www.odbrana.mod.gov.

yu
1,20 E
cena 100 dinara
15. novembar 2005.
Broj 4
Godina I

Tema
Nacrt zakona
o civilnoj slu`bi

Intervju
General-major Zdravko Pono{
zamenik na~elnika G[ VSCG

O PITAWIMA
RATA I MIRA

VOJSKA
BEZ VOJNIKA

Poklon poster

AUTOMATSKA PU[KA M-21

PRVA
KONFERENCIJA
MINISTRA
ODBRANE
ZA NOVINARE

PREVI[E JE
KRITIZERA
Te`imo da postignemo
politi~ki konsenzus
ili minimum interesa
da Vojska iza|e iz
svih problema i afera
u kojima se na{la. Bojim se da ima
previ{e kritizera, a premalo onih
koji `ele da re{avaju probleme
istakao je novi ministar
odbrane na konferenciji
za novinare odr`anoj 3. novembra.
a preuzimawem nove du`nosti dr Zorana Stankovi}a sa~ekali su brojni problemi: te{ka materijalna situacija, nere{ena statusna i `ivotna pitawa sada{wih i biv{ih pripadnika Vojske, stihijsko otpu{tawe zaposlenih i neprincipijelno vo|ewe kadrovske politike, postojawe i otvarawe
velikog broja afera, nepostojawe minimalnog politi~kog konsenzusa o mestu i ulozi Vojske u na{em dru{tvu, zapo~ete reforme i
optu`be da Ratka Mladi}a kriju neki delovi vojske. Stoga su prve aktivnosti koje je preduzeo bile da se informi{e o problemima koji su
kao tema u negativnom kontekstu preovladavali u na{oj javnosti.
Prema oceni ministra uveliko je ote`ano zdravstveno zbriwavawe
pripadnika VSCG, ugro`eni su egzistencija radnika u vojnim ustanovama koje u du`em periodu ne primaju mese~ne prinadle`nosti, stawe balisti~ke opreme i uslovi `ivota pripadnika Vojske u KZB.
Stankovi} je naveo podatak da u proteklih pet godina Ministarstvo odbrane nije uputilo nijedan zahtev niti je kupilo ijedan proizvod Vojne ustanove Kara|or|evo, koja trenutno ima oko tri hiqade
krava. Rekao je da su jo{ pre deset godina prodate ma{ine za preradu
mleka i mle~nih proizvoda i zapitao se kolike bi tek u{tede bile da
se Vojska tim namirnicama snabdeva sa te ili sli~nih ekonomija.
Ministar je govorio o nezakonitom poslovawu Kara|or|eva
i o tome kako nijedna od krivi~nih prijava koje su podnete protiv
u~inilaca nije procesuirana.
Trideset tri lica koja su upu}ena na vojnodisciplinski sud
oslobo|ena su odgovornosti, po osnovu zastarelosti zbog namernog
nesprovo|ewa postupka, a VU je sada u obavezi da im isplati 15 miliona dinara na ime nadoknade za neprimawe dohotka. Bojim se da je
takva situacija i u drugim ustanovama naglasio je on.
Problema ima i u Kopnenoj zoni bezbednosti. Nisu ispla}ene
dnevnice u iznosu od 130 miliona dinara, a pripadnici Vojske `ive
i rade u te{kim uslovima. Razlog je promena namene objekta koji se
gradi u bazi Cepotin. Do sada je ulo`eno 400 miliona dinara, a
ne zna se da li }e i kada gradwa biti nastavqena.
U svakom slu~aju brzo }emo doneti odluku jer moramo na tom
podru~ju da re{imo problem stanovawa i sme{taja vojske, a taj obje-

kat treba da bude namewen i za pripadnike policije istakao je ministar Stankovi}.

Govore}i o aferama dr Stankovi} je najavio da }e ih na`alost biti jo{, mo`da istih, mo`da ve}ih, mo`da mawih, ali }e ih sigurno biti. Afera Mile Dragi} je sada pred nadle`nim organima
pravosu|a i tu`ila{tva, afera Cve}ara je na po~etku, ali je izrazio bojazan da se gradi i Cve}ara-3. Tako|e je rekao da }e gasiti te
po`are i doneti odluke kojima }e se prekidati zapo~ete aktivnosti.
Najavio je i podno{ewe krivi~nih prijava protiv odgovornih u aferama, bez izuzetka.
Do sada je ministar obavio razgovore sa predsednicima Svetozarom Marovi}em i Borisom Tadi}em, a razgovara}e i sa drugim
dr`avnim zvani~nicima. Tek nakon toga, kako je rekao, predlo`i}e
Savetu ministara svoje pomo}nike.
Na konferenciji za novinare ministar je najavio da }e uskoro
posetiti i Crnu Goru. Tamo }e obi}i neke jedinice VSCG, razgovarati sa najvi{im funkcionerima te republike, sa radnicima koji
{trajkuju u Remontnom zavodu u Tivtu i sa delegacijom vojnih penzionera. Za crnogorske vojne penzije nisu obezbe|ena realna sredstva
i one su ispla}ivane iz Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika. Tako je nenamenski potro{en 781 milion dinara, pa je ministar rekao da }e predlo`iti Savetu ministara da nadle`ne vlade
sistemski re{e taj problem.
Problema koji ugro`avaju funkcionisawe Vojske i dovode u pitawe wenu daqu aktivnost jo{ ima na primer neispla}ene dnevnice za vojna lica, ukqu~uju}i i ona u KZB, koje iznose oko 330 miliona
dinara. Ministar je rekao da }e, u prvo vreme, tra`iti da se za te
namene upotrebe sredstva iz buxeta za narednu godinu, a wih }e u toku naredne godine poku{ati da obezbede prodajom imovine.
Kada je re~ o sredstvima za funkcionisawe Vojske u toku slede}e godine, predvi|en je buxet za oko pet milijardi dinara ve}i u odnosu na ovu, me|utim, zbog inflacije to prakti~no nije pove}awe. Tako|e, predvi|eno je da Vojska od sopstvenih prihoda prikupi oko 1,3
milijarde dinara, a mogla bi i vi{e, smatra ministar. On je rekao
da mu je obe}ano da }e sredstva od prodaje vojne imovine biti upla}ena na ra~un Vojske i da }e se iz tog fonda finansirati opremawe
Vojske i re{avawe stambenih i drugih problema. U Crnoj Gori je na
taj na~in ostvaren prihod od skoro 14 miliona evra, a u Srbiji jo{
nije prodat nijedan vojni objekat.
Doktor Stankovi} je obe}ao da }e o stawu u Vojsci informisati medije jednom mese~no i najavio, tokom meseca, imenovawe portparola Ministarstva odbrane.
M. [VEDI]
Snimio D. BANDA

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

20

Prvi vojni list u Srbiji Ratnik

iza{ao je 24. januara 1879. godine

34

SADR@AJ

Izdava~
Novinsko-izdava~ki centar VOJSKA
Beograd, Katani}eva 15
Na~elnik NIC VOJSKA
Zvonimir Pe{i}, pukovnik
Glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Radenko Mutavxi}
Pomo}nik glavnog i odgovornog urednika
Dragana Markovi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),
Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi},
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, dr Milan Mijalkovski,
dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji},
dr Dragan Simeunovi}, Sebastijan Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI
Na~elnik 3615-036, 39-279
Glavni i odgovorni urednik 3615-302, 33-209
Redakcija 3615-290, 3615-239, 3615-295,
23-808, 23-810
Dopisni{tvo Ni{ 018 509-481, 21-481
Dopisni{tvo Podgorica 081 483-443, 42-443
Marketing 3615-502
Pretplata 3615-297, 39-129
TELEFAKS 3615-488
ADRESA
11000 Beograd, Katani}eva 15
po{t.pr. 06-1015
e-m
mail
redakcija@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NIC Vojska
Pretplata
Za pripadnike MO i VSCG preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara. Za ostale (do kraja godine)
tromese~no 540 dinara
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Snimio Zvonko PERGE

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

NIC Vojska" je povodom
125 godina vojne {tampe,
24. januara 2004. godine,
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
drugog stepena

INTERVJU

General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnika

General{taba VSCG

O PITAWIMA RATA I MIRA

Prepreke na putu do sporazuma izme|u SCG i Natoa

NERAZUMEVAWE NU@NIH POTEZA 13

TEMA

[ta donosi Nacrt zakona o civilnoj slu`bi?

VOJSKA BEZ VOJNIKA

14

ODBRANA

Obezbe|ewe objekata, materijalnih sredstava

u Vojsci Srbije i Crne Gore

ZA[TITA OD NEPOZVANIH

20

250. raketna brigada PVO

JUNACI OSTAJU JUNACI

25

305. in`iwerijska brigada

VE[TINA POGODNOG
OGRANI^AVAWA

28

Nova organizacija civilne za{tite

DA ODGOVOR NE ZAKASNI

32

Sedamdeset godina od smrti generala Milo{a Vasi}a

SE]AWE NA VOJSKOVO\U

37

DOSIJE

Vojna ustanova Kara|or|evo na prekretnici

SVETLO NA KRAJU TUNELA

38

DRU[TVO

Samoubistvo granica slabosti i snage

PUT U NI[TAVILO

42

Pukovnik profesor dr Rajko Hrva~evi},

zamenik na~elnika VMA

NE LE^I SE BOLEST
VE] BOLESNIK

45

15. novembar 2005.

RE^ UREDNIKA

VERTIKALA

54

S
[ta donosi novi Pravilnik o re{avawu stambenih pitawa

NADA ZA BESKU]NIKE
PRAVNIK VAM ODGOVARA

48
49

SVET

Susret sa hrvatskim generalom Slavkom Bari}em

NAKON DUGOG PUTOVAWA U NO]

Obave{tajno-bezbednosni sistem Hrvatske (2)

NAJAVQENE PROMENE

50
52

TEHNIKA

Zastava-oru`je

GIGANT NA STAKLENIM NOGAMA

Novosadski sajam inovatora

VATROMET IDEJA
Projekat kineskog nosa~a aviona

MO] NA VODI

56
60
62

Italerijeva istorijska strategija

DRUGI SVETSKI RAT

NA ITALIJANSKI NA^IN

64

KULTURA

Vojni izdava~i na Sajmu kwiga

IZME\U SUPROTNIH EMOCIJA

Centralni dom VSCG

ENERGIJA STVARAWA

66
68

FEQTON

Mirovna politika kneza Pavla Kara|or|evi}a

ZA NEUTRALNOST JUGOSLAVIJE

70

SPORT

Sara Grbi}, karatistkiwa

KORAK DO CIQA
Sa Goranom ^egarom o kraju jedne uspe{ne sezone

U TRCI SA VREMENOM

76

eriju intervjua sa ~elnim qudima Ministarstva odbrane i

Vojske Srbije i Crne Gore u ovom broju nastavqamo zanimqivim susretom sa general-majorom Zdravkom Pono{em,
zamenikom na~elnika General{taba, koji podse}a na zna~aj moralne vertikale Vojske i na moderan na~in otkriva
su{tinu odnosa izme|u patriotizma i profesionalizma.
Pored ostalog, istakao je neophodnost konsenzusa dru{tvenih elita o bezbednosti kao nacionalnom interesu. Na
isti problem osvrnuo se, u autorskom prilogu, i dr Bojan Dimitrijevi}, savetnik predsednika Srbije za odbranu.
U temi broja govorimo o tome {ta donosi Nacrt Zakona o
civilnoj slu`bi i tra`imo odgovor na pitawe da li }e Vojska
ostati bez vojnika. S tim u vezi je i tema o obezbe|ewu objekata, materijalnih sredstava i qudi, problemu sa kojim se jedinice Vojske ve} nekoliko godina suo~avaju zbog smawewa broja vojnika na odslu`ewu vojnog roka.
Pri~u o civilnoj za{titi, koju smo zapo~eli u drugom broju, nastavqamo prikazom novog koncepta organizacije i analizom kadrovske strukture tog va`nog elementa sistema odbrane.
O samoubistvu, kao dru{tvenom fenomenu, govorili su
stru~waci iz zemqe i sveta na simpozijumu koji je nedavno odr`an na VMA. Odjeke sa tog skupa, sa naglaskom na prevenciji,
prenosimo na starnicama rubrike dru{tvo.
Da ne treba le~iti bolest, ve} bolesnika, podse}a prof.
dr Rajko Hrva~evi}, zamenik na~elnika VMA i svetski priznat
nefrolog, koga smo nedavno posetili.
Modus za ozdravqewe nadle`ni dr`avni organi moraju da
prona|u za posrnulu Vojnu ustanovu Kara|or|evo, kojoj smo
posvetili stranice dosijea. U svetlost na kraju tunela zagledani su i zaposleni u preduze}u Zastava-oru`je, giganta na staklenim nogama. Ugovor o strate{kom partnerstvu sa ameri~kim Remingtonom uliva nadu u boqe sutra tog dela na{e odbrambene
industrije.
Susret sa hrvatskim generalom Slavkom Bari}em, zamenikom na~elnika General{taba, svedo~i o odlu~nosti vojnog vrha
dveju zemaqa da se razgovorom i razmenom iskustava defini{u
zajedni~ki interesi.
Stranice feqtona, u naredna ~etiri broja, rezervisali
smo za sagledavawe su{tine mirovne politike kneza Pavla Kara|or|evi}a.
Sportske strane posvetili smo karatistkiwi Sari Grbi}
i podvizima maratonaca potpukovnika Svetislava Pavlovi}a i
vojnika po ugovoru Gorana ^egara.
Na va{ zahtev stara rubrika sa pravnim savetima ponovo
je u stroju, a pozabavili smo se i novim Pravilnikom o re{avawu stambenih pitawa.
Za na{e ~itaoce pripremili smo i mali poklon, poster
automatske pu{ke 5,56 milimetara M-21, koji su dizajnirali
Radovan Popovi} i Enes Me|edovi}.
Pi{ite nam {ta biste `eleli da pro~itate na stranicama
Odbrane, a pretplatnike podse}amo i na obavezu da nas redovno obave{tavaju o promeni adrese kako bi magazin uredno
stizao do wih.

78

D O GA \A J I

Obele`eno pet decenija [kole nac

RE^
Vuka{in Mara{, zamenik ministra odbrane Srbije i Crne Gore:
Dr`avna zajednica mora primiti ve}i
stepen odgovornosti, obaveznosti i brige kako bi stvorili elitnu Vojsku, vojsku za 21. vek.
Jer bez odbrambene snage i mo}i nijedna dr`ava ne predstavqa ~inilac koji se respektuje. Takva vojska je i ~inilac koji integri{e sve
razvojne ambicije i planove koje imamo kao
dr`ava, a usmerene su na integracije, regionalne, evropske i atlantske.

Dr Bojan Dimitrijevi}, savetnik predsednika

Srbije za odbranu:
Sporazumom o tranzitnim
aran`manima u podr{ci mirovnim
operacijama poja~ana je garancija
da }e snage Natoa
iz regiona br`e
delovati u slu~aju eskalacija nasiqa na Kosmetu, po scenariju sli~nom onom od 17. marta 2004, mada su{tina tog dokumenta nije odbrana Kosova i Metohije snagama Atlantskog
pakta, ve} izraz jasnog opredeqewa Srbije i
Crne Gore za pristupawe evroatlantskim odbrambenim integracijama.

DOMA]I SOFTVER
U FUNKCIJI ODBRANE
U Upravi za obaveze odbrane Ministarstva odbrane SCG, odr`ana je prezentacija dostignutog nivoa razvoja informacionog sistema VOJEVID.
Ideja o razvoju tog informacionog sistema potekla je od grupe in`ewera informati~ara u vreme agresije Natoa kada je, zapravo, trebalo u realnom vremenu proveriti funkcionisawe sistema vojne, radne i materijalne obaveze. Zbog tada{weg objektivnog nedostatka ta~nih podataka, tim stru~waka iz tada{we Tre}e
uprave i Uprave za informatiku G[ VJ po~eo
je, pre tri godine, sa radom i izgradwom ovog
softverskog paketa i informacionog sistema
VOJEVID koji je kandidovan za plaketu Dru{tva za informatiku Srbije za izvanredne doprinose u razvoju informatike. Projekat je svrstan me|u ~etiri najboqa programska re{ewa
u podru~ju informacionih sistema u Srbiji
2004. godine.
D. K. M.

VRHUNAC USAVR[
ve~anost povodom pet decenija postojawa i rada [kole nacionalne odbrane
otvorio je na~elnik general-major mr
Vidosav Kova~evi}, pozdravqaju}i
brojne goste me|u kojima su bili zamenik ministra odbrane Vuka{in Mara{, na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, strani vojni izaslanici u SCG, biv{i i sada{wi slu{aoci.
[kola nacionalne odbrane predstavqa
najvi{i nivo osposobqavawa oficira za
obavqawe najslo`enijih komandnih i {tabnih
du`nosti na takti~kom, operativnom i strategijskom nivou. Od 5. novembra 1955, kada je
formirana odlukom General{taba tada{we
JNA, [kolu je zavr{ilo 2.297 oficira i jedan broj visokih politi~kih funkcionera.
Za ostvarene rezultate i zasluge u
oblasti obrazovawa, a povodom pet decenija postojawa, predsednik dr`avne zajednice
SCG Svetozar Marovi} dodelio je [koli
nacionalne odbrane orden Vuka Karaxi}a
tre}eg stepena.
Uru~uju}i odlikovawe, zamenik ministra odbrane SCG Vuka{in Mara{ istakao
je da su pred nama nove opasnosti terorizam, organizovani kriminal i korupcija, za
koje je potrebna savremena, moderna, dobro
naoru`ana i profesionalna Vojska.
U pitawu su sve one negativne pojave
sa kojima se mo`e suo~iti i izboriti samo
Vojska koja sti~e znawa od autoritativnih
qudi, li~nosti i institucija, kao {to je [kola nacionalne odbrane rekao je Mara{.
Tom prilikom, najistaknutijim pripadnicima [kole dodeqewe su nagrade, a biv{im na~elnicima [kole, najboqima u rangu
u nekoliko posledwih generacija i jednom
broju organizacija i institucija, uru~ene su
zahvalnice i priznawa.
Priznawe je uru~eno i general-majoru
u penziji Qubisavu Pajovi}u, jednom od devet polaznika [kole u prvoj klasi.

Vuka{in Mara{ uru~uje odlikovawe

generalu Vidosavu Kova~evi}u

Znawe i organizacija su najvi{e

strategijske kategorije. A znawe mo`e da se
stekne samo u dobrim {kolama. I mogu da ga
steknu samo qudi odani svome narodu i svojoj vojsci rekao je u svom obra}awu general Pajovi}, vitalan i u svojoj desetoj deceniji `ivota.
U znak zahvalnosti za {kolovawe kadra
Vojske Republike Srpske, [koli nacionalne
odbrane dodeqeno je najvi{e odlikovawe
Ministarstva odbrane RS.
R. M.

IZ GENERAL[TABA VSCG
^ESTITKE NA^ELNIKA

PRIJEMI

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} ~estitao je pripadnicima roda oklopno
-mehanizovanih jedinica 31. oktobar
dan tog roda, a pripadnicima in`iwerije 6. novembar dan roda in`iwerije.

Zamenik na~elnika G[ VSCG general-major Zdravko Pono{ primio je

povodom 6. novembra dana in`iwerije i 11. novembra dana roda elektronskog izvi|awa i protivelektronskih dejstava delegacije tih rodova.

15. novembar 2005.

ionalne odbrane

[AVAWA

Ministar odbrane u Crnoj Gori i na jugu Srbije

RE[EWA ZA BOQE
FUNKCIONISAWE VOJSKE
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore dr Zoran Stankovi} posetio je komande i jedinice Vojske SCG u Republici Crnoj Gori i razgovarao sa dr`avnim rukovodstvom Crne Gore u
Podgorici.
Na sastanku sa predsednikom Filipom Vujanovi}em i premijerom Milom \ukanovi}em
glavna tema bilo je funkcionisawe Vojske u Crnoj Gori i odnos te republike prema Vojsci dr`avne zajednice. U razgovoru su otklowene nedoumice koje su izazvali crnogorski predlozi za
kadrovska re{ewa u Ministarstvu odbrane i u vezi sa finansirawem Vojske.
Na sastanku sa delegacijom vojnih penzionera ministar je obe}ao da }e za {to kra}e
vreme, zajedno sa ministrima finansija Srbije i Crne Gore, re{iti problem ispla}ivawa
vojnih penzija.
Na kraju posete Crnoj Gori ministar Stankovi} je posetio Komandu Podgori~kog korpusa, jedinice Mornarice u Tivtu i Mornari~ko-tehni~ki remontni zavod Sava Kova~evi}, ~iji su radnici u {trajku.

POBOQ[ATI USLOVE
ZA @IVOT I RAD

Uz Dan Vojnotehni~kog
instituta

NOVI ZADACI
Ministar odbrane Srbije i Crne
Gore dr Zoran Stankovi} uputio je pripadnicima Vojnotehni~kog instituta ~estitku povodom 3. novembra dana instituta u kojoj isti~e da zapo~eta reforma name}e Institutu nove zadatke i
obaveze, ponovno preispitivawe raspolo`ivih kapaciteta, znawa i mogu}nosti. Tako|e, ukazuje na pravce budu}eg
razvoja i polo`aja u sistemu odbrane.

Sa `eqom da li~no sagleda uslove u kojima `ive i rade stare{ine i vojnici koji obezbe|uju administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji i Kopnenu zonu bezbednosti, ministar
odbrane dr Zoran Stankovi}, u pratwi na~elnika General{taba VSCG general-potpukovnika
Qubi{e Joki}a i drugih saradnika, boravio je u sastavima 78. motorizovane brigade na jugu
Srbije.
Na po~etku posete ministar je obi{ao bazu Golema ~uka, na kojoj ga je komandant 78.
motorizovane brigade pukovnik Milosav Simovi} obavestio o zadacima jedinice. Ministra
Stankovi}a je posebno zanimalo da li stare{ine i vojnici imaju potrebnu za{titnu i antibalisti~ku opremu. Obe}ao je i pomo} u re{avawu problema kao {to su neispla}ene nov~ane
naknade od februara i nedostatak drva za predstoje}u grejnu sezonu.
Na bazi Oslarski rid ministar je posetio jedinicu za intervencije i vatrenu podr{ku.
Pripadnici tog sastava su donedavno boravili u zemunicama, ali su sopstvenim snagama i
sredstvima napravili barake koje im omogu}avaju ne{to boqe uslove za `ivot i rad.
Prilikom obilaska gradili{ta budu}e baze Cepotina, gde radovi kasne ve} dve godine
zbog nedostatka finansijskih sredstava, ministar Stankovi} je naglasio da ako je interes
dr`ave da ovde vojska postoji, onda ona mora da ima uslove da tu `ivi i radi. Jasno je da postoje potrebe, tako da }emo izna}i mogu}nosti da obnovimo gradwu. Uostalom, ve} je toliko
para ulo`eno da se sada ne mo`e, tek tako, odustati.
S. V. i Z. M.

Na~elnik General{taba u poseti Rumuniji

SVESTRANA SARADWA
SISTEM ODBRANE
U BROJKAMA
U sistemu odbrane ima 52.058 lica. Od tog broja je 26.276 profesionalnih vojnika dok je 13.838 civilnih lica.
Vojnika na odslu`ewu vojnog roka ima
11.944.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije i

Crne Gore general-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, boravio je 8. i 9. novembra u dvodnevnoj radnoj poseti Zdru`enom general{tabu Vojske Rumunije.
General Joki} razgovarao je sa ministrom odbrane Rumunije Jonom Mir~eom
Planguom i na~elnikom Zdru`enog general{taba Vojske Rumunije generalom Eugenom Badalanom. Bilo je re~i o intenzivirawu bilateralne vojne saradwe i mogu}nostima za we-

no pro{irewe. Rumunska delegacija prenela

je na~elniku General{taba VSCG svoja iskustva u procesima pridru`ivawa Programu
Partnerstvo za mir i Natou, u~e{}u u me|unarodnim misijama i akcijama za osigurawe
mira i stabilnosti na Balkanu.
General Joki} predo~io je sagovornicima kakav je tok reforme i reorganizacije
Vojske SCG i pohvalio saradwu dveju armija,
istakav{i mogu}nosti wenog daqeg unapre|ewa.

INTERVJU

General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnika General{taba VSCG

O PITAWIMA
RATA I MIRA
Uniforma koju mi nosimo sama po sebi nije merilo patriotizma. To {to mi
nosimo uniformu ne zna~i da smo ve}e patriote od lekara, profesora ili
bilo koga drugog... Me|utim, u tim profesijama mogu}e je da budete
uspe{ni, a da pri tom i niste neki patriota. U na{oj profesiji je to nemogu}e.
U isto vreme nerazumno je o~ekivati da neko samo zbog patriotskih razloga
provede radni vek u Vojsci zanemaruju}i egzistencijalne potrebe svoje porodice.
Tu mora biti zastupqeno i jedno i drugo profesionalno i patriotsko.

15. novembar 2005.

 To je kqu~no. General{tab je institucionalno organ Ministarstva odbrane, i sve {to radimo je na{ zajedni~ki posao. Od
izrade Strategijskog pregleda odbrane do wegove primene, posao
koji nas ~eka je zajedni~ki, i to je prilika da nova organizacija
Ministarstva i General{taba u potpunosti za`ivi.
eneral-major Zdravko Pono{, ~ovek koji izuzetno ceni znawe, veruju}i da ono, fromovskim jezikom re~eno, vi{e pripada kategoriji biti, nego kategoriji imati, taj svoj stav potvrdio je i sopstvenom biografijom. Zavr{io je vredne i visoke
{kole, a osim znawa stekao je i iskustvo koje mu poma`e da
sa mesta na kome je, boqe, {ire i jasnije sagleda probleme u
kojima se vojska nalazi, mogu}nosti wihovog re{avawa, dru{tveni
okvir, ali i me|unarodni kontekst vremena sada{weg. Gde gre{imo i gde drugi gre{e kada je u pitawu vojska, koja je prava mera odnosa patriotizma i profesionalizma za ~oveka u uniformi, ho}e
li nam i kada biti boqe, i koliko to boqe od nas zavisi ili ne zavisi, samo su neki tematski okviri o kojima mo`ete ~itati u razgovoru na ovim stranama.

U poku{aju da defini{emo situaciju koju ste zatekli, zanimqivo je ~uti od Vas kakav mislite da je rejting Vojske u javnosti ovog trenutka?
Kad govorimo o rejtingu Vojske, govorimo u stvari o poverewu u Vojsku. Poverewe se, uop{te je poznato, te{ko sti~e, a lako
gubi. To je problem koji mi sada imamo. Stawe u Vojsci je uzrok rejtinga koji ona ima u ovom trenutku, ali je sve to u isto vreme i odraz stawa u dru{tvu. ^iwenica je da se rejting Vojske mewa ne samo u zavisnosti od stawa u woj samoj, nego da na sve to uti~e i stawe u dru{tvu. Jednostavno re~eno, stawe rata ili mira, ve} samo
po sebi uti~e na rejting Vojske u dru{tvu, kao i to da li je sistem
autokratski, demokratski, ali to je teorija. U praksi je za reflektovawe stawa u dru{tvu na vojsku vrlo va`no da li je ona profeKoja su, po Va{em mi{qewu, kqu~na pitawa kojima se Ge- sionalna ili je prete`no zasnovana na slu`ewu vojnog roka, kakav
neral{tab Vojske SCG mora pozabaviti u ovom vremenu?
je na{ model. Zato je stawe u Vojsci poput na{e uvek lakmus-papir
Da bih odgovorio na to pitawe moram malo da se vratim u stawa u dru{tvu. Da je Vojska profesionalna, to bi se mawe odrapro{lost, jer da bismo znali {ta sve moramo da uradimo, treba `avalo. Ovim ne `elim da prebacujem odgovornost za stawe u Vojda vidimo gde smo. Da prepoznamo i shvasci na stawe u dru{tvu, samo `elim da natimo da je vojska devedesetih godina bila
glasim da su te dve stvari povezane, i da
i upotrebqavana i zloupotrebqavana. U
je neophodno da obe strane deluju na poPartnerstvo za mir nije nikakav
wu nije investirano, niti je dogra|ivapravqawu poverewa u Vojsku. Da ne govostandard opremawa vojske.
na, i to {to mi u ovom trenutku imamo kao
rimo o statisti~kim pokazateqima. Na{
Jedini standardi koje ono zahteva jesu
problem jesu posledice te nebrige i traje zadatak, u svakom slu~aju, da zaustavioni koji omogu}avaju partnerima da
umati~nog perioda od tih desetak i vi{e
mo lo{ trend, ali ne samo mi iz Vojske i
budu partneri, da budu interoperabilgodina. Osim toga, ta vojska je projektone samo Ministarstvo odbrane, nego i
ni. Tu su tri elementa zna~ajna: da su
ostale strukture izvr{ne vlasti, zakonovana {ezdesetih i sedamdesetih, ne samo
partneri u stawu da komuniciraju istim
davna vlast, ali i sudska.
po veli~ini, ve} vi{e po kvalitetu, za
jezikom, da imaju komunikacionu opremu
bezbednosne izazove tog vremena. A svi
Pomenuli ste i da mi nemamo profekoja im to omogu}ava i da imaju
mi znamo da je to bilo vreme hladnog rasionalnu vojsku. Ako smo se u tom
usagla{ene procedure da bi zajedno
ta. ^iwenica je da je ta vojska neprimepravcu uputili, {ta nas od we deli?
mogli da funkcioni{u na ve`bama
rena izazovima novog doba. Sada kada
Deli nas mnogo toga. Profesionalikona~no imamo Strategiju odbrane, koja
i u realnim situacijama.
zacija je proces, veoma skup, i on ne mo`e
defini{e nove izazove, rizike i pretwe,
Partnerstvo za mir nije samo vojno
da se dogodi preko no}i. Skupo nam je da
stvoreni su formalni preduslovi za propitawe, ve} je indikator standarda
odr`avamo postoje}u Vojsku, jer je neprijektovawe vojske koja je primerena na{im
celog dru{tva. Uostalom, me|unarodna
merena vremenu i mogu}nostima dru{tva,
potrebama za dogledno vreme. Pojednozajednica prepoznaje pripadnost
ali je isto tako skupo da izvr{imo brzu
stavqeno re~eno, politika je dala smerPartnerstvu za mir kao pokazateq da je
tranziciju u neku drugu vrstu vojske, u ovom
nice za projektovawe vojske. Slede}i koslu~aju govorimo o profesionalnoj vojinvestirawe u tu zemqu dobar posao,
rak je izrada Strategijskog pregleda odsci. Dugoro~no gledano, uva`avaju}i iskusiguran
i
bezbedan.
brane kao kqu~nog dokumenta kojim se, na
stva okolnih zemaqa, profesionalizaciosnovi opredeqewa iz Strategije odbraja je dobar izbor. Za sve to vreme, kao
ne, projektuje vojska i {ire sistem odbrane. Re{ewa koja }e {to rekoh, imamo realne bezbednosne probleme i sve {to radimo
Strategijski pregled ponuditi bi}e uslovqena sa dva korelativna moramo prilagoditi toj realnoj situaciji. Nisam siguran da je treparametra: projekcijom vojnog buxeta i zahtevanim kvalitetom nutak za radikalno skra}ewe vojnog roka mudro odabran i zato vevojske. Izme|u ta dva kqu~na parametra treba prepoznati kakvu rujem da }emo morati da ubrzamo proces profesionalizacije, da
}emo vojsku da gradimo. Ministarstvo odbrane ponudi}e stru~nu uvedemo kategoriju aktivne rezerve i dobrovoqnog slu`ewa vojnog
viziju razvoja Vojske, a na vlasti ove zemqe je da se opredeli i roka, uz odgovaraju}i sistem socijalnih beneficija.
preuzme svoj deo odgovornosti. Koja je uloga General{taba u tom
Imaju}i u vidu sve promene, tranzicije, transformacije i
procesu? General{tab najpre mora proaktivno i kreativno da
integracije koje predstoje na{oj dr`avi i vojsci u naredu~estvuje u izradi takvog dokumenta, jer je kompetentan za taj ponom periodu, zanimqivo je ~uti koji to profesionalni i
sao i na wemu je da kasnije sprovede verifikovana re{ewa.
vrednosni profil pripadnika VSCG odgovara svemu {to
Upravo }e implementirawe tih re{ewa biti su{tina reforme.
nas ~eka? Gde je u definisawu tog profila, po Vama, prava
Drugi zadatak General{taba je da tokom tog procesa obezbedi da
mera izme|u ~oveka struke, ~oveka duge i bogate vojne traVojska mo`e u hodu odgovoriti na sve bezbednosne izazove koji su
dicije i ~oveka koji odgovara zahtevima novog vremena?
pred wom i one koji bi mogli da se pojave. Svima treba da bude
Tradicija je veoma zna~ajna, wu ne smemo zanemariti. U najasno da mi reformu ne sprovodimo u sterilnim uslovima, kao
neke druge zemqe centralne Evrope. Mi imamo realne bezbedno- {oj vojni~koj tradiciji postoje mnogi elementi koji su vredni, koje
sne problema. Slikovito re~eno, General{tab mora da obezbedi treba da negujemo, po{tujemo i da se pozivamo na wih. Nave{}u samo primer na{ih savezni{tava tokom istorije, koja vaqa imati u
da nam, dok renoviramo ku}u, name{taj ne pokisne.
vidu. Ona su nas ~esto vodila u pobedu, i to je ne{to {to ne treba
Koliko je u tom procesu o kome govorite bitan odnos Gene- zaboraviti. Kada govorimo o tradiciji, govorimo o moralnoj verral{taba i Ministarstva odbrane?

INTERVJU

celog dru{tva. Uostalom, me|unarodna zajednica prepoznaje pripadnost Partnerstvu za mir kao pokazateq da je investirawe u tu
zemqu dobar posao, siguran i bezbedan.

Problem finansirawa Vojske, ali i standarda wenih pripadnika je goru}i i realan. Kakve su nam mogu}nosti da `itikali vojske. Vojska bez moralne vertikale te{ko da mo`e da opvimo boqe, sa ne{to ve}im platama, grejawem...?
stane. Va{e pitawe do`ivqavam kao pitawe odnosa izme|u patrio Da najpre vidimo gde u tom smislu mi unutar Vojske gre{imo.
tizma i profesionalizma. To su, duboko verujem, dva parametra koji jedan drugog ne iskqu~uju. Dr`ava po pravilu ima veoma racio- Mi gre{imo u planirawu. ^esto to ~inimo tako {to su nam planovi
na jednoj strani stola, a novac negde drugde,
nalne razloge da ide u rat. Tim racioi te dve stvari uop{te ne povezujemo. Za ponalnim razlozima je te{ko opravdati
~etak, na{i planovi moraju biti realni, a
Kada
govorimo
o
tradiciji,
govorimo
za{to pojedinac treba da bude spreman
svaka stavka egzaktno prikazana u parama.
o moralnoj vertikali vojske.
da u takvom eventualnom ratu izgubi svoj
Mi jo{ uvek patimo od inflatornog plani`ivot. To se u istoriji pokazivalo i doVojska bez moralne vertikale te{ko
rawa, kada su nam planovi imali one tri nukazivalo mnogo puta. Da bi ~ovek, jedinda mo`e da opstane.
le u gorwem desnom uglu, pa niko nije ra~uka, bio spreman da `rtvuje `ivot, poDr`ava po pravilu ima veoma
nao da }e to u stvarnosti da funkcioni{e,
trebno je mnogo vi{e od dr`avnog raciracionalne razloge da ide u rat.
jer }e inflacija za neki mesec sve to obezonalnog interesa. Potrebna je motivaTim racionalnim razlozima je te{ko
vrediti. Papiri u tom slu~aju slu`e samo za
cija, a ona dolazi iz poqa eti~kog i emoopravdati za{to pojedinac treba
birokratske ciqeve, da se vidi da je ne{to
cionalnog. Za oficire je to oduvek bila
da bude spreman da u takvom
odra|eno. Planirawe nam mora biti surostvar odnosa prema profesiji, na neki
eventualnom ratu izgubi svoj `ivot.
vo realno, moramo realno da izrazimo nana~in i socijalna obaveza. Za vojnike je
{e potrebe. Strategijski pregled odbrane,
To
se
u
istoriji
pokazivalo
motivacija dolazila iz sfere emociokoji se upravo radi, jeste kqu~ni dokument
i
dokazivalo
mnogo
puta.
Da
bi
~ovek,
nalnog, koje se napajalo ideologijom, rekoji }e trasirati reformu. Ako to dobro
jedinka, bio spreman da `rtvuje `ivot
ligijom... Ono {to je konstanta, {to trajuradimo, ako dobro isplaniramo koliko
no vredi, pa vredi i danas, jeste potrepotrebno je mnogo vi{e od dr`avnog
novca imamo u odnosu na kvalitet koji `eliba da se za{titi porodica, imawe, ku}a,
racionalnog interesa. Potrebna je
mo da postignemo, i ako dr`ava to bude isna~in `ivota... To je ta autenti~na veza
motivacija, a ona dolazi iz poqa
po{tovala, a ozbiqne dr`ave to po{tuju
emocionalnog i racionalnog koja pojeeti~kog i emocionalnog.
onda mi vi{e ne}emo imati tu vrstu probledinca dovodi u situaciju da bude sprema. Da bismo stigli do te zdrave faze, moman da se `rtvuje.
Novi tekst vojni~ke zakletve vi{e ne sadr`i deo: ne `ale}i da u toj borbi dam i svoj `ivot.
Ratovi su uvek podrazumevali mogu}nost da se u wima gine.
Moramo voditi ra~una o tome da u svima koji su ukqu~eni u sistem
odbrane postoji upravo taj spoj individualnog motiva i dr`avnog
interesa. Onda rezultati ne}e izostati. Isto tako je va`no re}i
da uniforma koju mi nosimo sama po sebi nije merilo patriotizma. To {to mi nosimo uniformu ne zna~i da smo ve}e patriote od
lekara, profesora ili bilo koga drugog... Me|utim, u tim wihovim
profesijama mogu}e je da budete uspe{ni, a da pri tom i niste neki patriota. U na{oj profesiji je to nemogu}e. U isto vreme nerazumno je o~ekivati da neko samo zbog patriotskih razloga provede
radni vek u vojsci, zanemaruju}i egzistencijalne potrebe svoje porodice. Tu mora postojati i jedno i drugo zastupqeno profesionalno i patriotsko.
Na nedavnoj sednici Vrhovnog saveta odbrane konstatovana je nu`nost modernizacije VSCG u skladu sa standardima
Partnerstva za mir. Kako je na istoj sednici potcrtan i
problem finansirawa VSCG, ~ak i u oblasti osnovnih
sredstava, kako mislite da }e se taj disbalans izme|u potreba i mogu}nosti razre{iti?
Saop{tewe sa te sednice Vrhovnog saveta odbrane ukazuje
samo na to da ra{~i{}avawe aktuelnog problema sa nabavkom vojne opreme ne sme da bude razlog da se zaustavi proces opremawa
Vojske. S druge strane, Partnerstvo za mir ne podrazumeva krute
standarde opremawa. To nigde nije definisano. Niko vas ne tera
da imate odre|enu vrstu opreme, odre|enog kvaliteta, a jo{ najmawe od odre|enog proizvo|a~a. Partnerstvo za mir nije nikakav
standard opremawa vojske. Jedini standardi koje ono zahteva jesu
oni koji omogu}avaju partnerima da budu partneri, da budu interoperabilni. Tu su tri elementa zna~ajna: da su partneri u stawu
da komuniciraju istim jezikom, da imaju komunikacionu opremu koja
im to omogu}ava i da imaju usagla{ene procedure da bi zajedno
mogli da funkcioni{u na ve`bama i u stvarnim situacijama. Partnerstvo za mir nije samo vojno pitawe ve} je indikator standarda

10

ramo prvo da iza|emo iz minusa. Sada{wi General{tab bio bi neverovatno relaksiran kada bi dr`avno rukovodstvo omogu}ilo da
krenemo od nule. Da ne kre}emo od minusa. To bi nam bila najve}a
pomo} u reformi koja nam predstoji.

na {kolovawu. O`ivqava i na{a vojna saradwa sa SAD, posebno sa wihovom Evropskom komandom. Me|utim, u odnosu na mogu}nosti i obostrani interes, mi smo tek u po~etnoj fazi te saradwe. Neophodno je da stvorimo pravne preduslove, u vidu zakquBili ste na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu ~ivawa odgovaraju}ih me|udr`avnih sporazuma koji }e nam otvoMinistarstva odbrane SCG. Sa kojim oru`anim snagama je riti pravi auto-put u vojnoj saradwi sa SAD. Kqu~na oblast sana{a vojna saradwa najintenzivnija i gde je mesto na{e voj- radwe koju smo prepoznali, i koju `elimo da pro{irujemo sa relevantnim vojskama, jeste obrazovna saradwa. Takvom saradwom
ske, nekada vrlo visoko kotirane, me|u armijama Evrope?
na{i qudi sti~u nova znawa i iskustva, {to je dugoro~an kvali Na{u strategiju me|unarodne vojne saradwe zasnovali tet, a ne korist samo za jednu generaciju.
smo na dva kqu~na elementa. Jedan obuhvata ciqeve me|unarodPitali ste me i gde je mesto na{e vojske u Evropi. Postoji
ne politike i spoqnopoliti~ke prioritete Srbije i Crne Gore, a stereotip koji se ~esto ponavqa o ~etvrtoj naciji u Evropi u vojdrugi je Strategija odbrane. To su izvori{ta na{e strategije me- ni~kom smislu. Verovali ili ne, taj stereotip ima nekoliko zema|unarodne vojne saradwe. Na tom osnovu definisali smo prio- qa Isto~ne Evrope. Istori~ari koji vaqano prate tu pri~u ka`u
ritetne oblasti i zemqe. Region kome pripadamo i ~iju sudbinu u da je takav nivo mogao da nam se pripi{e samo u kratkom periodu
bezbednosnom smislu delimo je, naravposle Drugog svetskog rata. Objektivno gono, kqu~an. Tako smo se i usmeravali.
vore}i, u evropskim razmerama mi smo
Mi jo{ uvek patimo od inflatornog
Razvili smo vrlo uspe{nu saradwu sa
vojni~ki bili najceweniji pedesetih godiskoro svim zemqama regiona. Posebno
planirawa, iz vremena kada su nam
na pro{log veka, kada smo bili skoro na
sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, Gr~planovi imali one tri nule u gorwem
ulasku u Nato. Me|utim, merila tipa kokom, Makedonijom... Sada se ve} vide redesnom uglu, pa niko nije ra~unao
liko smo dobri u odnosu na ostale u Evrozultati kretawa u dobrom smeru u saradpi imaju hladnoratovski prizvuk. Danas je
da }e to u stvarnosti da funkcioni{e,
wi sa Ma|arskom, Hrvatskom, Bosnom i
najva`nija odrednica to da li ste vi kojer }e inflacija za neki mesec sve to
Hercegovinom, Albanijom... Osim zemarisnik bezbednosnih usluga ili ste u staobezvrediti.
Papiri
u
tom
slu~aju
qa regiona, na{i kqu~ni partneri u tom
wu da te usluge pru`ate drugima u okviru
slu`e
samo
za
birokratske
ciqeve,
da
smislu su Velika Britanija, koja nam je
sistema kolektivne bezbednosti. Verujem
se vidi da je ne{to odra|eno.
bila i veza sa Severnoatlantskim pakda mi imamo potencijala za ovo drugo, i
Planirawe nam mora biti surovo
tom posle 2000. godine, a sada je to Norto treba da bude na{ izbor. Na{i resurrealno, moramo realno da izrazimo
ve{ka. Na{a saradwa je veoma uspe{na
si su veoma solidni, dodu{e, malo nei sa Holandijom, Belgijom, Nema~kom,
na{e potrebe.
sretno organizovani, ali je kvalitet tu i
Francuskom, Kinom, gde imamo oficire
on nam, profesionalno i takmi~arski
gledano, obezbe|uje pravu meru komparativnih prednosti u odnosu
na druge vojske u Evropi, pa ~ak i neke koje su ve} unutar Natoa.
Na{i oficiri se sa {kolovawa u inostranstvu vra}aju sa vrlo
visokim ocenama. Na to zaista mo`emo da budemo ponosni.

Posle Vojnotehni~ke akademije magistrirali ste na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, a kasnije ste zavr{ili
i Kraqevski kolex za odbrambene studije u Londonu. Kakvo
je bilo to iskustvo, kakav je to kolex, i kakve su sli~nosti i
razlike u izu~avawu te tematike kod wih i u na{em vojnom
i civilnom {kolstvu?
Kraqevski kolex za odbrambene studije u Londonu jeste jedna od najuglednijih {kola te vrste u svetu. Ona nema iskqu~ivo komandni profil, ta oblast se samo delimi~no izu~ava, ali je to
{kola koja te`i{no daje dve vrste znawa. To su, najpre, znawa iz
oblasti me|unarodnih odnosa, koja nam, izme|u ostalog, poma`u da
shvatimo da krize sa kojima se suo~avamo u na{em regionu nisu ni
prve ni posledwe te vrste. [kolovawe koje vam daje perspektivu
{irokih pogleda, ne samo na Evropu nego i na ~itav svet, a naslawa se na akumulirano znawe iz britanske bogate dr`avne, dru{tvene i imperijalne pro{losti, koje vam omogu}ava da napravite
distancu, da se izmaknete iz svoje nevoqe i sagledate su{tinu, zaista je vredno iskustvo. Druga dimenzija, ne mawe zna~ajna, koju
vam ova {kola omogu}uje jeste kvalifikacija da re{avate probleme u komunikaciji izme|u izvr{ne i zakonodavne vlasti, sa jedne, i
vojske sa druge strane. U praksi se pokazalo da se ~esto vojska i
politika ne razumeju dobro zato {to, figurativno re~eno, ne govore istim jezikom. Znawa koja se sti~u u toj {koli poma`u da se
prepozna {ta to politika od vojske tra`i, a da se politici objasni {ta vojska zaista mo`e od toga {to se od we tra`i i da uradi.
Takva ve{tina je kod nas retka, a praksa iz dana u dan pokazuje da
nam i te kako treba. Znawa iz oblasti liderstva i menaxmenta tako|e su bitan kvalitet te {kole. Tu se steknu i veoma zanimqiva
prijateqstva i poznanstva, jer se sve na kraju svede na to da li ste
kao li~nosti sli~nih afiniteta, ma odakle dolazili. Tako da sam
za to vreme izgradio prijateqstvo sa izraelskim generalom, jordanskim pukovnikom, kolegama iz Britanije, Kine, Nema~ke, Pakistana, Australije, Ukrajine...

11

INTERVJU

Odnos prema vojsci u bilo kom dru{tvu, pa i u engleskom

i na{em, u su{tini jeste pitawe odnosa prema ratu i miru,
odnosa prema vitalnim nacionalnim interesima.
Odgovor na to pitawe lomi se na ~iwenici da li postoji
konsenzus dru{tvenih elita oko nacionalnog interesa koji se
zove nacionalna bezbednost. Vojska je jedna od kqu~nih ta~aka
na kojoj dru{tvene elite moraju da ostvare konsenzus.
U Britaniji je taj konsenzus davno postignut i, uz sitne
trzavice, odr`ava se i danas. Mi imamo problem
diskontinuiteta dru{tvenih elita, a imamo i manir
da ~esto preispitujemo ne samo svoje poraze tokom istorije
nego i pobede.
[to se ti~e pore|ewa {kolstva, wihovog i na{eg, postoje
ozbiqne razlike. Kraqevski kolex za odbrambene studije nema
svoj nastavni~ki kadar. Ima samo rukovodstvo {kole, a nastavu
dr`e predava~i po pozivu, veoma ugledni qudi u svojim bran{ama. Me|u predava~ima su aktuelni ili biv{i ministri, dr`avnici, jedan od predava~a bio je i kraq Jordana, do uglednih profesora, menaxera, poput direktora kompanije British Airways. Za organizaciju seminara {kola koristi i partnersku vezu sa Kraqevskim kolexom u Londonu. Izbor tema za disertaciju bio je prili~no slobodan. Ja sam izabrao ne{to {to je sasvim izvan balkanskog konteksta, tema je bila: Privatne vojne kompanije - moderni
pla}enici, ili mogu}i odgovor na nove bezbednosne izazove. Ta
tematika je veoma aktuelna u ratu u Iraku. Metodologija nastave
je u toj {koli interaktivna, nije konzervativna, za razliku od na{eg {kolstva koje neguje tradiciju stare pruske {kole, gde studente nazivamo slu{aocima. To verovatno podrazumeva da oni nekriti~ki slu{aju i prihvataju, a tako se ne stvara novi kvalitet. Student mora biti aktivan i kreativan.

Kakvi su Va{i neposredni utisci o mestu koje engleska vojska ima u dru{tvu? Mo`emo li iz tog iskustva izvu}i neke
zakqu~ke?
Mesto britanske vojske u dru{tvu je stabilno i davno utemeqeno. Oni nisu imali diskontinuitete revolucionarnog tipa, kao
mi. Oficirski poziv je cewena i dobro pla}ena profesija, a kako
je kod nas, to na{i ~itaoci vrlo dobro znaju. Me|utim, odnos prema vojsci u bilo kom dru{tvu, pa i u engleskom i na{em, u su{tini,
jeste pitawe odnosa prema ratu i miru, odnosa prema vitalnim nacionalnim interesima. Odgovor na to pitawe lomi se na ~iwenici
da li postoji konsenzus dru{tvenih elita oko nacionalnog interesa koji se zove nacionalna bezbednost. Vojska je jedna od kqu~nih
ta~aka na kojoj dru{tvene elite moraju da ostvare konsenzus. U Britaniji je taj konsenzus davno postignut i, uz sitne trzavice, odr`ava se i danas, a mi imamo problem diskontinuiteta dru{tvenih
elita, ~ak imamo manir da ~esto preispitujemo ne samo svoje poraze tokom istorije nego i pobede.
Posle svih velikih bitaka i bojeva koje smo vodili tokom
pro{log i svih prethodnih vekova, {ta je to za {ta se na
po~etku novog milenijuma vredi boriti?
To je prili~no filozofsko pitawe. Odgovor bi, pretpostavqam, morao da bude tako|e filozofski.
To i o~ekujemo.
Meni se ~ini da je milenijum kao merna jedinica prevelik
da bi ~ovek, ~iji je vek neuporedivo kra}i, prema wemu definisao
svoje prioritete.
Ali je on i svojevrsna vododelnica vremena, iako je, slo`i}emo se, tek iskorak u novi dan.

12

^iwenica je da postoje vrednosti koje se ne mewaju milenijumima. Naterali ste me da razmi{qam koje su to vrednosti koje
odolevaju vremenu i tako dugo traju. Mislim da je va`no da prepoznamo vrednosti civilizacijskog kruga kome pripadamo, a to je
evropski, ili evroatlantski krug. Wegovi temeqi su stari vi{e
milenijuma, a wima dominiraju sloboda, li~na i kolektivna, pravda i qubav. Korene prvog nalazimo jo{ u anti~koj Gr~koj, pravde u
pravu starog Rima, a qubavi u hri{}anstvu, ili jo{ {ire, u avramskim religijama, da ne uvredimo qude koji nisu hri{}ani. Kada govorimo o qubavi, ne mislim samo na qubav izme|u polova, ve} na
onaj {iri kontekst koji podrazumeva pra{tawe, toleranciju, solidarnost, milosr|e, davawe... Na{e je da se borimo za pravo da
`ivimo u tom i takvom sistemu vrednosti, bez obzira na to {to
nas problemi koje imamo, neda}e kojima su izlo`ena jedna ili dve
generacije, dovode u situaciju da se pitamo da li je taj sistem vrednosti odr`iv. Mislim da jeste i da je borba za pravo da `ivimo u
wemu opravdana.

To u {ta verujemo, nas i najdirektnije odre|uje kao qude.

[ta je to u {ta Vi, posle devalvacije mnogih vrednosti,
uspevate da verujete?
Verovawe je ponajvi{e li~na stvar. Re}i }u vam radije {ta
cenim. Cenim znawe. Fromovskim jezikom re~eno znawe vi{e pripada kategoriji biti, nego kategoriji imati. Tu|om zaslugom uvek
mo`ete da ostanete bez onoga {to imate, a da ostanete bez onoga
{to jeste, to mo`ete samo svojom zaslugom.
Pred Vama je tre}i broj Odbrane. Kakvi su utisci?
Napravili ste korak napred, s tim {to se pitam za{to taj
korak nije u~iwen ranije. Vi{e godina unazad nisam ~itao vojna
izdawa, jer mi se nije dopadao na~in na koji se pisalo. Odbrana je za mene prijatno iznena|ewe.
Dragana MARKOVI]
Snimio Goran STANKOVI]
15. novembar 2005.

OSVRT

Pi{e dr Bojan DIMITRIJEVI]

P R E P R E K E N A P U T U D O S P O R A Z U M A I Z M E \ U S C G I N AT OA

NERAZUMEVAWE
NU@NIH
POTEZA

oslanici Skup{tine dr`avne

srpska i crnogorska vojska u vreme
zajednice Srbija i Crna Gora
najve}ih isku{ewa ali i pobeda, biratifikovali su 4. novembra
le u krilu {irih savezni{tava, u
Sporazum o tranzitnim aranborbi za najve}e civilizacijske
`manima u podr{ci mirovnim opeKod nas ne postoji ni minimalni vrednosti tih doba. Ako se u Natou
racijama, poznat i kao Sporazum o
politi~ki konsenzus o pitawima danas prepoznaju samo na{i tradikopnenim linijama komunikacija sa
cionalni neprijateqi, a ne ukazuje se
odbrane, ni dowi prag
Natoom. Rasprava koja je prethodii na to da je on formiran od nama
la tome pokazala je nedovoqnu obazajedni~kog opredeqewa prema
starih savezni~kih i prijateqskih drve{tenost javnosti o procesu pripristupawu Partnerstvu za mir, `ava, i da smo pre pedeset godina i
stupawa evroatlantskim integracimi bili jednom nogom u toj organizajama. U javnosti se ~ulo ~ak i to da je odnosno Natou, a iza toga je samo
ciji, te da smo od toga imali vi{esporazum uvod u nekakvu okupaciju, korak do potpunog nerazumevawa
struku odbrambenu i modernizacijsku
odnosno da }e tenkovi Natoa sada
nu`nih poteza u procesu
nesmetano i besplatno tutwati na- reintegracije Srbije i Crne Gore korist, stvar ne}e vaqati.
okle god budemo smatrali da je
{im drumovima.
u
institucije
me|unarodne
dobro da u odbrambenom sisteTakvi komentari pokazali su da
mu budemo sami i daqe se zatvazajednice
u promi{qawu odbrambenih odnosa
ramo u svoj vojni atar, dotle }e
sa Natoom kod nas postoje prili~na
oni koji nam nisu nakloweni mo}i da
konfuzija i nerazumevawe problema. To je ono {to zaista mo`e da obeshrabri svakog kome je ka`u za na{u vojsku da je pretwa bezbednosti. Xaba nam onda
stalo do oporavka na{eg sistema odbrane. Kod nas ne postoji nova Strategija odbrane, Bela kwiga, Doktrina, itd Nasuni minimalni politi~ki konsenzus o pitawima odbrane, pa je prot tom konzervativnom mi{qewu, ukoliko se budemo sve ~vrotuda sasvim lako na strate{kim pitawima opredeqewa jedne {}e vezivali u savezni{tva, na{a vojska }e u duhu svojih najbodr`ave i jednog naroda, ubirati jeftine dnevnopoliti~ke poe- qih vremena, biti kqu~ni oslonac regionalne bezbednosti.
ne. Kada se tome doda `uta {tampa koja svaki pozitivan pomak Hteo to neko da prihvati ili ne, danas je to iskqu~ivo ostvarina tom planu uvija u oblande nekompetentnih komentara sa na- vo uz Severnoatlantski pakt. Savezni{tvo sa Natoom donosi
padnim naslovima, koji bude sumwe u javnom mwewu, onda je ve- nam pove}anu mogu}nost da boqe i br`e nastavimo reforme,
oma te{ko u ovakvoj realnosti postaviti, makar dowi prag za- da zajedno odgovorimo na sve regionalne bezbednosne izazove
jedni~kog opredeqewa srpske politi~ke scene prema pristupa- i kona~no, da na{ glas u odlu~ivawu na me|unarodnoj pozorniwu Partnerstvu za mir, odnosno Natou. Iza toga je samo korak ci bude ja~i. Sa druge strane Severnoatlantskom paktu nikako
do nerazumevawa ovakvih nu`nih poteza u procesu reintegra- nije potrebna bezbednosna crna rupa u regionu. Potrebno mu
je savezni{tvo sa vojskom koja dr`i centralni strate{ki polocije Srbije i Crne Gore u institucije me|unarodne zajednice.
Dakle, mo`e se re}i da je Nato ovim sporazumom pre sve- `aj na Balkanu, i vojskom koja je bila respektivan protivnik,
ga sebi olak{ao komunikaciju u regionu, mada se ona, da pod- nadma{en samo na politi~kom, ali ne i na vojnom poqu.
a putu obnove starih vojnih savezni{tava i uspostavqawa
setimo, i do sada nesmetano odvijala preko teritorije na{e
novih odbrambenih partnerstava, Srbiju i Crnu Goru ~edr`ave.
ka potpisivawe mnogih drugih sporazuma vojnotehni~ke
akve su koristi za nas od ovog, ina~e tipskog sporazuma?
prirode. Demokratske vlasti ove dr`ave potpisuju ih poPrvo, na{a dr`ava i vojska za korak su bli`e evroatlantsle
intenzivnih
pregovora sa na{im partnerima, {to je veoma
skim bezbednosnim integracijama, a istovremeno i korak
bitna
razlika
od
Milo{evi}evog vremena koji je sporazume tadaqe od karantina u koji smo stavqeni iskqu~ivo{}u ha{kih zahteva koji nam prepre~avaju put prema Partnerstvu za kve prirode potpisivao iskqu~ivo pod pritiskom poraza i
mir. Drugo, poja~ana je garancija da bi snage Natoa iz regiona brojnih `rtava. I tada su na{im krajevima prolazili strani
mogle br`e delovati u slu~aju eskalacija nasiqa na Kosmetu, vojnici, ali je to bio Milo{evi}ev doprinos miru.
Sada je stvar predata na javnu i te{ku diskusiju, tekstovi
po scenariju sli~nom onom od 17. marta 2004.
sporazuma
su svima dostupni, a nadawa sve ve}a da }e se nova
Pitawe pravog izbora danas predstavqa pitawe na{e budokumenta
potpisivati
sa daleko mawe nerazumevawa i sa sve
du}nosti. Pre petnaest godina napravqena je kqu~na gre{ka
kada se Srbija konfrontirala sa svetom. Od jedne prosperi- ve}im ube|ewem da je ukqu~ivawe VSCG u bezbednosne integratetne dr`ave postala je tada bezbednosni problem juga Evrope. cije na{a nacionalna potreba, te da niko nema pravo da iz
Danas ne smemo da napravimo pogre{an izbor, niti da zastaj- partijskih interesa, neznawa ili ideolo{ke zaslepqenosti,
kujemo u reformama i integracijama. Pravi izbor jeste: Srbi- kompromituje evroatlantski put na{e vojske.
Autor je savetnik
ja i Crna Gora u Evropskoj uniji. Taj put vodi preko Partnerstpredsednika Republike Srbije
va za mir, koji je program Natoa, {to se ovde ~esto ne razume,
za odbranu
i kona~no preko samog ~lanstva u toj alijansi. Ba{ kao {to su

13

TEMA

[TA DONOSI
NACRT ZAKONA
O CIVILNOJ
SLU@BI?

Prema preporukama
Saveta Evrope,
posledwi rok za
usvajawe Zakona
o civilnoj slu`bi
isti~e po~etkom
aprila naredne
godine, dakle, veoma
brzo. Ho}e li
usvajawe ovog zakona
zatvoriti mnoge
ionako ve} prazne
kasarne i vojne
nastavne centre i
mo`e li se dogoditi
da na osnovu wega
pre vremena dobijemo
Vojsku bez vojnika,
pokaza}e vreme i
upoznavawe sa
Nacrtom zakona o
civilnoj slu`bi, koji
je ovih dana
obelodanila
beogradska
kancelarija
Evropskog biroa
za prigovor savesti.

14

Snimio Zvonko PERGE

VOJSKA
BEZ VOJNIKA

a nedavnoj konferenciji za novinare beogradska kancelarija Evropskog biroa

za prigovor savesti (EBKO Balkan) predstavila je svoje vi|ewe Zakona o civilnoj slu`bi i, s tim ciqem, ta nevladina organizacija pripremila je Nacrt tog
dokumenta.
[ta je zanimqivo u Nacrtu tog za odbranu va`nog zakona i ~emu se, ukoliko se
taj dokument usvoji, mogu nadati oni koji nameravaju da svoju gra|ansku obavezu i du`nost reguli{u van `ica vojne kasarne, ali i {ta, istovremeno, od wega mogu o~ekivati Vojska, Ministarstvo odbrane, pa i dru{tvo u celini?
Za po~etak, zavirimo malo u taj dokument.

ALTERNATIVNA SLU@BA
Kako u Nacrtu pi{e, civilna slu`ba (CS) zamewuje vojnu obavezu u delu koji se
odnosi na slu`ewe vojnog roka i rezervni sastav, a koji se vr{i u civilnim ustanovama. Pod civilnom ustanovom dokument defini{e ustanove, javna preduze}a i organizacije koje obavqaju nau~nu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu,
zdravstvenu, humanitarnu i druge delatnosti od op{teg interesa, ali i dr`avne organe i autonomne pokrajine i lokalne samouprave u Republici Srbiji. Pod odgovornim licem smatra se osoba u ustanovi u kojoj se vr{i civilna slu`ba i ono treba da
kontroli{e rad civilnog obveznika (CO) u skladu sa ovim zakonom.
Prigovara~ savesti je, prema Nacrtu, vojni obveznik (regrut, lice na odslu`ewu
vojnog roka i ono koje se nalazi u rezervnom sastavu), a koje zbog verskih, moralnih,
politi~kih, filozofskih ili drugih razloga savesti `eli da vojnu obavezu zameni ci15.novembar 2005.

vilnom slu`bom. Istovremeno, civilni obveznik je i lice kome

je odobren zahtev za vr{ewe CS, odnosno vr{ewe te slu`be u
rezervnom sastavu.
Da bi sve funkcionisalo kao u razvijenom svetu, Nacrt
predvi|a Komisiju za civilnu slu`bu (Komisija), koja bi trebalo da bude u sastavu Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije. Osnovni zadatak Komisije
je da odlu~uje o zahtevu prigovara~a savesti o civilnoj slu`bi,
a u okviru we bi postojao i Centar za civilnu slu`bu kao administrativno-stru~ni organ.
Kako je poja{weno, prigovara~u savesti koji, zbog pomenutih razloga, `eli da vojnu obavezu zameni civilnom slu`bom, to
se mora i omogu}iti u trajawu od devet meseci. To zna~i da je
CO du`an da stupi u civilnu slu`bu najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj puni 30, odnosno, u izuzetnim slu~ajevima,
35 godina `ivota. Obaveza rezervnog sastava CS traje do kraja kalendarske godine u kojoj obveznik puni 55 godina `ivota.
Prema tom predlogu, civilni obveznik vr{i CS u ustanovi
koja se nalazi u mestu wegovog prebivali{ta, a ukoliko ona ne
postoji, onda obveznik ide u ustanovu koja ima sedi{te najbli`e mestu wegovog prebivali{ta.
Uz saglasnost ministra za rad, kako se predvi|a, Komisija
utvr|uje, organizuje i obezbe|uje program op{te civilne obuke
za civilnu za{titu u trajawu od 15 dana. Posle op{te, sledi i
posebna obuka civilnih obveznika, koja je u vezi sa wihovim
dru{tveno korisnim radom. Tu obuku organizuje ustanova u kojoj
se vr{i CS, a u zavisnosti je od vrste poslova i radnih zadataka u woj. Drugim re~ima, CO tokom te slu`be obavqa}e one dru{tveno korisne poslove i zadatke koje mu odredi odgovorno lice u ustanovi, a u skladu sa radnim vremenom te ustanove. U slu~aju kada to priroda delatnosti zahteva, rukovodilac ustanove
mo`e civilnom obvezniku da preraspodeli radno vreme u skladu sa zakonom.

PLATA KAO ZA VOJNIKA

Ustanova u kojoj se vr{i CS, pi{e u predlogu Zakona, du`na je da obezbedi li~na primawa civilnom obvezniku u visini
nov~anih primawa vojnika koji se nalazi na redovnom slu`ewu
vojnog roka. Uz to, ustanova treba da obezbedi i odgovorno lice za kontrolu rada obveznika u CS i ono je du`no da jednom
mese~no obavesti Komisiju o wihovom radu.
Me|utim, odgovorno lice ima pravo i da uputi zahtev Komisiji za izricawe mera ukora ili produ`ewa civilne slu`be
obvezniku u trajawu od 5 do 30 dana u slu~ajevima kada, recimo, obveznik ne prisustvuje kursu civilne obuke, ne ispuwava
du`nosti u ustanovi, itd. Predvi|a se i da odgovorno lice mo`e uputiti zahtev Komisiji da donose re{ewe o prekidu civilne
slu`be, a na osnovu kojeg bi se obveznik uputio u redovnu vojnu
jedinicu. Takva mera primewivala bi se u slu~ajevima kada bi
civilni obveznik izvr{io radwu koja je protivna razlozima
savesti zbog kojih je, ina~e, upu}en u civilnu slu`bu (tu~a, upotreba hladnog ili vatrenog oru`ja, nasilni~ko pona{awe, konzumirawe alkohola ili opojnih droga). Ali povodom izre~ene
mere, odnosno re{ewa o prekidu civilne slu`be, obveznik mo`e da izjavi `albu ministru za rad koja odla`e izvr{ewe re{ewa, ali se obveznik za to vreme suspenduje i vreme provedeno u tom statusu mu se ne ra~una za vreme provedeno u CS. U
tom slu~aju, ministar za rad donosi drugostepeno re{ewe u roku od 15 dana, a protiv tog re{ewa, ukoliko `alilac nije zadovoqan, mo`e se pokrenuti upravni spor.
Me|utim, civilna slu`ba, predvi|a Nacrt, mo`e prestati
ili biti prekinuta odlukom Komisije po slu`benoj du`nosti ili
na zahtev civilnog obveznika, kada je on progla{en, odlukom
nadle`nog organa, trajno ili privremeno nesposobnim za tu
slu`bu. Prekid slu`be se predvi|a i u slu~aju kada je, usled
smrti ili te{ke bolesti ~lana porodice, odnosno zbog prirod-

nih nepogoda ili drugih nesre}a, obveznikova porodica dovedena u te`ak polo`aj zbog wegovog odsustva. Prekid CS traje do
prestanka razloga koji su do wega doveli, a najdu`e godinu dana, odnosno {est meseci od prekida slu`be.

PUT DO CIVILNE SLU@BE

Kako Nacrt predvi|a postupak ostvarivawa prava na civilnu slu`bu?
Prigovara~ savesti podnosi, preko vojnog odseka kod koga
se vodi u evidenciji, pismeni zahtev za civilnu slu`bu radi
ostvarivawa tog prava. Pismeni zahtev mora da sadr`i, osim
op{tih generalija, i razloge savesti zbog kojih prigovara~ `eli
da slu`i CS, te predloge na kojim poslovima ili u kojim ustanovama bi `eleo da radi. U zahtevu treba navesti svoje obrazovawe, sklonosti i opredeqewa koja mogu uticati na raspore|ivawe u CS. Uz to, treba podneti i dokaze o nepostojawu razloga za
izuze}e od CS, a to su, na primer, kako predvi|a Nacrt, slu~ajevi kada pravo na prigovor savesti ne mogu ostvariti lica koja
poseduje dozvolu za no{ewe ili dr`awe oru`ja, koja su u posledwe tri godine pravosna`no osu|ivana za krivi~na dela ili prekr{aje sa elementima nasiqa, koja su u tom periodu podnela zahtev za dr`awe i no{ewe oru`ja i, na kraju, lica koja se bave
prodajom i popravkom oru`ja i municije. Drugim re~ima, lovci
ili oni koji su se ogre{ili o zakon svojim nasilni~kim pona{awem, te{ko da }e dobiti vizu za civilnu slu`bu.
Ali, ko odlu~uje o tome?
Posle razmatrawa pismenog zahteva Komisija za civilnu
slu`bu donosi re{ewe kojim odobrava ili odbija zahtev prigovara~a savesti za CS. Ako bi se to tako moglo nazvati, novina
u Nacrtu je i to da takav pismeni zahtev mo`e podneti i prigovara~ savesti koji se nalazi na odslu`ewu redovnog vojnog roka, kao i onaj u rezervnom sastavu. Va`no je napomenuti da regrut treba da podnose pismeni zahtev u roku od osam dana od
dana dostavqawa poziva za upu}ivawe u vojnu jedinicu.
Prigovara~ savesti koji je, me|utim, na odslu`ewu vojnog
roka, takav zahtev mo`e podneti posredstvom nadle`nog vojnog
stare{ine, koji je du`an da ga u roku od 48 sati od momenta podno{ewa zahteva prosledi Komisiji, koja je, opet, du`na da po
zahtevu odlu~uje u roku od 15 dana od wegovog prijema. Izuzetno, na predlog prigovara~a savesti Komisija rok mo`e produ-

MI I EVROPA
Du`ina trajawa alternativne vojne slu`be u evropskim zemqama je od ~etiri do 24 meseca i civilno slu`ewe je vremenski ili izjedna~eno ili ~ak dvostruko du`e od
klasi~nog na~ina. Tamo gde je to izjedna~eno uglavnom
nemaju problema sa popunom jedinica regrutima ili sa
finansijama, pa mogu da plate vojnike po ugovoru. Sada{wi odnos vojnog i civilnog slu`ewa vojnog roka (6:9 meseci) kod nas, prema na{im procenama, ipak, motivi{e
mlade da se opredele za civilnu varijantu ka`e pukovnik Radivoj Vukobradovi}, i obja{wava kako je to u Evropi re{eno:
U Bugarskoj alternativno slu`ewe vojnog roka traje
24 meseca i za to je zadu`eno wihovo Ministarstvo za
rad i socijalna pitawa, kao i u ^e{koj. U Danskoj je to
pod nadzorom MUP-a i civilna slu`ba tamo traje od ~etiri do 13 meseci, a u Gr~koj je to mogu}e samo u neborbenim vojnim jedinicama i traje dvostruko du`e, odnosno od
15 do 18 meseci. U Ma|arskoj alternativna slu`ba je pod
nadzorom Ministarstva za rad, a u Italiji ona traje 10
meseci, kao i vojni rok. U Austriji civilna, odnosno alternativna slu`ba traje 12, Finskoj 13, Francuskoj 20,
Nema~koj 13, Ma|arskoj od 9 do 15, Rumuniji 24, Sloveniji 7, Hrvatskoj 15 i Makedoniji 14 meseci.

15

TEMA

Sa konferencije za novinare na
kojoj je predstavqen Nacrt zakona
o civilnoj slu`bi

`iti na 30 dana, ukoliko je podnosilac zahteva tra`io usmeno ispitivawe pred Komisijom.
Dakle, pozitivnim re{ewem Komisije odre|uju se po~etak i zavr{etak civilne slu`be
obveznika i ustanova gde }e on slu`iti. S druge strane, re{ewe kojim se odbija zahtev prigovara~a savesti Komisija mora da obrazlo`i i navede razloge zbog kojih zahtev nije odobren. Kako se predvi|a, prigovara~ savesti
ne mo`e biti upu}en u ustanovu u kojoj je u vreme upu}ivawa bio
zaposlen ili u kojoj je radio godinu dana pre upu}ivawa na CS.

LIBERALNA PRAVA
Civilni obveznik je, ina~e, tokom slu`be, du`an da redovno dolazi u ustanovu, da postupa u skladu sa op{tim pravilima
slu`be, savesno obavqa poverene poslove i da se u radu pridr`ava zakonitih uputstva lica ovla{}enog za wegovu kontrolu. Obveznik ima, za vreme trajawa civilne slu`be, pravo na
nov~anu naknadu u visini 2/3 (ili cele) vojni~ke plate onih koji
slu`e vojni rok u jedinici i druge naknade, osim naknade tro{kova za sme{taj i ishranu. Na osnovu civilne kwi`ice CO
ima sva prava iz zdravstvenog osigurawa kao i zaposleni u radnom odnosu.
Uz to, CO za vreme slu`be ima pravo na kori{}ewe redovnog, nagradnog i vanrednog odsustva. Nacrt predvi|a da mu
pripada redovno odsustvo u trajawu od 15, a nagradno od pet do
15 dana koje mu dodequje ustanova za naro~ito zalagawe na poslu. Obveznik, me|utim, ne mo`e biti nagra|ivan odsustvom vi{e od dva puta za vreme CS, ali to je, izgleda, mawe va`no kada se zna da on ima pravo i na vanredni dopust do pet dana u

slu~aju sklapawa braka, ro|ewa deteta, polagawa ispita ili

smrti ~lana u`e porodice. Odsustva dodequje re{ewem odgovorno lice u ustanovi.
Zanimqivo je da civilni obveznik mo`e podneti pisani
prigovor Komisiji za civilnu slu`bu ako smatra da se za vreme slu`be prema wemu postupa na diskriminatorski ili poni`avaju}i na~in.
Nacrt zakona reguli{e i obuku u ustanovi. Naime, obveznik se obu~ava po programu za pripravnika, na na~in i po sadr`aju kako je to ure|eno propisima za delatnost koju obavqa u
ustanovi u kojoj se bavi dru{tveno korisnim radom. Me|utim,
kao i u Vojsci, za vreme trajawa CS obvezniku je zabraweno
organizovawe {trajkova i u~estvovawe u wima, te davawe bilo
kakvih izjava o ustanovi u kojoj slu`buje.
Nacrt precizira da obveznik posle zavr{etka CS postaje
civilni obveznik rezervnog sastava, kada o tome ovla{}eno
lice ustanove dostavi pisano obave{tewe Centru za civilnu
slu`bu i vojnom odseku na ~ijoj je teritoriji lice bilo regrutovano. Vojni odsek tada bri{e wegovo ime iz vojne evidencije, a
Komisija ga prevodi u status civilnog obveznika u rezervnom
sastavu.

RAZMI[QAWA O NACIONALNOJ BEZBEDNOSTI

Profesor dr Zoran Dragi{i} sa Fakulteta civilne odbrane u Beogradu bio je ~lan komisije koja je pisala Uredbu o
civilnom slu`ewu iz 2003, ali koja je ove godine bitno su`ena
odredbom da vojnik koji zapo~ne slu`ewe vojnog roka vi{e ne
mo`e da ulo`i prigovor savesti, {to je u suprotnosti sa Ustavnom poveqom SCG i Poveqom o qudskim i mawinskim pravima.
Profesor Dragi{i} ka`e:
Ve} neko vreme postoji sna`na potreba da se donose Zakon o civilnoj slu`bi. Uostalom, Zakon o odbrani, koji je uradilo MO i koji se nalazi u proceduri, ve} nagove{tava da pitawe civilnog slu`ewa vojnog roka treba regulisati posebnim
zakonom i na druga~iji na~in. Poseban kvalitet predlo`enog
modela Zakona koji je uradio EBKO Balkan je u tome {to se CS
u potpunosti demilitarizuje i {to ona postaje stvarno alternativna slu`ba za sve qude koji ne `ele da slu`e vojni rok sa
oru`jem u ruci. Tu se, naravno, pojavquje niz ustavnopravnih
problema, pre svega onih koji se ti~u organizacije dr`avne zajednice i prenosa nadle`nosti. Zapravo, mi jo{ ne znamo da li
Srbija i Crna Gora imaju zajedni~ku vojsku ili odbranu? Otuda
imamo problem da se danas ~esto, arhai~no i pogre{no, Ministarstvo odbrane naziva ministarstvom vojske ili, jo{ gore,
vojnim. U tom slu~aju, ukoliko u SCG imamo samo zajedni~ku vojsku, ali ne i zajedni~ku odbranu, bilo bi sasvim opravdano da

16

se MO nazove ministarstvom vojske, pa bi, u tom slu~aju, ono

brinulo samo o vojsci, ali ne i o svim drugim delatnostima koje pripadaju odbrambenom sistemu. U tom smislu, sve te druge
stvari trebalo bi da budu prenete na nivo dr`ava ~lanica. Tu
se postavqa pitawe na~ina i organizacije civilne za{tite.
Postoji intencija da se ona izmesti iz MO na nivo dr`ava ~lanica, ali to je stvar politi~kog dogovora i sudbine dr`avne
zajednice. Ipak, sve su to prethodna pitawa na koja se mora
na}i odgovor i bez kojih civilnu slu`bu ne mo`emo re{iti efikasno, konzistentno i na du`i rok.
Civilna slu`ba sigurno nije vojna slu`ba i wu ne treba
tretirati kao na~in odslu`ewa vojnog roka nastavqa Dragi{i}. Ve} davno je ustanovqen standard da je civilna slu`ba,
pre svega, pitawe qudskih prava i sloboda, a ne pitawe slu`ewa vojnog roka. U razmi{qawu o novom modelu civilne slu`be
treba ugraditi pitawe prigovara~a savesti, jer smatram da bi
neka republi~ka vladina agencija, direkcija ili neko posebno
ministarstvo, a koje bi se bavilo pitawem za{tite i spasavawa, odnosno vanrednim situacijama, moglo da bude zna~ajan
faktor u izvr{ewu civilne slu`be. Ne da se na wega prenese
civilna slu`ba, ve} da prigovara~i savesti mogu u okviru tog
tela da pro|u, recimo, dvomese~nu obuku, koja je vrlo va`na.
Kroz tu obuku qudi bi se obu~ili za brojne akcije za{tite i spa-

15. novembar 2005.

Pripadnik tog rezervnog sastava je tada obveznik civilne

za{tite i on u~estvuju u raznim oblicima civilne obaveze, prvenstveno tamo gde je bio na slu`bi. Na tim poslovima civilni
rezervista mo`e provesti najvi{e 10, odnosno do 90 dana u
kalendarskoj godini u slu~aju elementarnih nepogoda, vanrednog stawa ili drugih oblika neposredne ugro`enosti.
Za vreme odsustva sa posla zbog vr{ewa CS u rezervnom
sastavu, obveznik ostvaruje pravo na naknadu tro{kova prevoza javnog saobra}aja i prava iz radnog odnosa poput vojnog rezerviste zbog vojne obaveze. Civilna obaveza u rezervnom sastavu prestaje kada obveznik napuni 55 godina `ivota, kada je
ocewen kao nesposoban za tu slu`bu ili sa prestankom dr`avqanstva SCG.
Evidenciju o civilnim obveznicima vodi Centar za civilnu slu`bu Komisije (kojoj je posve}eno i posebno poglavqe u tom
dokumentu), i Centar obveznicima izdaje civilne kwi`ice. Nadzor nad primenom ovog zakona obavqa Ministarstvo za rad, a

kako pi{e u Nacrtu, sredstva za finansirawe civilne slu`be

obezbe|uju se iz buxeta Republike Srbije dodeqena tom ministarstvu. Nacrtom su predvi|ene i nov~ane kazne za civilnog
obveznika, ali i za odgovorno lice u ustanovi kada se utvrdi da
je za vreme trajawa civilne slu`be prema obvezniku postupano
na diskriminatorski i poni`avaju}i na~in.

savawa, ali i za mnoge slu`be, kao {to je bolni~ar, geofonista ili razli~ite du`nosti u civilnoj za{titi. Time bi civilna
slu`ba bila potpuno u funkciji za{tite i spasavawa, ~ime bi
se eliminisali sada{wi prigovori u javnosti da su prigovara~i savesti apsolutno beskorisni i da je to samo na~in da im
pro|e vreme. Primer qudi koji su u civilnoj slu`bi na fakultetu na kojem predajem je ilustrativan: oni su veoma korisni i,
kao i u drugim brojnim ustanovama, pokazuju da cela stvar mo`e
odli~no da funkcioni{e. Naravno, protivnici slu`be isti~u
da je ona potpuno beskorisna i da slu`i prigovara~ima savesti
samo da izbegnu vojnu obavezu, da su to lo{i qudi, nepatriote,
da su pobegli od vojske kod mame, tate, babe da se tako vojska
slu`i telefonom i da, na kraju, dr`ava od wih i svega toga nema nikakve koristi ka`e Dragi{i} i upozorava:
Me|utim, postoji i druga velika zabluda. A to je da civilna slu`ba slabi nacionalnu bezbednost. Navodno, odlaskom
velikog broja qudi u civilnu slu`bu smawuje se mogu}nost na{eg odgovora na aktuelne bezbednosne rizike i pretwe, jer nemamo dovoqno regruta. Pa se ~esto ~uje, recimo, da u nekom bataqonu ili brigadi nije popuwena formacija, da nema dovoqno
vojnika. Ali to nije problem tih mladi}a i regruta, ve} organizacijsko-formacijske strukture! I pitawe je da li je nama potrebna uop{te ta brigada? Ako pogledamo tendencije u Vojsci,
pa i usvojenu Strategiju odbrane, u kojoj su bezbednosni rizici
i pretwe detaqno i realno definisani, vidimo da danas na-

{em dru{tvu prete, pre svega, terorizam, organizovani kriminal, prirodne i tehni~ko-tehnolo{ke katastrofe i mogu}nost
oru`ane pobune, za koju se ta~no pretpostavqa gde bi mogla da
bukne Dakle, od vojnih pretwi mi imamo danas samo oru`anu
pobunu, protiv koje se, kao ni protiv terorizma i kriminala,
ne mogu boriti regruti! Jer to je posao, pre svega, za visokoobu~ene profesionalce, za vojne i policijske jedinice najvi{ih
borbenih sposobnosti koje, na sre}u, imamo, kao i va`ne obave{tajno-bezbednosne agencije za koje u svetu vi{e nije dovoqno da wihovi pripadnici imaju samo fakultetsku diplomu, ve}
se sve vi{e tra`e magistri i doktori nauka. I to je ono o ~emu
moramo da razmi{qamo, i kao dr`ava i kao narod. Podsetio
bih na nedavne re~i generala Paska{a, koji je na jednom me|unarodnom skupu rekao da }e se u Vojsci sve smawivati osim obave{tajno-bezbednosnih slu`bi i specijalnih jedinica, da su to
jedini delovi Vojske i MO u koje }e morati da se dodatno ula`e, i {to se ti~e opreme, brojnog stawa, obuke, {kolovawa
Pa, ako imamo sve to u vidu, sasvim je jasno da prigovor savesti apsolutno ne mo`e da oslabi nacionalnu bezbednost dr`ave! Tim pre {to }e se, ako se usvoji ovaj model Zakona o civilnoj slu`bi, sa svim svojim odlikama koje predvi|aju i obaveznu
obuku u za{titi i spasavawu za prigovara~e savesti, i doslednim sprovo|ewem tog zakona, siguran sam, nivo nacionalne bezbednosti ne smawiti, ve} upravo podi}i na vi{i nivo.

KO ]E SLATI SINOVE U VOJSKU

Sve u svemu, Nacrt zakona o civilnoj slu`bi ura|en je prema evropskim standardima i ne mo`e se re}i da nije primamqiv za mlade qude, pa i wihove roditeqe. Kada }e u}i u skup{tinsku proceduru te{ko je re}i, ali ve} ~iwenica i napor da
se ova materija kona~no reguli{e u zakonskoj formi govori da
je stvar ozbiqna i da na wu tako treba gledati.
No, {ta o tome ka`u autori Nacrta i odgovorni u Ministarstvu odbrane, po{to do zakqu~ewa ovog broja, mi{qewe o
tome, uprkos na{oj zvani~noj pismenoj molbi i vi{e telefonskih poziva, iz Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku nismo uspeli da dobijemo nikakav odgovor od dr`avnog sekretara tog ministarstva?
Petar Mili}evi}, predsednik beogradske kancelarije Evropskog biroa za
prigovor savesti ka`e da je osnovna ideja
Nacrta tog zakona da se nadle`nosti iz te
oblasti prenesu iz MO u civilno republi~ko ministarstvo i da se wime jasno defini{u prava i obaveze prigovara~a savesti te
obja{wava:
Ustavni osnov za ovaj zakon je ~lan
58 Ustavne poveqe SCG i ~lanovi 7 i 28 Poveqe o qudskim i mawinskim pravima, koji
ka`u, shodno me|unarodnim ugovorima i
standardima, da se lice koje ne `eli da ide
u vojnu slu`bu mo`e pozvati u alternativnu,
shodno zakonu koji mi, na`alost, jo{ uvek nemamo. Drugo, tu su i na{e prihva}ene dr`avne obaveze koje se odnose na preporuke
skup{tine Saveta Evrope da od dana prije-

17

TEMA

ma u Savet, u roku od tri godine, treba usvojiti zakon o alternativnoj vojnoj slu`bi i taj rok isti~e po~etkom aprila naredne godine. U pisawu Nacrta zakona rukovodili smo se me|unarodnim
standardima, preporukama i rezolucijama Saveta Evrope, stalnog Komiteta za qudska prava Ujediwenih nacija, Zakqu~cima
kopenhagenske konferencije OEBS-a iz 1991. i drugim dokumentima. Dakle, ovo je na{ predlog zakona i, po nama, to bi trebalo da bude finalno re{ewe problema civilne slu`be do kona~nog ukidawa vojne obaveze kod nas ka`e na{ sagovornik.
Razlog za ovu na{u zakonodavnu inicijativu je to {to i
sada ustanove gde odlaze civilni obveznici imaju brojne probleme. Naime, u tim ustanovama ni sada ne znaju do kraja kako
izgleda sam koncept CS, niti {ta sve ti qudi tamo mogu da rade.
Nedostatak informacija je, dakle, glavni problem, pa ni prigovara~i savesti ne znaju {ta ih sve ~eka u tim ustanovama gde treba da se bave, pre svega, dru{tveno korisnim radom. Na primer, u Smederevu su qudi civilno slu`ili u jednoj privatnoj fabrici, {to je potpuno suprotno ovom konceptu, pa ~ak i zabraweno. Jer u me|unarodnim preporukama se ka`e da je prinudni
rad strogo zabrawen! Uz to, preporuka je i da odnos civilne i
vojne slu`be treba da bude u razumnom odnosu, pa se mo`e o~ekivati da Zakon i smawi du`inu trajawa CS koja, po evropskim
standardima, ne sme imati kazneni ili prinudni karakter. Zato
predlo`eni zakon propisuje i nov~ane kazne za odgovorna lica
u ustanovama gde se vr{i CS u slu~aju da je prigovara~ savesti
diskriminisan ili maltretiran ka`e Mili}evi}.

PRAVNICI U ODBRANI PRAVA

Magistar Dejan Milenkovi} iz Komiteta pravnika za qudska prava (JUKOM) smatra da je model zakona koji je izradio
EBKO Balkan pozitivan primer kako bi trebalo ubudu}e da izgleda zakonodavna regulativa civilne slu`be i da je sli~an
koncept ve} primewen u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Na nama je sada da izvr{imo legitimni pritisak na republi~ke organe da prihvate da se CS spusti na civilni republi~ki nivo, jer duboko verujemo da bi takvim re{ewem bili

18

Pukovnik
Radivoj
Vukobradovi}

zadovoqni i u Ministarstvu odbrane, pa ~ak i Vojsci ka`e

mr Milenkovi} i precizira:
Pre nekoliko meseci profesor Dragi{i} i ja bili smo
pozvani u radnu grupu Ministarstva odbrane, koja je, tako|e,
radila na Nacrtu zakona o civilnoj slu`bi. Zapo~eli smo tada
zajedni~ki rad ali smo shvatili da u startu postoje odre|ena
ograni~ewa. Zanimqivo je da ni jedno republi~ko ministarstvo
nije `elelo da prihvati obavezu da izradi svoj nacrt zakona o
civilnoj slu`bi, tako da je EBKO Balkan sam krenuo u taj hitan
posao jer, shodno na{im obavezama prema Savetu Evrope, mi
moramo da usvojimo u Srbiji do 3. aprila 2006. Zakon o civilnoj slu`bi. Umesto toga, mi smo nedavno dobili su`ewe one
Uredbe o CS vojnog roka iz 2003. godine! To je dovelo do toga da

15. novembar 2005.

POLA-POLA
Prema re~ima Petra Mili}evi}a, a na osnovu wihovih podataka iz aprila ove godine, u zemqi je bilo
oko 20.000 prigovara~a savesti i oko 9.000 wih na ~ekawu. [to se ti~e ~etiri vojna okruga (Beograd, Novi
Sad, Ni{ i Podgorica), zastupqenost prigovara~a savesti je ujedna~ena, pa to, sve zajedno, iznosi vi{e od
30 odsto svih regruta u zemqi. Prema wegovim predvi|awima, taj procenat prigovara~a savesti, u odnosu na
ukupan broj regruta, najvi{e bi mogao da ide od 40 do
50 odsto, i treba o~ekivati da }e se taj trend tu i zaustaviti.
mnoge ustanove danas odbijaju da prime civilne regrute, jer nisu
obezbedile sredstva za wihove vojni~ke plate. Druga lo{a izmena i dopuna nove Uredbe, a koja se odnosi na vojnike koji su ve}
na odslu`ewu vojnog roka, elimini{e wihovo pravo, tokom prva
dva meseca vojnikovawa, na prigovor savesti, {to je korak unazad i kr{ewe wihovog prava. Jer, prema evropskim standardima, svako ima pravo da ulo`i prigovor savesti, svaki vojni obveznik, pa i oni koji su na odslu`ewu vojnog roka ili u rezervi!

[TA KA@U
U MINISTARSTVU ODBRANE
U Ministarstvu odbrane, u Sektoru za qudske resurse, na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Radivoj Vukobradovi} tako|e smatra da se ova problematika mora re{iti zakonom kako bi se nedoumice i problemi s tim u vezi prevazi{li.
Naime, i oficijelna verzija zakona o civilnoj slu`bi, koja je
ra|ena u MO proteklih meseci, ka`e pukovnik, ne razlikuje se
mnogo od onih predloga dve nevladine organizacije, mada, kako
nagla{ava gospo|a Mira Londrovi}, samostalni referent za
vojnu obavezu te uprave, wihov predlog zakona nije predvideo
izme{tawe civilne slu`be iz MO u neko civilno ministarstvo.
Nedavne izmene Uredbe o vr{ewu vojne obaveze zaista su
u suprotnosti sa Ustavnom poveqom SCG i sa Poveqom o qudskim
i mawinskim pravima (~lan 28), jer one garantuju prigovor savesti svim vojnim obveznicima, a to je i regrut, i vojnik, i lice u
rezervnom sastavu ka`e gospo|a Londrovi}i, i obja{wava:
[to se Nacrta zakona nevladine organizacije ti~e, mi
prihvatamo tu inicijativu i predla`emo nastavak zajedni~ke,
ina~e dobre saradwe kako bi se izna{la najboqa re{ewa kada
je re~ o CS. Ina~e, u MO smo intenzivirali kontrolu ustanova
kako se sprovodi CS u praksi i, tim povodom, obi{li smo nedavno Ni{, Zrewanin, Kragujevac i Beograd. Na terenu smo videli da ima dobrih re{ewa, ali i zloupotreba, jer se neki direktori i odgovorna lica pona{aju suprotno Uredbi. Zato i mi
mislimo da bi novi zakon trebalo da defini{e prava i obaveza
odgovornih lica u ustanovama i mogu}nost wihove kontrole, koja
mora biti u zakonskim okvirima, ali i prigovara~a savesti.
Pukovnik Vukobradovi} potvr|uje da povodom CS vojnog roka Ministarstvo sara|uje vrlo dobro sa nekoliko nevladinih
organizacija. Od oktobra 2003. godine Uredbom o tome je, za
razliku od Zakona o vojsci, regulisano da prigovara~i savesti
vojni rok mogu slu`iti i civilno, dakle, van vojnih jedinica i
ustanova, ali je ta nova situacija postavila i mnoga pitawa koja do sada nisu zakonski regulisana.
Uslov je bio i ostao da prigovara~i savesti odlaze u
socijalno-humanitarne ustanove koje se finansiraju iz buxeta
i da se oni tamo ne izrabquju, ve} da se bave iskqu~ivo dru{tveno korisnim radom. I to nije sporno. Me|utim, gledano sa
prakti~ne strane, izja{wavawe samih vojnika tokom slu`ewa
vojnog roka da su prigovara~i savesti, a {to se sada predla`e,
moglo bi dovesti do pra`wewa na{ih jedinica. To ne odgovara
ni Vojsci, ni dru{tvu, jer kako u takvim uslovima odr`ati zahte-

Mira Londrovi}

LISTA ^EKAWA
Do 15. oktobra ove godine, prema zvani~nim podacima iz MO, na civilnom slu`ewu vojnog roka nalazi se
10.351 regrut, a 8.391 obveznik ~eka da na taj na~in odu`i dug dr`avi. Od decembra 2003. na civilan na~in vojnu obavezu je regulisalo ukupno 6.082 vojna obveznika. U
odnosu na ukupan broj stasalih momaka za vojsku, to je, u
zavisnosti od partije, izme|u 25 i 35 odsto regruta ka`e gospo|a Mira Londrovi} iz MO.
vani nivo borbene gotovosti? Naravno, u svemu tome ima i ona
druga, qudska strana, a odnosi se na ~este zloupotrebe prigovora savesti, {to je posebna pri~a. Me|utim, po{to je sada u
nadle`nosti ove uprave u MO i slawe qudi na civilno slu`ewe vojnog roka, mi smo brzo shvatili da je to, zaista, oblast koja nas vrlo optere}uje i da ona, objektivno gledano, vi{e pripada civilnom sektoru. Uostalom, prou~avaju}i tu oblast zakqu~ili smo da je u Evropi to ba{ tako i re{eno i da je civilna slu`ba zaista u nadle`nosti civilnih organa, odnosno ministarstava, naj~e{}e za rad i socijalnu politiku napomiwe
pukovnik Vukobradovi}.
Bilo kako bilo, vremena se muwevito mewaju. Nekada{wa
maksima Rado Srbin ide u vojnike sada jo{ br`e bledi. Mladi,
pritisnuti obavezama sopstvenog obrazovawa i egzistencijalnog opstanka, pod uslovom da jo{ nisu pobegli u inostranstvo,
sve vi{e do`ivqavaju Vojsku kao nu`du, a ne kao svoju obavezu,
pa i pravo. Proces civilne i demokratske kontrole Vojske, uz
pad wenog ugleda u javnosti, u sadejstvu sa reformskim kursom
dr`ave i poku{ajima da se pribli`imo evropskim integracijama, sasvim izvesno, zajedno name}u nova pravila igre i u ovoj
oblasti, koja je doskora bila van svake diskusije. Situacija da
se sada mladima nudi ozbiqna i primamqiva alternativa onome {to je bio doskora apsolutni monopol dr`ave, svakako,
ima i svoju lepu i onu drugu, lo{iju stranu. Ho}emo li, kao nacija i dru{tvo, imati snage da se i u toj neograni~enoj slobodi ipak ne izgubimo u lavirintima evropskih liberalnih zakona, ali i sopstvenih genijalnih otkri}a da stvar dovedemo do
svoje suprotnosti ili potpune negacije, pa i apsurda, odnosno
da dobre ideje u praksi potpuno dezavui{emo samo nama svojstvenim hvatawem krivina i brojnim zloupotrebama zakona,
ma koliko oni nekad bili dobri pokaza}e vreme.
Tek, kasarne su, kao i sama Vojna akademija, sve praznije. Ne
govori li to, mo`da, da }emo, poput onog nesre}nog samoupravqawa, uskoro imati, tako|e, jedini na svetu, jo{ jednu realnu,
potpuno na{u utopiju, ono {to }e se zvati Vojska bez vojske.
Du{an MARINOVI]
Snimio Darimir BANDA

19

ODB RANA

O B E Z B E \ E W E O B J E K ATA , M AT E R I J A L N I H S R E D S TAVA I Q

ZA[TI
NEPOZ
rhovni savet odbrane dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora sredinom jula doneo je dve zna~ajne izmene
Pravila slu`be Vojske Srbije i Crne Gore, koje su vezane za obezbe|ewe objekata, materijalnih sredstava
i qudstva. Tu odluku su sa olak{awem do~ekali komandanti i komandiri jedinica, koji se posledwih godina
suo~avaju sa velikim problemima u izvr{avawu tog va`nog zadatka.
Su{tina problema svodi se na sve mawi broj vojnika
koji se mogu anga`ovati na tim zadacima, dok je broj objekata koji se obezbe|uju gotovo nepromewen. A postoje}e
Pravilo slu`be VSCG toliko precizno reguli{e materiju
obezbe|ewa objekata (na 60 strana i sa 126 ta~aka) da
predstavqa ve}u smetwu nego pomo} nosiocima organizacije tog zadatka. Predlo`ene su izmene dve ta~ke po hitnom
postupku, {to je Vrhovni savet odbrane i prihvatio. Za
ostale promene formiran je radni tim u General{tabu
VSCG, koji treba da predlo`i kona~an tekst glave 4 u Pravilu slu`be i na taj na~in reguli{e obezbe|ewe objekata,
materijalnih sredstava i qudstva u vojnoj organizaciji.

Nova re{ewa u oblasti

obezbe|ewa objekata,
materijalnih sredstava
i qudstva u Vojsci Srbije
i Crne Gore tra`e se u
ukrupwavawu ~uvawa ratnih
materijalnih rezervi na
operativnom ili regionalnom
nivou, sme{taju svih jedinica
garnizona u jednu vojnu bazu,
nabavci i instalirawu
modernih sistema tehni~ke
za{tite i anga`ovawu
specijalizovanih agencija za
obezbe|ewe objekata. Takve
promene doprinele bi smawewu
qudstva za obezbe|ewe
objekata, modernizaciji,
kvalitetnijem obezbe|ewu
i boqoj za{titi qudi.

20

PRO[IRENA PRIMENA ^UVARSKE SLU@BE

U Slu`benom vojnom listu od 18. jula ove godine objavqene su izmene Pravila slu`be, kojima se dozvoqava mogu}nost da kasarne, logore, aerodrome i druge vojne objekte u kojima su sme{tene jedinice ili ustanove obezbe|uje
ne samo unutra{wa stra`a, kao {to je bilo do sada, ve} i
~uvarska slu`ba. Izmenama se, tako|e, precizira da ~uvarsku slu`bu obavqaju profesionalni pripadnici Vojske
(podoficiri, podoficiri po ugovoru, vojnici po ugovoru i
civilna lica na slu`bi u Vojsci), s tim {to se, za razliku
od ranijih re{ewa, omogu}ava anga`ovawe podoficira,
podoficira po ugovoru i vojnika po ugovoru na du`nostima
~uvara, iako nisu postavqeni na formacijska mesta u ~uvarskoj slu`bi. Pomenute promene znatno }e olak{ati
obezbe|ewe objekata, materijalnih sredstava i qudstva u
Vojsci, jer se komandantima i komandirima otvaraju nove i
po mnogo ~emu kvalitetnije mogu}nosti. Pretpostavqa se
da }e ve}a primena ~uvarske slu`be premostiti probleme
zbog sve slabije popune vojnicima na odslu`ewu vojnog roka i sve te`eg izbora vojnika za stra`arsku slu`bu, jer ne
ispuwavaju odre|ene kriterijume. Nova re{ewa omogu}i}e
15. novembar 2005.

QU D S T VA U V O J S C I S R B I J E I C R N E G O R E

ITA OD
VANIH
i smawewe broja qudi za obezbe|ewe, smawewe vanrednih
doga|aja i jednostavnije logisti~ko obezbe|ewe, dok }e se stare{ine rasteretiti stalnih priprema, smena stra`a i primopredaja inventara. Iskustva iz jedinica Vojske Srbije i
Crne Gore govore da obezbe|ewe ~uvarskom slu`bom ne umawuje efikasnost obezbe|ewa, a to je i mnogo jeftinije.
Jedinice Vojske Srbije i Crne Gore su ve} krajem jula po~ele da primewuju nova re{ewa u oblasti obezbe|ewa objekata, materijalnih sredstava i qudstva. Od na~elnika odeqewa za operativne poslove u Komandi Kopnenih snaga pukovnika @arka Lazarevi}a saznajemo da je obezbe|ewe ~uvarskom
slu`bom za`ivelo u Kwa`evcu, ^a~ku, Po`egi, Sjenici, Beloj
Crkvi i Leskovcu. Promena je protekla bez ve}ih pote{ko}a,
qudstvo je smaweno za 20 posto, a tro{kovi za tri puta. Probleme stvara nepostojawe formacijskih mesta za ~uvare (zbog
~ega se na tim poslovima anga`uju voza~i tenkova, ni{anxije...) i nedostatak tehni~kih sredstava za obezbe|ewe objekata. U Kopnenim snagama obezbe|uje se 61 objekat, pri ~emu se
na samo ~etiri koriste tehni~ka sredstva poput sistema obezbe|ewa geofonom, TV kamera ili infracrvene ograde.
Nedostatak tehni~kih sredstava i slaba popuna vojnicima na odslu`ewu vojnog roka samo su neki od problema. Ti po-

[TA JE JEFTINIJE
Pukovnik Perica Pavlovi} iz Komande Logistike uradio je precizan prora~un ko{tawa stra`arske i ~uvarske
slu`be, pri ~emu su kao zajedni~ki parametri uzeti tro{kovi poput dnevnog obroka, sme{taja, izdaci za vodu, struju i
grejawe, komplete uniformi sa za{titnom opremom za obavqawe stra`arske i ~uvarske slu`be, dok se pojedina~ni parametri odnose na plate vojnika na odslu`ewu vojnog roka,
podoficira i civilnih lica. U razmatrawe su uzete i naknade za prevoz, trupne dnevnice, te naknade za no}ni i prazni~ni rad civilnih lica na slu`bi u Vojsci.
Jednostavnom metodologijom do{lo se do toga da dnevno
anga`ovawe u stra`arskoj slu`bi ko{ta za vojnika na odslu`ewu vojnog roka 488 dinara, vojnika po ugovoru 1.553,
civilnog lica na slu`bi u Vojsci 1.633 i podoficira 1.748
dinara. U ~uvarskoj slu`bi dnevno anga`ovawe civilnog li-

ANGA@OVAWE PENZIONISANIH
VOJNIH LICA
U raspravama o obezbe|ewu objekata pomiwan je
predlog da se propi{e zakonska regulativa kako bi
se na tim poslovima anga`ovala penzionisana profesionalna lica iz Vojske. Oni, na primer, u Ni{u
obezbe|uju veliki broj objekata i li~nosti, po~ev{i od
poslovnih banaka, pa do gradona~elnika Smiqka Kosti}a.
A u ni{kom regionalnom centru privatnog preduze}a Progard radi i pet penzionisanih vojnih stare{ina,
a me|u wima i pukovnik Ilija Piqi}, doskora{wi na~elnik [taba Ni{kog korpusa.

slovi uslo`avaju se i zbog sme{taja qudi u malim objektima,

neuslovnosti objekata za ratne materijalne rezerve, dotrajalosti i neispravnosti postoje}ih sistema tehni~ke za{tite,
lo{eg teku}eg odr`avawa, dotrajalih `i~anih ograda Poznato je da Vojska ima znatan broj skladi{ta koja su udaqena
od mati~ne jedinice pedesetak kilometara, zavu~ena u {umi,
sa nekoliko zgrada koje su gra|ene izme|u Prvog i Drugog
svetskog rata, malog kapaciteta i bez uslova za automatsku
manipulaciju. Posle rata 1999. godine pojavio se i problem
nedostatka skladi{nog prostora, {to je uslovilo da se preostala skladi{ta preopterete, ali i da se pla}aju veliki iznosi za iznajmqivawe skladi{nog prostora.
SMAWEWE TRO[KOVA
Ilustrativni su primeri Vazduhoplovne baze u Ni{u,
koja za jednu zgradu na sto~noj farmi u selu Toponica pla}a
mese~no 283.000 dinara, ili Aerodroma Batajnica, koji
za halu Gorewe u Staroj Pazovi svakog meseca izdvaja
712.000 dinara. Prost ra~un govori da su samo za ta dva
objekta pla}ena 72 miliona dinara u proteklih {est godina. Zato nije ni ~udo {to se u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore sve vi{e razmi{qa o na~inima za
prevazila`ewe takvih problema, pri ~emu su neka od re{e-

ca ~uvara ko{ta 950, vojnika po ugovoru 668 i podoficira 943 dinara. Iz te ra~unice vidi se da je u stra`arskoj
slu`bi najrentabilnije anga`ovati vojnike na odslu`ewu
vojnog roka, dok u ~uvarskoj slu`bi takva ocena va`i za vojnike po ugovoru. Paralela izme|u stra`e sa tri stalna stra`arska mesta i ~uvarske slu`be sa tri ~uvarska mesta pokazuje da za stra`u svakog dana treba platiti 9.247 dinara,
dok se za ~uvarsku slu`bu izdvaja 2.965 dinara, {to drugim
re~ima zna~i da je ~uvarska slu`ba ravno tri puta jeftinija
od stra`arske slu`be.
Kakva se u{teda mo`e ostvariti ve}om primenom ~uvarske slu`be vidi se iz podatka da se, na primer, samo u
Logistici dnevno tro{i 198.000 dinara za obezbe|ewe 47
objekata, {to na godi{wem nivou iznosi vi{e od 72 miliona dinara.

21

ODBRANA

O B E Z B E \ E W E O B J E K ATA , M AT E R I J A L N I H S R E D S T

PRIPREMA STRA@E
Ve}a primena ~uvarske slu`be, eventualno anga`ovawe profesionalnih agencija za obezbe|ewe ili
neki drugi na~ini obezbe|ewa objekata, materijalnih
sredstava i qudstva ne}e u potpunosti istisnuti, bar
jo{ neko vreme, stra`arsko obezbe|ewe. I u tom delu
se razmi{qa o promenama koje se mogu sa`eti u predloge da se vreme pripreme stra`e pove}a sa jednog na
dva dana i da u pripremi stra`e vi{e nego do sada u~estvuju stru~na lica, poput lekara, psihologa, organa vojno-policijskih poslova i organa za moral. Pretpostavqa se da bi to stvorilo uslove za spre~avawe neprilago|enog pona{awa i nezrelosti kod stra`ara, {to
bi poboq{alo kvalitet stra`arske slu`be, a samim
tim i kvalitet obezbe|ewa objekata u celini.
Ostaje pitawe obezbe|ewa objekata od posebnog
zna~aja za odbranu zemqe, kojima takav status daje vlada dr`avne zajednice SCG. Re~ je o objektima koji bi
trebalo da budu tajna, ali se za wihovo obezbe|ewe
anga`uju vojnici na odslu`ewu vojnog roka, ~ija se frekvencija sve vi{e uve}ava zbog sve kra}eg slu`ewa vojnog roka. Postoje predlozi da takve objekte obezbe|uje
iskqu~ivo profesionalni sastav, i to kombinacijom ~uvarske i ve} postoje}e unutra{we slu`be.

wa koja se pomiwu, doskoro, bila potpuno nezamisliva.

Osnovno polazi{te svih promena u sistemu obezbe|ewa
jeste da regulativa koja se donose treba da obezbedi okvir
za organe obezbe|ewa i da ona ne sme da sputava nosioce
organizovawa takve za{tite. Vi{e nego ikad data je mogu}nost qudima koji se bave tim poslovima da inventivno u~estvuju u reformi sistema koji je veoma va`an za funkcionisawe Vojske. Savetovawa o toj temi ponudila su odgovaraju}a
re{ewa, koja se kre}u od promene regulative, ukrupwavawa
~uvawa ratnih materijalnih rezervi na operativnom ili regionalnom nivou, sme{taja svih jedinica garnizona u jednoj
vojnoj bazi, nabavke i instalirawa modernih sistema tehni~ke za{tite, pa do anga`ovawa specijalizovanih agencija za
obezbe|ewe objekata.
Lepo je pri~ati o anga`ovawu agencija za obezbe|ewe i
kupovini tehni~kih sredstava, ali koliko to ko{ta i kako te
`eqe ostvariti sa skromnim nov~anim sredstvima? Agencije
se nerado izja{wavaju o ceni wihovih usluga, jer ona zavisi
od vrste objekta i na~ina obezbe|ewa. Saznawa govore da je
cena jednog sata obezbe|ewa za jednog ~oveka 100 do 180 dinara, ili oko 100.000 dinara mese~no. To je znatno vi{e od
cene obezbe|ewa koja bi se platila profesionalnom vojniku.
U DUHU REFORMI
Posle detaqnog sagledavawa ukazale su se ~iwenice koje govore da eventualnom anga`ovawu specijalizovanih agencija treba posvetiti punu pa`wu. Takvim potezom jedinica se
potpuno osloba|a pripreme, kontrole, prevoza i ishrane
qudstva za obezbe|ewe, tako da stare{inski i vojni~ki sastav mo`e te`i{no da se bavi obukom i drugim profesionalnim zadacima. Anga`ovanim licima iz agencija ne obezbe|uju
se prinadle`nosti poput pla}enog godi{weg odmora, zdrav-

22

15. novembar 2005.

AVA I Q U D S T VA U V O J S C I S R B I J E I C R N E G O R E

STRA@ARSKE PRI^E
Stra`e i stra`ari pomiwu se ve} u Bibliji, Ramajani, Odiseji i drugim drevnim epovima. Stra`a se kod
Srba i Crnogoraca posebno po{tovala i cenila, {to
se najboqe vidi po broju kwi`evnih dela, slikarskih
platana i drugih umetni~kih tvorevina koje su posve}ene
tom specifi~nom iskazu vojni~kog poziva. Gotovo da nema romanti~arskog pesnika koji neko od svojih dela nije
posvetio stra`aru, dok su kod pesnika poput \ure Jak{i}a osnovni motivi stra`a i stra`ari.
Sli~an trend nastavio se i u novije doba. Nema vojnika koji po povratku sa odslu`ewa vojnog roka nije svojim najbli`ima pri~ao o dogodov{tinama sa stra`a, koje su, po pravilu, bile obavijene tajanstveno{}u. Tu i
tamo, pomenula bi se mrtva stra`a, na kojoj je stra`ar imao metak u cevi i zadatak da puca bez upozorewa.
Vremena su se promenila. Stra`ama se vi{e ne posve}uju umetni~ka dela, a od nekada{we glorifikacije
nema ni traga. Izmene Pravila slu`be Vojske Srbije i
Crne Gore i najavqene promene u obezbe|ewu objekata,
materijalnih sredstava i qudstva ukazuju da }e stra`a
biti sve mawe, a da }e, verovatno, s vremenom i nestati. Oni koji obezbe|uju vojne objekte sve }e mawe pevu{iti ko te qubi dok sam ja na stra`i, a sve vi{e ko
te qubi dok sam ja u ~uvarskoj slu`bi ili ko te qubi
dok ja radim u agenciji za obezbe|ewe objekata. Ne rimuje se ba{, ali {ta je tu je.

stvenog i socijalnog osigurawa ili osigurawa porodice, {to

zna~i da znatna nov~ana sredstva ne}e odlaziti iz Vojske po
tim osnovama.
Sli~na je situacija i sa obezbe|ewem tehni~kih sredstava. Na prvi pogled skupo, ali na kraju se do|e do zakqu~ka
da je skupo ono {to je jeftino. U Mornarici napravqen je
prora~un po kome je za nabavku sredstava tehni~kog obezbe|ewa potrebno, u proseku, 16.000 evra po objektu. Me|utim,
u{tede zbog smawewa broja qudi koji u~estvuju u obezbe|ewu
objekata omogu}avaju da se tehni~ka sredstva otplate ve} za
{est do osam meseci i da se posle koriste godinama ali
besplatno.
Jasno je da Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore nisu potrebna re{ewa u oblasti obezbe|ewa koja }e
biti na snazi mesec, dva ili tri, ve} stvarawe sistema koji
}e stabilno funkcionisati na du`i rok. Polazne osnove u
tra`ewu novih ili inovirawu starih modela su efikasnost
obezbe|ewa, potencijalni rizici, ukupne reformske promene i potrebna nov~ana sredstva.
Naravno, moraju se po{tovati utemeqena i univerzalna
pravila svih vojski sveta kako bi se izbeglo ne{to sli~no
onome {to se pre nekoliko godina dogodilo u Sloveniji. Tada
je iz kasarne u Postojni ukradeno vi{e od 100 automatskih i
poluautomatskih pu{aka, 50 pi{toqa i vi{e od deset hiqada
metaka. Jo{ je zanimqiviji na~in na koji je kra|a izvedena
lopovi su presekli `icu na ogradi, u{etali u skladi{te, dovezli pove}i kamion, ubacili oru`je i nestali u nepoznatom
pravcu. Drugim re~ima, nijedna vojska ne mo`e da postoji bez
stra`ara, ~uvara ili bilo koga ko ~uva poverene objekte,
oru`je i qudstvo.
Posle vi{e savetovawa na{ ideal u oblasti obezbe|ewa jeste moderno skladi{te sa kamerama, ekranima i jednim ~ovekom koji to obezbe|uje, uz mogu}nost da aktivira jedinicu za brze intervencije. Takvo skladi{te mo`e da za-

23

ODBRANA

meni 30 starih uz, naravno, ogromno smawewe qudi za obezbe|ewe.

ZA[TO SE ^EKALO?
Kada se navedu svi pozitivni
parametri obezbe|ewa ~uvarskom
slu`bom, ne mo`emo a da ne postavimo logi~no pitawe: za{to se ~ekalo vi{e od deset godina da se donesu razumne i vi{estruko korisne izmene Pravila slu`be? Naime, pri~a o ~uvarskoj slu`bi u Vojsci Srbije i Crne Gore nije novijeg datuma i zapo~eta je pre ravno
dvanaest godina. Davne 1993. zbog
istovetnih razloga kao i sada (slabija popuna vojnicima na odslu`ewu vojnog roka) zapo~eto je eksperimentalno obezbe|ewe pojedinih kasarni i izdvojenih objekata ~uvarskom slu`bom. Prvi rezultati bili su vi{e nego dobri, {to se najboqe reflektovalo u znatnom smawewu qudstva
za obezbe|ewe objekata, materijalnih sredstava i qudstva.
Kasarnu Stevan Sin|eli} u Ni{u je, recimo, u redovnom
stra`arskom obezbe|ewu svakodnevno ~uvalo 35, a u poja~anom 45 qudi, dok je uz primenu novog modela ~uvarske slu`be
i kori{}ewem tehni~kih sredstava kasarnu obezbe|ivalo sedam qudi. To je za ceo jedan mehanizovani vod mawe nego u ranijem na~inu obezbe|ewa. Posle te uspe{ne eksperimentalne
faze, ~uvarska slu`ba je primewivana samo u nekim pozadinskim jedinicama koje su u formaciji dobile mesta ~uvara.
Odgovorna lica iz nekada{wih komandi armija i korpusa jo{ u ranoj fazi zapazili su dobra svojstva ~uvarske slu-

USLUGE SPECIJALIZOVAN IH AGENCIJA

Zanimqiv je predlog za anga`ovawe specijalizovanih
agencija za obezbe|ewe objekata, materijalnih sredstava i
qudstva. U posledwih deset godina registrovano je vi{e
agencija koje, izme|u ostalog, nude i usluge obezbe|ewa, a
pojedine od wih prerasle su u velika preduze}a sa vi{e od
hiqadu zaposlenih. Jedna od najve}ih privatnih kompanija za
usluge obezbe|ewa u Srbiji i Crnoj Gori Progard-securitas
zapo{qava, na primer, vi{e od 2.000 oficira obezbe|ewa, koji pru`aju usluge fizi~kog obezbe|ewa na 400 objekata i usluge daqinskog nadzora na vi{e od 450 lokacija u
Beogradu i Srbiji.
Generalni direktor tog preduze}a Aleksandar Kozlica
se krajem maja obratio Ministarstvu odbrane i ponudio
usluge obezbe|ewa u skladu sa svetskim trendom da se takozvani sporedni poslovi (obezbe|ewe, ~i{}ewe i odr`avawe...) velikih sistema prenose na specijalizovana preduze}a. U Ministarstvu zdravqa se ve} sprovodi pilot-projekat,
posle koga }e se ono osloboditi radnika na poslovima obezbe|ewa i ~i{}ewa. Privatnim profesionalnim obezbe|ewem mo`e se obezbediti najve}i broj objekata Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore, dok bi jedan broj obje

24

`be, zbog ~ega su redovno, od 1994. do 2004. godine, slali

zahteve General{tabu da se i u wihove sastave ugrade formacijska mesta ~uvara ili da im se izmenama Pravila slu`be
omogu}i da tu slu`bu organizuju. Re{ewa tog problema, a ni
argumentovanog odgovora nije bilo sve do jula ove godine, kada su pomenute izmene, kona~no, donete. Qudi koji se bave organizacijom obezbe|ewa objekata nemo}no {ire ruke kada ih
pitate za{to se toliko kasnilo sa, pokazalo se, ne tako komplikovanim dono{ewem potrebne regulative. Koliko li je tek
novca oti{lo u vetar posledwe decenije, ako je, kao {to to
tvrde merodavni organi, obezbe|ewe ~uvarskom slu`bom tri
puta jeftinije od obezbe|ewa stra`arskom slu`bom.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Radovan POPOVI]

kata, ozna~enih odre|enim stepenom tajnosti, uvek ostao u

vojnom obezbe|ewu. Ako mo`e Pentagon ka`e direktor
Kozlica vaqda mo`e i zgrada u Bir~aninovoj.
Direktor regionalnog centra Progarda u Ni{u Miqan
Miti}, pomo}nik Milun \or|evi} i stru~ni saradnik Ilija
Piqi} tvrde da su radnici tog preduze}a u potpunosti osposobqeni da obave usluge fizi~kog obezbe|ewa objekata Vojske. Mi smo veoma zainteresovani ka`e Miqan Miti}
da u~estvujemo u obezbe|ewu vojnih objekata, a kvalitet
usluga garantujemo kvalitetom na{eg kadra koji prolazi
provere psihofizi~kih sposobnosti, proveru iz kaznene
evidencije MUP-a, primarnu proveru kvaliteta rada i
probni rad. Oni su profesionalno obu~eni u rukovawu
oru`jem i u rukovawu tehni~kim sredstvima. Spremni smo da
za korisnika izvr{imo bezbednosnu procenu svakog objekta,
predlo`imo organizaciju sistema obezbe|ewa u skladu sa
savremenim me|unarodnim standardima i kriterijumima i
ponudimo sve vidove tehni~ke za{tite, kao {to su alarmni
sistemi, senzori, daqinski nadzor, elektronske barijere,
protivprovalni sistemi, kontrola ulaska i evidencije zaposlenih ili ugradwa kamera i za{titnih folija.

15. nov bar 2005.

JUNACI
OSTAJU JUNACI
250. RAKETNA BRIGADA PVO

Nekada heroji u ratu, pripadnici

te na{e elitne raketne jedinice
PVO danas vode druge bitke:
sa materijalnom oskudicom,
zastarelom tehnikom, nedovoqnom
popunom, sa odlaskom stru~waka
iz wihovih redova
Ipak, ne daju se: po{to za nova
sredstva nema para, uspe{no
su modifikovali i modernizovali
postoje}a, te je tehni~ka
ispravnost wihovih raketnih
i drugih sistema danas
stopostotna!

ovodom 24. novembra, dana 250. raketne brigade protivvazduhoplovne odbrane, razgovarali smo na Bawici sa komandantom te herojske jedinice pukovnikom Stankom Vasiqevi}em, sa `eqom da saznamo gde je brigada danas, kako
raketa{i do~ekuju svoj praznik, {ta planiraju?
- Ova zdru`ena takti~ka jedinica ima osnovnu namenu da
brine o protivvazduhoplovnoj odbrani u {irem rejonu Beograda ka`e komandant Vasiqevi}, i dodaje da su wihovo osnovno
naoru`awe S125M1T (modifikovana neva), te prenosni raketni sistemi malog dometa strela 2M i {ilo.

KRATAK POGLED U NAZAD

Kao {to je poznato, 250. rbr PVO nastala je preformirawem istoimenog puka, koji je nastao 24. novembra 1962. kao prva raketna jedinica tog tipa u onda{woj Jugoslaviji. Do 1980.
jedinica je imala ~etiri raketna i jedan tehni~ki divizion i raspolagala je raketnim sistemom dvina. Te godine jedinica je
prerasla u 250. brigadu i dobila jo{ ~etiri raketna diviziona,
jo{ jedan raketno-tehni~ki divizion i ruski sistem neva. Postepeno se, do po~etka devedesetih, odustaje od dvine i uvode,
posle raspada tada{we zemqe, iskqu~ivo sistemi neva.

25

JEDINICE

Posle agresije 1999. godine brigada je ponovo preformirana. Me|utim, posledwe preformirawe imali smo pro{le
godine i sada 250. rbr PVO u svom sastavu, pored komande,
pri{tapskih i logisti~kih sastava, ima ~ak sedam raketnih diviziona. Dakle, po broju sastava i borbenim mogu}nostima na{a jedinica je bila i ostala mo}na snaga u odbrani neba nad
Beogradom. Brigada je danas razme{tena na deset lokacija, u
sedam kasarni, na Aerodromu Batajnica i u dva izdvojena objekta ka`e pukovnik Vasiqevi}.
Kao i do sada, jedinica ima te`i{ni zadatak da odr`ava
nare|eni nivo borbene gotovosti i da stalno, dakle, i dawu i
no}u, 365 dana u godini, de`ura u sistemu PVO, obu~ava stare{inski i ro~ni vojni~ki kadar, odr`ava svoja borbena i neborbena tehni~ka i materijalna sredstava i trudi se da obezbedi
{to boqe uslove za `ivot i rad svojim pripadnicima.

NU@NE MODIFIKACIJE SISTEMA

Danas je raketni sistem neva zastareo, jer je u upotrebu kod nas uveden jo{ 1975. godine. Ali u brigadi se pristupilo
wegovoj modernizaciji, pa je sada u wega ugra|en termovizijski
sistem, laserski daqinomer i blok za wegovo sprezawe. Televizijska kamera, koja je ograni~avala rad sistema samo na vidno vreme dana i na povoqne meteorolo{ke uslove, zamewena je
nedavno termovizijskom kamerom na sistemu i ona omogu}ava
rad u svim uslovima. I to je najzna~ajnija modifikacija tog sistema, te mi sada mo`emo ga|ati ciq i no}u, u pasivnom re`imu, dakle, bez zra~ewa energije u vazdu{ni prostor ka`e komandant, i dodaje:
Zna~ajna je modifikacija i uvo|ewe logaritamskog prijemnika, gde je radarski kanal stanice za vo|ewe rakete modernizovan ugradwom prijemnika {irokog dinami~kog opsega, ~ime
je pove}ana otpornost sistema i poboq{ane su mogu}nosti ga-

|awa ciqeva u uslovima

aktivnih {umnih smetwi.
I tre}e, uvo|ewe ure|aja za spregu sa lokalnim
radarom omogu}ilo je
daqinsko usmeravawe
antena stanice za vo|ewe raketa u pravcu ciqa. Dakle, pomenutim
modernizacijama, a koje
nisu iziskivale veliki
novac, eliminisali smo
brojne probleme zastarelog sistema sa kojima
smo se sretali i 1999.
godine.
Prema re~ima koStanko Vasiqevi}
mandanta Vasiqevi}a,
finansijska situacija je
te{ka i u toj brigadi,
kao i u celoj Vojsci. Upravo zbog toga, kao i minulih godina, odustalo se i sada od glavnog zadatka, a to je bojno ga|awe, pa
mlade stare{ine, koje su do{le u jedinicu posle agresije, nisu

NEVA
Ruski raketni sistem neva u tehni~ko-tehnolo{kom
smislu pripada drugoj generaciji tih sistema u svetu i
namewen je za uni{tavawe aviona, raketa, helikoptera
i drugih ciqeva u vazduhu na malim i sredwim visinama.
Princip rada zasnovan je na komandnom sistemu vo|ewa,
koji podrazumeva stalno merewe daqine do ciqa i rakete i predaju komandi na raketu kako bi se ona dovela u
rejon ciqa. Sistem je jednokanalan po ciqu, a dvokanalan po raketi, {to zna~i da se istovremeno na jedan ciq
mogu voditi dve rakete.

DEVEDESET DEVETA
Brigada je tokom agresije 1999. godine bila osnovna snaga u protivvazduhoplovnoj odbrani Beograda i okoline. Zato i ne ~udi podatak da je cela jedinica bila anga`ovana svih 78 dana, 24 ~asa dnevno. Tada su primewene mnoge specifi~ne mere i radwe kako bi se jedinica sa~uvala. U tom periodu brigada je izvr{ila 111 manevara, posela je 88 vatrenih polo`aja, raselila svoje
pokretne stvari i tehniku na vi{e od sto lokacija. Tada
je pre|eno oko milion kilometara i obavqeno 40.000
moto ~asova. U to vreme brigada je bila stalna meta protivnika, koji je, tokom agresije, po woj dejstvovao raketama i bombama vi{e od 100 puta, a 14 puta su osnovne vatrene jedinice izbacivane iz upotrebe. Dejstvovano je po
gotovo svim wenim polo`ajima i kasarnama, a deo objekata sa infrastrukturom tada je potpuno uni{ten.
Ipak, brigada je, zahvaquju}i svom tada{wem rukovode}em kadru i profesionalizmu, hrabrosti, pa i juna{tvu svojih pripadnika uspela sve te neda}e da prevlada
i, kao {to je poznato, ve} tre}eg dana agresije, obori
nevidqivi ameri~ki avion F-117A. Protivniku su tada
naneseni i drugi, za wega neo~ekivani gubici. Izvr{avaju}i svoje borbene zadatke, brane}i nebo svoje otaxbine i ~ast profesije, `ivot je tada izgubilo devet pripadnika brigade, a 13 je raweno. Za ostvarene rezultate, profesionalno izvr{avawe zadataka i heroizam iskazan u borbenim dejstvima, brigada je posle agresije
odlikovana ordenom narodnog heroja.

26

15. novembar 2005.

SVE^ANOST NA BAWICI
U kasarni na Bawici, 24. novembra (~etvrtak), sa
po~etkom u 11 ~asova, odr`a}e se prigodna sve~anost povodom Dana 250. rbr PVO. Komandant i ovim putem poziva na sve~anost sve biv{e i penzionisane pripadnike
jedinice da svojim prisustvom uveli~aju taj dan.
ni imale vatreno kr{tewe, to nezamewivo iskustvo koje nikakvi trena`eri i simulatori, ipak, ne mogu zameniti, niti realnu situaciju na poligonu. Uz to, i nedostatak realnih naleta
na{e borbene avijacije dodatno ote`ava prakti~nu obuku posluga raketnih diviziona.
Deo kvalitetnih qudi je oti{ao i odlazi iz jedinice po
raznim osnovama; jedni u penziju, drugi po svom zahtevu, tre}e
teraju Me|utim, {kolovawe kadra nije pratilo sada{wi odliv, tako da mi, iako imamo i sada jo{ kvalitetnih stare{ina,
mo`emo brzo da se suo~imo i sa tim velikim problemom, pogotovu kada se zna da ve}i broj na{ih qudi ima stvarna, a ne fingirana ograni~ewa zbog te{kog rada, zra~ewa tehnike itd.
ka`e pukovnik Vasiqevi} i napomiwe da su stare{ine u toj
brigadi uglavnom diplomirani in`eweri, a podoficiri tehni~ari koji se ne mogu i{tancovati za godinudve. Upravo zbog
nedostatka adekvatnog kadra, danas stare{ine tog sastava istovremeno same odr`avaju i tehniku, i operativno rade, i de`uraju u sistemu PVO i obu~avaju mla|e stare{ine i vojnike.
Da li je to profesionalizacija?
Mi smo u ovoj brigadi svoj sastav u velikoj meri profesionalizovali i pre nego {to je i po~elo da se o tome govori u
Vojsci i javnosti, ali pre svega zbog na{e specifi~nosti i posebnih zahteva na{ih raketnih sistema odgovara pukovnik.
Popuweni smo odli~no sa vojnicima ro~nog sastava, jer
je na{a jedinica popularna, ali nedostaju nam vojnici po ugovoru. Me|utim, mi ne mo`emo ni da primimo svakog, jer mnogi od
kandidata koji se javqaju na konkurs ne odgovaraju ni na elementarne zahteve radnog mesta. I to jeste problem
Pa, kada se ima sve to u vidu, je li nebo nad Beogradom i
daqe sigurno?

A[ULUK KOD ASTRAHANA

Pripreme i izvr{ewe ga|awa ciqeva u vazduhu na ure|enom poligonu u biv{em SSSR-u obele`ili su 1966. godinu. Kako je to bio prvi put da jedna jedinica JNA odlazi u
inostranstvo radi izvr{ewa zadatka, pripremama bojnog
ga|awa posve}ena je izuzetna pa`wa.
Ga|awe su izvr{ili 1. i 2. raketni divizion PVO, raketno-tehni~ki divizion i deo komande puka (110 oficira i
podoficira) 30. septembra 1966. godine na poligonu za ga|awe raketnih jedinica PVO A{uluk kod Astrahana. Prethodno su izvedena {kolska ga|awa, a borbena poslepodne.
Istog dana ga|alo se na proma{aj, gde je 2. divizion bio u
re`imu pogotka, tako da nije bilo potrebno da sovjetski divizioni ga|aju na proma{aj, a na{i na pogodak, kako je predvi|eno planom same komande poligona. Po{to je prva meta
pala, lansirana je druga. Drugi divizion je metu otkrio na
daqini od 85 kilometara. Polazni podaci za ga|awe odre|eni su na vreme, ~ak je dva puta izvr{eno proveravawe
podataka, na osnovu ~ega su odre|eni i parametri leta rakete. Lansirana je raketa koja je proletela pored ciqa na
oko 60 metara i nije se aktivirala. Me|utim, lansirana je
druga raketa i ciq je uni{ten.
Ovaj zadatak je, dakle, bio veoma uspe{no izveden. Time se 250. raketni puk PVO me|unarodnoj vojnoj javnosti
predstavio na najboqi mogu}i na~in, a po~etkom oktobra
puk se vratio iz SSSR-a.
I. UKI]

Komandant odgovara:
Jeste. Sistem PVO, u ~ijem smo i mi sastavu, uspeva i daqe da stvar dr`i pod strogom kontrolom. Uostalom, i nedavna
kontrola komandanta VS i PVO pokazala je da mi, uprkos brojnim problemima, funkcioni{emo i daqe veoma dobro, da je ispravnost na{e tehnike sto odsto! Kako? Pa tako {to u na{em
slu~aju samo potpuno ispravna tehnika mo`e biti funkcionalna Dakle, to je pokazalo da mi u jedinici jo{ imamo qudi,
snage Dokle, pokaza}e vreme A o modernizaciji }emo nekom
drugom prilikom...
Du{an MARINOVI]

27

JEDINICE

Iako je jedinica
osposobqena za izvo|ewe
osnovnih zadataka, weni
tehni~ki kapaciteti,
ponajpre u pogledu
starosti, ne odgovaraju
potrebama. Va`no je
da se sredstva, ma{ine i
oprema tog sastava Vojske
osavremene, ukoliko
nameravamo da se
ukqu~imo u evroatlantske
bezbednosne integracije.

305. IN@IWERIJSKA BRIGADA

VE[TINA
POGODNOG

OGRANI^AVAWA
n`iwerijska brigada u Obrenovcu nastavqa tradicije jedinice koja je formirana pre 60 godina 23. marta 1945.
u Erdeviku. Do sada je odlikovana ordenom zasluge za narod sa zlatnom zvezdom 1961. i ordenom rada sa crvenom
zastavom 1977. godine. Danas je najve}i in`iwerijski sastav Vojske u okviru Operativnih snaga.
O tome kako je 305. brigada do~ekala sto ~etrdesetu godi{wicu roda in`iwerije, {ta je sve ti{ti, ograni~ava i kako
se odupire svakodnevnim problemima, razgovarali smo sa najodgovornijim stare{inama jedinice.

28

OTE@ANI USLOVI
U brigadi je tokom pro{le godine osposobqeno 90 komandira odeqewa i oko 400 vojnika razli~itih specijalnosti
izvi|a~ke, izvi|a~ko-ronila~ke, pionirske, putne, mosne,
zatim, za poslove maskirawa i utvr|ivawa. Iskustvo u radu
na samohodnim in`iwerijskim ma{inama steklo je jo{ 180
mladi}a na odslu`ewu vojnog roka. Pru`aju}i usluge strukturama van Ministarstva odbrane i Vojske, pripadnici jedinice ostvarili su prihod od 1.671.713 dinara i pre{li 1.185
kilometara puta. Jedna ~eta iz sastava brigade uspe{no je za15. novembar 2005.

vr{ila ~etvoromese~nu obuku za

u~e{}e u mirovnim misijama.
Iako je brigada osposobqena za in`iwerijska dejstava
na ~itavom prostoru Srbije i Crne Gore zapre~avawe, utvr|ivawe, obezbe|ewe kretawa ili savla|ivawe prepreka weni tehni~ki kapaciteti, posebno u pogledu starosti, ne zadovoqavaju
potrebe, mada obezbe|uju osnovne uslove za izvo|ewe zadataka.
Poznato je da se in`iwerijska
ratna tehnika ne koristi samo za
obuku vojnika, ve} i za prakti~nu
izgradwu puteva, mostova i sli~ne gra|evinske radove {irom zemqe. Va`no je da se sredstva, ma{ine i oprema brigade {to pre
osavremene, ukoliko nameravamo
da se ukqu~imo u evroatlantske
bezbednosne integracije. Uvo|ewem oklopnih in`iwerijskih borbenih vozila u jedinicu mogu se
mehanizovati i ubrzati izrada i
savla|ivawe minsko-eksplozivnih prepreka, ali i efikasnije
popravqati poru{eni ili o{te}eni putevi, mostovi, aerodromi
i druge komunikacije obja{wava komandant pukovnik Nikola
Patkovi}.
Trenutno pripadnici in`iwerijske brigade ure|uju devet i
po kilometara puta u krugu obrenova~ke Termoelektrane Nikola Tesla i izvode stru~ne radove na Oglednom dobru Radmilovac. Vrednost tih usluga iznosi oko tri miliona dinara.
Prihodi koje jedinica tako
ostvaruje koriste se za dodatno
odr`avawa wenih tehni~kih kapaciteta ili za poboq{awe
uslova `ivota i rada vojnika i
stare{ina u kasarni.
Finansijski problemi sa
kojima se jedinica susre}e prevazilaze se iskqu~ivo stru~no{}u i korektnim profesionalnim odnosom stare{ina brigade tvrdi komandant Patkovi}
i dodaje pripadnici na{ih jedinica su maksimalno anga`ovani ne samo u radno vreme na
zadacima, nego i po podne, a
zbog prirode in`iwerijskih poslova ~esto su odsutni od ku}a i
porodica. Svakako da se visina
plate i ~iwenica da u brigadi
95 odsto stare{ina nema re{eno stambeno pitawe lo{e odra`avaju na wihovu motivaciju.
Dugogodi{wim radom u ote`anim uslovima, kao da smo ogu-

glali na te{ko}e. Za boqe izgleda ne znamo, pa se i ne `alimo mnogo. U svakom slu~aju,

istinska snaga 305. in`iwerijske brigade le`i u wenom kadru.

DATUMI ZA PAM]EWE
In`iwerija je na na{im prostorima, uz pe{adiju,
artiqeriju i kowicu, postala samostalni rod vojske jo{ u
Kne`evini Srbiji, u drugoj polovini 19. veka. Ta~nije, 6.
novembra 1865. usvojen je dopuwen Zakon o ure|ewu vojske, kojim je predvi|eno da se pionirske i pontonirske jedinice izdvoje iz sastava artiqerije. Jedan od osniva~a
roda in`iwerije bio je sin Vuka Karaxi}a, koji je vojne
{kole zavr{io 1855. godine u Berlinu. Zato se i danas u
VSCG 6. novembar obele`ava kao Dan roda in`iwerije.
U JNA je, me|utim, 7. mart bio praznik in`iwerijskih jedinica. Na taj dan 1943. godine in`iwerci su sru{ili most na Neretvi. Preko improvizovanog mosta izvukli su oko 4.000 rawenika iz neprijateqskog okru`ewa.
Posle Drugog svetskog rata sastavi in`iwerije su posebno doprineli obnovi i izgradwi infrastrukture zemqe.

VOJNI^KA OBUKA
U in`iwerijskoj brigadi
posebno se vodi ra~una o osposobqavawu vojnika. Rukovawe
bojnim minsko-eksplozivnim
sredstvima, savremenom mehanizacijom, ~esto u slo`enim
vremenskim i zemqi{nim uslovima, zahtevaju dobro psihofizi~ko zdravqe, koncentraciju i
obu~enost. Kako ka`e potpukovnik Milorad \oki}, na~elnik
[taba brigade, materijalna
baza za izvo|ewe obuke sa vojnicima je na zadovoqavaju}em
nivou.
Poligoni obrenova~ke
kasarne Narodni heroj Bora
Markovi} pru`aju solidne
uslove za uve`bavawe. Najpre
se vojnici osposobqavaju na ve`bovnim sredstvima, a kasnije
i bojnim, kada ve} ovladaju odre|enim ve{tinama. Prakti~ni
postupci sa bojnim minsko-eksplozivnim sredstvima aktivirawe eksplozivnih puwewa detoniraju}im {tapinom, gde se
koriste elektri~ne detonatorske kapisle, detoniraju}i {tapin i eksploziv amoneks, uz
stroge mere bezbednosti i za{tite odvijaju se na posebnom
minerskom ve`bali{tu. I za
osposobqavawe vojnika u ostalim in`iwerijskim specijalnostima ve`bovni poligoni su
propisno ure|eni. Posle osnovne vojni~ke i in`iwerijske
obuke, vojnici prakti~no na terenu nastavqaju stru~no-specijalisti~ko osposobqavawe poja{wava potpukovnik \oki}.
Od najodgovornijih stare{ina brigade saznajemo i da je
ulazni kvalitet vojnika u jedinicu zadovoqavaju}i, {to je
razumqivo s obzirom na zahteve koji se pred wih postavqaju
u smislu ozbiqnosti i te`ine
in`iwerijske obuke. Dodu{e,
nedovoqan broj vojnika za redovne zadatke naj~e{}e zahteva
dodatni rad mla|ih stare{ina
i vojnika po ugovoru, jer preuzimaju wihove poslove.
Vladimir PO^U^
Snimio Darimir BANDA

29

SA LICA MESTA

BOJNA GA\AWA RE^N E FLOTILE VSCG

PLOTUNI SA TISE
akon vi{emese~ne obuke u kasarni, na trena`erima i poligonima, vojnici martovske i junske partije Re~ne flotile sa svojim stare{inama izveli su niz bojnih ga|awa na
streli{tu Titelski breg.
Iz pram~anih ~etvorocevaca i krmenih jednocevaca,
mo}nih dvadeset milimetarskih protivavionskih topova sa
re~nih minolovaca 332 i 341 i re~nog patrolnog ~amca 213,
odjekivali su plotuni Tisom, a za ni{anskim spravama smewivale su se najmla|e ni{anxije Re~ne flotile pod komandom kapetana bojnog broda Radovana Kalu|erovi}a.
Ga|aju}i iz topova sa re~nog patrolnog ~amca, ispit zrelosti polagali su i mornari grani~ari iz sastava 32. grani~nog dunavskog odreda Novosadskog korpusa.
Izdaju}i komande ni{anxijama svoje prvo pravo komandirsko vatreno kr{tewe do`iveli su i potporu~nici, bra}a
blizanci Zoran i Slobodan [ebez. I to na najboqi mogu}i
na~in, nepogre{ivo poga|aju}i udaqene mete.
Ga|awima su prisustvovali i predstavnici komandi
Mornarice i Novosadskog korpusa.

B. M. POPADI]

UNI[TENA NEEKSPLODIRANA MINA U BOLE^U

OTKLOWENA
OPASNOST
kipe Civilne za{tite po~ele su sa uni{tavawem neeksplodiranih ubojnih sredstava. Prva je uni{tena neeksplodirana minobaca~ka mina iz Drugog svetskog
rata, u nasequ Bole~ u blizini Beograda.
Minu je pre tri nedeqe prona{ao Petar Jovanovi},
kopaju}i kanalizacioni kanal u blizini ku}e svog kuma. Primetio je krilca mine na ivici kanala na dubini od oko metar i po i odmah obavestio MUP Srbije.
Mina je pro{la kroz cev i zbog toga je prakti~no bila
aktivirana, ali nije eksplodirala. Pre wenog uni{tavawa
evakuisan je ceo stambeni blok. Eksplozija, iako prigu{ena, bila je silovita, ali je opasnost uklowena. U ekipi Civilne za{tite koja je obavila zadatak bili su poru~nik Branislav Jovanovi} i Milorad Vuji}.
Pukovnik Miodrag Savi}, na~elnik Uprave za odbranu
Republike Srbije, ka`e da trenutno na raznim lokacijama
{irom Srbije ima vi{e od 650 neeksplodiranih mina koje
su zaostale iz Prvog i Drugog svetskog rata i posle bombardovawa 1999. godine.

R. FEMI]
Snimio D. BANDA

30

15. novembar 2005.

N a

s v e ~ a n o s t i

Vo j n o j

a k a d e m i j i

PROMOVISANI
REZERVNI OFICIRI
Martovska generacija vojnika slu{alaca [kole za rezervne
oficire zavr{ila je {kolovawe
sa prose~nom ocenom 8,51. Na
sve~anosti u Vojnoj akademiji, u
~in rezervnog potporu~nika Vojske Srbije i Crne Gore unapre|eno je 88 polaznika.
Na promociji su nagra|eni i
najuspe{niji slu{aoci tokom
osposobqavawa za rezervne oficire Mihajlo Nejkov, Zoran Savi}, Nenad Plesnik, Vladimir Samarxi}, Nemawa Vrani} i Slavoqub Mladenovi}.
Prve ~estitke najmla|im rezervnim potporu~nicima uputio je general-major Vidosav KoV. P.
va~evi}, zastupnik na~elnika Vojne akademije.

Studenti
Vo j n e a k a d e m i j e
na takmi~ewu
u Makedoniji

NAJBOQI
U POZNAVAWU
HUMANITARNOG PRAVA

Studenti Vojne akademije VSCG osvojili su prvo mesto na Balkanskom prvenstvu u poznavawu me|unarodnog humanitarnog prava, koje je odr`ano pod pokroviteqstvom Me|unarodnog
komiteta Crvenog krsta, a doma}in je bio garnizon [tip u Makedoniji. Na takmi~ewu su u~estvovali i studenti vojnih akademija Rumunije, Bugarske, Albanije i Makedonije.
U na{em timu bili su vo|a ekipe
potpukovnik Ranko Baji}, studenti stariji vodnici Aleksandar Pavlovi},
Dalibor Aleksi} i Vladimir Miti} i
studenti vodnici @eqko Fodora i
Miqan \uri}.
Takmi~ewe se sastojalo iz teorijskog poznavawa me|unarodnog humanitarnog prava i wegove primene u konkretnim situacijama (blokada na putu,
zaseda, borba u urbanoj sredini, ukazivawe prve pomo}i).
Na{i takmi~ari pokazali su odli~ne rezultate u re{avawu testova
iz prava oru`anih sukoba, ukazivawu
prve pomo}i, orijentaciji u prostoru
i u humanom ga|awu iz pi{toqa sa
daqine od 15 metara jer se ciqa iskqu~ivo u noge i ruke.
Prvo mesto na Balkanskom prvenstvu potvrda je zapa`enih rezultata ostvarenih pro{le godine u Beogradu i ove godine u San
Remu i Beogradu. Najnovijim uspehom Vojna akademija je stekla pravo da organizuje naredno regionalno takmi~ewe u me|unarodnom humanitarnom pravu, koje }e se odr`ati 2007. godine.
A ve} su po~ele pripreme za naredno takmi~ewe na me|unarodnom nivou, u San Remu u
martu 2006. godine. Radi se i na jo{ jednom zadatku, podmla|ivawu ekipe, kako bi novi studenti nastavili sa uspesima ove generacije..
V. M.

AKCIJA DAVAWA KRVI U SOMBORU

Vojnici i stare{ine Vazduhoplovno-nastavnog centra u Somboru od po~etka januara do
kraja oktobra ove godine prikupili su 177 litara krvi. U humanitarnim akcijama u~estvovalo je 397 pripadnika Centra.
Posledwa akcija dobrovoqnog davawa krvi sprovedena je u oktobru kada je 190 pripadnika Centra dalo 87 litara krvi.

HRONIKA
UMRO VOJNIK
BOBAN STANOJEVI]
Vojnik Boban Stanojevi}, koji je vojni rok
slu`io u ni{koj kasarni Bubawski heroji,
iznenada je preminuo u utorak, 2. novembra.
Wemu je oko 21.15 ~asova pozlilo i to tako
{to se gu{io, gr~io i izgubio svest. Sve to se
de{avalo u prisustvu nekoliko vojnika koji su
ga odmah polo`ili na pod i po~eli sa pru`awem prve pomo}i. De`urni oficir je pozvao
hitnu pomo}. Vojna hitna pomo} stigla je u
21.25 a civilna u 21.40. Stanojevi} je potom
prevezen u Vojnu bolnicu u Ni{u (sa reanimacijom u toku prevoza) gde je stigao u 22.00 ~asa. Reanimacija je nastavqena do 22.35 kada
je lekar konstatovao smrt.
Istra`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u
Radomir Mladenovi} zapo~eo je istra`ni postupak i nalo`io da se obdukcija tela vojnika
izvr{i na VMA u Beogradu. Svi relevantni podaci govore da u ovom tragi~nom doga|aju nema
odgovornosti vojne organizacije. Vojnik Boban
Slobodana Stanojevi} je ro|en 14. septembra
1984, zavr{io je sredwu {kolu a po zanimawu
je automehani~ar. Na slu`ewe vojnog roka do{ao je 2. septembra ove godine u bataqon veze
u ni{koj kasarni Bubawski heroji.

ZDRAVSTVENE TEGOBE
VOJNIKA U NI[U
Grupa vojnika iz kasarni Bubawski heroji, Mija Stanimirovi} i Pantelej u Ni{u primqena je 3. novembra u jutarwim ~asovima u ni{ki Vojnomedicinski centar zbog stoma~nih tegoba, mu~nine i povra}awa.
Po re~ima upravnika VMC Ni{ pukovnika Milomira Videnovi}a, pregledano je ukupno
70 vojnika. Na daqem le~ewu zadr`ano je wih
30, dok je osam vojnika hospitalizovano u Vojnoj
bolnici. Niko od vojnika primqenih na le~ewe
nije ozbiqnije zdravstveno ugro`en, a deo je posle ukazane lekarske pomo}i vra}en u jedinice
sa preporukom po{tede.
Z. M.

EKSPLOZIJA
U TRZ KRAGUJEVAC
Tokom redovnog postupka uni{tavawa
elemenata ubojnih sredstava u kragujeva~kom Tehni~ko-remontnom zavodu, u sredu, 9.
novembra, u 9.30 ~asova, dogodila se prevremena eksplozija u kojoj je te{ke telesne
povrede zadobio pirotehni~ar Darko Bojovi}, civilno lice na slu`bi u toj ustanovi,
ro|en 1976. godine. On je hitno upu}en na
Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu.
Istra`ni sudija, organi MUP-a Kragujevac i Vojne policije iza{li su na lice
mesta kako bi utvrdili sve okolnosti pod
kojima se desila ta nesre}a.

31

ZA[TITA

NOVA
ORGANIZACIJA
CIVILNE
ZA[TITE

DA ODGOVOR
NE ZAKASNI

U Izvr{nom ve}u
Vojvodine
prezentovan je
predlog Uprave
za odbranu
Republike Srbije
da se u okviru
republi~ke vlade
formira samostalan
organ za civilnu
za{titu - Direkcija
za vanredne
situacije

32

rema me|unarodnim standardima civilna za{tita predstavqa celovit sistem i

naj{iri oblik organizovawa, pripremawa i u~e{}a stanovni{tva u humanitarnim aktivnostima i zadacima za{tite i spasavawa u slu~aju elementarnih
nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih i drugih nesre}a i opasnosti u miru i ratu. To je organizovan odgovor dr`ave na opasnosti koje
ugro`avaju stanovni{tvo, materijalna dobra
i `ivotnu sredinu.
Kako organizovawe i funkcionisawe
civilne za{tite u Srbiji optere}uju brojni
normativno-pravni i funkcionalni problemi, na~elnik Uprave za odbranu Republike
Srbije pukovnik docent Miodrag Savi} i savetnik u Ministarstvu odbrane Milan Popadi} predstavili su u Izvr{nom ve}u Vojvodine predlog organizacije Direkcije za vanredne situacije. Predlog Zakona o civilnoj
za{titi trebalo bi uskoro da se na|e pred
poslanicima Skup{tine Republike Srbije.
Po mi{qewu predlaga~a sada{wi nivo
organizovanosti i osposobqenosti znatno
zaostaje za procewenim potrebama i objektivnim mogu}nostima kojima dr`ava raspola`e i ne obezbe|uje ni osnovni nivo za{tite gra|ana.
Od normativno-pravnih problema pomenuti su nedefinisanost sistema za{tite i
spasavawa, neutvr|enost konstitutivnih elemenata civilne za{tite, nedore~enost organizacije i na~ina sprovo|ewa samopomo}i i
uzajamne pomo}i, organizaciona i funkcionalna razdvojenost civilne za{tite i Slu`be osmatrawa i obave{tavawa, neutvr|enost obaveza organizovawa, pripremawa i
sprovo|ewa preventivnih i operativnih mera za{tite i spasavawa, do toga da su pojedine odredbe Zakona o odbrani u suprotnosti sa me|unarodnim konvencijama koje je ratifikovala na{a zemqa.

15. novembar 2005.

SEDNICA [TABA
CIVILNE ZA[TITE NI[

Pukovnik Miodrag Savi}:

- Potencijalne opasnosti
koje donose vanredne situacije sa kojima se suo~ava
dr`ava i stanovni{tvo zahtevaju da se na svim nivoima, nacionalnom, regionalnom i lokalnom, stvori i
razvija efikasna organizacija civilne za{tite.

Kada su u pitawu funkcionalni problemi istaknuto je da

su nepromi{qeno demontirani decenijama razvijani, opremani i kadrovski osposobqavani organizacioni oblici sistema
za{tite i spasavawa, uz ignorisawe vi{egodi{wih prakti~nih iskustava i dostignutog stepena pripremqenosti. Dr`avna
zajednica Srbija i Crna Gora jo{ nije ~lan ICDO (Me|unarodne organizacije civilne za{tite).
Logi~an rezultat nazna~enih problema je neprihvatqivo
i neodr`ivo aktuelno stawe. Vlada Srbije onemogu}ena je da
adekvatno upravqa rizicima koji ugro`avaju `ivote i zdravqe
qudi, odnosno da rukovodi za{titom i spasavawem civilnog
stanovni{tva, materijalnih dobara i `ivotne sredine u vanrednim situacijama, re~eno je na prezentaciji.
Konkretna organizacija i funkcionisawe civilnog planirawa za vanredne situacije, po predlaga~u, pratili bi teritorijalnu organizaciju i uspostavili bi se na republi~kom,
okru`nom i na nivou jedinica lokalne samouprave.
Na republi~kom nivou bila bi dono{ena normativno
-pravna regulativa, a neposrednu rukovode}u ulogu u sistemu
za{tite i spasavawa imala bi Vlada preko Republi~kog {taba za vanredne situacije kao svog operativno-stru~nog organa, odnosno pokrajinskog {taba za vanredne situacije.

U Klubu VSCG u Ni{u odr`ana je pro{irena sednica

[taba Civilne za{tite Ni{ na kojoj su razmatrani stawe i
problemi organizovawa i funkcionisawa civilne za{tite i
predlog novog koncepta funkcionalnog i upravno-organizacionog modela civilnog planirawa za vanredne situacije u
Republici Srbiji.
Na~elnik Uprave za odbranu Republike Srbije pukovnik
docent Miodrag Savi} i wegov zamenik Milan Popadi} predo~ili su u~esnicima sednice osnovne postavke novih re{ewa koja treba da omogu}e izbegavawe nepredvi|enih okolnosti u vanrednim situacijama.
Z. M.

Neposredni rukovodilac na nivou okruga bio bi na~elnik

okruga, a stru~no-operativne poslove rukovo|ewa odgovorima
na udese obavqali bi okru`ni {tabovi za vanredne situacije,
dok bi na nivou op{tina, odnosno gradova, rukovodilac za{tite bio predsednik op{tine odnosno gradona~elnik. Stru~no-oparativne poslove rukovo|ewa konkretnim akcijama za{tite i spasavawa izvodili bi op{tinski odnosno gradski
{tabovi za vanredne situacije ~ime bi civilna za{tita bila
institucionalno konstituisana, tako da se sve wene funkcije
ostvaruju u saradwi sa ve} postoje}im strukturama dru{tva
relevantnim za za{titu i spasavawe. U tom slu~aju dr`ava ne
bi morala da stvara poseban odbrambeno za{titni mehanizam, poput vojne sile, ve} bi organizaciono i funkcionalno
usmeravala postoje}e snage i sredstva na ostvarivawe sigurnog `ivqewa.
U predlo`enom modelu posebno je zna~ajno i vra}awe
lokalnoj samoupravi svih nadle`nosti u vezi sa pripremawem i ostvarivawem sistema za{tite i spasavawa jer su na
wenom nivou snage i sredstva i osnovne preventivne i operativne funkcije.
Na taj na~in dr`ava stvara mogu}nosti da koordinira
aktivnosti razli~itih dr`avnih organa i slu`bi nadle`nih za
spre~avawe katastrofa i umawivawe wihovih posledica koje
mogu biti, i uglavnom i jesu, u delokrugu razli~itih ministarstava (unutra{wi poslovi, odbrana, zdravqe, za{tita `ivotne
sredine, saobra}aj).
Prioritetno je sve to organizaciono preutemeqiti, izvan
okvira Ministarstva odbrane, i
odmah pristupiti izradi novog
funkcionalnog i upravno-organizacionog modela civilnog planirawa za vanredne situacije.
Treba formirati Savet za vanredne situacije kao me|uresorno i savetodavno koordinaciono
telo Vlade, formirati {tabove
za vanredne situacije na nivou
Republike, u Pokrajini, gradovima, okruzima i op{tinama, kao
operativno-stru~ne organe rukovo|ewa za{titom i spasavawem
na teritoriji svoje nadle`nosti,
te doneti sistemski, celovit i
sveobuhvatan Zakon o civilnoj
za{titi.
Budimir M. POPADI]

33

ZA[TITA

POPUNA JEDINICA

KRITERIJUMI
ZA KVALITET
Nema sistema odbrane,
ma kako dobro bio
organizovan, u kojem ne
postoji, mawe ili vi{e
izra`ena, potreba za
kadrom odre|enog profila.
Re{avawe, odnosno
ubla`avawe tog problema
podrazumeva racionalno
anga`ovawe raspolo`ivih
resursa po{tovawe
principa raspore|ivawa
qudi na odgovaraju}e
du`nosti.
naga i vitalnost odbrane jedne zemqe obi~no se procewuju
na osnovu tehni~kih sredstva koja se za tu svrhu mogu iskoristiti i qudskih resursa kojima zemqa raspola`e. A dimenzije posledweg parametra jesu wegova brojnost i kvalitet.
Kvalitet podrazumeva stru~nu osposobqenost, te fizi~ku i
moralno-psiholo{ku spremnost za anga`ovawe na poslovima odbrane. Idealno stawe sistema odbrane, kada je re~ o qudskim
resursima, jeste ono koje se iskazuje visokom ocenom oba elementa.
Istorija dosta ubedqivo svedo~i da nadmo}nost u kvalitetu u velikoj meri mo`e da kompenzuje broj~anu inferiornost, i obratno.
Polazi{ta u razmatrawu problema racionalizacije raspolagawa qudskim resursima u odbrani jesu iskustvena saznawa koja
ukazuju na razli~it stepen "naprezawa" i razli~it stepen iskori{}enosti pojedinih odbrambenih resursa. Ta saznawa nedvosmisleno potvr|uju da postoje preoptere}eni delovi sistema, s jedne strane, i istovremeno neiskori{}ene rezerve delova qudskog potencijala, {to samo po sebi navodi na zakqu~ak da se taj potencijal neravnomerno i neracionalno koristi. Druga dimenzija jesu izvesna
ograni~ewa normativne prirode kada je re~ o dostupnosti pojedinih segmenata qudskih resursa za wihovo anga`ovawe u konkretnim
poslovima odbrane. Ona se, izme|u ostalog, nalaze i u kriterijumima koji reguli{u raspodelu qudskih resursa u smislu po{tovawa
prioriteta popune pojedinih sastava sistema odbrane.

KRITERIJUMI RASPODELE
Kriterijumi za raspodelu qudskih resursa odbrane definisani su Uredbom o kriterijumima za raspore|ivawe gra|ana i normativima materijalnih sredstava za potrebe popune Vojske Jugoslavije i druge potrebe odbrane zemqe. Prema odredbama te uredbe, gra|ani se raspore|uju na du`nosti u Vojsci i na druge zadatke
u odbrani zemqe prema wihovoj stru~noj osposobqenosti vojnoevidencionoj specijalnosti, fizi~kim i psihi~kim sposobnostima,
ali i drugim svojstvima potrebnim za uspe{no delovawe.

34

Vojni obveznici raspore|uju se najpre u ratne jedinice Vojske

ranga puka brigade, u komande vi{eg ranga i ustanove, zatim, u
jedinice i organe unutra{wih poslova, sastave veze i jedinice
osmatrawa i obave{tavawa, te snage civilne odbrane i za{tite
ili, pak, u dr`avne organe i preduze}a koja obavqaju usluge od posebnog zna~aja za odbranu zemqe.
Tako definisani kriterijumi dovode jedinice civilne za{tite u nepovoqan polo`aj, posebno kada je re~ o mogu}nosti obezbe|ivawa kadra odgovaraju}e stru~nosti, starosne dobi, fizi~ke
sposobnosti i zdravstvenog stawa. Uredba evidentno prenagla{ava popunu oru`anih snaga time {to omogu}uje da se u wih raspore|uju obveznici mla|ih godi{ta, a samim tim i boqeg zdravstvenog
stawa i fizi~kih sposobnosti.
Sastavi civilne za{tite su, pored toga, nekorektno popuweni, jer se kadar za pojedine du`nosti bira na osnovu vojnoevidencione specijalnosti ste~ene tokom slu`ewa vojnog roka, a ne na
osnovu stru~nosti ste~ene u civilstvu, odnosno iskustva u radnom
odnosu. S obzirom na to da obveznici posle slu`ewa vojnog roka u
ve}ini slu~ajeva obavqaju potpuno razli~ite poslove od onih za
koje su se osposobili u Vojsci, a da pri tome nisu obnavqali ste~ena vojni~ka znawa, wihova stru~nost nije dovoqna garancija za
uspeh na zadacima u jedinicama civilne za{tite.
Primena kriterijuma Uredbe dovodi do paradoksalne situacije da se ne mo`e obezbedi vaqana popuna jedinica civilne za{tite, a da se, istovremeno, na nekom drugom mestu nalazi upravo
takav kadar i da izvr{ava poslove za koje nije stru~an. O razmerama tog problema ubedqivo govore rezultati istra`ivawa kvaliteta popune snaga civilne za{tite.

KVALITET POPUNE
Ako sudimo samo na osnovu podataka o stepenu popuwenosti
jedinica civilne za{tite dobijenih od nadle`nih organa, mogao bi
se, na prvi pogled, ste}i utisak o izuzetno povoqnoj kadrovskoj si15. novembar 2005.

STAROSNA STRUKTURA
Neodgovaraju}a starosna struktura pripadnika jedinica
civilne za{tite, kao posledica postoje}ih kriterijuma raspodele qudskih resursa u odbrani, u kojima prioritet imaju oru`ane snage, jeste najve}i problem sa kojim se, skoro podjednako, suo~avaju svi sastavi.
Naime, starosna struktura potpuno zadovoqava tek u jednoj
{estini do jednoj petini jedinica. Pri tome, u tri ~etvrtine jedinica starosna struktura obveznika ote`ava uspe{no izvr{avawe zadataka. Najnepovoqnije stawe je u jedinicama za spasavawe iz ru{evina 82 odsto wihovih pripadnika ne mo`e
uspe{no izvr{avati namenske zadatke prvenstveno zbog velikih naprezawa, jer nisu u punoj fizi~koj snazi. Da bi se takvo
stawe promenilo neophodno je sli~ne jedinice popuniti mla|im kadrom, kao {to se ~ini u sastavima oru`anih snaga.
Povoqnije stawe je u pozadinskim jedinicama, ~ija starosna struktura zadovoqava u jednoj ~etvrtini slu~ajeva. Me|utim, kako u polovini sastava starosna struktura nije odgovaraju}a, potrebno je preduzeti mere da bi se takva situacija prevazi{la.
tuaciji. Naime, mo`e se zakqu~iti da su jedinice civilne za{tite,
na osnovu postoje}e formacije, veoma dobro popuwene.
Stepen popuwenosti za komande odreda iznosi 93,78 odsto, a
u jedinicama za evakuaciju ~ak 99,89 odsto. Tako|e je va`no ukazati
na ~iwenicu da su neki sastavi, ukoliko se u wih ubraja i kadar u
rezervi, popuweni i vi{e od 100 odsto.
Na takav zakqu~ak posredno navode i rezultati dobijeni ispitivawem osoba koje su bile na rukovode}im polo`ajima u civilnoj
za{titi za vreme agresije Natoa na SRJ. Naime, ispitanici nisu
posebno nagla{avali da je lo{a popuwenost snaga kojima su rukovodili bio te`i{ni problem za funkcionisawe civilne za{tite.
Na`alost, stru~ni kvaliteti pripadnika su bili nepovoqni.
STRU^NA OSPOSOBQENOST
Najve}a prepreka za uspe{no funkcionisawe jedinica civilne za{tite jeste neodgovaraju}a stru~na osposobqenost pripadnika. To je posebno izra`eno u snagama za evakuaciju i zbriwavawe,
jedinicama za spasavawe iz ru{evina i u jedinicama za uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava, gde je ~ak 82 odsto bez potrebne stru~ne spremnosti. Najlo{ija je stru~nost pripadnika jedinica RHB za{tite, jer u 16 odsto slu~ajeva stru~na osposobqenost potpuno onemogu}ava izvr{avawe zadataka. To je, verovatno,
posledica nedovoqne obu~enosti, jer u posledwih petnaestak godina, zbog poznatih te{ko}a u kojima se na{lo na{e dru{tvo, obuka
nije redovno organizovana, ali i novih svetskih standarda u toj
oblasti. Zato, naravno, treba primewivati i stro`e kriterijume
stru~nosti za pripadnike takvih sastava.

Treba naglasiti da je neredovna obuka pripadnika civilne

za{tite naro~ito izra`en problem. U 2003. godini, na primer,
nijedan sastav se nije uve`bavao niti osposobqavao.
Kada se govori o raspodeli qudskih resursa, Uredba o kriterijumima nije do sada u potpunosti po{tovana. Tako|e, komunikacija i saradwa izme|u komandi vojnoteritorijalnih organa, MO
SCG i preduze}a, te dr`avnih sedam organa, u smislu raspodele
kadra u sastave civilne za{tite, nije bila korektna. To je dodatni
uzrok izrazito nepovoqne starosne i kvalifikacione strukture
snaga civilne za{tite, iako realno postoji dovoqan broj mla|ih,
kvalifikovanih i jo{ neraspore|enih kandidata u gra|anstvu.
Rezultati istra`ivawa o kadru u sastavima civilne za{tite
pokazuju da se boqa popuna u ranijem periodu, na osnovu postoje}ih
propisa, nije ni mogla obezbediti zbog sukoba potreba i `eqa kada je re~ o popuni sastava civilne za{tite mla|im kadrom. Uo~en je
i nesklad izme|u zadataka na koje su raspore|ivani pripadnici jedinica civilne za{tite i wihovih stru~nih kvalifikacija. ^esto su
na du`nosti koje podrazumevaju visokospecijalizovana znawa raspore|ivani kandidati op{teg profila, dodu{e, uz izvesnu stru~nu
obuku. Jasno je da jezgro za specijalizovane jedinice civilne za{tite moraju ~initi profesionalne slu`be, te prilikom popune tih sastava moraju uva`avati profesionalna zanimawa qudi.
Neodgovaraju}i kvalitet popune jedinica civilne za{tite neposredno se odrazio na efikasnost tokom izvo|ewa zadataka. Zato je va`no promeniti zakonsku regulativu u toj oblasti, pogotovo
kada je re~ o raspore|ivawu kadra u sistemu civilne odbrane.

PO[TOVAWE STANDARDA
Bilo bi krajwe nerealno o~ekivati da stawe u snagama civilne odbrane, kada je re~ o stepenu i kvalitetu wihove popune,
bude u potpunosti zadovoqavaju}e. Tako|e je krajwe pesimisti~ki
stav da se to stawe, ma kakvo ono bilo, ne mo`e poboq{ati odre|enim intervencijama. Naravno, po{tovawe svetskih standarda,
ali i realno odmeravawe na{ih mogu}nosti preduslovi su za iznala`ewe kvalitetnih re{ewa. S obzirom na to da su zahtevi za
kadrom odgovaraju}e struke razli~iti od Vojske, policije, civilne odbrane, pa sve do radnih organizacija, nerealno je o~ekivati
da popuna bude uvek uspe{na i vaqana.
Kriterijumi o popuni sastava civilne za{tite svakako su
sporni, bez obzira na nedostatak kandidata, ali i prioriteti koji se u takvim situacijama primewuju za pojedine segmente sistema
odbrane. Postavqa se pitawe da li je dovoqno opravdan apsolutni prioritet popune jedinica Vojske i policije u odnosu na jedinice civilne za{tite. Ako je verovatno}a izbijawa iznenadnog oru`anog sukoba visoka, onda je uva`avawe tog prioriteta nesporno.
S druge strane, ako je visoka verovatno}a nastajawa situacija,
ratnih ili mirnodopskih, za koje su svojstvena razarawa velikih
razmera ili, pak, visoki stepen ugro`enosti civilnog stanovni{tva i materijalnih dobara, onda bi bilo logi~no da prednost dobiju jedinice civilne za{tite.
Va`an kriterijum za popuwavawe sastava civilne odbrane
treba da bude i stru~nost kandidata na osnovu zanimawa kojima se
ve} bave. Naravno, najboqe re{ewe bilo bi da takvu profesionalnu kompetentnost prati dodatno osposobqavawe za poslove u
civilnoj za{titi.
Imaju}i u vidu reformu sistema odbrane i znatne promene u
kadrovskoj strukturi, nema sumwe da }e sa smawewem Vojske biti sve
mawa potra`wa za vojnim obveznicima i da }e se odre|en broj preusmeriti na civilnu za{titu. To samo po sebi ne bi moralo da zna~i
bitno poboq{avawe situacije u civilnoj za{titi, jer se znatan broj
mladi}a opredequje za slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi. To
svakako smawuje broj mu{karaca koji se mogu anga`ovati u rezervnom sastavu vojnih jedinica. Naravno, taj deo mu{ke populacije mogao bi biti dodatni izvor popune civilne za{tite. Uslov za to jeste
da se sam na~in i mesto civilnog slu`ewa vojnog roka stave direktno u funkciju osposobqavawa za poslove u civilnoj za{titi.
Dr Jovanka [ARANOVI]

35

STAV

Tenkisti skoro
devet decenija
kao svoj dan
obele`avaju
datume koji
nisu kazivali
o tome kada je
po~eo da se
stvara i
POVODOM DANA RODA OKLOPNO-MEHANIZOVANIH JEDINICA razvija wihov
rod, izuzev u
kra}em periodu
od 1930. do
1940. godine

SPORNI PRAZNICI
Kraqevini Jugoslaviji, ministarskom Uredbom, a od 1929.
godine i Zakonom o praznicima i Zakonom o crkvi, regulisano je praznovawe dana jedinice i krsne slave. Prema tim
zakonima ~eta bornih kola (tenkova) slavila je 15. septembar 1918 dan proboja Solunskog fronta, kao svoj praznik.
To se ~ini opravdanim budu}i da je prvo odeqewe oklopnih automobila Srpske vojske u~estvovalo u toj operaciji.
Odeqewe blindiranih automobila, deo roda oklopnih jedinica u nastanku, kao izvi|a~ko-osiguravaju}i organ Moravske
divizije Prve armije, stiglo je do Qubqane, gde su mase gra|ana
odu{evqeno pozdravqale Srpsku vojsku krajem 1918. godine. To
su zabele`ile i filmske kamere.
U 1940. godini prvi bataqon BK (bornih kola) u Beogradu,
zajedno sa automobilskim pukom Ministarstva vojske i mornarice, proslavio je 2. avgust svetog Iliju, kao dan svoje krsne slave. I to je ostalo zapisano slikom i re~ju.
Posle Drugog svetskog rata, naredbom vrhovnog komandanta
mar{ala Tita, za Dan tenkista (rod tenkovskih i motorizovanih
jedinica) odre|en je 16. jul, kao datum kada je 1944. godine formirana Prva tenkovska brigada NOVJ.

ALTERNATIVNI DATUMI
Re{ewe iz 1994. godine da 31. oktobar bude dan roda OMJ
podse}a na datum kada su zajedno partizani i ~etnici napadali
nema~ki garnizon u Kraqevu 1941. godine. U tom napadu u~estvovao je i vod tenkova H-39 Hotschkiss.
Postavqa se pitawe koliko pomenuti datum predstavqa po~etak nastanka roda OMJ u na{oj vojsci?
Mislim da ne predstavqa, a nude se alternativni datumi.
Najpre, pomenuti 15. septembar 1918 dan proboja Solunskog
fronta. Zatim 15. mart 1925, kada je ministar vojske i mornarice Kraqevine SHS propisao Uput za formirawe i upotrebu
oklopnih `eqezni~kih vozova. Onda 28. novembar 1929, kada je
kraq Aleksandar doneo Uredbu o formaciji Vojske u mirno doba, kojom je odre|eno da pod ministrom stoje neposredno bataqon bornih kola, bataqon OA i potreban broj Oklopnih `elezni~kih vozova. Tu je i 8. april 1930, kada je u Kragujevcu for-

36

mirana ~eta bornih kola. Pa 4. februar 1935, kada je Ukazom

kraqa Aleksandra propisana nova Uredba o formaciji Vojske
u mirno doba koja reguli{e da mehanizovani bataqon iz motorizovane brigade kowi~ke divizije u svom sastavu ima eskadron GA i eskadron lakih bornih kola. I 6. mart 1936, kada se
Ukazom kraqevskih namesnika prvi put jasno defini{e pojam
oklopne jedinice.

REVIZIJA ODLUKE
Odlukom Vrhovnog saveta odbrane SRJ od 26. aprila 1994.
utvr|eni su kriterijumi za vrednovawe, negovawe i razvijawe
tradicije Vojske SRJ. Mislim da re{ewe o usvajawu 31. oktobra
za dan roda OMJ, i ne samo ono, nije u skladu sa odre|enim kriterijumima. Da ne budem pristrastan kao biv{i tenkista, podse}am i na jo{ neke datume koji nisu odraz stvarnog nastanka pojedinih vidova i rodova. Tako je 14. septembar odre|en za dan roda artiqerije. Tada je po~ela artiqerijska priprema proboja
Solunskog fronta 1918. godine. A gde je na{a artiqerija bila
1840. godine kada je formirana Artilerijska {kola u Po`arevcu, pa u Srpsko-turskom ratu 1876. godine, na Kumanovu 1912,
Bregalnici 1913. itd? Dan roda pe{adije, glavnog roda srpske i
jugoslovenske vojske od wenog nastanka, ne bele`i 16. jun (tako|e
problemati~an datum) dan nastanka Vojske SCG, ve} 16. novembar dan po~etka Kolubarske bitke 1914. Ali pe{adija nije tada nastala. Najproblemati~niji se ~ini Dan Mornarice 9. jun
1994, dan kada je taj vid formalno promenio ime, a zaboravqeno je sve {to je prethodilo toj godini, barem od Prvog svetskog
rata, ako ne i pre wega.
Zato je moj stav da je potrebno izvr{iti reviziju Odluke
Vrhovnog saveta obrane i na~elnika General{taba iz 1994.
godine, u delu koji se odnosi na praznike pomenute u ovom
tekstu.
Milosav C. \OR\EVI]
15. novembar 2005.

POVODI

SEDAMDESET GODINA OD SMRTI

G E N E R A L A M I L O [ A VA S I ] A

SE]AWE N A
VOJSKOVO\U
eneral Milo{ Vasi} ro|en je 12. oktobra 1859.
u selu Nemeniku}e kod
Mladenovca. Bio je poznat i priznat vojskovo|a, ministar vojske i mornarice, pobednik kod Ostrova i Gorni~eva, Kajmak~alana
i Bitoqa. Borio se u ~etiri
rata vo|ena od 1885. do
1918. godine. Na Solunskom
frontu u po~etku je komandovao Prvom armijom, a zatim je
postavqen za komandanta Tre}e armije, umesto starog i zaslu`nog [turma. U Balkanskim
ratovima bio je delegat Srpske vrhovne komande pri gr~koj
vojsci u Solunu. Istakao se i u
diplomatskim poslovima kao
vojni ata{e u jednoj balkanskoj
zemqi, sa kojima Srbija tada
nije bila u prijateqskim odnosima. Od 1891. do 1899. godine predavao je na Vojnoj akademiji, a 1900. godine postavqen je za ministra vojnog. Posle
Majskog prevrata 1903. privremeno je penzionisan. Ponovo je
aktiviran 1914. godine. Kao komandant Dunavske divizije drugog poziva posebno se istakao u bitkama na Drini na Ma~kovom kamenu, i Kolubari. U ~in generala unapre|en je 1917.
godine. Tokom 1922. godine obavqao je i du`nost ministra vojske i mornarice, a posle toga je postavqen za komandanta Dunavske armijske oblasti u Novom Sadu i Savske armijske
oblasti u Zagrebu.
Engleska vojna komanda smatrala je da je general Vasi},
pored vojvode @ivojina Mi{i}a, najsposobniji srpski oficir.
Posebno ga je uva`avao i cenio na{ veliki dr`avnik i politi~ar Nikola Pa{i}. Uop{te, u`ivao je ugled umnog ~oveka, vrlo
na~itanog i svestrano obrazovanog. Govorio je vi{e stranih jezika nema~ki, francuski, ruski, engleski i italijanski.
Napisao je brojna dela iz oblasti komandovawa i ratne ve{tine. Poznata je wegova Vojni~ka ~itanka iz 1893. godi-

ne, zatim Osnovi strategije,

Visoka vojna disciplina, Brezni~ki boj, ali i kwi`evni
spisi Srpski kraq u Rimu, Vojska i politika, te Posledwi
dah |enerala Jovana Mi{kovi}a iz 1909. godine.
Odlikovan je razli~itim
doma}im ordenima ordenom
Kara|or|eve zvezde sa ma~evima tre}eg i ~etvrtog reda,
ordenom Milo{a Velikog
tre}eg reda, ordenom Belog
orla sa ma~evima prvog i
drugog reda, zatim, ordenom
Takovskog krsta prvog i petog
reda, te zlatnom medaqom za
hrabrost i Albanskom spomenicom. Generala Vasi}a odlikovala je Francuska ordenom Legije ~asti tre}eg reda, Engleska ordenom Svetog Mihaila i \or|a drugog
reda, Persija ordenom Lava i Sunca prvog reda, Gr~ka
ordenom Svetog Spasiteqa drugog reda, Italija ordenom italijanske krune prvog reda, a Turska ordenom Mexedije prvog reda i Bugarska ordenom Sv. Aleksandra tre}eg
reda.
Ostala je upam}ena wegova beseda vojnicima na Kajmak~alanu Junaci, silnim napadima Drinaca, Dunavaca i
bratskim naporima srpskih i francuskih topxija, Kajmak~alan
je zauzet. Neprijateq je razbijen. Junaci, oteli ste mu topove,
zauzeli ste orlovo gnezdo, silnu tvr|avu i svu nadu neprijateqevu. Vrata za na{u milu Srbiju vi ste otvorili. Dive}i se
va{oj pobedi, ja vas junaci pozdravqam uzvikom @iveli! Napred iz slave u slavu! Napred u nove pobede, napred daqe u
na{u Srbiju!
General Milo{ Vasi} umro je 20. oktobra 1935. u Beogradu. Sahrawen je na Novom grobqu u Aleji velikana.
V. PO^U^

37

DOSIJE
V O J N A U S TA N O VA K A R A \ O R \ E V O N A P R E K R E T N I C I

SVETLO NA KRAJU
TUNELA
Ko je namakao om~u na vrat nekada
najmo}nijem vojnom dobavqa~u, odnosno
ko je odgovoran za wegov do te mere
nezavidan polo`aj da od Kara|or|eva
sada svi peru ruke pokaza}e vreme
pred nama. Za posledwe tri-~etiri
godine promeweno je pet direktora,
suspendovano je tridesetak zaposlenih,
obavqeno nekoliko materijalno
-finansijskih inspekcija, ali stawe se
nije poboq{alo. Zalogaj je bio prevelik
~ak i za dvojicu vojnih ministara. Da li
}e tre}i imati dovoqno snage da
zaposlenima poka`e svetlo u tunelu,
zavisi}e ne samo od novog rukovodstva i
zaposlenih, o~ito voqnih da zarade
svaki dinar, ve} i od dr`ave, ~ija se
pomo} u re{avawu nagomilanih
problema ne mo`e zaobi}i.

38

gonija Vojne ustanove Kara|or|evo traje ve} 13 godina,

jo{ otkad je, u skladu sa tr`i{nom orijentacijom, poku{ala da se oproba u slobodnoj konkurenciji. Za preduze}e
koje je, sve do 1992. godine, imalo sigurnog, pri tome i
plate`no veoma jakog kupca svojih proizvoda, novi uslovi
poslovawa bili su vi{e nego nepovoqni. Nije bilo jednostavno sna}i se na tr`i{tu na kome su gospodarili znatno mo}niji, uigraniji i daleko prilagodqiviji vukovi konkurencije.
Sa raspadom Jugoslavije Kara|or|evo se na{lo u veoma
te{koj situaciji. Do tada jedan od najva`nijih snabdeva~a Vojske strate{kim prehrambenim artiklima, ogrevnim drvetom i
polufabrikatima od drveta, po cenama i do 25 odsto ni`im od
tr`i{ne, ta vojna ustanova uspevala je da, posle pokrivawa
svih proizvodnih tro{kova, ostvaruje zna~ajnu dobit, usmerenu
na relativno visoke zarade, stanove za radnike i na pro{irenu reprodukciju. Zahvaquju}i sigurnom plasmanu svojih proizvoda, ustanova je, sve do po~etka devedesetih, rasla iz dana u
dan, nicali su savremeni proizvodni objekti, ulagano je u sisteme za navodwavawe, zanavqana je i osavremewivana poqoprivredna mehanizacija.
A onda, gotovo preko no}i, sve je stalo. Nastupio je period u kome su potrebe vojnih jedinica i ustanova bile znatno ispod proizvodnih kapaciteta Kara|or|eva, a tr`i{te je ostalo nemo na wegove ponude mesa i biqnih proizvoda po cenama
koje nisu mogle biti konkurentne velikim poqoprivrednim pro-

15. novembar 2005.

izvo|a~ima u Srbiji. Dodu{e,

po~etak devete decenije pro{log veka jo{ nije naslu}ivao
sada{wi krah nekada mo}ne
vojne ustanove. Sa prelaskom
na dohodovni sistem privre|ivawa, Kara|or|evo je svoje
proizvodne vi{kove, uglavnom
sviwsko i june}e meso, ponudilo profesionalnim pripadnicima Vojske, po ne{to ni`im
cenama od onih u maloprodaji,
pa su i oni imali priliku da
se, za relativno male pare,
pripreme za zimu. Svi se se}amo redova u vojnim diskontima, u kojima smo kupovali
francusku obradu, xakove
krompira i luka i jabuke na gajbe. Na`alost sve siroma{nijih pripadnika Vojske Srbije i
Crne Gore, ta praksa nije potrajala dugo, pa su, onda kad je
bilo najte`e, u vreme hiperinflacije, oficiri, podoficiri
i civilna lica ostali bez svog
sindikalnog dobavqa~a. Najve}a inflacija na svetu uni{tila je i Kara|or|evo, ~ije
robne rezerve nisu mogle da
izdr`e udarce na{ih finansijskih stru~waka. Za samo dva
sata, koliko je trajala dostava
robe iz Kara|or|eva u vojne
prodavnice, vrednost dinara
bi opala do te mere da se nije
isplatio ni prevoz. Prodavnice su, posle toga, ostale prazne, a pripadnici Vojske su
ostali bez zimnice.

STABILIZACIONE I PODSTICAJNE MERE

Najnoviji poku{aj ozdravqewa VU Kara|or|evo podrazumeva reprogramirawe duga u iznosu od 524 miliona dinara otpisom duga Vojsci i prevo|ewem u javni dug dr`avne
zajednice, osigurawem oko 120 miliona dinara za ulagawe
u proizvodwu i oko 50 miliona dinara za otpremnine radnicima kojima predstoji penzionisawe. U tom slu~aju stvorili bi se preduslovi za ekonomski isplativu proizvodwu
strate{kih artikala hrane za potrebe Vojske, ali i prodaju
vi{kova. Procewuje se da bi ~ak polovinu proizvodwe, u
ukupnoj vrednosti od oko 800 miliona dinara, zaposleni u
Kara|or|evu mogli da prodaju na tr`i{tu.
Mere stabilizacije stawa, izme|u ostalog, obuhvataju
smawewe broja stalno zaposlenih na 250, uz zapo{qavawe ve}eg broja sezonskih radnika, podizawe sto~arske
proizvodwe i pove}awe mle~nosti, smawewe smrtnosti
sviwa i pove}awe prirasta grla, aktivirawe farme fazanskih pili}a, realizaciju jesewe setve i pove}awe biqnih prinosa ostvarivawem jesewe i prole}ne setve Podsticajne mere podrazumevaju investiciona ulagawa u nabavku mehanizacije, sanaciju gra|evinskih objekata i popravku kvaliteta sto~nog fonda, te prelazak na isplatu
zarada po u~inku.

ISHRANA
VOJNIKA U
TAMPON-ZONI
S druge strane, tih ratnih,
godina Kara|or|evo je dobilo jo{ jedan zadatak. Zadatak
koji je vaqalo izvr{iti bez obzira na cenu i isplativost.
Trebalo je ishraniti jedinice
Vojske koje su, blokirane na
rati{tu u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini, ostvarivale nimalo lake obaveze. U vojsci je tako, zadatak se mora izvr{iti, uprkos svemu, pa i najnepovoqnijim okolnostima. Zaposleni u Kara|or|evu tada nisu pitali ko }e da plati proizvedenu i isporu~enu robu. Takvo je bilo
vreme. Nadali su se da }e, kad sve pro|e, dr`ava imati sluha
za ogromne napore koje su podneli u snabdevawu jedinica na
ratom zahva}enim podru~jima nekada zajedni~ke i jedinstvene
Jugoslavije. Umesto toga, s po~etkom novog veka do`iveli su {ok
od koga se do danas nisu oporavili.
Osetno smawewe obima proizvodwe, dugotrajno nesnala`ewe na tr`i{tu i lutawe u proizvodnom programu bili su
uzrok opadawa zarada i `ivotnog standarda zaposlenih u Kara|or|evu, {to je, opet, bio razlog gubitka motivacije za rad.
Malo-pomalo, iz te vojne ustanove, nekada glavnog snabdeva~a

vojske hranom i ogrevom, u jedinice i ustanove nije stizalo gotovo ni{ta. Vojska se okrenula
drugim ponu|a~ima, onima koji
su na tr`i{tu nudili jeftinije
i kvalitetnije meso, mleko, vo}e, povr}e, uqe, {e}er Kona~no, 2000. godine, Vojska vi{e nema nikakav razlog da robu kupuje od sopstvenog proizvo|a~a, jer su mu drugi i jeftiniji i bli`i. To je Kara|or|evo dovelo do proizvodnog i
finansijskog kolapsa u kome je
ve}, evo, petu godinu.
Tokom tog najte`eg perioda
u osam decenija dugoj istoriji
Kara|or|eva bilo je nekoliko poku{aja wegove sanacije i
izvla~ewa iz nezavidnog polo`aja. Krajem 2001. godine konstatovano je izuzetno lo{e stawe u svim segmentima poqoprivredne proizvodwe, posebno
biqne, koja predstavqa osnov

celokupne delatnosti preduze}a. Slabi prinosi u proizvodwi

sto~ne hrane nepovoqno su se odrazili u sto~arstvu, pa je tov
junadi i sviwa desetkovan. Poqoprivredna mehanizacija odavno je odslu`ila svoje. Traktori su stariji od dve decenije, mnogi su i uni{teni, sistemi za navodwavawe zapu{teni, zgrade
dotrajale i oronule. Objekti za sme{taj i reprodukciju sviwa
ne obezbe|uju ni najosnovnije zoohigijenske uslove. Veterinarska slu`ba je nedovoqna i neefikasna.

NEUSPELI POKU[AJI OZDRAVQEWA

Zakqu~eno je, izme|u ostalog, da neispravna mehanizacija, zapu{tena tehnolo{ka oprema, lo{i zoohigijenski i zootehni~ki uslovi u objektima za stoku predstavqaju skrivenu
opasnost za ~este povrede i oboqewa radnika, s jedne strane,

39

DOSIJE

Novo rukovodstvo
Kara|or|eva u`iva
poverewe radnika,
~ulo se na sastanku
ministra Zorana Stankovi}a
sa upravom te vojne ustanove

ali i za ugro`avawe ekolo{ke sredine s druge strane, {to je {teno Kara|or|evo zaineresovali su se novope~eni bogatazahtevalo brze i odlu~ne korake. Proceweno je da bi utvr|i- {i i kontroverzni biznismeni koji, posledwih desetak godivawe konkretne odgovornosti, bar donekle, osna`ilo tada{we na, za male pare kupuju sve {to vredi. Sredinom septembra
napore na ozdravqewu Kara|or|eva i vratilo poverewe za- 2003. godine vi{e desetina radnika poku{alo je {trajkom da
poslenih u iskrene namere rukovodstva. Ubrzo se, me|utim, po- skrene pa`wu na te{ke probleme s kojima se ta vojna ustanova
kazalo da nema snage za radikalnije promene. Nije pokrenut neprekidno suo~avala. Zakon je bio neumoqiv, tridesetak kopostupak protiv najodgovornijih za {tete prouzrokovane u biq- lovo|a je suspendovano, ali do danas wihov status nije re{en.
noj proizvodwi, niko nije ka`wen za upropa{}enu mehanizaci- Tokom ministrovawa Borisa Tadi}a i Prvoslava Davini}a taj
ju, odgovornost su izbegli i oni koji se nisu libili da uzurpi- vru} krompir nije se ohladio, tako da }e zakon opet biti neraju dr`avno zemqi{te, potkradaju sopstveno preduze}e i seku umoqiv, ali ovog puta u korist radnika koji tra`e da budu vradr`avnu {umu.
}eni na posao. Naravno, uz od{tetu za vreme provedeno van
Suo~ena s takvom situacijom, ekipa Ministarstva odbra- radnog mesta.
ne ocenila je, po~etkom 2002. godine, da nestru~an rad rukoNisu to jedini proma{aji Ministarstva odbrane kad je
vodstva i masovni java{luk zaposlenih predstavqaju najva`ni- re~ o Kara|or|evu. Poku{aji da se ta ustanova izda u zakup i
je razloge neuspeha u poku{aju
tako trajnije re{i wen status
le~ewa Kara|or|eva, pa je odi materijalni polo`aj zapolu~eno da se efikasnim rezom
LI^NA KARTA slenih nije uspeo. Bilo je, nastvore pogodniji uslovi za reaVojna ustanova Kara|or|evo vi{e od osam decenija ime, planirano da zakupac
lizaciju novog konsolidacionog
bavi se primarnom poqoprivrednom proizvodwom, prera- izmiri dugovawa prema poveprograma, koji je pretpostavqao
dom poqoprivrednih proizvoda, lovstvom i {umarstvom, riocima i radnicima, obezobnavqawe osnovnih stada u gougostiteqstvom i trgovinom. U wenom sastavu je i ergela ko- bedi wihovo zapo{qavawe,
vedarstvu, sviwarstvu i ov~arplati zakup u visini od
wa lipicanera, engleskih punokrvnih i nonijus rase.
stvu, generalni remont poqopriOd nekada{weg najmo}nijeg vojnog dobavqa~a strate- 600.000 evra godi{we, odvredne mehanizacije i nabavku
{kih prehrambenih proizvoda, Kara|or|evo je postalo re|ena sredstva ulo`i u raznovih ma{ina, te omogu}avawe
veliki gubita{. Wegovi kapaciteti ve} godinama se koriste voj Kara|or|eva kao ogledpokretawa proizvodwe.
nog poqoprivrednog dobra i
u proseku od 20 do 40 odsto.
Od toga, me|utim, nije bilo
Kwigovodstvena vrednost kapitala procewena je na vi- omogu}i besplatno {kolovani{ta. Stawe se i daqe pogor{e od tri milijarde i sedamsto miliona dinara. Ustanova we dece zaposlenih, {to se
{avalo, pa su, posledwe tri goraspola`e sa oko 5.000 hektara poqoprivrednog zemqi- ponu|a~ima u~inilo kao predine, radnici bez plate, a malo
{ta, od ~ega je veliki deo obradivo, vi{e od 3.400 hektara teran zahtev. Posle svega, za
je nedostajalo da ostanu i bez
{uma i 2.500 gra|evinskih objekata. Trenutno je zaposleno tender je ostala zainteresopreduze}a. Kako to obi~no biva,
vana samo firma MK kovi{e od 420 radnika.
za osiroma{eno i gotovo unimerc, {to je bilo nedovoq-

40

15. novembar 2005.

no za wegovu realizaciju.
S obzirom na to da postupak davawa preduze}a u zakup
nije sproveden u skladu s propisima koji reguli{u tu oblast,
tender je obustavqen i Vojna
dohodovna ustanova Kara|or|evo ostala je na ledini. Dugovi su se u me|uvremenu nagomilali, a ~itav problem uslo`en je i uzurpacijom dela zemqi{ta, koju su, krajem 2002.
godine, po~inili me{tani sela
Mladenovo, smatraju}i se
pravnim naslednicima nekada{we zemqoradni~ke zadruge
Lovrenac, ~ija je imovina
1976. godine pripojena vojnoj
ustanovi.

cima kojima bi prestao radni

NESUMWIV INTERES VOJSKE odnos. Time bi se stvorili
uslovi za ozdravqewe preduNakon stabilizacije stawa u ustanovi (za dan D pred- ze}a od koga, po svemu sude}i,
vi|en je kraj jula naredne godine), iz realizovane proizvod- Vojska jo{ nije digla ruke.
we Vojska bi osigurala redovnu nabavku strate{kih pre- Ostaje, me|utim, nepoznanica
hrambenih artikala, i to 30 tona sviwskog mesa i 100 tona da li je dr`ava spremna da pomleka mese~no, p{enicu, jestivo uqe, povr}e za zimnicu, {e- mogne.
}er, ogrevno drvo
Vojna ustanova Kara|orZa to je potrebno, pored ostalog, u najskorije vreme |evo ne duguje nikom drugom
osigurati oko 100 tona dizela za predstoje}u setvu i obez- sem dr`avi i to oko 524 milibediti nov~ana sredstva za nabavku 150 vagona kukuruza, po ona dinara napomiwe diplo100 tona je~ma, suncokretove sa~me i pivskog tropa za is- mirani in`ewer agronomije
hranu stoke i krava muzara, opraviti bar deo poqoprivred- Slavoqub Krsti}, pomo}nik
ne mehanizacije i realizovati se~u i transport ogrevnog direktora Direkcije za turidrveta za potrebe jedinica i ustanova Vojske.
zam i proizvodwu MinistarSigurno i neprekidno snabdevawe jedinica i ustanova stva odbrane Srbije i Crne
Vojske najva`nijim prehrambenim proizvodima u ovom tre- Gore. Sve poqoprivredne
nutku predstavqa nesumwiv strate{ki interes ne samo Mi- organizacije posledwih godinistarstva odbrane ve} i dr`ave u celini.
na bile su oslobo|ene dugovaKAD I
wa nastalih zbog razli~itih
MINISTRI ZATAJE
razloga, zbog blokade, bomBilo kako bilo, danas je
bardovawa Sve se pretvaKara|or|evo du`no i radniralo u javni dug. Kad god bismo
cima, i Vojsci, i dr`avi. Ukupoku{ali da na isti na~in repan dug iznosi ne{to vi{e od
{imo dugovawa Kara|or|eva
524 miliona dinara. Zaposlenailazili bismo na nerazumeni, sem nekoliko profesionalvawe. Za mene ne postoji ni jenih oficira, ne primaju platu
dan jedini razlog zbog kojeg bi
u novcu, ve} u bonovima za
ta vojna ustanova bila izuzenabavku prehrambenih proiztak od pravila. U trenutku kad
voda, u iznosu neto plate, a ne
se oslobodi dr`avnog duga,
upla}uju se ni obaveze za poreKara|or|evo }e biti spremze i doprinose na zarade. Sve
no da servisira sve svoje obato se, naravno, negativno odraveze, poput poreza i doprino`ava na uspostavqawe tehnosa na plate, ra~una za struju i
lo{kog reda u ustanovi i organavodwavawe Naravno, da
nizovawe racionalne i ekonobi u narednom periodu poslomi~ne proizvodwe.
valo u skladu s tr`i{nim kriKo je namakao om~u na
terijumima, ono se mora racivrat nekada najmo}nijem vojnom
onalizovati, odnosno, sa sadobavqa~u, odnosno ko je odgoda{wih 450 smawiti broj radvoran za wegov do te mere nenika na 250. Za to je ura|en
zavidan polo`aj da od Kara|or|eva sada svi peru ruke po- program stabilizacije i razvoja koji, pod odre|enim uslovikaza}e vreme pred nama. Za posledwe tri-~etiri godine pro- ma, mo`e dati sjajne rezultate. Veliki proma{aj bio bi da se,
meweno je pet direktora, suspendovano je tridesetak zaposle- kao ranije, po`ar gasi kupovinom socijalnog mira tako {to
nih, obavqeno nekoliko materijalno-finansijskih inspekcija, bi se dvadesetak miliona dinara potro{ilo na plate radniali stawe se nije poboq{alo. Zalogaj je bio prevelik ~ak i za cima. Posle svega, bilo bi to dolivawe uqa na vatru. Naravdvojicu vojnih ministara. Da li }e tre}i imati dovoqno snage no, ne treba gubiti iz vida ni nu`nost utvr|ivawa odgovornoda zaposlenima poka`e svetlo u tunelu, zavisi}e ne samo od sti za nastalo stawe. Godine su pro{le, a gotovo niko nije
novog rukovodstva i zaposlenih u Kara|or|evu, o~ito voqnih odgovarao za neracionalno poslovawe, uni{tavawe imovida zarade svaki dinar, ve} i od dr`ave, ~ija se pomo} u re{a- ne, kra|u goriva i materijala, jednom re~ju za op{ti javavawu nagomilanih problema ne mo`e zaobi}i.
{luk koji je zacario u Kara|or|evu. Ka`wavawe najodgoJedan od prvih zadataka Zorana Stankovi}a na mestu mi- vornijih predstavqalo bi istovremeno i odlu~an odgovor svinistra za odbranu, kako je i sam izjavio, jeste i stvarawe ma onima koji su, posebno pro{le i ove godine, poku{ali da
uslova za sistemsko re{avawe polo`aja dohodovnih ustanova prisvoje tu veoma zna~ajnu vojnu ustanovu. Bez toga nema dugou Vojsci, a time i Kara|or|eva. Strategija razvoja tog pred- trajnog pomaka - smatra Slavoqub Krsti}.
uze}a podrazumeva reprogramirawe postoje}eg duga, odnosno
Nema nikakve sumwe da je Kara|or|evo Vojsci neophodwegovo prevo|ewe u javni dug dr`avne zajednice i otpis sred- no. Ali da bi se ambiciozno zami{qeni ciqevi i ostvarili,
stava koja Kara|or|evo duguje Vojsci za gorivo. Radi stabi- potrebno je beskompromisno re{avawe nagomilanih problema
lizacije tehnolo{kog stawa u ustanovi i stvarawa uslova za i pokretawe proizvodwe. Tek tada u jedinice i ustanove Vojske
racionalno i ekonomsko privre|ivawe u narednih 18 mese- Srbije i Crne Gore sti}i }e strate{ki prehrambeni artikli
ci, treba da se obezbedi 120 miliona dinara nepovratnih iz proizvodnih resursa preduze}a koje je, ne tako davno, hrasredstava, a iz socijalnog programa namewenog za reorgani- nilo onoliku vojsku.
zaciju (racionalizaciju) sistema odbrane treba obezbediti
Du{an GLI[I]
jo{ pedesetak miliona za isplatu oko 200 otpremnina radniSnimio Zvonko PERGE

41

DRU[TVO

SAMOUBISTVO - GRANICA SLABOSTI I SNAGE

o{ je Kami govorio da postoji samo jedan ozbiqan filozofski problem samoubistvo. Balzak ga je ozna~io kao poemu sete, a Dima kao najve}i zlo~in.
Svako samoubistvo ima svoju istoriju,
beskrajne upitanosti, razloge, ali i mogu}nosti. U wemu ima ne~eg sablasnog. A, podizawe ruke na sebe je, u stvari, odgovor nepristajawa na svet u kome `ivimo. Ako je u
samoubistvu sadr`an slobodan izbor, kako
mnogi teoreti~ari smatraju, pa i saglasje
logi~kog i apsurdnog, onda se ono ne mo`e
shvatiti kao apsolutna samonegacija. Ipak,
psihijatrijska tuma~ewa samoubistva vode
posve druga~ijim obja{wewima.

PUT
NI[TAVILO
S namerom da vaqano objasni ili bar na momente
osvetli tragi~ni ~in kada ~ovek podigne ruku na
sebe, Institut za psihijatriju Klini~kog centra
Srbije organizovao je 3. i 4. novembra na VMA
edukativni simpozijum o suicidu. Na skupu su
izlagali psihijatri i psiholozi iz Slovenije,
Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske,
ali i predstavnici Ministarstva zdravqa Republike
Srbije, Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog
dru{tva, Udru`ewa psihijatrijskih ustanova
SCG i Vojske.

42

KROZ TU\E SRCE

Poku{aji da se o samoubistvu ka`e ne{to vi{e zasnovani su na iskustvima na{e
i prakse susednih zemaqa, ali i na istra`iva~kim dometima savremenih medicinskih
nauka u toj oblasti. Vrlo ~esto samoubistvo nerealno golica pa`wu javnosti, a od slu~aja do slu~aja tuma~i se vi{e
ili mawe senzacionalisti~ki,
te mu se, skoro po pravilu,
pripisuju neke druge dimenzije. Zato je dobro re}i {ta je u
osnovi takvog ~ina, koji su wegovi uzroci, i kako se, bar delimi~no, mo`e
spre~iti. Potrebno je i znati da je broj samoubistava kod nas na nivou sredwe ili ~ak
ni`e evropske stope suicidalnosti. Formirawe nacionalnog centra za prevenciju jedini je ispravan put da se rizik dodatno
ubla`i.
Na{a profesionalna edukacija je zato usmerena na prepoznavawe rizi~nih pacijenata i faktora rizika ka`e prof. dr
Miroslava Ja{ovi}-Ga{i}, direktor Instituta za psihijatriju. Unutra{wi motivi
zbog kojih mladi qudi, iz ~ista mira, odlu~e
da sebi oduzmu `ivot, predmet su posebnih
analiza. Iz tog razloga medicinsku struku
zanima {ta se zapravo de{ava u psiholo-

15. novembar 2005.

{ko-psihijatrijskom smislu na nivou li~nosti, jer su roditeqi sredine pojasnio je prof. dr Andrej Maru{i} iz Slovenije.
i rodbina samoubice skloni da pomere prave razloge takvog Odnos biolo{ke osnove i okoline je 43 prema 57 odsto. Rizi~ina i krivicu prebace na nekog drugog. Ne treba zanemariti ~an suicidalni faktor je i sni`en nivo serotonina, aminokini socijalne faktore koji mogu doprineti samoubistvu poro- seline koju lu~i organizam, posebno kod depresija. Samoubidica, obrazovne ustanove, pripadnost sektama, narkomanija, stvo se odigrava tek u odre|enom dodiru spoqa{wih uslova sa
alkoholizam, religijski obrazac pona{awa i kulturni miqe naslednim predispozicijama. Ono, dakle, nije samo na nivou
uop{te, niti genetsku predispoziciju. Na stru~noj raspravi su crta li~nosti.
upravo razmatrani raznovrsni aspekti samoubistva zasnovaKako je samoubistvo u svojoj su{tini ambivalentna reakni na nau~noj osnovi. Tako su se me|u temama na{le i one koje cija, jednostavnije re~eno sukob nagona za `ivotom sa nagoniispituju odnos samoubistva i depresije, psihoze, shizofrenije, ma smrti, mogu}e ga je, u dobroj meri, preduprediti. Svaki treafektivnih poreme}aja li~nosti, suicid adolescenata, neurop- }i poku{aj samoubistva zahteva medicinsku negu, u smislu psisiholo{ke korelate samoubistva, ali i presuicidalno pona- hijatrijskog tretmana. Kognitivno-bihejvioralne terapije po{awe, sudskomedicinsku analizu, odnosno autopsiju samoubi- ~ivaju na pretpostavkama da su qudi uznemireni ne situacijom
stava, brojne forenzi~ke momente, pa sve do modela terapij- u kojoj se nalaze, ve} wihovom interpretacijom.
skog rada sa pacijentima i samoubila~kih ideja potenciranih
Terapija se zasniva na prepoznavawu samoubila~kih
du`om upotrebom odre|enih lekova. Posebnu pa`wu zaslu`uju ideja, iracionalnih misli i ose}awa, a zatim na wihovom prei radovi o indikatorima suicidalnosti na psiholo{kim testo- vo|ewu u racionalne alternative. Tako se `eqa za umirawem
vima, o neurotskim i psihoti~nim nivoima pacijenata koji iz- pacijenta preformuli{e u razloge za nastavak `ivota. Radi
vr{avaju suicid, o primeni kognitivno-bihejvioralne terapije
se u okviru le~ewa depresije
u le~ewu, kreativnosti kao
ka`e dr Milan Latas.
odbrani od samoubistava, isIsti princip mo`e se primetra`ivawu suicida kod maligKAVEZ BESMISLA
niti i u procesu psiholo{kog
nih oboqewa i wegovoj prerastere}ewa porodice tokom
U posledwih osam godina u Beogradu samoubistvo je
venciji u vojnoj sredini ob`aqewa zbog samoubistva
po~inilo 1.376 osoba. Ta brojka je u 2000. godini iznosila
jasnila je dr Miroslava Jawenog ~lana. Anksioznost se
227, a posebno je pove}ana 2002. Samoubistva su se naj~e{ovi}-Ga{i}.
prevodi u zabrinutost, de{}e de{avala u prole}nim mesecima, a re|e u decembru.
presija u tugu, qutwa u fruMla|a populacija je, me|utim, ruku dizala na sebe u junu, okKAMEN
straciju, krivica u kajawe, a
tobru ili decembru, tokom dana. Dva puta je ve}i broj samouZAUSTAVQEN
sramota i stid u `aqewe
bistava mu{karaca, dok je taj prosek u svetu obrnut. NajmlaU LETU
dodaje dr Bojana Batini}.
|a osoba koja je oduzela sebi `ivot imala je 13, a najstarija
O moralnim aspektima
101 godinu. Samoubistava su izra`enija me|u osobama sa
PROHODALA
samoubistva na skupu je govosredwom {kolom. Iako op{tina Savski venac ima najmawu
PRAZNINA
rio prof. dr Jovan Mari}.
gustinu naseqenosti u woj je broj samoubistava najve}i. StaEtika daje odgovore na dilemu
O Psihosocijalnim i situtistika pokazuje da samoubistvo mahom izvr{avaju penzione da li je samoubistvo viteacionim faktorima rizika
ri 64 odsto, nezaposleni i doma}ice. Ve{awe je naj~e{}i
{ki ~in ili iza takvog herojkod vojnika koji su izvr{ili
na~in na koji se izvodi taj ~in, zatim, davqewe ili gu{ewe, a
skog samo`rtvovawa stoji bosamoubistvo govorio je spec.
potom i upotreba vatrenog oru`ja.
lest. Nekada su filozofi
med. psihologije na VMA Gotvrdili da je ~ast najve}a
ran Kli~kovi}.
qudska vrednost, pa su zato preporu~ivali i samoubistvo iz
Od 1998. godine analizirana su 33 samoubistva vojnidostojanstva. Danas se, u tom smislu, druga~ije tuma~e postupci ka. Psiholo{ko-psihijatrijske autopsije su pokazale da su doislamskih fanatika, kamikaza, koji se dobrovoqno `rtvuju za minantni faktori rizika bili introvertnost i hiperadaptiideale ili politi~ke ciqeve. Psihijatri, dodu{e, smatraju da ranost mladi}a na odslu`ewu vojnog roka. Zbog wihovih protakvi obrasci pona{awa ne zadiru u bolest. Nezaobilazno je blema u komunikaciji, odnosno emocionalnoj razmeni sa drui pitawe {trajkova gla|u, koji vode samoubistvu, te eutanazije. gima, oni su krize u kojima su se zadesili prevazilazili im[ta nam je ~initi u takvim situacijama?
pulsivnim reakcijama samoubistvom, jer nisu umeli da pro Ideja o pravu ~oveka na smrt, odnosno izboru kada }e na|u vaqane puteve rastere}ewa agresije i besa. Vojnici, naoti}i sa ovog sveta, ako ve} nije svojom voqom do{ao na wega, ime, nisu `eleli da ubiju sebe, ve} one negativne delove senije bliska psihijatrima. Vra}awe Bogu ulaznice za `ivot je be. Selekcijom na regrutaciji nije mogu}e zapaziti takve fakbolest, a medicina ne sme da dozvoli i pomogne samoubistvo. tore rizika, jer ona podrazumeva samo grubu procenu li~noOstaje, dodu{e, eti~ka zamka u preispitivawu odgovornosti sti, bez analize uticaja vojne sredine i porodi~nih odnosa.
koliko smo sebe darovali drugome. Mudro stoji zabele`eno u Akcenat je zato na prevenciji samoubistva u jedinicama VojKuranu kakva je korist ~oveku ako ~itav svet zadobije, a du{i ske i edukaciji wenih mentalno-higijenskih timova da preposvojoj naudi tvrdi profesor Mari}.
znaju kod vojnika presuicidalni sindrom i ostale rizi~ne moNastojawa da se tokom stru~ne rasprave dotaknu i tanane mente. To se posebno odnosi na drugove iz vojni~kog kolektigranice samoubistva dodatno su umno`ila pitawa koliko su- va, jer oni ~ine prvi nivo u spre~avawu samoubistava napoicidalnost ometa i sputava kreativnu li~nost, da li je ona miwe Kli~kovi}.
upravo uvod u kreativnost, wena posledica i mo`e li se stvaKako tvrdi psihijatar doc. dr Gordana Dedi}, iz Odeqerala~kom energijom promeniti. Samo neki odgovori daju se na- wa za mentalno zdravqe i vojnu psihologiju VMA, godi{we ~eslutiti iz izlagawa dr Milana Krsmanovi}a narcisoidnost tiri vojnika izvr{e samoubistvo. Krivica se odmah prebacuje
je zajedni~ka crta kreativnosti i samoubistva. Kvalitativni na Vojsku. Isti broj pogine u saobra}ajnim nezgodama, ali se
skok u novo uvek je, i samo, u procesu stvarawa. Kreativni go- takvi vanredni doga|aji druga~ije komentari{u. A, stopa samovor je zna~ajno terapijsko sredstvo u otkrivawu i spre~avawu ubistava u VSCG znatno je mawa u odnosu na op{tu dru{tvenu
samoubistva.
populaciju i posledwih nekoliko godina jo{ je u opadawu. ProTeoriju o samoubistvu kao kombinaciji genetike i uticaja blemi u porodici, naru{ena motivacija za slu`ewe vojnog ro-

43

DRU[TVO

ka ili ~ak preterani zahtevi

roditeqa u tom smislu, mogu
biti zna~ajni faktori koji
doprinose tom ~inu.
Najve}i broj samoubistava de{ava se krajem decembra, kada se, na neki na~in,
svode `ivotni bilansi, a po
pravilu u prvih tri do {est
meseci boravka u vojnoj sredini. Uo~eno je da vojnici mahom podi`u ruku na sebe po
povratku sa odsustva. Zato je
stru~na preporuka stare{inama jedinica da u tom periodu ne odre|uju vojnike za stra`arsku slu`bu, jer su istra`ivawa pokazala da se oni u dve
tre}ine slu~ajeva ubijaju ba{
na stra`i ka`e dr Dedi}.
Model prevencije samoubistva u Vojsci osmi{qen je
kao u sastavima ameri~kog
ratnog vazduhoplovstva i obuhvata selekciju, motivaciju i
edukaciju. Trupni lekari i
psiholozi moraju na vreme
prepoznati maskiranu depresiju vojnika, koja je naj~e{}e
pra}ena nekim bezazlenim
organskim problemima. Jo{ u
periodu prilago|avawa, uko-

44

DIJAGNOZA BEZNA\A
Godi{we u svetu deset miliona qudi poku{a samoubistvo, a izvr{i ga blizu milion. Stopa samoubistava u SAD je
12,5 odsto, a deset puta ~e{}e se ubijaju psihijatrijski bolesnici. Istra`ivawa su pokazala da postoje svesni ili nesvesni rizici od samoubistva u li~nosti osoba pojedinih zanimawa automobilskih voza~a i onih koji se bave ekstremnim
sportovima planinarewem, xamping skokovima i padobranstvom. I novinski tekstovi mogu doprineti samoubila~kim
idejama kod osoba sklonih takvom ~inu.
Samoubistvo odra`ava kolektivno psiholo{ko stawe,
ali je uvek individualan ~in. On je naj~e{}e osuje}ena heteroagresija usmerena na sebe. Zato je broj samoubistava u ratu daleko mawi. Wegovom porastu, ina~e, doprinose stresne
situacije, migracije, nasiqe u porodici i naru{eni porodi~ni odnosi. Agresivnost, depresija i destrukcija jedini upu}uju na samoubila~ko pona{awe. Posebno je zanimqivo tuma~ewe takvog ~ina sa aspekta neurofiziolo{ke osnove. Ne
postoji anatomija mozga karakteristi~na za suicidante, ve}
procesi koji usled naru{enog hemijskog balansa u organizmu
dovode do samoubistva.
Beznade`nost je kqu~na karika izme|u depresije i suicidalnosti. Intenzitet stepena beznade`nosti, a ne depresija i weno pojavqivawe, dominantni su kod samoubistva.
Me|u shizofrenim bolesnicima 16,5 odsto odlu~i se da sebi
oduzme `ivot. Kod bolesnika sa malignim oboqewima u na{oj zemqi, posledwih nekoliko godina, u porastu je broj samoubistava za devet odsto. Pretpostavqa se da je to posledica lo{e saradwe onkolo{kih odeqewa sa psihijatrijskom
slu`bom. U le~ewu takvih pacijenata potrebno je primewivati neverbalne psihoterapijske tehnike.

liko se uo~e izvesni rizi~ni

momenti, vojnika je potrebno
poslati kod psihijatra, iako
on taj odlazak do`ivqava kao
sramotu i dodatnu te{ko}u.
Istra`ivawa, me|utim, potvr|uju da 28,5 odsto vojnika
koji se javqaju na pregled ili
ponovnu ocenu zdravstvene
sposobnosti, ima suicidalne
ideje. Zato je daleko efikasnije tokom selekcije i regrutacije primewivati stro`e
kriterijume, nego u jedinice
primati mladi}e sa izra`enim crtama shizoidne i introvertne li~nosti.
Ako je strah od `ivota
ve}i od straha od umirawa,
samoubistvo je gotovo logi~an
ishod. I onda se ne zna, kakvog
li paradoksa, tvrdi prof. dr
Ratko Bo`ovi}, da li je u slabosti samoubice istovremeno
sadr`ana i wegova snaga. Ali
znamo da se nevoqno tragawe
za svetom s one strane o~ajawa, straha ili patwe, nikada
ne zavr{ava dobro.
Vladimir PO^U^
Snimio Goran STANKOVI]
15. novembar 2005.

Pukovnik prof. dr Rajko Hrva~evi}, zamenik na~elnika VMA

NE LE^I SE BOLEST

VE] BOLESNIK
Zdravom ~oveku
nedostaje mnogo
toga, posebno u
dana{we vreme,
a bolesnom samo
jedno. Zato ne treba
le~iti bolest, ve}
bolesnika, smatra
jedan od vode}ih
nefrologa u na{oj
zemqi.

vetski poznat i priznat nefrolog, jedan od najuspe{nijih internista Vojne akademije i pionir transplantacije bubrega, dospeo je u
nefrologiju sasvim slu~ajno. Ali nije slu~ajno postao vojni lekar.
Presudile su ambicije i `eqa da se doka`e u nau~nom radu. Da stigne do vrha u izabranom pozivu. Odli~an student Medicinskog fakulteta u Sarajevu, jedan od najboqih wegovih diplomaca, vojni stipendista i nosilac diplome Dr Bogdan Zimowi}, koja se dodeqivala
samo najperspektivnijima, na jednoj od `ivotnih prekretnica no}ima je
razmi{qao o predstoje}im koracima. Snove mu je prekidala nedoumica
koju nikako nije mogao da razre{i. Trebalo se opredeliti izme|u oficirske uniforme, koja podrazumeva mnogobrojna, ne samo profesionalna ograni~ewa, i ve} poznatih obaveza u jednoj od elitnih civilnih
zdravstvenih ustanova u Sarajevu.
Vojna stipendija nije bila najte`a prepreka koju je tada trebalo
savladati. Bio sam dobro situiran, u Sarajevu me ~ekao i posao i stan,
prijateqi i roditeqi su me uveravali da mi u nekoj od sarajevskih bolnica predstoji sjajna perspektiva, ali ja sam se dvoumio. I kad sam ve}
hteo da vratim novac koji je Vojska ulagala u mene tokom studija, predomislio sam se. Presudila je izuzetna mogu}nost koju sam samo u vojsci
mogao odmah da ostvarim. Pru`ili su mi priliku da gotovo sa studija
idem na specijalizaciju, {to je u civilnom zdravstvu bilo nemogu}e. Mo-

45

Snimio Goran STANKOVI]

U POSETI

U POSETI

Pukovnik prof. dr Rajko Hrva~evi}, zam

gao sam ~ak i da biram granu medicine kojoj }u se posvetiti. Jedini uslov je bio da do|em na Vojnomedicinsku akademiju. Tako
sam jedne februarske no}i zakucao na vrata sobe vojnog hotela
na Zvezdari, u kojoj je stanovao moj brat od strica, tako|e oficir. Posle nekog vremena preselio sam se u Internat Vojnomedicinske akademije i po~eo da radim.
Prvo radno mesto poru~nika Hrva~evi}a bilo je na Urgentnom odeqewu Klinike za internu medicinu. Bilo je to veoma
stresno vatreno kr{tewe. Gotovo iz {kolske klupe, bez klini~kog iskustva, obreo se me|u iskusnim lekarima, stru~wacima
koji se svakodnevno bore za `ivot ugro`enih bolesnika. Vrlo
brzo se sna{ao, radio je i po desetak sati dnevno, nikom ne dozvoqavaju}i da primeti tremu i strah koji su ga obuzimali prilikom intervencija. S vremenom, zebwu je zamenila radoznalost, a ogromno znawe koje je posedovao dalo mu je toliko `eqenu sigurnost.
Ve} na drugoj godini specijalizacije wegove starije kolege
uo~ile su sve vrednosti budu}eg stru~waka za srce. Prime}ivalo se da najvi{e voli kardiologiju, pa su mu predlo`ili da specijalizira upravo tu oblast. Bilo je to ostvarewe wegove najve}e `eqe. Ne kriju}i odu{evqewe upisao je i poslediplomske
studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, te se u potpunosti posvetio prou~avawu srca i wegovih oboqewa. Kolege na
kardiologiji su veoma brzo nagradile wegovo po`rtvovawe, pa
je ubrzo, mada specijalizant, sam de`urao na klinici za urgentnu kardiologiju. Bio je to najboqi znak da mu pretpostavqeni
neograni~eno veruju. A onda, kao {to obi~no biva, usledio je
{ok i mladi zaqubqenik u srce i wegove bolesti nikada nije
postao kardiolog.
Tada{wi na~elnik nefrologije general Sveto Su{a, mudri akademik, uo~io je sve vrline mladog lekara i po`eleo ga
u svom kolektivu. Wegovu odluku nije mogao niko da promeni.
Nemo}an je bio i tada{wi na~elnik Vojnomedicinske akademije general Vojvodi}, koji je insistirao na principu da najboqi
i najperspektivniji stru~waci sami biraju specijalizaciju.
Bezuspe{ni su bili i poku{aji najcewenijih kardiologa da mladog stru~waka zadr`e na svom odeqewu. Tako se Hrva~evi} naPodr{ka kolega: jedna od najpose}enijih odbrana
doktorske disertacije na VMA

46

IZ BIOGRAFIJE
Profesor Rajko Hrva~evi} je ~lan Saveta VMA od
2003. godine. Potpredsednik je sekcije za transplantaciju Srpskog lekarskog dru{tva, ~lan Upravnog odbora
Udru`ewa nefrologa SCG, predsednik Ekspertske komisije za transplantaciju Ministarstva zdravqa Srbije,
~lan republi~ke Komisije za transplantaciju, ~lan nau~nog odbora Balkanskog kongresa nefrologa, evropskog i
svetskog Udru`ewa nefrologa Govori francuski i engleski jezik.
{ao ponovo na po~etku, nesre}an i nezadovoqan {to, posle
toliko muka i napora da opravda poverewe svojih kolega i
pretpostavqenih na kardiologiji, nije mogao da po|e wihovim
stopama. Bilo je to previ{e za wega. Nije se libio da odbije
generalovu `equ.
General Su{a je bio veoma mo}an. Wegova se re~ po{tovala i kada je odlu~io da mi ponudi nefrologiju za supspecijalizaciju, nije mi bilo pomo}i. Bio sam ogor~en, kad me pozvao na
razgovor postojao je jo{ tra~ak nade da }e se predomisliti. Ipak,
bio je neumoqiv, pa mi nije preostalo ni{ta drugo nego da odbijem ponudu. Odlu~io sam da napustim Akademiju i oficirski poziv
i vratim se u Sarajevo. Kad sam mu to i rekao, samo se nasme{io
i uzvratio: Kapetane, sa~ekajte nedequ, ili dve, zavole}ete vi
nefrologiju.
Tako je i bilo. Mladi i perspektivni stru~wak postao je miqenik generala Su{e, koji mu je, ubrzo, promenio `ivot. U~inio
je sve da mu omogu}i usavr{avawe u struci, usledila su putovawa u inostranstvo, seminari, simpozijumi, dokazivawe I Rajko Hrva~evi} je postao vode}i nefrolog, jedan od najboqih
stru~waka za transplantaciju bubrega ne samo u na{oj zemqi
ve} i u ovom delu Evrope. Iskustva je sticao u Engleskoj, Italiji, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Predavao je i predstavqao VMA u mnogim zemqama na svim kontinentima. Ali trema,
ona stvarala~ka, i radoznalost nisu ga napu{tale. Bez stresa
se nije moglo.
Najte`e je bilo 1996. godine, kad
smo na VMA izveli prvu transplantaciju bubrega. Bio je to maksimum na{e nefrologije. Od tada smo izveli na stotine sli~nih i slo`enijih operacija, ali
tih nekoliko prvih nikada ne}u da zaboravim. Zahvaquju}i iskusnim stru~wacima, starijim nefrolozima i internistima, znawu koje su nam nesebi~no prenosili, ve{tinama koje smo od wih savladali, sve je proticalo u najboqem
redu. Danas je nefrologija jedna od najuspe{nijih klinika na VMA, tri puta
progla{avana za najboqu u na{oj ustanovi. Ako se zna da je Vojnomedicinska
akademija hram medicinske nauke u na{oj zemqi, jasno je da to predstavqa
pravi podvig.
To, me|utim, ne iznena|uje nikoga
ko poznaje doktora Hrva~evi}a. Wegov
profesionalni put prepun je podviga.
Specijalizaciju iz interne medicine
zavr{io je 1988. godine na VMA, a supspecijalzaciju iz nefrologije 1992. godine na beogradskom Medicinskom fa15. novembar 2005.

enik na~elnika VMA

NE LE^I SE BOLEST, VE] BOLESNIK

NEDEQA PRIPADA PORODICI
Radni dan profesora Rajka Hrva~evi}a traje od jutra
do mraka. Vremena je malo i za san. Prepodnevne aktivnosti
sastoje se od mnogobrojnih obaveza zamenika na~elnika VMA
i povremenih operacija i poseta najte`im bolesnicima na
nefrologiji. Poslepodne je vreme za rad na privatnoj klinici, a uve~e jedva sti`e da koncipira predavawe ili napi{e neki od mnogobrojnih tekstova za doma}e i me|unarodne
medicinske ~asopise.
Zato nedeqa pripada deci i supruzi ka`e dr Hrva~evi}. Premalo sam svih ovih godina bio sa wima, tako
da smo sada svi sre}ni kad smo zajedno. Tada ili {etamo u
prirodi, ili odlazimo na izlet, ili se jednostavno igramo. Znam da veoma nedostajem }erkama Jovanki i Jeleni i
sinu Luki. Znam da i supruzi Veselinki nedostaju na{i zajedni~ki trenuci. Mnogo su nam vremena oduzela moja studijska putovawa, seminari, operacije. Ali ona, kao medicinska sestra, dobro poznaje obaveze zdravstvenih radnika. Zato stoi~ki podnosi teret vaspitavawa dece i dr`i
porodicu na svojim ple}ima.

kultetu. Doktorsku disertaciju iz oblasti nefrologije odbranio

je 1996. godine na VMA. Od 1988. godine je na Odeqewu nefrologije Vojnomedicinske akademije. Na~elnik Odeqewa za dijalize
je od 1994. do 1997. godine, na~elnik Odeqewa za transplantaciju bubrega do 2002, a zamenik na~elnika Klinike za nefrologiju do maja 2005. godine. U me|uvremenu biran je za asistenta, docenta i vanrednog profesora na predmetu interna medicina. Ove
godine izabran je i za gostuju}eg profesora na Medicinskom fakultetu u Ni{u. Za izuzetne rezultate u radu dva puta je vanredno
unapre|ivan, autor je dve kwige i vi{e od 80 stru~nih i nau~nih
~lanaka. Kwiga Savremene metode dijalize prevedena je na ruski,
a u toku je i prevo|ewe na engleski jezik.
Mi jednostavno nemamo pravo da zanemarimo svoju struku.
To je na{a kob. Zato medicina nije samo poziv, profesija, to je
opredeqewe. Nama nije najva`nija materijalna strana profesi-

HONORAR ZA KAMERU
Prvi ja~i honorar profesor Hrva~evi} je dobio
1990. godine, za rad predstavqen na simpozijumu u Japanu.
Rad je nagra|en sa 1.000 ameri~kih dolara, od kojih je tada
kupio kameru. Na`alost, nije dugo u`ivao u snimawu svojih
putovawa. Sve {to je wegova porodica imala u Bosni odneo
je rat. Da bi otkupio stan od 29 kvadrata, koji je svojevremeno dobio od VMA, morao je da proda kameru i tako re{i
bar deo tada{wih te{ko}a. Zato ne ceni mnogo materijalne
vrednosti. Kao religiozan ~ovek uveren je da duhovni kvaliteti mnogo du`e traju i humanije opredequju svet.

je, mada se ona ne sme zanemariti. Od svojih profesora, starijih

kolega i mentora, nau~io sam da je razli~it odnos prema pacijentima to {to odlikuje vrhunske od obi~nih lekara. Mi ne le~imo
bolest, ve} bolesnika. Zato je meni uvek bila najve}a nagrada
wihovo poverewe u lekare, radost zbog dobro obavqenog posla,
zbog uspeha postignutog u te{koj operaciji. Jedan moj kolega, neurohirurg, nedavno je imao veoma te{ku operaciju, trajala je vi{e
od dvanaest sati, a za wu nisu dovoqni samo stru~no znawe i iskustvo, mnogo zna~i i kondicija, psihi~ka i fizi~ka. Posve}enost
pozivu se podrazumeva kod svih nas na Vojnomedicnskoj akademiji.
To nas ovde i dr`i. Mnoge moje kolege, vrhunski stru~waci, ostaju
ovde uprkos izuzetno niskim primawima i podstanarskom statusu,
mada bi ih po`elele mnoge privatne klinike ne samo u Beogradu i
Srbiji, ve} i u okru`ewu. Ostaju na VMA jer je to institucija, jer
i ona nama poklawa deo svog ugleda i uticaja koji ima u svetu.
Mnogi od nas su i privatno prijateqi, {to ne iznena|uje kad se
zna da je na{ rad uglavnom timski, da zavisimo jedni od drugih.
Nema pacijenta kome se ne posvete bar dvojica lekara, a kad je
re~ o operaciji, anga`ovan je ~itav tim lekara i drugih medicinskih radnika. Mi smo timski igra~i.
Na tom timskom radu profesor Hrva~evi} insistira i na
sada{woj du`nosti. Ni danas mu nije lako, ka`e, jer administracija u tako velikoj ustanovi kakva je VMA zahteva celog ~oveka. Ako `eli da promeni ne{to, da ostavi trag, mora biti
spreman za punu posve}enost. A doktor Hrva~evi} `eli da ostavi trag. Da pobedi sistem koji je sagradio ponekad i suvi{ne
barijere. Barijere koje sputavaju kreativnost, ograni~avaju ~oveka i wegovo stvarala{tvo. Te barijere treba sru{iti, ali to
nije uvek jednostavno. Sistem se gr~evito opire i kad nema logike. Onda ~ak najvi{e. U narednoj godini pedesetak najperspektivnijih mladih stru~waka ima}e priliku da se usavr{ava u inostranstvu, na studijskim putovawima s precizno odre|enim zadacima. Nekoliko wih je ve} u Pitsburgu. Posle wihovog povratka, VMA }e biti bogatija za jo{ jedan tim vrsnih lekara sa me|unarodnim iskustvom. Ba{ kao {to je nekada Hrva~evi} sticao
znawa u Evropi i svetu. Ta praksa nije prekidana ni u najte`em
periodu, u vreme blokade i sankcija. Lekari ne smeju da zanemare svoje usavr{avawe.
Du{an GLI[I]

47

STANDARD

Da li su u pitawu samo
kozmeti~ke promene i
koliko }e taj dokumenat
ubrzati re{avawe
nagomilanih stambenih
problema, pokaza}e
vreme. U dobronamernost
predlaga~a ne treba
sumwati, ali jedno je,
ipak, sigurno. Bez ve}eg
izdvajawa finansijskih
sredstava za tu namenu
ne}e se daleko odma}i u
re{avawu stambenih
pitawa zaposlenih u
Ministarstvu odbrane, a
dok se to ne desi
- Pravilnik je samo
mrtvo slovo na papiru.

[ TA D O N O S I N O V I P R AV I L N I K
O R E [ AVA W U S TA M B E N I H P I TA W A

NADA

ZA BESKU]NIKE

Time se, prema oceni stru~waka koji su u~estvovali u izraa stupawem na snagu novog Pravilnika o re{avawu stamdi
Pravilnika,
izbegavaju ~este promene redosleda na listi
benih pitawa u Ministarstvu odbrane, krajem oktobra
reda
prvenstva,
a
svakoj od osam kategorija bi}e dodeqivan od2005, stambena problematika ponovo je dospela u `i`u
zanimawa armije vojnih besku}nika. Wime se ure|uju na- re|eni broj stanova kako bi se zahtevi u svim grupama uporedo
re{avali. Tako sa~iwene liste predstavqaju osnov za iskazi~in, merila i kriterijumi za dodeqivawe stambenih kredita, stanova i gara`a u zakup i prenos prava kori{}ewa ze- vawe potreba i pribavqawe stanova u pojedinim garnizonima
mqi{ta za individualnu stambenu izgradwu radi re{avawa i mestima na teritoriji dr`ava ~lanica, odnosno za izdvajawe
kreditnih finansijskih sredstava u skladu sa potrebama na gostambenih pitawa zaposlenih u Ministarstvu odbrane.
U odnosu na ranija normativna pravila u~iwen je zna~a- di{wem nivou.
Nezavisno od utvr|enih lista reda prvenstva, odnosno izjan pomak. Otkloweni su nedostaci uo~eni u primeni prethodnog pravilnika, koji se odnose na uskla|ivawe kriterijuma i uzimawem iz reda prvenstva u okviru svake liste, prema odredmerila za utvr|ivawe reda prvenstva, tako da su napravqene bama Pravilnika, ministar odbrane mo`e dodeliti do tri odneke korekcije iskazane u bodovima, jer su vrednovani zna~aj sto od ukupnog broja stanova, gara`a, placeva i sredstava naradnog mesta, du`ina radnog sta`a, stambena ugro`enost, vre- mewenih za kredite kojima se raspola`e.
Promewene su i grupe stambenih interesenata sa pripame ~ekawa na re{avawe stambenog pitawa, broj ~lanova porodi~nog doma}instva, zdravstveno stawe, u~e{}e u re{ava- daju}om strukturom stana u zavisnosti od broja ~lanova domawu stambenog pitawa i obavqawe slu`be pod ote`anim uslo- }instva, tako da sada, umesto tri grupe (posebno za vojna i civilna lica), imamo ukupno pet
vima.
grupa rangiranih po ~inu i stru~Su{tinska novina je, ipak,
NAPLATA VI[KA KVADRATA noj spremi.
u definisawu listi reda prvenU na~inu re{avawa stambeNovim Pravilnikom reguli{e se i pitawe lica kojistva, po kojima su sva lica koja
nih
pitawa
davawem kredita i
ma
je
do
dana
wegovog
stupawa
na
snagu
doneto
re{ewe
o
nemaju re{eno stambeno pitawe
stanova
u
zakup
novina je to {to
davawu
stana
u
zakup,
za
koji
je
utvr|ena
ve}a
struktura
i
razvrstana prema statusu u osam
kategorija (1. profesionalni povr{ina od strukture i povr{ine stana odre|ene re{e- zaposleni u MO mo`e dobiti kreoficiri ~ina generala admi- wem. To lice }e se sada ugovorom obavezati da razliku u dit ili stan samo u garnizonu slurala; 2. profesionalni ofici- strukturi i povr{ini stana, koja je ve}a od pripadaju}e, `bovawa, a penzionisana lica i
~lanovi porodi~nog doma}instva
ri; 3. profesionalni podofici- plati Ministarstvu odbrane po tr`i{noj vrednosti.
poginulih i umrlih lica to pravo
ri; 4. civilna lica zaposlena u
mogu ostvariti u bilo kom garniMO; 5. penzionisani generali i
admirali; 6. penzionisani ofiNISU POTREBNI NOVI ZAHTEVI zonu ili mestu na teritoriji dr`ava ~lanica, bez ograni~ewa u
ciri; 7. penzionisani podoficiSvi predmeti za re{avawe stambenog pitawa koji do pogledu godina slu`be, ~ime je
ri; 8. penzionisana civilna lisada nisu realizovani re{ava}e se bez podno{ewa novog uslov od 15 godina efektivne sluca), ~ime se potpuno odustalo od
zahteva, a zakqu~ke }e stambeni organ uskladiti po slu- `be u Ministarstvu izostavqen.
dosada{we jedinstvene liste
`benoj du`nosti sa novim Pravilnikom.
stambenih interesenata.
Nada MILO[EVI]

48

15. novembar 2005.

SAVETI

Priprema
Radojka MARINKOVI]
Kod ~iwenice da zakonodavac propisuje da pravo na naknadu dela tro{kova za
opremawe stana pripada profesionalnom
Dobio sam od Vojske stan od 48 m2 godiNa zahtev brojnih ~italaca stara
oficiru odnosno profesionalnom podofine 1986. dok sam radio u svojstvu civilnog
rubrika sa pravnim savetima
ciru koji se, osim u name{ten slu`beni stan,
lica, a porodicu su mi ~inili supruga i jedno
ponovo je u stroju. O~ekujemo
prvi put useqava u stan nakon zasnivawa podete. Posle toga dobio sam jo{ jedno dete i
va{a pitawa i predloge za teme o
rodice, koji je on ili wegov bra~ni drug steaktivirao se u svojstvu podoficira. Interekao po osnovu propisa o stambenom obezbepravnim
i
statusnim
pitawima
suje me da li }u kao profesionalni podofi|ewu, jednom u toku slu`be u Vojsci, a polapripadnika
MO
i
VSCG.
Odgovore
cir imati pravo na naknadu za opremawe
ze}i od navoda iz Va{eg pisma da ste prvi
}e
pripremati
na{a
stalna
stana kada dobijem razliku izme|u sada{weg
stan dobili kao samac, pa nakon toga zasnosaradnica. Oni, podse}amo,
stana i onog koji mi pripada.
vali porodicu, smatram da bi Vam ovo pravo
nikoga ne obavezuju i slu`e samo
Zastavnik Milenko Terzi}
pripadalo nakon dobijawa stana po osnovu
kao putokaz za re{avawe
slu`be u Vojsci, odnosno primenom odredbe
Kako je odredbom ~lana 45 Pravilnika
problema, a ostvarivawe prava
~lana 45. stav 1. Pravilnika o naknadi puto naknadi putnih i drugih tro{kova u Vojsci
mogu}e je, naravno, samo po
nih i drugih tro{kova.
SCG propisano da naknada dela tro{kova
propisanoj pravnoj proceduri.
Me|utim, pravo na naknadu za obezza opremawe stana pripada profesionalbe|ewe minimalnih `ivotnih potreba poronom podoficiru, izme|u ostalog, koji se prvi put useqava u stan nakon zasnivawa porodice, mislim da pre- dica lica preme{tenih na teritoriju SCG ne mo`ete ostvariti,
ma sada va`e}im zakonskim propisima ne ispuwavate propisane pre svega jer se radilo o jednokratnoj naknadi koja se ostvarivazakonske uslove za ostvarivawe prava na ovu naknadu nakon do- la samo u odre|enom periodu, te je davno protekao rok za podno{ewe zahteva.
bijawa razlike izme|u sada{weg stana i onog koji Vam pripada.

NAKNADA
ZA OPREMAWE STANA

PRAVNIK VAM ODGOVARA

JEDNOM U TOKU SLU@BE

Na teritoriju Republike Srbije do{ao sam 1992. godine sa
teritorije jedne od biv{ih jugoslovenskih republika gde sam imao
jednosoban stan koji sam dobio kao samac, a zatim sam se i o`enio dva meseca pre prinudnog odlaska. Ovoga stana odrekao sam
se u korist dr`ave i podneo molbu za dodelu stana na ovim prostorima. Moja majka je prodala stan u Republici Hrvatskoj i kupila ku}u u Srbiji na ime moje }erke. Od tada ne primam nikakve
naknade. Zakqu~kom stambenog organa priznato mi je pravo na
razliku izme|u stana koji posedujem i onog koji mi pripada u povr{ini od 37 m2. Da li }u nakon dobijawa ovog stana imati pravo na naknadu dela tro{kova za opremawe stana. Napomiwem
da nisam ostvario pravo na naknadu za obezbe|ewe minimalnih
`ivotnih potreba porodica lica preme{tenih na teritoriju SRJ
i da li mogu sada to pravo ostvariti.
Zastavnik Zlatan Paunovi}

OKOM KAMERE

PROFESIONALNA
VOJNA SLU@BA
Kakav je sada status stare{ina koji su bili po ugovoru pa su
prevedeni u aktivnu vojnu slu`bu, {ta ih ~eka i da li }e i daqe
da rade u Vojsci?
Predrag iz Vaqeva
Prijemom u profesionalnu vojnu slu`bu, za daqe re{avawe
Va{eg statusa kao profesionalnog vojnika nebitna je ~iwenica
{to ste pre toga radili u Vojsci kao lice po ugovoru. Stoga se na
Vas, kao i na sve ostale profesionalne vojnike u aktivnoj vojnoj
slu`bi, na identi~an na~in primewuju odredbe o stawima u slu`bi pa i o prestanku profesionalne vojne slu`be.

Snimio Zvonko PERGE

49

SVET

S U S R E T S A H R VAT S K I M G E N E R A L O M S L AV K O M B A R I ] E M

NAKON
DUGOG
PUTOVAWA U NO]
akon sukoba, potom }utawa, do{lo je vreme i za razgovore.
Nedavno je u na{oj zemqi boravio zamenik na~elnika General{taba Oru`anih snaga Republike Hrvatske general-pukovnik Slavko Bari} i susreo se sa tada{wim zamenikom
na~elnika G[ VSCG viceadmiralom Mihailom @arkovi}em. Razgovori na tako visokom nivou potvrdili su odlu~nost vojnog vrha dveju zemaqa da prati novi pravac u razvoju
me|usobnih odnosa, onako kako je to politika zacrtala.
Ovo je prva prilika da razmenimo odre|ena iskustva koja
imamo mi u Oru`anim snagama Republike Hrvatske sa kolegama iz
Vojske Srbije i Crne Gore. Ovo je prvi radni sastanak na kome
smo poku{ali da utvrdimo zajedni~ke interese na{ih zemaqa i
oru`anih snaga. Savremeni bezbednosni rizici, izazovi i pretwe vi{e nisu pojedina~ni, ve} zajedni~ki, te zahtevaju i zajedni~ki
odgovor i organizaciju. Stoga smo raspravqali o onim oblastima
koje su nam bliske, interesantne, gde postoje mogu}nosti unapre|ewa celokupnog sistema odbrane. Mi imamo iskustva ste~ena u
Partnerstvu za mir, ~ija je ~lanica Republika Hrvatska, a iskreno se nadam da }e ubrzo to postati i SCG. Promene koje se de{avaju u ovom delu jugoisto~ne Evrope izuzetno su dinami~ne, i vojska se mora brzo prilagoditi svim izazovima koji su pred wom.
Nove dr`ave su osetqivije na takve bezbednosne izazove, rizike
i pretwe. Verujem da }emo ovu saradwu slede}e godine unaprediti
me|usobnim susretima, razgovorima, ali i zajedni~kim aktivnostima, kao {to smo planirali i dogovorili se.
Reformisawe sistema odbrane i wegovo prilago|avawe
zahtevima vremena jedno je od kqu~nih pitawa za zemqe koje nastoje da u|u u integracije. Hrvatska je ve} u{la u Partnerstvo za mir. Da li to zna~i da je daleko odmakla i u reformi oru`anih snaga?
Reforme oru`anih snaga u Hrvatskoj su, u biti, stale. Zavr{ili smo prvu fazu, {to zna~i da smo znatno smawili broj
qudi. Prvi deo reforme sastojao se u tome da se oru`ane snage
{to vi{e broj~ano smawe. Drugi deo zasniva se na funkcionalnom reformisawu, pri ~emu nam je ciq uspostavqawe nove organizacije. Jednostavno smo poku{ali da se u svim podru~jima sistema odbrane i oru`anih snaga prilagodimo standardima Natoa, po~ev{i od same organizacije Glavnog sto`era, do organizacije na{ih jedinica, organizovawa planirawa i usvajawa
standardnih operativnih postupaka koji su neophodni ako `elite
da budete deo Natoa. Tako|e, radimo na dugoro~nom planu razvoja, gde bismo poku{ali da donesemo na{u viziju razvoja, koja treba da bude potvr|ena u Hrvatskom saboru, kako bi kompatibilnost i interoperabilnost sa sistemima zapadnih zemaqa, odnosno sa ~lanicama Natoa, bila stvarna, ne samo deklarativna. U
prvom delu reforme dali smo izuzetno velika sredstva i ulo`ili mnoge napore u osposobqavawe qudstva. Drugi deo se, pre
svega, odnosi na ulagawe u tehniku i wenu modernizaciju.
Sve to zavisi od mogu}nosti dru{tva da odvoji novac. Koliko ono u Hrvatskoj ima razumevawa za potrebe sistema od-

Kqu~ne zemqe u regionu,

Hrvatska i SCG, svojim
odnosom odre|uju
bezbednost u ovom delu
jugoisto~ne Evrope.
Budu}i da je kolektivna
bezbednost odgovornost
svih zemaqa, wihova
saradwa je - neminovnost.

50

15. novembar 2005.

brane i ~iwenicu da reforma tra`i ulagawe u znawe, {kolovawe, opremawe, kupovinu novog naoru`awa i sredstava?
Moram da priznam da su zahtevi oru`anih snaga svih zemaqa u tranziciji uvek mnogo ve}i nego {to je ostvarivo. Hrvatska ima svoje programe i kada bih rekao da sam u potpunosti zadovoqan obra~unskim sredstvima, to ne bi bilo ta~no. Me|utim, Vlada izdvaja i podr`ava modernizaciju i izdvaja}e sredstva izvan prora~unskog dela, koji nije u skladu s onim {to smo
deklarisali. Ni finansirawe me|unarodnih vojnih operacija
ne ide iz obra~una Ministarstva odbrane, odnosno oru`anih
snaga, i u tom smislu postoji podr{ka, ali nedovoqna. A nedovoqna je zato {to su sredstva kojima raspola`emo najve}im delom sredstva biv{e jugoslovenske vojske. Ona nisu moderna ni
kompatibilna, a modernizacija u OS Hrvatske je prioritet i u
Kopnenoj vojsci, i u Vazduhoplovstvu, i Mornarici. Za to su nam
potrebna izuzetno velika sredstva. Stoga planiramo modernizaciju u desetogodi{wem periodu.
Pomenuli ste mogu}u saradwu SCG i Hrvatske u oblasti namenske industrije. [ta konkretno imate u vidu?
Zemqe koje imaju razvijenu namensku proizvodwu znaju za
potrebe na{ih oru`anih snaga. Mi smo dali odre|ene naznake
o tome {ta nas zanima i sada se poku{ava prezentirati nova
tehnologija. Ali mi smatramo da deo proizvodwe mora biti u
Republici Hrvatskoj. S obzirom na prethodnu vojnu industriju,
mislim da postoje mogu}nosti za saradwu na{ih kapaciteta i
kapaciteta u SCG. Ni{ta nas ne spre~ava da ubrzo po~nemo razgovore. Siguran sam da ima prostora za to, te da bi o tome trebalo da razmi{qaju ne samo na{e dve dr`ave ve} i ostale dr`ave iz biv{e Jugoslavije.
Kako biste predstavili hrvatsku vojsku danas?
Re~ je o maloj vojsci koja ula`e izuzetno velike napore u
sistem obrazovawa i obuke, koja te`i da bude racionalna i ekonomi~na, prati mogu}nosti dr`ave, odgovara na izazove modernog vremena, izazove koje name}u novi asimetri~ni oblici ugro`avawa, vojsci koja ima potencijala i vojsci koja brzo usvaja
standarde. Verujem da }e, uz podr{ku i usvajawe novih sredstava, nove tehnike, ta vojska biti po meri zahteva Republike Hrvatske, a isto tako i bitan segment u ovom regionu, koji }e brzo iz
regiona u kome ima neuralgi~nih ta~aka pre}i u region mira i
razvoja. Ta vojska }e mo}i odgovoriti izazovima i biti garancija mira u regionu.

Va{a vojska u~estvuje u

mnogim mirovnim operacijama. Prema nekim podacima, ~ak u jedanaest. To
je veliko iskustvo za tako
mlade oru`ane snage.
U ovom trenutku o~ekuje
nas ve} {esta smena na{ih
vojnih policajaca i drugih
oficira negde pedesetak
vojnika u Avganistanu. Preuzeli smo u potpunosti zadatke vojne policije. Na{i oficiri su tamo na ~elnim pozicijama. U sastavu Litvije {aqemo sedam posmatra~a koji
}e biti u tom delu. U mnogim
zemqama Afrike, do Haitija,
imamo svoje posmatra~e. Sa
ulaskom u Partnerstvo za
mir dobijate odre|ene zadatke. Ako ho}ete da u|ete u odre|ena partnerstva, regionalne inicijative, ili ako
`elite da prilagodite svoje jedinice standardima, morate da se
doka`ete u odre|enim misijama. Od vas se zahteva da oko dva
odsto snaga imate napoqu, a slede}ih osam da bude spremno
za odlazak, dok 40 odsto mora biti pokretno i sposobno da bude
anga`ovano u vrlo kratkom roku. To iziskuje vremena, strpqewa,
novi pristup selekciji i obuci, novi na~in promi{qawa. Poku{avamo da uvedemo profesionalizam u kome je odnos izme|u vojnika i Ministarstva jasno definisan: oru`ane snage postavqaju zahtev i ka`u {ta o~ekuju od svog vojnika, a vojnik mora znati
{ta }e dobiti ugovorom.
Pa, {ta }e dobiti?
To je jasno definisano na{im zakonima: on ima odre|ena
prava i beneficije, u zavisnosti od misije u koju je upu}en. Vojniku
ostaje doma}a plata, dnevnica koja je otprilike 80 dolara i odre|ena druga prava, kao {to su `ivotno osigurawe i u slu~aju povreda, i niz drugih prava koja se ugovorom nedvosmisleno preciziraju.
[ta opredequje vojnike za odlazak u mirovne operacije?
Jedan od motiva je profesionalno dokazivawe, ali nije
zanemariv ni materijalni. U tom smislu mi moramo da budemo
odre|eni: ako od profesionalnog vojnika tra`imo da izvr{i
svoje zadatke, onda smo spremni i da ga platimo.
U nekim zemqama javno se ispoqava otpor prema slawu doma}ih vojnika u udaqene krajeve. Javqa se strah od odmazde
i sli~no. Kako hrvatska javnost reaguje na anga`ovawe svojih trupa u inostranstvu?
Javnost je dosta osetqiva kada je re~ o slawu na{ih jedinica napoqe. Imali smo nekih javnih rasprava i protivqewa
tome. Na sre}u, na{a iskustva su izuzetno dobra, nismo imali
rawenih, niti poginulih u tim aktivnostima. Sabor mora dvotre}inskom ve}inom da usvoji odluku o slawu na{ih jedinica van
zemqe. Ove godine je ve} usvojeno da se u slede}oj utrostru~i
broj vojnika koji }e biti poslati. To zna~i da }e oko 150 na{ih
vojnika 2006. u~estvovati u razli~itim misijama. Ulazak u Nato
postavqa jasne zahteve {ta se od vas o~ekuje, {ta morate da postignete i koji je va{ doprinos u toj organizaciji. ^esto se zavaravamo, pa pitamo {ta mi o~ekujemo od Natoa. Moramo da budemo spremni i re}i: mi Natou ili tom udru`ewu mo`emo da damo
to i to, ili mo`emo na taj na~in doprineti stabilizaciji, miru
i jednom druga~ijem okru`ewu.
Sne`ana \OKI]
Snimio Darimir BANDA

51

STRANE ARMIJE

O BAV E [TAJ N O - B E Z B E D N O S N I S IST E M H RVAT S K E ( 2 )

NAJAVQENE

PROMENE

Zakonska ovla{}ewa
ukazuju na sli~nost
hrvatske
protivobave{tajne
agencije (POA)
i najpoznatije
ameri~ke slu`be
bezbednosti FBI,
kako sa aspekta
egzekutivnih
ovla{}ewa wihovih
pripadnika u borbi
protiv strane
{pijuna`e, terorizma
i organizovanog
kriminala, tako
i po ekskluzivnosti
prava na
prislu{kivawe

52

ojna sigurnosna agencija je istovremeno i vojna slu`ba bezbednosti sa tipi~nim kontraobave{tajnim i preventivno-bezbednosnim zadacima (kontra{pijuna`a, obezbe|ewe i bezbednosna za{tita odre|enih vojnih lica i objekata i sl.). Ona u~estvuje i
u kontraobave{tajnoj za{titi pripadnika Ministarstva odbrane i oru`anih snaga,
te objekata i prostora koje odredi ministar odbrane. U sprovo|ewu tih poslova,
shodno odgovaraju}im zakonskim odredbama, proverava aktivne pripadnike Ministarstva obrane i Oru`anih snaga i civilna lica koja su zaposlena u ovim institucijama. Me|utim, VSA je ovla{}ena da primewuje kontraobave{tajne, tj. operativne mere i
radwe samo prema vojnim licima i civilima na slu`bi u Ministarstvu obrane i Oru`anim snagama kada je to u vezi sa obavqawem wihovih du`nosti i samo u vojnim objektima.
Ukoliko se proceni da operativni rad treba sprovesti prema drugim licima, o tome se
odmah obave{tava POA.
Organizaciju VSA ~ine: direktor agencije (vojno ili civilno lice), zamenik direktora i kabinet, obave{tajna slu`ba, kontraobave{tajna slu`ba (slu`ba bezbednosti),
J - 2 (trupno izvi|awe), logistika.

PRU@AWE OBAVE[TAJNE PODR[KE

Obave{tajna slu`ba ima direktora, kabinet i dva odeqewa: operativno i analiti~ko. Sva logistika je na nivou agencije. Zadaci obave{tajne slu`be su: pru`awe obave{tajne
podr{ke (podaci o stranim armijama i odbrambenim sistemima), podr{ka i za{tita odbrambenog sistema, analiza svih vrsta spoqnih pretwi i pritisaka, pra}ewe indikatora i
upozorewa o ugro`avawu bezbednosti zemqe, pra}ewe i izve{tavawe o vojnim i drugim vrstama pretwi kojima se ugro`ava bezbednost i saradwa sa srodnim slu`bama i agencijama.
Kontraobave{tajna slu`ba (slu`ba bezbednosti) ima pomo}nika direktora, kabinet i tri odeqewa: operativno, odeqewe kontraobave{tajnih analiza i odeqewe za pra15. novembar 2005.

}ewe operativnih sistema. Zadaci ove slu`be su: bezbednosna podr{ka, za{tita odbrambenog sistema, analize pretwi i pritisaka
sa kontraobave{tajnog aspekta, pra}ewe indikatora i upozorewa, bezbednosne procene, saradwa sa srodnim slu`bama.
Obave{tajna uprava J - 2 je organizaciona jedinica VSA
ali je sme{tena u General{tabu i bavi se prikupqawem podataka
za potrebe operativnih jedinica HV (trupno izvi|awe). U svom sastavu ima na~elnika, odeqewe za planirawe i prikupqawe podataka, odeqewe za wihovu analizu, odeqewe bezbednosti i logistiku. Za pravovremeno otkrivawe pokreta i manevra protivnika u
rejonu izvo|ewa operacije, pra}ewe razvoja situacije u rejonu
operacije, otkrivawe i pra}ewe ciqeva i procena o{te}enosti
ciqeva nakon borbenih dejstava, stru~no joj je pot~iwen 350. vojnoobave{tajni bataqon. Operativni deo bezbednosno-obave{tajnog sistema je i bataqon za specijalna dejstva KoV-a namewen za
specijalne operacije i brzo reagovawe, formiran oktobra 2000.
godine. U wegovom sastavu su iskqu~ivo profesionalni vojnici.
Strategijsko elektronsko izvi|awe za potrebe OA i VSA,
kao {to je istaknuto, sprovodi Sredi{wica elektroni~kog izvi|awa Glavnog sto`era Oru`anih snaga na osnovu planova koje
donosi Savjet za koordinaciju sigurnosnih slu`bi. SrEI nije postala samostalna elektronska obave{tajna slu`ba, nego servis" koji prikupqa obave{tajna saznawa u inostranstvu za potrebe OA i VSA.

PROTIVOBAVE[TAJNA AGENCIJA
Protivobavje{tajna agencija (POA) nadle`na je da planira i sprovodi kontraobave{tajnu aktivnost unutar Hrvatske. U tom
smislu ona je direktno vezana za najvi{e organe izvr{ne vlasti,
kao samostalna Vladina agencija. Podjednako je odgovorna i predsedniku Vlade RH i predsedniku RH u sklopu Savjeta za nacionalnu
sigurnost, odnosno Ureda Vije}a nacionalne sigurnosti.
Zakonska ovla{}ewa ukazuju na sli~nost POA i najpoznatije ameri~ke slu`be bezbednosti FBI, kako sa aspekta egzekutivnih ovla{}ewa wihovih pripadnika u borbi protiv strane {pijuna`e, terorizma i organizovanog kriminala, tako i po ekskluzivnosti prava na prislu{kivawe. Naime, od ranije je poznato da je
FBI jedina slu`ba ovla{}ena da primewuje mere ofanzivne operativne tehnike na teritoriji SAD, i da to ~ini za sopstvene potrebe, ali i za potrebe ostalih obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi. Ovakvo ovla{}ewe ima i POA, budu}i da }e ova slu`ba realizovati celokupnu tajnu primenu prislu{nih sredstava na hrvatskoj teritoriji. Predvi|eno je da ostale obave{tajne institucije

(VSA, OA) i kriminalisti~ka policija samo prosle|uju zahteve za

primenu ove mere specijalizovanoj jedinici u sastavu POA, koja
}e potom tra`iti zakonom predvi|eno odobrewe od sudije Vrhovnog suda, po ~ijem }e odobrewu dogovoriti konkretno prislu{kivawe sa nekim od telekomunikacijskih operatera sa kojim ima sklopqen ugovor (KRONET, VIP, Hrvatski Telekom).
S tim u vezi, u POA je formiran Operativno-tehni~ki centar za nadzor telekomunikacija koji obavqa tehni~ku koordinaciju
s telekomunikacionim operatorima u Republici Hrvatskoj, nadzire organizaciju bezbednosti informacionih sistema u organima
dr`avne vlasti, usmerava sprovo|ewe mera informacijske sigurnosti i kriptoza{titu tijela dr`avne vlasti", ali nadzire i rad
davateqa telekomunikacijskih usluga u okviru sustava sigurnosti
Republike Hrvatske". Najzad, kao slu`ba za za{titu ustavnog poretka prati delovawe pojedinih lica, grupa i organizacija na teritoriji Republike Hrvatske koja su usmerena protiv nacionalne
bezbednosti. Kao slu`ba za za{titu odre|enih li~nosti i objekata, ova slu`ba u~estvuje u kontraobave{tajnoj za{titi i obezbe|ewu za{ti}enih lica, objekata i prostora, ali i va`nijih skupova i
sastanaka na zahtev Vlade Republike Hrvatske.

CIVILNA KONTROLA
Radi ostvarivawa civilnog nadzora nad radom obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi osnovano je Vije}e za nadzor sigurnosnih slu`bi, kao telo zadu`eno za strategijsku me|uresorsku koordinaciju obave{tajnog rada. ^ine ga predsednik Republike, predsednik Vlade, ~lan Vlade zadu`en za nacionalnu sigurnost, ministri odbrane, unutra{wih poslova, inostranih poslova, pravosu|a i na~elnik Glavnog sto`era Oru`anih snaga Republike Hrvatske. Kada ovo vije}e raspravqa o stawu nacionalne bezbednosti u
dr`avi, odnosno kada raspravqa o predlogu Strategije nacionalne sigurnosti, i u drugim slu~ajevima od posebnog zna~aja, u wegovom radu mogu, po pozivu, u~estvovati i druga lica.
Savjet za koordinaciju sigurnosnih slu`bi je telo zadu`eno
za operativnu koordinaciju obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi,
ali i za pripremawe materijala koji se razmatraju na sednicama
Vije}a za nacionalnu sigurnost. Sa~iwavaju ga ~lan Vlade zadu`en
za nacionalnu sigurnost, kao zamenik predsednika Savjeta, savetnik predsednika Republike za nacionalnu sigurnost, kao potpredsednik Savjeta, ravnateq sigurnosnih slu`bi i predstojnik Ureda
Vije}a za nacionalnu sigurnost.
Specijalizovano telo zadu`eno za civilnu kontrolu, odnosno parlamentarni nadzor nad radom obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi je Vije}e za nadzor sigurnosnih slu`bi. Ono se sastoji od predsednika i {est ~lanova, koje imenuje Hrvatski sabor.
Predvi|eno je da za ~lanove ovog tela mogu biti imenovani hrvatski dr`avqani sa visokom stru~nom spremom, pri ~emu najmawe po
jedan wegov ~lan mora biti diplomirani pravnik, diplomirani
politikolog i diplomirani in`ewer elektrotehnike. Mandat predsednika i ~lanova ovog tela je ~etiri godine, ali i nakon toga oni
mogu biti ponovno imenovani. Ina~e, Vije}e je zadu`eno da prati
zakonitost rada obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi, zatim da
prati i nadzire primenu mera tajnog prikupqawa podataka kojima
se ograni~avaju ustavna qudska prava i osnovne slobode (tajno
pra}ewe, prislu{kivawe i sl.), i da permanentno prati zakonsku
regulativu iz oblasti nacionalne bezbednosti u drugim zemqama.
Analiziraju}i funkcionisawe sistema nacionalne bezbednosti do kraja 2003. godine, odnosno do wenog dolaska na vlast,
Vlada HDZ-a zakqu~ila je da je on naru{en a u nekim segmentima i
uni{ten, jer je ostao bez organizacije, kvalitetnog qudstva, planskog i dugoro~nog sadr`aja rada, sposobnosti predvi|awa i neutralisawa rizika". Polaze}i od toga, najavqene su promene kojima bi se sistem nacionalne bezbednosti doveo do nivoa da bude
sposoban da prati, predvi|a, analizira i predla`e mere za smawewe i otklawawe svih spoqnih i unutra{wih pretwi koje mogu
dovesti do ugro`avawa ukupne bezbednosti zemqe.
Prof. dr Milan MILO[EVI]

53

AKTUELNO

V E @ B A
Zajedni~ka ve`ba
Vojske SCG i Bugarske armije

JA^AWE
VOJNE SARADWE

Deo pripadnika 211. oklopne brigade

boravio je od 8. do 11. novembra u Bugarskoj gde je sa jedinicama Bugarske armije izvedena zajedni~ka obuka mehanizovanih vodova, saglasna procedurama Ujediwenih nacija na odr`avawu mira i me|unarodnog humanitarnog prava. Ciq ve`be je ja~awe vojne
saradwe, dobrosusedskih odnosa i uzajamnog
razumevawa izme|u dve zemqe.

K F O R

REAGOVAWE

Uo~i polaska za Bugarsku, zamenik na~elnika Uprave za operativne poslove pukovnik Milo{ Mandi} je, po ovla{}ewu ministra odbrane, potpisao sa kolegama iz Bugarske, Memorandum o razumevawu izme|u Ministarstva odbrane SCG i Bugarske armije, kojim je precizirana zajedni~ka obuka oru`anih
snaga.
Z. M.

P o s e t a d e l e g a c i j e Vo j n e b o l n i c e k i n e s k e a r m i j e

KONKRETIZOVANA SARADWA U NAREDNOJ GODINI

Studijska delegacija Centralne vojne bolnice Narodnooslobodila~ke armije Kine, predvo|ena na~elnikom general-majorom ]in Jinheom (Qin Yinhe), boravila je u poseti Vojnomedicinskoj akademiji i Upravi za zdravstvo.
U razgovoru sa na{om delegacijom koju je predvodio na~elnik VMA pukovnik prof. dr Miodrag Jevti} razmewena su iskustva iz organizacije sanitetske slu`be, metodologije zbriwavawa u slu~aju masovnog povre|ivawa i definisani su modaliteti budu}e saradwe.
Gosti su posetili i vojnu bolnicu u Meqinama i stekli uvid u rad te savremene vojnomedicinske ustanove, a posebno interesovawe izra`eno je za dostignu}a u fizikalnoj medicini i
rehabilitaciju povre|enih i obolelih.
Na kraju posete goste je primio na~elnik Uprave za zdravstvo general-major Vladimir
Pejak. Tema razgovora bila su iskustva u organizaciji sanitetske slu`be u razli~itim situacijama tokom sukoba na prostoru biv{e SFRJ.
Dogovoreno je vi{e oblika saradwe, a tokom 2006. godine bi}e razmewena po dva lekara specijaliste iz oblasti za koje postoji obostrani interes.

Uve`bavawa
multinacionalnih snaga
Kfora za reagovawe
u slu~aju nemira
i pobune na Kosovu
zavr{ena su 28. oktobra
u vojnom logoru
Vrelo kod Pri{tine,
izvo|ewem ve`be
Operacija
balkanski jastreb
erija operativnih aktivnosti, planiranih jo{ od leta 2004. godine, po~ela je u martu ove godine, sa ciqem da
se pravovremeno i efikasno reaguje
u slu~aju bilo kakvih kriznih situacija na
Balkanu.
U zavr{noj ve`bi simulirani su razli~iti scenariji demonstracija i nemira
na Kosovu, u kojima su snage Kfora, sasta-

S
SPECIJALISTI^KE STUDIJE NA FAKULTETU CIVILNE ODBRANE
Fakultet civilne odbrane u Beogradu upisuje drugu generaciju studenata na specijalisti~ke studije iz oblasti sistema integrisane
za{tite (integrisanog upravqawa rizicima).
U okviru studijskog programa kandidati
u~e razli~ite metodologije i tehnike u upravqawu rizicima. Budu}i menaxeri integrisanog upravqawa rizicima sti~u znawa,
ve{tine i sposobnosti neophodne za timski

54

rad i re{avawe slo`enih problema, kako u

wihovoj identifikaciji i proceni mogu}ih
rizika, kontroli, tako i stvarawu uslova za
efikasan odgovor na nesre}e.
U realizaciji specijalisti~kih studija
u~estvuju i istaknuti stru~waci Univerziteta
Ujediwenih nacija i Instituta za `ivotnu
sredinu i qudsku bezbednost iz Bona,
Nema~ka.

N A

K O S O V U

NA POBUNU

Vojna saradwa SCG i Republike Hrvatske

IZGRADWA OBOSTRANOG POVEREWA

Pomo}nik ministra
odbrane SCG za politiku odbrane Pavle Jankovi} razgovarao je sa pomo}nikom ministra odbrane Republike Hrvatske za odbrambenu politiku Igorom Pokazom o
unapre|ewu saradwe u
oblasti odbrane, posebno o aktivnostima i planovima bilateralne vojne saradwe u narednoj
godini i merama za izgradwu obostranog poverewa.
Jankovi} i Pokaz razmenili su mi{qewa o bezbednosnoj situaciji u regionu. Istaknuta je podr{ka Republike Hrvatske za punopravno ~lanstvo u Ameri~ko-jadranskoj poveqi Srbije i Crne Gore.
U razgovoru su u~estvovali i ambasador Hrvatske u Beogradu Ton~i Stan~i}, te izaslanici odbrane SCG u Hrvatskoj pukovnik Zoran Bo{kovi} i Hrvatske u SCG pukovnik
Smiqan ^ubeli}.

ISKUSTVA
IZ MIROVNIH MISIJA

vqene od kontingenata iz razli~itih zemaqa u okviru brigada Centar i Severoistok,

reagovale kao jedan tim, uz helikoptersku
podr{ku. Posebni ciqevi bili su prou~avawe teritorije i provera logisti~ke podr{ke.
Zavr{nim ve`bovnim aktivnostima
rukovodio je komandant Kfora italijanski
general \uzepe Valoto.

Na~elnik Uprave za politiku odbrane Republike

^e{ke mr Radomir Jahoda boravio je u dvodnevnoj poseti Ministarstvu odbrane SCG.
Tokom posete, koja se realizuje na osnovu plana bilateralne vojne saradwe, predstavnici ministarstava
odbrane dveju zemaqa razgovarali su o reformi oru`anih snaga i politi~ko-bezbednosnoj situaciji u regionu.
Prilikom susreta sa na~elnikom Centra za mirovne operacije pukovnikom Petrom ]ornakovim bilo
je re~i o iskustvima oru`anih snaga ^e{ke i SCG u mirovnim misijama.

R. M.

SARADWA SA TURSKOM
U OBLASTI
VOJNE ISTORIJE
Na~elnik Vojnoistorijskog instituta Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore pukovnik Mihajlo
Basara i na~elnik Uprave za vojnu
istoriju General{taba Vojske Republike Turske pukovnik Emruhan Jal~in potpisali su Protokol o saradwi iz oblasti vojne istorije, arhivistike, muzeologije i izdava{tva.
Potpisivawu Protokola prisustvovali su i general-potpukovnik
Ejup Kamp, na~elnik Direktorata za
vojnoistorijska i strate{ka istra`ivawa G[ Turske, i Pavle Jankovi}, pomo}nik ministra odbrane
SCG za politiku odbrane.
Protokol o saradwi predstavqa daqi napredak u odnosima dve
armije i omogu}i}e istra`iva~ima
lak{i i br`i pristup istorijskim
dokumentima i podacima vezanim za
vojnu istoriju.

ME\UNARODNI NAU^NI SKUP O BALKANSKOM PAKTU

Me|unarodni nau~ni skup Balkanski
pakt 1953/1954 u organizaciji Vojnoistorijskog instituta Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore odr`an je 9. i 10. novembra u Beogradu u Centralnom domu VSCG.
Skup je otvorio zamenik ministra odbrane
SCG Vuka{in Mara{.

Rekonstrukcija doga|aja koji su doveli

do stvarawa Balkanskog saveza i wegov uticaj na sada{we vojno-politi~ke prilike na
Balkanu, bile su osnovne teme nau~nog skupa
na kome su pored nau~nika iz na{e zemqe
u~estvovali i brojni gosti iz Turske, Gr~ke i
drugih zemaqa.

55

TEHNIKA

Z A S T A V A - O R U @J E

GIGANT
U proteklom veku

ratovi nisu mogli

uni{titi Zastavu,
jer je obnavqana
voqom dr`ave i
zaposlenih, ali
bi mogla-nebriga.
Sama se posle
15 godina nema{tine
i gubitka nekih
tr`i{ta
ne mo`e oporaviti.

56

opovski plotuni oglasili su 27. oktobra 1853. da je u ~uvenoj kragujeva~koj Topolivnici uspe{no zavr{eno prvo livewe doma}eg oru|a. Bio je to po~etak. Taj datum slavi se i danas, posle 152 godine, kao dan fabrike koju su nazivali kolevkom srpske industrije, jer je na wenim osnovama nikao ~itav vojnoindustrijski
kompleks.
Fabrika koja je u po~etku proizvodila topove, sabqe, bajonete, postala je poznatija po svom programu streqa~kog oru`ja, a me|u Kragujev~anima je od davnina negovan
kult majstorstva vrsnih pu{kara tufegxija. Oru`arska tradicija preno{ena je generacijama na podmladak. Deca su stasavala uz fabriku i ma{tala da kad porastu postanu vrsni majstori, in`eweri, da naprave tehnolo{ki {to boqe oru`je. U gradu u kome
se ostvaruju konstruktorski snovi to nekad nije bilo te{ko.
Sva ta se}awa pomalo su romanti~no, ali zbiqa nije bila ru`i~asta. Zastavu nisu mogli da uni{te ratovi ni okupatori, koji su palili pogone i plenili ma{ine, jer je
obnavqana voqom dr`ave i zaposlenih, ali je mogla nebriga. Posledwih 15 godina nema{tine i gubitka tr`i{ta bolnije su nego ikada.

KVALITET OTVARA VRATA

O Zastavi bi moglo da se pri~a nadugo i na{iroko, jer je vek i po bila proizvo|a~ i snabdeva~ vojske raznim sredstvima naoru`awa. A da li je proteklih godina bila i miqenik politi~ara? Te{ko je re}i, jer se u prestonici Kragujevac mnogo vi{e
spomiwao po wenoj imewakiwi proizvo|a~u automobila. Oru`ari su ostajali u zape}ku, nepravedno i neodgovorno prepu{teni Vojsci na brigu, a o fabrici se pri~alo samo kada izbiju {trajkovi ili se smene rukovodioci. ^inilo se kako se sve svelo
na turobno tavorewe i tiho propadawe. Lepih vesti niotkud.
A onda se uzburkala javnost. Mesecima se pri~alo o razvoju nove automatske pu{ke 5,56 mm M21, pa o poseti Kala{wikova Zastavi, a pre nepun mesec udarna vest
bila je potpisivawe Memoranduma o razumevawu i saradwi sa poznatom firmom Remington, proizvo|a~em sportsko-lova~kog oru`ja, jednom od najja~ih i najstarijih svetskih kompaniji. Re~ je o dugoro~nom poslovnom sporazumu, kojim se Zastava obavezala
da }e ve} u prvoj godini (2006.) na ameri~ko tr`i{te isporu~iti 24.000 karabinskih
15. novembar 2005.

KONSTRUKTORSKE PERJANICE
Pukovnik Miodrag Vasi} je 1904. godine razvio prvu
doma}u ru~nu bombu, koja je usavr{ena 1912. i uvedena u naoru`awe pod oznakom M12, a bila je poznata kao kragujka.
Major Bo{ko Stanisavqevi} konstruisao je protivtenkovski
top 76,5 mm M39, Anton Me{i~ek konstruktor je prvog doma}eg ru~nog baca~a 44 mm M49, Todor Cvetkovi} ru~nog baca~a M57, automata M56, signalnog pi{toqa M57, dok je \ur|e Mati} osmislio prvi doma}i automat M49. Milan ]iri}
bio je vo|a tima koji je razvio Familiju automatskog oru`ja
Zastava FAZ. Rodoqub Matkovi} tvorac je revolvera .357
magnum M83, a Zoran [u{i} revolvera kobac R22 i king
kraguj. Bo`idar Blagojevi} konstruktor je snajperske pu{ke
7,9 mm M76...
pogoni. To }e smawiti i tro{kove proizvodwe. Procewuje se da }e
u{teda samo na grejawu biti ve}a od 10 miliona dinara, a tek na
struji, putevima.
U me|uvremenu, sve funkcije i prate}e slu`be u fabrici ostaju zajedni~ke pre svega Razvoj i Marketing. Za sada postoje nepodeqeni biroi za razvoj lova~kog, vojnog i civilnog oru`ja, i u wima rade, kako ka`e direktor, univerzalni i dobri konstruktori iz
svih tih oblasti, tako da ih jo{ ne}e deliti. Ali }e to morati da
u~ine u momentu kada se omogu}i privatizacija dela fabrike.
U Zastavi su promenili i na~in poslovawa. Ukinuli su, dodu{e uz burne reakcije, ranijih 35 direktorskih mesta i sada preduze}e ima samo jednog direktora i jednu sekretaricu. Ostale funkcije su organizovane na nivou poslovnih ili radnih jedinica, pa
one sada imaju {efove, upravnike i poslovo|e.
Ukinuo sam i kolegijume, pa sada imamo radne sastanke. Kolegijumi povla~e vi{e administracije nego {to treba, a ako znamo
poslove koje treba da obavimo i ako smo ih dobro raspodelili,
oni mogu lako da se kontroli{u, pa za to nisu potrebni vi{e~asovni kolegijumi. Oni su u vreme nesta{ice posla slu`ili da se
qudi malo izjadaju i poku{aju da na|u izlaz iz krize. A danas nam
je ciq da se vratimo na organizaciju koja je postojala do 1972, jer

i malokalibarskih pu{aka. To su karabini sistema Mauzer, u

Americi poznati vi{e od 20 godina.
Kako oru`ari o~ekuju, ugovor sa Remingtonom posredno }e
otvoriti i neka nova vrata na ameri~kom tr`i{tu i popraviti ugled
firme, {to je neophodno budu}i da su u toku u pregovori sa nekim
kompanijama. U Americi se, iz civilnog programa, naj~e{}e tra`e
pi{toqi i poluautomatsko oru`je, koje ne proizvodi Remington.
Zahvaquju}i kvalitetu proizvoda koji su ceweni u svetu, Zastava je dobila dobrog partnera, a da li }e Remington postati i
wihov strate{ki partner, odgovorio je direktor Radomir Grujovi}.
Potpisivawem Memoranduma stvoreni su uslovi za partnerstvo, a realno je o~ekivati da kompanija koja je zapo~ela saradwu sa nama na ovaj na~in i koja nam daje svoje ime, zaista postane na{ strate{ki partner i vlasnik jednog broja akcija. Naravno, ukoliko nam to dr`ava omogu}i. Ne zaboravite, mi smo
preduze}e sa ve}inskim dr`avnim kapitalom i sa nepodeqenim
kapacitetom na istoj opremi proizvodi se i vojni i civilni program. Sada je povoqnija klima u Ministarstvu odbrane i postoji
mogu}nost da se deo fabrike privatizuje.
Za to vreme u Pogonu za proizvodwu lova~ke municije radi se
punom parom i na cevi sanduka za lova~ke karabine utiskuju se
oznake Remington Zastava. U to smo se i uverili. Izvesno je da
}e se uskoro ti pogoni modernizovati i podi}i kapaciteti za proizvodwu.

PRESTROJAVAWE PROIZVODWE
U fabrici se danas ~ine napori da se civilni deo {to vi{e
odvoji od vojnog. Ciq je da se pod jednim krovom na|u samo civilni
proizvodi pi{toqi, revolveri, malokalibarske pu{ke, sa~marice, karabini a da se u drugom, vojnom delu, grupi{u svi vojni

57

PRIVREDA

ATEQE ZA GRAVIRAWE
U fabrici postoji jedno ~arobno mesto
Ateqe za gravirawe. Tu se izra|uju prelepi duborezi na drvenim i metalnim delovima pu{ke. Od
rukovodioca tog ateqea Vladana Mileni}a saznali smo da su pre dve i po decenije trojica radnika prve korake u gravirawu u~ila u isto~nonema~koj fabrici Zul (Sull). Ste~ena znawa potom su
prenela mla|im kolegama.
je bila onakva kakve su u razvijenom svetu nagla{ava Grujovi},
koji je u toj fabrici pre 37 godina po~eo je kao tehni~ar, pa uz rad
studirao, magistrirao. Ve} 25 godina razvija sredstva NVO, a
svoj potpis stavio je i na crnu strelu.

MINISTARSTVO ODBRANE SLAB KUPAC

Kada je re~ o vojnom programu, kragujeva~ki oru`ari ukqu~eni su u opremawe vojnika pe{adije za 21. vek sa dva proizvoda
automatskim baca~em granata i pu{kom 5,56 mm M-21. Pu{ka je
najpre hvaqena, pa ku|ena, a neki politi~ari ocenili su je kao nepouzdanu. Na te kontroverzne kritike direktor Zastave odgovara:
Zahvaquju}i na{im prethodnicima, koji su znali da odaberu, mi imamo dobar sistem automatskog oru`ja. I danas ga ~uvamo
u tim oblicima, a prilikom nedavne posete fabrici i sam Kala{wikov je rekao: Dr`ite se ovog mog sistema u pogledu tri elementa koji ga ~ine pouzdanim sistem bravqewa, sistem pozajmice
i sistem okidawa. Sve drugo mo`ete da mewate. I mi smo tako
uradili na pu{ci M-21. Promenili smo joj neke spoqne elemente,
uveli polimere, olak{ali je i omogu}ili jednostavno rukovawe.
Oni koji su je ispitivali u na{oj vojsci od prototipa, prototipske partije, do nulte serije ustanovili su da je to pouzdano oru`je, da se lako kontroli{e i odr`ava i zakqu~ili da se mo`e uvesti
u naoru`awe. To je i ura|eno 2004. godine. Tu pu{ku nose pripadnici mirovnih misija UN, koji ka`u da je izvanredna, a u naoru`awu je i nekoliko zemaqa sveta. I ne samo M-21, oprema koja je ra|ena u okviru Modela 21 je kvalitetna, pro{la je sva potrebna ispitivawa i o~ekujemo da je Vojska kupi u narednoj godini.

KALA[WIKOV IZ KRAGUJ EVCA

Ideja da se zapo~ne rad na doma}em razvoju oru`ja, zasnovanog na zamislima proslavqenog Kala{wikova (7,62
mm AK-47, AKM), pokrenuta je jo{ 1959. godine. ^itav projekat zapo~et je samoinicijativno, a predstavqao je dalekovidu i hrabru odluku. Zbog specifi~nih spoqnopoliti~kih okolnosti tada nije postojala mogu}nost da se pribavi licencna
dokumentacija ili originalni primerak AK-47, ali se desilo ne{to {to je pomoglo. Naime, oru`je dvojice albanskih
grani~ara, koji su dezertirali u Jugoslaviju, ustupqeno je tada jedino zainteresovanoj Zastavi. Oni su ga rastavili, pomno prou~ili i snimili. Ipak, za izradu potrebne dokumentacije trebalo je vi{e primeraka oru`ja. Sre}om, nekoliko
kala{wikova obezbe|eno je prilikom Titove posete zemqama Tre}eg sveta. Ta okolnost omogu}ila je da nastave zapo~eti posao i ostvare ambiciju savr{enu konstrukciju, kao
osnovu za razvoj ~itave Familije automatskog oru`ja Zastava FAZ. I danas je u wihovim pu{kama zadr`ana osnovna
koncepcija Kala{wikova.

58

PI[TOQ CZ 99
Me|u najuspe{nije proizvode Zastave ubraja se borbeni pi{toq velike vatrene mo}i CZ 99. Kako je dobio taj naziv? Dogodilo se to 1989. godine, kada je poznati me|unarodni trgovac oru`jem Sarkins, koji je na ameri~kom tr`i{tu prodavao popularne ~e{ke zbrojovke ^Z 75, posetio
Zastavu i ponudio Bo`idaru @idi Blagojevi}u da napravi
najboqi pi{toq na svetu. Zbog marketinga zahtevao je da
oznaka za novi pi{toq asocira na ~e{ki model. Tehnolog
Stanimir Karalazi} osmislio je oznaku CZ (Crvena zastava) 99, gde je cifra 99 ozna~avala planirani period marketin{ke zainteresovanosti za taj pi{toq do 1999. Blagojevi} je sa saradnicima za samo {est meseci uspeo da konstrui{e pi{toq. Bio je to projekat vredan deset miliona dolara. A 1999. godina odavno je pro{la.
Ove godine, zbog izuzetno smawenog buxeta, Vojska je bila
slab kupac. Direktor Zastava-oru`ja smatra da i za to ima leka
robna razmena. Ministarstvo odbrane moglo bi da im ustupi odre|enu koli~inu starih pu{aka, koje je Zastava pravila ranije, u
zamenu za nove. Nepravedno je {to dozvoqava da to oru`je odlaz u
svet, preko raznih firmi, a wima ostaju mrvice. Direktor Grujovi} obja{wava tu `equ:
Nije dobro da se velike koli~ine pe{adijskog oru`ja sa vojnih stokova prodaju po svetu, bez prethodnog modernizovawa ili
unapre|ewa kvaliteta. Nije dobro za ugled dr`ave, a i ekonomska
korist bi bila ve}a. Zastava bi mogla da unapredi kvalitet, zaposli radnike i kapacitete, a dr`ava bi dobila najmawe dvostruko
vi{e deviza nego {to ih sada dobija. To nije bezna~ajna cifra. Vidimo da odskora postoji razumevawe obe strane, ali jo{ nema metoda da se to i ostvari.
Te{ko}e u radu tog, ali i drugih preduze}a tzv. namenske industrije usledile su posle dono{ewa novog Zakona o prometu NVO i
robe sa dvostrukom namenom. Za sprovo|ewe zakona sada je nadle`no Ministarstvo za spoqnoekonomske odnose, a ne Ministarstvo odbrane. Do{li su novi qudi, kasnilo se sa izdavawem dozvola, a bilo je te{ko}a i oko dozvola za transport. U Zastavi ka`u da na izvoznike sredstava NVO sa nepoverewem i strahom gledaju i carinici. A sve je legalno.
Sasvim je izvesno da i tako prestrojena i reformisana Zastava daqe ne}e mo}i bez podr{ke dr`ave. Rukovodstvo o~ekuje
povoqne kredite. A da li su wihovi planovi ostvarivi? Verovatno
da jesu dok god postoji entuzijazam. Imaju dobar kadar, rade timski
i mnogo toga su do sada uspeli da naprave.
Mira [VEDI]
Snimio Goran STANKOVI]
15. novembar 2005.

Nikola Ota{

GORDIJEV ^VOR

59

SAJMOVI

NOVOSADSKI
SUSRET INOVATORA

VATROMET IDEJA
Informatika,
medicina, vojska,
bezbednost i za{tita
i mnoge druge delatnosti
imaju veoma va`an i
nepresu{an inovatorski
i izumiteqski potencijal.
Ovogodi{wi
tradicionalni festival,
koji organizuje Asocijacija
pronalaza~a iz Vojvodine,
bio je okrenut izumima
primewivim u
svakodnevnoj praksi.

Eko robot

60

esla fest, me|unarodni festival inovacija, znawa i stvarala{tva, odr`an u Novom Sadu od 12. do 15. oktobra, tradicionalno godinama pru`a priliku inovatorima da predstave svoje izume. Ove godine bilo je izlo`eno vi{e od 500 inovacija i
pronalazaka.
Nesumwivo je da Vojska ima veoma sna`an i nepresu{an inovatorski i izumiteqski
potencijal. To se iskazivalo i do sada na brojnim izlo`bama. Ne samo zbog toga {to vojna oblast podsti~e wene pripadnike na inovacije, posebno u domenu tehni~kih znawa,
ve} i zbog toga {to je vojni kadar veoma stru~an, {kolovan i poseduje bogato znawe i dugo radno iskustvo.
Tako je ove godine, na Tesla festu 2005, srebrnu plaketu sa likom Nikole Tesle dobio pukovnik docent Ivan Stamenov, na~elnik Katedre naoru`awa i vojne opreme Vojne
akademije VSCG, za Pribor za puwewe i pra`wewe okvira automatske pu{ke i pu{komitraqeza. Me|utim, osim wega, i drugi pronalaza~i prikazali su zanimqiva re{ewa
i tehni~ke inovacije koje mogu biti, posredno i neposredno, primewivi u Vojsci. Milutin Ran|elovi} iz Para}ina osmislio je univerzalni vojni~ki ranac. Re~ je o nepromo~ivom rancu sa vi{e slojeva, koji pored svoje osnovne namene mo`e da poslu`i vojniku
kao {tit od neprijateqevog dejstva, bilo da se nosi na le|ima ili stavi ispred tela u
le`e}em polo`aju. Ran|elovi} je u ranac stavio pancirnu plo~u kakva se koristi u vojni~kim za{titnim prslucima. Pored toga, obloga ranca je dvodelna, nepropusna i predstavqa vazdu{ni du{ek na napumpavawe, tako da se mo`e upotrebiti za savla|ivawe vodenih prepreka.

AUTOMOBIL I KAO INSPIRACIJA

Kao {to je vojno okru`ewe sna`an podsticaj za inovativnu i pronalaza~ku delatnost, ne zaostaje zanimawe inovatora ni za novim re{ewima u oblasti bezbednosne i
za{titne opreme. A s obzirom na izra`eni komercijalni efekat u toj oblasti, mnogi
inovatori imaju sna`an motiv da unov~e svoje ideje. Tako je ve} nekoliko godina na Tesla
festu izra`en trend predstavqawa pronalazaka iz te oblasti. Ove godine najplodniji
je bio Petronije A{anin iz Beograda sa serijom brava za koje je dobio i posebno priznawe specijalnu diplomu za uspe{no prezentovane inovacije i nove proizvode. Wegova re{ewa su relativno jeftina, a razlikuju se od drugih i po tome {to blokiraju i haubu i motor automobila. Patentirao je i interfon bravu, bravu za rampe, jedinstveno
re{ewe koje se kod nas uveliko koristi na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Izumeo je i bravu sa dva kqu~a za hotele i jednostavan cilindar koji ima specijalne zubi}e
za blokirawe u bravi.
Rade Mitanovski iz Beograda tako|e je mnogo razmi{qao o za{titi automobila od
kra|e. Wegov alarmni ure|aj IVA.MR.02 ima te`inu patenta jer je u wega ugradio si15. novembar 2005.

stem za obave{tavawe vlasnika ili policije o poku{aju

kra|e. Taj ure|aj signalizacijom preko fiksnog ili mobilnog telefona upozorava vlasnika i skre}e mu pa`wu na
poku{aj otu|ivawa. Ure|aj se
mo`e postaviti i na vrata
ili prozore zidanih objekata, posebno vikendica
Originalno, a efikasno
re{ewe za za{titu ~etvoroto~ka{a, nazvano autosigurnosni sistem zeder stop
predstavio je konstruktor
Zdravko Raja~i}. Re~ je o ure|aju za mehani~ku za{titu kojom se blokira centralni
upravqa~ki sistem. Lako se
ugra|uje i kada se jednom postavi, vi{e se ne skida. Ima
bravu sa neograni~enim brojem kombinacija, a sistem ima
ateste u 25 evropskih dr`ava.
Automobili su inspirisali i Branislava Petrovi}a iz
Beograda. Me|utim, on se nije bavi za{titom od kra|e ve}

bezbedno{}u vo`we. Kao i mnogi drugi, zapazio je da voza~

nema potpun pregled oko vozila i da postoje mrtvi uglovi iz
kojih se ne mo`e videti vozilo koje vozi paralelno ili preti~e. Statistika pokazuje da je 10 odsto nesre}a direktno
uzrokovano mrtvim uglovima, a 40 odsto posredno. Autor je
problem re{io veoma jednostavno ogledalom mrtvog ugla
koje se postavqa unutar vozila na komandnu tablu. Ne iskrivquje sliku i pru`a puniji ose}aj sigurnosti voza~u. Pored
toga, taj inovator je predstavio i ogradu za spre~avawe nereda na stadionima.
Dragoslav Jovanovi} i Dragan Kopitovi} iz Smedereva
su tako|e vo|eni idejom za{tite na radu. Oni su predstavili kontroler za kranove i dizalice, a `iri je ocenio da je
to inovacija koja zaslu`uje srebrnu plaketu.

PRAKTI^NE INOVACIJE
Mnoge od inovacija, tehni~kih re{ewa i pronalazaka
na Tesla festu prakti~no su primenqive. Vladimir Babi}
spojio je solarni konektor sa proto~nim bojlerom i dobio
jeftinu toplu vodu, koja mo`e da se koristi na logorovawu
ili radili{tima van naseqenih mesta. Hubert Ru~igaj iz ^a~ka izradio je kalorifer na butan gas sa 13 i 18 dizni, koji
sagoreva plin i stvara CO2, tako da nije potreban oxak za
wegovu upotrebu. Mo`e se postaviti u {atorima, zemunicama, objektima za privremeni boravak Ugradio ga je u vlastitu ku}u, i sa 13 dizni zagreva prostorije od 40 kvm do 22
stepeni Celzijusa. Za svoje re{ewe nagra|en je srebrnom
plaketom sa likom Nikole Tesle.
Branislav Krsti} iz Oxaka predstavio
je usisno-potisnu pumpu dolivku, a doktor
stomatologije Zoran Milankov iz Novog Sada dobio je drugu nagradu za ~ista~ `ive iz
vazduha, koji radi na principu jonizacije vazduha visokim naponom. Inovacija je upotrebqiva u stomatolo{kim ordinacijama gde se
koriste `ivine plombe, na mestima gde su `ivini prekida~i i osvetqewe, u industriji gde
se `iva koristi u ~istom obliku i postoji mogu}nost trovawa. I Smiqana Stojanovi} iz
Sremske Kamenice nagra|ena je srebrnom
plaketom za ure|aj za odvo|ewe stati~kog naelektrisawa pomo}u izmenqive gumene podloge.
Pronalaza~ Miroslav Vulin iz @abqa
sa~inio je protivpo`arni aparat MB-3 sa
nekoliko funkcija, od ekolo{ke plasti~ne
pet-ambala`e, konkretno od boca za koka-koIzum pukovnika
lu i sokova. Re{ewe je jednostavno i prakdoc. dr Ivana Stamenova
ti~no, a za na{e uslove i veoma jeftino 16
dinara za kertrix i 260,00 dinara za puwewe boce pra{kom za ga{ewe. Wegov protivpo`arni aparat
KOMPJUTERSKE INOVACIJE
gasi po~etni po`ar za nekoliko sekundi, a mlaz dosti`e daqinu do 12 m.
Bez obzira na to {to je na sajmu bilo relativno maDiplomirani in`ewer kibernetike Zoran Ran|elovi}
lo kompjuterskih inovacija, nekoliko eksponata privuklo
iz Beograda predstavio je set podloga (jastu~i}a) od tkanine
je pa`wu i `irija. Prvu nagradu iz informati~ke oblau koju je u{iven prirodni materijal biqnog porekla, a slu`e
sti, zlatnu plaketu sa likom Nikole Tesle, dobio je Prida se posle dugotrajnog rada na ra~unaru spre~e zamor ruku,
matron iz Novog Sada, predstaviv{i programe za obratrwewe mi{i}a i bolovi u laktu ili vratnom delu. Wegova
zovawe dece i kori{}ewe kompjutera. Srebrnu plaketu
ideja je bila da setom jastu~i}a, koji se stave na podlogu i
dobio je @arko Mirkovi}, Novi Beograd, za ra~unarski
na wih naslawaju ruke, elimini{e neki od tih problema. Naupravqa~ki sistem govorom Language, sa mogu}no{}u gopravio je nekoliko podloga za rad sa tastaturom i mi{em.
vorne komunikacije na razli~itim jezicima. A u kategoriOve godine Asocijacija inovatora iz BiH predstavila je
ji mladih talenata, za Eko robota, prvu nagradu osvojili
svoje pronalaza~e. Me|u wima je bio i Halid Dervi} iz Dosu Asmir Haxi}, Sa{a Raili}, Sr|an Pa|an i Sla|ana
weg Vakufa, koji je osvojio drugu nagradu sa mehanizmom za
\ukanovi}, u~enici Elektrotehni~ke {kole u Prijedoru,
obrtawe prozora do 180.
Republika Srpska.
Nikola OSTOJI]

61

NAORU@AWE

P R O J E K T O VA W E K I N E S K O G N O S A ^ A AV I O N A

MO] NA VODI
Prema novoj strategiji
razvoja oru`anih snaga,
Kina je, poput Bizmarka,
odlu~ila da spusti svoju
mo} na vodu i sna`nu
pomorsku komponentu doda
mo}nom odbrambenom
potencijalu. Ta zemqa
~ini sve da do|e do
svog nosa~a aviona i
s velikom verovatno}om
mo`e se tvrditi
da je to upravo Varjag.

62

ao velika sila ve} skoro dve decenije, Kina danas ozbiqno razmi{qa o nabavci nosa~a aviona. Do sada je bilo dosta poku{aja, ali nisu urodili plodom.
Ratna mornarica Kine zasnivala se na velikom broju torpednih ~amaca, koji se bezmalo merio stotinama. Laki i jeftini
za gradwu, bili su oslonac mornarice, naravno, uz sovjetske
podmornice klase Viski i kasnije Romeo. Ne{to kasnije, sedamdesetih i osamdesetih godina, Kina razvija raketne ~amce i raketne topovwa~e, ali danas polako prelazi na ve}e brodove,
raketne fregate i razara~e sa delimi~nim STELT odlikama. Ta
zemqa je u Ratnoj mornarici imala dosta tipova aviona, ali su
oni uglavnom bili starije generacije J-7 (MiG-21f) ili J-8,
dok su bombarderi bili H-5 (Il-28) ili H-6 (Tu-16). Prvi su nameweni za protivpodmorni~ka i torpedna dejstva, a drugi za
brodska dejstva.
O~igledno je da su pitawe Tajvana i blizina ameri~kih pomorskih snaga u~inili da Kina najozbiqnije po~ne razmatrati nabavku
nosa~a aviona. Pre deset i vi{e godina kinesko Ratno vazduhoplovstvo nabavilo je savremene avione Su-27 i po~elo licencnu gradwu,
a sada nabavqa jo{ savremeniju verziju Su-30MKK, dok samostalno gradi savremeni lovac J-10. Ta dva tipa, Su-27 i J-10, kao savremeni i vi{enamenski avioni, naoru`ani vo|enim oru`jem za kopnena i protivbrodska dejstva, bili bi veoma korisni na nosa~u aviona koji bi imao gotovo neograni~enu autonomiju gde god kineski interesi budu ugro`eni.

VI[E BEZUSPE[NIH POKU[AJA

Ideje o nabavkama nosa~a aviona bile su raznovrsne. Osamdesetih godina Kinezi su smatrali da moraju izgraditi laki nosa~ aviona, kakav su imali Britanci, ili poput klase Kijev, kao laki eskortni
nosa~ sa kojeg bi poletali avioni sli~ni herijerima. Zatim je Australija ponudila prodaju svog otpisanog nosa~a aviona Melburn. Kinezi

15. novembar 2005.

Avion J-10 trebalo bi da bude

palubni lovac

su bili veoma zainteresovani i kupili su ga. Me|utim, nosa~ je

pet godina proveo u luci Guang`o, gde su ga kineski stru~waci
pomno prou~avali, a potom je ise~en i prodat u staro gvo`|e.
Potom se Kina okrenula sovjetskoj tehnologiji i 1992. poku{ala da od Ukrajine kupi nedovr{eni nosa~ aviona Varjag, klase
Kuzwecov, ali je Ukrajina odbila da ga proda. Onda je, u vreme
kada je Jeqcin bezumno rasprodavao Rusku flotu, Kina poku{ala da od Rusije otkupi otpisani nosa~ aviona klase Kijev, ali
sporazum o tome nije postignut.
Tada na scenu stupaju evropski brodograditeqi. [panija
prilazi sa ponudom da Kinezima izgradi klasi~ni
nosa~ aviona za horizontalno poletawe aviona i
1996. godine firma Empresa Nacional Balzan nudi
Kini dva projekta od
23.000 tona i 25.000 tona deplasmana. Me|utim,
Kina nije imala poverewa
u Evropu, s razlogom. Naime, prili~no haoti~na
evropska spoqna politika, vo|ena razli~itim interesima dr`ava ~lanica,
~as je dozvoqavala, ~as
zabrawivala izvoz oru`ja u Kinu, a briga za qudska prava mogla je u bilo
koje vreme da obustavi
gradwu tako preskupog projekta kao {to je nosa~ aviona. Zato su
Kinezi bili zainteresovani za projekat, ali da sami grade nosa~
aviona. Sporazum ni tog puta nije postignut. I Francuzi su poku{ali da Kini prodaju svoj nosa~ aviona Klemanso, ali sporazum opet nije potpisan.
Razo~arana stavovima Evropqana, Kina se vra}a sovjetskoj tehnici. Dve privatne preduzetni~ke kompanije kupuju ruske
nosa~e aviona Kijev i Minsk i od wih prave kasina na vodi, s
tim {to su kineski stru~waci prethodno ispitali te brodove.
Potom se jedna firma u vlasni{tvu privatnika obra}a Ukrajini i kupuje nedovr{eni nosa~ aviona Varjag, koji su Kinezi poku{ali da kupe pre pet godina. Ukrajinci su obe}ali da }e nosa~ biti prodat samo ako se daju potvrde da ne}e biti kori{}en
u vojne svrhe i sa wega skidaju svu elektroniku i nuklearne reaktore. Ali brod je sve do marta 2002. godine bio u Ukrajini,
jer je Turska odbijala da dozvoli prolaz kroz Bosfor.

POD MASKOM PLUTAJU]EG KAZINA

Kupovina je obavqena pod maskom gradwe plutaju}eg kasina,
ali svi u to sumwaju. O ~emu je, zapravo, re~? Kompanija ^inlak
je registrovana u Makau. Za vreme pregovora o kupovini Ukrajina
nije imala problema, jer je Makao tada bio deo Portugalije. Me|utim, kako se znalo da }e Makao 1999. godine pre}i u kineske ru-

ke, portugalske vlasti su odbile da se Varjag usidri u Makau, uz

zvani~no obja{wewe da je luka suvi{e plitka za takav brod.
Brod se tako usidrava u Dailanu u Kini. Prema informacijama sa sajta varyagworld.com kompanija koja je kupila brod
nije samostalna i otkriva se da nije registrovana u Makau. Naime, ona je podru`nica honkon{ke firme Cinlak Ko. Limited, a
Hong Kong je u to doba ve} bio deo Kine. Ina~e, direktor te firme, navodno, ima veze sa kineskom mornaricom, a firma "^inlak i ne postoji, ~ak nema ni veb-sajt, {to je neobi~no za firmu
koja se bavi turizmom i kasinom. Da stvar bude jo{ sumwivija,
8. februara 2002. kineske vlasti u Makau daju
21 licencu za kockawe
velikim svetskim firmama, ali "^inlak se ne
pojavquje na tenderu. A
onda se u novom honkon{kom telefonskom imeniku, iznenada pojavquje
kompanija za hotelijerstvo "^inlak. Jo{ je
neobi~nija `eqa Kineza
da dovuku nosa~. Firma
je najpre nudila Turskoj
da u tu zemqu po{aqe turiste, ako im dozvole
prolaz nosa~a kroz Bosfor, a to isto ponudila
je i Egiptu za prolaz kroz
Suec. Sve u svemu, pute{estvije nosa~a aviona trajalo je neverovatnih 628 dana i ko{talo je vi{e od trideset miliona dolara. Neverovatno je da se
toliko novca da za prevoz gomile metala, kada se zna da }e za
ure|ewe u hotel trebati bar jo{ toliko.
Kada je nosa~ dovu~en do kineske luke Dailan, stavqen je
pod sna`no obezbe|ewe, {to je vrlo neobi~no za kasino. Kineski stru~waci obilaze brod i pretpostavqa se da }e poku{ati
da ga osposobe i stave u pogon. Elektronika i reaktori su poznati Kini, i ona ima iskustva u tome. Nisu joj nepoznati ni avioni Su-33, kojima je bio opremqen nosa~ klase Kuzwecov. I Kina poseduje kompatibilne avione i tehniku, a kupila je i eskadrilu mornari~kih Su-30MKK2.
Druga ideja je bila nabavka pogonske grupe sa vektorisanim potiskom za J-10, koji bi bio palubni lovac. Kupovina helikoptera Ka-31 ve} je bila u planu. Kina izgleda ozbiqno radi na svom nosa~u aviona i sa velikom verovatno}om mo`emo
da tvrdimo da je Varjag upravo taj kineski nosa~ aviona.
Najmnogoqudnija zemqa na svetu opredelila se za izlazak
na okeane i nastavi}e razvoj raketnih brodova i savremenih
podmornica. Pitawe koje se neminovno postavqa je da li mo`emo uskoro o~ekivati i kinesku flotu u zavo|ewu mira?
Aleksandar KI[

63

VE[TINA

ITAL ERIJ EVA

ISTORIJS KA
S TRATEGIJA

DRUGI SVETSKI RAT

NA

Igra po~iwe
licitirawem,
i to tako {to
jednu od karata
koju dr`ite u
ruci `rtvujete
da biste dobili
prioritet. Ako ste,
kojim slu~ajem,
izbacili kartu
sa mawim brojem
od va{eg protivnika,
imate prednost
i igrate prvi.

64

ITALIJANSKI
NA^IN

orba za tr`i{te i kupce je ozbiqna stvar. Na Zapadu je normalna pojava da pojedine firme, koje se bave pravilima za strategijske igre, proizvode i figure za wihove igre. Na
sli~nu ideju, ali okrenutu naopako, do{la je i ruska firma Zvezda, koja proizvodi plasti~ne figure i makete. Krenuli su sa projektom vreme borbi, koji je kupce trebalo da navede
na kupovinu ne samo jedne kutije nekih figura ve} da, zbog potreba igre, kupuju i vi{e istih
kompleta figura kako bi napravili svoju armiju.
Vreme borbi nije donelo ni{ta revolucionarno u oblasti istorijskih strategija sa figurama.
Mo`da sistem i nije bio revolucionaran, ali je Zvezda mnogo novih proizvoda iznela na tr`i{te zbog o~igledno ve}e potra`we. Wihovom glavnom partneru, italijanskoj firmi Italeri,
preostalo je da poku{a to isto sa svojim proizvodima. Anga`ovali su Masima Torianija da osmisli igru u kojoj bi se koristili oni proizvodi koje Italeri najvi{e proizvodi. Re~ je Drugom
svetskom ratu, za koji je Italeri ve} u prodaji imao poprili~an broj maketa, ukqu~uju}i i nekoliko kompleta figura. Igra je iza{la pod nazivom Operation Overlord. Iz uvodne re~i autora
igre vidi se da je zami{qena kao eksperiment koji mo`da ne}e imati budu}nosti na tr`i{tu.
Igra je, na sre}u igra~a i autora, dobro pro{la na tr`i{tu, iako je, u osnovi, veoma revolucionarna i nestandardna.

REVOLUCIONARNA PRAVILA
U osnovnom kompletu se, uz pedesetak stranica pravila, nalazi i 200 figura, dva tenka i
dva kompleta specijalnih karata. Igra je ubrzo pobudila veliko zanimawe, pa je posle nekoliko
meseci u prodaju pu{tena i kompakt verzija, u kojoj su samo pravila i karte. Skromna crno-bela {tampa uputstva i ne{to boqa {tampa karata za igru, ukazuju da je, na prvi pogled, sve vrlo
skromno. U osnovnoj kwizi su op{ta pravila i podaci o strukturi pe{adijskih i padobranskih jedinica (ameri~kih, britanskih i nema~kih) i o nekolicini vozila, te kratka pravila sa velikim
brojem tablica i relativno malo ilustracija. Uz osnovnu kwigu ide i skra}ena verzija sa svim
va`nijim tablicama na jednom mestu. Iako je za igru neophodno imati desetak desetostranih
kockica, u kompakt verziji kompleta ih ne dobijate. Mogli biste re}i da ceo komplet nije ni{ta
posebno, ~ak da je ispod o~ekivawa, sve dok ne po~nete da ~itate pravila.
Revolucionarno u pravilima je to {to ne postoje klasi~ni potezi koje naizmeni~no igraju
igra~i. Naime, za igru se koristi 40 karata i one predstavqaju komande koje igra~ izdaje svojim
jedinicama. Osim toga, na svakoj od wih je i oznaka prioriteta. [to je broj karte mawi, to je prioritet ve}i. Svaki igra~ na po~etku uzima po pet karata (uz izuzetak Nemaca koji dobijaju dve kar15. novembar 2005.

te vi{e) i po jednu kartu za svaku jedinicu koju ima na bojnom poqu.

Igra~ koji igra sa ameri~kim trupama mo`e jednu kartu da zameni.
Zna~i da u ruci imate od {est do 17 karata na po~etku igre. Igra
po~iwe licitirawem, i to tako {to jednu od karata koju dr`ite u
ruci `rtvujete da biste dobili prednost, odnosno da biste igrali
prvi. Ako ste, kojim slu~ajem, izbacili kartu sa mawim brojem od
va{eg protivnika, stekli ste `eqenu prednost. Naravno, to pravo
prednosti zadr`avate dok se ne zavr{i jedan od nekoliko krugova, koliko traje cela igra.
Naredbe jedinicama izdajete uz pomo} preostalih karata koje dr`ite u ruci. Morate dobro da pazite koju kartu koristite, jer
se lako mo`e desiti da va{u akciju prekine protivnik, ukoliko
ima kartu ve}eg prioriteta. Kada svakoj svojoj jedinici oba igra~a
izdaju naredbe, ili ukoliko vi{e ne `ele da izdaju naredbe, kraj
kruga je gotov. Novi krug po~iwe dopuwavawem broja karata, novom
licitacijom i odre|ivawem prioritetnog igra~a.
Druga revolucionarna novina koju ova igra donosi jeste da,
ako neku figuru ili jedinicu fizi~ki vidite, to automatski ne zna~i i da mo`ete da je ga|ate. Po{to se za igru koriste figure, te{ko je sakriti ne{to od protivnika. A on, iako vidi va{e figure,
ne}e mo}i ni{ta u~initi protiv wih dok im se ne primakne ili dok
va{e figure nekom akcijom ne otkriju svoj polo`aj. Zato je neophodno poslati u izvidnicu nekoga ko bi mogao da javi polo`aj neprijateqa ili da poslu`i kao meta da bi se neprijateq tako otkrio. Javqawe neprijateqevih koordinata mogu}e je samo ako po{aqete svog kurira, ili ako imate radio-stanicu.
Pe{adijsku jedinicu, koja je u nekom zaklonu, mo`ete primetiti dawu sa udaqenosti od 30 cm, ukoliko je ta jedinica u prethodnom potezu bila stati~na. No}u je vidqivost tek 10 cm, ali ukoliko ste otvorili vatru na nekoga, bi}ete prime}eni ~ak sa 120
cm. Kada je re~ o dometu pe{adijskog naoru`awa, on se kre}e od
20 cm za pi{toqe, do 800 cm za te{ke mitraqeze. Kao {to je i au-

tor sam rekao, ovo je igra koju je on tra`io vi{e od dvadeset godina i, na kraju, sam je napravio.

REALNI PADOBRANSKI DESANTI

Osim dve verzije pakovawa osnovnih pravila, iza{ao je i
dodatak pravilima pod nazivom Paratrooper Attack. Ovaj prvi dodatak iz ~itave serije donosi ispravke i izmene osnovnih pravila, ali i pravila za padobranske desante i no}nu borbu. Cena dodatka neznatno je ve}a od cene kompakt verzije osnovne
kwige i, osim {to je {tampa vrhunska (puni kolor), uz svaki
komplet dobijate i 50 figura ameri~kih padobranaca. Padobranski desanti su ura|eni krajwe realno, i tu do najve}eg izra`aja dolazi upotreba desetostrane kocke. Uz wenu pomo}
odre|ujete koliko se padobranaca spustilo i gde. Prvo bacawe
kocke predstavqa broj padobranaca iz jedinice koji iska~u,
drugo predstavqa smer i udaqenost (u centimetrima) mesta na
koje su se spustili. Tako je mogu}e da vam nakon desanta jedinica
bude rasuta. Ukoliko `elite da rizikujete prave}i desant sa jedrilicama, va{e trupe }e ko{tati mawe poena, ali }e se, vrlo
verovatno, desiti da ostanete bez neke od jedrilica (jer su velike mogu}nosti da bude problema prilikom sletawa). U ovim
dodatnim pravilima najavqen je jo{ jedan dodatak Upgrade
Vehicle. Taj dodatak unosi malo vi{e realnosti u samu igru, popravqaju}i gre{ke i propuste vezane za vozila. Upgrade Vehicle
daje i detaqe zarobqavawa, diverzantskih akcija, i sli~no. Tako|e, Italeri je najavio i dodatak Berlin, koji u igru uvodi
Crvenu armiju. Na zvani~nom sajtu ve} mo`ete pogledati odlike
Crvene armije i preuzeti deo novih tablica.

NEDOSTACI

VELIKI USPEH IGRE

Italeri je od izlaska igre prikazao nekoliko novih
proizvoda koji su tematski povezani sa igrom. To su dve
ku}e i jedan bunker. Na svojim proizvodima, koji su upotrebqivi za igru, stavqaju vrlo vidqivu oznaku. O~igledno da je igra postigla veliki uspeh, koji }e pratiti stalna
podr{ka novim maketama, figurama i izmenama pravila.
Iako Italeri ima svog predstavnika u Beogradu, oni nisu
imali nikakvih saznawa o pravilima, a nisu ni hteli da
nabavqaju neke kwige, jer oni prodaju makete. Igru
mo`ete nabaviti jedino naru~ivawem posredstvom Interneta ili kupovinom u inostranstvu, a cena za kompakt verziju pravila iznosi oko 20 evra.
Ukoliko `elite, dodatne informacije mo`ete da dobijete na sajtu http://www.alzozero.it/eng/index.html ili na
adresi takeda@beotel.yu.

Igra ima nedostataka, ali su ili zanemarivi, ili lako re{ivi. Glavni propust je to {to (za sada) nema razli~itih tablica za razli~ite kalibre i debqine oklopa. Po pravilu, tenk je
u jednoj od tri kategorije i ima jednu od tri veli~ine kalibra.
Naravno, to bi trebalo da bude re{eno u Upgrade Vehicle dodatku. Drugi problem je {to vam za igru realno treba mnogo vi{e prostora od onog o kome se govori u pravilima. Tabla za
igru od 120 cm {irine i du`ine dovoqna je samo u po~etku, dok
u~ite pravila. Za igrawe ~etiri igra~a, optimalna bi bila tabla oko dva metra {irine i tri do ~etiri metra du`ine. Podrazumeva se da bi (proporcionalno) takvo igrawe moglo potrajati dva do tri puta du`e od predvi|ena dva sata. Mali problem predstavqa i neophodna koli~ina odgovaraju}ih objekata
koji bi prekrivali ve}u povr{inu za igrawe. Nadam se da ste
shvatili da igra nije ba{ za igrawe u bilo kojoj sobi, ve} pre
za igrawe u nekom klubu. Nedostatak je i turnirsko pravilo, po
kome svako od igra~a ima dve armije. Tako }e igra~i i oni koji
ba{ i ne vole Nemce morati na turniru da imaju i wihovu armiju. Naravno, pitawe je koliko }e pro}i vremena dok se u na{oj zemqi odr`i takav zvani~an turnir.
Igor VASIQEVI]

65

KULTURA

VOJNI IZDAVA^I NA SAJMU KWIGA

IZME\U
SUPROTNIH EMOCIJA
osetioci 50. beogradskog
dobio je svojevrsno priznawe time
Iako {tand vojnih izdava~a
me|unarodnog sajma kwiga nisu
{to je uvr{ten me|u pet izdava~kih
ove godine nije bio tamo
mogli da na|u {tand vojnih
ku}a koje su konkurisale za
gde je ~itala~ka publika
izdava~a na uobi~ajenom mestu, u
najuspe{nijeg izdava~a godine, dok je
navikla da se susre}e
hali 1 ve} u hali 14.
Moja maslina, kwiga koja je
Nekorektnim postupkom Saveta
progla{ena najlep{om u ovoj godini,
sa wihovim novim
sajma, prvi put posle petnaestak godina,
{tampana u Vojnoj {tampariji
naslovima, qubiteqi kwige
vojni izdava~i na{li su se u hali koja se,
istakao je direktor VIZ-a pukovnik
ipak su do{li do
zbog vi{egodi{we navike posetilaca,
Slavoqub Jovan~i}.
`eqenih primeraka
ipak smatra sporednom. Obja{wewe koje
[to se ti~e ~itala~ke publike
su nam u Savetu dali za taj preme{taj, da
Vojnoizdava~kog zavoda i Vojne
su u halu 14 `eleli da smeste sve institucije koje se bave
kwige, ona je ove godine najve}e interesovawe pokazala za
izdava{tvom, ne dr`i vodu, po{to je deo institucija ostao u hali
ediciju [kola stranih jezika, odnosno za komplet uxbenika i
1, gde su se na{li i neki privatni izdava~i koji postoje tek
kompakt diskove za engleski jezik, te za luksuzno opremqene
nekoliko godina. Ako se zna da su NIC Vojska i VIZ jedini vojni
monografije iz oblasti na{e kulture, istorije i kwi`evnosti.
izdava~i u zemqi, ne ~udi {to nam je ostao gorak utisak posle
S druge strane, sude}i po onome {to je najvi{e tra`eno
ovogodi{weg sajma, iako smo sveukupno zadovoqni na{im
me|u naslovima NIC-a, a re~ je o jeftinijim izdawima, kupovna
nastupom istakao je Miroqub Nikola{ev na~elnik Odseka za
mo} qudi nije se mnogo popravila. U produkciji na{e izdava~ke
finansijske i komercijalne poslove Novinsko-izdava~kog centra
ku}e najtra`enija su bila popularna izdawa o naoru`awu i vojnoj
Vojska.
opremi, te monografija 63. padobranske brigade Vojnici sa dve
Ono {to je ostalo isto kao i prethodnih godina, jeste to da
zakletve Vladice Krsti}a i 204. lova~ki avijacijski puk Sa{e
su se NIC Vojska i Vojnoizdava~ki zavod predstavili na
Oluji}a, Gorana Anti}a i Bojana Dimitrijevi}a. Na`alost,
zajedni~kom izlo`beno-prodajnom {tandu sa najnovijim izdawima
najmawe su se prodavala luksuznija i skupqa, ali veoma vredna
i izborom naslova {tampanih prethodnih godina.
izdawa iz na{e kulturne ba{tine.
Nastupom na ovom sajmu, Vojnoizdava~ki zavod je tako|e
Na ovogodi{wem sajmu posetioci su pokazali {iroku
obele`io jubilej 60 godina od osnivawa koje su nam donele
lepezu interesovawa. Skoro od svakog naslova koji smo objavili
nekoliko hiqada naslova i vi{e miliona primeraka kwiga.
prodato je bar po nekoliko kwiga, od onih vezanih za istoriju do
Svoj jubilej Vojnoizdava~ki zavod obele`io je zavr{etkom
postera, blokova i {kolskih svezaka sa vojnim motivima. Sve u
edicija Istorija civilizacije Vila Djuranta, koja je {tampana u
svemu, na{i naslovi izazvali su zna~ajno interesovawa, {to nam
12 tomova, i Srbija 19. veka Rado{a Qu{i}a, {tampane u tri
je dovoqna potvrda da na{a izdava~ka politika ima svoje
toma, te zavr{etkom prvog kola od {est kwiga edicije @ene u
opravdawe i priznawe zakqu~io je Nikola{ev.
srpskoj umetnosti. Tako|e, na ovom sajmu Vojnoizdava~ki zavod
S. SAVI]

66

15. novembar 2005.

N O VE K W I G E
DREVNI DUHOVI
Luksuznu monografiju
Kletva faraona,
pustolovine u svetu
mumija Zahija Havasa,
arheologa koji vodi
iskopavawa u oblasti
piramida u Gizi
i Dolini zlatnih
mumija, objavila je
Nacionalna geografija
olim arheologiju. Ona je moja strast, smisao mog `ivota.
Volim da svoje pustolovine podelim sa drugima, a jedno od
najve}ih zadovoqstava mi je da svoje dogodov{tine
pripovedam mladima {irom sveta. Jednom kad sam dr`ao
predavawe u Pitsburgu u Pensilvaniji, upitao me je neki
mladi}: Za{to se bavite iskopavawem? Za{to stavqate `ivot
na kocku po mra~nim tunelima i dubokim jamama? Zar se ne bojite zmija, otrovnih insekata i kletve faraona?
Mnogi qudi veruju u kletvu faraona. Misle da }e du{e
drevnih, davno preminulih Egip}ana progawati one koji im
obelodane tela i naru{e wihov mir. Kada ne{to krene po zlu,
~esto okrive ba{ ove drevne duhove. Wih krive za nesre}e,
bolest, pa ~ak i smrt. O ovoj kletvi postoje mnoge pri~e, pa }u
vam u ovoj kwizi neke od wih i ispri~ati.

Mi arheolozi o`ivqavamo pro{lost prkose}i tami i

nepoznatom. Predmeti koje otkrivamo i nalazi{ta na kojima ih
otkrivamo poma`u nam da sastavimo pri~u o pro{losti. Tako
saznajemo ko su nam bili preci i kako su `iveli. Drevni
Egip}ani izgradili su neverovatnu civilizaciju izuzetne lepote, postojanosti i mira. Ako spoznajemo wihove uspehe i
neuspehe, mo`da }emo posti}i da i na{ svet bude boqi deo je
uvodnog teksta koji je autor Zahi Havas napisao kao putokaz
svima onima koji se upuste u avanturu i zajedno sa wim krenu u
pustolovine drevnim Egiptom. Bogato ilustrovana i izuzetnim
jezikom pisana ova kwiga je prava blagodet za pustolove svih
generacija, a da pri tom wena edukativna komponenta nikako
nije dovedena u pitawe.
D. M.

ODMERAVAWE FINIH NIJANSI

Univerzitetski uxbenik
Signali i sistemi
prof. dr Trajka Petrovi}a
i mr Aleksandra Raki}a,
prvi ove vrste na na{em
jeziku, nedavno je objavqen
u Beogradu, u izdawu
DEXIN-a
ignali se sre}u gotovo u svim oblastima nauke i tehnike, na
primer, u fizici, seizmologiji, biomedicinskim istra`ivawima, telekomunikacijama, telemetriji, radiolokaciji, sistemima upravqawa... Razlikuju se dve op{te klase: analogni
i diskretni, a oni mogu biti kvantovani i nekvantovani. To i
jo{ pone{to dovoqno je za laike. A zaqubqenici matemati~ke i
ra~unarske analize, profesor dr Trajko Petrovi} i asistent mr
Aleksandar Raki}, sa Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, idu
nekoliko koraka ispred drugih iz iste oblasti. Oni prvi objavquju kwigu ovakve tematike na na{em jeziku.
Autori priznaju da je pisawe obimne i zahtevne kwige predstavqalo veliki napor ali i zadovoqstvo u odmeravawu finih nijansi teorije i primene programskih re{ewa u {irokom opsegu
signala i sistema. Po mi{qewu recenzenata, uglednih profesora

Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, dr Mili}a

R. Stoji}a, dr Zorana Petrovi}a i dr Stevana
Milinkovi}a, u uxbeniku je na~in prezentovawa
teorijskih rezultata korektan, a re{ewa jasna i
bez nedore~enosti. Sadr`aj kwige je u potpunosti
uslovqen planom i programom obaveznog predmeta
pod istim naslovom koji se izvodi na drugoj godini
studija svih odseka Elektrotehni~kog fakulteta u
Beogradu. Posebnu vrednost predstavqaju teorijski
rezultati koji su ilustrovani odabranim re{enim
primerima ukqu~uju}i i programski Matlab kod.
Kwiga obuhvata programski materijal iz elementarnog kursa
matemati~ke i ra~unarske analize signala i sistema, ali i
naprednijih kurseva u okviru predmeta digitalna obrada signala
i sistemi automatskog upravqawa. Sadr`aj je izlo`en u tri
poglavqa: analogni i diskretni signali; analogni i diskretni
sistemi i digitalno procesirawe signala.
Univerzitetski uxbenik namewen je studentima elektrotehnike, informacionih sistema, ra~unarstva i numeri~ke
matematike, zatim stru~wacima ~ija je profesionalna delatnost
uslovqena poznavawem re{ewa analognog i digitalnog procesirawa signala, analize analognih i digitalnih sistema upravqawa
i programske Matlab implementacije tih re{ewa, ali i pitomcima VTA u @arkovu gde profesor, tako|e, predaje.
V. ZVONAREK-JOVANOVI]

67

KULTURA

C E N T RAL N I
DOM VSCG

Jubilej koji oslikava

dugo i bogato
trajawe, 124 godine
od osnivawa,
Centralni dom je
obele`io upravo
na dan kada je
formirana prva
Oficirska ~itaonica
sa kasinom
8. novembra 1881,
utemequju}i taj
datum kao svoj dan

ENERGIJA
STVARAWA

everovatno je da ku}a koja tako dugo, kvalitetno i uporno

zajedni~kim programskim sadr`ajima, Dom je postao dragocena
neguje kulturu unutar na{e vojske nikada nije imala i svoj
spona izme|u Vojske i gra|anstva.
dan. U nizu aktivnosti pokrenutih povodom velikog
Izgra|en je sredstvima i li~nim prilozima Udru`ewa
jubileja, koji je ~eka naredne godine, kada treba
rezervnih oficira i ratnika Kraqevine Srbije izme|u dva
obele`iti vek i ~etvrt trajawa, krenulo se i sa
svetska rata, prema projektima arhitekata @ivka Piperskog i
preispitivawem i domi{qawem koji bi datum iz
Jovana D. Jovanovi}a, i to u dve faze.
pro{losti te institucije bio primeren da postane Dan
Prva faza zavr{ena je 1931, a druga 1939. godine. U
Centralnog doma. Vaqanim iskorakom u pro{lost prona|en je
izve{taju o radu Udru`ewa rezervnih oficira i ratnika za
19301931. godinu zapisano je: Fasada svojim izgledom
datum kada je, to {to je Dom danas, dobilo svoje prve, po~etne
simbolizuje vojni~ku i kulturnu snagu na{ih naroda. Kula,
obrise. Dana 27. oktobra 1881. godine (odnosno 8. novembar
kojom se zgrada zavr{ava, sa kopqem, zastavom i tipi~nim
po novom kalendaru) Srpska vojska je u Beogradu formirala
stra`arom beogradske tvr|ave, personifikuje ratni{tvo i
prvu Oficirsku ~itaonicu sa kasinom, po ugledu na mnoge
evropske vojske, koje su taj vid komunikacije negovale naro~ito izvojevanu pobedu nad neprijateqem. Sedam velikih ulaznih
vrata napravqeno je u tradiciji sedmovratne @i~e. Ulaz i
u ve}im garnizonima. Od prve Oficirske ~itaonice do
stubovi pravqeni su od kru{eva~kog kamena, od koga je
Centralnog doma VSCG pro{le su 124 godine. Bogato iskustvo
sazidana Gra~anica na Kosovu... Svi ti elementi, kao i
i istorija te kulturno-obrazovne institucije imaju poseban
~iwenica da zdawe Doma, pored svoje monumentalnosti,
zna~aj i u okvirima Vojske SCG i u ~itavom dru{tvu. Dom zato
predstavqa izuzetno uspelo
i zaslu`uje svoj praznik Dan
arhitektonsko ostvarewe
ustanove.
Obele`en jubilej
realizovano u duhu
Nekada Ratni~ki dom,
modernizma, sa
Centralni dom je danas najve}a i
romanti~arskim
jedinstvena ustanova kulture u
Sve~anim skupom kolektiva Centralni dom VSCG je
reminiscencijama, uticali
Vojsci SCG, koja svojim
prvi put u svojoj istoriji, dugoj 124 godine, obele`io Dan
su na odluku da objekat bude
aktivnostima ~uva, podsti~e,
doma (8. novembar). Tom prilikom na~elnik Doma pukovnik
odre|en kao kulturno dobro
oboga}uje, razvija i unapre|uje
Zoran Pe{i} govorio je o istorijatu te kulturno
spomenik kulture.
gotovo sve oblike kulture,
-obrazovne institucije, navode}i sve zna~ajne me|a{e iz
Od svog osnivawa do danas
stvarala{tva, ali i brojne
bogate pro{losti. On je posebno istakao da Dom svojim
Dom je bio i ostao steci{te
sadr`aje obrazovawa pripadnika
aktivnostima podsti~e, oboga}uje i unapre|uje nivo kulture
ratnika, hram kulture i
Vojske. Raznovrsno{}u, lepotom i
i obrazovawa profesionalnih pripadnika Vojske.
trajna integrativna spona
bogatstvom tradicije,
Sve~anosti je prisustvovao i general-major Vidosav
ozbiqno{}u programa,
vojske i naroda. Toj wegovoj
Kova~evi}, na~elnik [kole nacionalne odbrane.
otvoreno{}u, objediwavawem
su{tini i nameni
Z. P.
~lanstva razli~itih struktura i
prilago|eni su i raznorodni

HRAM KULTURE

68

15. novembar 2005.

sadr`aji koji se u wemu organizuju. U svom okriqu udomio je

mnoge sekcije i klubove: likovnu sekciju i ateqe, plesnu
{kolu, guslarsku sekciju... Izlo`beni prostori Velike i Male
galerije zra~e energijom stvarawa i profesionalnih
umetnika, i likovnih stvaralaca iz redova Vojske, qudi koji
istinski u`ivaju u svojim tragawima. Zbirka umetni~kih dela
Centralnog doma jedna je od vrednijih u gradu. Koncerti
Umetni~kog ansambla VSCG Stanislav Bini~ki dodaju ovoj
ku}i kulture onaj poseban, prepoznatqiv zvuk, koji privla~i
sve kojima je muzika na srcu. Dramski i kwi`evni programi,
mnoge nove kwige koje su iz Velike ili Univerzalne sale prvi
put zakora~ile u javnost, razli~iti obrazovni i
informativni sadr`aji, {kole ra~unara, kursevi jezika, mala
{kola slikawa, samo su deo sadr`aja koje Dom tradicionalno
nudi. Sve te aktivnosti redovno prate mediji, a saradwa sa
srodnim institucijama kulture, pozori{tima, muzejima,
galerijama, oduvek je bila na vrlo visokom nivou.
Nastavqaju}i tradiciju slavnih vojvoda @ivojina
Mi{i}a i Petra Bojovi}a, koji su deo vojni~ke karijere
proveli na du`nosti na~elnika Ratni~kog doma, i wihovi
naslednici pridaju podjednak zna~aj kulturi. Onoj pravoj,
biranoj, svevremenoj, koja je, kao protivte`a odgovornoj i
te{koj profesiji, qudima iz vojske uvek bila potrebna kao
iskorak u opu{tawe, u`ivawe, lepotu.
Novi na~elnik Centralnog doma pukovnik Zoran Pe{i}
tako|e veruje da vojni~ku karijeru treba da prati i kultura.
On }e, u susret velikom jubileju, nastaviti sve zapo~ete
aktivnosti koje je doskora vodio pukovnik Nikola Mari},
pokrenuti i neke nove, a sve sa namerom da se o~uva tradicija
Doma koja nije stvarana preko no}i. Takvu istoriju svakako
treba po{tovati.
D. MARKOVI]
Snimio D. BANDA

P R O G R A M C E NTRAL N OG DOMA VSCG

16. novembra U Velikoj
Sali u 18 sati odr`a}e se
kwi`evni program Trg od kwige
satkan na kome }e Prosveta u
godini jubileja 19052005.
predstaviti svoja izdawa.
17. novembra Kwiga Ti si
moja qubav pesni~ke grupe
Trostrani krug Milorad
Kalezi}, Mihajlo Vujani} i
Lazar Bo`ovi}, bi}e
predstavqena u Horskoj sali u
13 ~asova, a delo Borislava
\uki}a Vodi~evo vijekovima na granici imperija u
Univerzalnoj sali u 18 ~asova. Grupna izlo`ba radova
studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu bi}e
otvorena u Velikoj galeriji u 19 sati.
22. novembra Promocija kwige Za krst ~asni i slobodu
zlatnu Milosava Nedi}a odr`a}e se u Univerzalnoj sali u
13 ~asova, dok }e Festival ansambala narodne muzike i
tradicionalnog narodnog pevawa zapo~eti u 20 ~asova u
Velikoj sali. Festival }e biti nastavqen i narednog dana u
isto vreme.
24. novembra Povodom ~etrdesetogodi{wice rada
Vojkana Borisavqevi}a bi}e odr`an koncert revijskog
orkestra VSCG Stanislav Bini~ki u 20 ~asova u Velikoj sali.
29. novembra U Maloj galeriji u 18.30 sati bi}e
otvorena samostalna izlo`ba slika \or|a Ivanova.

KULTUROSKOP

BIOSKOPSKE
PREMIJERE
PLAN LETEWA
3. novembra 2005.

Re`ija: Robert Schwentke

Uloge: Jodie Foster, Peter
Sarsgaard, Sean Bean,
Marlene Lawston
Scenario: Peter A.
Dowling
@anr: drama, triler
Studio: Touchstone Pictures
Sadr`aj: Klaustrofobi~an, hi~kokovski triler. Majka i }erka
lete od Berlina do Amerike. Na 30.000 stopa dete jednostavno
nestaje i niko ne mo`e da potvrdi da je uop{te i bila prisutna
na tom letu. Ve} emotivno uzdrmana, Kajli o~ajni~ki poku{ava
da doka`e svoju prisebnost i zdrav razum pred posadom i
putnicima koji joj ne veruju da se ukrcala sa }erkom.

ELIZABETHTOWN
17. novembra 2005.

Re`ija: Cameron Crowe

Uloge: Orlando Bloom,
Kirsten Dunst, Susan
Sarandon, Jessica Biel, Alec
Baldwin, Judy Greer
Scenario: Cameron
Crowe
@anr: drama, komedija,
romansa
Studio: Paramount Pictures
Sadr`aj: Tokom spomena na ju`wa~kog patrijarha rodi}e se
neo~ekivana romansa izme|u dvoje mladih. Po{to je kompaniju
cipela iz Oregona, za koju radi, doveo do gubitka stotine
miliona dolara, Dru Bajlor dobija otkaz zbog svoje gre{ke,
a isto tako dobija otkaz i od svoje devojke Elen. Na ivici
samoubistva, Druov `ivot dobija novi smisao kada ga smrt oca
Mi~a vrati u rodni Elizabettown kako bi ispunio wegove
posledwe `eqe. Na putu ka ku}i, Dru upoznaje saputnicu u koju se
odmah zaqubquje. Tako po~iwe romansa koja }e mu pomo}i da
vrati svoj `ivot u kolosek

VOLAS I GROMIT: PROKLETSTVO ZEKODLAKA

24. novembra 2005.

Re`ija: Steve Box, Nick Park

Uloge: Peter Sallis, Ralph
Fiennes, Helena Bonham
Carter, Peter Kay, John
Thomson
Scenario: Bob Baker,
Steve Box
@anr: animacija,
avanturisti~ki, komedija,
porodi~ni
Trajawe: 94 min.

Studio: DreamWorks Pictures

Sadr`aj: Volas i wegov odani psi} Gromit kre}u u avanturu
kako bi otkrili misteriju koja se krije iza ba{tenske sabota`e.
Ova o~igledno planirana akcija preti da ugrozi wihovo seoce i
spre~i ve} tradicionalno godi{we takmi~ewe gigantskog povr}a.

69

FEQTON

Pi{e
prof. dr Slobodan BRANKOVI]

MIROVNA P OLITIKA K NEZA

PAVLA K ARA\OR\EVI]A

ZA NEUTRALNOST JUG
Knez Pavle razlikovao se
od politi~ara i dr`avnika
u svom okru`ewu i od onih sa
kojima se susretao u svetu. Imao
je fantasti~nu sposobnost da
predvi|a, talenat da pregovara,
znawe i snagu da malo popusti
kako bi na kraju dobio vi{e...
Prona{ao je mogu}nost mirnog
samoopstajawa u okolnostima
biti ili ne biti: spoqnih
pritisaka, ucena, pretwi,
ultimativnih zahteva, bujawa
separatizma prevratni~kih
nagove{taja podstaknutih
podzemnim kanalima
zainteresovanih sila i susednih
dr`ava. Me|utim, burni doga|aji
od 25. i 27. marta poni{tili su
sav wegov talenat i politi~ko
ume}e i potpuno preokrenuli
to~ak istorije, pa i sudbinu,
pre svega, srpskog naroda.

70

bistvo kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a 1934. godine u Marseju dovelo

je Pavla Kara|or|evi}a na mesto vo|e Kraqevine Jugoslavije, na mesto
jednog od trojice namesnika, dok jedanaestogodi{wi Petar ne postane punoletan i nasledi oca na prestolu. Tragi~an ~in preokre}e `ivotni put
posve}enika umetnosti iz srpske kraqevske ku}e, potomka ~uvenog Kara|or|a. Situacija u Jugoslaviji i svetu nije bila naklowena vladarima autenti~nog demokratskog stila.
Kriza je pretila sukobima sve dok se svet nije ponovo na{ao u ratu. Nikad
vi{e! brzo je zaboravqena poruka sa kraja ne tako davno zavr{enog Prvog
svetskog rata.
Knez Pavle Kara|or|evi} bio je svestan vi{estrukog izazova: prihvatio
je ulogu koju sudbina namewuje. Do wega u istoriji srpskog naroda nije bilo
umetni~ke du{e na vladaju}em tronu.
Za razliku od kraqa Aleksandra, Pavle je odbacio autokratski na~in vladavine. Po{ao je od wegove poruke o ~uvawu Jugoslavije u periodu namesni{tva,
dok de~ak Petar, sin ubijenog kraqa Aleksandra, ne napuni 18 godina. Knez namesnik Pavle primio je vo|stvo Jugoslavije u trenutku wenog egzistencijalnog izazova kao uzvi{enu du`nost, savesno i odgovorno, a mawe kao priliku za isticawe.
Demokrata i humanista engleskog obrazovawa, okrenut ~arima umetnosti,
sa stra{}u retkog poznavaoca i kolekcionara, knez Pavle odudarao je od sredine i bio ispred svog vremena; borio se na svoj na~in protiv vladavine silom totalitarnog tipa. Bio je pronicqiv kreator koncepta demokratske politike na jugoslovenskoj i me|unarodnoj sceni. Razlikovao se od politi~ara i dr`avnika kojima je bio okru`en i sa kojima se susretao u svetu. Imao je sposobnost da predvi|a, talenat da pregovara, snagu da malo popusti kako bi dobio
vi{e i postupno predupredio sukob, te mirno re{io spor.

NA I VICI R ATA
Udeo u gra|ewu promi{qenog koncepta demokratske politike ukazuje na to
da je te`ina situacije inspirisala vladarsku stranu li~nosti kneza Pavla u
pragmati~nom tragawu za mirnodopskim izlazom iz obru~a nadmo}nijih. Wego15. novembar 2005.

GOSLAVIJE
va vladavina (19341941), na ivici rata i mira, predstavqala je
pacifisti~ki model u nikad ve}em ratu u qudskoj istoriji i na prostoru na kome su i lokalne varnice poprimale razmere globalnog
po`ara.
Odr`awe neutralnosti i demokratska izgradwa bili su prioriteti politike Jugoslavije pod vo|stvom kneza Pavla. A u uslovima Drugog svetskog rata i uzavrelog stawa u zemqi mogli su da
izgledaju kao utopija. Predstavqan je, ne kao doma}in u srpskoj ku}i, nego kao stranac. Zapravo, knez Pavle bio je nepokolebqiv u
nameri da stvori jedinstvo iznutra i uspostavi spoqnu politiku
koja bi omogu}ila neutralnost Jugoslavije u delikatnom trenutku
poziva sukobqenih da im se pridru`i ili da nestane. Unutra{wi
protivnici povezivali su se sa spoqnim u poku{aju da iskoriste
raskol ravnote`e, suprotstavqene interese velikih sila i o`ivele aspiracije susednih dr`ava.
Od stvarawa Jugoslavije 1918. bilo je planova i snaga za
weno rasturawe. Italijanski (Badoqev) plan o samouni{tewu iznutra koncipiran je u vreme wenog za~etka. Kominterna je osmi{qavala metode da je ukloni i otvori put za {irewe sovjetske sfere uticaja, u skladu s tradicionalnim strate{kim imperativom izlaza na topla mora i izvoza revolucije stvarawem sovjetskih republika posredstvom nacionalnih rukovodstava komunisti~kih
partija, ~iji je me|unarodni centar bio u Moskvi.
Velika ekonomska kriza i po~etak Drugog svetskog rata 1. septembra 1939. izmenili su odnos snaga u svetu. U vihoru nasilnog
smewivawa versajskog poretka novim, Dru{tvo naroda je gubilo
autoritet, a stari savezi snagu. Mala antanta nestala je kao da
nije ni postojala, a Balkanski pakt je izgubio va`nost u novoj konstelaciji mo}i, bez realnih izgleda da se obnovi.
Hitlerov nacisti~ki Tre}i rajh i Musolinijeva fa{isti~ka
Italija tajnim sporazumima regulisali su savezni{tvo sa Staqi-

novim boq{evi~kim SSSR-om. Deoba ratnog plena i razmena projekcija o preure|ewu sveta obele`ile su vreme od 1939. do 1941,
period neiskrenog partnerstva u su{tini ideolo{ki nepomirqivih totalitarnih protivnika, prvaka desnog i levog radikalizma.
Od velikih sila demokratskog zapada, na bojnom poqu bila je
samo Velika Britanija, pa je Kraqevina Jugoslavija tako izgubila
potporu velike saveznice iz Prvog svetskog rata Francuske. Britanska pomo} Balkanu dosezala je najvi{e do Gr~ke, dok su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave na re~ima bile za odbrambene snage ostatka demokratskog sveta. Male dr`ave, dakle, nisu imale pravog izbora u okolnostima u kojima je sila diktirala pravo.
Promene su zao{trile problem Jugoslavije iznutra i spoqa.
U preure|ewu versajske Evrope, Italija i Tre}i rajh su od 1937.
do 1940. predvi|ali likvidirawe Jugoslavije.
Posle an{lusa, prikqu~ewa Austrije Tre}em rajhu, Hitler je
izjavio da }e granica s Jugoslavijom ostati ve~ita i da }e dve susedne dr`ave `iveti u prijateqstvu. Ali Hitlerova Vrhovna komanda je ve} naredne, 1939. godine, zavr{ila tajni plan napada
na Jugoslaviju i wene raspodele s Italijom, Ma|arskom i Bugarskom! Jugoslovenska vlada je dobila obave{tewa o toj agresivnoj
nameri iz vi{e izvora, koju su potvrdili i podaci wene obave{tajne slu`be.
Hitler je, pre napada na Poqsku, uputio Italiju na razbijawe
Jugoslavije. Poruka je trebalo da u~vrsti lojalnost pohlepnog saveznika najavom mogu}nosti zadovoqewa (i vi{e od toga) wegovih
ranijih pretenzija na Dalmaciju i Hrvatsku.
Balkan je tako, sa retori~kom pompom Hitlerove velikodu{nosti, preporu~en Musolinijevoj sferi interesa. Budu}i da Rim
nije iskoristio retko ukazanu priliku, Berlinu docnije nije bio
potreban italijanski rat na Balkanu.
Posle pada Francuske, u leto 1940, Hitler se tome u su{tini protivio. Musoliniju je jasno stavqeno do znawa da se ni{ta
oru`jem ne preduzima protiv Jugoslavije. Tri puta je Hitler odvra}ao Musolinija od napada na Jugoslaviju! Pridobijawe Jugoslavije
planiralo se na drugi na~in. Ciq zakqu~ewa Trojnog pakta izme|u
Nema~ke, Italije i Japana u Berlinu 27. septembra 1940. godine
bio je stvarawe novog poretka. Tvorci Trojnog pakta propagirali
su ostvarewe svetskog mira. Vo|stvo u wegovom uspostavqawu u
Evropi pripalo je Nema~koj i Italiji, a Japanu u Aziji (Evropa
Evropqanima, Azija Azijatima). Poduhvat je obrazlo`en kao
preduslov trajnog mira: da svaki narod u svetu dobije prostor na
koji ima pravo. Hitler je video novi poredak od Atlantika do Urala. Musolinijev san bio je obnova Rimskog carstva od Alpa do Crvenog mora.
Rimokatoli~ka crkva je podr`avala Hitlera, posebno u wegovim planovima o sredwoj Evropi kao jezgru novog evropskog poretka. Papa Pije XII stajao je iza tog projekta sve dok se nije pojavila
senka ratnog poraza. U kombinatorici varijacija za preure|ewe
jugoistoka Evrope, za Jugoslaviju u po~etku nije bilo mesta.
Obave{tajne slu`be {irile su svoje organizacije na prostoru jugoistoka Evrope u duhu dvostrukih politika neiskrenih vlada
zainteresovanih zemaqa za wegovu preraspodelu i preure|ewe.

P ACIF IST I^KI MODEL

Rekonstrukcija istorijskih martovskih doga|aja iz 1941.
godine, zasnovana na brojnim autenti~nim doma}im i stranim
izvorima, pod nazivom Antiratna politika kneza Pavla Kara|or|evi}a jeste nau~ni rad prof. dr Slobodana Brankovi}a. U op{irnoj studiji on nau~no identifikuje obrise tada
retkog koncepta politike mira u najve}em ratu u istoriji. Uz
to, autor zakqu~uje da, osim {to knez Pavle simbolizuje pacifisti~ki model antiratne politike, predstavqa i osebenog
dr`avnika i nadarenu li~nost, kojoj su ve} aprilski doga|aji
dali potpuno za pravo, a i sve ono {to se potom doga|alo.

71

FEQTON

Knez Pavle u Zagrebu

januara 1940.
Kamuflirani ciq indoktrinacije na jugoslovenskom prostoru mogao se nazreti u delovawu komunisti~kih partija
Hrvatske i Slovenije i Pokrajinskog
komiteta Srbije (?!), kao da je Srbija
bila pokrajina u Jugoslaviji.
Knez Pavle je izra`avao bojazan
od {irewa sovjetskog uticaja u jugoisto~noj Evropi i na propagandnoj
osnovi panslavizma. Dimitrije Qoti} je u pismima namesniku ukazao na
opasnost od sovjetskog delovawa i optu`io prvog ~oveka Kraqevine Jugoslavije za boq{evizaciju zato {to je nije predupredio. U tom
pogledu, mada antiboq{evik, Pavle je bio `igosan kao ve}i krivac i od Staqina!

ZEMQA PROPU[TENIH MOGU]NOSTI

Kada su se jugoslovenska unutra{wa i spoqna kriza podudarile, tada se mre`a razgranavala i aktivirala pod izgovorima
propagiranih ideala i vrednosti opsesivnih -izama. Ideologije i
mitovi produbqavali su podele me|u desni~arima i levi~arima,
ali i me|u demokratama, u kompleksu nacionalnih, mawinskih i
verskih sporova. Nema~ki privredni uticaj potiskivao je kapital
pobednica u Prvom svetskom ratu. Politika je sledila otvarawe
puta zavisnosti preko trgovine, ekonomije i kulture.
Polarizovawe prema zapadnim demokratijama, plutokratama, osovinskom bloku i centru svetske revolucije, boq{evicima, predstavqalo je opasnost od dubqih podela u zemqi i mogu}nost spoqnog uticaja na ionako me|usobno suprotstavqene snage u
mladoj jugoslovenskoj dr`avnoj zajednici. Jugoslavija je ozna~avana
kao zemqa razlika i propu{tenih mogu}nosti.
Knez Pavle je prona{ao mogu}nost mirnog samoopstajawa u
okolnostima biti ili ne biti: spoqnih pritisaka, ucena, pretwi,
ultimativnih zahteva i bujawa separatizama i prevratni~kih nagove{taja podstaknutih podzemnim kanalima zainteresovanih sila i
susednih dr`ava za ostvarivawe teritorijalnih pretenzija.
Srpsko-hrvatskim sporazumom (Cvetkovi}Ma~ek) 26. avgusta
1939. predupre|ena su, ako ne okon~ana, trvewa dvaju najve}ih naroda u Jugoslaviji, kako ga je propaganda veli~ala. Srpski politi~ari su kritikovali Cvetkovi}a zbog prekomernog popu{tawa Hrvatima i nastanka dr`ave u dr`avi.
Vlatko Ma~ek, vo|a Hrvatske seqa~ke stranke, smatrao je kneza namesnika Pavla pravednim zato {to se dosledno borio za sporazumevawe naroda, {to se ogledalo i u odnosu srpskog i hrvatskog naroda, mudrim zato {to je sporazum bio u interesu Jugoslavije, hrabrim zato {to je bio dosledan, bez obzira na brojne protivnike i veliko nezadovoqstvo srpske politi~ke elite.
Srpska reakcija je odgovorila stvarawem Srpskog kulturnog
kluba (SKK). Nasuprot Hrvatskoj banovini, Srpski kulturni klub se
orijentisao ka Nacrtu srpskih zemaqa i okupqawu rasutog srpskog
naroda u svojoj nacionalnoj dr`avi. Maksimalisti~ka projekcija
velike Srbije trebalo je da parira neopravdano uve}anoj velikoj
Hrvatskoj.
Prevratni~ki impuls motivisao je formirawe Konspiracije
i zadu`ewe Borivoja Mirkovi}a za organizovawe nepokolebqive
prevratni~ke grupe. Formulisan je ciq tajne organizacije iz 1938.
u Beogradu (prof. dr Slobodan Jovanovi}, Dragi{a Vasi}, Slobo-

72

dan Dra{kovi}, Dragoslav Starwakovi}, @ivojin Balugxi}, Mladen

@ujovi} i biv{i crnorukci Antonije Anti} i Velimir Vemi}), a to
je bilo obarawe kneza Pavla i Milana Stojadinovi}a! Prakti~no
usmerewe bilo je na formirawu konspirativnih grupa, petorki, u
vojsci. Me|u wima su bili i pu~isti major Svetislav Vohaska, major
Ro`|alevski, potpukovnik Milo{ B. Brankovi}, kapetan Mihailo S.
Kosti}, povezani s Mustafom Golubi}em, Bo`inom Simi}em i drugim
autoritetima me|u slavnim prevratnicima.
Ideja o uklawawu vladaju}ih, koji nisu ispuwavali interese
srpske nacionalne politike, pridobila je brojne poklonike: generala Petra @ivkovi}a, vo|u Zbora Dimitrija Qoti}a, Dru{tvo
starih ~etnika Narodna odbrana, Udru`ewe rezervnih oficira... i istaknute pojedince: Iliju Trifunovi}a Bir~anina i Du{ana Duleta Dimitrijevi}a. Planeri, potencijalni nosioci i podr`avaoci imali su oslonac u Udru`enoj opoziciji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Sinodu da ostvare nameru novog namesni{tva, u
kome bi bili kraqica Marija, patrijarh Varnava i drugi. Glavno
upori{te britanske politike za uspostavqawe poslu{ne vladaju}e garniture bilo je u Zemqoradni~koj stranci (sa dr Milanom Gavrilovi}em i Milo{em Tupawaninom), koja je primala britansku
mese~nu subvenciju od 5.000 funti. Mawi iznos primali su Narodna odbrana, Samostalna demokratska stranka (SDS), list
Nova rije~, Vje}eslav Vilder pan Vilder, Zloduh Jugoslavije
i dvadesetogodi{wi agent ~e{ke masonerije i Eduarda Bene{a.
General Du{an Simovi} rezimirao je u junu 1941. rad tajnih
prevratnika, nabrojiv{i 15 poku{aja dr`avnog udara. Bio je ponosan na dvadesetsedmomartovski dr`avni udar i predstavqao se
kao vo|a u tim de{avawima. Sude}i po wegovom pona{awu i kardinalnim posledicama, Milo{ Crwanski ga je nazvao ko~opernim praznoglavcem.

LA@NA O BE]AWA I R EALNE P RETWE

Do~ek kneza Pavla i knegiwe Olge u Zagrebu opisivan je
kao veli~anstven. Britanski konzul je izvestio da ga je podsetio na
osvajawe Pariza kraqa Edvarda VII tokom posete francuskoj prestonici 1904. godine. Odato je posebno priznawe princu regentu
Pavlu kao prvom pokreta~u akcije za srpsko-hrvatsko sporazumevawe u vreme poja~anih po`uda za raspar~avawem ve{ta~ke jugoslovenske dr`avne tvorevine.
Kembel je, pak, u pismu Halifaksu video perspektivu te zemqe
ukoliko bude imala vremena i mira. Knez Pavle se usredsredio da
joj obezbedi i vreme i mir. Bio je prvenstveno okrenut velikim saveznicima i susedima za ostvarewe Balkanskog pakta, odbrambenog saveza.
U slede}em broju: ZATVARAWE KRUGA
15. novembar 2005.

KAL E NDAR
16. novembar 1914.
Zapo~ela Kolubarska bitka, jedna od najslavnijih epopeja srpske vojske u Prvom svetskom ratu. U woj je Prva srpska armija,
pod komandom generala @ivojina Mi{i}a (koji je posle bitke
postao vojvoda), nanela te`ak poraz austrougarskim trupama.
16. novembar 1952.
U Beogradu su po~eli dugo pripremani razgovori izme|u jugoslovenske vojne delegacije i Natoa. Na ~elu jugoslovenske delegacije bili su Josip Broz i general Peko Dap~evi}, dok je delegaciju Natoa predvodio ameri~ki general Tomas Hendi. Ciq razgovora bio je stvarawe baze za koordinaciju izme|u JNA i armija SAD, Velike Britanije i Francuske. Bilo je re~i i o ameri~kim vojnim isporukama Jugoslaviji.
19. novembar 1912.
Srpske trupe u{le u Bitoq. Time je okon~ana jedna od najve}ih
bitaka u Prvom balkanskom ratu. Prva srpska armija izgubila
je 2.989 qudi, dok je iz turskih redova izba~eno oko 13.600 vojnika i stare{ina.
20. novembar 1923.
U Novom Sadu otpo~ela sa radom prva doma}a fabrika aviona
Ikarus. Do Drugog svetskog rata u Kraqevini Jugoslaviji otvoreno je jo{ pet fabrika aviona: Rogo`arski u Beogradu, 1924;
Zmaj u Zemunu, 1927; Brege u Kraqevu, 1928; Albatros u
Sremskoj Mitrovici i Utva u Pan~evu 1940. godine.
28. novembar 1. decembar 1943.
Odr`ana konferencija u Teheranu na kojoj su u~estvovala velika trojica: ^er~il, Ruzvelt i Staqin. Usagla{eno je da {tabovi
savezni~kih armija ubudu}e budu u te{woj vezi i doneti su planovi o daqim ratnim aktivnostima. Na Konferenciji je odlu~eno da se pru`i puna podr{ka partizanskoj akciji u Jugoslaviji.

VREMEPLOV

[ TAMPA
ZAVR[EN PAN^EVA^KI MOST
Na dan prve godi{wice progla{ewa Republike pan~eva~ki
most je sve~ano pu{ten u saobra}aj. Na predlog mar{ala Tita
usvojeno je da se most zove Most Crvene armije. 30. novembar 1946.

RO\ENDAN REPUBLIKE
Na sutra{wi dan, pre trideset i dve godine, kroz {um ki{e i
huk vodopada, u suton, odjeknula je iz Sokolskog doma u Jajcu Internacionala. Te no}i je ro|ena na{a Republika.28. novembar 1975.

RAT I MIR 63. PADOBRANSKE

BRIGADE VJ
Sr` uspeha padobranaca treba tra`iti u zlatnom trouglu balansirawa nagona za samoodr`awe, u kontrolisawu straha i
razmi{qawu koje mora biti brzo i efikasno.19. novembar 1992.
Pripremio Miqan MILKI]

FOTO
AL BUM
Pripreme za
motociklisti~ku trku
oko Kalemegdana,
1945. godine

Pripremio
Radovan POPOVI]

73

RIZNICA

RUDNI^ANI

KNEZU MILANU
OBRENOVI]U
osle pogibije
kneza Mihaila
Obrenovi}a
1868. godine,
na srpski presto stupio je
maloletni knez
Milan (ro|en u Manasiji 1854), unuk
Jevrema Obrenovi}a, brata kneza Milo{a. Do wegovog
punoletstva, 10. (22)
avgusta 1872, odre|eno je Namesni{tvo. Pripreme za
sve~anost povodom
kne`evog punoletstva po~ele su jo{
1870. godine. Za
protokol i estetski
deo sve~anosti bili
su zadu`eni vrsni
umetnici toga vremena, dvorski sekretar i fotograf Anastas Jovanovi}, slikari Steva Todorovi} i Uro{ Kne`evi}, koji je
bio portretista jo{ na dvoru
kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Kne`evi} je preko Dimitrija Tirola, u Be~u, nabavqao
svilu i druge materijale za izradu zastava i dekoraciju dvora.
Na sve~anost u beogradskoj op{tini bili su pozvani
predstavnici op{tina iz Kne`evine Srbije i izaslanici
evropskih dvorova. Posle sve~anog defilea vojske, knez je u
dvoru priredio prijem za predstavnike delegacija koji su mu
uru~ili prigodne darove.

74

Gra|ani Rudni~kog okruga

poklonili su mu veoma luksuznu zastavu. Nacrt za wenu izradu i oslikavawe uradio je
slikar Nikola Markovi}. Zastava je neobi~no velikih dimenzija, sa elementima vojni~ke zastave iz sredine 19.
veka. Po{to je ra|ena posebnim povodom, ima i druge simbole kojima je trebalo da se
naglase sjaj i rasko{, te zna~aj i zasluge dinastije Obrenovi}.
Zastava je izra|ena od
svile, a sa obe strane ve{tom
rukom slikara i veziqa uspe{no su kombinovane ove tehnike, te danas predstavqa re-

dak predmet primene umetni~kog zanatstva 19. veka.

Na predwoj strani, na
srpskoj trobojnici (umesto grba, {to je uobi~ajeno za vojni~ke zastave), u medaqonu je
slikana scena Takovskog ustanka. Knez Milo{, sve{tenik i
narod prikazani su sa oru`jem. Uz to, knez je sa razvijenom trobojkom i krstom na kopqu. U pozadini je ~uveni Takovski grm i kube crkve. Medaqon je uokviren u zlatovezne
maslinove i hrastove grane
koje su oblo`ene trakama na
kojima su izvezeni nazivi pokrajina: Banat, Ba~ka, Hrvatska, Slavonija, Zeta, Crna Go-

ra, Srem, Dalmacija,

Star. Srbija, Hercegovina, Bosna, Srbija. To svedo~i da su se darodavci
nadali da }e knez Milan
ostvariti zapo~etu ideju
Balkanskog saveza i zapo~eti borbu protiv Turaka.
Iznad medaqona su, u
zlatovezu, }irili~na deviza, koja se pripisuje
knezu Milo{u: EVO MENE, A ETO VAM RATA S
TURCIMA i pokli~ ZA
SLAVU, a ispod I SLOBODU SRPSKU. U dva ugla
je grana s krinom i natpisom TAKOVO i 1815.
Sa druge strane, tako|e na trobojnici, ura|eni su isti detaqi osim
centralnog motiva gde je
naslikana ikona svetog
Andreja Prvozvanog, izvezenom godinom povratka Obrenovi}a na presto
1858 i BEOGRAD. Na kopqu su dve trake, spojene
u ma{nu, na kojima su vezene hrastove i maslinove grane i posveta darodavca NAROD OKRUGA RUDNI^KOG PREDAJE KNEZU MILANU 10. AVGUST
1872.
Posle Prvog svetskog
rata ~uvana je u Vojnotehni~kom zavodu u Kragujevcu
do 1935. godine, kada je
predata obnovqenom Vojnom muzeju u Beogradu.
An|elija RADOVI]

15. novembar 2005.

DUHOVNOST

Razmi[qawa o stvarima obi^nim

NEUSPEH

trpeti neuspeh prvo je {to mora svako da nau~i. Otvoreno govore}i: onaj ko to ne razume, taj i nije mu{ko. Oprostite! Ni `ensko. Radi se, ako }emo pravo o kukavicama oba pola.Tim pre, svaki od nas mora jedanput da polo`i ispit svog prvog velikog neuspeha. U ~ast tog prvog neuspeha ovde se daje nekoliko ute{nih saveta.
Da, naravno, to je mu~no: ~esto, ~ak, u`asno: toliko nada, toliko
napora i toliko ogor~ewa!
Dakle, prva stvar: ne pokleknuti u neuspehu; ne kukumav~iti; ne
sastavqati dugi spisak gubitaka, i ne misliti neprestano o wima.
Ostavimo zverima da li`u svoje rane. ^ovek ima jedan dostojniji izlaz: ne priznavati ranu du{e za svoju. I to je sve.
Drugo: ne treba zami{qati sebe jedinim nesre}nim ~edom na belome svetu; pa svako je trpeo neuspehe, i svako }e ih iskusiti. Ne treba, tako|e, zami{qati da je taj neuspeh bio fatalan ili nepopravqiv. Dok je ~ovek `iv, sve se mo`e ispraviti, svaki neuspeh mogu}e je
i vaqa pretvoriti u uspeh; da, ~ak i svaki ru`an postupak mo`e i mora biti iskupqen i isceqen u tkawu tvora~ki pokajanog duha.
Tre}e: ne vaqa da neuspeh ispadne sramota, posebno u tu|im
o~ima. Treba samo zamisliti da ti iz milion grla kli~u; Sramota!
Sramota! pa da se vi{e nikada ne podigne{ na noge. Za onog ko je
slobodan od te te{ko}e, neuspeh ne predstavqa sramotu. U neuspehu ~ovek ose}a sebe, naravno, polo`enim na ple}a, kao da je pao s planine,
kao da le`i onemo}ao... Ali, zato treba, {to je mogu}e pre okon~ati sa
tim! Najbli`i uspeh te ve} zove, ti ga ne mo`e{ mimoi}i.
^etvrto: neuspeh je najboqa {kola uspeha. Sa wim se treba odnositi kao sa predmetom treninga, kao sa neophodnim kaqewem; kao
sa izvorom shvatawa i mudrosti `ivota; kao sa putem pou~avawa, kao
sa izazovom za novu borbu. Ali, to zna~i da neuspeh ne treba predavati na rasu|ivawe uvre|enim i razo~aranim ose}awima, treba ga primati uz pomo} voqe i odnositi se prema wemu kao prema problemu voqe, a uz pomo} spokojnog istra`iva~kog razuma kao prema problemu
razuma. Tada je put prema uspehu prokr~en!
Reci sebi, tvrdo i odlu~no: Zadatak je bio postavqen pravilno;
on je ostao neispuwen; treba ga ostvariti; to je bio samo poku{aj; sada }u se ponovo pozabaviti izvr{ewem. Na koji na~in bih to mogao
najboqe da uradim?
Zatim, treba o svemu razmi{qati kao da je u pitawu bio tu| neuspeh na kojem se treba u~iti: Otkuda neuspeh? [ta mi nije dostajalo?
Gde sam radio nepravilno? Mo`da sam bio neoprezan ili neodlu~an?
Mo`da sam se odve} zanosio, `urio, postupao netakti~no? Treba se
uvek pitati i odgovarati tako kao da je re~ o dobrom prijatequ koga je,
na`alost, postigao neuspeh, i kome treba pomo}i i re~ju i delom. Treba
zagasiti sopstvenu sujetu i svojevoqnost; treba izgraditi naviku da
spokojno podnosimo svoje nedostatke i gre{ke (mogu}e, i sopstvene grehe i poroke), i da se nau~imo smirewu; to je potrebno da bismo nau~ili
pretvarati neuspeh ne samo u zaseban predstoje}i uspeh, nego i {to je
i va`nije u mogu}nosti da oja~amo i oblagorodimo sopstven karakter.
Tada, neka se `ivot pretvori i u neprekidan lanac neuspeha; u svakoj nesre}i, za svakog proma{aja, pobednik }e podi}i glavu. Jer, u `ivotu, odista, postoji ne{to vi{e no prost `ivotni uspeh. To je, upravo duhovna pobeda nad sitnom jalovom pogani u sopstvenoj du{i!
Ali, nije li takva pobeda drugostepena stvar u odnosu na onu
koju smo neposredno zamislili? Razume se! Ali, u `ivotu ~esto biva
da u prvozami{qenom drugostepenom delu tek kasnije sazna{ ono
glavno. Hteli smo proboj prema uspehu, a otkrio se put prema pobedi, prema duhovnom prosvetqewu. I sam pobednik }e, mo`da, te`iti za sasvim druk~ijim uspesima nego {to su oni koje je u prilici
do postigne. Mo`da on slavi prethodni neuspeh kao sastavni deo
svoje sada{we sre}e.
Zato neka ti je sa sre}om! Napred, i ka neuspehu!
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.

VERSKI P RAZNICI
15. 30. novembra

Pravoslavni
16. novembar Obnovqewe hrama svetog
velikomu~enika Georgija \ur|ic
21. novembar Sabor svetog
Arhangela Mihaila Aran|elovdan
24. novembar Sveti kraq Stefan De~anski Mratindan
26. novembar Sveti Jovan Zlatoust
27. novembar Sveti apostol Filip
(Bo`i}ne poklade)
29. novembar Sveti apostol i jevan|elist
Matej

Rimokatoli~ki
20. novembar Krist Kraq posledwa nedeqa crkvene godine
27. novembar Prva nedjeqa do~a{}a po~etak crkvene godine

SVETI S TEFAN DE^ANSKI

Sveti mu~enik Stefan De~anski, kraq srpski

sveti Mrata, sin je kraqa Milutina i otac cara Du{ana. Po nare|ewu neobave{tenog oca bio je oslepqen, a po nare|ewu lakomislenog sina, u starosti
udavqen. Pri oslepqewu javio mu se sveti Nikola u
hramu na Ov~em poqu i obe}ao da }e mu vratiti vid.
Pet godina proveo je sveti Stefan u Carigradu kao zato~enik u manastiru Svedr`iteqa (Pantokratora).
Svojom mudro{}u i trpeqivo{}u, podvigom i blagodu{no{}u izazvao je divqewe i monaha i celog Carigrada. Kada je pro{lo pet godina, sveti Nikola ~udotvorno je vratio vid oslepelom kraqu Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki De~ani. Bila je to jedna od najlep{ih gra|evina vizantijske
umetnosti i sredwovekovne arhitekture na tlu srpske
dr`ave. Svoj vek pro`iveo je sveti kraq srpski Stefan kao pravednik i mu~enik i tako ga skon~ao 1336.
godine. Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom sveti Stefan ~ini trojstvo najmudrijih, najpo`rtvovanijih
i najblagorodnijih li~nosti i svetiteqa koje je dao srpski narod.

75

SPORT
SARA GRBI], KARATISTKIWA

KORAK DO CIQA
Kod mene se sve nekako
de{avalo veoma brzo.
Ulazak iz juniorske u
seniorsku reprezentaciju,
pa medaqa na prvom
Evropskom prvenstvu.
Isto je bilo na slede}em
takmi~ewu, pa ponovo...
Imala sam dosta uspeha,
ali ono {to jo{ nisam uspela
da osvojim jeste zlato na
prvenstvu Starog kontinenta.
Vi{e je drugih mesta nego
prvih, i to me ve} godinama
mori, jer kad god osvojim
srebro imam utisak kao da
ni{ta nisam postigla.

76

`ivotu na{e sagovornice Sare Grbi}, jedne od karatistkiwa Srbije i Crne Gore sa najve}im brojem trofeja, kako je
ve} sama rekla, sve je i{lo veoma brzo. Privu~ena drevnom japanskom borila~kom ve{tinom, lako je ovladala wome, {to joj je donelo brojne titule, priznawa, putovawa,
samopouzdawe koje uspeh povla~i za sobom i, na kraju, srela je ~oveka koji je wenom `ivotu dao poseban smisao Vawu
Grbi}a. Upoznala ga je na sve~anosti odr`anoj povodom progla{ewa najboqeg sportiste 2000. godine, kada je ona izabrana
za najboqu juniorku, a on za najboqeg seniora. Ovaj deo mo`da
i ne zvu~i kao brz dok se ne ka`e da su se ven~ali nakon samo
nekoliko meseci poznanstva, kada je woj bilo svega dvadeset godina. Danas imaju osamnaestomese~nu k}erkicu Inu, koja je ro|ena u Moskvi. Sa samo dvadeset dana `ivota ona se na{la u
naru~ju rodbine i prijateqa u Srbiji i Crnoj Gori, da bi se
ubrzo potom sa roditeqima skrasila u Italiji, gde i danas sve
troje `ive. Sa takvim po~etkom, imaju}i na umu i genetsku potku,
`ivot male devoj~ice ve} sada se mo`e odrediti kao brz. Ali,
krenimo redom
Po~etak mog bavqewa sportom ne razlikuje se mnogo od
po~etaka ve}ine dece koja se ukqu~uju u sportske sekcije u osnovnoj {koli. Kada je u mojoj {koli otvorena sekcija za karate, koju je dr`ao Radni~ki, sestra, brat i ja odmah smo se upisali.
Moram da priznam da razlog nije bila qubav prema tom sportu,
po{to je nas zanimao sport uop{te, ve} {to je to tada bila jedina sportska sekcija u na{oj {koli. ^ak su se u po~etku vr{waci {alili na na{ ra~un, po{to su o karateu znali onoliko koliko su videli u filmovima o Brusu Liju i Xekiju ^enu, a to nije nimalo nalikovalo na sport kojim bi se bavile devoj~ice.

15. novembar 2005.

 Prvo smo Marta i ja {est godina trenirale u Radni~kom, dok se brat veoma brzo preorijentisao na ko{arku. Onda
smo se prebacile u Soko [tark zato {to su tada u wemu bili
boqi uslovi za trenirawe, odlaske na takmi~ewa, a i klub je
predstavqao ime u svetu karatea kod nas. Nakon tri godine trenirawa u tom klubu pre{la sam u Dijamant iz Zrewanina. Tamo sam zaista bila zadovoqna i ~itava pri~a o odlasku iz Dijamanta bolna je ta~ka u mojoj karijeri. Su{tina je u tome {to
me, bez obzira na medaqe i titule koje sam osvajala za taj klub,
u vreme kada sam ostala u drugom stawu i porodila se, trener
potpuno zaboravio. Kako nisam osoba koja bi nekoga vukla za
rukav, kada je do{lo vreme da se vratim u karate, oti{la sam u
Budu}nost, gde su me oberu~ke primili.
Kako to izgleda `iveti u Italiji, obilaziti roditeqe i
prijateqe u Beogradu i Novom Sadu, trenirati za klub iz
Podgorice i imati osamnaestomese~nu devoj~icu?
Zaista zvu~i pomalo haoti~no i komplikovano, ali kada
je re~ o mom bavqewu sportom, trener Rajko Bujo{evi} mi u svemu izlazi u susret i ostavqa prostor da se sama organizujem,
znaju}i da }u potpuno profesionalno odraditi svoj deo posla.
Po{to moja sestra `ivi u Podgorici, odlaske u taj grad iskoristim za trenirawe i dru`ewe sa wom, a ona mi poma`e i oko
~uvawa Ine. Da se u na{em karateu potpisuju neki ozbiqniji i
zna~ajniji ugovori, verovatno bih morala da boravim u Podgorici. Po{to nije tako, uglavnom treniram u Latini, gradi}u nedaleko od Rima, gde ve} drugu godinu `ivimo. Tamo sama radim u
teretani u kojoj i Vawa trenira, a kada mi je potreban sparingpartner dolazim u Podgoricu ili Beograd.
Du`a pauza koju si napravila u karijeri, zbog trudno}e i
poro|aja, nije mnogo uticala na kvalitet tvojih sportskih
nastupa. Kako je izgledao povratak na borili{ta?
Po~ela sam trenirati osam meseci posle poro|aja, po{to
su mi savetovali da ne prenaglim sa po~etkom. Moram da priznam da mi je tada bilo prili~no te{ko, po{to sam, s jedne

A
Prvo smo uve`bavali kate,
{to nam je s vremenom dosadilo,
ali kasnije, kada su uvedene borbe, uz upornost na{eg trenera koji nas je bodrio, bio je to dovoqan
podstrek da sestra Marta i ja nastavimo daqe, da ne odustanemo.
Potom sam dobila i prve medaqe.
One su mi dale novu snagu za sve
ve}e napore koji su dolazili sa
napredovawem u sportu. Na kraju
me ni{ta drugo nije zanimalo osim karatea, mada sam ga zavolela
na pravi na~in tek kada sam u{la
u seniorsku reprezentaciju. Svakom ko se bavi sportom san je da
u|e u reprezentaciju. Kada sam to
postigla, jasno sam mogla da vidim
sebe daqe u tom sportu.
Kako je izgledao tvoj put od
Radni~kog do Budu}nosti
iz Podgorice, kluba za koji
danas trenira{? Dosta se
pri~alo o razlozima prelaska u taj klub.
Porodica kao inspiracija
Grbi}i na Kalemegdanu

77

SPORT

strane, `arko `elela da se vratim u sport, dok sam, s druge

strane, ~eznula da svaki trenutak provedem sa Inom. Prvi put
smo se rastale kada je ona imala jedanaest i po meseci, na ~etiri dana, i tada sam htela da puknem od ~e`we.
Ipak si na Prvenstvu Srbije i Crne Gore, prvom takmi~ewu na kome si u~estvovala posle povratka, osvojila zlato u
svojoj kategoriji i bronzu u apsolutnoj?
Na tom takmi~ewu imala sam tremu kakvu ranije nisam
ose}ala, kao da se nikada nisam takmi~ila. Samim tim vi{e
mi je zna~io uspeh koji sam postigla, jer mi je ulio neophodno
samopouzdawe, tako da sam na Mediteranskom prvenstvu, koje
je odr`ano kasnije, bila tre}a. Onda mi se dogodilo ne{to
{to mi ni dan danas niko nije razjasnio, a na ~emu }u insistirati. Naime, posle tri meseca pripremawa za Evropsko prvenstvo, samo dan pred po~etak takmi~ewa saznala sam da ne}u
nastupiti za reprezentaciju. Da nisam stekla odre|eni status
u ovom sportu, mo`da bih pre{la preko svega. Ovako }u kadtad zahtevati da mi se objasni koji je razlog za to {to se dogodilo, naro~ito kada premotam film unazad i setim se koliko
puta nisam bila sa svojim detetom da bih se {to boqe pripremila za to takmi~ewe. Po{to su tu, o~igledno, prevagnuli neki
drugi razlozi, koji nemaju veze sa sportom, nastoja}u da se to
ra{~isti. Sve se to desilo posle mog prelaska u Budu}nost.
Sujete i ko zna ~ega jo{ ima u svim sportovima, ali meni se prvi put desilo da zbog toga stradam, i to me pogodilo.
Jedno vreme si `ivela u Japanu, kolevci karatea. Kakvo iskustvo nosi{ iz te zemqe?
Tamo sam se prvi put susrela sa jednim specifi~nim, nasle|enim pristupom treningu, koji Japanci ne `ele da mewaju ni
po koju cenu. Rekla bih da su fanati~ni kada je o tradiciji re~,
iako se karate dosta izmenio u odnosu na ono {to je bio u ta
drevna vremena. Postao je zanimqiviji i dopadqiviji za publiku, sve je ubrzano i lepo za oko. Dok u na{em karateu trening
traje najvi{e sat i po, po{to borbe traju po dva minuta, u Japanu trening traje tri sata, i to udarni~kim tempom. ^ini mi se da
je to preterano. Sa druge strane, ono {to bismo mogli da nau~imo od wih jeste velika po`rtvovanost. Iako gube sa 2:0, oni }e
da izgore u borbi do isteka drugog minuta. Mo`da bi neka kombinacija na{eg i wihovog na~ina rada predstavqala idealan
spoj.
Kakvo je tvoje vi|ewe na{e Karate reprezentacije?
Pre moje generacije u na{em `enskom karateu bilo je
samo jedno neprikosnoveno ime Tawa Petrovi}, koja je osvajala medaqe. Posle we je do{la moja generacija. U woj svaka
od nas ima ne{to svoje, druga~ije od one prethodne, i zahvaquju}i tome mo`e da uzme medaqu, dok smo ekipno skoro na svakom takmi~ewu osvajale medaqu. Tako smo i po~ele, kao najmla|a ekipa u istoriji evropskih prvenstava koja je uzela odli~je.
Po mom mi{qewu, osnovni problem u na{oj reprezentaciji jeste u tome {to se nikada ne zna ta~an plan i program rada, kao {to je to u drugim zemqama, gde sportisti, zahvaquju}i
dobroj organizaciji, mogu da se posvete studirawu, dok smo mi
ve~iti studenti koji svuda sa sobom nose kwige i na tome naj~e{}e ostajemo. O materijalnoj situaciji suvi{no je i govoriti, po{to je op{tepoznato da su kod nas individualni sportovi
u zape}ku. Mi ne mo`emo da se sakupimo svi u istoj opremi, zovu nas Beneton reprezentacijom, a kamoli ne{to vi{e ali
navijamo svi jedni za druge.
Sawa SAVI]
Snimio Goran STANKOVI]

78

Sa Goranom ^egarom o

U TRCI SA
Prvi put ove godine Vojska
Srbije i Crne Gore imala je
svog predstavnika na
Svetskom vojnom prvenstvu
u maratonu u Veneciji,
desetara po ugovoru Gorana
^egara, aktuelnog dr`avnog
prvaka u maratonu, koji je u
vojnoj konkurenciji zauzeo
vrlo dobro 21. mesto
io je to Goranu ~etvrti maraton na kome je u~estvovao u
kratkom periodu, a {esti u ovoj godini. Naime, 11. septembra iznenadio je mnoge u Pore~u kada je u konkurenciji
takmi~ara, me|u kojima su neki u~estvovali i na olimpijskim igrama, zauzeo tre}e mesto. Posle toga tr~ao je u
Istambulu na Balkanskom prvenstvu u maratonu gde je bio
{esti, pa u Zagrebu 14. Po povratku iz Venecije tr~ao je i u
Podgorici gde je i okon~ao uspe{nu takmi~arsku sezonu.
O~ekivao je da na Svetskom vojnom prvenstvu zauzme
zlatnu sredinu, kako je i bilo, ali i da bude br`i od istr~anih 2.39.35. Me|utim, imaju}i u vidu da su pripreme za u~e{}e na tom takmi~ewu, te obezbe|ewe opreme i svega ostalog
{to je neophodno da bi jedan maratonac stigao do ciqa (ishrana, vitamini i dr.), prepu{teni mo}ima wegove jake `eqe
da se takmi~i i dobroj voqi sponzora, postignuto vreme je vi{e nego zadovoqavaju}e. Tim pre kada se zna da je od pedese-

15. novembar 2005.

o kraju jedne uspe{ne sezone

A VREMENOM
tak takmi~ara iz Katara, Italije, Brazila, Maroka, [panije
i jo{ petnaestak dr`ava u kojima se mnogo vi{e pa`we pridaje vojnom sportu, samo wih tridesetak u{lo u ciq. Na Venecijanskom maratonu u~estvovalo je oko 7.500 takmi~ara, a Goran je zauzeo 70. mesto.
U~e{}e na Svetskom vojnom prvenstvu predstavqalo je
krunu Goranovih ovogodi{wih sportskih nastupa. Ovo takmi~ewe bilo je i dobra prilika da se realno sagleda slika o tome gde se na{a zemqa nalazi u odnosu na svetsku vojnu maratonsku konkurenciju. Sve to ima zna~aja kada se ima u vidu da
se 2007. godine odr`avaju Svetske vojne igre u Indiji gde bi,
uz kvalitetan rad koji ve} sada treba da otpo~ne, na{i maratonci mogli da u|u u konkurenciju za neki zna~ajniji plasman.
Dakle, potencijala ima, ali ne i mnogo toga drugog {to uslovqava da se kvalitet i poka`e rezultatom. Uzmimo primer junaka na{e pri~e.
Podr{ka koju Goran ^egar kao prvak dr`ave u maratonu
dobija od VSCG, za koju i u ime koje nastupa na raznim takmi~ewima u zemqi i inostranstvu i promovi{e je, vi{e je nego
simboli~na. U wegovoj mati~noj jedinici iz Sombora poma`u
koliko je to u wihovoj mo}i, ali bez institucionalnih re{ewa
i najboqa voqa nije dovoqna. Po{to pretpostavqamo da }e
nadle`ni na sve kritike tretmana jednog od trenutno najuspe{nijih sportista u Vojsci, koji od svoje desetarske plate izdvaja za profesionalno bavqewe sportom u kome je, sude}i po
rezultatima, prili~no uspe{an opravdawe verovatno na}i
u nedostatku novca, pitamo se i da li je mogu}e da bar vreme
koje mu je potrebno za pripreme dobije bez ve}ih problema.
Profesionalni rad u sportu iziskuje da se dva puta
dnevno sistematski trenira po ~etiri sata, a ja sve vi{e ose}am da ne mogu da postignem taj tempo pored redovnih obaveza
ka`e Goran ^egar.

Da je to zaista tako pokazao je i wegov organizam koji se po~etkom godine

na{ao u stawu te{ke anemije. Posle
pretr~anih 2.800 kilometara za tri
meseca treninga, a bez adekvatne ishrane, organizam je popustio. Ipak,
voqa i `eqa da opravda vreme koje je
tokom zime dobio za trening bili su ja~i od wega samog, pa je iako jo{ nedovoqno oporavqen postao
prvak dr`ave. Tu medaqu, kao i osvojeno tre}e mesto na Regionalnom vojnom prvenstvu, posvetio je upravo svom radnom kolektivu i Vojsci Srbije i Crne Gore.
U razvoj sporta u vojsci neophodno je ulo`iti jako puno
energije. I sam sam spreman da tome doprinesem koliko mogu,
iako je moja budu}nost u Vojsci kao vojnika po ugovoru neizvesna. Voleo bih da se aktiviram, ali za to je potrebno vi{e od
moje `eqe.
Naredni period }e verovatno biti prekretnica u mojoj
karijeri jer se ovom rastrzano{}u ne mo`e ni{ta posti}i.
Profesionalan pristup bilo kom poslu podrazumeva sto odsto
posve}enosti, pa tako i maratonu. Kod mene postoje `eqa za
uspehom i zdravi temeqi na koje on mo`e da se nadogradi,
ali je potrebno da daqe idemo zajedno.
@ivim za sport i sve {to imam ula`em u wega sa `eqom
da jednog dana u~estvujem na olimpijskim igrama, {to sa adekvatnim radom i ulagawima nije nerealno. Pretpostavqam da
tu treba da bude i interes Vojske. Za kraj decembra i po~etak
januara dobio sam poziv iz Kenije da u~estvujem u atletskom
kampu koji tamo organizuju, {to bi mogao odli~no da iskoristim da se pripremim za balkansko i regionalno vojno prvenstvo, koja nas o~ekuju u aprilu. Osnovna prepreka za taj odlazak na crni kontinent jeste, ponovo, nedostatak vremena, i tako se vra}amo na po~etak pri~e isti~e na{ sagovornik dodaju}i da veruje da u `ivotu svako dobija ono {to zaslu`i pa je
tako i wegov ovogodi{wi uspeh bio zaslu`en.
Goran ^egar ima 28 godina. Najboqi rezultati u maratonu se posti`u izme|u 30. i 35. godine `ivota. S tim u vezi, nadamo se da }e Vojska prepoznati svoj interes u aktuelnom prvaku dr`ave u maratonu pre nego {to to u~ini neko drugi.
S. SAVI]

79

SPORT

NA
MARATONU
MIRA

POTPUKOVNIK SVETISLAV PAVLOVI]

U dana{we vreme,
kada se mnogi `ale
da su umorni od
`ivota, potpukovnik
Svetislav Pavlovi}
jedan je od onih koje
odlikuje vitalnost,
do mere koja ume da
za~udi i da zadivi

IZBOR SPORTISTE GODINE

VOJSKE SCG U

2005.

O^EKIVAWA

adni deo dana potpukovnik Svetislav Pavlovi} provodi na du`nosti na~elnika Referata za moral u 246. brigadi ABHO u Kru{evcu. Ali i posle zavr{etka radnog
vremena on ostaje aktivan. U~estvuje u radu kru{eva~ke podru`nice Dru{tva jugoslovensko-makedonskog prijateqstva i redovno prisustvuje razli~itim mirovwa~kim akcijama koje se organizuju u gradu na Rasini. Sport je stalna odrednica u `ivotu tog
oficira koji je za{ao u pedesetu i, kako ka`e, u bavqewu fizi~kom aktivno{}u prona{ao je pravi eliksir kojim pobe|uje `ivotne probleme. Dugogodi{wi je ~lan Planinarsko-smu~arskog dru{tva Jastrebac, a tr~awe je s vremenom postalo wegova omiqena
sportska disciplina, bez koje ne bi mogao sebe da zamisli, pa tako vi{e puta nedeqno istr~i 10 do 15 kilometara.
Svoje sklonosti potpukovnik Pavlovi} je na najboqi na~in koncentrisao i usmerio
ih na u~e{}e u ovogodi{wem Maratonu mira, koji su organizovali Uprava za sport Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije i Atletski klub Maraton mira Vidovdan 99. Grupa od 12 do 15 atleti~ara, u svojevrsnoj humanitarno-memorijalnoj misiji,
pretr~ala je sedmu godinu zaredom relaciju od Novog Sada do Soluna.
Potpukovnik Pavlovi} bio je prvi profesionalni pripadnik Vojske Srbije i Crne
Gore koji je tr~ao na Maratonu mira. Pored toga, on je bio i jedini amater me|u ovogodi{wim u~esnicima te me|unarodne sportske manifestacije, jer su svi ostali atleti~ari
iz na{e zemqe, Republike Srpske i Bugarske, bar jednom tokom sportske karijere istr~ali maraton.
Start Maratona mira, ~iji je moto Tr~imo za mir na Balkanu, za radostan osmeh
dece, bio je na Keju `rtava fa{izma u Novom Sadu. Odatle je maratonce put vodio do
Zemuna, gde im je u Domu Vazduhoplovstva prire|en prijem. Daqe su tr~ali preko Beograda, {to je zbog velike vru}ine i gu`ve bila najte`a deonica, do Kara|or|evog rodnog mesta Vi{evca kod Kragujevca. Iz kragujeva~kih [umarica, spomen-kompleksa streqanima
1941. godine, preko Varvarina, Leskovca i Skopqa stigli su do ciqa, koji je bio na Srpskom vojni~kom grobqu na Zejtinliku u Solunu.
Maraton nije imao takmi~arsko obele`je. Ciq je bio podse}awe javnost na mnoga
strati{ta na kojima su balkanski narodi u pro{losti stradali i poslati poruku da se takve nesre}e ne smeju ponoviti. Tr~alo se 20 do 30 kilometara dnevno, uz kra}a zadr`avawa u usputnim gradovima. Sportiste je u Solunu najboqe ugostio biv{i igra~ Crvene
zvezde Du{ko Galevi}, na ~ijem je terenu za mali fudbal Maloj Marakani odigrana
prijateqska utakmica SCG i Bugarske. Bili su gosti i mnogih gr~kih institucija. Posle povratka u Kru{evac, potpukovnik Pavlovi} je, kako ka`e, imao mnogo razloga za zadovoqstvo. Uspeo je da da svoj doprinos jo{ jednoj humanitarnoj akciji, a od kolega koje su ga ispratile sa dozom neverice primio je najiskrenije ~estitke.

godini koja nam je na izmaku, i

pored sveop{te besparice u na{im oru`anim snagama, vojnom
sportu je polako po~elo da se
pristupa onako kako je to neophodno da bi fizi~ka aktivnost u vojsci dobila zna~ajnije mesto. Konkretnije govore}i, ~iwenica da su planirane aktivnosti na{ih vojnih sportista na takmi~ewima organizovanim pod okriqem Me|unarodnog saveta za vojne sportove (CISM) u ovoj
godini, a koja se finansiraju iz buxeta, ostvarene gotovo u potpunosti,
({to je neophodno za razvoj vojnog
sporta i sportista) daje nam za pravo da mo`emo o~ekivati jaku konkurenciju na izboru za sportistu godine VSCG u 2005. godini.
Za naziv sportiste godine VSCG
mogu konkurisati oficiri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci, studenti Vojne akademije, u~enici vojnih {kola, vojnici po ugovoru i
oni na redovnom odslu`ewu vojnog
roka. Isti princip va`i i za ekipe,
~iji ~lanovi treba da pripadaju nekoj od navedenih kategorija. Predloge mogu slati komande, jedinice,
ustanove, vojne {kole i druge obrazovne institucije, sportski savezi,
klubovi i sekcije.
U tekstu predloga treba navesti
kratku biografiju sportiste, odnosno
ekipe, obrazlo`ewe s ta~no navedenim
rezultatima ostvarenim u 2005. godini
i obavezno poslati fotografiju (portret
predlo`enog kandidata, odnosno grupni
snimak predlo`ene ekipe). @iri }e razmotriti sve kandidature koje su potpune
i u skladu s propozicijama opredeliti se
za prva tri pojedinca i isti broj ekipa.
Va{e predloge mo`ete slati do
30. decembara.

Aleksandar ANTI]

S. S.

80

15. novembar 2005.

Vojne penzije u Crnoj Gori

KAKO DAQE
Finansirawe vojnih penzija za korisnike koji `ive na teritoriji
Crne Gore jo{ nije sistemski i prakti~no re{eno, uprkos tome {to finansirawe sistema odbrane, po ~lanu 18. Ustavne poveqe dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora, obezbe|uju dr`ave ~lanice iz buxeta, srazmerno delu sistema koji se nalazi na teritoriji ~lanice. Naime, u buxetu Crne Gore za 2004. i 2005. godinu nisu utvr|ena nov~ana sredstva
za finansirawe vojnih penzija za korisnike na wenoj teritoriji.
Radi prevazila`ewa nastalog problema prethodni ministar odbrane odlu~io je da se korisnicima vojnih penzija na teritoriji Crne
Gore penzije ispla}uju na teret vanbuxetskih sredstava iz doprinosa
Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika (Fond za SOVO), a
da se ta sredstava nadoknade iz Fonda za reformu sistema odbrane
SCG. Na taj na~in do sada su ispla}ene penzije zakqu~no sa avgustom teku}e godine, ali sredstva nisu refundirana, iako je Fond za reformu
sistema odbrane SCG naplatio odre|ena sredstva od prodate imovine
na teritoriji Crne Gore.
Zbog ~iwenice da novac ve} du`i period nije upla}ivan, vanbuxetska sredstva Fonda za SOVO u potpunosti su utro{ena, i od 1. septembra 2005. ne postoji mogu}nost daqeg finansirawa penzija za korisnike na teritoriji Crne Gore.
Tako|e, ve} du`e vreme vojne penzije nisu uskla|ivane sa va`e}im
propisima i mawe su za oko 200 odsto od propisanog nivoa, {to ukazuje na te`inu materijalnog polo`aja vojnih penzionera.
S obzirom na to da je ovakvo stawe neodr`ivo i da zahteva hitno
re{avawe, uz u~e{}e svih nadle`nih institucija dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora, na nedavno odr`anom Kolegijumu ministra odbrane
zakqu~eno je da se predlog mera za re{avawe navedenog problema dostavi Savetu ministara dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora za razmatrawe na prvoj narednoj sednici.

BELGIJSKA FREGATA
U KOTORSKOJ LUCI
Tokom vi{ednevne posete fregate Westdiep (F-911)
Mornarice Kraqevine Belgije luci Kotor organizovane su
brojne aktivnosti u gradu i na na{oj fregati Kotor, te [kolskom brodu Jadran u tivatskoj luci.
Delegacija, u kojoj su bili komandant broda kapetan fregate Carlos Rijekaert, izaslanik odbrane Belgije u SCG Bruno
Vanden Steene i tri oficira, posjetila je op{tinu Kotor.
Koktelu koji je uprili~en na belgijskom brodu prisustvovali su i komandant Mornarice VSCG kontraadmiral Dragan
Samarxi} i wegov zamjenik kapetan bojnog broda Rajko Bulatovi}, sa suprugama.
Drugog dana boravka fregate Westdiep u akvatoriji luke
Kotor izvedena je vje`ba Odbrana broda od napada terorista sa mora, koju su pratili predstavnici Mornarice VSCG
i MUP-a Crne Gore.
Gosti iz Belgije posjetili su i na{u RF 34 Kotor i [kolski brod Jadran, a posledweg dana boravka obi{li su drevni
grad Perast i ostrvo Gospa od [krpjela.
Z. CVETKOVI]

NARUYBENICA
Pretpla}ujem se na magazin ODBRANA do kraja 2005.
godine ({est brojeva), po pretplatnoj ceni od 540 dinara.
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, uplatiti odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka
sa pretplatnom cenom).
Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu slati na
adresu:
NIC Vojska, Katani}eva 15, 11002 Beograd.
Reklamaciju zbog neuru~ewa po{iqke primamo u roku
od 30 dana.
U slu~aju spora nadle`an je Drugi op{tinski sud u
Beogradu.
Kupac _________________________________________
Ulica i broj ___________________________________
Telefon:___________________
Mesto i broj po{te
_______________________________________________
Potpis naru~ioca
____________________

VOJNA
TURISTI^KA
AGENCIJA
BEOGRAD
Resavska 34/A

PRODAJA
TURISTI^KIH ARAN@MANA
u vojnim odmarali{tima:
Tara, Bajina Ba{ta;
Vrwa~ka Bawa, Vrwa~ka Bawa;
Morovi}, Morovi}.
Prodaja po~iwe od 15. novembra 2005.
Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore informacije o cenama, uslovima prodaje i rezervacijama mogu dobiti u Vojnoj turisti~koj agenciji Beograd. Telefoni 011/636-535, 3201-887, 3203-342 i
faks 011/3616-155.
Na relaciji BeogradTaraBeograd bi}e organizovan
prevoz autobusom.

POKLONI^KO P UTOVAWE
Pripadnici Ministarstva odbrane i VSCG koji su zainteresovani za putovawe u Jerusalim i poklowewe grobu
Gospodwem u Svetoj Zemqi mogu se prijaviti organizatoru
Haxi Risti Puri}u, civilnom licu sa Aerodroma Batajnica na telefone: 011/3106-168 i 064/1363-658. Broj putnika je ograni~en.

81

[AH

STUDIJA

rizikuje u Sicilijanskoj odbrani

potezom 2.Sc3, koji je ovde primewen.
9. 0-0 Sf6 10.Sa4 e5 11.c4
Le7 12.Le3 Le6 13.Tc1 0-0 14.b3
Db7 15.De2 Tfe8 16.h3 Tab8
17.Tfd1 Lf8 18.Kh2 h6 19.Tc2 Le7
20.Lc1 Dc7 21.Lb2 Sd7 22.Lc3
Sf8 23.De3 c5 24.Lb2 Ld7
25.Sc3 Se6 26.Sd5

GENERALOVA
UDOVICA

T. Umnov, 1987.

Smatra se da ~etvrti svetski

{ampion Aleksandar Aqehin,
ina~e sin mar{ala plemstva
i ~lana ruske Dume, nije mnogo
dr`ao do `ena. Promenio ih je
~etiri, a jedna od wih bila je
Nade`da Vasiqevna, udovica
jednog ruskog generala. Bila je
trideset godina starija od Aqehina.

MA[INA
NE GRE[I!

Beli: Kh5, Tf3, Se6, a6

Crni: Kg2, a3, b4, h2

Adams Hidra (kompjuter)

London, 2005.

Beli na potezu.
1.Kg4 h1D 2. Sf4 Kg1 3.Sh3 Dh3
4.Kh3 a2 5.Tg3 Kh1 6.Ta3 ba3 7.a7
a1D 8.a8D Kg1 9.Dg2
1:0

1.e4 c5 2.Sc3 e6 3.Sf3 Sc6

4.d4 cd4 5.Sd4 Dc7 6.g3 a6 7.Lg2
d6 8.Sc6 bc6
Nemilosrdna Hidra ~es kompjuter namrtvo je isprebijala jednog
od vode}ih velemajstora dana{wice! U me~u od {est partija za nagradu od 150. 000 dolara Englez je
postigao samo jedan jedini remi, a
ostalih pet izgubio. Mi prikazujemo upravo tu jedinu remi-partiju,
koja je pokazala da beli najmawe

REKLI SU...
Tamo gde se po{tuje {ah,
cela nacija misli.
M. Mihaq~i{in

Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
B

Pripremio @arko \OKI]

KOBNO PLANINAREWE
Julius Perlis (1880-1913),
po zanimawu advokat, bio je solidan be~ki majstor poqskog porekla. Karijera mu je prekinuta
za vreme planinarewa na Alpima, kada je posle jedne nesre}e
izgubio `ivot.

26Dd8 27.f4 Sd4 28.Tf2

Lc6 29.fe5 de5 30.Ld4 cd4
31.Df3 Tf8 32.Dh5 f6 33.h4 Le8

CITATI
[ah nije samo sport, on ~oveka pravi mudrijim i o{troumnijim, poma`e mu u objektivnoj
oceni situacije, ra~unaju}i nekoliko poteza unapred i, {to je
najva`nije, formira wegov karakter.
Vladimir Putin, na otvarawu svetskog {ampionata FIDE
u Moskvi 2001. godine.

UKR[TENE RE^I

Beli: Kh2, De3, Tc2, Td1, Lb2, Lg2,

Sd5, a2, b3, c4, e4, f2, g3, h3
Crni: Kg8, Dc7, Tb8, Te8, Ld7, Le7,
Se6, a6, c5, d6, e5, f7, g7, h6

34.Df3 Lf7 35.Lh3 Tb7 36.h5 a5

37.Kg2 De8 38.Lg4 Lc5 39.Th1 Dc6
40.Tb2 Tfb8 41.Lf5 Kh8 42.Thb1
De8 43.g4 Dc6 44.Dd3 Lg8 45.Dd1
Da6 46.Td2 a4 47.Tdb2 Da8 48.Kh2
Lf7 49.Kg2 Lf8 50.Kh2 Le8
Remi u 65. potezu.

w
82

USPRAVNO:
1. Studentska kwi`ica, 2. Od koristi, zauhar, 3. Genijalni srpski
slikar, 4. Biv{i engleski atleti~ar, Stiv, 5. Vodeni quskar, 6. No}obdije, 7. Drveni duva~ki muzi~ki instrument, 8. Vrsta, rasa, 9.
Mu{ko ime, 10. Dadiqe, guvernante, 11. Vrsta ogreva, 12. Kvar,
{teta, brodolom, 13. Delovi hektara, 14. Stawe onog {to je rasplinuto, 15. Najstariji prevod Biblije na latinski jezik, 16. Ninoslav odmila, 23. Grad u Moravskoj, Gotvaldovo, 24. Koja je boje limuna, 26. Nau~ni zavod, 27. @ensko ime, Italina, 29. Deder!, 30.
Mu{ko ime, Isak, Izak, 31. Monarsi, 32. Vodene `ivotiwe, 34.
Eskimska bluza s kapuqa~om, 35. Jedan od naziva za Jadransko more, 36. Koji je od cinka, cinkan, 37. Bez (ital.); tako|e i: `ensko
ime, 38. Sjajna zvezda u sazve`|u Orla, 39. Idili~no stawe, 41.
Otac odmila, 42. Jedan od Sokratovih tu`ilaca, 43. Koralno ostrvo, 44. Prebivali{te, 46. Engleki fudbaler, Pol, 47. Pokazna zamenica, ta.

VODORAVNO:
17. Iscrpqenost, sustalost, 18. Jedan od vo|a Oktobarske revolucije, stradao u Staqinovim ~istkama, 19. Naivna umetnost, 20. Tor,
21. O~a|aviti, ogaraviti, 22. Bundeva, tikva, 23. ]oravac, }ora,
24. Lek protiv bolesti vo`we, 25. Vrsta minerala (po Evi), 26. Radoznalost, 27. Palestinska oslobodila~ka organizacija (skr.), 28.
Mesto blizu Novog Sada, 29. Rastavna sveza, iliti, 30. Akademija
za likovne umetnosti (skr.), 32. Insekt s rilicom, rili~ar, 33. Ro|aci, 34. Izumeti, prona}i, 38. Desna ruka, 39. Pristalica arijanizma, 40. Agonija, hropac, 42. Ime francuske glumice @irardo,
43. Vrsta grubog sukna, 44. Udovi (kra}a mno`ina), 45. Slovo gr~kog
alfabeta, 46. Izraz koji se upotrebqava kada se prekida nabrajawe, 47. Strni{te, 48. Obrazovan, 49. Krpe, drowci, 50. Malopre
(nar.), 51. Zovnuti, 52. Ribarska mre`a, 53. Rusko mu{ko ime, Vasilij, 54. Lice protiv koga se tra`i stavqawe zabrane, 55. Drugi naziv za Borneo.

15. novembar 2005.

D I R E K CIJA
Z A P R E K VAL IF I KA C IJU
011 / 3 2 0 3 - 2 5 2
ul. Kneza Milo{a 33, 11000 Beograd
R E G I O N A L N I C E N TA R Z A
P R E K VA L I F I K A C I J U - B E O G R A D
0 11 / 3 0 0 0 - 1 6 9
ul. Majke Jugovi}a 19, 11000 Beograd
R E G I O N A L N I C E N TA R Z A
P R E K VA L I F I K A C I J U - N O V I S A D
021/528-440
ul. Futo{ka br. 26, 21000 Novi Sad
R E G I O N A L N I C E N TA R Z A
P R E K VA L I F I K A C I J U - N I [
018/522-892
Klub Vojske, 18000 Ni{
R E G I O N A L N I C E N TA R Z A
P R E K VA L I F I K A C I J U - P O D G O R I C A
081/244-770
ul. V Proleterske br. 4, 81000 Podgorica

ZATO [TO JE BUDU]NOST VA@NA

CENTAR ZA OBUKU PRI FAKULTETU ORGANIZACIONIH NAUKA

UNIVERZITETA U BEOGRADU
T E L . 0 11 / 3 9 - 5 0 - 8 9 1
ul. Jove Ili}a 154, 11000 Beograd

CENTAR ZA OBUKU P R I
MA[ I NSKOM FAKUL T ETU
U N I V E RZ I T E T A U N I [ U
TEL. 018/500-661; 500-662
ul. Aleksandra Medvedova 14
18000 Ni{

Konkurs za prekvalifikaciju
STALNO JE OBJAVQEN