ITITAJTI

kolski list

#6 | 2014.

I-1

I-2

I-4

.it
w
w
w

Izdaje Srednja kola za

informacione tehnologije ITHS, Beograd

hs
.e
du

.rs

I-3

#6 NOVEMBAR 2014.

SADRAJ
INFO STRANA

Uvod

Uvodna re

Primetiete novitet u ovom broju nai

mladi novinari vie nisu anonimni.
Pored svakog lanka nai ete i
fotografiju autora teksta. Moemo
se pohvaliti velikim brojem novih
novinara. Naime, u novoj generaciji
prvaka veliki broj uenika se odazvao
na poziv novinarske sekcije i napisao
veliki broj lanaka.
Nadamo se da ete uivati u ovom
broju!

Vesti iz
kole

Intervju

SADRAJ

Dragi itaoci, dobrodoli u esti broj

naeg asopisa IT ITAJ TI. U ovom
broju ete proitati mnogo toga
interesantnog. Zatei ete neke stare
rubrike, ali ete se prijatno iznenaditi
itajui neke nove. I dalje nastavljamo
da pratimo dogaaje u koli, aktivnosti
naih uenika i njihove uspehe,
poseujemo kulturna deavanja u
Beogradu, preporuujemo filmove i
knjige, igramo igrice, fotografiemo
zanimljiva mesta, upoznajemo pravila
sportova, intervjuiemo poznate i
druimo se.

Knjige i
lmovi
Pitaj psihologa

Kultura
Sport
IT

Zanimljivosti

S potovanjem,
Urednitvo

Sveani prijem prvaka

Podela tablet ureaja

Stigle su nam koledice

Biciklijada na Adi

Na premijeri lma
,, irilo i Metodije

Boko Milosavljevi

Ubiti pticu rugalicu

10

Isak Asimov

12

Prvi srpski 3D lm

13

Jelena Brajovi: Igrice

14

Sajam knjiga u najavi

16

Dela Henrija Mura

17

Ameriki fudbal

18

Taekwon - do

20

Destiny

21

Iphone 6

23

O Branislavu Nuiu

25

Osloboenje Paneva
od nacista

27

Filter za vodu

28

Zakoni koji se granie

sa normalnou

29

lanovi redakcije:
Aleksandar Koturanovi, Filip opi, Jovan Mili, Katarina Serafin, Lazar Leevi, Luka Aleri, Mia Stanii,
Milica Sljepevi, Milo Miloevi, Nenad Vorkapi, Ognjen Kljaji, Ognjen Orekovi, ajnovi Boris,
Tamara Jankovi, Nikola Kneevi, Vuk Vinji, Lazar Kovaevi, Milica ivkovi
Tehniki saradnici: Milo MIhajlovi, Pavle Stefoski, Andrija Milojevi
Urednik: prof. Aleksandra Prokopijevi, prof. Nataa Topukov, prof. Aleksandra Pavlovi
Tehniki urednik: prof. Ivan Mandi
List izdaje Srednja kola za informacione tehnologije ITHS, Beograd, novembar 2014.

IT

TI

kolski list

rs
u.

d
.e
hs
.it
w
w
w

VESTI IZ
KOLE
Sveani prijem prvaka

oetak nove kolske 2014/2015.godine Srednja kola za informacione tehnologije je,sada ve

tradicionalno,obeleila sveanom priredbom. Priredbu su vodili uenici Ruica Radovanovi
i Nikola Kneevi.
Direktor kole profesor dr Dragan ivkovi je na poetku pozdravio uenike nove generacije i
njihove roditelje koji su bili prisutni u sveanoj sali za prijem u kompaniji Comtrade. ITHS ove
godine moe da se pohvali veim brojem upisanih prvaka u odnosu na prethodne generacije.
Ove godine se upisalo novih ezdeset est uenika, koji su podeljeni u etiri odeljenja, tako da
Srednju kolu za informacione tehnologije sada pohaa ukupno 206 uenika, to je duplo vie
nego pre dve godine. Dr ivkovi je zatim podelio sa prisutnima po kojim smernicama e se
dalji razvoj kole kretati. Na kraju ove kolske godine, iz naih klupa na dalje studije e krenuti
i prva generacija maturanata, na koje smo posebno ponosni.
Savetnik predsednika kompanije Comtrade
Sreko Miodragovi i izvrni menader Visoke
kole strukovnih studija za informacione
tehnologije Goran Radi su se onda obratili
skupu i objasnili kakvu budunost uenici
ITHS-a mogu imati ukoliko ostanu u IT-ju i
upiu ITS.
Roditelji naih uenika starijih razreda takoe
su se obratili svim gostima i preneli im svoja
iskustva i utiske. Poeleli su naim prvacima
dobrodolicu i uspeno kolovanje, a srean
poetak nove kolske godine svim uenicima.
Najbolji uenici svih odeljenja nae kole su
podelili svoje utiske o njihovom dosadanjem
kolovanju u ITHS-u.

IT

TI

kolski list

#6 NOVEMBAR 2014.

VESTI IZ
KOLE
Sveani prijem prvaka
Posebnu ast naoj koli priredili su prijatelji
kole uveni deiji pesnik Raa Popov i
aforistiar Aleksandar otri, koji su svojim
prisustvom uveliali ceo dogaaj.

Svim naim uenicima elimo srean poetak nove

kolske godine i puno uspeha!

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Nikola Kneevi 4-2

d
.e
hs
.it
w
w
w

Vesti iz kole

rs
u.

Podela tablet ureaja

IT

TI

kolski list

#6 NOVEMBAR 2014.

Uenici ITHS-a dobili nove jakne

Uenici ITHS-a dobili su nove jakne
koje podseaju na koled jakne svetski
poznatih univerziteta.
kolske jakne su crveno-bele..Na
grudima i rukavima se nalazi grb ITHS-a.
Sledeeg leta jakne bie zamenjene
majicama. Uenici treba da nose jakne sa
obelejem svoje kole.To je jedinstveno
jer smo mi jedna od retkih kola koja ima
ovu ast.Takoe je i lepo zato to emo
izgledati kao tim. Mislim da je to vrlo lepo
i da se svim uenicima svia. Svi su bili
sreni tog dana kada smo dobili jakne.

BiciklijAda
Dana 12.9.2014. uenicima nae kole priredili smo jedno malo zadovoljstvo na Adi Ciganliji.
Za uenike treeg i etvrtog razreda iznajmili smo bicikle na dva sata, i time organizovali malu
biciklijadu. Poto je biciklijada odrana posle drugog asa, nije za uenje to to su svi uenici bili
prisutni.
Pod pratnjom razrednih stareina i profesora fizikog vaspitanja, ovaj dogaaj je uspeno zavren.
Svi uenici su bili zadovoljni i pomalo iscrpljeni. Vreme nas je posluilo i, uprkos loem i tmurnom
jutru, proveli smo napolju dosta lepog vremena uz druenje, bavei se sportom. Nadamo se da
emo ponovo ii na biciklijadu i da emo se ponovo ovako lepo provesti.

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Milo Miloevi I4

Autor teksta:

Jovan Mili IV1

d
.e
hs
.it
w
w
w

Vesti iz kole

rs
u.

Premijera filma irilo i Metodije

Premijera filma irilo i Metodije odrana je 18.
septembra u Sava centru. Program je zapoeo
je nastupom orkestra Osnovne kole irilo i
Metodije iz Beograda. Premijeri filma prisustvovali
su uenici prvog i drugog razreda nae kole.
Poznati eki reiser Nikolaev u saradnji sa
producentima iz eke, Rusije, Slovake i Slovenije
napravio je ovaj film povodom 1150 godina rada
slovenskih misionara irila i Metodija. Na njemu
su, osim poznatih istoriara, radili i pravoslavna i
katolika crkva, kao i mnoge kulturne slovenske
institucije i druga crkvena tela.

Film je opisao i prikazao ivot, rad i smrt ove

brae. Braa su roena u devetom veku i u
istoriji su poznati kao hrianski misionari.
Njihova dela su imala dosta kulturnog i
edukativnog uticaja na slovenske narode.
Doneli su im znanje, slova i jezik. Koristili su se
novijim metodama, koje nisu zahtevale kazne,
niti nasilje. Film je bio snimljen na raznim
lokacijama - u ekoj, Italiji, Turskoj, Slovakoj
i na Kipru. Dan koji praznuje rad ovih poznatih
slovenskih prosvetitelja, 24. maj, proslavljamo
i kao Dan kole ITHS.

Autor teksta:

Vuk Vinji II2

IT

TI

kolski list

#6 NOVEMBAR 2014.

INTERVJU
SA POZNATIMA

BOKO MILOSAVLJEVI

Za poetak nam ukratko recite neto o sebi?

Ja sam Boko Milosavljevi, zavrio sam Filoloki fakultet u Beogradu, odsek za srpski jezik i
knjievnost, predajem knjievnost u Zemunskoj gimnaziji. Oenjen sam, imam dvoje dece, ora
i Milicu, moja supruga je Jelena. Radim sa vrlo kvalitetnim i zanimljivim ljudima. Imam i malu
producentsku kuu sa studijom koji se bavi snimanjem idistribucijom dokumentarnih filmova.
Va film o baronu Vrangelu je zavren. ta Vas je zainteresovalo da radite film ba o njemu?
On je vrlo zanimljiva istorijska pria, dakle, ne samo on, nego uopte pria o ruskoj emigraciji. To
je ovek koji je ovde boravio etiri godine sa svojim tabom zajedno sa jo etrdeset hiljada ruskih
izbeglica i ovek koji je sahranjen u ruskoj crkvi na Tamajdanu.
Otkud Neboja Glogovac u Vaem filmu kao narator?
Ako se bavite filmom, onda morate da poznajete ljude imao sam sreu da upoznam i gospodina
Milinkovia, to je jedan od naih najboljih mlaih reditelja, i da to poznanstvo bude i prijatno. On je
radio film itulja za Eskobara, Mrtav ladan... Poeli smo da se druimo i kada sam mu ja rekao
ta radim vezano za barona Vrangela njemu se to dopalo i pitao me je kako moe da mi pomogne.
Ja sam ga zamolio, poto sam znao da je blizak sa Glogovcem, rekao je Neboji, a Neboja je rekao
da mu se javim i ubedio sam ga za nekoliko dana. Dopala mu se ideja.
ula sam da prouavate rusku knjievnost pa nam recite neto vie o tome.
Najbolje to mogu da vam kazem o ruskoj knjievnosti jeste da je to najbolja knjievnost koja je
ikad pisana. Dakle, ruska knjievnost devetnaestog i dvadesetog veka, nita bolje nije nastalo od
praistorije do danas izuzev Svetog pisma moda. Kao deak, zapravo kao gimnazijalac, poeo sam
da itam Dostojevskog i to mi je u mnogo emu promenilo pogled na literaturu i svet. Kasnije,
mnogo kasnije, itao sam meljeva, Pljeskova, Saltikova erdina, izmeu, naravno, Tolstoja.
U pitanju nije pet ili deset pisaca kako se esto pogreno misli. U pitanju su stotine pisaca,
recimo ingiz Ajatmatov zvui kao neto to bi vas odbilo, ali njegova dva romana su remekdela
knjievnosti: Due od veka traje dan i Gubilite. To je ovek koji je takoe rastao na tradiciji ruske
odnosno sovjetske knjievnosti. On je Kirgiz, musliman koji je, da tako kaem, pravoslavniji pisac
nego mnogi pravoslavni pisci. To su ljudi koji umeju od sirovog, stvarnog ivota da naprave storije
koje su vrhunska umetnost. Najbolji odgovor na Vae pitanje je antologija koju je objavio Nikola
Drobnjakovi sa svojom izdavakom kuom Bernar. To je antologija u kojoj se nalazi sto pedeset
pisaca, sto pedeset biografija, sto pedeset fotografija i sto pedeset pria. To su zapravo pisci koji su
stvarali na ruskom podruju. Jedan fenomenalan izdavaki poduhvat i savetujem da kola nabavi
barem jedan primerak.

IT

TI

kolski list

d
.e
hs
.it
w
w
w

Intervju sa poznatima

rs
u.
Da li imate omiljenog ruskog reditelja i, ako imate, ko je to?
Tarkovski je za rusku kulturu i umetnost u filmu ono to je Dostojevski u literaturi. Kada sam bio
Vaih godina, gledao sam njegove filmove, nisu mi bili najjasniji, ali mi se svidelo, a kasnije sam
shvatao ono to je Tarkovski radio. Mogu rei da ni danas nisam potpuno siguran da razumem
njegovu poetiku. Fenomenalan je i Aleksandar Sokurov. On je radio film Moloh i Car. Nikita
Mihalkov kao najpoznatiji. Ima ih na desetine u Rusiji i svi su zaista veliki reditelji, ali za mene je
mozda Sokurov prvi.
Film koji oekujemo je film o Arsenu Karaoreviu. ta moemo da oekujemo od ovog filma?
U pitanju je jedna pria o njegovom ivotu i o njegovom ivotnom putu, to je polusatni film koji
smo radili u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom i sa Radiotelevizijom Srbije i to je relativno
moderan dokumentarac, on je u jednoj formi koja je, mislim, dobra za ljude Vaih godina. To je
ovek koji je sluio u legiji stranaca, brat kralja Petra mlaeg, ovek koji je sluio u Africi, u Aliru
takoe u legiji, ovek koji je sluio u ruskoj imperijalnoj armiji, tukao se u nekoliko ratova u Rusiji, on
je bio prvi komandant jedine konjike divizije u Balkanskim ratovima. Bio je kockar, voleo je Mulen
ru. Bio je vrlo slobodan ovek u smislu u kome sloboda nekad prevazilazi granice te rei. Njegov
ivot je jako zanimljiv i prilino neistraen i mi smo pokuali da rekonstruiemo njegovo kretanje i
neto to je vezano za njegov lik. Ne postoji nijedna monografija niti knjiga o njemu, ali smatram da
je on svakako linost koja zasluuje jedan ozbiljan rad na njegovoj karijeri.
Naa kola ne bi trebalo da ostane uskraena
da pogleda Va film. Da li ete moi to da
nam omoguite?
Svakako, tu je i moja koleginica Nataa Topukov,
sa kojom imam i profesionalni i prijateljski odnos,
predaje u vaoj koli i verujem da e mi pomoi
u tome, a ja u svakako doi!

Autor teksta:

Tamara Jankovi

IT

TI

kolski list

#6 NOVEMBAR 2014.

KNJIGE ZA ITANJE,
FILMOVI ZA GLEDANJE
Preporuka za itanje: Ubiti pticu rugalicu Harper Li
Danas ima toliko knjiga o kojima je bitno pisati. Od starih
srpskih pisaca, pa sve do pisaca koji su iveli pre mnogo
vekova sa druge strane sveta... Ipak, odluio sam se za
prelepu knjigu koja nas ui o ivotu i kulturi malog grada u
Americi u tekim vremenima. Ubiti pticu rugalicu je jedna
od najboljih i najznaajnih knjiga, kako u Americi, tako i u
svetu. Deava se tridesetih godina prolog veka, za vreme
Velike depresije, u Majkomb okrugu, Alabama. Tokom ove
prie upoznaete mnoge udne i zanimljive likove, a svaki
lik je drugaiji od drugog. Svaki lik ima ansu da vas nasmeje
ili naljuti. Retki su likovi koji ete odmah moi da zavolite ili
da zamrzite. Vae vie budete itali i ulazili dublje u priu.
Pria je ispriana od strane Skaut, mlade devojice koja ima
drugaiji pogled na svet nego veina njenih sugraanina. Za
to je najveim delom zasluan njen otac Atikus, koji i sam ima
drugaiji pogled na svet, kakav nije bio uobiajen za to vreme.
Ipak, tokom cele prie ona je uena da gleda stvari onako
kako bi to gledali drugi ljudi, to jest iz njihove perspektive.
Na kraju knjige ona ovo i uspeva da uradi, iako je mislila da
e stvari biti drugaije: Nikad stvarno ne moe razumeti
osobu, dok ne razmisli o stvarima iz njegove persepektive,
dok ne obue njihove cipele i ne proeta u njima.
Teme ovih pria su ne samo tamne, ve i realne. Glavn teme na prvi pogled jesu rasizam i diskriminacija,
ali kasnije shvatamo da u ovu grupu spada i seksizam, nasilje i borba za pravo izbora i slobodu govora.
Sam grad govori o ovim tamnim temama. ak i Skaut kae da u tom gradu kada pada kia ulice se
pretvore u crveni mutljag, a zgrade su prljave i raspadaju se. ak su i mnogi graani deformisani:
Demova ruka, Atikuso vid, Tomova leva ruka...

10

IT

TI

kolski list

Skaut primeuje da nema pravo da bira ta e biti kada bude odrastala. Mora biti dama, iako
hoe da bude drugaija od ostalih ena. Ona uje dosta od ljudi oko nje, koji govore o tome kako
su ene tretirane kao objekat, a ona hoe da bude slobodna i ravnopravna sa ostalima. Njenu
nezavisnost podravaju Kalpurnija, crna sluavka, kao i gospoica Maudi, njihova kominica, ali
njena tetka Aleksandra nema isti stav, tako da je ona uporno ui kako treba da se ponaa.
Ova knjiga nije za svakoga, ali ako volite da itate brzo ete proitati ovaj sjajan roman,prema
kome je snimljen i kultni film.

Autor teksta:

Vuk Vinji II2

IT

TI

kolski list

11

rs
u.

d
.e
hs
.it
w
w
w

Knjige za itanje, filmovi za gledanje

#6 NOVEMBAR 2014.

Preporuka za itanje: Isak Asimov Golo sunce

U dalekoj budunosti u naoj galaksiji je dolo do
planetarne kolonizacije. Ljudu su poeli da se sele na druge
planete i da razvijaju svoje kulture. Otkrili su pozitronski
mozak, to znai da je taj mozak vrlo slian ljudskom. Ima
dobro razvijene logike sposobnosti ,ali nije razuman.
Robotika je dosta razvijena, tako da je svakom oveku
dodeljeno po 2.000 robota. Ljudi se ne viaju zato to
su njihova gazdinstva udaljena po 20.000 kilometara, ve
koriste hologramske projekcije. Na jednoj od tih planeta
je prvi put poinjeno ubistvo. Ubijen je naunik koji nije
imao nikakav kontakt sa ostalim pripadnicima planete,
sem sa svojom enom, koja je naena onesveena pored
njega . Malo dalje, pronaen je i robot koji je prisustvovao
ubistvu.Postavlja se pitanje ko je izvrio zloin. Pravila
robotike ima tri I to su :
1. Robot ne sme povrediti ljudsko bie niti dopustiti da
ljudsko bie bude povreeno,
2. Robot se mora pokoravati svim nareenima ljudskog
roda, ukoliko se ona ne kose sa prvim pravilom,
3. Robot mora nastojati da odbrani sebe po svaku
cenu, ako se to ne kosi sa prvim i drugim pravilom.
Nemoni ljudi sa planete su ipak pomo potraili od planete Zemlje i angaovali su detektiva Eliju
Bejlija i njegovog pozitronskog partnera, robota R. Danila Olivava. Nezamislivo je koliko je ljudska
rasa uznapredovala hiljadama godina unapred. Ako elite da saznate rasplet ovog zloina, proitajte
knjigu Isaka Asimova Golo Sunce.

12

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Aleksandar
Koturanovi I-2

d
.e
hs
.it
w
w
w

Knjige za itanje, filmovi za gledanje

rs
u.

FILMOVI PO
PREPORUCI

Preporuka za gledanje: Prvi srpski 3D film

Verovali ili ne, Srbija je snimila prvi srpski 3D film, Peti leptir, raen po romanu srpskog pisca Uroa
Petrovia. Planirano je da e film poeti da se prikazuje u bioskopima u decembru ove godine. Pre
svega, treba se zahvaliti naim susedima Hrvatima, koji su obezbedili sredstva za snimanje ovog
projekta. To je bajka koja se deava u sirotitu i prati glavnog junaka Aleksu i njegove prijatelje Maju
i Gordana. Aleksa otkriva da ima dar istih oiju i to saznaje zli iscelitelj Jovica Vuk.
Ja tumaim glavnu ulogu i sada u vam
ispricati kako je biti na snimanju. Snimanje
je trajalo od prvog jula do etvrtog avgusta i
mogu vam rei da je bilo naporno. Ujutru se
poinje sa snimanjem i bez prestanka (sem
pauze za ruak) se snima do uvee. To mi
nije smetalo naprotiv. Drago mi je to su
svi do jednog bili drueljubivi i onda mi je
bilo lako to idem na snimanje.
Glumci uesnici ovog filma su: Marko
Nikoli u ulozi deda Duana, Tanja Nikoli
u ulozi baka Melanije, Ljubomir Bandovi u
ulozi sivog Zlodolca, Goran Radakovi u ulozi
Tolstoja, Mihajlo Mia Janketi u ulozi Jovice
Vuka, i mnogi drugi. U ulozi dece se mogu nai
Ognjen Orekovi (ja) u ulozi Alekse, Petar
Raci u ulozi Gordana i Marija Radojkovi u
ulozi Maje. Reditelj je Miodrag Milinkovi, a
kamerman Miodrag Trajkovi. Ovaj film e
ui u istoriju srpske kinematografije, i nadam
se da e ui u vaa srca.

Autor teksta:

Ognjen Orekovi I-1

IT

TI

kolski list

13

#6 NOVEMBAR 2014.

PITAJ
PSIHOLOGA
Jelena Brajovi: Igrice
Igranje kompjuterskih igrica jedna je od najpopularnijih, najzabavnijih
i najzaraznijih deijih aktivnosti.Meutim, na ovu aktivnost roditelji
ne gledaju toliko blagonaklono. Veina njih smatra da je igranje igrica
zapravo gubljenje vremena. U medijima se moe esto uti stav da
su nasilne video igrice odgovorne za nasilno i asocijalno ponaanje
dece. Uticaj koji video igrice imaju na dete zavisi od uzrasta deteta,
njegovog karaktera i osobina linosti.
Iako se na kompjuterske igrice gleda kao na neto veoma tetno po
razvoj deteta, one ipak mogu imati pozitivne i negativne efekte.
Psiholog kole:

Pozitivni efekti igranja igrica

Jelena Brajovi

Smatra se da su igrice odlina veba za mozak deteta. Da bi se prela

neka kompjuterska igrica, esto je potrebno apstraktno ili napredno
miljenje. Neke od mentalnih vetina koje se treniraju dok se igraju
igrice su: praenje instrukcija, reavanje problema, koordinacija oka i
ruke, brzo razmiljanje, strategijsko razmiljanje i predvianje, itake
i matematike sposobnosti, upornost, prepoznavanje obrazaca,
orijentacija, memorija, razumno rasuivanje, timski rad.
S obzirom na to da mi danas ivimo u tehniki visoko razvijenom svetu
i da je detetu neophodno da se prilagodi na njega, kompjuterske
igrice su odlian nain da ih kroz zabavu uvedemo u svet tehnike.
Video igrice ine uenje zabavnim. Ljudi iz industrije video igara su to
odavno prepoznali, tako da danas postoji dovoljno edukativnih igrica
uz pomo kojih dete moe kroz zabavu i igru da naui razne stvari.
Video igrice takoe mogu uiniti dete kreativnijim.

14

IT

TI

kolski list

d
.e
hs
.it
w
w
w

Pitaj psihologa

rs
u.

Najnegativniji uticaj video igrica na decu verovatno

imaju igrice sa nasilnim sadrajem. Deca koja igraju
ovakve igrice esto su agresivnija i tu svoju agresivnost
ispoljavaju kroz nasilno ponaanje.
Ukoliko dete igra igrice previe, postaje asocijalno.
Ovo esto zna da postane ozbiljan problem, pa tako
nisu retki primeri kada dete ostane bez drugara jer
su mu oni dosadni i nezanimljivi, a video igrice su
zabavne. Takoe, ukoliko dete dugo igra igrice, to moe negativno uticati i na druge njegove
aktivnosti kao na primer na uenje, vankolske aktivnosti, sportske aktivnosti, izlaske... Previe
igranja kompjuterskih igrica moe dovesti i do meanja stvarnog sveta sa virtualnim svetom. To
je situacija u kome dete nije u stanju da precizno razgranii stvaran svet i ivot od sveta i ivota
u video igrici. Deca koja previe vremena provode igrajui igrice mogu poeti da se ponaaju
impulsivno kao i da imaju problema sa koncentracijom.
Video igrice mogu imati lo uticaj i na zdravlje deteta, pre svega
na njegov vid i na kimu koja se krivi tokom dugog I nepravilnog
sedenja.
Neke video igrice decu ue pogrenim vrednostima.
S obzirom na sve prethodno reeno, vodite rauna o odabiru
igrica i o vremenu koje provodite za kompjuterom.

IT

TI

kolski list

15

#6 NOVEMBAR 2014.

KULTURA
Poinje Sajam knjiga

Beogradski sajam knjiga odrae se od 26.oktobra do 2.novembra 2014.godine. Ovo je 59.

Meunarodni sajam knjiga u Beogradu. Izdavai e biti rasporedjeni u halama 1, 1A, 2 i 4. Poasni
gost ovogodinjeg Sajma bie Narodna Republika Kina.
Kao i svake godine, uenici Srednje kole za informacione kole ITHS posetie Sajam. Oko dve
stotine uenika nae kole otii e sa svojim profesorima i razrednim stareinama na Sajam knjiga.
Nadamo se uivanju uz dobre knjige.
Vie o Sajmu pogledajte na sajtuwww.beogradskisajamknjiga.com.

16

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Katarina Serafin I-2

d
.e
hs
.it
w
w
w

Kultura

rs
u.

Dela Henrija Mura u Beogradu

Henri Mur roen je u Velikoj Britaniji 30. jula 1898. godine.

Bio je britanski vajar,
veoma cenjen i ire.Naa prestonica je imala tu ast
da je posete raznovrsni radovi Henrija Mura. Izloba
je otvorena 11. septembra i bie otvorena sve do 7.
novembra u Narodnom muzeju u Beogradu. Na izlobi je
predstavljeno osamdeset grafika, pet modela, skulptura
i jedan radni model. Ova dela su nastala u periodu od
1934. do 1984. Kako bi se njegova dela to zanimljivije i
celovitije predstavila, posetioci imaju priliku da upoznaju
dublje Murov rad kroz set fotografija umetnika i njegovog
stvaralakog procesa.
Henri je godinama stvarao fantastine radove. Odvojte
malo vremena za kulturu i umetnost, obrazujte se i pre
svega dobro zabavite uz radove Henrija Mura.

Autor teksta:

Mia Stanii I-4

IT

TI

kolski list

17

#6 NOVEMBAR 2014.

SPORT
Ameriki fudbal
Ameriki fudbal u SAD-u je poznat pod imenom
fudbal, a drugi naziv za ameriki fudbal je gridiron.
Cilj igre je preneti loptu do protivnike baze (end
zone) i tako dobiti bodove. Bodovi se dobijaju tako
to se lopta prenese preko gol-linije, dodavanjem
igrau koji je iza gol-linije ili utiranjem lopte kroz
obru gola. Pobednik je tim koji ima vie poena, a
u sluaju nereenog rezultata produeci odluuju
pobednika. Bacanjem novia se odluuje koja
ekipa ima prvi napad, a ekipa koja postigne prvi
pogodak u produecima automatski postaje
pobednik. Ameriki fudbal se razvio iz ragbija
krajem 19. veka. Prva profesionalna utakmica amerikog fudbala je odigrana 1895. godine.
Po broju gledalaca ameriki fudbal je 1960. godine
premaio do tada nenadmaivi bejzbol. Ameriki
fudbal je vremenom postao sve popularniji, pa je
1990-tih NFL (Nacional football league) osnovao
posebnu evropsku ligu NFL Europe.
Svaki tim ima na raspolaganju 54 igraa od kojih su samo 11 na terenu. Veliina terena je 100 jardi
(jedna jarda ima priblizno 91.44cm), odnosno 50 jardi po polovini. Svaki tim ima etiri pokuaja da
postigne gol, a ako ne uspe da pree ni 20 jardi gubi posed lopte, a ako pree onda ima pravo da utira
i tako postigne pogodak. Utakmica je podeljena na etiri dela od po 15 minuta. Pauza izmeu prvog i
drugog dela, kao i treeg i etvrtog, iznosi dva minuta, a izmeu drugog i treeg dela iznosi 12 minuta.

18

IT

TI

kolski list

d
.e
hs
.it
w
w
w

Sport

rs
u.
Najznaajniji me u amerikom fudbalu, nastao 1967. godine, zove se Super Bowl. Tom prilikom su
utakmicu odigrali prvak AFL-a (mlaa Amerika fudbalska liga) i NFL-a. Ove lige su se ujedinile 1970.
godine. Super Bowl se ranije igrao krajem januara svake godine, a od 2002. godine se utakmica igra
prve nedelje februara. Super Bowl je najgledanija emisija na amerikoj televiziji, to privlai veliki broj
kompanija spremnih da potroe milione dolara na reklame. Super Bowl je poznat i po tome to mnogi
popularni pevai i muziari nastupaju pre utakmice i za vreme pauze tokom poluvremena.

Autor teksta:

Leevi Lazar I-2

IT

TI

kolski list

19

#6 NOVEMBAR 2014.

Taekwon-do
Taekwon-doje uvena korejska borilaka vetina nastala etrdesetih godina XX veka spajanjem razliitih
vetina koje su se vebale u to vreme. Danas se taekwon-do smatra jednom od najpopularnijih borilakih
vetina, a broj vebaa u svetu se procenjuje na vie od 100 miliona.Taekwon-do izvorno znai umee
borbe rukama i nogama i predstavlja na iskustvu i nauci zasnovan nain upotrebe svih delova tela u
borbi sa jednim ili vie protivnika. Takva sposobnost stie se kroz intenzivni fiziki i psihiki trening, a kao
posledica takvih napora je nain borbe bez premca u dananjem svetu.

Taekwon-do nije previe zastupljen u naoj dravi. Ovaj sport bi ostao nezapaen da se nije pojavila
devojka po imenu Milica Mandi. Milica je 2012. godine osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u
Londonu, ali njen uspeh se tu ne zavrava. U maju 2013. godine je osvojila zlatnu medalju na Otvorenom
prvenstvu u paniji, a na Mediteranskim igrama u Mersinu osvajila je srebrnu medalju. Poetkom maja
2014. godine okitila se srebrnom medaljom na kontinetalnom ampionatu koje se odralo u Bakuu,
na turniru G1 u Austriji osvajila je zlatnu medalju, a zatim je na istonimenom turniru u Lozani takoe
osvajila zlatnu medalju. Na pozivnom turniru G4 u Kini Milica se okitila bronzanom medaljom.

20

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Milica Slijepevi I-4

d
.e
hs
.it
w
w
w

IT

rs
u.

IT
Predstavljanje igrice Destiny
Destiny je onlajn multiplejer igrica koja je nastala u saradnji
dveju kompanija Bungie i Activision. Od igre se oekivalo
mnogo i smatralo se da e biti najbolja igra objavljena 2014.
godine. Igrica e sigurno biti dostupna za PS3, PS4, Xbox 360 i
One, a mogue je i da e biti dostupna za PC.
Igra je smetena u sredini nastaloj posle apokalipse koja dosta
podsea na Halo, a uz to je dodato i nekoliko Borderlands
elemenata koji poboljavaju gejmplej. Iako veoma zanimljiva
i sa novom idejom, igra nije unikatna koliko se oekivalo, jer
je veina sadraja viena u drugim igrama. Misije se deavaju
na raznim planetama ukljuujui i Zemlju, a pripreme za
misije se odvijaju u mestu zvanom Tower. Tu se moe sresti
dosta igraa sa kojima se lako postaje prijatelj. Postoje i
NPC-ovi kod kojih se kupuje ili prouava oprema za vaeg
lika, ali oprema kupljena u kampanji se ne moe koristiti u
multiplejeru to je jedna od mana ove igre. to se tie samih
misija, nisu preterano teke ali to ne znai da nema izazova
kao npr. borbe protiv bosova koji su odlino dizajnirani. Kao i
grafika, i zvuk u igrici je izvanredan. Uzevi sve u obzir, igra ima
takozvani efekat crne bate (prevelika, izneverena oekivanja
od igrice). itav gejmplej i sadraj igrice izgleda zanimljivo i
poeljno. Ali, realnost te bate je naalost daleko od onoga
to mi zamiljamo. Kada bolje pogledamo, vidimo da je to
samo obina bata sa fasadom.

IT

TI

kolski list

21

#6 NOVEMBAR 2014.

Iako su misije na poetku zanimljive, one se na

neki nain ponavljaju i iznenaenja koje se oekuje
jednostavno nema. To ponavljanje misija na poetku
ne predstavlja problem jer igrica lako opija svojom
grafikom i nainom igranja, ali to se posle menja. Svi
dinamini predeli vie lie na wallpaper nego na mesto
igranja.
Ali nemojte se varati, pored moda dosadnog gejmpleja
i nedokuivih predela, nain pucanja, kretanja, zvuk,
oruje i dosta drugih stvari odlino su uraene.
ta nam se nije dopalo kod igre:
misije koje se ponavljaju i sadre ve viene izazove,
duboku priu koja vas tera da traite i otkljuate
sasvim obine elemente prie,
na kraju igre se borite protiv gotovo istih bosova.
ta nam se dopalo kod igre:
odlino upravljanje koje itekako poboljava
korienje oruja i letelica,
odline vidike i neverovatan zvuk,
intrigirajue mape sa izvanrednim grafikim
dodacima.
Nai utisci :
Moemo rei da je ukupna ocena za ovu igru 6/10. Glavni aduti igre su grafika i upravljanje koji izvlae
ocenu i pored loeg gejmpleja. Igrica jeste vredna probanja, ali ne i kupovine to govore i komentari
mnogih drugih igraa.

22

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Nenad Vorkapi I1

Autor teksta:

Filip opi I1

rs
u.

d
.e
hs
.it
w
w
w

Stigao je novi iPhone 6!

Apple je konano predstavio svoj najnoviji proizvod iPhone 6 i to u dve verzije, iPhone 6 sa displejem
koji iznosi 4,7 ina i iPhone 6 Plus sa displejem od ak 5,5 ina.
DISPLEJ
Rezolucija iPhone 6 Plus iznosi 1920x1080 piksela,
dok iPhone 6 ima novu Retina HD rezoluciju od
1334x750 piksela. Apple nije samo poveao displej,
ve ga je i poboljao. Jedna je stvar napraviti vei
displej, a neto skroz drugaije je napraviti vei
multi-ouch displej sa neverovatnim bojama i veim
kontrastom.
OPERATIVNI SISTEM
iPhone 6 dolazi sa najnovijim operativnim sistemom
iOS8 kog je kompanija Apple predstavila jo u
junu ove godine. iOS8 takoe dolazi sa novim
iznenaenjima kao to su Health App, third-party
keyboard support, poboljanu iOS X integraciju,
jo interaktivnih obavetenja i mogunost da thirdparty apps koriste Touch ID.
KARAKTERISTIKE
Izgraen na 64-bitnoj desktop strukturi, novi A8 ip je daleko moniji od svog prethodnika i sa buduom
generacijom M8 motion coprocessor-a. Takoe, iPhone 6 sadri RAM memoriju od 1GB i ima 1.4GHz
dual-core procesor, dok njegov prethodnik iPhone 5S ima dual-core procesor sa 1.3Ghz. Ovo moda i
ne zvui kao neko posebno poboljanje, ali Apple tvrdi da su na iPhone 6 CPU i grafike performanse
znatno bre nego na prethodnoj verziji iPhone-a. A8 ip je do 50% snaniji u odnosu na A7, Apple je
takoe iskoristio svoju najnoviju tehnologiju po imenu Metal, koja omoguava CPU i GPU da rade
zajedno u isto vreme i da omoguavaju pojaane efekte i jo detaljniju grafiku. Oekuje se da emo
videti jo interesantnih igrica na App Store. M8 motion coprocessor je veoma slian verziji koju sadri
iPhone 5S, osim to sada moe da prati kretanje i
preenu razdaljinu, tako da je sada bolji u praenju
vae aktivnosti nego ranije. iPhone 6 je debljine
od ak 6.9 mm, to ga ini najtanjim ureajem
kompanije Apple do sad, dok iPhone 6 Plus ima
neto veu debljinu koja iznosi 7.1 mm. U prodaji
e biti dostupne tri razliite verzije iPhone-a u
zavisnosti od interne memorije. Prva verzija e imati
na raspolaganju 16GB interne memorije, druga
64GB, dok e trea imati neverovatnih 128GB..

IT

TI

kolski list

23

#6 NOVEMBAR 2014.

KAMERA
IPhone 6 dolazi sa kamerom od 8MP. Novi wide angle iSight
lens, true tone flash, f/2.2 aperture, digital image stabilisation
i dva puta bri auto-fokus omoguavaju znatno kvalitetnije
fotografije.
BATERIJA
Apple nije pominjao veliinu baterije, ali tvrde da iPhone 6 u
standby reimu moe da izdri ak do 250 sati, 12 sati dok
telefoniramo, 11 sati dok koristimo internet ili 50 sati dok
sluamo muziku.
APLIKACIJE
Apple je uveo dve novine: Touch ID i Apple Pay. Touch ID
omoguava otkljuavanje ureaja otiskom prsta, a aplikacija
Apple Pay koristi najnoviji ip NFC koji omoguava plaanje
dok smo u prodavnici samo dodirom na dugme.

24

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Ognjen Kljaji I2

rs
u.

d
.e
hs
.it
w
w
w

ZANIMLJIVOSTI
Branislav Nui - uveni srpski komediograf

Branislav Nui je jedan od najboljih srpskih pisaca. Pisao je romane, prie, drame i zaetnik je retorike u
Srbiji, a u svakom sluaju je najpoznatiji po svom britkom humoru koji krasi mnoga njegova dela. Nui je
roen 20. oktobra 1864, a umro je 19. januara 1938. u svojoj 73. godini.
Nui je rodjen u Beogradu u imunoj trgovakoj porodici, od oca ora i majke Ljubice. Njegova
porodica je ubrzo posle Nuievog roenja izgubila svoje bogatstvo i preselila se u Smederevo, gde je
Nui iveo celo svoje detinjstvo. Tamo je pohaao osnovnu skolu, i poeo gimnaziju, ali gimnaziju nije
zavrio u Smederevu ve u Beogradu u koji se ponovo vratio da ivi. Kada je napunio 18 godina, zakonski
je promenio svoje ime u ono po kome je poznat danas, Branislav Nui. Pre toga se zvao Alkibijad Nua,
a to je ime po kome ga u dananje vreme retko ko zna. Diplomirao je u Beogradu na Pravnom fakultetu
1884. godine.
Takoe, Nui se borio u Srpko-bugarskom ratu
1885. godine. Nakon rata poeo je da pie i objavio
je pesmu Dva raba u Dnevnom listu. Zbog te
pesme je zavrio u zatvoru dve godine jer je pesma
ismevala monarhiju, a posebno kralja Milana.
Godine 1900. Nui je postavljen za sekretara
Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao
je dramaturg Narodnog pozorita u Beogradu.
Osnovao je svoje pozorite 1913. godine u Skoplju,
u kome je i iveo do 1915. Napustio je zemlju
kada je poeo Prvi svetski rat i boravio je u Italiji,
vajcarskoj i Francuskoj sve do zavretka rata.
Posle rata, Nui je postao prvi upravnik Umetnikog odseka Ministarstva prosvete. Na toj poziciji je ostao
do 1923. godine. Posle je postao upravnik Narodnog pozorista u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u
Beograd. Izabran je za redovnog lana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933.

IT

TI

kolski list

25

#6 NOVEMBAR 2014.

Branislav Nui je bio veoma dobar pisac, poznat po svom dobrom humoru. Dosta je pisao o ljudima i o njihovim osobinama i zbog toga su njegova dela i ostala aktuelna i do dana dananjeg,
a mnoga od njih se izvode kao pozorine predstave i ve decenijama odolevaju vremenu. Njegova najpoznatija dela su: Tako je moralo biti, Jesenja kia, Iza Boijih ledja, Protekcija, Svet,
Put oko sveta, Gospodja ministarka, Narodni poslanik, Mister Dolar, Oaloenja porodica,
Pokojnik, Sumnjivo lice, Uje, Dr i Ne oajavajte nikad!.

26

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Boris ajnovi I4

rs
u.

d
.e
hs
.it
w
w
w

Osloboenje Paneva od nacista

Izmeu dva svetska rata Panevo je postao znaajan industrijski centar,
ali je razvoj grada prekinula nemaka okupacija. Dana 6. oktobra 1944.
godine partizani i jednice Crvene armije oslobodili su grad Panevo od
nacista. Ljudi su izlazili na ulice i pozdravljali oslobodioce. Bio je to dan
pobede i slobode za grad Panevo i njegove stanovnike. U nekadanjoj
Svilari nalazio se nacisticki logor u kojem su bili zatoeni Romi, Srbi i
politiki protivnici. Na putu ka selu Jabuci streljano je vie hiljada Srba,
Jevreja i Roma. Na tom mestu danas se nalazi spomenik streljanima
nazvan Stratite.
U Panevu se nalaze spomenici narodnih heroja: Olge
Petrov, Marka Kulia i Stevice Jovanovi, koji su zasluni za
osloboenje. Na taj dan polau se venci na spomenike u
njihovu ast. Danas u Panevu postoji ulica nazvana po
ovom dogadjaju - 6. oktobar. U centru grada se sveano
obeleava osloboenje grada uz tradicionalno odravanje
ulinih trka. U njoj uestvuju svi - od najmlaih do najstarijih
generacija.

Autor teksta:

Luka Aleri I1

IT

TI

kolski list

27

#6 NOVEMBAR 2014.

Tehnologija - filter za vodu

Veina ljudi verovatno ni ne razmilja puno o vodi iz esme
niti o flairanoj vodi, ali jedna osoba od devet osoba na
naoj planeti nema pristup pijaoj vodi. To znai da 780
miliona ljudi trenutno nema istu vodu. Unoenje prljave
vode u ljudski organizam moe dovesti do pojave mnogih
bolesti, ali i do smrti.
Zbog toga je tim uenika sa Univerziteta u Adelaidi osmislio
sistem za preiavanje vode napravljen od praznih kesa
ipsa, iverice i staklenih cevi, a to je najbolje od svega
- kota samo 67 amerikih dolara. Jednostavan je za
sklapanje i korienje, a i efikasan je, tako da ne zahteva
struno inenjersko znanje. Zbog toga savren za ruralne
delove sveta i za one krajeve koji nemaju istu vodu.
Ovaj tim je poeo svoj rad tako to je najpre napravio
sistem od skupih i kvalitetnih materijala, a zatim napravio
sistem sa jeftinjim materijalima i produktima istog dizajna.
Sistem radi tako to preusmerava suneve zrake ka vodi
u staklenim cevima, pomou polucilindara obloenih
reflektujuom folijom od kesa ipsa. Ovako sunevi UV
zraci zagrevaju vodu i unitavaju veinu bakterija u njoj.
Sistem je veoma efikasan i tim kae da za etiri sata moe
preistiti 40 litara vode.

28

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Vuk Vinji II2

rs
u.

d
.e
hs
.it
w
w
w

Zakoni koji se granie sa normalnou

Ukoliko ste mislili da su nai zakoni udni i bizarni, proitajte neke od najneobinijih zakona na svetu u
sledeem tekstu:
U dravi Ajdaho mukarac ne sme dati svojoj dragoj kutiju slatkia laku od 22kg. Taj zakon bi dobro
doao u svim dravama, ako bi devojke birale.
U Indijani vrednost broja (pi) je 4, a ne 3,14. Ovaj zakon bi odgovarao svim kolarcima.
U Montani ukoliko ena otvori imejl svoga mua prekrila je zakon (ne treba da navodim kome bi se
svidelo ovo pravilo).
U Oklahomi ukoliko uzmete zalogaj hamburgera koji vam kolega nudi - prekrili ste zakon.
U Minesoti je nezakonito prefarbati vrapca da biste ga prodali kao papagaja. Svata ljudi rade da zarade.
U Severnoj Karolini je protivzakonito pevati naglas u javnosti. To pravilo bi mogle i nae estradne zvezde
da usvoje.
U Njujorku dok se vozite liftom ne smete da priate, morate drati ruke u depovima i gledati ispred
sebe. Kad bi nae komije potovale ovaj zakon!
U Ohaju morate da trubite dok zaobilazite tui auto. To za nae vozae ne bi bio problem, oni trube i
kada ne zaobilaze.
U Samoi je zloin ukoliko zaboravite roendan svoje supruge. Komentar je suvian.
U kotskoj je zabranjeno da pijani etate krave. Ko zna zato je to dobro...
U Kini je zabranjeno spasiti ivot oveku koji se davi, jer to znai da ste se suprotstavili sudbini. A moda
mu je sudbina bila da ga neko spasi?!
U Danskoj pre nego to upalite auto, morate da proverite da li vam dete spava ispod njega. Da, deca
inae spavaju ispod kola u slobodno vreme...
Opet kotska i krave - tamo ne smete imati seksualni in sa kravom, ali ovaj zakon vai samo ako ste
pijani. Ovo objanjava gorepomenuti zakon.
U Italiji mogu da uhapse mukarca ukoliko obue suknju. Mogli bi i u Srbiji.
U Nemakoj moete postati savezni kancelar sa 18, a odgovarate za svoje postupke tek kada napunite
21. Ukoliko unitite zemlju do 21. - ne odgovarate.

Autor teksta:

Lazar Kovaevi II2

IT

TI

kolski list

29

#6 NOVEMBAR 2014.

Slike Praga

30

IT

TI

kolski list

Autor teksta:

Milica ivkovi I-1

rs
u.

d
.e
hs
.it
w
w
w