HIPOTEKARNO TRZISTE

1.

Definisite hipotekarno trziste.

Hipotekarno trziste predstavlja deo trzista kapitala na kojem se trguje dugorocnim

hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na podlozi hipoteke
2.

Kako aktivno hipotekarno trziste moze da podstakne razvoj fin. I privrednog sektora?

Aktivno tziste nekretnina moze znacajno da podstakne razvoj fin. Sektora i privrede u celini
direktno i indirektno. Direktno kroz stimulisanje gradjevinske industrije, a indirektno
nekretnine predstavljaju zalog odobrenih kredita potrebnih za pokretanje investicionih
projekata u privredi, kao i kroz uspostavljanja trzista HOV emitovanih na osnovu
hipotekarnih kredita.
3.

Navedite nosioce ponude kapitala na hipotekarnom trzistu.

Na strani ponude kapitala u obliku dugorocnih hipotekarnih kredita su subjekti koji imaju
visak novcanih sredstava. Nosioci ponude kapitala su: depozitne fin. Institucije (hipotekarne
banke, komercijalne banke, stedionice) i nedepozitne fin. Institucije (osiguravajuca drustva,
pensijski fondovi i drugo)
4.

Kojim se ciljevima rukovode nosioci ponude kapitala?

Dva osnovna ekonomska cilja kojima se rukovode nosioci ponude kapitala : sigurnost
plasmana i disperzija rizika.
5.

Navedite ucesnike hipotekarnog trzista na strani traznje.

Na strani taznje hipotekarnih zajmova nalaze se: pojedinci (domacinstva) kojima su sredstva
potrebna za kupovinu ili izgradnju stambenih objekata, preduzeca kojima su sredstva potrebna
za kupovinu i izgradnju komercijalnih objekata i finansiranje sopstvenog rasta, i drzavne
hipotekarne i privatne agencije
6.
Posmatrajuci ponudu i traznju kapitala objasnite zasto je kamatna stopa na hipotekarne
kredite u razvijenim ekonomijama niza od kamatne stope u nerazvijenim ekonomijama.
Razlog tome je sto je u razvijenim ekonomijama velika ponuda kapitala, a i relativno je
stabilna traznja kredita i to dovodi do snizavanja kamatne stope. U nedovoljno nerazvijenim
ekonomijama koje imaju manjak kapitala za finansiranje razvojnih projekata pri relativno
velikom rastu traznje doci ce do rasta kamatne stope.
7.

U cemu se ogleda razlika izmedju primarnog i sekundarnog hipotekarnog trzista?

Primarno hipotekarno trziste obuhvata kreiranje hipotekarnih zajmova i emitovanje primarnih

hipotekarnih obveznica, znaci na njemu se odobravaju novi zajmovi i vrsi emisija HOV, dok
se na sekundarnom trzistu obavlja promet vec odobrenih zajmova.
8.

Sta je podrazumevala prava a sta druga faza u razvoju hipotekarnog trzista?

Prva faza u razvoju hipotekarnog trzista je podrazumevala kreiranje i razvoj bankarske aktive,
odnosno proces odobravanja hipotekarnih kredita (bankaklijent). U drugoj fazi sekundarno
trziste je omogucilo kreiraje i razvoj bankarske pasive (investitorbanka)

9.

Navedite karakteristike hipotekarnih kredita.

Hipotekarni krediti su dugorocnog karektera sa rokom dospeca od 15 do 30 godina. Kod

hipotekarnih kredita poverioci na raspolaganju imaju sredstvo obezbedjenja, tj. zalozno pravo
nad nekim nepokretnostima.
10.

Sta je anuitetni plan?

Anuitetni plan sadrzi mesecnu otplatu kamate i glavnicu duga. U cesce kamamate u prvim
godinama trajanja zajma je veliko, a sa protokom vremena ucesce kamate se smanjuje a
glavnica povecava. Razlog tome je sto se kamata obracunava na preostali iznos duga, tako da
se u svakoj daljoj sukcesivnoj godini smanjuje glavnica duga.
11.

Navedite sta cini strukturu anuiteta.

Strukturu anuiteta cine glavnica i kamata

12.

Zasto je ucesce kamate u strukturi anuiteta u prvim godinama veliko?

Razlog tome je sto se kamata obracunava na preostali iznos duga, tako da se u svakoj daljoj
sukcesivnoj godini smanjuje glavnica duga pa samim tim i kamata.
13.

Zasto je ucesce glavnice duga u strukturi anuiteta u prvim godinama malo?

Razlog tome je zato sto anuitet predstavlja plan odplate glavnice i kamate, i zato sto je veca
kamata u prvim godinana zato je glavnica manja.
14.
Predstavite strukturu anuiteta dvadesetogodisnjeg hipotekarnog kredita prve i
petnaeste godine.
Na osnovu slike 2.1 na strani 211
15.

16.

Kako se utvrdjuje formalno-pravni bonitet hipoteke?

1.
Da je duznik nosilac prava raspolaganja, odnosno vlasnik prava na koji se
stavlja hipoteka
2.
Da na nepokretnos na kojoj treba da se zasnuje hipoteka ne postoji druga
hipoteka
3.
Da je stanje zemljisno-knjiznih evidencija uredno
4.
Da je duznik ili trece lice dalo zaloznu izjavu (fizicka lica) odnosno odluku
nadleznog organa (pravna lica) u skladu sa zakonom i svojim aktimakojim se
dopusta stavljanje hipoteke u korist fin. Institucije za odredjeno potrazivanje i
do odredjenog iznosa putem sporazuma pred sudom u skladu sa odredbama
zakona.
Kako se utvrdjuje ekonomski bonitet hipoteke?
1.
Da nepokretnost na koju treba da bude stavljena hipoteka ima ekonomsku
vrednost, tj da postoji mogucnost da takva imovina bude unovcena.
2.
Da vrednost nepokretnosti bude dovoljna ili veca od iznosa na koji glasi kredit,
ukljucujuci i kamate, proviziju i troskove.
3.
Da urbanistickim planom nepokretnost nije predvidjen za rusenje ili da ne
podleze drugim zakonskim obavezama, o cemu se dostavlja dokaz izdat od
nadleznog organa
4.
Da ukoliko postoji ranije upisana hipoteka, odnosno drugi teret, vrednost
nepokretnosti bude veca od iznosa ranije upisanih hipoteka, a razlika da bude
dovoljna ili veca od datog kredita.

17.

Sta je hipoteka i koja je njena osnovna svrha?

Fin. Institucija koja daje kredit upisuje zalozeno pravo na imovinu i ono ostaje na snazi dok se
kredit ne otplati. Svrha hipoteke je obezbedjenje duga.
18.

Navedite karakteristike hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom.

Kamatna stopa je odredjena u momentu potpisivanja ugovora, i ostaje ista u periodu otplate
kredita, anuitet se ne menja i zajmoprimac uvek u napred zna ukupan iznos kamate koju place
po kreditu.
19.

Navedite faktore od kojih zavisi visina ugovorene kamatne stope.

Zavisi od duzine trajanja zajma i izlozenosti kreditora riziku. Duzi period otplate, veci rizik
kreditora, visa kamatna stopa.
20.

Navedite karakteristike hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom

Visina kamatne stope je vezana za odredjeni promenljivi faktor. Menja se nezavisno od volje
zajmoprimca.
21.

Navedite vrste rizika kojima je izlozen kreditor na hipotekarnom trzistu.

Kreditni rizik i rizik kamatne stope

22.

Kako se definise kreditni rizik i navedite vrste ovog rizika?

Kreditni rizik se definise kao verovatnoca da zajmodavac nece biti u stanju da naplati svoja
potrazivanja od klijenata, kao po osnovu glavnice, tako i po osnovu svih pripadajucih kamata.
Postoje tri vrste rizika: rizik naplativosti, rizik kreditne premije, rizik pogorsanja kreditnog
rejtinga.
23.

Sta karakterise default rizik?

Rizik naplativosti je prisutan jos u trenutku kada je kredit odobren, tj HOV emitovana. Tada
svaki klijet ima neki kreditni rejting kojim je moguce pripisati odredjenu verovatnocu
neizvrsenja.
24.

Sta karakterise rizik kreditnog rejtinga?

Rizik kreditnog rejtinga predstavlja opasnost da ce doci do pogorsanja kreditnog rejtinga

klijenta u periodu kada je kredit aktivan, tj u periodu njegove otplate.
25.

Objasni kamatni rizik.

Kamatni rizik predstavlja rizik promene kamatne stope tokom trajanja hipotekarnog kredita
na stetu kreditora. Fiksna kamatna stopa izlaze kreditora riziku, ako na trzistu dodje do rasta
kamatnih stopa, tada visina oportunitetnog troska se ogleda u propustenoj koristi koju bi
kreditor mogao imati da je sredstva plasirao u drugu bolju alternativu. Najpovoljnija situacija
je da stopa inflacija bude veca od fikne kamatne stope.

26.

Objasni kako je moguce reducirati rizik smanjenja vrednosti imovine.

Rizik pada vrednosti zaloga se moze smanjiti preciznim vrednovanje nepokretnosti u

momontu zalaganja, kao i osiguravanjem hipoteke kod osiguravajuce kompanije ili
konzervativnom politikom banke smanjiti ucesce hipotekarnog zajma u odnosu na vrednost
nekretnine koja se stavlja pod hipoteku.
27.
Koji je najcesci oblik tradicionalnog hipotekarnog kredita i koje su njegove
karakteristike?
Najcesci oblik tradicionalnog hipotekarnog kredita je amortizacioni kredit. On ima fiksnu
kamatnu stopu i otplacuje se u jednakim mesecnim anuitetima, koji sadrze kamatu i deo
glavnice.
28.

Navedite osnovne ne tradicionalne hipotekarne kredite.

Osnovne netradicionalni krediti su: hipotekarni kredit sa promenljivom kamatnom stopom, sa

prilagodljivom kamatnom stopom, sa rastucom otplatom, sa obnovljivom kamatnom stopom,
sa odlozenim placanjem kamate, sa fleksibilnom otplatom, sa obrnutim redosledom otplate,
konvertibilni hipotekarni kredit i revolvirajuci hipotekarni kredit.
29.

Ukratko objasniti hipotekarni kredit sa promenljivom kamatnom stopom.

Kamatna stopa je vezana za drugu kamatnu stopu koja je osetljiva na tekuce uslove ponude i
traznje na fin. Trzistu.
30.

Sta karakterise konvertibilni hipotekarni kredit?

Ima promenljivu kamatnu stopu i sadrzi pravo duznika da kredit konvertije u kredit sa
fiksnom kamatnom stopom u slucaju da je kamatna stopa povoljija za duznika.
31.

Sta karakterise revolvirajuci hipotekarni kredit?

Ima kraci rok dospeca od tradicionalnih hipotekarnih kredita. Od duznika se zahteva da

ponovo ugovori ili refinansira kredit na odredjeni datum.
32.

Sta karakterise hipotekarni kredit sa odlozenim placanjem kamate?

Koriste ga duznici sa slozenom fin. Situacijom, oni koji imaju sansi da posle odredjenog
perioda saniraju svoju fin. Situaciju, a koji nisu u mogucnosti da placaju obaveze po osnovu
pristiglih anuiteta.
33.

Navedite karakteristike hopotekarnog kredita sa fleksibilnom otplatom.

Duznici prvih sest meseci placaju samo kamatu a dalja placanja sadrze i uvecanu amortizaciju
glavnice. Najcesce ga koriste duznici koji imaju nizak dohodak.
34.

Sta karakterise hipotekarni kredit sa obrnutim redosledom otplate?

Ovaj kredit je namenjen penzionerima, i dobija se zalaganjem postojece imovine, duznici

primaju fiksne mesecne iznose sredstava, nemaju obaveze po kreditu i ne moraju da prodaju
stecenu imovinu. Ali nakon njihove smrti kreditor prodaje imovinu da bi namirio dug.
35.

Sta je sekjuritizacija?

Sekjuritizacija je proces pretvaranja nelikvide aktive u likvidne HOV na primarnom

hipotekarnom trzistu, i njihove prodaje na sekundarnom hipotekarnom trzistu.

36.
Navedite faktore sirenja sekjuritizacije, kao i faktore razvoja sekundarnog
hipotekarnog trzista.
Nagloj sekjuritizaciji i razvoju sekundarnog hipotekarnog trzista doprinelo je precizno pravno
regulisanje, standardizacija propisa, standardizacija ugovora, drzavna potpora, nadzor, kvalitet
osiguranja hipotekarnog kredita i kompijuterska tehnologija.
37.

Navedite trzisne ucesnike na hipotekarnom trzistu.

Duznik, kreator zajma, pokrovitelj emisije i investitor.

38.

Slikom predstaviti proces sekjuritizacije.

slika strana 218

39.

Koje karakteristike aktiva koja se nalazi iza hipotekarnih hartija mora da zadovolji?

Aktiva mora da ima visok kvalitet u smislu redovnih priliva. Uz to je potrebno da aktiva bude
homogena, a moraju biti i zadovoljeni svi ostali kriterijumi koje namecu rejting agencije.
40.

Kako se vrsi podizanje rejtinga hipotekarnih HOV?

Podizanje rejtinga moze se postici dodatnim garancija specijalizovanih osiguravajucih

kompanija. Kljucna je poslovan reputacija kreatora hipoteke.
41.

Navedite razliku izmedju vanbilansne i bilansne sekjuritizacije.

Bilansna sekjuritizacija podrazumeva da zalozena imovina ostaje u bilansu kreatora hipoteke,

a vanbilansna sekjuritizacija se izvodi van bilansa orginatora i prenosi u bilans specijalnog
pravnog lica.
42.

Koji su poslovi specijalizovanog pravnog lica (SPV)?

Specijalizovano pravno lice preuzima aktivu u svoj bilans, kontrolise aktivu, emituje HOV i
prihvata servisiranje duga, tj vrsi prenos kamate i glavnice ka investitoru.
43.

Koja je uloga investicione banke u procesu sekjuritizacije?

Investiciona banka je zaduzena za odredjivanje prodajne cene HOV, promociju HOV, i

prodaju emitovanih HOV.
44.

Sta karakterise primarne hipotekarne obveznice?

Primarne hipotekarne obveznice su dugoricne HOV koje se koriste za izgradnju komercijalnih

objekata koji su usmereni stvaranju prihoda, kao i za finansiranje razvojnih projekata
kompanija.
45.

Navedite vrste primarnih hipotekarnih obveznica.

Primarne hipotekarne obveznice su: opste, specificne, grupne i sertifikati o zalogu opreme.
46.

Navedite razliku izmedju opstih i specificnih hipotekarnih obveznica.

Opste hipotekarne obveznice su obezbedjene ukupnom imovinom kompanije, a specificne

hipotekarne obveznice su obezbedjene hipotekom na jednom objektu.

47.

Navedite razliku izmedju opstih, specificnih i grupnih hipotekarnih obveznica.

Opste hipotekarne obveznice su obezbedjene ukupnom imovinom kompanije, specificne

hipotekarne obveznice su obezbedjene hipotekom na jednom objektu, a grupne hipotekarne
obveznice imaju za podlogu hipoteku na vise objekata iste vrste.
48.

Definisite sekundarno hipotekarno trziste i navedite njegove pojavne oblike.

Sekundarno hipotekarno trziste predstavlja zbir kupoprodajnih transakcija izmedju orginatora

i investitora i izmedju razlicitih invetitora medjusobno u kome je predmet prometa
hipotekarni kredit ili HOV emitovana po njegovom osnovu. Moze imati dva oblika: trziste za
privatni plasman i javna emisija sekundarnih hipotekarnih HOV.
49.

Navedite karakteristike privatnog plasmana i javne emisije.

Privatni plasman i javna emisija razlikuju se po broju investitora i propisima koji vaze za
emitovanje HOV. Privatni plasman podrazumeva direktnu prodaju HOV, a javna emisija
podrazumeva izdavanje posebnih dugorocnih HOV zasnovanih na primarnom portfoliju HOV.
50.
Objasnite sustinu evropskog modela refinansiranja kredita na sekundarnom
hipotekarnom trzistu.
Evropski model podrazumeva da zalozena imovina za emitovanje HOV, hipotekarnih
obveznica ostaje u bilansu kreatora hipoteke.
51.
Objasnite sustinu americkog modela refinansiranja kredita na sekundarnom
hipotekarnom trzistu.
Zalozena imovina za emitovanje HOV, hipotekarnih zaloznica izvodi se van bilansa
ogrinatora i prenosi u bilans specijalnog pravnog lica formiranog radi emisije izvedenih
hartija vezanih za hipoteku.
52.

Navedite sekundarne hipotekarne institucije na hipotekarnom trzistu SAD.

FNMA, GNMA, FHLMC

53.

Navedite ulogu sekundarnih hipotekarnih institucija na hipotekarnom trzistu.

One su investiranja u hipoteke ucinile privlacnim i sigurnim preko standardizacije

hipotekarnih uslova, osiguranja i garantovanja hipotekarnih kredita.
54.

Objasnite problem informacione asimetrije na sekundarnom hipotekarnom trzistu.

Kreatori hipoteke najcesce znaju bolje nego kupci. Los kvalitet neke hipoteke moze se
pokazati expost, i to posle vise godina posto je transakcija obavljena. Problem negativne
selekcije nastaje jer hipoteke koje se prvo prodaju su ujedno i najrizicnije.
55.

Navedite HOV sekundarnog hipotekarnog trzista.

hipotekarne zaloznice, uputnice, derivatne hipotekarne obveznice.

56.

Navedite kjucne karakteristike hipotekarnih zaloznica.

Likvidnost, visok kreditni rejting i garancija drzavnih agencija. Emisijom zaloznica obicno se
refinansiraju hipotekarni krediti koji ispunjavaju standardne uslove.
57.

Navedite kjucne karakteristike hipotekarnih uputnica

One se zasnivaju na hipotekarnom pulu osiguranih i neosiguranih kredita i daju pravo bna
prinos pula srazmerno ucescu u ukupnom broju udela u pulu. Isplaceni prinos investitorima
umanjuje se za iznos provizije, za upravljanje pulom, servisiranje i naplatu zajma.
58.

Po cemu se privatne hipotekarne upitnice razlikuju od klasicnih?

Kod klasicnih hipotekarnih uputnica drzava garantuje emisiju uputnica, a privatne su

emitovane bez garancije drzave i podlazu rejntingovanju kao i registraciji kod nadleznih
organa.
59.

Navedite cilj emisije derivatnih hipotekarnih obveznica, kao i vrste istih.

One se koriste u cilju smanjenja rizika od prevremene otplate kredita za investitore. Vrste su:
kolaterizovane hipotekarne obligacije, segmentirane hipotekarne obveznice, kolateralne
obligacione obveznice, privatne prenosive hipotekarne zaloznice.
60.

Navedite karakteristie kolaterizovanih hipotekarnih obligacija.

Kolaterizovane hipotekarne obligacije se razlikuju od obicnih hipotekarnih obveznica samo

po tome sto je svaka emisija hipotekarnih obveznica podeljena na transe, od kojih svaka
transa ima posebne karakteristike. Ove vrste obveznica nose garanciju privatnih kompanija i
ne zauzimaju znacajno ucesce na hipotekarnom trzistu.
61.

Navedite karakteristike segmentiranih hipotekarnih obveznica.

Sadrze nejednake otplate kamata i glavnice zasnovane na pulu hipotekarnih uputnica. Vlasnici
ovih obveznica podeljeni su u dve klase, a cena klase obveznice ciji prinos kamata rase i pada
sa promenom trzisne kamatne stope
62.

Navedite razliku izmedju prime i subprime hipetekarnih kredita.

Prime hipotekarni krediti su odobravani duznicima koji su kreditno sposobni da otplate uzeti
hipotekarni kredit, a subprime hipotekarni krediti su odobravani duznicima koji nisu
ispunjavali uslove za dobijane ovih kredita.
63.

Kako je doslo do formiranja cenovnog balaona nekretnina?

Do formiranja cenovnog balona nekretnina je doslo tako sto je veliki broj duznika mogao da
dobije hipotekarne kredite usled ogranicene ponude i do rasta cena nekretnina. Tako se trziste
pregrejalo i niske kamatne stope u kombinaciji sa inovativnim HOV vestacki su podizali
traznju nekretnina.
64.

Kako je doslo do pucanja cenovnog balona nekretnina?

U trenutku kada su rizicni duznici zbog odsustva platezne sposobnosti prestali da izmiruju
obaveze po osnovu uzetog hipotekarnog zajma doslo je do pucanja cenovnog balona
nekretnina.
65.

Kako je doslo do krize poverenja i finansijske panike na finansijskom trzistu?

Prvi znak prisustva krize bio je kada je jedna od vecih hipotekarnih institucija 2006 god.
Sasvim neocekivano objavila da je poslovala sa gubitkom. Ukupna desavanja na
hipotekarnom trzistu uslovila su da u 2007 i 2008 godini bude izvrsena visemilionska
prinudna naplata potrazivanja. Agencije za osiguranje hipotekarnih kredita su zavrsile u
stecaju, sto je izazvalo krizu poverenja i finansijsku paniku
66.

Kako se kriza u finansijskom sektoru prenela na realni sektor?

Usled fin. Krize dolazi do poskupljenja bankarskih kredita, sto dovodi do rasta troskova
poslovanja kompanij. Kako se smanjivao obim kredit, dolazio je do smanjenja likvidnosti
kompanija, smanjenja potrosnje i agregatne traznje. Padom traznje kompanije su bile
prinudjenje da smanjuju proizvodnju sto je dovelo do otpustanja radnika i povecanja stope
nezaposlenosti.

DEVIZNO TRZISTE

1.

Definisite devizno trziste, devizni kurs i valutni paritet.

Devizno terziste je segment fin.trzista na kome se ukrstaju ponuda itraznja stranih valuta i
domaceg novca. Devizni kurs predsavlja cenu novcane jedinice jedne zemlje izrazenu u
ceni novcane jedinice druge zemlje i formira se pod uticajem ponude i traznje za
devizama. Valutni paritet predstavlja zvanicno utvrdjenu vrednost nacionalne valute u
nekom zajednickom imenitelju, koji moze biti valuta druge zemlje, korpa valuta ili zlato.

2.

Kako se apresijacija valute neke zemlje odrazava na izviz i uvoz?

U sluaju apresijacije dolazi do pojave da je inostrana roba jeftinija od domae, a time i do

poveanja uvoza i smanjenja izvoza. Krajnji rezultat ovakvog procesa je rast trgovinskog
deficita odnosno dolazi do deficita platnog bilansa.
3.

Kako se depresijacija valute jedne zemlje odrazava na izvoz i uvoz?

U sluaju depresijacje dolazi do pojave da je inostrana roba skuplja od domae, a time i do

poveanja izvoza i smanjenja uvoza. Krajnji rezultat ovakvog procesa je rast trgovinskog
suficita odnosno dolazi do suficita platnog bilansa.
4.

Navedite razliku izmedju spot i deviznog terminskog kursa.

Spot devizni kurs omogucava spot transakcije koje predstavljaju neposrednu razmenu deviza
po kursu utvrdjenom na dan sklapanja ugovora. A termisnki kurs omogucava obavljanje
terminskih transakcija, sto znaci da se razmena deviza vrsi na neki odredjeni dan u buducnosti
po utvrdjenom kursu na dan zakljucenja ugovora.
5.

Kako se neutralise efekat nisih kamatnih stopa u jednoj zemlji u odnosu na vise
kamatne stope druge zemlje?

Neutralise se nizom teminskom vrednoscu njene valute, odnosno valuta te zemnje sadrzi
diskont u onosu na valutu zemlje sa nizom kamatnom stopom. Na taj nacin, terminski kurs
odgovara tekucem kursu umanjenom za diskont, kako bi se ostvario jednak prinos na ulozena
sredstva.
6.

Kako se neutralise efekat visih kamatnih stopa u jednoj zemlji u odnosu na nize
kamatne stope druge zemlje?

Neutralise se visom teminskom vrednoscu njene valute, odnosno valuta te zemnje sadrzi
premiju u onosu na valutu zemlje sa nizom kamatnom stopom. Na taj nacin, terminski kurs
odgovara tekucem kursu uvecanom za premiju, kako bi se ostvario jednak prinos na ulozena
sredstva.

7.

Kada kazemo da postoji paritet kamatnih stopa izmedju dveju zemalja?

Kada je diskont ili premija jednak razlici kamatnih stopa dveju zemalja, izmedju njh postoji
paritet kamatnih stopa. To znaci da su trzista novca dveju zemalja u ravnotezi i izmedju njh
zbog iste stope prinosa na ulozeni kapital nema kretanja kapitala.
8.

Navedite razlike izmedju pokrivene i nepokrivene kamatne arbitraze.

Kod pokrivene kamatne arbitraze trzista novca dveju zemalja u ravnotezi i izmedju njh zbog
iste stope prinosa na ulozeni kapital nema kretanja kapitala. Kod nepokrivene kamatne
arbitraze trzista novca nisu u ravnotezi i tada je moguce kretanjem kapitala postici unosnije
ulaganje ali uz rizik promene deviznog kursa. Nacin zastite je da se prilivi i odlivi deviza vezu
za istu valutu (neting).
9.

Sta je FOREX i koje su njegove kljucne karakteristike?

To je medju bankarsko i interdilersko novcano trziste na kome se trguje direktno, izmedju

banaka, dilera i investitora. To je vanberzansko devizno trziste, nema definisano mesto,
trgovina se odvija elektronski. Ucesnici centralane banke, poslovne banke, kompanije, vlade,
hedzeri, spekulanti i market-mejkeri.
10.

Navedite ucesnike na deviznom trzistu.

Brokeri, dileri i klijenti (centralna banka, kompanije iz realnog sektora, nedepozitne

fin.institucije i pojedinci)
11.

Navedite uloge brokera i dilera na deviznom trzisu.

Dileri kupuju i prodaju valute za svoje ime a za racun klijenta ili u svoje ime i za svoj racun.
Zaradu ostvaruju na osnovu razlike u kupovnim i prodajnim kursevima sveju valuta. Najveci
dileri su komercijalne i investicione banke. Brokeri iskljucivo obavljaju transakcije za racun
klijenta, odnosno oni se ponasaju kao posrednici izmedju dilera.
12.

Navedite vrste transakcija na deviznom trzistu.

Transakcije izmedju kljijenta i dilera, transakcije izmedju dilera, transakcije izmedju dilera
posredstvom brokera.
13.

Cemu sluze elektronske trgovinske platforme?

Pomocu ovog sistema elektronsi nalozi tansaktora stizu u kompijuterske sisteme gde se
pomocu programa automatski uparuju prodajni i kupovni nalozi, cime se automatski formira
cena.
14.

U cemu se ogleda specificnost sentralne banke na deviznom trzistu?

Specificnost se ogleda u obavezi i odgovornosti na polju: obezbedjenju optimalne likvidnosti

nacionalne ekonomije u medjunarodnim placanjima, odrzavanja stabilnog i optimalnog kursa
nacionalne valute, odrzavanju deviznih rezervi u optimalnoj stukturi i obimu, regulisanju i
kontroli banaka u poslovanju sa inostranstvom.

15.

Koja je uloga komercijalnih banaka na deviznom trzistu?

Predstavljaju centre devizne razmene na deviznom trzisu. Svaka medjunarodna transakcija

podrazumeva da se racun potrazivanja i dugovanja mora registrovati u komercijalnoj banci.
Na medjunarodnom trzistu banke se ponasaju kao dileri koji kupuju i prodaju valute i
zaradjuju na razlici kupovne i prodajne cene.
16.

Navedite vrste poslova na deviznom trzisu.

Poslovi arbitraze, poslovi iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom,

poslovi centralne banke, poslovi hedzinga i spekulisanja
17.

U cemu se ogledaju poslovi arbitraze?

Poslovi arbitraze se ogledaju u kursu odredjene valute na razlicitim kursevima. Ukoliko su

kursevi jedne valute razliciti na razlicitim trzistima moguce je ostvariti zaradu kupovinom na
trzisu gde je niza cena i prodajom na trzistu gde je visa cena. Te transakcije se nazivaju
arbitrazom.
18.

Kada kazemo da su prisutni pravilno ukrsteni devizni kursevi?

Kad su kursevi jedne valute jednaki na razlicitim trzistima. Takod da je sve jedno u kojoj
valuti se vrsi placanja. Npr. Kurs dolara u jenima je jednak reciprocnoj vrednosti kursa jena u
dolarima.
19.

Kada kazemo da su prisutni nepravilno ukrsteni devizni kursevi?

Razlike u kursu iste valute na razlicitim trzistima. Npr. Kurs dolara u jenima nije jednak
reciprocnoj vrednosti kursa jena u dolarima
20.

Navedite poslove iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom.

Poslovi naplate po osnovu izvoza robe, placanja uvezene robe i usluga pravnih i fizickih lica
rezidenata i nerezidenata, uzetih depozita i zajmova, kao i poslovi po osnovu kretanja
kratkorocnog kapitala u svim njegovim formama ulaganja.
21.

Navedite poslove centralne banke na deviznom trzistu.

Uskladjivanje ponude i traznje deviza u slucaju vecih i dugorocnih poremecaja, implicitno

regulisanje drzavnih kurseva putem intervencija na deviznom trzisu, pracenje i regulisanje
strukture deviznih rezervi,obavljanje specificnih poslova za racun drzave.
22.

Kakva je uloga spekulanata na deviznom trzistu?

Spekulanti su imaoci deviza koji preuzimaju rizik promene deviznog kursa, zaradjuju
kupujuci jeftino a prodajuci skupo, odnosno zauzimanjem duge i kratke pozicije
23.

Kakva je uloga hedzera na deviznom trzistu?

Hedzeri prenose rizik deviznog poslovanja na spekulante, njihov cilj je zastita od rizika
promene deviznog kursa. Spremni su da plate kako bi se oslobodili rizika.
24.

Kada ce spekulanti zauzeti kratku a kada dugu poziciju na deviznom trzistu?

Dugu poziciju su spremni da da zauzmu kada ocekuju da ce cena valute da raste, i tada kupuju
valutu, a kratku poziciju zauzimaju kada ocekuju da ce cena valute da pada i tada prodaju
valute.
25.

Navedite platne instrumente deviznog trzista?

Menica, cekovi, specijalna prava vucenja, druge kompozitne valute

26.

Navedite karakteristike centralizovanog deviznog trzista.

Centralizovano devizno trziste predstavlja funkcionisanje devizne berze. Na njoj se na osnovu

ponude i traznje formira jedinstveni kurs. Na osnovu kupovnih i prodajnih naloga utvrdjuje se
pocetni kurs strane valute. Takodje se na deviznim berzama na dnevnim sastancima
objavljuju minimalni i maksimalni kursevi za 14 valuta najznacajnijih za odrzavanje
medjunarodne likvidnosti.
27.

Navedite karakteristike decentralizovanog deviznog trzista.

Decentralizovano devizno trziste obuhvata medjusobnu trgovinu izmedju dilera (banaka). Na

pocetku dnevne trgovine banka utvrdjuje kurseve valuta kojim se trguje i to kupovnu (nizu) i
prodajnu (visu) cenu. Razlika izmedju kupovne i prodajne cene je spred. Zbog odsustva
regulative u vezi sa obavezom objavljivanja podataka, nivo transparentnosti ovog trzista je
nizak.
28.

Navedite razliku izmedju direktnog i indirektnog notiranja.

Direktno notiranje podrazumeva da je cena strane valute izrazena u jedinicama domace

valute. Indirektno notiranje podrazumeva da je cena domace valute izrazena u jedinicama
strane valute..
29.

Sta su ukrsteni devizni kursevi?

Unakrsni devizni kursevi predstavljaju izracunavanje valuta kojima se redje trguje pomocu
kursa dolara prema bilo kojoj drugoj valuti.
30.

Da li se moze reci da su devizno trziste i devizna berza sinonimi? Objasnite.

Nisu sinonimi. Razlog tome je sto je devizna berza deo deviznog trzista, i predstavlja
centralizovano devizno trziste. Pored centralizovanog devizno trziste obuhvata i
decentralizovano devizno trziste.
31.

U cemu se ogleda povezanost deviznog trzista i trzista novca?

Ogleda se u obimu transakcija, povecanje obima transakcija na deviznom trzistu utice na

smanjenje obima transakcija na nacionalnom trzistu novca. Ogleda se i u odnosu aktivnosti i
odgovornosti monetarne politike centralne banke. Ukoliko je rec o restriktivnoj politici dolazi
do rasta kamatnih stopa i do priliva kratkorocnog kapitala i povecanje kolicine novca jedne
zemlje, a istovremeno dolazi do rasta ponude valute drugih zemalja radi zamene u valutu prve
zemlje, sto dovodi do pada kursa tih drugih valuta.
32.

Navedite teorije o deviznom kursu i objasnite zakon jedne cene.

Teorija pariteta kupovnih snaga, teorija pariteta kamatnih stopa, platno-bilansna teorija. Zakon
jedne cene podrazumeva da identicne robe treba da imaju jednake ceneu svim zemljama koje
medjusobno trguju. Jedan automobil kosta u evrozoni 10000 evra, a u srbiji 1000000 dinara,
pri kursu od 100 dinara kupovna moc u srbiji i evrozoni je izjednacena. Ukoliko se poveca
cena automobila na 1200000 dinara, pocece da se uvoze automobili iz evrozone sto ce imati
za posledicu porasta kursa, i kada kurs dostigne 120 ponovo ce se izjednaciti kupovna moc.

33.

Objasnite teoriju pariteta kupovne snage.

Ova teorija pretpostavlja da devizni kurs izrazava odnos kupovne snage dve nacionalne
valute. Ukoliko nivo cena u jednoj zemlji poraste u odnosu na drugu, njena valuta treba da
depresira, odnosno valuta druge zemlje da apresira.
34.

Sta pokazuje apsolutni paritet kupovne snage?

Pokazuje opsti nivo cena u zemljama izmedju kojih se posmatra devizni kurs. Uspostavlja se
kada se izjednace cene iste robne korpe sa istim ponderima u valutama dve ili vise zemalja.
S=P(nivo cena u posmatranoj zemlji)/P1 (nivo cena u stranoj zemlji). Problem je sto ne
obuhvata faktore kao sto su transportni troskovi, carinska opterecenja i td.
35.

Sta pokazuje relativni paritet kupovne snage?

Pokazuje da su relativne promene deviznog kursa dve valute jednake razlici procentualnih
promena nivoa cena, odnosno razlici domace i strane stope inflacije u odredjenom periodu za
indenticne korpe. Q= Sx P(indeks cena u posmatranoj zemlji)/P1 (indeks cena u stranoj
zemlji)
36.

Objasnite platno bilansnu-teoriju.

Prema ovoj teoriji devizni kurs se formira pod uticajem poude i traznje deviza, koje se
evidentiraju u platnom bilansu kao odlivi i prilivi deviza. Ukoliko postoji deficit platnog
bilansa, traznja veca od ponude, doci ce do rasta deviznog kursa.
37.

Objasnite teoriju pariteta kamatnih stopa.

Ova teorija ukazuje na analiticke mehanizme formiranja ravnoteze izmedju deviznog kursa i
kamatne stope u razlicitim zemljama. Ukoliko je kamatna stopa u inostranstvu visa, vlasnici
slobodnih fin sredstava ce nastojati da ulaz tamo zbog vece stope prinosa. To ce usloviti rast
traznje inostrane valute a samim tim i rast traznje deviznog kursa. Prelivanje fin.fondova ka
inostranstvu namece potrebu da se domaca kamatna stopa poveca i tako se postize paritet
kamatnih stopa.
38.

Navedite vrste deviznog kursa i objasnite jedinstven i vesestruk devizni kurs.

U zavisnosti da li devizni kurs obezbedjuje ravnotezu platnog bilansa ili obezbedjuje paritet
kupovne moci razlikuju se: ravnotezan i realan devizni kurs. Prema nacinu utvrdjivanja: cvrst
i promenljiv devizni kurs. Prema tome da li se istovremeno promenjuje jedan kurs ili vese
raslikuju se jedinstven i visestruki. Jedinstven kurs podrazumeva da se obracun svih
medjunarodnih transakcije obavljaju po istom kursu. Visestruki kurs podrazumeva
istovremenu primenu vise kurseva za pojedine vrste transakcija sa specificnim funkcijama i
ocekivanjima na nacionalnu ekonomiju.
39.

Objasnite ravnotezan i realan devizni kurs.

Ravnotezni devizni kurs je onaj kurs pri kome su ponuda i traznja valuta izjednacene i koji
obezbedjuje uravnotezeni platni bilans( u duzem vremenskom periodu, uz ocuvanje
unutrasnje ravnoteze, bez abnormalnih trgovinskih i deviznih ogranicenja). Realni devizni
kurs predstavlja takav odnos izmedju domace i strane valute koji izjednacava opsti nivo cena
na domacem trzistu sa opstim nivoom cena u inostranstvu. On meri konkurentnost zemlje sa
inostranim trzistom.

40.

Kada kazemo da je domaca valuta precenjena i koje su njene posledice?

Valut je precenjena kada je njena unutrasnja vrednost (kupovna snaga) niza od njene spoljne
vrednosti (valutnog pariteta), odnosno kada je devizni kurs nizi od realnog. Posledice:
pojeftinjenja strane robe, povecanja domace traznje za tom robom i sa tim rast traznje strane
valute. Sa druge strane dolazi do poskupljenja domace robe izrazene u stranoj valuti sto
dovodi to smanjenja inostrane traznje za domacom robom i opadanja traznje za domacom
valutom. Negativno utice na platni bilans, podstice uvoz, smanjije izvoz.
41.

Kada kazemo da je domaca valuta potcenjena i koje su njene posledice?

Valut je precenjena kada je njena unutrasnja vrednost (kupovna snaga) visa od njene spoljne
vrednosti (valutnog pariteta), odnosno kada je devizni kurs visi od realnog. Posledice:
poskupljenje strane robe, smanjenje domace traznje za tom robom i sa tim pad traznje strane
valute. Sa druge strane dolazi do pojeftinjenja domace robe izrazene u stranoj valuti sto
dovodi to povecanja inostrane traznje za domacom robom i rasta traznje za domacom
valutom. Pozitivno utice na platni bilans, podstice izvoz, smanjije uvoz.
42.

Navedite prednosti cvrstog deviznog kursa.

Pozitivno deluje na sklapanje dugorocnih ugovora sa stranim partnerima, stiti nacionalnu

privredu od nepredvidjenih poremecaja na svetskom trzistu, smanjuje prostor za spekulaciju,
smanjuje rizik poslovanja sa inostranstvom, povecava interes stranaca za domacom valutom,
olaksava sagledavanje rentabilnosti investicija.
43.

Navedite slabosti cvrstog deviznog kursa.

Ekonomska politika je podredjena potrebama odrzavanja cvrstog kursa, prolongira

prilagodjavanja nacionalne ekonomije promenama na svetskom trzistu, slabi efekte monetarne
i spoljnotrgovinske politike, vodi ka precenjenosti nacionalne valute i podcenjenosti deviznog
kursa, namece potrebu drzanja vecih deviznih rezervi, vodi neravnotezi platnog bilansa.
44.

Navedite prednosti promenljivog deviznog kursa.

Veca samostalnost u vodjenju ekonomske politike, privreda se na vreme adaptira promenama

u okruzenju, olaksava uravnotezenje platnog bilansa, smanjuje potrebe drzanja velikih
deviznih rezervi, sprecava precenjenost i podcenjenost nacionalne valute.
45.

Navedite slabosti promenljivog deviznog kursa.

Ne pruza mogucnost za ocenu opravdanosti investicionih ulaganja, povecava broj

spekulativnih transakcija, povecava rizik transakcijama sa inostranstvom, izlaze privredu
nekontrolisanom uticaju promena na svetskom trzistu, smanjuje mogucnost sklapanja
dugorocnih ugovora sa inostranstvom.
46.

Navedite faktore promene deviznog kursa u dugom roku.

Relativni nivo cena, trgovacka ogranicenja, preferirenja domacih dobara, produktivnost.

47.

Navedite faktore promene deviznog kursa u kratkom roku.

Promena kamatnih stopa u zemlji i inostranstvu, promena ocekivanog buduceg deviznog

kursa, promena ocekivanog nivoa domacih cena, promena trgovackih ogranicenja, promena
ocekivane traznje uvoznih i izvoznih proizvoda, promena produktivnosti, intervencija
centralne banke.
( ostala pitanja nemam vremena da radim :D)