1

Prof.dr Sneana Milenkovi

Filozofski fakultet
Odsek za psihologiju
Novi Sad
DUA NIKADA NE MISLI BEZ SLIKA
Apstrakt
U radu se razmatra nov psihoterapijski pristup pod nazivom 'integrativna art
psihoterapija' koji predstavlja originalnu kreaciju i doprinos psihoterapiji autora ovog
teksta. Autor daje kratak opis ovog pristupa, kao i ilustrativne primere iz svoje prakse.
Kljune rei: art psihoterapija, kreacija, integracija, upotreba slike u psihoterapijskom
radu.
Ova Aristotelova reenica se sasvim uklapa i dobro stoji kao naslov teksta posveenog
novom pristupu psihoterapiji koji je kreirao autor ovog teksta, a koji se zove
integrativna art psihoterapija. Ceo tekst je upravo posveen ovom novom pristupu koji
predstavlja integraciju dosadanjih znanja, iskustava i istraivanja autora u domenu
psihoterapije.
ta je to uopte psihoterapija?
Psihoterapija je nauna, kao i humanistika, drutvena, disciplina, koja ima svoje
metode i razliite modalitete, za koju je karakteristian , pre svega, specifian
meuljudski, lini odnos izmeu klijenta/pacijenta i psihoterapeuta i koja ima za cilj
otklanjanje svih oblika ljudske patnje, kao i unapreenja rasta i razvoja, kako linog,
tako i kolektivnog i ona je korisna kako za pojedince, tako i za celo drutvo.
Moemo rei da psihoterapija tek postaje nova profesija, nezavisna od psihologije i
psihijatrije, ne samo u Evropi, ve i ire, u svetu. Duboko verujem da e to biti i u naoj
skorijoj budunosti. Jo od 2004. godine, kada se otvorio prvi fakultet za psihoterapiju u
Beu - Sigmund Frojd Univerzitet za psihoterapiju, psihoterapija zapoinje svoju bitku
za ustanovljenje sebe kao nove profesije u Evropi, i ire - u svetu. Trenutno se radi na
njenim zakonskim regulativama u veem broju evropskih zemalja, koje to jo nisu
uinile, (u osam njih, one ve postoje), kao i u Evropskom parlamentu, koji to treba da
usaglasi, usvoji i uini obaveznim za sve lanice EU. Treba jo rada, naroito u
zemljama gde je psihoterapija prepoznata samo u okviru dve profesije: psihologije i
psihijatrije.
ta je to integrativna art psihoterapija?
Integrativna art psihoterapija jeste novi oblik psihoterapije i to integrativan. To je
istovremeno psihoterapija, nauka i umetnost (ukljuuje kreaciju i integraciju, kao svoje
bitne konstituente psihoterapisjkog procesa).
Kao psihoterapija , ona ispunjava svoju funkciju u proizvoenju eljene promene kod
ljudi, ne smo u otklanjanju njihove patnje i demoralizacije, zbog ega uglavnom i
dolaze na psihoterapiju, ve i u smislu prevencije i unapreenja njihovog mentalnog

2
zdravlja i opteg blagostanja. Ljudi i nakon njenog prestanka mogu upranjavati neki od
umetnikih naina izraavanja, na taj nain obogaujui vlastiti ivot, njegov kvalitet,
postajui kreativnija i srenija bia, tvorci vlastitog ivota i sree.
Po mom miljenju, ovek je u osnovi radosno bie i ako to nije tako, neto nije u redu sa
njegovim ivotom. Neto valja promeniti, ispraviti.
Kao nauka, ona mora da pokae svoju efikasnost - delotvornost, u praksi, koja moe
potvrditi da ona vredi, jer uspeva da pomogne ljudima koji joj se obraaju za pomo.
Kao umetnost, ili kroz korienje umetnikih medija izraavanja, kao sredstva u
promeni linosti i njenog ponaanja, ona je kreativna, oslobaajua od svih onih
konica (rigidnosti: fizikih, mentalnih i duhovnih, koje su u funkciji otpora prema
promeni), a koje nas zaustavljaju u rastu i razvoju i ne dozvoljavaju da oslobodimo
svoje kreativne potencijale, da postanemo slobodna, odgovorna, kreativna i uistinu
humana bia (Milenkovi, 2003).
Ukratko, integrativna art psihoterapija predstavlja kreativnu upotrebu umetnikih
medija od strane pojedinca kao terapijskog sredstva, verbalne i neverbalne, simbolike
komunikacije, u prisustvu psihoterapeuta u zatienoj i podravajuoj terapijskoj
sredini. Naglasak je na samom procesu stvaranja/kreacije, mada se uzima u obzir i
finalni proizvod, njegov sadraj i znaenje za oveka odn. osobu koja ga je napravila.
Specifina aktivnost koja se trai od pojednica ukljuuje korienje umetnikih medija i
slui kao terapijska procedura u prisustvu psihoterapeuta (Milenkovi, 2000).
Neophodni elementi ovog procesa su: (1) pojedinac (klijent/pacijent), (2) psihoterapeut,
(3) aktivna procedura koja ukljuuje neverbalnu ekspresiju i (4) upotreba umetnikih
medija (slikanje, crtanje, vajanje, muzika, pokret i igra, drama, pria, poezija, video,
film, kao i kombinovane tehnike).
Kome je namenjena?
Integrativna art psihoterapija je namenjena svim ljudima, kako onima koji se u
psihijatrijskom smislu mogu nazvati pacijentima (ak i najteoj kategoriji kao to su
psihoze), tako i svima onima koji se mogu smatrati normalnima, kao i onima koji hoe
da unaprede i poboljaju svoj , ne samo duevni, ve i duhovni razvoj. Za mnoge ljude
integrativna art psihoterapija prua nov i vitalan izvor kreativne energije koju oni
prenose u svoje ivote i izvan psihoterapijskog konteksta. Ona im prua novo dodatno
znaenje, zadovoljstvo i radost u ivotu (Milenkovi, 2006).
Kako izgleda nain rada?
Proces rada u integrativnoj art psihoterapiji zasniva se na izraavanju i prepoznavanju
ovekovih najosnovnijih misli i oseanja poteklih iz nesvesnog, izraenih u slikama, pre
nego u reima. Umetnost se, dakle, moe koristiti kao tip simbolikog govora i
izraavanja oseanja i doivljavanja kroz slike.
Slika na taj nain ima viestruku primenu. Ona moe posluiti kao: (1) dijagnoza
postojeeg stanja u kome se pojedinac nalazi; (2) kao nain uspostavljanja i odravanja
psihoterapijskog odnosa sa njim (psihoterapijska komunikacija); (3) kao
psihoterapijsko sredstvo ili nain rada - dekonstrukcija i rekonstrukcija poetne slike u

3
eljenu, a koja predstavlja pozitivni terapijski ishod(cilj); i na kraju, (4) slika moe
sluiti i kao prognostiko sredstvo, kojim moemo utvrditi da li smo ostvarili eljeni
terapijski cilj (Milenkovi, 2010).
Magijska mo slike
elim da kaem neto, to smatram vanim, a vezano je za upotrebu slike u
psihoterapiji. To je o njena 'magijska mo' (Kris, 1970). To nam lepo predoava Ernst
Kris, poznati psihoanalitiar, istraiva umetnosti, u svojoj poznatoj knjizi,
"Psihoanalitika istraivanja u umetnosti".
Slike daju magijsku mo nad onim to predstavljaju, kae on. Slikari i vajari, kao
"vetaci u mnogim spretnostima", "majstori mnogih tajni prirode", kae Kris, koji su se
takmiili sa bogovima bili su "kanjeni zbog prekoraenja boanskih prerogativakodifikovanih u biblijskoj tradiciji-vajara boga, koji osuuje suparnitvo. Zabrana
umetnosti u hebrejskoj i muhamedanskoj, i privremena i delimina u hrianskoj
civiliaciji, zasniva se na verovanju u magijsku mo slika: prema iroko
rasprostranjenom shvatanju, slike daju mo nad onim to prikazuju. U folklornoj
umetnosti, stvaralac slike srodan je arobnjaku i maioniaru".
Moemo se zapitati: gde lei granica izmeu shvatanja, jednog koje uzima sliku za
stvarnost i drugog koje priznaje sliku samo kao predstavu stvarnosti?
U mnogim sluajevima teko je povui granicu.
Umetnost stanovnika peina bila je zamiljena kao magija. Ali kakva je mogla biti
funkcija slika u tim magijskim ritualima? Neki govore o njima kao ritualnim scenama.
Umetnik upravlja svetom kroz svoje delo. Crtanje ivotinja predstavlja mo da se uhvati
ono to nestaje i tako zagospodari objektom. Slikar je neka vrsta vraa.
Slino je i sa decom u terapiji igrom (play therapy) (Axline, 1978), kao i sa odraslima u
art psihoterapiji.
Realnost slike postaje naa ivljena realnost. Mi moemo biti Mikelanelo sopstvenog
ivota. Mi i jesmo najvrednije delo/kreacija sopstvenog ivota. U tome nam, ukoliko to
jo nismo shvatili svakako, moe pomoi integrativna art psihoterapija.
Integracija kao klju promene
Glavna prednost integrativne art psihoterapije jeste njena integracija. Ona omoguava
premoavanje i bolju sintezu izmeu verbalnog i neverbalnog, svesnog i nesvesnog,
spoljanjeg i unutranjeg, govorenja i injenja, realnosti i fantazije, racionalnosti i
intuicije - sve to pomae i omoguava jedninstvo due, duha i tela.
Tako, u integrativnoj art psihoterapiji, umesto da samo "priamo o" naim iskustvima
(about-izam), kada je dominantna prevashodno naa leva modana hemisfera, koja je
racionalna i diskurzivna, mi doseemo do naih potisnutih, nesvesnih, neverbalnih i
simbolikih iskustva izraenih slikom - to predstavlja aktivnost nae desne modane
hemisfere. U tome je i sutina i prednost integrativne art psihoterapije koja omoguava
bolju sintezu i povezivanje obe hemisfere i razliitih nivoa iskustava i izraavanja
(Milenkovi, 2010).
Kreativnost kao pozitivna afirmacija, kao sloboda 'za' neto, kao igra, stvaranje

4
Iako smo svi roeni kao kreativni, naa Zapadna, previe racionalna, kultura u dovoljnoj
meri ne ceni kreativnost. Sa umetnou mi ponovo otkrivamo kreativnu snagu koja
oslobaa veliku koliinu simbolikih slika. One nam dolaze donosei svoje darove, a
integrativni art psihoterapeut nam samo pomae da ih prepoznamo. Na neki nain,
moemo rei, da mislei manje, mogue je da (sa)znamo vie. Koristei umetnost u tom
smislu, sluei se kreativnim spontanim procesom, uz pomo psihoterapeuta, mi se
pomeramo od rei ka slikama, ka oseanjima, telesnom jeziku, mogunosti irih
refleksija i spoznaja.
Sutina psihoterapije i jeste pomeranje granica saznanja, prema spolja i prema unutra.
Rast predstavlja ,ustvari, izmetanje granica, prepoznavanje dubljih i obuhvatnijih nivoa
sebe samih i otuda i sve vee obogaenje sebe (Milenkovi, 2002).
Kreativnost moemo shvatiti i kao izvor razmena sa spoljanjim svetom, kao ono
'izmeu' koje ne pripada iskljuivo ni unutranjem, a ni spoljanjem. Vinikot je govorio
o "prelaznom objektu", palcu koji se sisa, cucli, plianom medi ili drugim igrakama,
pri emu "spoljanja unutranjost" postaje "nesvesna stvarnost". "Primarna kreativnost"
(Vinikot) je ono to poseduje dete.
Zadatak integrativnog art psihoterapeuta je da obezbedi konzistentan okvir u kome e
pojedinac biti u stanju da transformie patoloki prostor u kreativan prostor za rast,
ujedinjenje polarnosti i pronalaenje novih naina da se kombinuje staro i novo.
Da se podsetimo kako je to bilo nekada davno-u predistoriji. Postojala je improvizovana
igra (igra, muzika, drama, itd). Otkrie trenutka i odnos prema kreativnom inu se
dogodio mnogo kasnije u ljudskoj civilizaciji. Primitivni ovek je iveo i stvarao u
trenutku, ali je on mnogo docnije postajao sve vie obuzet "sadrajem" kreativnog ina,
njegovim ouvanjem i procenom njegove vrednosti, vie od samog procesa kreacije.
Tako je nastao novi tip civilizacije, civilizacije ouvanja, namesto civilizacije kreacije i
improvizacije u trenutku.
Koje su to karakteristike kreativnog ina, kreacije?
Prva karakteristika kreativnog ina jeste spontanost. Druga je doivljaj neoekivanog,
iznenaenja. Trea je doivljaj nerealnosti, koja se odnosi na promenu realnosti. Postoji
razlika izmeu realnosti i fikcije. Kako je Buda rekao: ono to je teko ostvarivo, lepo je
videti. etvrta karakteristika kreativnog ina je da on znai akciju sui generis. U toku
procesa ivljenja na nama se vie dela (mi postajemo sve vie kreature), nego to smo
delatni (kreatori). To je i trazlika izmeu kreature i kreatora (stvaraoca).
Kroz integrativnu art psihoterapiju mi se razvijamo i rastemo i leimo nae
podvojenosti, integriemo suprotnosti u simbolikoj formi i radimo i napredujemo u
pravcu individuacije, procesu ucelovljenja o kome je Jung govorio. Kod nas o tome je
dosta govorio i pisao na akademik Vladeta Jeroti (1998).
emu umetnost?
Zato je umetnost toliko lekovita u naem ivotu? Da bih makar delimino odgovorila
na to pitanje, posluiu se reima jednog umetnika koji je rekao sledee: postoje trenuci
u naim ivotima, kao to postoje trenuci u toku dana, kada mi oigledno vidimo izvan

5
onog uobiajenog. I to su upravo ti trenuci nae najvee sree i mudrosti. To bi bili
trenuci kada su umetnosti roene.
Neto slino je rekao i poznati filosof Bergson (1993). On kae: "Umetnost nema drugu
svrhu ve da ukloni praktiki korisne simbole, konvencionalno i drutveno prihvaene
optosti, ukratko, sve to nam zaklanja stvarnost, da bi nas postavila licem u lice sa
samom stvarnou". I, dodala bih, i sa samima sobom.
ovek kao spoj konanosti i beskonanosti - kao egzistencija i transcendencija
U svakoj psihoterapijskoj orijentaciji, modalitetu, postoji slika oveka koja je ugraena
u teoriju i praksu date psihoterapije. Ona u bitnoj meri odreuje i nain rada, kao i ishod
same psihoterapije.
S obzirom da nema vrednosno neutralne psihoterapije, vano je prepoznati njene
vrednosne predpostavke koje su implicite ili explicite ugraene u njenu teoriju i praksu,
da bismo mogli lake i racionalnije da napravimo izbor i odluimo se za onu koja nam
vie odgovara.
Po mom miljenju, ovek je bie koja prevladava svoju ogranienost, bie koje
transcendira, tei ka viem, kako je to lepo kazao Nikolaj Berajev, ruski religiozni
mislilac. Po njemu, ovek je bie koje 'pripada dvama svetovima' i koje se ne smeta u
svetu nunosti, bie koje otkriva slobodu, koja je neizvodljiva iz datog sveta.
ovek je sinteza konanog i beskonanog, sam je beskonanost u konanoj formi.
Nezadovoljstvo oveka konanim, njegova ustremljenost ka beskonanom, jeste
otkrivanje boanskog u oveku.
Dimenzija budunosti u vidu pravljenja i ostvarivanja ivotnih projekata jeste veoma
bitna za integrativnu art psihoterapiju koja radi ne samo sa "nezavrenim poslovima iz
prolosti", ve i na otvaranju ka budunosti: kreacijom i integracijom ivotnih ciljeva i
projekata u budunosti.
Treba iveti ono to je univerzalno, rekao je Heraklit, grki mislilac, ono to oveka ini
istinskim, a to je ono to je u njemu istovetno sa svakim.
A to to je u nama istovetno sa svakim to je upravo ono do ega dolazimo u
psihoterapiji: da ne elimo da patimo, i da elimo da budemo sreni. To je rekao i Dalaj
Lama (1999) u svojim govorima na temu zajednikih osnova ljudske prirode.
ovek je, dakle, radosno bie i uspostavljanje izgubljenih moi i potencijala kroz
psihoterapiju jeste zapravo vraanje na njegov pravi put, dodue, i put 'kojim se ree
ide' (Milenkovi, 2009).
U tom smislu, integrativna art psihoterapija je u trendu savremenih evropskih zbivanja
u psihoterapiji koja depatologizuju psihoterapiju od sadaja prolosti, odn. medicinskog
modela koji je u prolosti bio dominantan u sagledavanju i odreivanju psihoterapije
kao u osnovi medicinske nauke koja se bavi boleu i njenim leenjem.
Danas je sve vie akcenat na ljudskoj patnji, disfunkcijama, demoralizaciji, itd., a
psihoterapija je, kao to je to jo Frojd smatrao, re-edukacija, ili oduavanje od starog, u
sutini, novo uenje ili uenje novog naina ponaanja, doivljavanja, ivljenja u celini
(Milenkovi, 1997).

6
Uz to art psihoterapija je zahvaljujui svojoj univerzalnoj primenljivosti i lekovitosti
prisutna u svim psihoterapijskim modalitetima (Rubin, 2001). Po mom uverenju, ona
zasluuje da bude samostalni modalitet i da ima svoju posebnu teoriju koja se zasniva
na kreativnosti i njenom znaaju za ljudski razvoj.
Primeri iz prakse

Primer br. 1 Slikovni prikaz 'zaglavljenosti', 'stajanja u mestu', 'nemogunosti da

se pokrene'
Ana je devojka etrdesetih godina, koja doivljava da je u zastoju u svom poslu, kao i
privatno. Nema partnera ve due vreme, eli da ga pronae i ostvari uspenu vezu.
Prethodne su bile neuspene. eli da izae iz zastoja u kome osea da se nalazi. Njen
crte upravo predstavlja njen doivljaj 'zaglavljenosti', stajanja u jednoj taki,
'nemogunosti da se pokrene'. Crte je nacrtala na terapeutovu instrukciju da nacrta
kako se trenutno osea.
A. opisuje svoj crte: Stojim na 2 kofera. Svaki ima po 10kg.
(Traila sam od nje da to preciznije opie teinu kofera da bi fiziki/telesno mogla da
doivi teret koji joj ne dozvoljava da se pokrene )
A. nastavlja: Teko mogu da hodam. Ja mogu da izvuem noge. Ali kada bih izvukla
noge, odletela bih...Plai me...
(Zatim, kao da eli da skrene panju na ruke, da nae opravdanje za nekretanje)
A: Ruke su mi slobodne, imam potrebu s njima da neto pravim.
Daju mi uzemljenje (noge). Moram da imam neto drugo da se uhvatim.

7
(I dalje nastavlja da opravdava nekretanje, koje joj, ustvari, i predstavlja problem zbog
koga dolazi na psihoterapiji)
Ja joj nudim da se popne na dve stolice, da stoji jednom nogom na jednoj, a drugom
nogom na drugoj stolici. Dvoje iz grupe N. i J. joj dre stopala prikovana za stolicu (sa
zadatkom da svako od njih pritiska Anino stopalo teinom od otprilike zamiljenih
10kg). (Na taj nain oni mogu da doaraju situaciju u kojoj se Ana nalazi: kako izgleda
stajanje/hod sa tolikim optereenjem).
Dok stoji na stolici pitam Anu kako se osea. Kae da moe da radi rukama. One su joj
slobodne. Kae da moe da kuca na kompjuteru, da moe da ita, da kuva, telefonira,
itd.
Pitam je dokle e tako da stoji u mestu. Ana odgovara da moe tako dugo da izdri.
I da se boji da zakorai, da sie dole i krene.
Traim od Ane da da glas svojoj levoj i desnoj 'bukagiji' (prtljagu).
Desna joj kae: "Ostani tu i ne pomeraj se". Leva joj kae: "Tu ti je dobro".
Traim od J. i N. da to to je Ana rekla ponavljaju na glas.
Zatim Ana bira sebi pominika iz grupe (M), koji e biti njen unutranji, podravajui
glas, koji e da je bodri da se pokrene, da joj govori naglas da ona to moe, da nema
razloga da se plai, da je bezbedna, i sl.
Ana slua sve glasove: glasove 'prtljaga' prolosti, kao i glas koji je podrava da krene
napred, i ona jednog trenutka munjevitom brzinom (i)skae sa stolice. Mi smo (cela
grupa) ispred nje, pridravamo je da ne padne, da se bezbedno spusti na zemlju, i ona
prosto prolazi 'kroz sve nas' i izlazi/istrava napolje, iz sobe u hodnik, a onda hoe i
dalje: iz hodnika stana u hodnik zgrade, stepenicama na gore.
Zaustavljam je, jer je bosa i predlaem da preemo u drugu prostoriju (gde nije grupa).
Kae da osea strah u stomaku. Pokazuje mi rukom gde se nalazi strah.
Sugeriram joj da pusti strah da izae napolje. Da die duboko i da ga kroz
disanje/izdisanje izrazi. Da pusti glas, da strah izrazi glasom.
(Kod straha je faza udisaja blokirana. Kada se disanje produbi, na emu terapeut radi,
strah kree da izlazi napolje kroz disanje, pa kroz glas, koji postaje sve intenzivniji,
najee to biva neartikulisani urlik. U nastavku rada javlja se i re re. Tako dolazi do
osveivanja sadraja iz prolosti koje valja prepoznati, shvatiti, uvideti i tek tada je
mogua integracija starog materijala iz prolosti i novog iz sadanjosti).
Jednog trenutka kada je strah krenuo iz stomaka, Ana je poela najpre da kalje,
jedanput, dvaput, triput..., a onda je osetila muninu u stomaku i impuls za
povraanjem. Uzela sam lavor i ponudila joj da izbaci strah iz stomaka.
(To je uobiajeno u telesnoj psihoterapiji kada se radi na odblokiravanju duboko
potisnutih emocija, kada one krenu 'iz stomaka' napolje)

Ponavljam joj lagano da ga(strah) pusti, da se oslobodi straha, kroz glas. Ana isputa
jak, snaan, neartikulisani glas.
Traim od nje da ga pretvori u rei.
Ona zamuri. Njen strah raste. Traim od nje da otvori oi. I da me gleda. Strah se
smanjuje (Jer, strah je u glavi! Da ne bi upala u paniku, vaan je kontakt oima, kontakt
sa psihoterapeutom, kontakt sa realnou,)
Onda ona iznenada skoi u vis i udari snano nogama o zemlju.
(Tako Ana sad pokuava da istera strah koji je preao u njene noge. Kroz noge,
udaranjem o zemlju)
(Ana je izbacila strah navie: kroz glas( neartikulisan, bez teksta), ali i nanie:
skakanjem i udaranjem nogu i stopalima o pod).
I na kraju saoptava da je strah nestao.
Dok je skakala i udarala nogama o pod i ja sam to inila zajedno sa njom ponavljajui s
njom zajedno i njen tekst (psovke). (Psovke su takoe uobiajene kao ekspresija, izlivi
besa kod klijenata/pacijenata u toku rada) Dok je skakala, podigla je ruke u vis.
Kada je bila sigurna da vie nema straha u njoj, da ga je isterala, vraamo se u prostoriju
gde je grupa, ostali uesnici.
Trenutak je za novu doluku: Da odlui da hoe da ide svojim putem, ka svojim
ciljevima u budunost, da ide tamo gde je srce vodi. Da ne stoji u mestu, sa prtljagom iz
prolosti.
(To je u terminima Gouldinga (1979)- rad na donoenju nove odluke - 'redecision work'
koji sam uradila sa njom na kraju seanse)
Ubrzo posle ovog rada, Ana je zapoela uspeno novi posao kao i romantinu vezu sa
novim partnerom i veoma je zadovoljna sa oba postignua danas.
Komentar rada u seansi:
Najpre psihoterapeut daje temu (moe i bez teme). U ovom sluaju to je zadatak da
klijent nacrta kako se osea u datom trenutku.
Sledi dolaenje u kontakt sa sobom, slika se pojavljuje najpre unutar same osobe.
Osoba zatim prenosi sliku na papir, eksternalizuje je, koristei se umetnikim
materijalom. U ovom sluaju to su bili flomasteri i uljani pasteli.
Zatim sledi dijalog sa slikom, uz pomo psihoterapeuta i dolaenje do znaenja na
svesnom nivou. I klijent i psihoterapeut vide i razumeju sliku isto.

9
Dalje slika postaje pokret, drama u kojoj je jo vidljivije ta je problem. Telo je
ukljueno u rad i subjekt doivljava otelovljenu sliku i znaenja koje ona ima za njega.
Na kraju sledi razreenje, dolaenje do novih uvida, kao i provera da li je sada slika
drugaija. Trebalo bi da nova slika bude u skladu sa terapijskim ciljem, a to je, u ovom
sluaju, da klijentkinja moe da krene svojim putem, da prevazie poziciju 'zastoja' i
'zaglavljenosti' u kojoj je bila kada je dola na terapiju.
Provera je uvek u realnosti. U naem sluaju, klijenkinja je zapoela nov posao i novu
vezu usapeno, to jo uvek traje.

Primer br. 2 - slikovni prikaz 'bola u levom kolenu' koji predstavlja poetnu
dijagnozu odakle zapoinjemo artpsihoterapijski rad.
Dejan je momak tridesetih godina, koji doivljava lienost pozitivne komunikacije i
razumevanja u odnosu na svoju porodicu, pa i okolinu. Otac i majka su rastavljeni jo
od njegove sedme godine. On je upuen na sebe i ima problema sa porodicom i
njihovim oekivanjima. Takoe, i separacijom. eli da pronae sebe i svoj put, da se
odvoji od njih. Istovremeno se i plai odvajanja.
Crte je nacrtao na temu: Kako se osea danas? to je trebalo da predstavlja uvod u lini
rad.
Dejan opisuje crte koji je nacrtao: Levo koleno: bol. Hoe da me kazni. Istukao bih ga.
Kaem mu da uzme bol iz levog kolena i da je stavi na stolicu ispred sebe. Traim da
opie to to vidi ispred sebe.
(Ovo je klasina getalt tehnika dve stolice ili tehnika dijaloga, veoma dobra za
uspostavljanje dijaloga izmeu odvojenih, otuenih delova sebe, fragmenata koji treba

10
da se ponovo spoje i integriu u celinu. Opisivanje toga to vidi ispred sebe je vano da
bi i klijent i terapeut mogli da vide isto)
D: Lopta bola, prenika pola metra. (Pitam ga za veliinu lopte, njen prenik, jer to nam
daje ideju koliko je velika njegova bol, to je vano da i on to doivi). Kao lopta od
gume. Tvrda je, ali moe da se amortizuje. Blago menja oblik. Kad je pritiska, pretvara
se u jajasti oblik. Prua manji otpor. Hoe da me kazni.
Kaem mu: Pitaj je, ta je tvoja krivica? Zato hoe da te kazni?
D. odgovara: Kriv sam to uopte postojim.
Pitam ga, ko tako misli/govori da si kriv to postoji.
D. odgovara: mama i tata.
To sam doivljavao do skora. Imao sam oseaj da bi im ivot bio bolji/drugaiji da se
nisam rodio. Mislim da bi se oni razili ubrzo. Mama bi se vie ostvarila da se ranije
razila sa tatom. Zavrila bi fakultet.
Kaem mu da stavi mamu na stolicu.
D. govori sa stolice na kojoj sedi njegova mama: Srena sam to si se rodio.
D: Smeta mi to si me uzela za partnera. Neu da budem tvoj partner. Da li hoe da ja
odrastem? Ja hou da odrastem.
Neu da me zove da sam tvoja beba. S neke strane mi prija, naalost.
Neu da me mazi. Ja se borim da odem od tebe (uzdie). Ako odem, neu moi sebe da
izdravam. Kad bih otiao iz zemlje, ne bi mi predstavljalo problem.
Zatim, stavlja na stolicu: majku, tetku i tatu.
(Uobiajeno je da nakon majke, slede i ostali akteri porodine drame, u ovom sluaju
tetka i tata)
D: Moja odluka je da idem iz zemlje, da ponem sam sebe da izdravam.
(Pitam ga kako reaguju na to to im D. govori)
D.: Nepoverljivi su, kau kako se ja neu snai. Najglasnija je mama i tetka. Svi troje su
podjednako nepoverljivi.
Mama: Sarkastino: E, ti e da ode!
Tetka: Nije ti to ba pametno! Ne verujem da e da ode!
Tata: Ajd, i to da vidimo!
D: Otii u!
(Nakon ovog proveravamo ta je ostalo od lopte-bola. Da li se smanjila i koliko. da li je
nestala. Moramo da idemo do kraja, da je dokrajiimo. Tek tada smo' zavrili posao')

11
D. Ponovo stavlja loptu (bol) na stolicu. Kae, izduvala se vie od pola. Sada ima oko
25 cm. Hou da ih izudaram.
D.: Obraa se tetki: Ja nisam kriv to si ti bolesna! Ja nisam kriv to sam muko, to
postojim, za sve ono to su oni meni uinili, to nema sa mamom dobre odnose!
D. zatim stavlja na stolicu mamu: Nisam kriv to postojim! Nisam kriv to nisi zavrila
fakultet! Ja nisam tvoj partner!
D. u nastavku stavlja na stolicu tatu: Ja nisam kriv to ima novu porodicu! Ja ti
smetam. Ja nisam kriv to sam roen, to ti nisi to eleo. Ja hou da ivim. Ti si hteo da
me nema. Osea se ljubomorno. Hoe da se takmii samnom. Hoe da bude bolji
od mene.
D. zatim stavlja baku na stolicu: Stalno si govorila da dosaujem i hou da bude po
mome. Oseao sam se krivim. Taj oseaj mi je ostao. NISAM KRIV!
D. konano stavlja i dedu na stolicu: Sve mora po tvom. Ja vredim bez obzira ta ti
mislio o tome.
Dok izgovara tekst da nije kriv svakom od njih, udara batakom o stolicu. Na kraju
saoptava da jo uvek nije dokrajio loptu. Batak se od jakog udaranja polomio.
(Batak je specijalno konstruisana sprava koja se koristi u terapijske svrhe sa ciljem da
se izrazi bes)
D: Sad vie nije lopta, ve je tap, kae.
S obzirom da bol u obliku lopte nije nestala u potpunosti, i da je polomio batak, nudim
mu da svoj bes izrazi utiranjem u trosed. Primetila sam da je pomerao levu nogu u
kojoj je oseao bol, pa sam mu ponudila 'utiranje'. Prihvatio je rado i na svoje
iznenaenje, dok je utirao levom nogom u trosed, bol je nestala i vrlo mu je prijala
akcija dokrajienja preostalog bola. Na kraju saoptava da ne osea vie bol u nozi, kao
i da nema vie lopte, da je dokrajiena. Dok je utirao, psovao je. Obraao se ocu i dedimukim predstavnicima, ne i enskim, sa kojima je prethodno zavrio.
Na kraju seanse kae da se osea dobro, relaksirano. Nema vie ni bola, ni besa, nestali
su.
Nakon ove seanse, D. je pronaao posao, mnogo bolje se osea u odnosu na svoju
porodicu koja vie nema tolikog uticaja na njega, u narednim seansama zavrio je i sa
oekivanjima u odnosu na oca,oekivanja njegovog povratka u porodicu, to je
predstavljalo njegovu detinju elju i oekivanje. Osea se rastereeno i slobodno da
krene svojim putem. Planira odlazak u inostranstvo i radi na tome.
Umesto zakljuka:
Moemo konstatovati da umetnost i stvaralatvo, kao i integrativna art psihoterapija,
uvek tee istini i to takvoj koja je u svojoj sutini stvaranje nove realnosti. To je rekreacija oveka i njegove ljudske, mogue humanije realnosti, naspram one ne-ljudske,
otuene stvarnosti u koju je zaronjen i u kojoj se osea zatoenikom i rtvom

12
'samoskrivljene nesree'- nepoznavanja sebe i nesvesnosti svoga postojanja, kao i
neostvarenih mogunosti, koje stoje pred njim, koje su uvek i bile tu za njega u vidu
izazova.
Reference:
AXLINE, V. (1978). Play Therapy. New York: Ballantine Books.
BERGSON, A. (1993). Smeh. Beograd: Lapis.
DALAJ LAMA (1999). The Art of Happiness. London:Hodder & Stoughton
GOULDING, M. & GOULDING, R. (1979). Changing Lives through Redecision Therapy. New
York: Brunner/Mazel.
JEROTI, V. (1998).Individuacija i (ili) oboenje. Beograd: Ars Libri.
KRIS, E. (1970). Psihoanalitika istraivanja u umetnosti. Beograd: Kultura.
MILENKOVI, S. (1997). Vrednosti savremene psihoterapije. Novi Sad: Prometej.
MILENKOVI, S. (2000). Mo slike u psihoterapiji. Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu, Knjiga XXVIII, 307-317.
MILENKOVI, S. (2002) Psihoterapija i duhovnost. Beograd: igoja.
MILENKOVIC, S. (2003). Scherazade and her 1001 Art therapy stories. In Schiltz, Lony (Ed)
Epistemology and Practice of Research in the Art Therapies. Luxembourg: CRP-Sante
Luxembourg, Fond National de la Recherche.
MILENKOVI, S. (2006). Art terapija. U: Eri, Lj. (urednik): Psihoterapija. Beograd: Institut
za mentalno zdravlje.
MILENKOVI, S. (2009). The Emperor's New Clothes of Psychotherapy. International
Journal of Psychotherapy, Vol.13, Number 1, March 2009, 17-29.
MILENKOVI, S. The Art of Art Psychotherapy. International Journal of Psychotherapy, Vol.
14, Number 2, July 2010.
RUBIN, J. A. (2001). Approaches to Art Therapy: Theory & Technique. London: BrunnerRoutledge.

13
Abstract
SOUL NEVER THINKS WITHOUT AN IMAGE
Summary
The paper reviews a new psychotherapeutic approach, titled Integrative Art
Psychotherapy representing an original creation and contribution to psychotherapy
made by the author of this text. The author explains in brief the referred approach and
presents illustrative example from her practice.
Key words: art psychotherapy, creation, integration, use of image in psychotherapeutic
practice