize trokova i dobiti: Da li se to isplati, imam li neku korist od
toga? Da li je zamiljena situacija vredna napora,
obeava li ona neku nagradu moda novac, uspeh,
priznanje ili radost? Da li emo pritom uspeti da postignemo pozitivan rezultat? Ako neki nadraaj ukazuje na budue uivanje ili zadovoljstvo recimo
odlazak na plivanje ili na igru sa drugovima on
mentalno vrataru pripisuje pozitivnu etiketu. Tada
se ukljuuje takozvani sistem oekivanja mozga. On
se takoe aktivira i kad elimo da izbegnemo neto
neprijatno, kada se ne nadamo nagradi ve se bojimo kazne. Pritom u igri nije samo racionalno promiljanje, ve, pre svega, oseanje. Jer mi smo ljudi a
ne kompjuter koji bez odmeravanja, posle nekoliko
operacija, daje rezultat; nama emocije pomau da
procenimo i vrednujemo situacije.
Oblasti u mozgu (videti sliku na 17. strani), koje sainjavaju jezgro motivacije, zauzimaju centralno mesto
u srednjem mozgu. Ovi modani regioni aktiviraju se
prilikom polne ljubavi, korienja droge, ili jedenja okolade ali su takoe odgovorni i za sreu, koju osetimo kada konano shvatimo neki komplikovan sadraj,
i kada prilikom uenja doivimo aha-efekat. U sistem
oekivanja spadaju oblasti mozga zaduene za pamenje, panju, planiranje i ponaanje ali takoe i u snu
pasivni emocionalni centri smeteni u modanoj kori
u takozvanom orbifrontalnom korteksu i amigdali,
naem emocionalnom pamenju. Ovi emotivni centri

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 16

16

Ita Leman

vrednuju i procenjuju situacije i javljaju ako postoje

neki primamljivi ciljevi. U prednjem renju dolazi do
racionalnih odluka koje pomau motivacionim procesima. Kada su aktivni sistemi oekivanja i nagraivanja, u igru ulaze tri vana neurotransmitera koji grade
delotvorni motivacioni koktel. Neurotransmiter dopamin jeste neka vrsta dopinga za glavu i telo on jaa miinu snagu, ini nas budnim i koncentrisanim,
naoruava nas za predstojee zadatke. On poboljava
sposobnost uenja i deluje optimistiki. Kada se pomea sa telesnim opijatima, endorfinima, on obezbeuje prevladavanje oseaja sree. Kad oni uu u igru,
mi lake i intenzivnije uimo. Trei sastojak je oksitocin, nazvan hormonom veze ili poverenja, zato to jaa veze izmeu ljudi, i dovodi do uzajamnog staranja.
On deluje i prilikom umirivanja dece, kada ih roditelji neno maze i miluju.
Ova tri neurotransmitera obezbeuju da se nekoj
stvari istrajno i koncentrisano posvetimo. I pritom zanemarimo ono to nam odvlai panju. to je vea nagrada za neki napor, jae se aktivira spirala podsticaja.
Istraivai sa Kolid univerziteta u Londonu ukazuju
da ak i nesvesno opaeni podstrek pojaava zalaganje
kod ljudi. Ispitivai su svojim ispitanicima pokazivali
u deliu sekunde novi od jednog penija, ili novanicu od jedne funte, dok su oni pritiskali jednu ruku.
Testiranim linostima prethodno je obeana nagrada;
to jae pritisnu to e nagrada biti vea. Prilikom nesvesnog opaanja vrednijih novanica, oni su pritiskali to su jae mogli, a njihovo uzbuenje mereno
reakcijama na koi se poveavalo. Na magnetnoj rezonanci tomografu, moglo se osim toga, videti da

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 17

17

ta je motivacija
KAKO NASTAJE MOTIVACIJA U MOZGU
Racionalne
odluke
u prefrontalnom
korteksu, delu
prednjeg renja,
nalazi se centar
za planiranje.
Centar emotivne
kontrole
U orbifrontalnom
korteksu,
vrednujemo
emocije poput
radosti ili straha.
One utiu
na unutranji
podsticaj.

Emotivno
pamenje
Amigdala
odluuje ega
se plaimo.
Strah je u
stanju da
podstakne ili
da spei
motivaciju.

Centar za nagraivanje
Endorfin se alje u
prefrontalni korteks
i jaa sposobnost
za uenje.

Emotivna pomo
pri odluivanju
Ovde su sabrani
svi regioni
oseanja; oni
utiu na
prefrontalni
korteks.
Centar za oekivanje
Ovi neuroni usled
predoseanja radosti
jaaju emocionalnu
energiju sve do
ushienja. Ovde se
lui neurotransmiter
dopamin.
Pamenje
Hipokampus je
filter za ono to
pripada
kratkoronim
i dugoronim
autobiografskim
i injenikim
informacijama.

U centru za oekivanje neuroni izraunavaju predvidljive koristi nekog ponaanja i u

pozitivnom sluaju lue dopamin. Ako doe do oekivanog uspeha, iz centra za nagraivanje lue se endorfin i opijati. U prednem renju oblikujemo dobre namere i realizujemo dugorone ciljeve.

su modani sistemi oekivanja i nagraivanja bili

aktivniji.
Osim toga, vai i sledee: kad se oslobodimo neke
velike tekoe, mi se vie radujemo nego kad savladamo neki laki zadatak. A kad se dogodi neto iznenaujue dobro, nivo dopamina posebno je visok kao
da umesto oekivane dvojke za svoj rad iz istorije dobijemo peticu, pa nas to ini posebno srenim.
Na mozak je po prirodi programiran za motivaciju
na uenje: saznanje, shvatanje neeg novog odnosno
ovladavanje nekom vetinom on nagrauje dejstvom

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 18

18

Ita Leman

hormona sree. Uenje stoga moe postati kao droga.

Ali, prilikom savladavanja gradiva, vano je ispravno
doziranje. Ako dete ne zna tano da li je u stanju da uradi svoj zadatak, ali ima utisak da je to mogue onda e
naknadni doivljaj uspeha biti najvei. Ako oekivana
nagrada, odnosno priznanje izostane, odnosno ako se
osetimo preoptereeni, dolazi do slamanja procesa nagraivanja. Ako uspeh postane neto samorazumljivo,
proces samonagraivanja vie ne funkcionie. To moda
znate i po svom detetu: kada je prvi put u skoku udalj
preskoilo tri metra, niko nije bio ponosniji od njega.
Kad je peti put ponovilo isti uspeh, nije ni trepnulo.

| IVOT OBLIKUJE MOZAK

Kakav je odnos izmeu motivacije i uenja? Da bismo
shvatili nain funkcionisanja uenja, moramo najpre neto nauiti o funkcionisanju mozga. Na mozak nikada
nije konano dovren. Svakog dana novi podsticaji, drai i oseanja grade dodatne veze, takozvane sinapse, izmeu oko sto milijardi nervnih elija. Neki esto korieni
misaoni putevi zatvaraju se. Ova takozvana plastinost
odnosno oblikotvornost mozga, najvea je u detinjstvu.
Gruba mrea mozga data je genetski. Ono to kao deca
uimo posle roenja, i to doivljavamo, odreuje finije
premreavanje. Okolina, iskustvo, emocije, i procesi uenja, ostavljaju najznaajnije i najtrajnije tragove. Oni kre
puteve na kojima se zasniva sve budue uenje.
Poprene ulice se mogu kasnije izgraditi, ali one ne
menjaju nita na optim putevima kojima protie miljenje. Tokom ovog procesa mozak je u odreenim

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 19

ta je motivacija

19

fazama uvek otvoren za odreenu vrstu razvoja. Kada

se zavri takva faza, koju jo nazivamo i vremenski
prozor, vie ne moe doi do sutinskih promena. Tako
se, na primer, temelji za matematiku i logiku dovravaju izmeu druge i pete godine ivota. Magdeburka
bihejvioristkinja, Ana-Katarina Braun, objanjava:
Tokom ovog kritinog ili osetljivog vremenskog prozora, nastaju misaoni pojmovi koji gramatiku povezuju
sa kasnijim uenjem, i svaki proces uenja sa emotivno
doivljenim svetom. Sve znanje uvek se skladiti sa
tada doivljenim oseajima. Stoga, posebno dobro zapaamo sadraje koji upuuju na odreene emocije.
Psiholozi sa univerziteta u Konstanci pokazali su da
ovo vai i za ono to se ita. Oni su utvrdili da mozak
emotivne rei u kontekstu bre prepoznaje od drugih

Mozak se sastoji od oko sto milijadri nervnih elija (neurona) koje prenose nervne
impulse i prerauju i skladite informacije.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 20

20

Ita Leman

neutralnih pojmova. Sam kratak pogled na rei kao

to su ljubav, uspeh ali i strah, izaziva jake reakcije, a te rei bolje se zadravaju u pamenju ispitanika. Ovaj princip vai kako u pozitivnom tako i u
negativnom smislu. Scene iz filmova strave i uasa
decu esto decenijama uzbuuju. injenice steene
pod prinudom ili pritiskom ostaju nesavitljive. Kreativno se odnosimo prema onim informacijama koje
su povezane sa prijatnim situacijama i oseanjima.
Osim toga, to se neka informacija ee pojavljuje u
razliitim odnosima, to se bolje pamti.
Veza izmeu informacija i emocija posebno je vana za oblasti koje upravljaju sposobnou motivacije.
Ne postoji gen za motivaciju. tavie, svaki put kad
neurotransmiter sistema nagraivanja krene na put,
ovo iskustvo se skladiti u mozgu. To jo vie poveava radost. Ali isto tako, u neuronske mree u glavi
smetaju se stres i frustracije koje oteavaju naredne
pokuaje. Ovi doivljaji, i pozitivni i negativni, oblikuju brze biohemijske i trajne strukturalne promene sinapsi. Svaki put dolazi do manjeg procesa uenja koji
menja mozak. Tako se iz igre genetskih pretpostavki
i iskustva steenog u detinjstvu razvija ono to moemo nazvati motivacioni profil. Interesi i sposobnosti, ali isto tako unutranje sklonosti, predstava o
samom sebi, ubeenja i emocionalna inteligencija
uestvuju u tome a da mi nismo ni svesni.
Ako se deca unapreuju u skladu sa svojim uzrastom, uz ljubav, panju i podrku, ona se mogu
ukljuiti u ovaj proces. U detinjstvu se formatira
hard-disk, da se posluimo izrazom naunice Katarine Braun.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 21

ta je motivacija

21

| LINI PODSTREK JE NAJVEA SILA

Nije svaka motivacija ista kao to ni svaki hleb nije
isti. Mada moemo pojesti kriku belog tosta, ili kriku seljakog raanog hleba, efekat je ipak potpuno
razliit. Dok energija koju daje tost kratko traje pa se
glad brzo vraa i trai novu kriku, raani hleb due
zasiuje i prua trajniju snagu.
Na slian nain ponaa se i motivacija. Ona postoji
u sasvim razliitoj snazi i kvalitetu zavisno od izvora odakle potie motiv. Ono to roditelji ele detetu
prilikom uenja jeste takozvana intrisina motivacija,
unutranji podstrek, raani hleb uenja, koji je hranljiv, zdrav i dugo dri sitim. Strunjaci smatraju da je
intrisini oblik najjai i najvredniji oblik motivacije.
On nastaje kad deca rade iz radoznalosti i zanimanja,
iz uivanja u temi, kada delatnost jaa i kada im spoljanji podsticaj u vidu majine opomene nije potreban. Unutranji podsticaj jeste najbolja pretpostavka
da deca ue u sopstvenoj reiji i sa oduevljenjem. To
jaa istrajnost, poveava koncentraciju, a ponekad od
uenja pravi istinski doivljaj: jer tada nastupa ono
stanje koje ameriki psiholog, Mihalj iksentmihalj,
naziva flow (tok), faza intenzivne udubljenosti. Do
nje dolazi kada se postigne optimalno stanje podsticaja, kada se ne oseamo ni preoptereeni a ni optereeni manje nego to je potrebno. Tada zaboravljamo na
sve oko sebe, i potpuno se preputamo uenju. Intrisino motivisani uenik gradi strategiju uenja koja
cilja na istinsko ovladavanje materijom, umesto da se
brine da to pre obavi zadatak. Takve strategije uenja
pedagozi nazivaju dubinski usmerenim.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 22

22

Ita Leman

Ipak, motor izvravanja zadataka moe funkcionisati i

sasvim drukije. Tada su, radi pokretanja aktivnosti, potrebni spoljanji podsticaji. Deca rade kako bi se dopala
roditeljima, da bi imponovala uiteljici, da bi dobila poklon, poboljala svoj imid, ili da ih ne bi grdili. Ova
ekstrisina motivacija uvek je usmerena na posledice i
stoga je trajno nesigurna. Nesigurna je jer spremnost na
ulaganje napora slabo dolazi do izraaja. Ako nema spoljanjih pritisaka ili podstreka, motivi brzo nestaju. Roditelji znaju koliko je naporno ovo stalno teranje na rad. Pet
evra za peticu, sat gledanja televizije za raspremanje sobe. Ako dete jednim okom stalno gleda u nagradu, onda
se sve manje zanima za samu stvar, za sadraj onoga to
ui. Ovo uenje zasnovano na uzajamnom davanju,
uglavnom je povrno i bez pravog efekta jer se radi samo
o tome da se stvari to bre zavre. Nagrade deluju privremeno, isto kao i strah od kazne. Unutranja snaga volje ne moe se spolja izgraditi.
Pored ova dva pola motivacije, podsticaja zasnovanog
na uivanju u samoj stvari i spoljanjeg podstrekavanja,
pedagoka psihologija utvruje jo jedan oblik: takozvanu identifikujuu motivaciju za uenje. Prema ovom
obliku, uenje nije dodue bezuslovno zadovoljstvo, ali se
povezuje sa samoodreivanjem i ima veliki lini znaaj;
ovaj oblik imamo u sluaju uenika koji ui da bi dobio
diplomu sa kojom moe konkurisati za eljeni posao.
To utie na stepen samoodreivanja to je dokazano u brojnim studijama. Deca koja ue iz sopstvenog
ubeenja postiu bolji uspeh jer se intenzivnije bave
gradivom i ele da ga stvarno razumeju. Ona ne razmiljaju stalno o oceni koju e dobiti na kraju, ve se
usmeravaju na zadatke koji stoje pred njima.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 23

ta je motivacija

23

Psiholog Elke Vild, sa Univerziteta Bilefeld, sa svojim istraivakim timom od 2000. do 2006. pratila je
300 uenika od treeg do sedmog razreda i jednom
godinje im postavljala pitanje o motivaciji iz oblasti
matematike. Njihovi odgovori jasno pokazuju razliku
izmeu oblika motivacije. Pitanje postavljeno deci
glasilo je: Zato se trudite oko matematike?
Intrisina:
Identifikujua:

Ekdtrasinina:

Zato to volim da raunam:

Zato to me matematika zanima.
Zato to hou da razumem gradivo. Ili:
Zato to mi je vano da znam da dobro
raunam.
Zato to elim da nastavnik matematike bude zadovoljan mnome. Ili: Zato
to se od mene oekuje da savladam
gradivo.

Odakle potie podsticaj:

Spolja: pet evra za peticu, sladoled za

ureenje sobe. Nagrade deluju samo privremeno isto kao i strah od kazne. Ne
moe se trajno kroz ekstrasinu motivaciju izgraditi sopstvena volja.

Iznutra: interesovanje, radoznalost i uivanje u samoj stvari predstavljaju mone

unutranje izvore motiva. Kada se deca dobrovoljno udube u temu, kada koncentrisano i istrajno rade, to se zove intrisina motivacija. Ona uspostavlja pozitivan proces.

Motivaciju vae dece moete utvrditi na testu koji

se nalazi dalje u ovoj knjizi.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 24

24

Ita Leman

| MOTIVACIJA TRAI NETO NASUPROT SEBI

Odnosi ispunjeni ljubavlju u kojima se deca podiu
i oseaju sigurnim, predstavljaju najvaniju osnovu
za zdrav razvoj mozga, a naroito sistema motivacije. Joahim Bauer, profesor medicine i psihoterapeut iz Frajburga u svojoj knjizi Psihologija danas
objanjava: Odluujue pretpostavke za bioloku
sposobnost funkcionisanja naeg sistema motivacije jesu: interesovanje, socijalno priznanje i lino
uvaavanje koje ljudi mogu pokazati prema pojedincu.
Na mozak je usmeren na drutveno ponaanje.
Deca ue kroz interakciju sa drugim ljudima, roditeljima, babama i dedama, prijateljima, drugovima, ali i
uiteljima. Najbolji pokreta za ljude jesu drugi ljudi, kae Bauer. ovek je bie ija je centralna motivacija usmerena na davanje i uspene meuljudske
odnose.
Te nja ka pri zna nju i da va nju je ste ljud ska
osnovna potreba. Ako se ona ne zadovolji, nema ni
govora o motivaciji. Ovaj nauni rezultat proizilazi
iz teorija o psiholokom istraivanju motivacije.
Ameriki psiholozi Edvard L. Disej i Riard M. Rajan objavili su tokom 90-ih godina prolog veka
svoju teoriju o samoodreivanju, koja sada vai za
jednu od najuticajnijih teorija iz oblasti motivacije.
Oni su postulirali tri osnovne psiholoke potrebe:
povezivanje, samoodreivanje i kompetencija. To
znai, da svaki ovek svako dete eli sam da radi, da pritom sebe doivi kao sposobnog i voljenog.
Okruenje koje detetu omoguuje da zadovolji ova

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 25

ta je motivacija

25

tri zahteva postavlja najbolji temelj za odgovorno

dranje i ivot ispunjen zadovoljstvom.

| RADOZNALOST JE OSNOVA ZA UIVANJE U UENJU

Kada se deca oseaju sigurnom i zatienom i kada
imaju poverenje u ljude iz svoje okoline, ona pogled
usmeravaju na spoljanji svet i poinju da ga istrauju. Ova radoznalost predstvlja osnovu za potonje
uivanje u uenju, i kod svakog deteta bar jednom se
javlja. elja za saznanjem je pored gladi, ei i sna jedna od osnovnih biolokih potreba. Ve novoroene
poinje da istrauje svet polazei od sebe samog.
Nekoliko asova posle roenja ono poinje sistematski
da dodiruje svoje telo, pre svega lice i usta. Posle nekoliko meseci deca naue da hvataju predmete i da
ih u ustima istrauju. Kasnije se radijus istraivanja
proiruje. Fioke, kutije i sudovi, ispituju se rukom,
okom i ustima.
Ali ve u ranom detinjstvu i predkolskom uzrastu, deca se meusobno razlikuju po tome sa koliko
se odvanosti i angaovanja posveuju novim objektima i dogaajima. Radoznala deca stalno tee za informacijama, i otvorena su za novne. To ubrzava
njihov razvoj. Na taj nain ona su u stanju da razviju vie strategija za sticanje informacija i da se
fleksibilno postave pri susretu sa novim stvarima,
objanjava psiholog Klemens Trudevind sa Univerziteta u Bohumu. Radoznalost ini kreativnim. Istraiva Trudevind u studiji o deci izmeu tri i est
godina pokazuje kako najradoznalija meu njima

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 26

26

Ita Leman

primenjuju najbolje strategije za reavanje problema. On objanjava da odluujui faktor kod nekog
deteta nije samo intelektualna obdarenost ili spremnost za uenje, ve i snaga njegovog takozvanog
motiva radoznalosti, to jest, njegova spremnost da
prihvati nova iskustva i zauzme stav prema spoljanjem okruenju.
Strah je odbrambeni mehanizam koji stoji na putu
radoznalosti. On decu uva od opasnosti preteranog
avanturizma, kao to su opasne ivotinje, vrele ringle
na poretu ili nepoznati ljudi. Dok su ove granice apsolutno opravdane, preterani strah spreava postizanje saznanja. to dete dobija vie ljubavi, to je manji
strah, i razvijenija je radoznalost. Deca koja imaju sigurnu vezu sa majkom ili drugom bliskom osobom
imaju vie samopouzdanja i manje strepe od neuspeha kada se upuste u istraivanje sveta. Iz radoznalih
beba u najboljem sluaju razvijaju se zainteresovana
kolska deca. Jer, interesovanje jeste radoznalost probuena za odreenu oblast koju otkrivamo za sebe,
kojoj se sve vie posveujemo, i sa kojom se na kraju
ak identifikujemo. Ovaj razvoj ide od omiljene igrake do omiljenog hobija kome posveujemo slobodno
vreme, odnosno do poziva koji odgovara linim sklonostima. Moda ne uvek tako pravolinijski, kao to je
bio razvoj arheologa Hajnriha limana koji je jo kao
dete eleo da iskopa antiki grad Troju, i koji je kao
odrastao ovek to i uradio; ili kao razvoj Justusa fon
Libiha, koji je jo kao deak pravio eksperimente sa
hemikalijama a kasnije postao slavni hemiar. Ali, kada se interesovanje za neto probudi, volja dolazi sama od sebe. to nas neka tema vie zanima, to smo

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 27

ta je motivacija

27

spremniji da uloimo napor i savladamo prepreke da

bismo je to bolje upoznali. Napor se sam od sebe isplauje. Doivljaj uspeha povratno deluje na interesovanje, i dodatno ga jaa to je pozitivan proces.

| KO VERUJE U SEBE IMA VIE SMELOSTI

Deca ele ne samo da ispitaju svet ve da u tome
postignu uspeh; ele da zadovolje svoju potrebu za
samoodreenjem i kompetencijom. Ve krajem prve a pre svega tokom druge godine ovota sva deca
ele da sama urade. Raduje ih kada sebe doivljavaju kao uzrok odreene posledice. Putaju da kaika padne i da lupi o pod. To stalno ponavljaju dok
konano ne shvate princip po kome se to deava.
Onda im to dosadi pa se okreu novim izazovima.
Neto isprobati i videti rezultat toga recimo uspuzati se na slolicu predstavlja kamen-temeljac kasnijeg uivanja u sopstvenoj marljivosti, motivaciji
za delovanje.
Kad se neto uradi, to stvar prijatan oseaj. To je
ono to roditelji uzimaju svom detetu kada mu, dok
ono radi domai zadatak, doapnu taan odgovor
umesto da ga puste da samo doe do njega. Bolje je
detetu davati zadatke koji su u skladu sa njegovim uzrastom, hvaliti ga kad sazna neto novo i omoguiti
mu da kroz igru razvija nove vetine. Kroz doivljaj
uspeha koji nastaje onda kada neto sama urade, deca
oseaju radost zbog uloenog napora.
Ukoliko sa vie optimizma prilaze svojim zadacima, deca su vie motivisana. Motivacija se, kao to

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 28

28

Ita Leman

smo rekli, budi samo onda kada je na vidiku neki

uspean rezultat. Mogu li to, pitamo se da bismo
procenili situaciju. Odgovor na to pitanje pozitivan
je kod onih ljudi koji su ubeeni da mogu samostalno reavati probleme i koji nemaju oseaj da se nalaze u vlasti sila ije savladavanje prevazilazi njihovu
mo. Strunjaci tada govore o visokorazvijenoj linoj efikasnosti. Vii stepen poverenja u sopstvene
sposobnosti, prema rezultatima psiholokog istraivanja, dovodi do novih rezultata i obezbeuje stabilnu motivaciju za uenje.
Deca prvo moraju stvoriti predstavu da li su u stanju da ree neki zadatak. Ona poinju da procenjuju
ono to rade. Pritom se oslanjaju na reakciju odraslih,
na osnovu koje procenjuju da li je neto ispalo dobro
ili ravo. Sa otprilike tri i po godine, deca se raduju i
ponosna su kada im neto poe za rukom, a nezadovljna su i razoarana kada neto krene naopako. Ona
veruju da je rezultat povezan sa njihovom marljivou
i iz toga izvlae zakljuak o sopstvenoj sposobnosti.
Znaaj okretnosti, darovitosti i inteligencije deca
shvataju u periodu izmeu 10. i 12. godine, pre toga
nemaju predstavu o ovim nevidljivim veliinama.
Ali, ve u uzrastu od 4 do 5 godina, pokazuje se
koliko razliito deca pristupaju zadacima, i to kada u
vezu dovedu teinu zadatka i sopstvenu sposobnost.
Deca koja se plae neuspeha izbegavaju da sebi postavljaju tee dostine ciljeve, dok ona koja veruju u sopstveni uspeh stalno trae nove izazove. Ovaj stav i
predstava koju deca stvaraju o svojim sposobnostima
jesu vani faktori koji utiu na potonju volju za uenjem.

Motivacija 1308_Layout 1 13.8.2011 13:46 Page 29

ta je motivacija

29

| OSEANJA IGRAJU GLAVNU ULOGU

Ono to se radi u koli ne poklapa se uvek sa onim to
decu zanima; ona takoe ne tee da u svakoj oblasti
poboljaju svoje sposobnosti. Raspremanje sobe je
muno, a izrada domaih zadataka je esto dosadna i
teka. Osim toga, moda se na televiziji daje omiljena
serija ba onda kada dete treba da sedne za svoj radni
sto. Da bi savladala takve situacije, deca moraju nauiti
da obuzdavaju svoja oseanja. Ovu sposobnost psiholozi nazivaju emotivna regulacija. Strategije za sticanje
ove sposobnosti deca najpre stiu u porodici. Nekim
taktikama ona instinktivno ovladavaju. Bebe, na primer, automatski okreu pogled od isuvie jakih nadraaja. To predstavlja ranu metodu traganja za izlazom
od neprijatnog oseanja. Druge ljude deca postepeno
upoznaju. Na prvom mestu nalaze se majka i otac, koji
se staraju da se njihovo mezime dobro osea, pa ga
obasipaju pozitivnim oseanjima, smekaju mu se da
bi ga oraspoloili, ili nastoje, kada je tuno, da ga razvesele nekom novom igrakom. Na taj nain deca stiu pouzdano iskustvo da se tuga ili bol mogu umanjiti
i da e svakako proi. Dete postepeno preuzima strategiju ophoenja sa oseanjima koju su mu roditelji
pokazali. Dete od 5 do 6 godina u stanju je da u velikoj meri vlada svojim emocijama, to istiu Elke Vild
i Monika Ramert, u svojoj knjizi Domai zadaci bez
stresa. U ovom uzrastu deca su u stanju da se izbore sa
frustracijom i da kontroliu svoja oseanja. Umesto da
se prepuste izlivu besa kad dobiju zadatak da srede
svoju sobu, ona pokuavaju da se kroz razgovor sa roditeljima izbore za jo malo igre.