Kada se "ne" pie odvojeno, a kad spojeno

Kako bismo malo poveali nivo itljivosti foruma, moda bismo povremeno mogli da
napiemo neto o srpskom jeziku, tanije - pravopisu. Ko zna - nek' ne gleda, ko ne zna nek' naui. Ko se uvredi pa pone da hejtuje (znam da mnogi ovo smatraju osetljivim
pitanjima) odmah e biti obrisan.
"ne" se pie spojeno kada stoji uz pridev: nemogue, nepoznato, nevidljivo, neuraunljiv,
nepismen, nepodnoljiv, neveseo
"ne" se pie odvojeno kad stoji uz glagol: ne mogu, ne elim, ne razumem, ne znam, ne
vidim, ne ujem, ne zanima me osim u sluajevima: nemam, neu i nemoj.
Tu je i etvrti sluaj - "nisam" - koji se obino navodi, ali mislim da nikome nee pasti na
pamet da pie "nisam" razdvojeno
Dakle, vrlo jednostavno: sa pridevima spojeno, sa glagolima odvojeno, osim nemam,
neu i nemoj.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje rei

3. 2009. 05:49
Sastavljeno se piu:
a) sloenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer:
Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoa, bezduan, jugozapadni,
prepoloviti, izvui;
b) nazivi stanovnika naselja i ako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane rei i
piu se odvojeno; na primer: Novosaanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela
Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
v) prisvojni pridevi izvedeni od naziva mesta i ako se naziv mesta sastoji od dve
akcentovane rei, npr. gornjomilanovaki (prema Gornji Milanovac), junoameriki (prema
Juna Amerika), krivopalanaki (prema Kriva Palanka)
g) reca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u sloenice:
- neznanje, neovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;
- nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;
d) imenice prepodne i popodne kad oznaavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12
sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te ekali. Ali, kad se ovim izrazom oznaava
neki trenutak pre ili posle 12 asova, pie se rastavljeno, npr.: Doi u sutra pre podne,
odmah posle doruka.;
) sloeni prilozi kao: malopre, pokadto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike,
sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoi, podno;
e) reca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepi, najlaki, najbolji, najjai,
najjednostavniji.
S crticom izmeu prvog i drugog dela piu se polusloenice, ako svaki od sastavnih delova
uva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padeima. Tako se piu:
a) vielani nazivi mesta mogu se pisati s crticom, s tim to se prednost daje odvojenom
pisanju, na primer moe: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivani-Grad;
ali bolje je Herceg Novi, Ivani Grad.
b) dve imenice od kojih jedna odreuje drugu, a zajedno oznaavaju jedan pojam, na

primer: ba-arija (i baarija), radio-aparat, rak-rana, general-major, generalpotpukovnik;

Rastavljeno se piu:
a) reca ne u odrinim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo,
ne pitaj, ne moe; izuzetak su odrini glagoli neu, nemam, nemoj, nisam;
b) odrine zamenice niko, nita, nikoji, niiji, s predlogom se piu: ni za koga, ni sa kim, ni
u ijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
v) reca li uz glagole u upitnim reenicama, na primer: Hoe li doi? Veruje li mi? Zna li
to? i u upitnim reenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li ima novca?
Kratak vodic kroz pravopis !!!
7. 2010. 15:19
Pravopis je skup pravila kojih se pridravamo u pisanju kako bi nam poruka pisanih rei
bila jasna.
U srpskom jeziku su ravnopravna dva pisma, irilica i latinica. Oba pisma sadre po 30
slova.
Deo pisma ine i brojevi (arapski i rimski), kao i pravopisni znaci ili interpunkcija.
Koliko puta ste se iznervirali kada ste proitali neke od sledeih rei???
- neznam, nemogu, nesmem (ispravno je NE ZNAM, NE MOGU, NE SMEM)
Reca NE pie se UVEK odvojeno od glagola: ne sluaju, ne umarajui se, ne mogu, ne
prepoznajui, ne ume,... Izuzetak ine: nisam, neu, nemam, nemoj i trpni glagolski
pridev: nepokoena, neugraeno,...
Takoe, NE se uvek pie spojeno sa imenicama, pridevima, prilozima: nemir, nesrea;
neobian, neveseo; nikako, nezanimljivo, neuspesno...
- samnom (ispravno je SA MNOM)
Predlog S pie se bez apostrofa i ovo mu je osnovni oblik, te ga tako treba i koristiti, osim
u sluajevima kada naredna re poinje glasom S, Z, ili , kao i kada se bez dodatnog A
spojevi ne bi mogli izgovoriti (sa sinom, sa znaenjem, sa mnom, sa psom i sl.). Isto vai i
za predloge K i UZ (k meni, ali ka kui; uz glavu, ali uza zid).
- naj jai (ispravno je NAJJAI)
Reca -NAJ u superlativu opisnih prideva (na primer najlepi, najlaki, najjednostavniji,
najjai) UVEK se pie zajedno sa pridevom.
- jer/je l' (JE L' JE ZA UPITNE REENICE!)
- dali (ispravno je DA LI)
Reca LI se pie odvojeno: Jesi li nauio? Da li su zavrili? Jeste li dobro? Bi li putovao?
Ne bi li ste uradili? Hoete li zapisati?...
- iiu, naiu (ispravno je II U, NAI U)
Polusloenice se piu odvojeno kod glagola na -I: ii u, ii emo, rei ete,... Piu se
spojeno izrazi sastavljeni od predloga i neke druge rei: odonda, usput, naalost, naizgled,
odpoetka, bestraga, dodue... U prostom futuru kod glagola sa infinitivom na -TI (priati):
priau, priae, igraemo, pevaete - nastavak za oblik se pise zajedno sa osnovom
rei.

- ja bi (ispravno je JA BIH)
Upotreba glagolskih oblika - ja bih, mi bismo, vi biste
- desi (ispravno je GDE SI)
- kui (ispravno je KOD KUE)
- upravu (ispravno je U PRAVU)
- blea (ispravno je BLEJA)
- fala (ispravno je HVALA)
- Zamena. Ovo je danas posebno 'IN'
1. Slova: Q --> ku; H --> x; V --> w; --> zx; --> tj; --> cx; C --> tz; U-->oo
2. Brojevi: ejt --> 8; o --> 0; pet --> 5
dakle sve poput: swatki, wepo, loodnica, strashno, xvala, chujemo str8, o5, mal0, qq,
hotju, itd.
SASTAVLJENO I RASTAVLJENO
PISANJE REI
Sastavljeno se piu:
a) sloenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na
primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoa, bezduan,
jugozapadni, prepoloviti, izvui;
b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane rei i
piu se odvojeno; na primer: Novosaanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela
Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane rei,
npr.gornjomilanovaki (prema Gornji Milanovac), junoameriki (prema Juna Amerika),
krivopalanaki (prema Kriva Palanka);
) reca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u sloenice, na primer: - neznanje,
neovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo,
nepismen, nevelik, nevidljiv;
) sloeni prilozi kao: malopre, pokadto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike,
sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoi, podno;
d) reca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepi, najlaki, najbolji, najjai,
najjednostavniji.
S crticom izmeu prvog i drugog dela piu se polusloenice, ako svaki od sastavnih
delova uva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padeima. Tako se piu:
a) vielani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom),
Ivani-Grad;
b) dve imenice od kojih jedna odreuje drugu, a zajedno oznaavaju jedan pojam, na
primer: ba-arija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;
Rastavljeno se piu:
a) reca ne u odrinim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne
pitaj, ne moe;izuzetak su odrini glagoli neu, nemam, nemoj, nisam;
b) odrine zamenice niko, nita, nikoji, niiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom,
na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u ijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
c) reca li uz glagole u upitnim reenicama, npr. Hoe li doi? Veruje li mi? Zna li to? i
u upitnim reenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li ima novca?

1. Negacija uz glagole pie se odvojeno ne znam, ne elim, ne mogu. Izuzetak su

negacije nisam, neu, nemoj i nemam.
2. Reica li se obavezno odvaja da li, je li, izuzev u skraenom obliku kada glasi
dal, jel. Lake ete moda zapamtiti ukoliko vam kaemo da kada napiete jeli onda
to neizostavno znai da ste jeli na primjer pasulj i nikako ne moe da oznaava rjeicu
3. Moda neete vjerovati, ali mnogo je onih koji umjesto jel piu jer, pa tako esto
moemo ne samo da proitamo ve i ujemo reenicu: Jer to niste znali?
4. Negacija se uz glagole pie odvojeno, ali uz imenice obavezno ide sastavljeno
nesrea ili recimo nezadovoljstvo.
5. Sinonim rijei nedostajati glasi faliti, a ne hvaliti, i ovo pravilo nema nikakve veze s
time to je ispravno rei hvala, a ne kako esto imamo prilike da ujemo fala.
6. Pomoni glagol biti najee se pogreno koristi u prvom licu mnoine. Dakle, ne kae
se Mi bi otili tamo, ve Mi bismo otili tamo.
7. Moda nekima na prvi pogled djeluje nelogino, tek bilo bi dobro da se zapamti da se
superlativi pridjeva dobar, jak i slab ne piu naj bolji, naj jai i naj slabiji, ve
sastavljeno najbolji, najjai, najslabiji.
8. Nominativ jednine rijei itaoc, branioc, primaoc glasi italac, branilac,
primalac, kao to je i genitiv mnoine italaca, branilaca, primalaca, a ne itaoca,
branioca, primaoca.
9. Ne pie se djeiji i boiji, ve djeji, boji. A, slovo j svakako je suvino u
perfektu glagola uiti, raditi, biti Dakle, ma koliko nekima to bilo teko da prihvate,
ne pie se uijo, radijo, bijo, ve uio, radio i bio. Ovo slovo je suvino i u rijei
kai, to se ne moe rei za prisvojne zamenice, koje glase moje i tvoje, a ne moe i
tvoe.
10. Kod nas ne postoji re sumlja, kao to niko ne moe ni da sumlja. Ispravni oblici su
sumnja i sumnjati.
11. Negdje se putuje autobusom, a ne sa autobusom, kao to su i paprike punjene
sirom, a ne sa sirom.
12. Za sve one koji smatraju da su intiligentni nije loe da ih na kraju upozorimo da se
zapravo kae inteligentni, jer je imenica inteligencija, a ne intiligencija.

PRAVOPISNI ZNACI
Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine rei za razliku od interpunkcije koja se
upotrebljava u reenici.
U pravopisne znake se ubrajaju: taka, dve take, nekoliko
taaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski
znaci i genitivni znak.
a) Taka se kao pravopisni znak upotrebljava:
- iza skraenica: npr., itd., sl., tj.;
- iza rednih brojeva kada se piu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.
Taka se ne pie iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nae
drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ete nai informacije
na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene elektrine
instalacije. Na 10-15. kilometru e ugledati planinarski znak.
b) Dve take se kao pravopisni znak piu:
- izmeu brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i itaju se "prema".
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u reima ploviti - plivati - poplaviti.
c) Nekoliko taaka (najee tri) stavljaju se:
- umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa...
Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i ree: "Divno je vratiti se kui".
d) Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
- izmeu brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 - 15 kilograma krompira.
Ivo Andri (1892 - 1975) je dobio Nobelovu nagradu za knjievnost.
Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati ve ispisati i predlog do;
na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.
- izmeu naziva gradova i drugih mesta da bi se oznaio pravac kretanja, na primer: Put
Beograd - Ni ima veliki privredni znaaj.
- izmeu dva ili vie imena kojima se oznaavaju tako tesno vezani pojmovi da oni ine
jedan pojam.:Utakmica "Crvena Zvezda" - "Partizan" je uvek najznaajnija utakmica koja
se igra.
e) Crtica se kao pravopisni znak pie:
- izmeu delova polusloenica: radio-aparat, auto-mehaniar, foto-aparat, aero-miting;
- pri rastavljanju rei na slogove na kraju retka;
- u sloenim ili izvedenim reima u kojima se prvi deo pie brojem a drugi deo
slovima: 150-godinjica, 40-tih godina prologa veka, 15-godinjak;
- izmeu skraenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata meu
sukobljenim stranama nee doi. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.
f) Zagrada kao pravopisni znak:
- slui da oznai oba oblika rei o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
- stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se oznaava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. - a), b), v) itd.
g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l' to tano?
h) Znak jednakosti se upotrebljava izmeu rei da bi se oznaila njihova jednaka
vrednost, a ita se:jednako, ravno, isto to, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u reenici)
i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u strunim tekstovima.
- znak > se ita "dalo je" ili "razvilo se u", npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;

- znak < se ita "postalo je od", npr.:

crnji < crn -ji; junae - junak -e
j) Akcentski znaci se belee u strunoj literaturi (obino iz gramatike) i u obinim
tekstovima kad je potrebno da se oznai re koja se od iste rei u susedstvu razlikuje
samo akcentom; npr.:
Sm sam to uvideo.
Doao je da d oglas.
k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva mnoine kad je potrebno oznaiti
razliku ovoga oblika od drugih oblika, najee genitiva jednine iste zamenice. Na primer:
Iz primer moe zakljuiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznaeno da je to genitiv
mnoine, odnosno da se iz vie primera moe zakljuiti, a ne samo iz jednog.