Tiski cvet

Strogo zasticena vrsta

 Tiski cvet je insekt koji spada u vodene

cvetove .Dugaak je 8-12 centimetara,
a razmak krila dostie 6-7 centimetara.
Ova vrsta je poznata kao najvea vrsta
vodenih cvetova u Evropi. Zatiena je
u Srbiji na osnovu potvrivanja Bernske
konvencije i Direktivom o zatiti
stanita.

Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi

koju nastanjuje. Areal ove vrste je bio
mnogo vei u prolosti, dosezao je do
Holandije, dok je sada smanjen na
nekoliko renih slivova u centralnoj
Evropi. Od 2800 poznatih vrsta, vie
od 100 ivi u centralnoj Evropi

 Mujaci Tiskog cveta su jedini meu

krilatim insektima koji se mitare
posle dobijanja svojih funkcionalnih
krila. Za razliku od veine vodenih
insekata rojevi odraslih P.
Longicauda nikada ne naputaju
vodu, ve konstantno dodiruju ili
briu povrinu vode

 Sporo kretanje reke i odsutsvo riba

koje se hrane na povrini pomau im
da to ostvare. Prisustvo P.
Longicauda je indikator iste i
nezagaene vode. Izumrli su u
mnogim evropskim zemljama i
mogu se nai samo u Srbiji i
Maarskoj na reci Tisi.

 Zrele ivotinje se ne hrane za vreme

svojih kratkih ivota ve naduvaju
svoja creva vazduhom to im
omoguava laki let. Vodeni cvetovi
nisu odlini letai, let im je
nesiguran. Uglavnom mogue ih je
promatrati u prolee i poetkom
leta, kada se roje.

 Uglavnom mogue ih je promatrati u

prolee i poetkom leta, kada se roje.
Rojenje poinje u veernjim satima i
traje otprilike tri sata. Na poetku
rojenja larve ostavljaju glinu na dnu
reke gde su ivele tri godine i diu se
na povrinu vode. U podizanju do
povrine im pomae gas koji se
sakupio ispod njihovih kouljica

 Na povrini vode se mitari tj. larva

odbacuje svoju kouljicu i izlazi
savren insekt. Tiski cvet ima velika
krila kod kojih su prednja izrazito
vei od zadnjih.

Zbog ega je tiski cvet danas na

listi ugroenih vrsta?
Uzroci ugroenosti veine danas ugroenih vrsta, pa
time i tiskog cveta, mogu se pre svega pripisati
poveanju brojnosti ljudske populacije.
Analiziranjem ivotnih potreba i preferencija prema
habitatu, mogu se izdvojiti sledei faktori ugroavanja:
- gubitak stanita uzrokovan regulacionim radovima na
rekama (izgradnja brana, stabilizacija i produbljivanje
korita)
- zagaenje
- prirodno opadanje brojnosti zbog niske kolonizacione
sposobnosti vrste (red Ephemeroptera u permu 3.5%
celokupne insekatske faune, danas samo 0.095%).

Zbog ega je znaajno ouvati

tiski cvet?
Zbog starosti. Tiski cvet je ivi fosil, predstavlja reliktnu vrstu
koja je naseljavala Zemlju jo u tercijeru.
Zbog endeminosti. Naime, ova nekada iroko rasprostranjena
vrsta u ravniarskim rekama cele Evrope, danas se moe nai
samo u koritu reke Tise i nekih njenih pritoka.
Zbog atraktivnosti. Zatitom ove vrste, unapredila bi se i
ouvala njena neposredna okolina potiski region, kao i
druge, manje popularne organizme koji naseljavaju stanite
tiskog cveta.
Zbog ouvanja globalnog diverziteta. Svaka vrsta ima
neprocenjiv znaaj u prirodi, i njenim nestankom ozbiljno se
naruava ekosistemska ravnotea (zbog njihove uloge u
procesima kruenja materije, u lancima ishrane).
Zbog potencijalne koristi od ekoturizma. Pojava rojenja je
veoma atraktivan prizor koji moe biti meta za ekoturiste iz
celog sveta.

Zatita tiskog cveta

Zatita bilo koje vrste se odvija kroz zatitu njegovog stanita.

Budui da je stanite tiskog cveta korito nae Tise, neophodno
je uskladiti i prilagoditi ljudske aktivnosti na reci u vreme
rojenja, tako da one ne ometaju najbitniju fazu ivotnog ciklusa
tiskog cveta.
Adektvatna zatita tiskog cveta mogua je ako se utvrde
direktni faktori ugroavanja na terenu. U tu svrhu neophodno
je izvriti terenska istraivanja: kartiranje stanita larvi,
utvrivanje trenutnog stanja i redovno praenje promena u
populacijama tiskog cveta.

By Nikola E.
i Bogdan V.