Danijela Lj.

Petkovi

Danijela Lj. Petkovi1

Originalni nauni rad

UDK 821-93.09-312.9
Primljen 1. 11. 2013.

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku

KNJIEVNOST ZA MLADE, ADOLESCENCIJA,

FANTASTIKA I (SUBVERZIVNA) DIDAKTIKA:
NEKOLIKO PRIMERA
Rad razmatra knjievnost za mlade u kontekstu kulturnog konstrusanja adolescencije, i upotrebu fantastinih tema i motiva u (iroko definisane) didaktike
svrhe u nekoliko popularnih romana ovog anra. Kao i knjievnost za decu, i knjievnost za mlade je, otvoreno ili implicitno, posveena poduavanju i oblikovanju
subjekata, kao i daljem uvrivanju/profilisanju kategorija kao to su adolescent,
dete, ali i odrasla osoba. Iako ju je zbog ove funkcije lako posmatrati samo kao
instrument moi i uzrasno-obrazovne hijerarhije, fantastini romani koji su razmotreni u drugom delu rada vode do dva neoekivana zakljuka: jedan, da didaktinost nije nuno konzervativna, i drugi, da fantastika nije nuno subverzivna.
Kljune rei: knjievnost za mlade, adolescencija, fantastika, didaktika,
subverzija, rod vukodlak, udovita

Knjievnost za mlade: odreenje, problemi

Knjievnost za mlade (eng. young adult literature, esto skraeno YA)
je anr koji u drugoj polovini dvadesetog veka proizilazi iz deje knjievnosti,
sa kojom deli didaktiku namenu ali i problem odreenja. Naime, kao i u sluaju knjievnosti za decu, ak i najire, najneutralnije odreenje knjievnosti
za mlade grupa tekstova koji se obraaju publici uzrasta od 10 (12) (13) do
(17) (18) 19 godina u prvi plan izbacuje povezana pitanja trita, ideologije,
didaktike i moi, dok razliiti uzrasti ukazuju na sutinsku konstruisanost, ili
neuhvatljivost, implicitnih italaca tj. adolescenata ili tinejdera2.
1 danijela.petkovic@filfak.ni.ac.rs
2

U svom Thematic Guide to Young Adult Literature, Elis Trup (Alice Trupe) ukazuje
na sutinski problem kategorizacije knjievnosti za mlade koji je upravo znaenje
termina adolescent.

315

Philologia Mediana

Kao i deja knjievnost, i knjievnost za mlade je, nesumnjivo, polje i instrument moi, odnosno uzrasne hijerarhije: na najoiglednijem nivou, jer je proizvedena od strane odraslih autora3 za potrebe trita kojim upravljaju odrasli;
vrednovana od strane odraslih kritiara; prepuna kulturnih informacija koje mladi
itaoci treba da usvoje, naroito onda kada nije otvoreno didaktina; nametana
preko formalnog obrazovanja i popularne kulture; i, kao i knjievnost za decu, podrana intermedijalnou najpopularnije knjige se po pravilu ekranizuju, filmovi
se dalje pretapaju u profitabilne modne i muzike trendove kojima opet upravljaju
odrasli. Alison Voler (Alison Waller) jasno ukazuje na ovu uslovljenost kada, u
pokuaju da definie knjievnost za mlade, doe do zakljuka da one knjige koje
su organizovane, reklamirane, prodavane, pozajmljivane (u bibliotekama) i predavane kao knjievnost za mlade postaju knjige za mlade (WALLER 2009:16).
Knjievnost za mlade je, dalje, kao i knjievnost za decu, donekle metafikcija, jer je neodvojiva od konstruisanja adolescenta u dvadesetom veku:
termin je, u stvari, bio u upotrebi od 1830-ih (a prema Arijesu i ranije), ali
one prakse i predstave koje pokriva a koje su vezane za knjievnost za mlade
su posebno razgranate u dvadesetom. I u tom smislu je knjievnost za mlade
instrument moi jer se ne obraa (samo) mladim ljudima nego i adolescentu
koga je stvorila politika, ekonomija i kultura, i koga ti tekstovi dalje stvaraju,
oblikuju, poduavaju, potvruju, diseminuju. U ovom trenutku treba naglasiti
da, kao i kad je re o povezanim fenomenima deteta, detinjstva i deje knjievnosti, i ovde ne govorimo o italakim navikama mladih ljudi koje svakako ukljuuju i neke druge forme4, i naine itanja koji mogu da budu subNeka deca mogu da itaju knjievnost za mlade ve na uzrastu od deset godina, dok
neka druga moda nisu spremna za zrelije teme u knjigama za mladima na tritu.
Prema nekim definicijama, adolescenti ukljuuju ak i ljude u ranim dvadesetim.
Odluka je manje-vie stvar linog izbora: 'Za potrebe ove knjige, pretpostavila sam da
e ove teme biti zanimljive mladim ljudima od 12 do 17 godina' (TRUPE 2006: viii).
3 Jedini izuzeci su S. E. Hinton (S. E. Hinton), koja je poela da pie Autsajdere sa
15 godina, i Kristofer Paolini (Christopher Paolini), koji je poeo da pie fantastini
serijal Eragon takoe kao petnaestogodinjak. Sa druge strane, Artur Rembo je moda
najupeatljiviji dokaz da uzrast autora ne znai mnogo dobro je poznato da je on
prestao da pie u devetnaestoj a sve to je do tada napisao teko moe da se podvede
pod knjievnost za mlade, ba kao i Frankentajn koga je Meri eli napisala sa 18.
4 Za razliku od Elis Trup koja ukazuje da je problem definisanja knjievnosti za mlade
upravo ovaj deo koji se odnosi na mlade, autori studije Names and Naming in Young
Adult Literature fokusiraju na tekstove koje konkretni mladi ljudi itaju, i to ne samo
u kontekstu formalnog obrazovanja. Neiznenaujue, u tom sluaju se polje iri da bi
ukljuilo praktino celokupnu knjievnu produkciju, to opet, posredno, ukazuje na
sutinsku konstruisanost knjievnosti za mlade:
U ovoj knjizi, definiemo knjievost za mlade kao sve ono to itaoci uzrasta od 12
do 18 godina biraju da itaju zarad sopstvenog zadovoljstva ili prosveenja. Takvo
itanje moe da bude vezano za kolske zadatke ili je aktivnost za slobodno vreme.

316

Danijela Lj. Petkovi

verzivni - ve o odrasloj nameri u proizvodima koji im se nude/nameu, kao

i, na irem planu, o odraslom, kulturnom konstruisanju adolescenta (izmeu
ostalog, i tim proizvodima): i jedno i drugo su instrumenti kojima se reguliu
konkretni mladi ljudi, i, posredno, oni stariji. (Naravno, konkretni adolescenti
su regulisani, i ne samo oni, pre svega ekonomijom, zakonima, klasom kojoj pripadaju, rodom/polom, obiajima, tritem.) Zarad boljeg razumevanja
specifine kulturne pozicije i funkcije knjievnosti za mlade, neophodno je,
dakle, kratko ispratiti konstruisanje adolescenta: kao to bez deteta nema
deje knjievnosti, tako ni bez ove tvorevine nema knjevnosti za mlade.

Adolescencija
Zapadnjaka adolescencija je, kao i detinjstvo, kulturno specifini konstrukt
koji interpretira, oblikuje i disciplinuje - Fuko bi rekao upisuje se u - telo: kao i
detinjstvo, usled kolonizacije i globalizacije, danas je univerzalno prepoznata kao
jedan od najfascinantnijih i moda najsloenijih stadijuma ivota, vreme kada
mladi ljudi preuzimaju nove odgovornosti i eksperimentiu sa nezavisnou
kako stoji u brouri UNICEF-a iz 2002. Dokument se nastavlja reima koje praktino sumiraju tematske preokupacije knjievnosti za mlade: Oni tragaju za identitetom, ue da primenjuju vrednosti koje su stekli u ranom detinjstvu i razvijaju
vetine koje e im pomoi da postanu brini i odgovorni odrasli.
Iako adolescencija kao stadijum ivota izmeu 10 i 19 godina5 deluje
univerzalno, ba kao i traganje za identitetom ili razvijanje vetina, re je
Takoe, ne ograniavamo nau definiciju na knjige koje tampaju sektori za mlade
u izdavakim kuama; na primer, ukljuujemo knjige koje su objavljene za optu,
odraslu publiku, koje potpisuju erman Aleksi (Sherman Alexie), Maja Andelu (Maya
Angelou), Orson Skot Kard (Orson Scott Card), Sandra Cisneros (Sandra Cisneros),
Jan Martel (Yann Martel), i Ejmi Tan (Amy Tan), ali koje mladi pronalaze i u kojima
se pronalaze (NILSEN and NILSEN 2007: xv). Naravno, definisati knjievnost
za mlade kao knjige koje mladi nalaze i u kojima se pronalaze otvara drugu vrstu
problema, a to je da se time praktino ukida knjievnost za mlade - jer je u tom
sluaju re o neogranienoj knjievnoj produkciji.
5 Ovako adolescente definie UNICEF. Godine variraju: neki autori smatraju da je
adolescencija isto to i tinejdersko doba tj. period od 13.do 19.; drugi, pak, da su
mladi ljudi po kognitivno-fiziolokom razvoju deca do 24. te prave razliku izmeu
pre-adolescencije, adolescencije i post-adolescencije; postoji i teza o 'pomaljajuoj
odraslosti' (eng. emerging adulthood), prema kojoj mladi ljudi ne dostiu odraslost
pre tridesete, itd. Na ovom prostoru je nemogue razmotriti sve ove probleme, ali je
potrebno ukazati na njih jer oni demonstriraju da je re o promenljivom drutvenom
konstruktu a ne o univerzalnoj, iskljuivo biolokoj konstanti mada, za razliku od
ekstremnih konstrukcionista, ne negiram tu bioloku komponentu.

317

Philologia Mediana

o specifinom proizvodu specifine kulture i istorijskog trenutka. U studiji

Centuries of Childhood (1962.), Arijes (Philippe Aris) navodi da se re adolescencija, izvedena iz glagola adolescere (odrasti) spominje ve u srednjem
veku u srednjovekovnoj enciklopediji Le Grand Propritaire de toutes choses razliiti autoriteti razliito odreuju ovaj deo ljudskog ivota u pogledu
uzrasta (za razliku od dananje teze da su mladi ljudi deca do 24. godine, jedan
od njih tvrdi da je u pitanju period do 28.) Ipak, svi ti autori se slau da je
osnovna odlika adolescencije sposobnost da se zanu deca tj. reproduktivna
zrelost neto to e biti od vanosti u svim kasnijim odreenjima adolescencije, i tematizovano u knjievnosti za mlade. Ipak, i pored spominjanja u Le
Grand Propritaire, sve do 18. veka, kako demonstrira Arijes pozivajui se na
vaspitno-disciplinske prakse i kolske arhive, nije bilo konceptualne razlike
izmeu detinjstva i adolescenije. U koli su se termini puer i adolescens koristili podjednako, i naizmenino. U Nacionalnoj biblioteci sauvani su arhivi
Jezuitskog koleda u gradu Kan (Caen)6, izmeu ostalog i spisak uenikih
imena praenih komentarima. Petnaestogodinjak je opisan kao bonus puer,
dok je uenik od trinaest godina nazivan optimus adolescens. () u francuskom jeziku nije bilo termina koji prave razliku izmeu pueri i adolescenata.
Praktino je samo jedna re bila u upotrebi: enfant (ARIES 1962: 30).
Ova konceptualna neizdiferenciranost je ostavljala vrlo praktine posledice kako to obino biva, na telu: Arijes navodi da se od 16. veka kanjavanje brezovim prutom, do tada ogranieno samo na najmlau decu, postepeno
proirilo na celokupnu ueniku populaciju, koja je ukljuivala i dvadesetogodinjake, i ak starije (261). Arijes ovo tumai kao tendenciju da se zanemare
razlike izmeu detinjstva i adolescencije, da se adolescencija gurne nazad,
ka detinjstvu izmeu ostalog i identinim disciplinskim merama. Unutar
kolskog sistema, adolescent je bio odvojen od odrasle osobe ali pomean
sa detetom (262): adolescencija je, dakle, delimino instrumentalizovana i
da bi se rastua populacija mladih7 gurnula ka potpuno bespomonima i obespravljenima tj. deci.
ak i kada u 18.veku adolescent postane vidljiv, on (zamenica je
vana) je vidljiv samo ako je umreen u odnose moi koji ga disciplinuju i
kontroliu prema Arijesu, oficir i vojnik uvode u doba senzibiliteta novu
ideju adolescencije: Heruvim u uniformi, ali muevniji Heruvim. Ova ideja
adolescencije e doprineti velikoj transformaciji obrazovanja: pedagozi e od
tada pridavati moralnu vrednost uniformi i disciplini. Korelacija izmeu ado6

Izgovara se isto kao Kan (Cannes), ali re je o glavnom gradu francuske pokrajine
Kalvados (Calvados).
7 Broj dece koja preivljava prve fatalne godine detinjstva se poveavao iz godine u
godinu.

318

Danijela Lj. Petkovi

lescenta i vojnika, u koli, rezultirala je naglaavanjem onih odlika kao to su

izdrljivost i muevnost, koje su do tada bile zanemarivane a od tada vrednovane zbog njih samih. Novi koncept se pojavio, mada jo u zaetku, koncept
razliit u odnosu na detinjstvo: adolescencija (268).
Disciplinovana muevnost kao determiniua odlika novostvorenog
koncepta koji je razliit u odnosu na detinjstvo nije nimalo udna u kontekstu patrijarhalnog drutva: s obzirom na to da su ene ve tradicionalno
i praktino, a onda i nauno, povezivane sa decom, jasno je da se ovaj novi
koncept ne odnosi na njih a ak i kada, mnogo kasnije, budu objavljene
prve knjige za mlade, Lovac u itu (1951) i Autsajderi (1967), one e pratiti
ovaj trend svojim fokusiranjem na odrastanje deaka belog privilegovanog
deaka iz amerike srednje klase ili belih deaka iz radnike klase8. Sa druge
strane, muevnost u uniformi ukazuje na to da je re o konstruktu koji ima
disciplinsku funkciju usmerenu i na mlade mukarce fizika snaga je jasno
pozicionirana u briljivo negovanoj i razvijanoj hijerarhiji mukih autoriteta. Fukoovom terminologijom, telo ovakvog adolescenta je posluno telo. I
u ovom kontekstu je neiznenaujue da se novi koncept ne odnosi na ene
one su, u ovom istorijskom trenutku, do te mere iskljuene iz ekonomske,
drutvene, politike i kulturne moi da su ve dovoljno disciplinovane9. Treba
8

Autsajdere potpisuje (tada vrlo mlada) ena po imenu Suzan Eloiz Hinton (Susan
Eloise Hinton) mada se potpisivala rodno neutralno, a implicitno muki, kao S.
E. Hinton, to je praksa koju e slediti i autorka Hari Potera, D. K. Rouling (J. K.
Rowling). Ovo je poraavajui dokaz internalizacije patrijarhalnih vrednosti i normi
od strane enskih autora koje podrava izdavaka industrija, u dvadestom veku.
9 Dok su njihova tela dodatno proizvoena kao posluna tela modom, nainom
ishrane, propisanim pravilima ponaanja. Kimberli Rejnolds (Kimberley Reynolds)
skree panju na neverovatnu ironiju vezanu za ovaj rani koncept adolescencije koji
se odnosi iskljuivo na mukarce dok se patrijarhalna kultura fokusira na muko
odrastanje i potencijalnu opasnost od buntovnitva koje treba ukljuiti u ekonomskodisciplinske tokove, u stvari su ene te koje mnogo vie oseaju ovaj stadijum
produene bespomonosti na svojoj koi 'od devetnaestog veka, fikcija je onaj
granini prostor koji sada pripada tinejderima prepoznala kao teritoriju devojaka i
mladih ena. Dok su Balantajnovi, Hentijevi, Hjuzovi i Stivensonovi junaci naputali
kolu i/ili dom i bili odmah uvueni u muke svetove posla ili vojske, dotle su devojke
u knjievnosti devetnaestog veka, onda kada je njihovo formalno obrazovanje bilo
zavreno, trpele dosadu kunih poslova i sanjarile u dnevnim sobama dok ih brak ne bi
oslobodio da budu aktivne i odgovorne. (---) Situacija je bila drugaija za siromane,
ije su erke uglavnom pratile muki put ranog zaposlenja i tako izbegavale period
nametnute zavisnosti, ali devojke iz srednje klase su u knjievnosti devetnaestog
veka obino predstavljane u nemirnom i buntovnom stadijumu' (REYNOLDS 2007:
74). Mada je Rejnoldsova u pravu kada ukazuje na ironiju u srcu ranog koncepta
adolescencije, i mada jasno ukazuje da je re o rodno-klasnom konstruktu, injenica

319

Philologia Mediana

primetiti i lako prelaenje vojnikh obrazaca ponaanja u kolske, na koju

ukazuje komentar o novom vrednovanju uniforme i discipline od strane pedagoga ne samo to je kola polje moi (to je jasno), nego nema razlike
u vrednostima koje se promoviu, uprkos liberalno-humanistikom diskursu
kojim se zaodeva institucionalizovano obrazovanje. Takoe, ako je adolescencija odreena sposobnou da se zanu deca tj. reproduktivnom zrelou,
a uvuena je u uniformu, ovo ukazuje na jo jednu vanu kulturnu funkciju
ovog konstrukta irenje ideje, i danas dominantne, da je adolescencija pre
svega period seksualne zrelosti bez pristojnih oblika izraavanja (STEARNS
2006: 62). Poto se pod pristojnim oblicima izraavanja podrazumeva (heteronormativni) brak, i ovim novim konceptom se, u tom istorijskom trenutku,
dalje iskljuuju/kriminalizuju drugaije seksualnosti i drugaija izraavanja
iste, kao i drugaije mentalne i fizike sposobnosti.
Ipak je dvadeseti vek onaj koji vrlo rano stvara danas prepoznatljiv koncept adolescencije kao burnog perioda koji ukljuuje fiziko sazrevanje, razvoj identiteta, pregovaranje zarad ostvarivanja recipronijeg i autonomnijeg
odnosa sa roditeljima, pravljenje planova za obrazovanje, posao i karijeru
(BOOTH and CROUTER 2006: ix) i koji se dalje razrauje i potvruje
(i) knjievnou za mlade. Ova moderna kreacija se pripisuje amerikom
psihologu Stenliju Holu (Stanley Hall) i njegovim kolegama sa Klark univerziteta. Naime, 1904. je objavljena njegova dvotomna studija pod nazivom
Adolescence: Its Psychology and Its Relations to Physiology, Anthropology,
Sociology, Sex, Crime, Religion and Education. Hol, kako navode arls Feral
(Charles Ferrall) i Ana Dekson (Anna Jackson), opisuje adolescenciju kao
udesno novo roenje ali i kao vreme oluje i stresa, ak i kao pre svega,
kriminalno doba (FERRALL and JACKSON 2010: 1), to je sugerisano ve
u naslovu. (Adolescencija je moda relativno nov koncept, ali je praksa naunog i instucionalnog kriminalizovanja obespravljenih dobro poznata i dobro
utemeljena u zapadnjakoj kulturi.) Oluja i stres su, dalje, od strane Hola
pripisane jazu izmeu razvijene seksualnosti i drutvenog neprepoznavanja (u
smislu prava) neto to e ponavljati mnogi razvojni psiholozi ali i istoriari
knjievnosti za mlade, poput Peti Kembel (Patty Campbell). Patria Speks
(Patricia Spacks), recimo, takoe odreuje adolesenciju kao period ivota
kada je pojedinac razvio pune seksualne kapacitete ali jo nema odraslu ulogu
u drutvu (FERRALL and JACKSON 2010: 2).
Danas je dominantan pogled na mlade, ba kao i na decu, razvojni: kao
i detinjstvo, i adolescencija se posmatra kao niz prepreka koje mlada osoba
je da ne gleda dovoljno iroko: devojke iz siromanih porodica ne izbegavaju 'period
nametnute zavisnosti', naprotiv, postajui deo eksploatisane radne snage Britanije,
one u njega ulaze rano, i taj period traje doivotno.

320

Danijela Lj. Petkovi

mora da savlada da bi dola do nagrade koju predstavlja odraslost10. Tako

studija ABC of Adolescence (2005) kao osnovne izazove adolescencije identifikuje: postizanje bioloke i seksualne zrelosti; razvijanje linog identiteta;
razvijanje seksualnih odnosa sa odgovarajuim vrnjakom; izgraivanje nezavisnosti i autonomije u kontekstu drutveno-kulturnog okruenja (CHRISTIE
and VINER 2005: 301), ime se implicitno definie odraslost, i odreuje tematsko-ideoloki opseg knjievnosti za mlade.

Knjievnost za mlade, fantastika,

didaktika i subverzivnost
Gorenavedeni izazovi adolescencije sumiraju, dakle, tematske preokupacije knjievnosti za mlade, ukazujui na njihovu sutinsku bliskost kao kulturnih proizvoda. Robin MekKalum (Robyn McCallum) se naroito fokusira
na razvijanje linog identiteta, temu koja je, tvrdi, u srcu knjievnosti za
mlade ljude, i zbog koje je ista, u ideolokom smislu a nezavisno od modusa,
nuno zastarela/konzervativna. Jer: Iako je humanistiki subjekat sistematski dovoen u pitanje od strane strukturalistikih, poststrukturalistikih i marksistikih knjievnih teorija i diskursa, u deijoj knjievnosti i knjievnosti za
mlade se ne postavlja pitanje da li subjekat postoji, ve samo kakva je vrsta
subjekta u pitanju i kako on nastaje (MCCALLUM 2002: 45).
Sa druge strane, Alison Voler ba po toj osnovi (ne)problematizovanja
identiteta pravi razliku izmeu tinejderskog realizma i fantastike (fantastinog realizma) za mlade:
Konvencije tinejderskog realizma u prvi plan postavljaju drutvene
probleme i brigu za reenja do kojih tinejder-protagonista dolazi kroz rast i
razvoj u okviru odnosa sa drugima. Tekst koji pripada fantastinom realizmu
moe da se bavi istim temama, ali e vie panje biti posveeno odnosu stvarnog i nestvarnog, ime se interpretativna aktivnost pomera sa drutvene stvarnosti na metafizika pitanja... natprirodne trope u prvi plan izbacuju koncepte
10

Dejvid Kenedi (David Kennedy) ovo vrednovanje odraslosti odreuje kao 'adultism': 'Like racism, ethnocentrism, and sexism, adultism is based on what appear to be
empirical differencesin anatomy, neural development, ego-structure, psychoculture, size, and physical strength. These real differences very often lead to subspeciation, or the tendency to regard and to treat certain human others implicitly as if
they were members of a separate species.(KENNEDY 2006: 63), i to u trenutku
kada brojni psiholozi i sociolozi skreu panju na to da se period adolescencije sve
vie produava i da je odraslost sve nestabilnija (v. Arnett 2004., Lee 2005., Konstam
2007., i naroito Ct 2000., ija studija ima naslov Arrested Adulthood: The Changing Nature of Maturity and Identity).

321

Philologia Mediana

identiteta i sopstva, dok e se realistini roman verovatnije baviti interpersonalnim razvojem (WALLER 2009: 12).
Iako deluje da se Volerova u razmatranju knjievnosti za mlade priklanja onoj lakoj i popularnoj dihotomiji prema kojoj je knjievni realizam uopte zato to ne problematizuje svoj fiktivni status moan instrument kapitalizma (i racionalizma, i individualizma, i materijalizma), dok je fantastika
nuno subverzivna jer ukazuje na fiktivnu prirodu stvarnosti i nestabilnost
svih granica i (naroito) identiteta nije tako. Volerova, naime, preispituje da
li paralelne stvarnosti i fantastini identiteti proizvode oblike adolescencije
koji su dinamini i subverzivni ili deluju tako da tinejdera dre pod kontrolom preko sutinski humanistikih i pedagokih nagona (2).
Na ovom prostoru je, naravno, nemogue pokriti celokupnu (prebogatu)
produkciju fantastine knjievnosti za mlade i sve upotrebe fantastike u njima
(ili u pop-kulturi, ili u kulturi mladih, koje se sve preklapaju i jedna drugu
hrane i podravaju). Ipak, mogue je ponuditi dve generalizacije na osnovu
nekoliko primera upotrebe fantastike u, uslovno reeno, didaktike svrhe u
knjievnosti za mlade a ovi primeri su, vano je naglasiti, odabrani po kriterijumu: popularnosti (i) kod mladih italaca, i velikog prisustva u kulturi (i) u
intermedijalnim oblicima.
Pod upotrebom fantastike u didaktike svrhe u knjievnosti za mlade se
podrazumeva to da prepoznatljivo fantastini motivi, teme i anrovi (horor,
bajke, utopije, distopije i natprirodne romanse; metamorfoza, duhovi, dvojnici,
udovita, vampiri, vukodlaci, natprirodna bia, vetiarenje, magija, sajberspejs, virtualna stvarnost, paralelni/alternativni svetovi) bivaju upotrebljeni od
strane odraslih autora da prenesu one lekcije koje su (uglavnom, ali ne uvek) u
skladu sa kulturnim konstruisanjem i pozicioniranjem mladih ljudi, i posredno
odraslih. Lekcije se tiu roda, seksualnosti, autoriteta, drutva i smrti, a prenose
se tematizovanjem obrazovanja, likovima koji slue kao uzori ponaanja, pamtljivim savetima, voenjem kako likova tako i italaca od strane raznih autoriteta, ukljuujui i naratore - i sve u fantastinom ambijentu. Fantastika, dakle, u
knjievnosti za mlade moe da bude vrlo konzervativna u smislu da se svi navedeni formati, natprirodna bia i fantastini motivi koriste pre svega da se dalje
potvrde odrasle-kulturne konstrukcije tinejdera te da se konkretni mladi itaoci
podue odreenim tipovima ponaanja i, u bliskoj vezi sa njima, odreenim
vrednostima. Ovo bi bila prva generalizacija. U tom kontekstu, izjava Adama
Gopnika u uticajnom New Yorker-u dosta otkriva: Deca se okreu fantastici ne
zbog eskapizma nego zbog organizacije, i malo uzbuenja; poto je ivot ve
takav, ona zamiljaju da moe i dalje da bude takav, ali malo vie magian. Do
trenutka kad ponu da se prijavljuju na kolede, oni su ve iskusni jahai zmaje-

322

Danijela Lj. Petkovi

va, ako ne u potpunosti odrasli ljudi11. Gopnik praktino priznaje da nema razlike izmeu fantastike i realizma u pogledu teme (ivot je ve takav), ali vanije
su dve take: deca se okreu fantastici (kao da im se fantastika ne namee na
svakom koraku) zarad organizacije. Ovim Gopnik ukazuje na didaktike namene fantastike za decu i mlade koja pojedinu12 decu pretvara u jahae zmajeva,
ali poto je stvarni svet ve takav, i zmajevima i fantastikom se, naravno, status
quo samo potvruje. Fantastika, sama po sebi, dakle, ne garantuje subverzivnost
ve moe da se iskoristi za potvrivanje onog sveta koji se zasniva na raznovrsnim podelama i predrasudama i mehanizmima eksploatacije i manipulacije i
koji se kodira kao jedini stvarni svet neto to moda najjasnije demonstrira
magini svet Harija Potera. Kao ilustracija ove teze moe da poslui kratko
razmatranje upotrebe fantastike u svrhe promovisanja i/ili potvrivanja patrijarhalnih rodnih podela, u nekoliko poznatih i popularnih romana za mlade, koji su
svi objavljeni u prvoj i drugoj deceniji 21. veka.
Knjievnost za mlade, ve je reeno, proizilazi iz, i dalje uestvuje u
kulturnom proizvoenju adolescenta i adolescencije. Takoe je demonstrirano
da je adolescencija konstruisana kao turbulentno doba ija je osnovna odlika
pomaljajua seksualnost (posle Frojdove latentne seksualnosti detinjstva), sa
svim prateim psihofizikim i socijalnim promenama. U realistinim romanima se ovoj temi pristupa problemski tematizuju se, najee, prvo seksualno
iskustvo i neeljena trudnoa13, dok se u fantastici pribegava - vukodlaku.
11

http://www.newyorker.com/arts/critics/atlarge/2011/12/05/111205crat_atlarge_
gopnik?currentPage=all, pristupljeno 5. 3. 2013.
12 Ne prijavljuju se ba sva deca na kolede, kako Gopnik neproblematino
podrazumeva.
13 S obzirom na to da se adolescencija dominantnim razvojnim teorijama konstruie kao
niz prepreka i problema koje mlada osoba savladava na putu ka eljenoj odraslosti, a
da knjievnost za mlade iz njih proizilazi, ne treba da udi da su njenu najraniju fazu,
1970-ih, obeleili takozvani 'romani o problemima' (eng. 'problem novels') i da je ta
tradicija prisutna i danas. 'Problem novels' se bave temama kao to su prvo seksualno
iskustvo: nain na koji se prilazilo toj temi 1970-ih, u jeku tzv. seksualne revolucije,
ukazuje na kulturoloku uslovljenost knjievnosti za mlade. Naime, Peti Kembel (Patty
Campbell) navodi: 'Najvei deo izdavatva za mlade je bio posveen ili pokuajima
da tinejdere dri van vode ili da ih naui da plivaju. Scene koje opisuju prvi put
su bile gotovo obavezne u romanima za mlade, i neke od njih su bile vrlo detaljne
a skoro nijedna nije spominjala kontracepciju (Campbell 2010: 8). Problemi,
dalje, ukljuuju i (neeljenu) trudnou, bolesti zavisnosti, kriminal. Tek u prvoj deceniji
dvadeset i prvog veka, knjievnost za mlade se bavi i tinejderima kao roditeljima, v.
Kristen Nichils, Facts and Fictions: Teen Pregnancy in Young Adult Literature, http://
scholar.lib.vt.edu/ejournals/ALAN/v34n3/nichols.pdf, pristupljeno 7. 3. 2013.
Didaktike aspekte ovih romana je teko porei po oprobanoj, kulturno znaajnoj
formuli, protagonisti, tinejderi sa problemom, se uvek obrate autoritetima, od

323

Philologia Mediana

Daleko od bilo kakve nestabilnosti ljudskog identiteta koju bi vukodlak sugerisao u nekom tekstu za odrasle, u najpopularnijim proizvodima za mlade
vukodlak se koristi za normalizaciju ne samo hormonalnog adolescenta nego
i patrijarhata. U hitovima kao to su MTV serija Teen Wolf (2012), Sumrak
(2005.-2008.), Stefeni Majer (Stephenie Meyer), Drhtaj (2009) Megi Stivoter (Maggie Stiefvater), na primer, vukodlaci predstavljaju seksualnost, i to
iskljuivo mladih mukaraca. Ve u treoj epizodi Teen Wolf-a, na samom
poetku postoji bogata scena u kojoj se esnaestogodinji protagonista, tinejder-vukodlak iz naslova, iskrada da bude nasamo sa devojkom ali se usred
ljubljenja transformie u vukodlaka i napadne je. Ne samo to ova scena, oigledno, povezuje pomaljajuu seksualnost u adolescenciji sa fizikim transformacijama kao to su pojavljivanje dlaka na telu, poveanje snage, jaanje
primalnih, animalnih instikata, nego ih i pripisuje iskljuivo mukarcima. Devojka u sceni je samo objekat, pasivni primalac bilo muke nenosti, bilo
mukog nasilja. U Sumraku, takoe, devojka po imenu Emili Jang je rtva
svog verenika-vukodlaka: desna strana njenog lica je izbrazdana oiljcima14.
Megi Stivoter u Drhtaju ide verovatno najdalje u pravcu nelagodnih seksualnosti, tj. bestijalnosti junakinja od poetka osea privlanost prema vuku15,
roditelja do raznih (odraslih) eksperata, i do kraja romana bivaju uspeno reintegrisani
u drutvo (koje oprata). Ovime se daje jasna lekcija ne samo o znaaju odreene
vrste ponaanja, nego o neupitnom odraslom autoritetu. Problemi se reavaju, ime se
svakako alje pozitivna poruka mladim itaocima to moda objanjava i njihovu
veliku popularnost ali se i potvruje drutveni poredak zasnovan na jasnoj uzrasnoj
hijerarhiji. Danas se spisak problema kojima se ovakvi romani bave iri i ukljuuje
anoreksiju (Winter Girls (2009) Lori H. Anderson (Laurie H. Anderson)), ivot u
getu (romani koje potpisuje Volter Din Majers, (Walter Dean Myers)), gubitak lana
porodice u teroristikim napadima (My Sister Lives on the Mantelpiece (2011) Anabel
Pier (Annabel Pitcher)), zavisnost od metamfetamina (Crank (2004) Elen Hopkins
(Ellen Hopkins)) itd.
14 Ali ona vodi rauna kuva, hrani, oblai - 'svoj' opor vukodlaka, u nekoj verziji
Sneane i sedam patuljaka - ovde su to Emili i njenih sedam vukodlaka. (opor njenog
verenika, Sema, u stvari ima 11 lanova, ali etvorica su prikladno neimenovani.).
15 U ovoj sceni, na primer, junakinja romana, tinejderka po imenu Grejs mami vuka
paretom mesa da bi ga dodirnula: unula sam, i bacila meso na sneg pored mene.
Trgnuo se kad je palo. Bila sam dovoljno blizu da osetim divlji miris njegovog krzna
i toplinu njegovog daha. Onda sam uradila ono to sam oduvek elela dotakla sam
mu vrat, a kad se nije pomerio, gurnula sam obe ruke u njegovo krzno. Pokriva sa
gornje strane nije bio tako mekan kao to je izgledao, ali ispod grube dlake bio je sloj
paperjastih dlaica. Uz tiho stenjanje, pribio je svoju glavu uz mene, i dalje zatvorenih
oiju. Drala sam ga kao da je obian porodini pas, mada mi njegov divlji, otri
miris nije davao da zaboravim ko je. Za trenutak, zaboravila sam gde i ko sam. Za
trenutak, nije bilo vano (Stiefvater 2009: 17).

324

Danijela Lj. Petkovi

a tek kasnije se otkrije da je u pitanju deak koji je pola godine ljudsko bie,
a pola vuk.
ak i kada deluju kao zanimljivo izokretanje patrijarhalnih stereotipa,
na primer, Ana obuena u krv (Anna Dressed in Blood 2011) autorke Kendare Blejk (Kendare Blake) ili erka dima i kosti (Daughter of Smoke and
Bone) koju potpisuje Lejni Tejlor (Laini Taylor, 2011.), kulturne pretpostavke
su oigledno do te mere internalizovane od strane autorki da i ovi fantastini
romani za mlade potvruju patrijarhalno konstruisanje i disciplinovanje enske (adolescentske) seksualnosti, i, posredno, muevnosti. Ana predstavlja
natprirodnu romansu u kojoj se lovac na natprirodno, tinejder po imenu Kas,
zaljubljuje u devojku ubijenu sedamdesetak godina ranije, 1958. Devojka se
zove Ana Korlov i ubijena je u beloj haljini u kojoj je pola na igranku koja
je sad potpuno prekrivena krvlju, jer je devojci bilo preseeno grlo. Ana je duh
i opseda kuu u kojoj je ivela (sluajno ili ne, u pitanju je viktorijanska kua,
tako da Anino prisustvo u njoj moda moe da bude i komentar na koncept
anela u kui). Ana je, za razliku od anela, vrlo jaka, i puna besa, ali i
izmetena iz stvarnosti: i u smrti, dalje, Ani je potrebna zatita mladog lovca.
Da bi spasila Kasu ivot, ona se rtvuje i odvlai sa sobom u pakao zlog duha
(obiah man) koji je ubio Kasovog oca, i njegovog maka. U meuvremenu,
Kas otkriva da je Anu ubila njena majka, zarad crne magije ali i sukoba na
relaciji odrasla ena/tinejderka. Roman se zavrava Kasom koji poput tinejderke - ezne za Anom.
Kao to je reeno, svakako postoji zanimljivo izokretanje patrijarhalnih
stereotipa: majka koja nije majinski nastrojena ve ubija svoje dete, devojka koja nije nena i slatka ve puna snage i besa, deak-muevni lovac na
natprirpodno, uvar poretka, uvar granica izmeu smrti i ivota, koji pati
za devojkom koja samim svojim postojanjem predstavlja izazov tim granicama. Ali: Anina majka je ubila Anu zbog svog ljubavnika ime se potvruje
patrijarhalna teza da su ene koje imaju seksualni ivot, ili elje, loe majke
(smrtonosne po svoju decu)16, Ana je jaka, i zastraujua u svojoj snazi, ali
takoe i mrtva: takoe i nemona pred deakom u koga se zaljubljuje i za koga
se rtvuje. Rasni i nacionalni stereotipi su isprepletani sa ovima: Anina majka
je Finkinja, ime se implicira da su razularena seksualnost i loe roditeljstvo
odlike imigranata (neto to su i tvrdili viktorijanci); dok je zli duh koji je ubio
Kasovog oca vudu obiah man sa Jamajke. Treba uzeti u obzir i da je Kasova
majka vetica, ali se njeno bavljenje magijom ograniava na miriljave svee,
ljubavne napitke i ienje sinovljevog oruja, srpa nasleenog od oca, u tegli
soli na meseini. Za razliku od gospoe Korlov, Kasova majka je posveena
16

Seksualnost i majinstvo se iz nekog razloga predstavljaju kao meusobno

iskljuive kategorije.

325

Philologia Mediana

uspomeni na mua i svome sinu; za razliku od gospoe Korlov, takoe, ona

nije imigrant. Ni klasne razlike nisu zanemarljive: Kasova majka, oigledno
na strani dobra, vodi privatni biznis, otelotvoravajui kapitalistiku inicijativu i individualnost, dok je Korlova slukinja. Fantastini elementi duhovi,
udovita sa Jamajke, vetice su u popularnom romanu za mlade iskorieni
da prenesu sasvim konzervativne po(r)uke o enskosti, muevnosti, naciji,
rasi, klasi, roditeljstvu.
Lejni Tejlor je u svom romanu naizgled smelija, naroito u upotrebi
hrianskih (fantastinih) motiva, kakvi su aneli. Poput trilogije Filipa Pulmana, i naroito kultne TV serije Supernatural (2005), Tejlorova vraa sliku
anela na njihovu biblijsku osnovu. Za razliku od dominantnih predstava u
popularnoj kulturi o goliavim deacima sa krilima ili anelima-uvarima,
aneli su u svim ovim interpretacijama pre svega nemilosrdni vojnici, ubice.
Tejlorova ovako dekonstruie popularne predstave o aneoskoj dobroti, istoti
i zatiti: Odveli su me u kamp za obuku, gde sam bio samo jedno dete u legiji prestravljene dece, pria aneo. Tamo su kanjavali na strah i uili nas
da ga skrivamo. I to je postao moj ivot, skrivanje straha, dok ga vie nisam
oseao, ni strah niti bilo ta drugo (335). Junakinja, studentkinja umetnosti u
Pragu po imenu Karu, se zaljubljuje u tog anela-vojnika. Ali Karu ima malu
tajnu: odgajile su je himere (u ovom romanu ta re znai samo udovita), i
ona je njihov plaenik: kad zatreba, putuje svetom i donosi im ljudske zube17.
Himere i aneli su smrtni neprijatelji, uvek u ratu. Nemogua ljubavna veza
na tragu Romea i Julije se razreava na duboko problematian nain ispostavlja se da Karu nosi duu prve i jedine ljubavi svog anela, himere koja je
zbog te nedozvoljene ljubavi pogubljena.
Himere uprkos muevnom liku Karuinog oca po imenu Sumpor
(Brimstone) su predstavljene kao kombinacija ljudskih i ivotinjskih odlika,
i nekako enstvene, te se i u ovoj ljubavnoj prii koja se dva puta ponavlja sa
razliitim (a istim) protagonistima, potvruju patrijarhalne predstave mukarca (aneo, ratnik, snaan fiziki i psihiki, povezan sa nebom) i ene (pola
ljudsko bie, pola ivotinja, povezana sa zemljom). U tom smislu je upadljivo
i da je ljubav anela Akive bila pola ena, a pola kouta, zbog svih implikacija nenosti, ali i krhkosti, ranjivosti, i, najzad, lovine.
Ipak, upadljivije promovisanje-potvrivanje patrijarhalnih rodnih podela, i adolscenata kao bia koje treba poduavati, ogleda se u eksplicitnom
savetu koji otac daje Karu: Nemoj da unosi u sebe nita nepotrebno. Ni
otrove ni hemikalije, ni isparenja ni dim, ni alkohol, ni otre predmete, ni nepotrebne igle one za drogu kao i one za tetoviranje niti...penise koji ti nisu
17

Objanjenje gomilanja zuba je briljantno u svojoj jednostavnosti i bogatstvu

implikacija: zubi su himerama potrebni jer magija ima cenu. Cena magije je bol
(TAYLOR 2011: 353).

326

Danijela Lj. Petkovi

od esencijalne vanosti (40). Sa jedne strane, ovo jeste dobar savet: savet koji
ima mnogo smislu u svetu smrtonosnih, polno prenosivih bolesti18; sa druge,
u pitanju je savet (i vrsta ponaanja) koji ograniava ensku seksualnost i po
ko zna koji put ponavlja ideoloku priu o pravoj ljubavi kojom se sutinski
obavlja monopolizacija enskog tela i fetiizacija enskog virginiteta - od
strane onih koji na to nemaju pravo, ali ga zato sebi daju19. Ovim se, takoe, patrijarhalno-heteroseksistiki usmerava panja mlade devojke na pitanje
identifikacije esencijalnog penisa, umesto njenog linog osnaivanja putem
eksperimentisanja i neizbenih greaka.
I Mari Lu (Marie Lu), u distopiji Legenda (2011), koja je, kako autorka tvrdi, inspirisana odnosom Valana i avera iz mjuzikla Jadnici20, takoe
samo naizgled izokree patrijarhalne stereotipe stvaranjem super-vojnika koji
je petnaestogodinja devojka. Okosnica romana je sledea: u neidentifikovanoj distopijskoj budunosti, SAD vie ne postoje postoje samo totalitarna
Republika, na teritoriji Los Anelesa, i Kolonije sa kojima Republika ratuje.
U Republici samo vojni sloj ivi dobro, dok svi ostali umiru od siromatva i
bolesti koju nazivaju kugom. Ovo, naravno, nije jedini razlog da se roman nazove distopijom umiranje siromanih je realnost veeg dela planete. Roman
je distopija zbog naina na koji se u Republici postupa sa decom naime, svi
desetogodinjaci moraju da prou Probu (eng. The Trial) niz testova kojima
se mere njihova inteligencija i fizike sposobnosti. Oni koji ne prou, alju se
u tzv. radne kampove - koncentracione logore gde se nad ovom decom vre
medicinski eksperimenti, i dravni lekari razvijaju upravo tu kuga koja u talasima ubija iskljuivo najsiromanije slojeve. (Potpuno oekivano, lekari razvijaju i vakcine za privilegovane.) Protagonistkinja romana je petnaestogodinja Dun koja je poznata praktino legenda jer je osvojila maksimalan
broj bodova na Probi. Ona je deo vojne elite, i slua svoje profesore: Imam
ono to Republika smatra dobrim genima a bolji geni omoguavaju bolje
vojnike koji poveavaju anse za pobedu nad Kolonijama, kako kau moji
profesori (Lu 2011: 27). Kad joj brat, takoe vojnik, bude ubijen a ubistvo
pripisano odmetniku po imenu Dej (eng. Day), ona kree u tajnu akciju da ga
18 A ne

zaboravimo da je re o fantastici koliko je ona zaista udaljena od stvarnog

sveta?
19 A ne sme da se zaboravi da su Kulture koje zagovaraju ensku ednost i kulture koje
zagovaraju hiperseksualizaciju ena jedno te isto. Obe odreuju ensku seksualnost
u skladu sa mukim pogledom. U oba sluaja ensko telo postoji kao ukras koji se
ili skriva ili pokazuje. Nijedna nije osnaujua za ene. Navedeno prema http://
femfurious.tumblr.com/, pristupljeno 29. 1. 2013.
20 Poto roman nije itala: http://www.mediabistro.com/galleycat/legend-authormarie-lu-on-social-networking-writing-ya-fiction_b42969, pristupljeno 10. 3. 2013.

327

Philologia Mediana

uhvati. Ispostavlja se da je odmetnik petnaestogodinjak bele kose21 koji, kao i

ona, ima savrene gene i koji je, kao i ona, osvojio maksimum na svojoj Probi
ali zbog svog niskog drutvenog statusa nije bio uvuen u vojnu maineriju.
Ovo dvoje se na kraju udruuje sa grupom pobunjenika (koji se zovu ni manje
ni vie nego Patriote) da bi se borili protiv sistema to je tema nastavka ovog
romana, udo od deteta (Prodigy) iz 2013 .
Postoji mnogo toga to je, u didaktikom smislu, dobro u Legendi pre
svega, vaan primer saradnje i udruivanja deaka i devojice sa dva suprotna
(i suprotstavljena) kraja drutva, ali i njihova saradnja sa buntovnim odraslima. Ipak, to ne znai da ova distopija za mlade nije bez problema: na primer,
nain na koji Dej prelazi preko injenice da Dun prijavljuje njegovu porodicu
vojsci, to direktno dovodi do smrti njegove majke, i kasnije njegovog brata u
zatvoru a prelazi lako. Ovim se, ini se, alje poruka da su siromani manje
vani, da su njihove smrti ne samo manje tragine, nego i oekivane to je
jo opasnije. Problematina je, dalje, i osnova po kojoj se vri obavezno sparivanje dva tinejdera: oboje su podjednakih izuzetnih fizikih i mentalnih
kvaliteta. Moda zvui kao rodna ravnopravnost, ali je i naturalizacija diskriminacije na osnovu psihofizikih sposobnosti (eng. ableism) Lu promovie
upravo one stavove koje osuuje preko koncepta Probe, i pokazuje svoju bliskost i privrenost onim kulturnim predstavama koje nedostatak psihofizike
sposobnosti povezuju sa traginim gubitkom, slabou, pasivnou, zavisnou, bespomonou, sramotom, i globalnom nekompetencijom (WENDELL
1996: 63).
Na suprotnom kraju didaktiko-fantastinog spektra su Filip Pulman
(Philip Pullman), Markus Zusak i Franeska Lia Blok (Francesca Lia Block).
Pulmanova trilogija Njegova mrana tkanja (1995-2000) predstavlja ponovno
prianje nekih od najuticajnijih pria u istoriji zapadne civilizacije: biblijskog
mita o prvobitnom grehu, o Padu i pobuni anela protiv Boga. Ove prie, i
same istorijski mona disciplinska sredstva, se ponovo priaju bogatim jezikom fantastike, u formi romana za decu/mlade, ija se tradicionalna didaktinost koristi za promovisanje neposlunosti prema autoritetima ali i Autoritetu, kako Pulman naziva hrianskog Boga. Roman The Book Thief (2007)
Markusa Zusaka pripoveda Smrt lino, a smeten je u nacistiku Nemaku
za vreme Drugog svetskog rata: prva lekcija koju ovaj fantastini pripoveda
daje itaocima je, naravno, Umreete (13). Nasuprot ovoj lekciji, meutim,
Zusak postavlja druge, u obliku brojnih scena ljudske dobrote, pomaganja i
saoseanja. Jedna od najlepih, u ovom romanu i u knjievnosti (za mlade)
21 Boja kose treba da sugerie da je u pitanju tinejderska verzija ana Valana (posle

Arasa): vizuelne veze sa Igoovim 'uzvienim bednikom' (IGO 2008: 529) su dodatno
pojaane i time da Dej sa sobom vodi devojicu, siroe po imenu Tesa, o kojoj se stara
kao otac.

328

Danijela Lj. Petkovi

uopte, jeste scena u kojoj deak i devojica, Rudi tajner i Lizel Meminger,
rizikujui ivot, dele hleb izgladnelim Jevrejima koje nemaki vojnici paradiraju ulicama (ZUSAK 2007: 44446).
Franeska Lia Blok je, sa druge strane, u zbirci The Rose and the Beast
(2000) prerauje najpoznatije bajke tako to ih smeta u savremeni Los Aneles, i vraa na njihovu prvobitnu funkciju iskazivanja upozorenja i nade,
osnaujui mlade itaoce direktnim lekcijama i primerima. Upozorenja su
vezana za narkotike, roditelje koji zlostavljaju decu, industriju pornografije,
dok je sva nada, iz prie u priu, fokusirana na iskupljujuu snagu ljubavi ali i
depnih noia, naroito za devojke. U njenoj verziji Plavobradog (koja ovde
ima naziv Kosti) na primer, devojku ne spaavaju ni braa, niti majka kao u
verziji Anele Karter (Angela Carter), ve ona sama uz pomo tog noia.
Neuvijena didaktiko-osnaujua namera itavog opusa F. L. B. saeta je u
ovim reima: Ponovo u napisati priu o Plavobradom. () Nema brae.
Nema sestre da vikanjem upozori. Postoji samo jedna, malo divlja, devojka
od pedeset kilograma sa kratkom crnom kosom, razmazanom maskarom, u
pocepanom dinsu i izmama sa metalnim vrhom. Devojka ima mali no koji
see, depni noi, i moe da tri. To je ono vano uvek je mogla da tri.
Brzo. Ne zato to je jaka ili zato to juri ka neemu nego zato to je nauila
da pobegne (BLOCK 2000: 41). Nasuprot najpoznatijim, i kulturno najvie
nametanim bajkama, sreni zavretak za junakinju ne podrazumeva umreavanje u brak, porodicu i drutvo ve beanje jer je shvatila (osetila na svom
telu) da su svi odnosi na relaciji mukoensko, odrasla osobatinejderka,
odnosi moi koji su opasni po nekog kao ona, beznaajna u socijalnom smislu,
fiziki slaba i gladna22.
Ali The Elementals (2012), roman iste autorke, je mnogo ambivalentniji
prema funkciji bajki i fantastike. Protagonistkinja, devetnaestogodinja Arijel,
je studentkinja na Berkliju koja pokuava da pronae svoju drugaricu nestalu
upravo u Berkliju tri godine ranije, dok joj se kui, u Los Anelesu, majka bori
sa kancerom dojke. Usamljena, opsednuta svojom drugaricom, toliko preplaena zbog majine bolesti da ne sme ni da se javlja kui, Arijel poinje da se
opija, a onda se uplie u bajkovit, zavodljiv, i nadasve opasan svet tri postdiplomca, zato to: Usamljenost dovodi do udnih stvari (Block 2012: 77)
i Izdajnika lepota, ak i morbidna lepota, je bila bolja nego uasi stvarnog
ivota (83). Iako Blokova u svom opusu sa neskrivenom ljubavlju ukazuje
na mo pripovedanja da osmisli ivot, ovde itaoce upozorava i na opasnu
22

Ovo nisu jedine lekcije, niti se obavezno iskazuju fantastikom u zbirci pesama
How to (Un)cage a Girl (2008), postoji jedna pod nazivom edrdeset i pet misli za
moju ker i za moje virtuelne keri gde je Blokova otvoreno didaktina skoro cela
pesma je u imperativima, ali saveti jesu osnaujui za sve erke, tj. (mlade) devojke i
(mlade) ene, naroito koristi svoje rei ak i kada si odrasla (BLOCK 2008: 114).

329

Philologia Mediana

kulturnu pedagogiju skrivenu u monim priama, naroito bajkama. Bajke,

drugim reima, nude savete i lekcije koje mogu da kotaju ivota one koji ih
predobro usvoje. Pri kraju romana Arijel reava sluaj svoje nestale ubijene
drugarice, ali je i sama u opasnosti, i, poput neimenovane junakinje iz bajke
o Plavobradom, tri da bi spasila ivot:
Evo, mi beimo ovako. Beimo u naoj lepoj odei, koju smo obukle da
privuemo ljubav. Beimo dok nam se kosa vijori. Beimo najtie to moemo,
tako da nas niko ne uje. Ali nekada nas uju. To se zove Divlji lov. Ili Lov. Mi
smo devojke i ene koje su bile napolju same, koje su bile napolju nou, koje nisu
nagraene za to to su bile ljubazne prema strancima, kao to su nas bajke uile.
Mi smo ene i devojke koje nisu imale sree. Ponekad smo i deaci (585-6).
Arijel nastavlja, glasom svih rtava, potresno naglaavajui jaz izmeu
bajki i tzv. stvarnog ivota naglaavajui ranjivost ena i deaka u kulturi koja obespravljene ui ljubaznosti (izmeu ostalog i bajkama) a vrednuje
agresivnost:
Nemamo magine moi. Nemamo amajlije da nas zatite. Niko nije
urezao krstove u panjeve da nas spasi. Da li bi nas to uopte spasilo? Vie ne
verujemo u bajke.
Njen se monolog, meutim, zavrava reima: Ali nauiemo da verujemo u udovita (393).
Ovo bi dakle bila druga, oprezna generalizacija: (mada u najveem broju sluajeva jeste) didaktinost u knjievnosti za mlade nije uvek konzervativna. I borba, saoseanje, dobrota se ue: ponekad mogu da se naue/podue
i fantastikom. udovita retoriko sredstvo koje pripada fantastici - su vie
nego moan instrument izraavanja izvesnih lekcija i uvida, vezanih, najire,
za vrlo stvarna i vrlo ljudska pitanja ta (sve) ljudsko bie moe da uradi
drugom ljudskom biu. I, najvanije ne i jedini instrument, i ne jedini uvid.

Zakljuak
Nasuprot Volerovoj, dakle, nisu svi pedagoki porivi u knjievnosti za
mlade nuno konzervativni mada su uvek, neizbeno, pitanja moi jer (implicitne i stvarne) itaoce postavljaju u poziciju primalaca lekcija. Argument je,
neizbeno, sloen: sa jedne strane je nemogue porei da knjievnost za mlade
proizilazi iz, i potvruje kulturno specifino konstruisanje adolescenta kao
i dete, i adolescent je figura u opasnosti, i od koje moe da preti opasnost;
figura krhkosti i burne hormonalne, emotivne, psihofizike nestabilnosti koju
treba zatititi ali i njome upravljati zarad njihovog dobra; obe su figure koje
treba oblikovati i poduavati na putu do odraslosti. Sa druge strane, niti su svi

330

Danijela Lj. Petkovi

uitelji isti, niti su sve lekcije u skladu sa dominantnim kulturnim propisima:

jedan od posebno fascinantnih aspekata fantastine knjievnosti za mlade jeste
injenica da potencijalna subverzivnost/radikalnost nekih njihovih predstavnika ne proizilazi nuno, ili iskljuivo, iz fantastike ve upravo iz te neupitne
didaktike namene i namere koja je njihov sastavni deo od trenutka nastanka u
dvadesetom veku. Sama didaktika/pedagogija, najzad, ima dvostruku namenu
iako uvek slui normalizaciji uzrasnih i obrazovnih hijerarhija, ponekad, da pozajmim naslov knjige bel huks (bell hooks), moe da se iskoristi za poduavanje
transgresiji. Pri tom, nikada ne sme da se izgubi iz vida dvostruka ili trostruka
publika: roditelji koji itaju deci, nastavnici koji rade sa tinejderima, konkretni mladi ljudi, odrasli koji itaju uzrasno neodgovarajue knjige (tzv. crossing
over). Transgresiji pod kojom podrazumevam drutveno pravedne ideje i etiku
kolektiva nasuprot radikalnom individualizmu, egoizmu i podelama neoliberalnog kapitalizma, kao i hijerarhijama patrijarhata dakle, mogu (i treba) da se
poduavaju i odrasli koliko i mladi. Deca su, uglavnom, spontano anarhina te
im ove lekcije nisu neophodne, niti ih ima mnogo u deijoj knjievnosti23.

Citirana literatura
ARIES, Philippe. Centuries of Childhood. New York: Alfred A. Knopf, 1962.
ARNETT, Jeffrey Jensen. Emerging Adulthood: The Winding Road from the
Late Teens through theTwenties. Oxford and New York: Oxford University Press, 2004.
BLAKE, Kendare. Anna Dressed in Blood. New York: Tor(r) Teen, 2011.
BLOCK, Francesca Lia. The Rose and the Beast. HarperTeen, 2001.
BLOCK, Francesca Lia. How to (Un)Cage a Girl. HarperTeen, 2008.
BLOCK, Francesca Lia. The Elementals. St. Martins Press, 2012.
BOOTH, Ann C., BOOTH, Alan, eds. Romance and Sex in Adolescence and
Emerging Adulthood: Risks and Opportunities. Mahwah, New Jersey:
Lawrence Erlbaum Associates, 2006.
CHRISTIE, Deborah, VINER, Russell. ABC of Adolescence. Oxford:
Blackwell, 2005.
23 Izuzetak je nedavno objavljenja knjiga autorsko-branog para Seven, A Rule is to Break:

A Childs Guide to Anarchy (2012.), namenjena deci uzrasta do 11 godina. Knjiga sadri
Zakletvu anarhije, u kojoj, izmeu ostalog, potpisnica (potpisnik) obeava da e uvek
pomagati ivotinjama i bubama, jer su manje od nas i ne treba da im zadajemo nevolje.
Iz nekog razloga, knjigu su osudili konzervativni krugovi u Americi: http://www.rawstojry.
com/rs/2012/12/12/tea-party-condemns-childrens-book-about-anarchy/, pristupljeno 21.10.
2013.

331

Philologia Mediana
CAMPBELL, Patty. Campbells Scoop: Reflections on Young Adult Literature.
Lanham: The Scarecrow Press, 2010.
COTE, James. Arrested Adulthood : The Changing Nature of Maturity and
Identity. New York University Press, 2000.
FERRALL, Charles, JACKSON, Anna. Juvenile literature and British society, 1850
1950: the Age of Adolescence. New York and London: Routledge, 2010.
IGO, Viktor. Jadnici. Beograd: Obradovi, 2008.
KENNEDY, David. The Well of Being: Childhood, Subjectivity and Education.
State University of New York Press, 2006.
LEE, Nick. Childhood and Human Value: Development, Separation and Separability. Open University Press, 2005.
LU, Marie. Legend. New York: G.P. Putnams Sons, 2011.
McCALLUM, Robyn. Ideologies of Identity in Adolescent Fiction: The Dialogic Construction of Subjectivity. New York and London: Garland Publishing, 2002.
NILSEN, Alleen Pace, NILSEN, Don L. F. Names and Naming in Young Adult
Literature. Lanham: The Scarecrow Press, 2007.
REYNOLDS, Kimberley. Radical Childrens Literature. Houndmills: Palgrave
Macmillan, 2007.
STEARNS, Peter N. Childhood in World History. London and New York:
Routledge, 2006.
STIEFVATER, Maggie. Shiver. New York: Scholastic Press, 2010.
TAYLOR, Laini. The Daughter of Smoke and Bone. New York and Boston:
Little Brown and Company, 2011.
TRUPE, Alice. Thematic Guide to Young Adult Literature. Greenwood Pub
Group, 2006.
UNICEF. Adolescence A Time That Matters. New York: The United Nations
Childrens Fund, 2002.
WALLER, Alison. Constructing Adolescence in Fantastic Realism. London
and New York: Routledge, 2009.
WENDELL, Susan. The Rejected Body: Feminist Philosophical Reflections on
Disability. New York and London: Routledge, 1996.
ZUSAK, Marcus. The Book Thief. London: Black Swan, 2007.

Izvori sa interneta
GOPNIK, Adam, (2011) The Dragons Egg: High Fantasy for Young Adults
http://www.newyorker.com/arts/critics/atlarge/2011/12/05/111205crat_
atlarge_gopnik?currentPage=all 5.3. 2013.

332

Danijela Lj. Petkovi

NICHILS, Kristen, (2007) Facts and Fictions: Teen Pregnancy in Young Adult
Literature, http://scholar.lib.vt.edu/ejournals/ALAN/v34n3/nichols.pdf,
7. 3. 2013.
YIN, Maryann, (2011) Legend Author Marie Lu on Social Networking & Writing YA Fiction http://www.mediabistro.com/galleycat/legend-authormarie-lu-on-social-networking-writing-ya-fiction_b42969, 10.3. 2013.

Danijela Lj. Petkovi

ADULT LITERATURE, ADOLESCENCE, FANTASY

AND (SUBVERSIVE) DIDACTICS: SEVERAL EXAMPLES
Summary
The paper discusses young adult literature in the context of adolescence
as a cultural construct, as well as the utilization of fantastic themes and motives
for the widely defined didactic purposes in several popular YA novels. Like
childrens literature, young adult literature is, both overtly and implicitly, dedicated to the teaching and shaping of subjects, as well as the further profiling
of categories such as adolescent, child and adult. Because of this function,
young adult literature can be easily regarded as the instrument of power; the
fantastic novels discussed in the second part of the paper, however, lead to two
rather unexpected conclusions: one, that didacticism is not necessarily conservative, and, two, that fantastic is not necessarily subversive.
Key words: young adult literature, adolescence, fantasy, didactics, subversion, gender, werewolf, monsters

333

Philologia Mediana

334