BurnoutSerbian Language

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU
VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU
Efekat sindroma
izgaranja na
poslu
Vladimir Luki
2013
Page
0
Sadraj
1.
UVOD...............
2.
STRES .
2.1.
Tumaenje stresa...........................................................................................
2.2
Faze razvoja stresa........
2.3.
Izvori stresa 5
2.4.
Posledica stresa..
3.
STRES NA POSLU.............
12
4.
SAGOREVANJE
20
4.1. Pojam sindroma sagorevanja........
22
4.2. Gledita o sagorevanju...
26
4.3. Stres i sagorevanje..
29
4.4. Znakovi sagorevanja..........
32
4.5. Uzroci sagorevanja.
34
4.6. Psiholoki instrumenti za merenje sindroma izgaranja na poslu.
36
4.7. Spreavanja sindroma izgaranja na poslu..
37
ZAKLJUAK.............
41
LITERATURA.
42
Page
1
1. UVOD
Ne tako davno kad se govorilo o stresu govorilo se o neemu ezoterinom to nije imalo jasan
smisao i definiciju. Sada o njemu govorimo kao o sastavnom delu ivota pa i nas samih,
neemu to je deo nas. ta se promenilo? Odgovor je precepcija i prihvatanje stvari. Poeli
smo da prihvatamo stvari u obliku kakve jesu, poeli smo da gledamo drugim oima,
prihvatili smo da je stres sastavni deo naeg ivota od roena do smrti. Ovaj rad treba da
pokae njegovu prisustnost u svim sferama ivota i rada, kao deo drutva, kao pokretaa
pojedinca ali i njegove nepremostive prepreke. Sa naunog stanovita on dobija sve vei
znaaj, njegovo tumaenje dobija novi oblik, jasniji, konkretniji, zastraujui jer njegova
kontrola zahteva promenu stavova i naina ivota. Kako promenuti ivot, kako identifikovati
zamke i opasnosti, kako prepoznati da si upao u zamku je tema drugog poglavlja ovog rada.
Prva stvara u reavanju nekog problema je njegova identifikacija. Tree poglavlje e nam
pokazati koje su posledie stresa u drutvenim sferama, na poslu u direktnoj komunikaciji sa
ljudima, na mestu gde on poprima drugaiji znaaj i oblik. Moeli neto da ima svoj
pozitivan i negativan oblik ili su samo u pitanju tumaenja u slubi poslodavca i uvertira za
neto novo, mnogo kompleksnije i opasnije. Kada stres na poslu postane stalan, kada postane
neto vie, kad se promeni u neto opasnije to nazivamo izgaranje na poslu ili u dosta esto
prihvaenom terminu burnout. Glavna tema rada je burnout predstavljen u poglavlju
etri kao neto sa ime se sreemo esto u svakodnevnom radu a moda smo i sami rtve
istog stanja. Ovo poglavlje bi trebalo da pomogne svima da ga pravilno identifikuju, postave
gde mu je mesto, vide njegove posledice, izmere ga i pokuaju da se izbore sa njime na
najbolji mogui nain. U poslednjem delu rada data su zakljuna razmatranja o fenomenu
stresa na poslu i njegovom najizrazitijem obliku.
Page
2
2. STRES
Stres je re sa kojom se veoma esto sreemo u svakodnevnom ivotu.Na osnovu brojnih
istraivanja i njihovih rezultata, dolo se do zakljuka da je veliki broj zaposlenih na svojim
radnim mestima izloen stresnim situacijama,koje negativno utiu na radne sposobnosti i na
zdravlje radnih ljudi. Ali stres nije privilegija samo zaposlenh ve pojava u svakodnevmon
oveku bez obzira na pol ili godine. Danas ljudi, uglavnom re stres koriste kada ele da
izraze svoje ili tue teke dogaaje u ivotu.Inae ova re se prvi put ula u engleskom jeziku
a prevedena na srpski jezik znai pritisak,napetost,napor,optereenje.U medicini i biologiji
osnovne postavke o stresu dao je dr Hans Selye,endokrinolog iz Montreala koji se smatra
pionirom u oblasti medicine i koji je 1936 postavio osnove u tumeenju stresa i definisanju
istog kao opte pojave.
2.1 Tumaenje stresa

U ne tako davnoj prolosti, definiciji stresa pridavalo se svojevrsno ezoterino znaenje koje
je za prosenu osobu imalo nejasan smisao. Meutim, unatrag poslednja tri decenije stres je,
doslovce, postao optepoznatim pojmom koji se vrlo esto spominje u svakodnevnom
govoru. Stres se esto upotrebljava kao zajedniki deskriptor za oseanje neprijatnosti i
nezadovoljstva. Uspjean poduzetnik stres vidi kao tenziju i frustraciju koje su posljedica
pritisaka na poslu, kompjuterski programeri posljedicama stresa smatra svoje probleme u
koncentraciji, medicinska sestra misli da je stres uzrok njnog trajnog umora, a uitelj u koli
osea se izloen stresu kada radi s neposlunim uenicima. Iz ovih je primera vidljivo kako su
gotovo svi ljudi danas u odreenoj mjeri svjesni uloge stresa u njihovom ivotu, ali je svatko
doivljava na svoj nain.
Postoje pregrt definicija stresa poevi od Websterovog meunarodnog renika stres
definie kao "fiziki, hemijski ili emotivni podraaj iz okoline koji u pojedinca izaziva
nedostatnu adaptaciju, odnosno uzrokuje fizioloku tenziju koja moe doprineti razvoju
bolesti." Dorlandov ilustrovani medicinski renik opisuje stres kao "zbir biolokih
kompenzacijskih reakcija na svaki podraaj (unutranji ili spoljni) koji naruava stanje
homeostaze organizma. Ukoliko su ove reakcije nedostatne za povratak organizma u
primarno stanje, dolazi do poremeaja, odnosno stresne reakcije." Dok je Hans Selye(Sely,
H., 1975:1-35) originalno definisao stres kao "sumu ukupnog troenja organizma tokom
njegovog ivotnog veka". Kasnije je Selye stres vidio kao "nespecifinu posledicu (psihiku i
fiziku) bilo kakvog zahtjeva na organizam, a koji nadilazi adaptacijske mogunosti samog
organizma". S obzirom na prethodno navedene definicije, kao i na opte prihvaenu ulogu
koju re "stres" ima u svakodnevnoj komunikaciji, moemo zakljuiti da se ovaj pojam
koristi u najmanje tri znaenja, od kojih svako ima svoju ulogu u medicini stresa:
Page
3

1. Stres kao "stresor", odnosno kao podraaj koji uzrokuje psiholoku ili bioloku
tenziju, tj. poremeaj homeostaze. Po svojoj prirodi stresori mogu biti spoljanji, kao
to su ratne traume ili problemi na poslu, odnosno unutranji poput tekoe dnevnih
briga ili neispunjena oekivanja;
2.
Stres kao "distres", odnosno kao subjektivni oseaj tekoe, napetosti ili anksioznosti
koji je posljedica delovanja stresora. Jo su stari Grci ovaj pojam unutarnjeg nemira
poitoveivali sa boleu;
3. Stres kao "bioloki odgovor". Neki naunici i doktori objektivizirali su definiciju

stresa u smislu postojanja merljivih i predvidljivih fiziolokih efekata koje uzrokuje
stres, odnosno distres. S njihovog gledita, stres se moe opisati opservacijom
predvienih promena u brzini pulsa, sranom pritisku, koncentraciji raznih hormona,
reaktivnosti imunolokog sistema, i ostalih fiziolokih parametara.
Prema ovim tumaenjima stres se svrstava samo u negativnom kontekstu ali on nije
iskljuivo negativan fenomen, odnosno ne mora uvek imatinegativan uticaj. Odreeni stepen
stresa u ivotu je normalan i neophodan. Niskinivoi stresa mogu proi neprimeeno, dok
blago povieni nivoi mogu ak i pozitivnouticati na neku osobu i podstai je na kreativnost i
bolji uinak. Takav nivo stresadeluje pozitivno na oveka i moe na poslu poveati
produktivnost. Meutim, a ko jestres intenzivan, neprikladan ili se ponavlja, ako osoba nije u
stanju da se nosi sanjim ili joj nedostaje podrka, onda stres postaje negativan i vodi
fizikimoboljenjima, promenama u ponaanju ili dovodi do psiholokih poremeaja.
(Jovanovi Boinov, M., ivkovi, M.,Cvetkovski, T., 2007:117).
Tumaenje stresa nije privilegija pojedinca ve njegova razliita tumaenja nastaju iz
razloga razliitih precepcija i razliitosti nas samih. Ta razliitost dovodi i do boljeg
razumevanje same pojave koja je neosporno prisutna na globalnom nivou kao problem koji se
poveava nekontrolisano. Bez obzira na razliitosti u njegovom tumaenju izvesno je njegova
prisutnost u razliitim oblicima i ne dozovljava ablonski pristup reavanju istog.
2.2 Faze razvoja stresa

Kompletan prikaz delovanjen stresa na organizam moe se prikazati preko modela opteg
adaptacijskog sindroma (General Adaptation Syndrome, GAS) iji je tvorac Hans Selye i koji
se sastoji od tri osnovne faze:
1. Faza alarmne reakcije, je poetna faza koja kratko traje u kojoj se organizam
pribiranjem zatitnih snaga priprema za suoavanje sa stresom.
2. Faza otpora, organizam stupa u borbu sa stresom i nastoji da se adaptira na njega.

Ukoliko se pritisak smanjuje to znai da linost nadvladava stresnu situaciju. Ako
stres potraje nastupa dugotrajna i muna adaptacija koja moe imati niz neeljenih
posledica.
Page
4

3. Faza iscrpljenja ona nastaje ako se faza adaptacije ne pokae efikasnom. Pojava
icrpljenja je znak da organizam poklekao, da je icprpeo odbrambene snage sto se u
ekrstremnim sluajevima moe zavriti kolapsom.
Prema Hans Selye shvatanje razvoja stresa duga i iscrpljua borba sa stresom moe da pree u
tzv. bolesti stresa. Ona je posledica dugotrajnog odupiranja pritiscima. Manifestuje se kroz
niz zdrastvenih tegoba koje se ispoljavaju kao kardiovaskularni, cerebrovaskularni,
hormonalni ali i mentalni poremeaji. Njihov diajpazon se kree od lakih zdrastvenih tegoba
koji se bez terapije daju prevazii boljom organizacijom ivota i rada do tekih
psihosomatskih oboljenja sa neizvesnim ishodom. On je kao fiziolog imao prevenstveno
fzioloku i medicinsku orjentaciju pa prenebegao psiholoke inioce stresa. Prva, fizioloka
tumaenja stresa nisu u obzir uzimala psiholoku dimenziju stresne reakcije i injenicu da
jedna te ista situacija za neku osobu je visoko stresna dok druga osoba uoptenee reagovati
stresom(Dobrivoje, M., Risti, S., 2009:562). Ova razlika nastaje na osnovu intelektualnih
sposobnosti da se stres obradi kao i sama razliitost ljudi kao optimisti i pesimista, idrljiv i
neizdrljiv i slino. Faze su gruba postavka stvari jednog sloenog mehanizma koji mi
nazivamo stres.
2.3Izvori stresa
Izvori stresa se najee svrstavaju na one koji proizilaze iz same linosti i njene sklonosti ka
stresnom reagovanju i izvore koje sredina namee. Osnovnom sistematizacijom izvore stresa
moemo svrstati na :
1. faktori okruenja
2. organizacijski faktori
3. line faktori
1. Faktori okrunje- promene u poslovnom ciklusu stvaraju ekonomsku neizvesnost, dolazi

do nesigurnosti i napetosti zbog sigurnosti radnih mesta. Politika neizvesnost dovodi do
nesigurnosti u dalji razvoj zemlje ili protivi se osnovnim naelima naeg uverenja.
Tehnoloke promene mogu izazvati stres pojavom novih tehnnologija koje za sobom
povlae unapreenje radnih mesta, pojava novih radnih mesta, nemogunost praenja
inovacija i standarda po opte prihvaenim normama. Terorizama kao pojava modernog
doba i odgovor pojedinih frakcija na stavove pojedinaca, drava, nacija, izaziva novu
vrstu stresa i brigu za sigurnost.
2. Organizacijski faktori- faktori unutar organizacije koji mogu izazvati stres ima mnog
ali se mogu grupisati u tri onsnovne grupe i to:
Page
5
Zahtevi zadatka- faktori koji se odnose na posao same osobe. Oni obuhvataju
dizaj radnih mesta(autonomiju, raznovrsnost zadatka, stepen automatizacije),
radne uslove i fiziki plan radnog okurenja.
Zahtevi uloga-odnose se na pritiske kojima je osoba izloena u funkciji svoje

organizacije. Konflikti uloga stvaraju oekivanja koja je teko uskladiti ili
zadovoljiti. Preoptereenost uloga javlje se kada se od zaposleno oekuje da uini
vie nego to za to ima vremena. Dvoznanost uloga nastaje kada oekivanja
uloge nisu potpuno razjanjena i zaposleni nije siguran ta tano treba da radi.
Meuljudski zahtevi-su pritisci koje ostvaruju drugi zaposleni. Manjak drutvene

podrke od kolega i loi meuljudski odnosi mogu urokovati znatan stres, naroito
meu zaposlenima sa jakim drutvenim potrebama.
3. Lini faktori- Prosena osoba radi oko 40-50 sati nedeljno. Ostatak su neradni sati koji
indirektno mogu uticati i na sam posao ali su u velikoj meri zastupljeni kao izvor stresa.
Problemi koji mogu nastati a koji kao takvi mog biti inicijalna kapisla za stres su:
Porodini problemi veze unutar porodica, problem sa decom, prekidi veza su

problemi koji nastaju unutar porodice i kao takvi su vrlo vani jer kao takvi traju i
prenose se na organizacijske faktore. Nisu samo sukobi izazivai stresa ve to
mogu biti oteane sitacije nekog od lana porodice koji kao takav moe biti sam
izvor stresa. Ta uska povezanos dovodi do strepnje i svoje nemogunosti da se
pomogne lanu porodice. (hiruke intervencije, rat, itd)
Lini ekonomski problemi- nastaju kad pojedinica preoptereti svoje finansijske

resurse koji nastaju kada su potrebe(opravdane ili neopravdane) vee od
kapaciteta zaraivanja. Ovaj faktor i ako izgleda lako reiv sa pojaavanjem
ekonomskih prihoda on samo ukazuje da neki ljudi bez obzira na visinu istih e
uvek dolaziti u situaciju prekomernih trokova. Ovaj faktor je u direktnoj vezi sa
individualnim crtama pojedinca ali isto tako i sa porodinim problemima koji nas
definiu kao drutveno bie.
Uroene crte individualnosti dokazano je da neki ljudi imaju uroenu tendenciju

prenaglaavanja negativnih aspekata sveta uopteno to jest nivo stresa koji se
ispoljava moe biti na osnovu individualnih osobina samog pojedinca. nain na
koji osoba procenjuje dogaaj utie na njenu reakciju. Ta procena zavisi od
linosti, njenih socijalnih uslova, razmiljanja, shvatanja, linih iskustava i vetine
savladavanja preprekau datim situacijama.(Stephen, R., Judge, T., 2010:222-260)
Page
6
Svaki pojedinac doivi u veoj ili manjoj meri traumatske dogaaje koji su sami po sebi stresni i koji
imaju razliit efekat na samu osobu. Ljudi poput Holms i Rahe dva psihijatra su 1967 godine ispitali
oko 5000 pacijenata i napravili skalu stresa po bodovima sa 43 ivotna dogaaja Tabela 1. Bodovi bi
se sabirali za prethodnu godinu i pretstavljali bi potencionalan rikik od oboljenja. Krterijum je da ako
imate 300 ili vie poena vei je rizik za oboljenjem, 150-299 poena rizik je umeren a 149 i manje su
imali samo mali rizik oboljevanja(Derald, G., Robert, B., 1998:642-681).
Tabela 1: Stresni dogaaji u ivotu
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
ivotni dogaaj
Relativni stepen
stresa(bodovi)
Smrt branog druga

Razvod
Rastava
Zatvorska kazna
Smrt bliskog lana porodice
Povreda ili bolest
Brak
Otputanje sa radnog mesta
Brano pomirenje
Penzionisanje
Promena zdravlja lana porodice
Trudnoa
Seksualni problemi
Novi lan porodice
Poslovne promene
Promena u finansijskom stanju
Smrt bliskog prijatelja
Promena na drugoj liniju rada
Promena u uestalosti argumenata
Velika hipoteka
Aktiviranje hipoteka ili kredita
Promena odgovornosti na poslu
Odlazak deteta iz kue
Nevolja sa tazbinom
Izvanredno lino dostignue
Suprug pokree ili zaustavlja rad
Poetak ili kraj kole
Promena ivotnih uslova
100
73
65
63
63
53
50
47
45
45
44
40
39
39
39
38
37
36
35
32
30
29
29
29
28
26
26
25
Page
7
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
ivotni dogaaj
Relativni stepen
stresa(bodovi)
Revizija linih navika

Problemi sa efom
Promena radnog vremena ili uslova
Promena prebivalita
Promena u koli
Promena u rekreaciji
Promena u crkvenim aktivnostima
Promena u drutvenim aktivnostima
Manja hipoteka ili kredit
Promena navika spavanja
Promena u broju porodinih okupljanja
Promena navika u ishrani
Odmor
Boi
Manji zakonski prekraji
24
23
20
20
20
19
19
18
17
16
15
15
13
12
11
Meutim neki ljudi su uspeni u strsnim sitacijama,dok su drugi nisu sposobni da se nose sa
njom. Ono to ini razliku izmeu tih ljudi je i potencijalnog stresa i doivljenog stresa su
est varijacija i to:
1. Percepcija- to jest poimanje stvari i njeno tumaenje ono to neko vidi kao strah da
izgubi neto drugi vidi kao priliku da zaradi i time se jedan te isti mmomenat
drugaije doivljava.(gubitak posla-mogunost otpremnine)
2. Radno iskustvo- je u negativnoj korelaciji sa radnim stresom prvenstveno iz razloga
to ljud vremenom razvijaju mehanizme koji im omoguava da se bolje nose sa
stresom a uzimajui da za to treba vremena onda stoji da iskusniji to jest stariji ljudi
manje doivljavaju stresnu situaciju.
3. Drutvena podrka- to jest kolegijalni odnosi sa saradnicima i pretpostavljenima moe
biti zatita od uticaja stresa. Logika postavka je u tome je to drutvena podrka
deluje kao lek ublaavajui negativne uinke posla i stresnih situacija.
4. Lokus kontrole- osnova je u tome da postoji pozitivno miljenje o samom sebi i visoki
standardi samoevaluacije, miljenje da smo mi ti koji kontroliemo nae ivote i
irimo pozitivnu sliku o nama.
5. Samoefikasnost- verovanje pojedinca da posao moe zavriti to jest obaviti u traenim
okvirima. Ona izaziva visok nivo samouverenja u sposobnosti da zavre zadate
poslove zbog snane vere u sebe i svoje sposobnosti.
Page
8

6. Neprijateljstvo- ljudi koji su hronino sumljivi i nemaju poverenje u druge, puni
mrnje i ljutnje poveavaju rizik oboljenja srca. Njihova inpulsivnost i potreba da to
iskau na negativan nain su i u velikoj dozi podloni stresu to jest poveavaju
vererovatnou da e isti doiveti.
Na osnovu ovog poglavlja moemo da zakljuimo da izvori stresa nisu garanti da e se stres
doiveti ve samo nagovetavaju njegovu mogunost pojavljivanja. Stres je pojava sastavna i
deo ivota svakog pojedinca koja nemoe da se izbegne ali iji negativni efekti mogu da se
ublae. Ako uzmemo sve u obzir od nas samih zavisi da li e mo doiveti stres ili ne to jest
ukojoj meri e on uticati na nas.
2.4Posledica stresa
Stres se iskazuje na nekoliko naina u zavisnosti od same linosti(gubitak apetita, viskok
pritisak, razdraljivost, itd) i podela je tri opte kategorije:
1. Fizoloki simptomi
2. Psiholoki simptomi
3. Bihevioralni simptomi
1. Fizioloki simptomi Veina ranih prouavanja stresa bila su usmerena na fizioloke

simptome. Razlog je uglavnom bio zbog injenice da su tu temu istraivali specijalisti
iz medicinskih ustanova. Ta su istraivanja dovela do zakljuka da stres moe
uzrokovati promene metabolizma, poveavati otkucaje srca i disanja, povienje
krvnog pritiska, dovesti do glavobolja i izazvati srane udare. Veze izmeu stresa i
pojedinih fiziolokih simptoma nisu jasne. Istraivai su tradicionalno zakljuivli da
potoji vrlo malo konzistentnih meuodnosa, ako ih uote i ima. Novije vreme neki
podaci su sugerisali da stres moe imati tetne fizioloke uinke. Ovake injenice su
potkrepljene studijama novijeg doba koja su se radila u svim sverama ivota i rada
modernog oveka kao glavnog modela ispitivanja i praenja.
2. Psiholoki simptoma- Stres moe uzrokovati nezadovoljstvo. Stres povezan bilo sa

poslom ili odreenim ivotnim odlukama na koje mi moemo direktno ili indirektno
uticati. Ali stres uzrokovan poslom je najjednostavniji i naoitiji psiholoki uinak
stresa. Nesmemo zanemariti i druge pojave stresa u drugaijim psiholokim stanjima
to jest napetosti, tegobe, razdraljivosti, dosadi, zavlaenju. Istraivaki podaci
Page
9

pokazuju da e kad se ljudi razmetaju na radna mesta koja im postavljaju viestruke i
konfliktne zahteve ili kada njihov dunosti, autoritet, i obaveze nisu dobro
razjanjene, porasti stres i nezadovoljstvo. Slino tome, to manje kontrole ljudi imaju
nad tempon svoga rada, poveavae se stres i nezadovoljstvo. Iako je potrebna dalja i
sloenija istraivanja i komparacija podataka tog istraivanja da bi se taj odnos
razjasnio, rezultati dosadanjih istraivanja da poslovi koji zaposlenima pruaju nizak
nivo raznolikosti, vanosti, autonomije,povratnnih informacija i identiteta stvaraju
stres u kod izvrioca ismanjuju njegovo zadovoljstvo i ukljuensot u posao.
3. Bihevioralni simptomi- Simptomi stresa vezani za ponaanje obuhvataju promene u

proizvodnosti, apsentizam, i fluktuaciju, promene u prehrambenim navikama,
pojaano puenje ili konzumirnje alkohola, ubrzani govor, nemirnost i poremeaj
spavanja. Znaajna koliina istrivanja ispitivala je odnos izmeu odnosa stresa i
preformanse. U veini literature se istraivao ovaj odnos u obliku obrnutog slova U
koji je pokazan na Slici 1. Logika kojom se temelji ova postavka je da stres na niskom
nivou stimulie telo i poveava njegovu sposobnost reagovanja. Rezultat takog stresa
da pojedinci svoje zadatke obavljaju bolje, bre, ustrije. Ali previe stresa pred
pojedinca postavlja nedostine zahteve, to dovodi do niih performansi. Ova slika
takoe moe pokazati i objasniti odnost stresa u vremenu kao i promene u jaini
samog stresa. Ovo objanjava da ak i umerene koliine stresa u duem vremenu
mogu negativno uticati na performanse i uinak jer kontinuirano prisustvo stresa
istroi ovekove resurse i energiju.
Percepcija stresa se vremenom menja u zavisnosti iz kog ugla se posmatra i sa

kojom namerom. Ako je posmatramo sa stanovita jednog menadera moemo rei da
je stres dobar u doziranim koliinama jerpoveava produktivnost dok sa strane
radnika on je u svakoj meri i dozi nepoeljen i ima negativnu konotaciju. Prikaz stresa
preko modela obrnutog slova U je popularan ali empiriski salabo dokaziv to jest
njegova primena je teka(Derald, G., Robert, B., 1998:222-260).
Page
10
Slika 1: Odnos stresa i performansi
Ako gledamo na stres sa malo irih aspekata moemo napraviti model koji nam moe pomoi
u boljem shvatanju uzrono posledinih veza ali kroz prizmu linosti kao sistem koji direktno
utie na nain manifestacije same pojave. Na Slici 2 je pokazan sistemski model stresa gde je
u potpunosti vizualno obuhvaeno poglavlje 2.
Page
11
Slika 2: Sistemski model stresa
3. STRES NA POSLU
Svako ko je bio nekad zaposlen zna das u radna okruenja puna stresnih situacija koja se u
mnogim aspektima razlikuju. Neki poslovi in eke organizacije stalno izlau pojedince
viskokim rizicima stresa. Za razliku od njih, kod drugih je mnogo manja opasnost od stresa.
Nekoliko vanih uzroka stresa na radnom mestu su:
1. profesionalni zahtevi: neki poslovi su podloniji od drugih
2. konflikt izmeu zahteva na posluizahteva van radnog vremena: stres kao posledica
suprostavljenih zahteva
3. kontradiktornost (dvosmislenost) uloga: stres usled nesigurnosti
4. preoptereenje i nedovoljna optereenost: previe rada i premalo rada
5. odgovornost prema drugima: veliki teret
6. nedostatak drutvene podrke: cene izolacije
7. seksualno zlostavljanje: sve ei problem u radnom okruenju
1.
Profesionalni zahtevi: neki poslovi su podloniji stresu od drugih

Akopo gledamo sledee poslovima: menader u proizvodnji , bibliotekar, lekar u hitnoj
pomoi, domar, vatrogasac, profesor na koldu, pilot, itd moem primetiti razliitost
Page
12

podlonosti stresdu. Neki poslovi (kao to je lekaru u hitnoj pomoi, policajac, vatrogasac
i pilot) izlau ljude koje ih obavljaju visokom stepenu stresa. Drugi, kao to je profesor na
koleu, domar ili bibliotekar ne donose tako veliki rizik. Ova osnovna injenica- das u
neki poslovistresniji od drugih potrvena je rezultatima ankete u koju je bilo ukljueno
vie od 130 razliitih zanimanja. Oni su pokazali da nekoliko poslova (npr: lekar,
komandir smene u miliciji, predradnik, kelnerica ili kelner) ukljuuju veoma visok nivo
stresa. Za razliku od toga, drugi (npr: sobarica, zanatljija, zemljoradnik) ukljuuju mnogo
nii nivo stresa. Dodatna istraivanja za teitem na nastresnijim industrijama pokazala su
da se nastresnija zaposlenja nalaze u oblasti telekomunikacija (kompletna lista pokazana
je u Tabeli 2).
Zbog ega su neki poslovi vie skopani sa stresom od drugih? Studija koju su sproveli o
(Shaw) i Riskind (Riskind) daje delimian odgovor na to. Ovi istraivai su dali pregled
podataka o nivoima stresa koje su sretali kod ljudi raznih profesija od direktora do
fabrikog radnika. Oni su zatim povezali ove informacije sa raznim karakteristikama
odreenog posla. Rezultati su pokazali da je nekoliko elemenata u okviru posla direktno
vezano za nivo stresa koji taj posao moe da izazove, Tanije reeno, to je posao zahtevao
vei meru:
1. Donoenja odluka
2. Stalne kontrole sredstava ili materijala
3. Stalne razmene informacija sa drugima
4. Neprijatnih fizikih uslova
5. Nestrukturisanih umesto stukturisanih ranih operacija
to je imao veu tendeciju da izazove stres. tavie, ovo je i najvaniji momenat, takvi
odnosi su se pokazali kao opti po svojoj prirodi. to je bilo koji posao imao ove
karakteristike u veoj-meri to je vie izazvao stres kod lica koja su ga obavljala, bez obzira
na specifine zadatke koje taj posao ukljuuje.
Tabela 2.: Stresna zaposlenja

POZ
1
INDUSTRIJA
Telekomunikacije
Page
13
TIPINI POSLOVI
Telefonista, administrator mree
2
3
4
5
6
7
Finansijske usluge
Posrednik na berzi, rukovodilac

za dodelu zajma
Neprofitne organizacije
Upravnik fondacije, crkveno

lice
iroka potroenja
Prodavac odee, prodavac

automobila
Proizvodnja automobila
Radnik na proizvodnoj traci ,

radnik na presi
Naftna i elektrina industrija
Bua prirodnog gasa, ef ekipe

elektriara u provinciji
Zdravstvo
Referet za reavanje zahteva,

upravnik bolnice
Poljoprivredna proizvodnja
Inspektor za kontrolu prerade

govedine, danik u proizvodnji
konzervisane hrane
Konsultanti za menadment
Instruktor za menadment,
specijalista za izbor
rukovodilaca
Hemijska industrija
Rukovaoci toksinim
materijalom, inspektor za
hemijsku zatitu
10
Ove karakteristike moemo najbolje da uoimo na poslu koji obavljaju medicinske sestre
negovanju bolesnik. Uopte nije izneujueda medicinske sestre obino obolevaju od
povienog krvnog pritiska (tipina fizioloka rekacija na stres) dok su na poslu a te
poviene vrednosti traju i kada odu svojim kuama. Na isti nain i posao vozaa na dugim
relacijama takoe odgovara profilu stresnog posla koje su odredili o i Riskind. Pojedinci
izloeneni ovakvim naporima obino uzimaju stimulatna sredstva , pate od poremeaja u
spavanju, to ih na kraju navodi da trae medicinsku pomo. Kod ljudi su bar dve godine
radili razliite vrste poslova je utvreno da to su mentalni zahtevi postavljeni pred njih
bili vei, to je njihov nervni sistem izazvao razne neeljene fizioloke efekte, kao sto je
ubrzana rad srca, smanjeno reagovanje koe na promene temperature i promene
kateholamina. Ukratko, jasno je da postoje razlike u nivoima stresa koji se susree kod
raznih vrsta posla i efektima koje moemo da sagledamo na osnovu cene to je pojedinci
koji taj posao obavljaju plaaju.
2.
Konflikt izmeu zahteva na poslu i zahteva van radnog vremena: stres kao posledica
suprostavljenih zahteva
Page
14

Ako ste ikada poznavali osobu koja je morala da odgovori na zahteve na poslu, a
istovremeno da podie i porodicu, onda imate predstavu koliko ova situacija moe da bude
teka. Ne samo da morate da se suoite sa uobiajenim pritiscima da se koncetriete na
ono to radite dok ste na polsu, ve morate da obratite panju i na zahteve koje pred vas
stavljaju lanovi vae porodice (npr. da provodite vreme sa njima). Kada se ljudi susretnu
sa inkopatibilnou razliitih skupova obaveza na koje moraju da odgovore, za njih se
kae da doivljavaju konflikt uloga. Kao to moe i da se oekuje, kada doivimo konflikt
izmeunaeg radnog i privatnog ivota, jdno od to dvoje mora da popusti. Da bi
demonstirali ovu ideju, O'Driksol (O'Driscoll), Ilgen (Ilgen) i Hildret (Hildreth) su
anketirali 120 ljudi i merili do koje granice su njihovi radni i privatni ivoti dolazili u
sukob. Otkrili su to je karakteristino, da to su ljudi vie vremena posveivali svom
poslu to je vie bilo dogaaja u privatnom ivotu koji su negativno uticali na obavljanje
tog posla (npr. nemogunost da se posao zavri, promene u roku izvrenja). Interesantno je
da obrnute situacije nisu bile zabeleene . tavie , to su ljudi vie vremena posveivali
aktivnostima van posla , to su manje dozvoljavali da im posao remeti privatan ivot, to
sumanje bili primetni simptomi naprezanja. Ovi rezultati i nalazi iz drugih slinih studija
sugeriu da stres izazvan konfliktom posao-porodica ima vee posledice na ivot vezan za
posao nego na ivot van radng vremena.
Podrka lanova porodice moe da pomogne ljudima da izau na kraj sa intezivnim
zahtevima koji se pred njih postavljaju na poslu.
Stresna priroda konflikta uloga je naroito vidljiva kod jedne grupacije od ijih lanova se
oekuje da se brzo adaptiraju, od zahteva koje pred njih postravlja posao, do onih koje im
postavlja porodica- to su zaposlene majke. Ovo takozvano ongliranje ulogama je esto
veoma snaan izvor stresa meu zaposlenim majkama , to su u interesatnoj studiji otkrili
Vilijams (Williams), Suls (Suls),Aliger (Alliger),Lerner (Learner) i oi (Choie). U svojim
istraiivanjima koristili su novu tehniku, poznatu kao uzorci iskustva. U toku ove
procedure pojedinci nose mali ureaj koji ima signalizira u razliita vremena tokom dana
da na specijalni formular zabelee aktivnosti kojima se trenutno bave. Uesnice u ovom
eksperimentu bile su zaposlene majke, koje su pristale da zabelee tekueaktivnosti na
odreeni formular u trenutku kada prime signal, u vremenskom periodu od 8 ujutru do 10
uvee, osam dana za redom. Uesnice su navodile da li su bile angaovane u
individualnim aktivnostima vezanim za posao, grupnim aktivnostima vezanim za posao ,
aktivnostima u domainstvu ili poslovimau porodici, drutvenim aktivnostima ili drugim
vrstama aktivnosti (npr.kupovina). One su, takoe, navodile da li su u preoteklih trideset
minuta , morale da reavaju dva ili vie zadataka istovremeno( ''ongliraju'') i morale su da
opiu prirodu tih zadataka. Konano, uesnice su ocenjivale svoje trenutno raspoloenje i
navodile stepen zdovoljstva ili uivanja u trenutnim aktivnostima.
Rezultati su pokazali da to su uesnice morale vie da ongliraju ulogama, to je stepen
uivanja u radu bio manji. Isto tako, to je stepen promena uloga bio vei, to im je
raspoloenje bilo negativnije. Iako se stres nije direktno merio, ovi rezultati pokazuju da je
Page
15

stalno balansiranje uloga zamoran posao koji iscrpljuje line rezerve pojedinaca, do take
kada dolazi do znaajnog psiholokog naprezanja.
Da li ovi nalazi ukazuju na to da konflikt uloga, ili ongliranje ulogama, ne izbeno
dovodi do stresa i negativnih posledica koje se za njega vezuju? Drugi dokazi nam govore
da to nije uvek sluaj. Na primer, Njutn (Newton) i Kinan (Keenan) tvrde da su negativne
posledice konflikta uloga manje naglaene u radnom okruenju koje odie prijateljstvom i
drutvenom podrkom , negoli u radnoj sredini koja nema ovakve uslove. Ova otkira
navode na zakljuak da iako je odreeni stepen konflikta uloga ne izbean u mnogim
kontekstima, njegovo ukupno uee u nivoima stresa moe da se umanji drugim
pozitivnim faktorima.
3.
Kontradiktornost (dvosmislenost) uloga: stres usled ne sigurnosti
ak iako pojedinci uspeju da zbegnu stres izazvan konfliktom uloga, ne mora da znai da
e uspeti da izbegnu susret sa eim izvorom stresa na psolu a to je : dvosmislenost
(kontradiktornost) uloga. Do ove pojave dolazi kada su ljudi ne sigurni u pogledu razliitih
aspekta svoga posla (npr. domenu sopstvenih odgovornost, onome to se od njih oekuje,
preraspodele vremena za razne zadatke). Mnogi ljudi ne vole ovakvu ne sigurnost i ona je
za njih prilino stresna, ali istovremeno i skoro ne izbena. Dvosmislenost uloga je ak
veoma esta: 35 do 60 posto aknketiranih zaposlenih tvrdi da je imalo takva istustva u
nekom stepenu.
Sreom, kada se naprave sistematski pokuaji da se raisti ta se tano oekuje na svakom
radnom mestu, mogu se ublaiti neki simptomi stresa. aubrek (Schaubroeck), Ganster
(Ganster), Saim (Sime) i Ditman (Ditman) su nedavno testirali ovu ideju u studiji koja
uporeuje dve grupe ne akademskog radnog osoblja na jednom velikom univerzitetu;
jednu grupu inile su zaposlene osobe koje su uestvovale u dvodevnom workshop-u gde
su jasno indetifikovane oblasti odgvorsnosti svakog pojednica (eksperimentalna grupa), a
drugu grupu zaposlene osobe koje nisu imale ovakvu obuku (kontrolna grupa). Istraivai
su otkrili da se obuavanjem smanjio stepen ne zadovoljstva zaposlenih prema
nadzornicima kod eksperimentalne grupe. Istovremeno, ove cifre su ostale ne promenjene
(ili su se ak malo i poveale) kod zaposlenih u kontrolnoj grupi. Iako su druge vrednosti
stresa (npr. fiziki simptomi) ostali ne promenjeni ovom obukom, studija prua uvid kako
stres izazvan dvomislenou uloga ili bar jedan od njegovih efekata, ne zadovoljstvo
moe da se umanji.
4.
Preoptereenje i ne dovoljna optereenost: previe rada i premalo rada

Kada se pomene fraza ''stres vezan za posao'' veina ljudi zamilja scene u kojima se od
zaposlenih trai da urade vie nego to je mogue o odreenom periodu. Takva slika je
zaista sasvim legitimna , jer je takvo preoptereenje vaan izaziva stresa u mnogim
Page
16

radnim sredinama. U dananjem poslovnom okruenju gde je downsizing (smanjenje)
uobiajna pojava, od manje radnika se trai da obave vei posao nego ikada do sada do
sada. Meutim, mora se napraviti distinkcija izmeu kvantitativne preoptereenosti,
verovanja zaposlenih da ne poseduju potrebne vetine ili sposobnosti da obave odreeni
posao. Obe vrste preoptereenja su ne prijatne i istraivanja pokazuju da obe ogu da
dovedu do visokog nivoa stresa.Ali preoptereenje je samo jedan deo ukupne slike. Mada
zahtev da se previe radi moe da bude veoma stresan, to isto moe da budei zahtev za
premalo rada. injenica je da ima mnogo istine u sledeoj izjavi:Najtei posao na svetu
je ne raditi nikad ne moes da se odmori. Ne dovoljna optereenost dovodi do dosade
i monotonije. Poto su ovo ne prijatne reakcije, ne dovoljna optereenost, takoe, moe da
bude veoma stresna. Opet postoji distinkcija izmeu kvantativne ne dovoljne
optereenosti i kvalitativne ne dovoljne optereenosti. Kvantitativna ne dovoljna
optereenost je dosada koja nastupa kada zaposleni imaju toliko malo posla da uglavnom
sede besposleni vei deo vremena. Nasuprot tome, kvalitativna ne dovoljna optereenost je
nedostatak mentalne stimulacije koja se javlja kod mnogih rutinskih, monotonih poslova.
Lako je zamisliti koliko je stresno susresti se sa kvantitaivnim preoptereenjem-previe
posla, a malo vremena da se on uradi. Zamislite sada koliko je gore nai se u uslovima
kada pored toga iamte i veoma ogranienu kontrlou nad tim kako obavljate svoj posao.
Nedavna studija koju su sproveli Foks (Fox), Dvajer (Dwyer) i Ganster pokazuje koliko je
visoko stresna ova kombinacija (visok stepen kvantitativne preoptereenosti i nista
kontrola). Ovi istraivai su ispitivali grupu medicinskih sestara sa punim radnim
vremenom u jednoj privatnoj bolnici putem serije upitnika u koje su one unosile svoje
reakcije na posao, ukljuujui i stepen preoptereenja (na osnovu izvetaja glavne sestre u
koji su bile ukljuene razne varijable kao to je broj vienih pacijenata i broj smrti kojima
su prisustvovale) , i opaanja u vezi sa stepenom kontrole koje su imale (npr. kontrola nad
vrstama posla koje su obavljale, redosled posla, vreme izvoenja zadataka i planiranje).
Oni su, takoe, izmerili razne fizioloke indekse povezane sa stresom, kao to je krvni
pritisak i proizvodnja kortizola (telesna hemikalija povezana sa reduciranjem imunolokog
sistema). Prema razliitim dobijenim vrednostima, otkriveno je das u medicinske sestre
pokazivale vee znakove stresa kada su bile preoptereene, ali samo onda kada su oseale
da imaju i ne dovoljno kontrole. One koje su oseale da imaju veu kontrolu nad poslom
koji obavljaju, nisu bile tako negativno pogoene preoptereenjem. Ovi nalazi sugeriu da,
iako je preoptereenje jedna od vanih determinanti stresa, ona ne deluje usamljeno
tanije reeno , njeni efekti moraju da se sagledaju zajedno sa stepenom kontrole koju
ljudi smatraju da imaju.
5.
Odgovornost prema drugima: veliki teret

U svakoj organizaciji dolazi do podele odgovornosti. Neki ljudi se bave proizvodnom
stranom poslovanja (npr. nabavka materijala, odravanje opreme), drugi se usredsredjuju
uglavnom na oblast finansija (npr. budeti, porezi, raunovodstvo), a trei opet mahom
Page
17

nadzornici ili rukovodioci-bave se prvenstveno ljudima. Da li se razlikuju nivoi stresa
povezani sa ovim kontrastnim ulogama? Istraivanja nam ukazuju na to da se oni zaista
razlikuju. Uglavnom oni pojedinci koji su zadueni za druge ljude, oni koji moraju druge
da motiviu, nagrade ili kazne, oni koji moraju da komuniciraju sa drugima,
doivljavajuvee nivoe stresa nego pojedinci koji se bave drugim organizacijskim
funkcijama. Takvi ljudi ee prijavljuju oseanje tenzije i anksioznosti i ak njihove
kolege u finansijama ili proizvodnji.
Postoje dva osnovna razloga za ove razlike.Kao prvo, menaderi su ti koji moraju konano
da se suoe sa rezultatima organizacione politike i odluivanja u smislu cene koji ljudi
plaaju. Na primer, oni moraju da saopte negativne porvatne informacije i da prisustvuju
bolu kojii one esto izazivaju. Kao drugo, njihov zadatak je da se bave mnogim frikcijama
koje su normalan, sastavni deo ljudskih odnosa na poslu. Tu spada sluanje baskrajnih
albi, posredovanje u razmiricama, promovisanje saradnje i primenjvanje liderstva. Ovo su
sve zadaci koji mnogo trae i mogu da doprinesu ukupnom teretu koji izaziva stres kod
menadera.
6.
Nedostatak drutvene podrke: cene izolacije

Stara izreka kae: '' Nesrea trai drutvo''. Primenjeno na stres, ovo bi moglo da znai
da ako moramo da se suoimo sa stresnim situacijama, onda je bolje da to i uinimo sa
drugima (i uz njihovu podrku), nego sami. Da li ova strategija delotvorna? Uopte uzev,
ini da je odgovor potvrdan.Kada pojedinci veruju da uivaju prijateljstvo i podrku
drugih na poslu, njihova sposobnost da se odbrane od nepovoljnih uticaja kao da jaa. Da
bi prikazali ovaj efekat, Ulet-Kobasa (Oullette-Kobasa) i Puketi (Pucetti) prouavali su
menadere u jednoj velikoj komunalnoj slubi, koji su pokazivali znake visokog nivoa
stresa. Otkrili su da je kod onih menadera koji su mislili da imaju podrku svojih
predpostavljenih, ree dolazilo do pojave fizikih simpotma vezanih za stres nego kod
onih koji nisu uivali takvu podrku. Na koj nain drutvena podrka pomae u borbi
protiv stresa? Nekoliko mehanizama mogu tu da odigraju ulogu. Prvo, injenica da ima
prijatelje kojima moe da se obrati u nevolji moe da pomogne pojedincu da stresnu
situaciju vidi kao manju pretnju i kao neto to je ipak pod kontrolom, nego onda kada
takvih prijatelja nema. Drugo, prijatelji esto mogu da predloe korisne strategije u borbi
protiv izvora stresa. Tree, obezbeujui prijatnu razbibrigu, prijatelji mogu da smanje
Page
18

negativna oseanja koja se esto pratilac stresnih dogaaja. Iz ovih razloga je drutvena
podrka vaan branik od efekata stresa.
7.
Seksualno zlostavljanje: sve ei problem u radnom okruenju

Nema sumnje da je seksualno zlostavljanje (koje definiemo kao ne eljeni kontakt ili
komunikaciju seksualne prirode, najee usmerenu prema enama) jedan od
najuobiajenih izvora stresa na mnogim radnim mestima dananjice. Stresne posledice
seksualnog slostavljanja potiu uglavnom iz dva izvora:
1. Direktan napad na lino dostojanstvo rtve
2. Napasnik direktno utie na radne sposobnosti rtve
Veoma je teko koncentrisati se na posao ako istovremeno morate da angaujete svoje
snage na odbijanje neijih ne eljenih nasrtaja. Stoga nije iznenaujue to je seksualno
zlostavljanje kod nekih ljudi dovelo do poajve simptoma ozbiljinih oboljenja, ukljuujui i
neke oblike fizikih oboljenja, kao i do dobrovoljnog davanja otkaza.
Naalost ovaj odreeni izvor stresa vezanog za posao je mnogo uestaliji nego to bi smeo
da bude. ak 30 odsto ena je dalo pozitivan odgovor kada su bile uplitane u toku jedne
ankete New York Timesa i CBS a da li su ikada bile predmet seksualnih nasrtaja, predloga
ili seksualnih razgovora svojih predpostavljenih. A ovo nije samo tvrdnja jedne strane: 50
odsto anketiranih mukaraca je potvrdno odgovorilo na pitanje da li ikada na poslu rekli ili
uinili neto to bi moglo biti protumaeno kao seksualno zlostavljanje.
Da li je ovakvo zlostavljanje danas ee nego to je bilo u prolosti? Statistike pokazuju
da jeste. Broj registorvanih albi koje su podneli zaposleni skoio je sa 4272 u 1981godini
na skoro 6000 u 1990 godine, a od tada se udvostruio. Da li je ovo posledica stvarnog
poveanja broja incidenata ili samo znak eeg prijavljivanja ovakvih nasrtaja, teko je
utvrditi. U svakom sluaju, medijsko interesovanje za ovaj problem je strahoviro poraslo,
naroito posle sasluanja u Senatu SAD 1991 godine u vezi sa Klarensom Tomasom
(Clarence Thomas), ondanjim kandidatom za Vrhovni sud. Kao to se moda seate,
sudija Tomas je odgovarao na optube svoje bive podreene slubenice Anite Hil (Anita
Hill), koja ga je teretila za seksualno zlostavljanje. Iako optube profesorke Hil nikada
nisu u potpunosti dokazane, one su probudile svest javnosti u tom pogledu do novih
razmera. U svakom sluaju, sasvim je jasno da iza svakog prijavljenog sluaja seksualnog
zlostavljanja, stoji mnogo vie ne prijavljenih. tavie, svega 10 odsto onih ena koje su
izjavile da su imale ovakvo iskustvo potvruje i da su prijavile te incidente. Zbog toga
moe da nam se ini da problem seksualnog zlostavljanja nije tako rasporstranjen kao to
u stvari jeste.(Stephen, R., Judge, T., 2010:222-260)
Page
19

Ono to definitivno moe da se zakljui da stres na poslu ne moe da se izbegne i kao takav
je pristutan u veoj ili manjoj meri kod svakog zaposlenog. Njegov intezitet je u direktnoj
sprezi sa samim poslom koji radi. Ali ako se povue paralela izazivai stresa su drugi ljudi da
li u direktnoj ili indirektnoj vezi a to je posledica jer je ovek drutveno bie i njegov posao
zavisi od ostalih lanova druta. to vei kontakt sa ljudima to vei stres. Da li to znai da
prevencija stresa jeste smanjenje tih kontakta? Reenje je u pravilnoj identifikaciji od svih
lanova i integrisanim naporima u njegovom otklanjanju.
4. SAGOREVANJE
Sindrom sagorevanja (Burnout) na radu javlja se kod osoba koje su kontinuirano bile
posveene svom poslu, i kada njihovo rtvovanje nije bilo dovoljno da bi se postigli eljeni
ciljevi. Te osobe su kroz dui vremenski period bile izloene stresorima na radnom mestu.
Sredinom sedamdesetih prolog veka pojavili su se prvi nauni radovi fenomena burnout
(Freudenberger,1974; Maslach,1976). Tih godina i ranih osamdesetih pominje se termin
burnout u naslovima radova i knjiga. Poslednjih godina u zapadnim zemljama, istraivanja
su pokazala da je dolo do opadanja mentalnog blagostanja. Dolo je do rasprostranjenosti
psihikih problema ne samo meu zaposlenima nego i drugim grupama kao to su studenti i
nezaposleni. To potvruje presek podataka iz nacionalnog istraivanja (Hallsten, 2004),
kojeje raeno u vedskoj. U grupi u kojoj je raeno istraivanje zapaen je porast umora,
problema pri snu i porast anksioznosti. Te tendencije najvie utiu na proces sagorevanja.
Nagomilavanje umora usled poveanja ivotnih i profesionalnih zahteva obino dovodi do
eksplozije nezadovoljstva i besa, to se ponekad manifestuje destruktivnim ponaanjem.
Ljudski faktor u mnogim nesreama se moe povezati sa ovom vrstom umora. Osoba ima
oseaj da se nikad nee odmoriti, da uvek ima previe poslova koje nikada nee dovoljno
dobro obaviti, dok se obaveze samo nagomilavaju i preplavljuju je. Profesionalno
sagorevanje povezuje se i sa doivljajem umora, odnosom prema radu, redu i doivljajem
profesionalnog identiteta. Pojam sindroma sagorevanja esto se izjednaava sa pojmovima
stres i depresija. Sagorevanje je posledica velikog stresa, ali ipak nije isto to i stres. Ljudi
koji su pod velikim stresom oseaju da ga preplavljuju obaveze i odgovornosti, ali e se
oseati bolje kada uspostave kontrolu nad okolinom i ispune obaveze. Sagoreo ovek to ne
osea, on nije motivisan da se bori ve mu postane svejedno. Pozitivne promene u okruenju
ne donose olakanje, jer je izgubio oekivanja i nadanja.
Istraivanja koja su sprovodili Frojdenberger, Hal, Pajn i Maslah, uben i saradnici, smatraju
da je ovaj fenomen vezan za specifinu vrstu katastrofa koje ovek sam sebi stvara, a nije
sposoban da se sa time suoi. Da bi se na vreme prepoznali znakovi sagorevanja potrebno je
prvenstveno razviti klimu poverenja i kooperacije. Ako organizacije uspostave klimu
poverenja moe se na vreme registrovati pojavljivanje prvih znakova sagorevanja kroz
preteranu plaljivost, ismejavanje kolega i klijenata, odbrambenost, tako da ostali ne vide
sagorevanje, apsentizam (odsustvo s posla), neobjanjive nesanice, naputanje klijenata,
Page
20

kapriciozno otkazivanje sastanaka. Potrebno je postii odreeni stepen poverenja u onog koji
bude traio, a kasnije i imao ovakve informacije, jer u suprotnom ljudi e se plaiti da e biti
otputeni ili poslati na prinudne odmore, pa e ih oni kriti.
U domaoj literaturi se moe nai jo znakova koji ukazuju na sagorevanje na poslu:
neurednost u radnom prostoru i izgledu, tekoe i u pismenom i usmenom izraavanju,
zapostavljanje administrativnih odgovornosti, burno reagovanje i na minorni stres, vee
troenje vremena na kolege nego na klijente, smanjena efikasnost na poslu, nesposobnost
donoenja odluka, pogreno prosuivanje, cepidlaenje oko svojih i tuih greaka,
zabrinutost, distanca, povlaenje u komunikaciji, prestanak komunikacije izmeu slubi
unutar jednog sistema. Na Slici 3 je prikazan sistemski modelo Burnout-a to jest
sagorevana na poslu.
Page
21
Slika 3:Sistemski modelBurnout-a
4.1. Pojam sindroma sagorevanja

Uoeno je da prisustvo stresnih ivotnih dogaaja, koji su prethodili pojavi sindroma
sagorevanja, utiu na njegovu pojavu ili ga pojaavaju. Stresni ivotni dogaaji naruavaju
psihike funkcije oveka dovodei ga u stanje pojaane osetljivosti i umanjene snage
Page
22

(Ekstedt, Fagerberg, 2005). Pojam sagorelost je nastao u klinikoj praksi (Freudenberger,
1974). Tada su se istraivai vie bavili interpersonalnim odnosima, a retko su se posveivali
intrapersonalnim relacijama. Sindrom sagorevanja na radu nastaje kada osobe posveene
svom poslu shvate da njihovo rtvovanje nije bilo dovoljno da bi se postigli eljeni ciljevi.
Izloenost dugotrajnom stresu i frustracije uzrokovane naporima svakodnevnog ivota, uz
neefikasne strategije zaposlenih u radu sa klijentima dovode do pojave sindroma sagorevanja
na radu. Emocionalna iscrpljenost je vezana za prevelike i preteke radne obaveze koje
zaposleni postavljaju pred sebe, uz oseanje da su emocionalno pojedeni i iscrpljeni
poslom i nepovoljnom radnom sredinom.
Izmenjen odnos prema kolegama karakterie bezlian odnos i otuenje, to je posledica
negativnog, ravnodunog odgovora na razliite profesionalne stresore. Smanjena radna
efikasnost, smanjenje linog angaovanja i tendencija ka samoomalovaavanju imaju za
posledicu gubitak oseaja sposobnosti, postignua i produktivnosti u radu (Maslach,
Schaufeli, Leiter, 2001). Ono to za jednu osobu poinje kao vano, znaajno i to je izazov
radnog mesta, vremenom za njega postaje neprijatno, neispunjavajue i beznaajno. Tada se
energija pretvara u iscrpljenost, posveenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, odnosno
sve tri prvobitne dimenzije radnog angaovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju
karakteristike sindroma sagorevanja na radu.
Sagorevanje se najkrae opisuje kao psihofizika i ulna iscrpljenost. Moe se initi da se to
dogaa onima koji u stresnim situacijama rade previe, zato se sagorevanje esto izjednaava
sa hroninim stresom. Sagorevanje je stanje onoga koji se dugo i neprestano bori, koji se bori
vie nego drugi, za neke ideje, za neki nain rada i ivljenja ili odnose. Poinje da sagoreva
onaj koji spozna da nije u recipronim odnosima u radu ili nekoj specifinoj ivotnoj
situaciji, onaj koji je uvek vie zahteva od sebe nego od drugih. Ako to potraje dugo, takvo
stanje moe da preraste u sagorelost.
Stanje dobrog zdravlja sa puno energetskih rezervi nazvano je ilost, kako se ta energija troi,
bilo fizika, kognitivna ili ulna nastupa stanje umora. Nakupljen umor posledica je
pomanjkanja odmora, odnosno oporavka posle napora. Kandidat za sagorelost e prevideti
upozoravajue znakove svog organizma o prevelikom umoru poveavajui aktivnost, tako
begom u radoholizam telo ponire. Dalje iscrpljivanje vodi u sagorevanje. Sagorevanje je
hronian proces i kree od iscrpljenosti preko stanja umora do adrenalne izgorelosti, odnosno
sagorelosti.
Kristina Maslah najpoznatiji istraiva sindroma sagorevanja u svetu, podrazumeva pod ovim
pojmom emocionalnu iscrpljenost, depersonalizaciju i smanjeno lino postignue, koji se
pojavljuju kod pojedinaca, koji rade s ljudima. Emocionalna iscrpljenost odnosi se na oseaj
rastegnutosti i iscrpljenosti zbog kontakata sa drugim ljudima. Kad se emocionalne rezerve
iscrpe, ovek vie nije sposoban da se daje drugima. Depersonalizacija se odnosi na
bezoseajan i ravnoduan odnos prema drugima. Ovaj negativan stav moe prerasti u grubo,
neosetljivo ili ak neprilagoeno ponaanje ili povlaenje od drugih.
Page
23

Smanjeno lino postignue odnosi se na opadanje oseaja kompentencije i uspenih rezultata
u radu s ljudima. Zadovoljstvo poslom i sindrom sagorevanja na radu nalaze se u inverznom
odnosu, kako se zadovoljstvo poslom smanjuje, tako se poveava sindrom sagorevanja na
radu i obrnuto. Pojava sindroma sagorevanja na radu objanjava se na osnovu individualnih
faktora i na osnovu faktora situacija. Faktori situacije ukazuju da sindrom sagorevanja na
radu nastaje usled (Dedi, G., 2005:851-854):
karakteristika radnog mesta (kvantitavni zahtevi preoptereenost duinom radnog

vremena i obimom posla; kvalitativni uzroci konflikti i gubitak podrke kolega);
profesionalnih karakteristika vezanih za posao (radna norma, pritisak obaveza na

poslu i konflikti na radnom mestu) i karakteristika vezanih za klijente (kontakti sa
klijentima, uestalost kontakata);
rada koji podrazumeva suoavanje sa smru;
odnosa posao emocije (zahtevi da se potisnu ili izraze emocije, saoseanje);
organizacijskih karakteristika (vrsta radnog mesta).
Razliiti su rezultati dosadanjih istraivanja, kada je re o osobama koje su podlone

sindromu sagorevanja. Ima istraivanja koja pokazuju da su sagorevanju vie sklone osobe sa
visokim obrazovanjem i osobe sa natprosenim rezultatima u svom radu, ali ima i drugaijih
saznanja, a to je da su sagorevanju podloniji oni sa niim obrazovanjem. Razlike postoje i
po pitanju pola. U individualne faktore koji pokazuju koje osobe su vie sklone
sagorevanjue prema Dedi ubrajaju se:
demografske karakteristike: godine starosti (ei je kod mlaih), pol (nisu uoene
razlike); brano stanje (ei je kod neoenjenih/neudatih), nivo obrazovanja (ei
kod nieg nivoa obrazovanja);
osobine linosti (manje hrabre, smanjenog samopotovanja, osobe koje izbegavaju da

se suoavaju sa problemima u ivotu);
odnos prema radnom mestu (prevelika oekivanja od radnog mesta), prethodno

radno iskustvo, stil rada
Kliniku sliku sindroma sagorevanja na radu karakteristiu:
psihika ili emocionalna iscrpljenost, zamor i depresija;

Page
24
vei naglasak na psihikim simptomima ili na poremeaju ponaanja nego na fizikim

simptomima;
povezanost ispoljenih simptoma sa radnim mestom;
pojava kod tzv. normalnih osoba, bez postojanja ranijih psihikih smetnji;
smanjenje radne efikasnosti i uspeha na radnom mestu zbog negativnog stava prema
radu
Sindrom sagorevanja je pojam koji opisuje stanje profesionalca u humanistikim strukama

koji su zbog izrazito napornog rada i stresnih situacija esto frustrirani ili oseaju apatiju i
bes. Sindrom sagorevanja se najee javlja u socijalnom radu i drugim poljima na kojima
radnici imaju vee odgovornosti ili rade u stresnijim uslovima, to ih dovodi u poseban
poloaj. U novije vreme fenomen sagorevanja se tumai i kao individualni i kao sistemski
proces propadanja profesionalnih i linih sposobnosti. Razlog lei u neravnopravnoj i
nerealnoj sistemskoj raspodeli odgovornosti na pojedine individue, to se povratno
destruktivno odraava na kvalitet poslovanja. Oni koji su u problemu neprestano sumnjaju u
svoje profesionalne sposobnosti, njih karakterie jo i razdraljivost, strah od odlaska na
posao, hronini umor, depresija, cinizam, gaenje nad sobom, razoaranja, neobjanjiva
ljutnja, poveanje paranoidnosti, doivljaj izolacije i realna izolacija, konstantni doivljaj
praznine i besmisla, konfuziju, gubitak kreativnosti i elje za inovacijama, tekoe u
odreivanju liste prioriteta, negativni stav prema poslu, imaju negativnu sliku o sebi, takoeih
karakterie gubitak brige i saoseajnosti prema ljudima(Dedi, G., 2005:851-854).
esto je sindrom sagorevanja uslovljen slikom o sebi, koja obuhvata predstave,
saznanja, misli, doivljavanja i vrednovanja sebe. Jo u ranom detinjstvu slika o sebi se
oblikuje kroz vaspitanje uslovljeno ljubaznou. Ta situacija je objanjena primerom, kada
roditelji prihvataju svoje dete samo onda kada ispunjavaju oekivanja. Kada ona nisu
ispunjena kanjavano je uskraivanjem ljubaznosti. Takav odgoj dovodi do zanemarivanja
sopstvenih potreba zarad zadovoljenja potreba drugih, koja donose spoljanja priznanja. To
znai ovek se ceni toliko koliko je za to dobio spoljanjih priznanja. Sagorele osobe najee
imaju osrednju sliku o sebi koja je uglavnom uslovljena slika o sebi. Sagorevanje se moe
objasniti i kada se neko neuspeno trudi da bi doao do dostignua, koje je sastavni deo
samovrednovanja, kako bi sauvao stabilnu sliku o sebi.
Istraivanja otkrivaju da je kod sagorelog oveka slika o sebi uslovljena realizacijom
nestabilna (Hallsten, Josephson, Targen, 2005), podvrgnuta je neprestanom vrednovanju
samoga sebe. U takvoj situaciji trenutna sopstvena dostignua uvek se uporeuju sa
dostignuima drugih u referentnom okruenju. Potreba za odravanjem stabilne slike o sebi je
za Halstena, koji je istraivanje radio u vedskoj, glavni razlog za sagorelost. Razdvaja dve
vrste isrpljenosti:
Page
25

Wornout - to predstavlja radnu iscrpljenost, koja je posledica spoljanjih zahteva i
optereenja, i
Burnout - odnosno sagorelost, koja nastaje kao posledice napora da bi se odrala visoka
slika o sebi uslovljena realizacijom.
Halsten je u svom radu osobe sa visokim rezultatima na burnout skali i visokom slikom o
sebi uslovljenom realizacijom predstavio kao osobe kod kojih preovladava burnout, dok su
osobe sa visokim burnout rezultatima i niskom slikom o sebi uslovljenom realizacijom
oznaene kao osobe kod kojih preovlauje wornout. Halsten je u svom radu pojasnio da su
pojave wornout i burnout bile su oznaene kao negativne korelacije u nacionalnom
reprezentativnom uzorku u vedskoj (Hallsten, 2004). Moglo bi se rei s obzirom na ono to
je Halsten izneo u svom radu da je slika o sebi uslovljena realizacijom, oblik samopouzdanja.
U modelu koji opisuje Halsten u svom radu sagorelost je zamiljena kao faza u procesu
sagorevanja. Taj proces moe imati mesto u bilo kom kontekstu, u poslu, porodici,
istraivakom poslu, odnosno kada je kontekst vaan za lino samopotovanje ili
samovrednovanje. Inicijalna faza procesa zove se anksiozno angaovanje. Ta faza moe biti
pretvorena u frustracije i eventualno u sagorelost, kao krajnju fazu u procesu sagorevanja, u
sluaju izlaganja neizvodljivom ponavljanju ili hroninim stresorima. Sindrom sagorevanja se
deava u sluaju kada je definisana uloga ugroena ili opstruisana u neodgovarajuim
sredinama sa dugotrajnim stresom ili ponavljanjem stresa. Raniji zakljuak fraze Ja sam
moji uspesi, podrazumevao je da je samopotovanje zavisilo od izvoenja uloga koje su bile
od vitalnog znaaja za njihovu samorealizaciju. Halsten je u svom radu to nazvao
samovrednovanje ili samopotovanje, odnosno slika o sebi uslovljena realizacijom.
Stresori(izvori stresa) unutar takve uloge i domena se procenjuju kao izazov ili pretnja za
samovrednovanje, samopotovanje i linu sliku, koji nose obrazac samopotovanja.
Sagorevanje je proces prekomernog samostalnog delovanja, na ta ga pokreu dugotrajne
psiholoke aktivnosti rada ili ivljenja, koji su pojedincu objektivno ili subjektivno sline
ulnim okolnostima iz detinjstva, kada su se neuspeno trudili da bi pridobili bezuslovnu
ljubav roditelja pred njihovim nekonzistentnim i preteranim zahtevima. Zato ovek osea
jednak oseaj teskobe, krivice, koje su pokrenute spoljanjim pritiscima i pojedinac poinje
da se preterano angauje, savesno, radoholino da bi smanjio te neprijatne oseaje. Ako dugo
takve okolnosti traju dolazi se do sagorelosti. Takve okolnosti ljudi nesvesno ostvaruju sami,
jer ne postavljaju uvek odgovarajue granice.
4.2.Gledita o sagorevanju
Sindrom sagorevanja javlja se kod osoba koje obavljaju poslove vezane za rad i
komunikaciju sa ljudima. Ovom sindromu su posebno podlone osobe koje tee
Page
26

perfekcionizmu, imaju nerealno visoka oekivanja i procene vezane za sebe i lini rad.
Konflikti vezani za profesionalnu ulogu stvaraju emocionalni zamor, a ambivalentan odnos
prema poslu. Smanjena podrka saradnika i niska poslovna sposobnost stvaraju oseaj
snienog samovrednovanja i niskog linog postignua (Dedi, 2005).
Termin sindroma sagorevanja (burnout) prvi je upotrebio Herbert Frojdenberger 1974.
godine, da bi njime oznaio kompleks simptoma iscrpljenosti, razoaranja, i povlaenja kod
pripadnika humanistikih profesija, ija je uloga pruanje strune pomoi ljudima u razliitim
stanjima egzistencijalne potrebe. Frojdenberger pod sagorevanjem na poslu podrazumeva
Postepeni gubitak idealizma, energije, smisla i ciljeva koje esto doivljavaju ljudi koji se
profesionalno bave pomauim profesijama, a to predstavlja neposrednu posledicu uslova u
kojima rade, to se moe sagledati kao odgovor pojedinaca na visok nivo hroninog stresa u
strunim aktivnostima koji se praktino manifestuje u fizikoj, emocionalnoj i mentalnoj
iscrpljenosti.
Sindrom sagorevanja se u kvalitativnom smislu razlikuje od umora, poto umor ne ukljuuje
promene stavova prema poslu i ponaanje prema ljudima sa kojima se radi, to su sutinske
odrednice sagorevanja.
Najsistematinija istraivanja sindroma sagorevanja obavila je Kristina Maslah 80-ih godina
prolog veka, predpostavljajui pri tom njegova tri nivoa, i to:
emocionalnu iscrpljenost;
smanjeno lino postignue i
simptom depersonalizacije.
Ostali mnogobrojni autori takoe sa slinih pozicija pristupaju ovoj pojavi, i uglavnom se
slau oko glavnih uzroka, praktinih vidova iskazivanja i prateih posledica. Kao osnovni
faktori koji uzrokuju sagorevanje na poslu navode se prenatrpanost poslom, neispunjenje
profesionalnih iekivanja, izostanak strunih rezultata, svest o ogranienim mogunostima i
ugroeno samopotovanje, malo vremena za odmor, dugo radno vreme, slaba komunikacija
na poslu sa kolegama, nemogunost napredovanja i sl. U specifinim uslovima stalnih
reformi itavog institucionalnog sistema u kome su zaposleni suoeni neorganizovanou i
olakim teorijsko-metodolokim, organizacionim i mnogim drugim improvizacijama, sve
determinante sagorevanja jo vie dolaze do izraaja. Takvo konstantno viegodinje
izlaganje profesionalnom nezadovoljstvu, koje se u odsustvu adekvatnog prevazilaenja i
eventualnog reenja taloi, neminovno ishoduje svakodnevnim stresom koga prati sinteza
emocionalnih i fizikih simptoma.
Kao najei emocionalni simptomi navode se depresija, emocionalna praznina, oseaj
gubitka ivotnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije za odlazak na posao, gubitak
egzistencijalnog entuzijazma, apatija, izolacija, dosada, oseaj tuge i bespomonosti,
Page
27

doivljaj bezvrednosti, gubitak samopouzdanja i samopotovanja, oseaj gubitka snage i strah
od gubitka posla.
Fiziki simptomi se iskazuju u obliku hroninog umora i iscrpljenosti, zatim nesanice,
probavnih smetnji, naglim promenama telesne teine, razliitim psihosomatskim reakcijama,
povienim eerom u krvi, cerebrovaskularnim bolestima, smanjenjem imuniteta, potrebom
za uzimanjem sedativa, cigareta i alkohola. S tim u vezi, novija medicinska istraivanja stres
na radnom mestu dovode u korelaciju sa tzv. metabolikim sindromom koji se reflektuje u
pojavi gojaznosti, visokog krvnog pritiska i povienog holesterola. Sindrom sagorevanja,
dakle, za posledicu ima kako drastine mentalne promene raspoloenja i ponaanja koja nisu
svojstvena dotada iskazanoj karakterologiji konkretnog profesionalca pogoenog ovim
problemom, tako i patoloke promene fizikih parametara i metabolizma. Drugim reima
iskazano, individua svojim fiziko-mentalnim totalitetom reaguje gubitkom profesionalnog
idealizma, ivotne energije i vlastite egzistencijalne smislenosti, to biva praeno i razliitim
fiziolokim reakcijama u formi telesnih bolesti. Analogijom simbola pojedini autori
meusobno proete faze u razvoju sindroma sagorevanja predstavljaju kao nadovezujua
stanja u rasponu od medenog meseca (poetnog ushienja i zadovoljstva poslom), koji biva
pokvaren realnou (praktino oteavajuim stresnim okolnostima), koje neminovno prati
razoaranje i alarm (mentalnih i fizikih poremeaja).
Veina istraivaa koji istiu znaaj interpersonalnih odnosa, smatraju da je sagorelost
posledica neodgovarajuih psiholokih okolnosti na radnom mestu i da zadese ljude koji su
bez psihopatolokih karakteristika, ali raspolau sa manje uspenim strategijama
suoavanjasa stresom. Istraivanja takoe pokazuju da je za sagorelost znaajnije subjektivno
doivljavanje psiholokog okruenja rada, nego realna optereenja, i da je znaajniji utisak
preoptereenosti nego realan broj radnih sati (Schaufeli, Buunk, 2003).
Druga grupa istraivaa trai uzroke sagorelosti u intrapersonalnim odnosima. Pojanjavaju
zato se osobe u istom radnom okruenju, sa istim nadreenima, jednakim obrazovanjem i
iskustvom razliito odazivaju na ista optereenja i stresore, navodei kao uzroke i line
karakteristike. Meu linim karakteristikama sa sagorelou najsnanije su povezani
neuroticizem i introvertnost. Frojdenberger (Frojdenberger, 1974) je pomenuo da oseaj
narcistine svemogunosti takoe dovodi do iscrpljivanja pojedinaca. Nita manje snano
nisu povezani sagorelost i lini ego. Sagorelost je negativno povezana sa slikom o sebi,
samoocenom i samovrednovanjem. Psihodinamsko usmereni istraivai su potvrdili
povezanost izmeu sagorevanja i narcistine potrebe za odravanjem svemogue spoljane
slike. Upozoravaju da i mazohistine crte linosti dovode do sagorevanja.
Istraivanja uzroka sagorevanja rairila su se na nova podruja i sa sagorelou povezuje
nove pojmove, to ukazuje na kompleksnost toga sindroma. Halsten i saradnici su pojasnili
razliku izmeu sindroma sagorevanja odnosno burnouta i wornouta odnosno radne
iscrpljenosti. Visoki rezultat na burnout lestvici sa niskom slikom o sebi koja je uslovljena
realizacijom, smatraju se indikatorima burnouta, a manje wornouta. Wornout je
korien kao kiobran za nevolje, to stanje ne utie na kreiranje ili potvrdu samopotovanja ili
izvoenje odreene uloge. Dok je burnout odgovaran za samovrednovanje, wornout je
Page
28

vie za uoptene situacije, brige, strahovanja ili oseanja za mogue loe stanje u vezi sa
poslom i aktivnostima. Neki imaju niska oekivanja i angaovanja, drugi imaju bolje
balansirane odnose i koriste zahtevne obrasce sueljavanja, ali i dalje moe biti iscrpljen,
cinian i depresivan u nekim okolnostima. Klju razlike izmeu burnouta i wornouta
individualaca je oseanje za negativne rezultate i uzroke koji do njih dovode, ali i njihove
line karakteristike. U procesu sagorevanja samopotovanje je bitan inilac, jer je
samopotovanje ivotna satisfakcija i funkcionie kao potencijalni resurs u sueljavanju sa
stresnim dogaajima.
Kada spoljne okolnosti teraju u preteran rad, kao na primer u sluaju straha od otputanja,
ljudi poveavaju i broj radnih sati, to moe dovesti i do radne iscrpljenosti. U takvoj situaciji
zaposleni oseaju da su premoreni, frustrirani, poveava se broj radnih povreda i bolesti
uzrokovane stresom, npr. povean krvni pritisak, gastroenteroloke smetnje, smanjen
imunitet, pad koncentracije. O sagorevanju se govori kada unutranje sile, da bi se sauvala
stabilna slika o sebi koja je zavisna od produktivnog samovrednovanja ega, vodi u
radoholizam i iscrpljivanje. Radna iscrpljenost se spreava i otklanja prilagoavanjem radnim
uslovima, recimo pridobijanjem novih vetina. To svakako pomae lakem savladavanju
optereenja to utie i na to da se umanje i stresne situacije. Spreavanje sagorelosti zahteva
pre svega pishoterapeutsku pomo, koja je usredsreena na oblikovanje bolje pozitivne slike
o sebi. Zato bi bilo preporuljivo da oni koji kod sebe prepoznaju znakove sagorevanja
zatrae psihoterapeutsku pomo da bi na taj nain zaustavili proces samoiscrpljivanja i
sagorevanja.
aufeli i saradnici, su intenzivno istraivali razliku izmeu radoholizma i zauzetosti u radu te
njihovu povezanost sa sagorelou. Neuropsiholoka istraivanja su dovele do zakljuka da je
posledica sagorevanja funkcionalna karakteristika u neuroendokrinom sistemu, koji je
smetnja u radu ose HHA (hipotalamus hipofizne adrenalne ose).
Postoji razlika izmeu radoholizma i zauzetosti u radu. Radoholizam je iskljuivo rad koji
nastaje usled snane nekontrolisane spoljane sile. Za razliku od zauzetih radnika ne opaa se
tipina kompulzivnost. Zauzetost radom je pozitivna potpuna usmerenost u rad, za nju je
karakteristina energinost, predanost i veliko interesovanje za rad (Schaufeli, Salanova,
2002; Peniny, 2010). Radoholizam je odraz ponaanja spoljanjih sila, koji se na
kognitivnoj i ulnoj ravni navodi kao slika o sebi uslovljena realizacijom.
Mada se esto zamenjuje sagorelost i depresija, studije pokazuju da su to razliite smetnje.
Tako Frojdenberger i Rihelson (Freudenberger, Richelson,1980) odreuju sagorelost kao
stanje iscrpljenosti, koje nastaje usled predanosti ideji, nainu ivljenja ili odnosu koje ne
doprinese oekivane nagrade. Depresivni i anksiozni znaci su simptomi sindroma sagorelosti.
Razlika u odnosu na depresioni poremeaj postoji na osnovu domena, gde se sindrom
sagorevanja odnosi na domen radnog mesta, a ne i na druge oblasti ivota pojedinca, jer su,
bar na poetku procesa, simptomi uslovljeni iskljuivo situacijom na radnom mestu (Dedi,
2005). Sindrom sagorevanja na radu iskljuivo je povezan sa sadrajem posla to je suprotno
depresiji koja moe biti povezana sa svim oblastima ovekovog ivota. Inae, zapaeno je da
Page
29

su osobe sklone depresiji osetljivije na pojavu sindroma sagorevanja na radu (Maslach,
Schaufeli, Leiter, 2001; Kahn, Langlieb, 2003).
4.3. Stres i sagorevanje

Sagorevanje je posledica velikog stresa, ali ipak nije isto to i stres. Ljudi koji su pod velikim
stresom oseaju da ga preplavljuju obaveze i odgovornosti, ali e se oseati bolje kada
uspostave kontrolu nad okolinom i ispune obaveze. Sagoreo ovek to ne osea, on nije
motivisan da se bori ve mu postane svejedno. Pozitivne promene u okruenju ne donose
olakanje, jer je izgubio oekivanja i nadanja. Sagorelost se esto izjednaava sa hroninim
stresom ili s neispunjenim oekivanjima. U diferencijalnoj dijagnozi sindrom sagorevanja na
radu treba najpre razlikovati od stresa. Razlika postoji u odnosu na dimenziju vremena, gde je
stres privremeno stanje, a sindrom sagorevanja na radu je proces koji traje due i ima sliku
hroninog poremeaja. Stres je svakako je jedan od najznaajnijih inilaca koji vode u
sindrom sagorevanja odnosno burnout-a. Sagorevanje na poslu jedna je od najnepovoljnijih
posledica dugotrajne izloenosti stresu i najnepovoljnija posledica bavljenja ljudima.
Najee se javlja u pomauim zanimanjima, prvenstveno zbog specifinosti rada sa ljudima
sa potekoama. Sindromu sagorevanja na poslu ee su izloeni oni koji idealizuju svoje
zanimanje, oni koji tee perfekcionizmu i imaju izrazito visoka oekivanja, ali i oni koji su
podloni autoritetu i sami nisu u stanju postaviti svoje granice u odnosu na posao. Tome
doprinose i preveliki zahtevi, loa organizacija rada, profesionalna izolacija i slabi odnosi
unutar organizacije. Sagorevanje na poslu odnosi se na injenicu da neki ljudi nakon
odreenog vremena postanu depresivni, nemotivisani za svoj posao, obeshrabreni i slino.
Pokazuju razliite vrste telesnih simptoma stresa, smanjenje odbrambenih sposobnosti
organizma, a dotadanje razumevanje za osobe u nevolji moe zameniti cinizam ili
ravnodunost.
U medicinskoj literaturi sagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome) je oznaeno kao
kliniki oblik profesionalnog stresa. Najee se javlja kod ljudi koji su u toku rada izloeni
velikim emocionalnim prilivima i davanjima (lekari, prosvetni radnici, usluna delatnost).
Kliniki se manifestuje emocionalnom tupou, depersonalizacijom linosti i nemogunosti
profesionalnog stresa fiziki i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori
stresa koji mogu da dovedu do poremeaja fizikog i mentalnog zdravlja radnika. U vezi sa
tim razlikuju se: fiziki profesionalni stres i psihiki profesionalni stres. Za nastanak
profesionalnog stresa bitni su: uslovi i zahtevi posla odnosno radno optereenje sa jedne
strane i individualne karakteristike samog radnika, tj. njegovo doivljavanje samog posla.
Kao posledica disbalansa pritiska izrazitog razvoja nauke i tehnologije, i nemogunosti
radnika da se usavre i prilagode toj tehnologiji kako bi obavili posao korektno i u zadatom
vremenskom periodu, pojavljuje se tehno stres. Kliniki se manifestuje pre svega
simptomatologijom poremeaja neurovegetativnog sistema.
Stres moe da ima razorno dejstvo na pojedinca. Ovi efekti mogu da budu psiholoke ili
medicinske prirode ili se mogu odraziti na ponaanje, a esto su izraeni u stanjima kao to
su: insomnija, depresija i oboljenja karidovaskularnog sistema. Zavisno od stepena u kom se
Page
30

ovi znaci javljaju, oni predstavljaju devijaciju normalnog funkcionisanja ljudi, reakciju koja
je poznata kao napor. Problemi se mogu ispoljiti kao lake funkcionalne tegobe i poremeaji
koji se boljom organizacijom, podrkom drugih i vlastitim nastojanjima mogu savladati, ali i
kao tea oboljenja sa neizvesnim ishodom, kao to su dijabetes, astma, hipertenzija,
tuberkuloza, depresija.
Ideju da zahtevi spoljanje sredine mogu da izazovu bolesti adaptacije i stresa, a ne samo
prolazne efekte, kao i da ljudi imaju uroene potencijale da se suprotstave pritiscima, prvi je
izneo Valter Kanon. Kanov opis reakcije bei ili se bori, koja podrazumeva luenje hormona i
optu mobilizaciju energetskih potencijala za pripremu organizma da se suoi sa pritiscima i
opasnostima i danas se uzima kao okvir moguih odgovora ljudi kada su pod stresom.
Posledice stresa se izraavaju kroz razliite emocionalne, intelektualne i fizike simpotme.
Kada je profesionalni stres u pitanju simptomi se odraavaju i na radno ponaanje, to vodi
irim organizacionim posledicama.
Rasprostranjeno miljenje da je stres negativno stanje nije sasvim tano. Stres u
emocionalnom smislu moe da bude prijatan doivljaj samoispunjenja, uzbuenja i radosti
ukoliko je povezan sa prevazilaenjem tekoa i ostvarivanjem ciljeva. Ukoliko nije previe
intenzivan, dug i iscrpljuju, stres dovodi do bolje organizacije i uveavanja resursa, to je
podsticaj emocionalnom i intelektualnom razvoju i usavravanju. Savladavanje stresa razvija
se samopouzdanje i kompentencija. Stres potie iz mnogih izvora i vri vaan uticaj na ljude
koji ga doivljavaju. Koliko dalekoseni i snani uticaji mogu da budu pokazuju brojna
istraivanja koja ukazuju na to da stres moe da utie na psiholoko stanje, na to kako
obavljamo razliitie zadatke ak i na ispravnost odluivanja.
Stres na radu nastaje bez obzira na stepen razvijenosti i ekonomskog stanja u drutvu i
organizaciji, mada su njegove posledice tee ako je privreda nerazvijena, a preduzea su u
nedovoljnoj ekonomskoj situaciji. Period tranzicije, kriza osnovnih vrednosti u drutvu,
relativno loa ekonomska situacija velikog broja ljudi, nezaposlenost, nesigurnost, oslabljena
povezanost porodice su faktori koji u velikoj meri predstavljaju podlogu za nastanak raznih
stresnih situacija.
Stres na radu je poznata biopsiholoka varijabla koja posreduje izmeu radne sredine,
zadovoljstva i zdravlja radnika, a nastaje iz pritisaka koje stvaraju zahtevi posla i odgovora
ljudi na te pritiske. Iako mnogi ljudi nakon problema i kriza na poslu za svoj posao kau da je
stresan, samo su neke profesije i poslovi ozbiljno ugroeni to i pokazuje tabela; stresnost
poslova. Nije ni malo neoekivano to se u istraivanjima dolo do saznanja da su najstresnije
one profesije koje se bave radom s ljudima. Primere ekstremno stresni poslova moemo
videti u Tabeli 3.
Tabela 3: Ekstremno stresni poslovi
1.
2.
3.
Ekstremno stresni poslovi

Veoma stresni poslovi
Stresni poslovi
Page
31

4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
Piloti
Policajci
Zatvorsko osoblje
Novinari
Glumci
Rudari
Aviodispeeri
Vatrogasci
Hitna pomo
TV voditelji
Muziari
Filmski producenti
Socijalni radnici
Uitelji
Intenzivna nega
Stomatologija
Menadment, biznis
Marketing
PR
Izdavaka delatnost
Javni transport
Hotelijerstvo
Sekretari
Psiholozi
Iz tabele se vidi da se novinari ubrajaju u ekstremno stresne poslove. Meutim i tu treba

praviti razliku izmeu onih koji su podloni veem i manjem stresu. Naime, nisu jednako
optereeni oni novinari koji recimo izvetavaju sa ratnih podruja i oni koji prate deavanja u
oblasti kulture. Jedna od osnovnih karakteristika savremenog ivota je dinaminost svih
vidova aktivnosti. Dinaminost esto prati poveanje rizika, opta nesigurnost vezana za
odreene situacije. Neprijatan izaziva stresa je i sama nesigurnost posla koja je pojaana
razliitim drutveno ekonomskim i tehnolokim promenama. S druge strane, vlada
nezaposlenost, rutinizacija, niska odgovornost, slaba motivisanost za rad, kao i neadekvatni
uslovi ivotne i radne sredine. Tehnoloki progres oslobodio je oveka tekog fizikog rada,
ali je postavio visoke zahteve mentalnim aktivnostima i pouzdanom delovanju u novim
okolnostima. Izmeu ostalog ovo se odnosi i na rad sa kompjuterizovanom opremom,
zahtevima da se radi sa rizinim i opasnim eksplozivnim ili radioaktivnim materijalima,
rodueno radno vreme, visoke norme. Rad u oteanim uslovima je pogodan za razvoj stresnih
stanja i reakcija.
4.4. Znakovi sagorevanja

Ako posmatramo sagorevanje(burnout) postoje tri stepena sagorelosti u zavisnosti od
vremenskog intezitea i to su:
1. Iscrpljenost
Page
32

2. Umor
3. Adrenalna sagorelost
1. U prvom stepenu sagorelosti koji je nazvan Iscrpljenost manje je znakova, zato se

oveku privia da je to privremeno stanje, to ga moe navesti da ignorie zdravlje i
odmor. Karakteriu ga produktivna usmerenost, oseaj odgovornosti, anksioznost, oseaj
da je svima potreban i da svi zavise od njega. Vie je znakova iscrpljenosti:
Fiziki znakovi: hronian umor koji ne prestaje po odmoru, bolovi i ujutro i uvee,
napadi lupanja srca ili panini napadi, gastroenteroloke tekoe i smetnje pri snu
(nesanica).
Psihiki znakovi: povean rad, frustriranost, razoaranje u ljude, oseaj da su kontakti s
ljudima naporni, razdraljivost, anksioznost, tuga, negiranje fizikog i psihikog umora,
postavljanje tuih potreba iznad sopstvenih. Najkarakteristiniji spoljanji znak je
radoholizam.
2. U drugom stepenu sagorelosti koji je nazvan Umor su karakteristini snani oseaji
zarobljenosti i nemoi da bi bilo ta promenili, simptomi preterane iscrpljenosti, oseaj
krivice i slabljene slike o sebi uslovljene realizacijom. Raste broj znakova i njihova
intenzivnost. Veina znakova se pojavljuje iz prvog stepena.
Fiziki znakovi: trenutno ili trajno poveanje krvnog pritiska, bolovi, glavobolja,
slabljenje imuniteta, alergije, kratkotrajno iznenadno slabljenje psihofizike energije, jake
smetnje pri snu bilo da je re o nesanici ili preteranom spavanju.
Psihiki znakovi: oseaj zarobljenosti te potreba za povlaenjem iz radnog i ivotnog
okruenja, slabljenje slike o sebi uslovljene realizacijom, lako stupanje u bes, cinizam,
grubost i okrutnost, nemogunost konotrolisanja ulnih potreba, oseaj krivice, smetnje u
koncentraciji i pamenju, otuivanje od blinjih i saradnika, oteano prepoznavanje lai i
manipulacije, zanemarivanje sopstvenih potreba, suicidne misli (bez priprema za ubistvo).
Za spoljanje znakove u ovom stepenu karakteristini su promena radnog i ivotnog
okruenja, izbegavanje socijalnih kontakata.
3. U treem stepenu sagorelosti, koji je nazvan Adrenalna sagorelost, posledice traju u
proseku dve do etiri godine, ponekad su trajne. Osim intenzivnije fizike i psihike
simptomatike iz nieg stepena postoji jo karakteristika.
Fiziki znakovi: krajnje slabljenje fizike energije, onemogueno ili krajnje oteano
odravanje budnosti, bolovi u miiima, intenzivni znakovi osetljivosti i iscrpljenosti,
infarkt, modani udar, akutne gastroenteroloke smetnje.
Psihiki znakovi: depresija, nemo odluivanja ili planiranja, gubitak oseaja o vremenu,
napadi besa, gubljenje kontrole, smisla i oseaja vanosti, pad koncentracije, gubljenje
Page
33

misaonog toka, ranjivost, oseaj nezatienosti, snaan bes i cinizam, mogu pokuaj
samoubistva.
Spoljanji znakovi: podrazumevaju naputanje svih aktivnosti i prekidanje socijalnih
kontakata. Sindrom adrenalne sagorelosti je zadnji stepen procesa sagorevanja, kako u telu
dolazi do funkcionalne blokade hipotalamus hipofizne adrenalne ose - HHA nastupa
smanjeno izluivanje kortizola. Zato se govori o sindromu sagorelosti HHA ose, odnosno
adrenalnoj sagorelosti.
Na Slici 4 su vizualno pokazane sve tri faze stepena sagorelosti koje nesmemo da meamo sa
fazama ispoljavanja jer su dve razliite faze koje pokazuju dva razliita vremenska intervala i
ponaanje oveka u tim fazama.
Slika 4:Faze sagorevanja
Kod mladih osoba sa sindromom sagorevanja na radu uoeni su problemi sa spavanjem, esto
buenje u toku noi i nemogunost da se zaspi tokom dana .
Ispoljavanje sindroma sagorevanja na radu manifestuje se u etiri faze (Dedi, G., 2005:851854):
radni entuzijazam: osoba je maksimalno posveena poslu, udovoljava ljudima sa

kojima radi, ne doputa sebi dnevni ili godinji odmor. Ovakvo angaovanje ne
dovodi do adekvatnog zadovoljstva, te osoba postaje razoarana i nezadovoljna
Page
34
stagnacija koju karakteriu tekoe u odnosima, kako sa saradnicima, tako i sa

porodicom, prijateljima. Osoba je emocionalno ranjiva i nepoverljiva. Najee izlaz
vidi u sledeoj fazi;
emocionalno povlaenje i izolacija kao obrazac jo vie doprinosi doivljavanju posla

kao besmislenog i bezvrednog.
U ovom stadijumu poinju prvi znaci telesnog iscrpljivanja, to predstavlja dodatni stres i
dovodi do poslednje faze;
apatija i gubitak ivotnih interesa javlja se kao odbrana od hroninog

nezadovoljstva na poslu. Prvobitno oduevljenje i samouverenost prelaze u cinizam i
ravnodunost, javlja se gubitak vere u sebe i svoje sposobnosti. Osoba koja dospe u
etvrtu fazu ili se odluuje na promenu ili ostaje na poslu, ali potpuno bez motivacije
4.5. Uzroci sagorevanja

Ranije je ve pomenuto da se esto uje da je uzrok za sagorelost hronini stres, odnosno
neuspeno odazivanje na stres, koji nastupa pre svega u radnom okruenju, zato se sagorelost
najee naziva kao profesionalna sagorelost. Dosadanja istraivanja pokazuju da ne
sagorevaju samo oni koji teko prevazilaze stres, jer ako bi sagorevali iskljuivo oni koji
slabo vladaju stresnim situacijama meu njima ne bi bilo toliko ljudi, uspenijih od drugih,
koji su bili pred sagorevanjem, jer pojedinac mora da bi postigao uspeh da savlada veliku
koliinu zahteva i optereene situacije. Tri grupe uzroka utiu na nastanak sagorevanja
(Peniny, 2010):
1. drutveno okruenje(spoljanji uticaji)
2. psiholoko (radno i ivotno) okruenje(spoljanji uticaji)
3. line karakteristike(unutranji uticaji)
1. Drutveno okruenje karakterie poslednjih nekoliko desetina godina prelazak iz

industrijskog u postindustrijsko doba. Veruje se da je tranzicija donela i krizu
vrednosnog sistema. Pozitivno psiholoko okruenje zahteva recipronost izmeu
ulaganja u odnose s ljudima i stepena zadovoljenja potreba u tim odnosima. U svaki
odnos se ulae odreeni deo energije, a najve u odnose s ljudima i za rad. U zamenu
se oekuje da budu ulaganja vraena, a da ti odnosi zadovolje donekle osnovne
potrebe (Peniny, 2010). Ako se govori iskljuivo radnom okruenju i potrebama
koje treba zadovoljiti, neophodna je odgovarajua plata za uloen rad, pozitivna
potvrda za dobro uraen posao, to je potreba za prihvatanjem, relativno stabilni uslovi
rada, kontrola nad radnim okruenjem, jasno dobijanje zadataka, potreba za
razumevanjem.
Page
35
2. Psiholoke okolnosti na radnom mestu pojavljuje se: radno optereenje, kontrola nad
radom, nagraivanje za uraen posao, radna grupa, komunikacijski kanali, pravinost
i vrednovanje, pre svega odnosi u preduzeu. Psiholoke okruenje ivljenja, koje
predstavlja dugotrajno optereenje su na primer egocentrian ili manipulativan
partner, zahtevni rodtelji, briga za osobe sa posebnim potrebama.
3. Line karakteristike takoe utiu na sagorevanje, pa je skoro pravilo da je

sagorevanje izraeno kod najsposobnijih i najuinkovitijih, onih koji su bili uspeniji
od proseka. Skoro je pravilo da izgorevaju oni koje okolina vidi kao sposobne i
uinkovite (Peniny, 2010). Oni koji na prvo mesto postavljaju oekivanja drugih i
neprestano tee trka sa samim sobom. Takoe oni koji sagorevaju i sagore, dobro
odgovaraju opisu onima sa snanom unutranjom motivacijom, to je ustvari prisilna
motivacija. Takve osobe su u odnosu na druge istrajnije i vie zauzete. Ta motivacija
se oblikuje pre svega pod uplivom vaspitanja.
Pretpostavlja se da je nestabilna slika o sebi, koja zavisi od samovrednovanja koje je
uslovljeno realizacijom, najverovatnije i sutinski uzrok nastanka sagorelosti. Zahtevni
roditelji detetu odreuju pravilo da je dobro samo kada zadovolji potrebe drugoga, ne svoje
sopstvene. Dakle, roditelji svoju ljubav uslovljavaju. Ako dete to pravilo ugradi u svoje
unutranje motivacije, to dovodi do rascepa identiteta, na istinit self - real self, true self, koji
je prezahtevan i lani - false self, koji za sebe ne zahteva nita, ali se hrani pohvalama drugih
ije je potrebe potrebno zadovoljiti. Na taj nain se oblikuje nestablna slika o sebi, zavisna od
samovrednovanja koje je uslovljeno ostvarenjima, zbog ega unutranje prisile vode u
radoholilzam. ovek tako sliku o sebi pozitivno vrednuje samo onda, kada dobije dovoljno
spoljanjih priznanja za svoje rezultate. Ako toga nema, poinje se preterano truditi, i tada
nastupa faza radoholizma, da bi pridobio dovoljno pohvala i da bi odrao pozitivnu sliku
samovrednovanja. Gledajui razloge koji su doveli do sagorelosti zbog preteranog rada,
razvrstavaju se etiri prisilne unutranje motivacije (Peniny, 2010):
Narcisoidna motivacija: moji rezultati moraju biti perfektni
Duboko zavisna motivacija: moram zadovoljiti ljude oko sebe
Shizoidna motivacija: ako elim opstati, moram raditi
Ankastini (opsesivno kompulzivna) motivacija: moram se potruditi bolje od drugih
Sve te vrste motivacija su povezane s tim kakav ovek eli biti u oima drugih da bi se
oseao dobro. Nasuprot unutranjim prisilama, je zrela autonomna motivacija, koja se moe
opisati situacijom rad me pre svega zanima i veseli. Istraivanje posledica odgoja sa
uslovljenom ljubavlju je pokazalo da uslovljeno nagraivanje dovodi do eljenog znanja, ipak
takoe dovodi od spoljanje motivacije, koji se temelji na spoljanjim motivima, a to dovodi
Page
36

do negativnih posledica, kao to su kratkotrajno zadovoljstvo posle uspeha, stid posle
neuspeha, ljuljanje samopouzdanja, slaba prilagodljivost, nisko samovrednovanje posle
neuspeha, utisak roditeljskog neodobravanja i zameranje roditeljsko. Taj opis se u velikoj
meri podudara sa karakteristikama osoba koje sagorevaju.
Vaspitanje koje na prvo mesto vrednosnog sistema postavlja potrebe drugoga i natprosene
rezultate (perfekcionizam), dovodi do toga da oveka pre svega zadovoljava oekivanja i
potrebe drugih (prisilni altruizam), a njegove potrebe ostaju nezadovoljene. ta vie
zanemaruje ih i potiskuje. ovek ulae, investira ne da bi za to samo dobijali tua oekivanja
i pohvale. Tako ti ljudi postaju najvie odgovorni i zauzeti radnici, preduzimljivi, te paljivi i
pouzdani partneri, roditelji ili deca u posebnim odnosima. Njihove osnovne potrebe ostaju
nezadovoljene, energetske rezerve su iscrpljene, pa takvi ljudi sagorevaju. Istraivanje je
potvrdilo snanu povezanost sagorevanja i zadovoljenja osnovnih potreba.
U sagorelost vodi upliv sve tri skupine uzroka, odnosno drutveno ekonomsko okruenje,
ivotno i radno okruenje, line karakteristike, koje su meusobno snano prepleteni.
Drutveno ekonomsko okruenje ustvari su drutveno produktivni odnosi, koji oblikuju
drutvene mehanizme, nain odgoja, vrednosni sistem, itd. U periodu postmodernom se
navode tri kljuna uzronika: promene i oblik statusa zaposlenih, individualnost koja utie na
oblikovanje slike o sebi s promenom vrednosti, te nemo, da bi uticali na ire drutveno
okruenje. Line strukture ljudi oko nas zajedno sa drutveno produktivnim odnosima,
oblikuju psiholoko okruenje, u kojima se ivi i radi, te utiu na to kakve e biti reakcije na
okruenje. Ljudi takoe sami oblikuju psiholoka okruenja ivljenja i rada i drutveno
produktivne odnose, te se odzivaju njih u skladu za svojim linim karakteristikama.
Reciproni model sagorelosti ukljuuje sve uzroke i njihovo uplivanje. Recipronost
podrazumeva razmenu sa okruenjem, kao ulaganje energije u odnose i punjenje izvora kroz
zadovoljenje potreba (Peniny,2010). Nerecipronost dovodi do sagorelosti, kada se u
ivotne i radne odnose dugotrajno ulae mnogo, da bi zadovoljili osnovne potrebe.
4.6 Psiholoki instrumenti za merenje sindroma izgaranja na poslu

Sindrom sagorevanja na radu je veoma vana oblastnaunog istraivanja zbog njegovog
znaajnog finansijskogi socijalnog efekta koji proizilazi iz (ne)zadovoljstva zaposlenihradnim
mestom i njegovih posledica na fiziko i psihikozdravlje zaposlenih.Postoje razliiti
instrumenti koji su otkriveni sa ciljemda mere ovaj fenomen. Od ovih instrumenata najee
sekoristi Maslach Burnout Inventory (MBI) koji meri profesionalnekarakteristike ispitanika i
uzroke pojave sindromasagorevanja na radu sa ciljem da se prvenstveno omoguikvalitetni
radni ivot zaposlenih u raznim kompanijama iradnim organizacijama, a takoe i da se utie
na prevencijunjegove pojave i strategije leenja. Sindrom sagorevanja naradu se i definie u
odnosu na ovaj merni instrument. U Sjedinjenim Amerikim Dravama MBI je
irokorasprostranjen, kao i dravama Evropske Unije (EU) i usvim dravama Latinske
Page
37

Amerike. Sa usmeravanjem fokusana internacionalni menadment, takoe je izvrena i
njegovavalidacija u razliitim dravama i kulturama sveta kako bise naao zajedniki
instrument za procenu multikulturolokih radnih snaga.
MBI se ispituju tri osnovna aspekta koji definiu burnout sindrom u formi 22 izjave u tri
subskale i to:
1. Emocionalna iscrpljenost: Devet izjava koje procenjuju oseanja o preteranom
emocionalnom ulaganju i iscrpljivanju na poslu
2. Depersonalizacija: Pet izjava koje procenjujubezlinost odgovora primaocausluga,
tretmana ili instrukcija
3. Lini uspesi: Osam izjava koje procenjuju oseanja vezana za kompetenciju i uspehna
poslu
Meutim postoje i ostale metode meranje a jedni od njih su:

1. Minnesota Satisfaction Questionnaire (MSQ) kratka forma sa odgovorima od 1-5
5 = Ekstremno zadovoljan
4 = Veoma zadovoljan
3 = Zadovoljan
2 = Delimino zadovoljan
1 = Nezadovoljan
2. The GeneraleHealthQuestionnaireOpti zdravstveni upitnik sa sa opsegom od12
do60 pitanja. Verzija od 28 pitanja(GHQ-28) se najee koristi. Broj bodova od 0
do3 se odnosi na etiri moga odgovora(apsolutno ne," "ne ee nego obino,"
ee nego obino," imnogo ee nego obino")
3. The Burnout Risc SurveyAnketa za rizik od izgaranja Ova anketa je formirana da bi
pokazala verovatnou neslaganja izmeu odreene osobe i njenog/njegovog radnog
okruenja. Odgovor da" na: tri ili vie pitanja ukazuje na rizik od burn
outsindroma dok na etiri ili vie pitanja ukazuje na veliki rizik.
Page
38

4.7. Spreavanje sindorma izgaranja na poslu
Suoavanje sa sindromom sagorevanja potencira tzv. rezilijence koje predstavljaju trajne
snage ili aspekte linosti koje pomau osobi da se uzdigne iznad ivotnih nedaa, i izgradi
efektivnu borbu sa problemima. To vodi aktualizaciji ljudskih kapaciteta (individualnih,
grupnih i zajednice) u cilju svrsishodnog sueljavanja sa stresnim okolnostima na
emocionalno i fiziki zdrav nain (Petrikovi,2010). U literaturi dominira sedam rezilijenci:
uvid, nezavisnost, odnosi, inicijativa, kreativnost, humor i moral, ije se razvijanje i praktino
primenjivanje preporuuje kao najadekvatnije preventivno sredstvo za nadvladavanje
profesionalnog troenja i samounitenja. Sagledane kao celina, pomenute rezilijence
potvruju saznajni stav da od mnotva faktora zavisi da li e doi do sagorevanja ili ne, pri
emu je posebno znaajna struktura linosti. Stepen frustracione tolerancije se ispoljava u
rasponu od nemonih i slabih na frustracije nisko tolerantnih, do karakterno stabilnih i
snanih linosti sa zavidnim stepenom frustracione tolerancije.
S obzirom na to da se ne moe uticati, bar ne neposredno na drutveno ekonomsku okolinu,
lake e se uticati na psiholoko okruenje ivljenja. Umesto usamljenih aktivnosti,
preporuuje se saradnja, raznobojni meuljudski odnosi ; Stimulativna sredina, raznovrsnost
poslova; Samoostvarivanje, kreativne aktivnosti; Oseaj za humor; Nauiti kako rei ne;
Nauiti komunicirati jednoznano; Voditi rauna o sopstvenim potrebama; Sagledavanje
linih motivacija; Svesno biranje poziva; Promena uloga; Struno usavravanje; Podela
odgovornosti; Prilagoeno optereenje obavezama; Spisak redosleda obaveza
Koraci za spreavanje sagorelosti:
Podela aktivnosti na one koje iscrpljuju i tite, i one koje vraaju energiju. Svoje
aktivnosti podelite na dva spiska: One koje iscrpljuju i one koje vraaju energiju.
Potom uravnoteiti spiskove, odnosno smanjiti one aktivnosti koje optereuju, a
poveati one koje rastereuju. Nije dovoljno samo odluiti se na to, ve je potrebno i
istrajati na tome.
Praktikovanje dovoljno velike koliine sna. oveku sa veim naporom potrebno je

vie sna. Rekreacija moe doprineti odmoru, ali ipak ne moe nadomestiti san.
Postavljanje granica i realnih ciljeva. Nauiti rei ne. Niko nam rei kako rei ne i
zato nam je to tako teko ili skoro nemogue. Prvi korak ka tome je postavljanje
realnih ciljeva.
Prepoznavanje i nagraivanje sopstvenih rezultata, jer ako ne budemo znali sami

pohvaliti svoj rad, biemo zavisni da to uini neko drugi.
Razliite strategije prevencije sindroma sagorevanja na radu ukazuju na dva smera

intervencije:
na leenje kada se ve ispoljio ili
Page
39
na njegovu prevenciju.
Obe strategije imaju zajedniki cilj da se pomogne osobama koje ispoljavaju sindrom
sagorevanja na radu da se konsoliduju i da nau nove vetine koje bi ublaile njegovu pojavu.
Preporuuju se dve strategije prevazilaenja sindroma sagorevanja na radu: jedna fokusirana
na kognitivne funkcije i druga na fizike aktivnosti i relaksaciju. Efekti oba programa dovode
do redukcije psiholokih albi i zamora. Istraivanja ukazuju da u spreavanju sindroma
sagorevanja na radu znaajniju ulogu imaju faktori situacije i organizacijski faktori od
individualnih. Promene individualnih faktora odnose se na snalaenje sa izazovima kroz
uenje vetina (relaksacija, uenje komunikacije sa ljudima, sticanje samopouzdanja,
meditacija). Promena u organizaciji okruenja na poslu odnosi se na bolje snalaenje u
kolektivu, uenje strategija povratka na posao, mere oputanja. Smatra se da je najbolja
kombinacija primena obe strategije. Fokus je na radnom angaovanju, to predstavlja
suprotnost sindromu sagorevanja na radu sa ciljem da se stvore nove mogunosti intervencije
koje e spreiti ili ublaiti njegovu pojavu. Promena u organizaciji okruenja na poslu odnosi
se na bolje snalaenje u kolektivu, uenje strategija povratka na posao, mere oputanja. Od
znaaja su i metode samopomoi kao to su: razvijanje samokontrole i odgovornosti,
uzimanje eih i kraih godinjih odmora, negovanje optimistikog pogleda na svet,
spremno doekivanje stresa na poslu itd.
Naini samopomoi:
samoopaanje vlastite izloenosti stresu i njegovih posledica
potrebno je uoiti koliko problemi na poslu imaju uticaj na spavanje, odnose u

porodici, ishranu;
strukturiranje vremena: odrediti prioritet zadataka, napraviti raspored rada i odmora

za svaki dan;
postavljanje granice: profesionalni ciljevi moraju biti jasni, realni i ostvarivi, mora se
omoguiti odmor;
posmatranje unutranjeg dijaloga: pokuati preformulaciju negativnih reenica (ne

mogu, ne znam), u pozitivne (mogu, znam) uz samoohrabrivanje;
tehnika samoohrabrivanja: nai pozitivne stavove u ivotu koji dominiraju, postati

svestan uzronika stresa;
tehnike relaksacije: pasivne (sluanje muzike, itanje, spavanje) i aktivne (sve tehnike
koje dovode organizam do oputanja);
negovati meusobne odnose sa kolegama na poslu, meusobnu podrku koja

pospeuje rad i umanjuje faktore koji doprinose javljanju sindroma sagorevanja na
radu. Potrebno je razvijati vetine komunikacije sa drugima koje doprinose prevenciji
javljanja sindroma sagorevanja na radu;
Page
40
u teim sluajevima koji dugo traju preporuuje se psihoterapijski tretman (Maslach,

Shaufeli, 2001; Pfanz, 1999).
Pojedinici, svesni znaaja koji u pojavi sindroma sagorevanja na radu ima njihov posao, a u
nemogunosti da spree njegovu pojavu, jedini izlaz za sebe nalaze u promeni radnog
okruenja, te naputaju posao. Na Slici 5 je pokazan odnos okruenja prema sagorevanju i
njenu reakciju na istu.
Slika 5:Reakcija Burnout-a na okruenje
Page
41
ZAKLJUAK
Stres je mehanizam i kao takav je kompleksan i zavistan od puno faktora koji na njega
utiu na direktan ili indirektan nain. Poznavanje relacija stresa i veza sa okruenjem ali i
unutranjih relacija sa linou je od presudnog znaaja. Ovo dobija na znaaju ako znamo da
je stres obavezan ali u kojoj meri to zavisi od nas samih. Ako mi situaciju ne doivljavamo
stresno onda za nas to nije stres. Moemo li biti imuni na stres? Moda je apatija reenje,
ravnoduno stanje koje nas moe zatiti od stresa jer ipak stresu trebaju emocije, treba mu
linost. Moe li ovek bez emocija, bez strasti i afekata da obavlja posao u nekoj organizaciji,
da bude kreativan, da donosi dodatu vrednost kapitalu. Odovor je NE. Zato je strest
mehanizam ali linosti i njegova reakcija ali u dananjim organizacijama sve ee reakcija
na drugog ovek. Da li je stres zarazan? U dananjem vremenu gledajui organizacije moe
se definisati kao virusna infekcija, kao glavni razlog poslovnih neuspeha, kao glavni razlog
propadanja poslovnih dogovora. Nije stres zarazan ali definitivno ovek na njega reaguje i
kad ga lino ne doivljava jer osea njegovo prisustvo. Kada stres zanemarimo, kada na njega
ne obraamo panu on prelazi u hronian oblik, on dobija novu snagu, neto to se teko
uklanja ili zanemaruje. Takav oblik nama je poznat iz ovog rada pod pojmomburnout
predstavlja novu dimenziju u percepcji i negovom leenju jer tada je on bolest, opipljiva i
neugodna. Bez tretmana on moe biti koban po nas, on trai svu nau panju u njegovom
smanjenju, on je tada nezavistan od ostalih faktora jer se vezao za nau linost i trai
promenu u korenu pri njegovom reavanju pa makar to znailo i promenu ivota iz korena.
Ali kakav je ivot bez stresa? Po reima pionira u ovoj obasti Hans Selye Life without
stress is death to jest ivot bez stresa je smrt, ali smrt duha i linosti.
Page
42
LITERATURA
1. Adies, I., Upravljanje promenama, Novi Sad-Beograd, 1994
2. izmi, S., Ljudski faktor, Institut psihologije, Beograd, 2006
3. amilovi, S.,Vuji, V., Osnove menadmenta ljudskih resursa, Tekon-Tehnokonsalting,
Beograd, 2007
4. Deci,E.L.,Ryan,R.M., Intrinsic motivation and self-determination in
human behavior, New York:Plenum, 1985
5. Dedi, G., Sindrom sagorevanja na radu, Vojnomedicinska akademija, Vojnosanitetski
pregled,Beograd, 2004
6. Drucker, P., Moj pogled na menadment; Ideje koje su unapredile
menadment, Adizes, Novi Sad, 2006
7. Derald, G., Robert A. B., Ponaanje u organizacijama razumevanje i
upravljanje ljudskom stranom rada, Beograd, 1998
8. Mihailovi, D., Slobodan R., Organizaciono ponaanje, Beograd, 2009
9. Maslach, C., Schaufeli, W.B, Leiter, M.P., Job burnout, Annu Rev Psychol,
Berkeley, 2001
10. Robbins, S.P., Judge T.A., Organizacijsko ponaanje, Mate, Zagreb,
2010
INTERNET LINKOVI
1. http://www.mindtools.com/stress/UnderstandStress/StressPerforman
ce.htm
2. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22290159
3. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11198677?dopt=Citation
4. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84261101329B
5. http://en.wikipedia.org/wiki/Burnout_(psychology)
6. http://www.mentalnozdravlje.com/poremecaji/stres.html
7. http://zdravlje.krstarica.com/l/stres/simptomi-stresa/
8. http://www.psychologytoday.com/basics/stress
9. http://www.helpguide.org/mental/burnout_signs_symptoms.htm
10. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK2668/
11. http://www.drlwilson.com/articles/adrenal_burnout.htm
12. http://www.stressdoc.com/four_stages_burnbout.htm
Page
43

BurnoutSerbian Language

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

BurnoutSerbian Language

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BurnoutSerbian Language

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Faze razvoja stresa........

4.1. Pojam sindroma sagorevanja........

4.2. Gledita o sagorevanju...

4.3. Stres i sagorevanje..

4.4. Znakovi sagorevanja..........

4.5. Uzroci sagorevanja.

4.6. Psiholoki instrumenti za merenje sindroma izgaranja na poslu.

4.7. Spreavanja sindroma izgaranja na poslu..

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

2.1 Tumaenje stresa

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

3. Stres kao "bioloki odgovor". Neki naunici i doktori objektivizirali su definiciju

2.2 Faze razvoja stresa

2. Faza otpora, organizam stupa u borbu sa stresom i nastoji da se adaptira na njega.

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

1. Faktori okrunje- promene u poslovnom ciklusu stvaraju ekonomsku neizvesnost, dolazi

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Zahtevi uloga-odnose se na pritiske kojima je osoba izloena u funkciji svoje

Meuljudski zahtevi-su pritisci koje ostvaruju drugi zaposleni. Manjak drutvene

Porodini problemi veze unutar porodica, problem sa decom, prekidi veza su

Lini ekonomski problemi- nastaju kad pojedinica preoptereti svoje finansijske

Uroene crte individualnosti dokazano je da neki ljudi imaju uroenu tendenciju

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Tabela 1: Stresni dogaaji u ivotu

Smrt branog druga

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Revizija linih navika

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

1. Fizioloki simptomi Veina ranih prouavanja stresa bila su usmerena na fizioloke

2. Psiholoki simptoma- Stres moe uzrokovati nezadovoljstvo. Stres povezan bilo sa

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

3. Bihevioralni simptomi- Simptomi stresa vezani za ponaanje obuhvataju promene u

Percepcija stresa se vremenom menja u zavisnosti iz kog ugla se posmatra i sa

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Slika 1: Odnos stresa i performansi

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Slika 2: Sistemski model stresa

Profesionalni zahtevi: neki poslovi su podloniji stresu od drugih

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Tabela 2.: Stresna zaposlenja

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Posrednik na berzi, rukovodilac

Upravnik fondacije, crkveno

Prodavac odee, prodavac

Radnik na proizvodnoj traci ,

Naftna i elektrina industrija

Bua prirodnog gasa, ef ekipe

Referet za reavanje zahteva,

Inspektor za kontrolu prerade

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU

Kontradiktornost (dvosmislenost) uloga: stres usled ne sigurnosti

Preoptereenje i ne dovoljna optereenost: previe rada i premalo rada

EFEKAT SINDROMA IZGARANJA NA POSLU