Jovan Jovanovi Zmaj

Nesrena Kafina
ika-Jovina smeno-alosna igra
za lutke, koju mogu igrati i deca.
Lica:
RITIBIM, kralj, na ostrvu Lulupuniji.
KAFINA, njegova ki
KOZODER, harambaa pod imenom Zodoker, Kafinin mladoenja
JEDAN ROB
Radnja prva
KRALJ (pun zadovoljstva)
Veseo sam, ves'o! Moju dragu ker
Dolazi prosit princ Zodoker.
im skupim svate, bie ast i mast;
posle u mu predat moju celu vlast.
Srean sam, srean, pev'o bih ko kos,
da nije tako veliki moj nos.
ROB (ulazi i nosi pismo)
Evo ti pisma, svetli Ritibim, al' samo marke na njem' ne vidim.
KRALJ (srdito otvara pismo)
ta, marke nema, i to mi kazat sme!
Bei, jer sad e smesta biti le!
(Rob poe, - Kralj ga zove natrag)
KRALJ Stani, robe, jo neto ostvari,
natakni mi na nos naoari!
ROB (donosi naoari)
KRALJ (ita adresu)
Svetlome kralju Lulupunije
(grebe peat s pisma)
Taj neto prosi nema sumnje!
(ita pismo)
Onaj to ti erku prosi,
srei tvojoj propast nosi;
on namere nema ine,
nego da ti glavu skine
i da otme ovo dvoje:
erku tvoju, blago tvoje.
Jer on nije Zodoker,
ve harambaa Kozoder.

(u jarosti)
To j' uasno, to je grozno,
to je strano to sam dozn'o!
Al' nek doe, nek pohiti, Odmah u ga zatvoriti!
(misli se)
Al' ta da kaem mojoj dragoj keri,
koja htede postat rtvom takve zveri?
Ona se njemu raduje i nada,
a ta e sada, - oh, a ta e sada?
(u oajanju)
Uh, boe, boe, - nesree moje!
- Tu nema dobra, zlo je, pa zlo je!
(hue i udara mavom u sto; ispravi se i premilja)
Al' zat' to inim, zat' lupam glavu?
Bolje da legnem ovde na travu. Leem da malo uspavam rane,
pa ta mi u snu to na um pa'ne.
(legne)
Radnja druga
KAFINA (ulazi)
Gde je on? Oe! Oh, evo spava!
Brina je to i umorna glava.
Na njemu j' teret drave cele,
- zato mu vlasi srebrne, bele.
Odavno su me elje gonile
imati pramen te kose mile.
Pa evo zgoda sad me poziva (iupa mu iz mave pramen kose i metne je u nedra)
o, uvau je dok god sam iva!
KRALJ (probudi se)
Neko me probudi - de da vidim ko je.
KAFINA
Ja sam, tata, ja sam.
KRALJ
Ti si, pae moje!
KAFINA
Ja tebe traim, oca i kralja.
KRALJ
Dobro si dola, - ba kako valja.
Al' sad e uti nemile glase,
ue strahotu, ue uase,
oh, stegni srce, - jer bie bola! Ta on je hulja, ta on je lola.
KAFINA
Za koga, oe, za kog to veli?

KRALJ
Za onog za kog ti poi eli.
Tue je ime uz'o Zodoker.
Njegovo j' pravo ime Kozoder.
Oh, i on da uzme moju ker!
KAFINA
Ne veruj, oe, to nije tako.
To si ti snev'o moe bit lako,
ili si moda aicu vina...
KRALJ
aicu vina! Zar ja - Kafina!
Ne, ne, on radi meni o glavi
da me pokrade, zliina huda,
tebe da odvede, - oh, bogzna kuda.
ta veli na to?
KAFINA
Grozim se, tato!
Ja jote sumnjam da li je tako,
ali te molim, uvaj se jako!
KRALJ (poljubi je)
Radnja trea
KAFINA
Oh, velja tugo, oh, velji jade!
Ako je tako, - oh ta u sade! Moda je samo potvora kleta; u dvoru ima i zlobna sveta.
Bacaju mree paklene svoje. Al' ko to ide, - gle, evo on je!
KOZODER (ulazi)
Da l' si me eljna, svetla Kafino?
Oh, istina je, sad sam ba ki'no.
Umorio sam konja erava,
dooh da vidim jesi l' mi zdrava,
i da mi sada odgovor date,
mogu li skoro kupiti svate.
KAFINA (korakne natrag)
Stani, oh, stani, jadna ti mati,
ja moram prvo istinu znati!
Jesi l' ti pravi Zodoker,
ili razbojnik - Kozoder!
KOZODER
A ta da krijem, vajde mi nije!
Doznati mora posle il' prije.
K'o to me vidi, tvoj zarunik,
on je Kozoder - razbojnik.
KAFINA

Boe, oh boe - zar tako ba!

KOZODER
Tako je, Kafo, - eto, sad zna.
KAFINA (padne u nesvest)
KOZODER
O, mene luda, to nisam ek'o?!
Zat', sam joj rek'o, zat' sam joj rek'o!
Kafino, draga, ustani, bre!
KAFINA
Bei od mene, dindumane!
Ja sam htela biti tvoja verna druga.
- A sada e ceo svet da mi se ruga.
Ja sad idem, idem KOZODER
Ide? Ali kuda?
KAFINA
Da u Dunav skoim.
KOZODER
Valjda nisi luda.
KAFINA (oajna ode)
KOZODER (sam)
Gladim bradu gladim, ne znam ta da radim.
Idem da se etam malo oko dvora,
a to da se etam, - krvi biti mora!
Radnja etvrta
KOZODER (sam sa golim maem u ruci, ulazi s desne strane)
Sve je spremno da se krv proliva,
moja eta tu se blizu skriva.
Sad u moga maa da nakvasim,
sad u starcu ivot da ugasim,
oteu mu i srebro i zlato otimati, to je meni dato.
P' onda u mu dvore da zapalim,
tim osvetu svoju da razgalim.
KRALJ (ulazi takoe s golim maem. gleda)
Sabljo moja od babajka moga,
verni drue kralja nesrenoga,
sad pokai kakova si kova
pa probodi ovoga nitkova.
KOZODER
Evo, tu sam, pribabo stara!
Nek se orda s ordom razgovara!
Jer ja donde neu imat mira
dok ne srubim
gvoem grubim

tu glavurdu tvoju od krompira.

KRALJ
Gle, kako me i reima pecka.
Sad e videt ti, nakazo svetska,
da mi srce od tebe ne zebe, da ne strepim od te tvoje kebe.
KOZODER
Nos ti ode!
KRALJ
Jaoj, kakva srea!
Nosina je moja bila vea
nego rotkva ili argarepa.
Sad sam, gledaj, ja starina lepa!
Taj ma baci, dobrotvore mili...
to bismo se, dragi zete, bili?
KOZODER
Dragi zete?! Varaju l' me ui!?
KRALJ
Razbojnik si, koji pali, rui,
al' nijedan princ mi nije drai,
ni miliji, Kozodere vra'i.
Sve nek ti je od nebesa prosto,
bez nosine kad sam samo ost'o.'
Ko nagradu ja u tebi dati
erku svoju! Nek se kupe svati!
(ljubi se sa Kozoderom).
Radnja peta
KAFINA (ulazi)
Maloas miljah: nesrea ide,
a gle ta moje oi vide!
Je l' to Kozoder, razbojnik klet,
ili princ kome klanja se svet?
KRALJ
Kozoder bee, al' sadje on
naslednik kome ostavljam tron.
On me je spasao moje grdobe!
Prui mu zato ruice obe!
Budi mu ena, jer ga voli, znam...
KOZODER (vadi iz grudi srce od cvekle}
Evo ti srce i mog srca plam!
KAFINA (isto tako)
I ja u tebi srdace da dam.
KOZODER
Nek odsad srce njeno kuca tu!
U mojim grud'ma, al' samo za nju!
KAFINA

Srce mi dade! Al' sam srena ja!

KRALJ
Koncem zaijmo ova srca dva!
(ije)
KOZODER
U onom aru, u onoj slasti
smeo sam s uma jo neto kaz'ti
utehe radi, rad vaeg mira:
srca su od cvekle, a nos od krompira.
Mi nismo slike ba sasvim prave,
ako sam slagao, evo vam glave!
(Baci svoju glavu u publiku.)
ZAVESA