METODE I TEHNIKE

ISTRAIVANJA U
PSIHOLOGIJI

Faze naunog
istraivanja
1. Formulacija problema
- uoavanje problema u praksi
- uoavanje protivrenih nalaza u
literaturi
- uoavanje praznine u znanju
2. Definisanje ciljeva istraivanja
- teorijski
- praktini

Faze naunog
istraivanja
3. Postavljanje hipoteza
Hipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o
postojanju neke pojave ili o povezanosti odreenih
pojava koja poiva na znanju, iskustvu ili logici
Eksplorativna ili eksplikativna
Nulta hipoteza

4. Definisanje varijabli
Kontinuirane i diskontinuirane
Prema sadrini: stimulus varijable, bihejvioralne
varijable, organizmike varijable
Prema funkciji: nezavisne i zavisne varijable

Faze naunog
istraivanja
5. Izbor metoda i tehnika
6. Izbor uzorka

Deo populacije uzet na osnovu odreene

procedure, sa ciljem da adekvatno predstavlja
populaciju u celini
Reprezentativan uzorak
Sluajni uzorak
Stratifikovani uzorak
Prigodni uzorak

Faze naunog
istraivanja
7. Sprovoenje istraivanja
8. Obrada i analiza podataka
9. Saoptenje dobijenih rezultata

METODE
Opti nain organizovanja istraivanja
psihike stvarnosti
S obzirom na prirodu pojava:
Posmatranje
Samoposmatranje (introspekcija)

S obzirom na nain organizacije

istraivanja:
Eksperiment
Sistematsko neeksperimentalno istraivanje

Samoposmatranje
1) Metod impresije (ogranieno psihofiziko
samoposmatranje)
2) Sistematsko samoposmatranje
3) Fenomenoloka metoda
Zamerke introspekciji:
-

Nepotpunost
Pristrasnost
Retrospektivnost
Nauna neobjektivnost
Promena predmeta posmatranja
...

ta su prednosti?

Posmatranje
1) Naturalistiko/terensko naspram
laboratorijskog posmatranja
2) Sistematsko i strukturisano naspram
nestrukturisanog
3) Posmatranje s ueem naspram
posmatranja bez uea
Prednosti?
Mane: Ogranienost na ono to je vidljivo

Eksperiment
Postupak u kome namerno, sistematski
i planski menjamo nezavisnu varijablu
sa ciljem da izazovemo promenu u
zavisnoj varijabli
Kontrola putem:
Randomizacije
Ujednaavanja grupa
Eliminacije varijabli

Eksperiment
Vrste eksperimentalnih nacrta:
Nacrt sa kontrolnom grupom
Nacrt sa paralelnim grupama
Prednosti eksperimenta:
Mogunost ponavljanja
Pouzdanost u donoenju zakljuaka o
uzrono-posledinim vezama izmeu pojava
Mane eksperimenta?

Sistematsko
neeksperimentalno
istraivanje
Prirodni eksperimenti

Korelaciona istraivanja

Studija sluaja
multimetodsko ispitivanje pojedinca koje za cilj ima
rekonstrukciju dinamike, sklopa i razvoja njegove
linosti
metodoloki okvir sa malim stepenom strukturiranosti
(Berger)
irok spektar informacija:
Opservacije
Biografski podaci
Psiholoki izvetaj (podaci dobijeni putem psiholoke
eksploracije linosti)
Podaci od znaajnih drugih
Izvetaj strunjaka
...

Terminoloke nedoumice
Metod VS Tehnika
Tehnike za obradu podataka

Vrste tehnika
Direktne (upitnik, intervju)
Poludirektne (skale procene)
Indirektne (projektivne tehnike,
testovi znanja, fizioloke reakcije ....)

INTERVJU

Vrste intervjua
Strukturisan (npr. AAI- Adult
Attachment Interview)
Polustrukturisan (npr. psihijatrijski
intervju, LOBI)
Nestrukturisan (npr. eksplorativni
intervju, intervju prilikom zaposlenja)

Prednosti intervjua
Prouavanje pojava nedostupnih direktnom
posmatranju (stavovi, elje, vrednosti...)
Provera kako je i da li je ispitanik razumeo
pitanje (Znam da me neki ljudi prate)
Dublji nivo podataka
Validacija odgovora posmatranjem
ponaanja i emotivnih reakcija

Nedostaci intervjua
Slaba mogunost poreenja odgovora
Tekoe u kvantifikaciji odgovora
Slaba kontrola uticaja ispitivaa
Slaba kontrola uticaja interakcije
ispitanika i ispitivaa

UPITNIK

Prednosti upitnika
U odnosu na posmatranje:
Prouavanje pojava nedostupnih ili teko
dostupnih posmatranju
Sve tri vremenske dimenzije
Ekonominiji
U odnosu na intervju:
Vremenski ekonominiji
Jednoobraznost
Anonimnost
Vie vremena za ispitanika

Vrste podataka koje dobijamo

upitnikom
A. Sociodemografske podatke

Pol
Uzrast
Zanimanje
Brani status
Materijalni status

B. Psiholoke podatke
Stavovi
Vrednosti
Miljenja, uverenja
Oseanja
Crte linosti...

Motivacija ispitanika
a. Interes oekuje neto od ishoda istraivanja

b. Interesovanje nekoga to i
zanima
c.
Potreba za komunikacijom
d. Pruanje
pomoi
e.
Novana nadoknada
f. Nauni autoritet pomaganje razvoju nauke

Upitnik faze u izradi

1. Ralanjivanje sloenih varijabli na
indikatore
2. Formulisanje veeg broja pitanja za
svaki indikator
3. Izbor i doterivanje pitanja
4. Utvrivanje redosleda i izgleda upitnika
5. Izrada kljua za kodiranje odgovora
6. Pilot testiranje i korekcija

Ralanjivanje sloenih
varijabli na indikatore
Neke varijable se lako prevode u pitanja
Npr. pol, uzrast...

Ali neke druge nisu tako jednostavne

Mogui indikatori za:

Zadovoljstvo ivotom
Materijalno stanje

Meseni prihod po lanu

Zadovoljstvo linim emotivnim iv
porodice
Meseni trokovi po lanu porodice Zadovoljstvo aktualizacijom u posl
Nekretnine u
Zadovoljstvo socijalnim statusom
posedu
Pokretna imovina
Generalna ivotna orijentacija
(optimizam/pesimizam)
Uteevina
...
...

Formulacija pitanja
problemi
Problemi smisla ta pitamo?
Informisanost oekujemo da ispitanik zna o
temi
Nepoznate rei struni termini, neprecizni,
svakodnevni termini
Referentni okvir
Socijalna poeljnost
Problemi verbalne formulacije kako pitamo?
Zatvorena vs otvorena pitanja

Vrste pitanja
Zatvorena pitanja
ZA
1. Ekonominost
(za odgovaranje i obradu)
2. Usmeravaju na
referentni okvir
3. Kategoriu odgovore u
skladu sa ciljevima
istraivanja
4. Nema nepreciznih i
neodreenih odgovora

Otvorena pitanja

PROTIV
1. Podstiu vetako
opredeljivanje (i ako nema stav ili
ne zna)
2. Ponueni odgovori neadekvatni
ili nedovoljni
(Ispitanik izabere najpribliniju
alternativu, a mi je tretiramo kao
autentian stav)
3. Isti odgovor, razliito znaenje
za razne ispitanike

1. U eksplorativnim i preliminarnim istraivanjima

2. Kada je cilj kvalitativna analiza

Vrste zatvorenih pitanja

Zatvorena pitanja - vrste:

a. Dihotomna
b. Viestruki izbor

Ispituju samo valencu ne i

intenzitet stava

Voditi rauna!
Bez indikacija o tanom odgovoru (najdui, najkrai,
srednja vrednost)
Kraj i poetak liste (nije mesto za socijalno poeljne
odgovore)
Ponuditi i odgovor Neto drugo. ta?
Kategorije se ne preklapaju
Adekvatan broj odgovora (do pet, est)
Uputstvo za odgovaranje (jedan ili vie)

Utvrivanje redosleda pitanja i

izgleda upitnika
A. Psiholoka strategija rasporeda pitanja
Ideja:
1. motivisati ispitanika za rad
2. zadrati motivaciju
Sugestije za redosled pitanja:

1. Postepen prelaz od lakih ka teim

2. Dobro pozicionirati emotivno osetljiva pitanja
3.Dozvoliti mogunost objanjenja stavova koji odstupaju
od oekivanog
4. Pridravati se sugestija za eliminisanje tendencije ka
socijalnoj poeljnosti

Utvrivanje redosleda
pitanja i izgleda upitnika
B. Logika strategija rasporeda pitanja
Postupak
1. Levak (opte specifino)
2. Obrnuti levak (specifino opte)

Utvrivanje redosleda
pitanja i izgleda upitnika
GALUPOV PLAN-KVINTAMENZIONALNI PLAN
KOMBINACIJA PET KATEGORIJA PITANJA:
1. FILTER PITANJA (MERENJE INFORMISANOSTI)
Da li ste uli za eutanaziju?

2. OTVORENA PITANJA
ta mislite o njoj?

3. DIHOTOMNA PITANJA
Kada bi sutra morali da se odluite za zakon o legalizovanju, kako biste glasali?

4. PITANJA ZATO (MERENJE RAZLOGA)

Zato biste tako glasali?

5. PITANJA ZA MERENJE INTENZITETA

U kojoj meri podravate svaki aspekt eutanazije?
Legalizaciju
Ideju
Itd...

Pilot testiranje i
korekcija
Tipini pokazatelji da neto ne valja s upitnikom:
1. Odgovori se ne slau sa poznatom ili oekivanom distribucijom
revolucionarno otkrie (1%)
napravili smo greku (99%):definisanje, operacionalizacija
varijabli, uzorak
2. Odgovori tipa sve ili nita
ekstremna greka socijalno poeljne formulacije
previe gruba kategorizacija
3. Veliki broj ne znam-ne razumem
otpor ili nerazumevanje
4. Veliki broj odbijanja
5. Veliki broj primedbi ili dopisivanja
alternative neadekvatne, uvek ostaviti opciju Drugo, ta?
6. Odgovori variraju u zavisnosti od redosleda pitanja ili ponuenih
odgovora

Problem direktnih
tehnika?
Pretpostavljamo da je:
Ispitanik svestan svog miljenja,
oseanja...
Ispitanik sposoban da verbalizuje
Ispitanik spreman da nam kae

Poludirektne tehnike
Odreivanje mesta pojedinca na
lestvici u pogledu posedovanja i
razvijenosti odreene osobine
Odreujemo indikatore stava
Dobijemo specifine reakcije
Izvodimo zakljuak o stavu

Likertova skala procene

Lista tvrdnji
5-stepena skala (ne)slaganja ili drugi vid
gradacije
Stav = zbir poena ispitanika na svim tvrdnjama
Prednosti:
Jednostavna i brza konstrukcija/obrada
iroko primenljiva

Indirektne tehnike
Imamo dobre direktne i
poludirektne tehnike - ta e nam
indirektne?
Drutveni pritisak
Problem da se iskae stav (npr. deca)
Eksperiment

Test
Standardizovan merni instrument kojim se
meri uzorak ponaanja koji dobro
reprezentuje neku psiholoku osobinu
Postupak standardizacije utvrivanje
normi
Osnovne metrijske karakteristike testova:
Validnost (valjanost)
Relijabilnost (pouzdanost)
Diskriminativnost (osetljivost)
Objektivnost

Test
Prema nameni:
Testovi sposobnosti
Testovi linosti
Testovi znanja

Prema nainu zadavanja:

Individualni
Grupni

Prema vrsti funkcija koje zahvataju:

Verbalni
Neverbalni (manipulativni)

Prema tipu:
Testovi brzine
Testovi snage

Pitanje
Da li isti test moemo koristiti na
razliitim uzorcima iz razliitih
kultura?

Projektivne tehnike
Pretpostavka - kada struktuiramo ili
dovravamo nepotpun ili nejasan
materijal projektujemo svoje osobine
Rorarhove mrlje
TAT
Crte ljudske figure
Jungov test asocijacija rei

Rorschah test
10 tabli sa simetrinim mrljama na beloj osnovi
Univerzalna instrukcija: ta ovo moe da
bude?
Razraen sistem kriterijuma za ocenjivanje
odgovora:

Opaanje celine, delova, meuprostora

Opaanje forme, boja, pokreta, dubine
Uestalost odgovora: popularni ili originalni odgovori
Govorno izraavanje: loginost izlaganja, gramatika,
stil

Test nedovrenih
reenica
poluprojektivna tehnika
ispitivanju osobina linosti uzrasta preko
16 godina
ajtemi su grupisani u razliite ivotne
teme
majka, otac, porodica, partnerski odnosi,
prijatelji, autoriteti, sposobnosti, oblast
rada, saradnja, strah i nesigurnost, krivica,
stres, prolost, budunost, ciljevi, identitet

TAT (Test Tematske

Apercepcije)
projektivna tehnika kojom ispitujemo
potrebe, stavove, oseanja, sentimente,
reagovanja na svet i sebe
ispitaniku se pokae 10 karata, koje se
izaberu iz grupe od 30 karata i postave mu
se pitanja:
ta
ta
ta
ta

se deava (sada) na slici?

je tome prethodilo?
misle i oseaju osobe na slici?
e se desiti posle?