Deobaelije

dipl.ing.DragomirLuka

MITOZA deoba somatskih (telesnih) elija

MEJOZA deoba polnih elija

MITOZA

Deoba somatskih ( telesnih) elija.

Svrha mitoze je uveanje broja elija, a time i organizam raste

i razvija se.

Karakteristika je da se dobijaju erke elije koje su

kvantitativno (iste veliina) i kvalitativno (broj hromozoma je
jednak-diploidan) iste, kako meusobno tako i sa elijom
majke.

Kod biljaka se odvija u vrcima korena, takama rasta stabla,

semenim pupoljcima, a kod ivotinja u sluzokoama, kotanoj
sri, vezivnom tkivu itd.

Mitoza obuhvata:
1. kariokinezu (deobu jedra)
2. citokinezu (deoba citoplazme i eliskih
organela)
Kariokineza se sastoji od sledeih faza:
1. profaza
2. metafaza
3. anafaza
4. telofaza
Interfaza period koji protie izmeu dve mitotske
deobe.

Interfaza

elija se proprema za deobu

Hromozomi su veoma dugaki,tanki i isprepleteni.

Sastoji se od: - predsintetskog (G1)

- sintetskog (S) i
- postsintetskog (G2) perioda

U periodima G1 i G2 se odvijaju intenzivni metaboliki procesi

U periodu S sevri replikacija (samoreprodukcija) DNK

Profaza

Hromozomi se kontrahuju, postaju krai i deblji.

Nestaje jedrova membrana i jedarce.

Hromozomi se sastoje se od 2 hromatide i jedne centromere.

Hromatide duinska jedinica hromozoma

Centromera primarno suenje na hromozomu za koje se

vezuju niti deobnog vretena. Orjentie hromozom i odreuje
mu oblik.

Polarisanje vri centrozom

Centrozom elijska organela prisutna u elijama

ivotinja koja uestvuje u formiranju deobnog
vretena.

Od polova kreu niti deobnog vretena (hijalinske niti)

Ova faza najdie traje

Oblici hromozoma:
- metacentrik
- submetacentrik
- akrocentrik (ivotinje)
- telocentrik:
- dicentrik
- acentrik
- policentrik

------o------------o--------------o-------------o

Metafaza

Hromozomi su jako kontrahovani i kratki

Niti se veu za centromeru i hromozomi dolaze u

ekvatorijalnu ravan.

Svaki hromozom se sastoji jo uvek iz dve hromatide

i jedne centromere (2n)

Anafaza

Nakon postavljanja hromozoma u ekvatorijalnu

ravan, dolazi do deobe centromera

Hromatide, sada ve hromozomi, se razdvajaju i

odlaze na suprotne polove elije.

Kao rezultat toga imamo dve nove elije (2n + 2n)

Ova faza najkrae traje

Telofaza

Dolazi do despiralizacije hromozoma i oni dobijaju

izgled kao u interfazi.

Obrazuje se jedarce i jedrova membrana

Kod ivotinja, pregrada izmeu dve kerke elije se

stvara uvijanjem membrane sa obe strane elije.

MEJOZA

Deoba polnih elija

Svrha mejoze je redukcija diploidnog broja hromozoma na

haploidan, kako bi spajanjem haploidnih gameta nastali
diploidni organizmi.

Gamet muka i enska polna elija sposobna za plodnju

Redukcijom broja hromozoma iz generacije u generaciju

ostaje isti broj hromozoma.

Karakteristika: dobijaju se erke elije koje se kvantitativno i

kvalitativno razlikuju od majke elije.

Sloenija je od mitoze

Sastoji se od mejoze 1. i mejize 2.

U prvoj mejotikoj deobi dolazi do redukcije diploidnog broja

hromozoma na haploidan.

U drugoj mejotikoj deobi odvija se prosta mitoza, ali sa

haploidnim brojem hromozoma

Faze mejoze:
1. Profaza I - leptoten
- zigoten
- pahiten
- diploten
- dijakineza
2. Metafaza I
3. Anafaza I
4. Telofaza I
5. Profaza II
6. Metafaza II
7. Anafaza II
8. Telofaza II

Interfaza

Faza u kojoj se nalazi elija pre prve, i nakon druge

mejotike deobe.

I ovde se razlikuju predsintetski (G1), sintetski (S) i

postsintetski (G2) periodi.

Profaza I
Sastoji se od nekoliko stadijuma:
1. Leptoten
Hromozomi su dugi, tanki i isprepleteni
Sastoje se od dve hromatide spojene jednom centromerom
Du hromozoma mogu se uoiti hromomere (takasta
zadebljanja koja prestavljaju mesto jae spiralizacije DNK-a

2. Zigoten
Poinje parenje homolognih hromozoma na jednom ili vie
mesta du hromozoma sinapsis.
Homologi jednaki po obliku i veliini, nose ista svojstva,
jedna je od oca, a drugi od majke

3. Pahiten
Nastavlja se perenje homolognih hromozoma i potpuno
sparena dva hromozoma nose naziv bivalenti.
Bivalenti se sastoje od 4 hromatide i 2 centromere
U ovoj fazi moe doi do crossing overa postepeno dolazi do
spiralizacije tj. skraivanja hromozoma.
4. Diploten
Spareni hromozomi poinju da se razdvajaju i dre se skupa
samo na mestima vrste veze du hromozoma tzv. hijazmama
Hijazme take vrste veze kod homolognih hromozoma.
5. Dijakineza
Bivalenti se jo vie odvajaju
Jedrova membrana nestaje, poinje obrazovanje niti deobnog
vretena

Profaza I, leptoten

Profaza I, zigoten

Profaza I, pahiten

Profaza I, diploten

Profaza I, dijakineza

Metafaza I

Niti deobnog vretena se privruju za centromere.

Parovi homolognih hromozoma se postavljaju u ekvatorijalnu
ravan.
Broj hromozoma je 2n

Anafaza I

Skraivanjem deobnih niti, celi hromozomi (po 2 hromatide i 1

centromerom) odlaze na polove.
Dolazi do redukcije broja hromozoma
Broj hromozoma je n + n
Odolazak hromozoma na polove je sluajan.

Telofaza I

Haploidan broj hromozoma se grupie na svakom od polova

Dolazi do formiranja jedarca i jedrove membrane.
Zavretkom citokineze nastaju diode dve haploidne polne
elije koje su krajnji produkt mejoze I.

II mejotika deoba traje znatno krae od prve

Proces je isti kao kod mitoze, a razlikuje se u tome to ima

haploidan (n) broj hromozoma.

Kao krajnji produkt mejoze II su tetrade.

Tetrade 4 haploidne polne elije koje su krajnji produkt

mejoze II.

Sastoji se od:
- Profaze II
- Metafaze II
- Anafaze II
- Telofaze II

Profaza II

Faza traje veoma kratko i u njoj se resorbuje jedrova

membrana.
Dolazi do spiralizcije hromozoma i stvaranja niti deobnog
vretena.

Metafaza II

Hromozomi odlaze u ekvatorijalnu ravan

Hromatide se ne dre tako vrsto kao u ranijim fazama

Anafaza II

Centromera hromozoma se deli pa se hromatide, sada ve

hromozomi, razilaze na suprotne polove elije.

Telofaza II

Oko hromozoma se obrazuje jedrova membrana i zavrava se

proces citokineze.
Nastaju tetrade sa haploidnim brojem hromozoma.

STVARANJE I ODREIVANJE
GAMETA

Gamet muka i enska polna elija sposobna za oplodnju

Lokus mesto gena na hromozomu
Aleli forme gena koje se nalaze na istim lokusima
homologih hromozoma
Homozigot organizam koji na istim lokusima homologih
hromozoma ima iste alele (AA, aa)
Heterozigot organizam koji na istim lokusima homologih
hromozoma ima razliite alele ( Aa )

Primer:
Jedan organizam ima 2n = 10 hromozoma, i hromozomi
se oznae slovima A, B, C, D i E, onda e u somatskim elijama
biti AA, BB, CC, DD i EE.
U gametima broj hromozoma je haploidan (n=5), nalazie se
A, B, C, D i E hromozomi, tj. od svakog homolognog po
jedan.
Ako je organizam heterozigotan za vei broj hromozoma,
koristi se matematiki postupak.
Broj moguih razliitih gameta je 2
n broj za koliko se homolognih hromozoma organizam
razlikuje

Ako je organizam heterozigot za 0 hromozoma,

broj gameta je 2

Ako je organizam heterozigotan za 1 hromozom,

onda je broj gameta 2 = 2

Ako je organizam heterozigotan za 2 dae 2 = 4 vrste gameta

Ako je organizam heterozigotan za 3 dae 2 = 8 vrsta gameta