Pitanja i odgovori iz Romana 18.

veka 2:
1) Likovi iz romana:
-Robinson Kruso (Danijel Defo)
Petko, kapetan iz Portugala, Ksuri, panac, udova iz Londona
-Mol Flanders (Danijel Defo)
Udova iz Kolestera, gica Beti, Robert (Robin), Drejper, Dejms, Hamfri, gospodin Vilijam i
gospodin Aleksandar, kockar Dek, gospodin Oven, Deni, ostalim likovima nisu navedena
imena
-Dozef Endrjus (Henri Filding)
Gospodin Tomas Bubi, ledi Bubi, Abraham Adams, gospoica Slipslop, Feni Gudvil, Piter
Pauns, gospodin Barnabas, Leonora, gospodin Vilson, Bo Didaper (?)
-Manon Lesko (Opat Prevo)
De Grije, Tiber, de Renonkur
-Tristram endi
Volter endi, Elizabet endi (ga endi), kapetan Tobi endi (ujak Tobi), Dejms Batler (Trim),
dr Slop, Parson Jorik, Suzana, Obadijah, Bobi endi, udova Vodman, Bridet, Eugenije, Didije,
tetka Dina, le Fever
-Fatalista ak
Gospodar, otac Hadson, kapetan
-Guliverova putovanja
Lemi Guliver, Jahui, Huinhmi
-Kandid
Kunigunda, Panglos, Martin, Kakambo, Paketa i irofle, anabaptista Jakov, Pokokurante
-Opasne veze
Markiza de Berten, Valmon, Sesil de Volan, Lavles, gospoa de Rozmon, gospoa de Turvel

Robinson Kruso (1719), Mol Flanders (1722), Guliverova putovanja (1726), Manon Lesko
(1731), Pamela (1740), Dozef Endrjuz (1742), Klarisa (1748), Kandid (1759), Tristram
endi (1760-67), Nova Elojza (1761), Opasne veze (1782), Fatalista ak (1792).

Oneobiavanje, ogoljavanje u Guliverovim putovanjima.

Oneobiavanje uiniti poznato neobinim I tuim time to se ometa automatizovani, navikom
ustaljen nain opaanja. Za klovskog I ruske formaliste, oneobiavanje je svrha same
umetnosti, pa samim tim I knjievnosti: pobuivanje aktivne svesti, a protiv automatizacije.
Primer: Tolstoj.
U prvoj knjizi G.put.osnova putovanja u Liliput predstavlja oneobiavanje. Dolazi do variranja
perspective velikog i malog kvantitativno sueljavanje. Prvo oneobiavanje pretres
Guliverovih depova (inovativni pogled na svakodnevne stvari, uz odsustvo uenja). U zemlji
Brobdingnaga ima vie oneobiavanja, ponovo destabilizacija malog i velikog. Izobliavanje
telesnog i erotskog porunjivanje (groteskna slika enske dojke). Time se pojaava efekat
Sviftovih rei. Primer: Guliver, kao da se radi o sasvim obinoj stvari, opisuje kralju efekat
baruta. itajui ovu scenu ovako sam je doiveo: Guliver, maleni stvor, sedi naspram dina
kralja. Uzdignut je do kraljeve visine spravama kakvim su se uzdizali do Guliverove visine
liliputanci. Guliver se osea superiornijim od dina. Mudrijim. Crte njegove pokvarenost izbijaju
iz njegovog stava. Slino se deava i kada Huinhmima govori o istoriji evropskog sveta, u
poetku, s divljenjem; Vidimo da je doivljaj Guliverovog govora, na dobrog Huinhma, jednak
onome kako ga doivljava kralj Brobdingraga.

Ironija Kandid
Kandid predstavlja filozofski roman, zapravo parodiju filozofskih stavova (Lajbnic). Kroz lik
optimistinog naivnog junaka razaraju se ideje (pr: obesmiljavanje rata Bugara i Avara) Primer
ironije: predstavnike razliitih stalea, profesija, veroispovesti povezuje sifilis (govori Panglos).
Prie likova koji padaju iz nesree u nesreu za svrhu imaju podrivanje teze o najboljem o svim
svetovima. Relativizacijom smrti (vojski, anabaptiste Jakova) uvodi se ironijski prizvuk (otklon
od patosa, oduzimanje konanosti i ozbiljnosti, kao u okviru komike).

ta je umetnuta pripovest? Navedite primer iz romana Fatalista ak...kada gostioniarka

pria priu, i kada ak pria gospodaru
Umetnuta pripovest jeste pripovest unutar pripovesti, metadijegitiko pripovedanje. Okvirna
pripovest jeste ona u koju je umetnuta druga pripovest, funkcionie kao njen okvir. Primer:
Manon Lesko, pripovest g.de Renonkura predstavlja okvirnu pripovest. Metadijegetiko

pripovedanje je umetanje pripovesti u drugu pripovest, i to prevashodno u primarnu pripovest

(hipodijegetiko pripovedanje). Primer: situacije i dogaaji koje pripoveda De Grije u Manon
Lesko jesu metadijegetiki u odnosu na one koje pripoveda gospodin de Renonkur koje su
dijegetike ili intradijegetike.
Hipodijegeza (epizode unutar dijegeze priaju priu; unutar umetnute pria se nova pria)
akova pria o ljubavi dobija paralelu sa ostalim ljubavnim priama koje su uobliene, dok je
njegova manjkava, ak se govori i o osveti.

ta je pripovedaev komentar? ta je moralni komentar? Kakvu ulogu ima u 18.veku?

Moralni komentar u romanu Mol Flanders?
U komentaru pripoveda objanjava znaenje ili znaaj nekog narativnog elementa, daje
vrednosne sudove, govori o svetu transedentirajui svet likova i/ili komentarie vlastito
pripovedanje. Komentar moe imati funkciju pukog ukrasa; moe ispunjavati odreene retorike
svrhe; moe funkcionisati kao sutinski element dramske strukture pripovesti.
U predgovoru Mol Flanders Defo opet tvrdi kao se radi o autentinim memoarima ene iji je
ivotni put bio veoma arolik, pa bi upravo zbog svojih zastranjivanja trebao sluiti itateljima
kao opomena da sami ne pokleknu pred slinim iskuenjima. Ti memoari imaju moralni uinak,
tvrdi Defo, jer ni jedno nedelo nije ostalo bez opravdane kazne. Defo od samog poetka dobro
pazi kako bi pruzio uverljivu motivaciju za dalji razvitak linosti svoje junakinje: ona je siroe,
preputena brizi stranih ljudi, no ona ipak ima prilike da stekne dobar graanski odgoj to je
bitno za njene kasnje podvige a ljubav za jednog oveka i proraunato venanje sa drugim
upuuje Mol u pokvarnost i licemerje sveta u kom se kree.
Roman 18.veka nastoji da poui (utilitarnost, didaktinost) i zato je realistian, bez fantastinih
momenata (istorijsko vreme poinje da tee kroz roman). Roman je odreen moralistikim
diskursom. Autorski predgovor je paratekst, pratei tekst, deo samog romana.
Primer Mol Flanders: pisac trai opravdanje za pripovedanje o nepodobnoj osobi, daje negativan
primer u vidu pouke (pisac je morao da se zatiti jer su u to doba knjige stavljane na indeks). I
unutar teksta provlai se pievo moralisanje. Bildungsroman.

Pripoveda u Fildingovim romanima, karakteristike ili uloga

Za razliku od Riardsona koji insistira na psihologizaciji likova gde ima odstupanja od uzvienog
tragikog junaka, gde se vidi uticaj empirizam Dona Loka, Filding je zastupnik epskog
pripovedanja I zalae se za delanje junaka, a ne za opise pojedinanih misli I razvijanje njihovog
procesa. Filding je svestan pripoveda, on je auktorijalni pripoveda, ali nije dramatizovan (nije
lik u romanu). Takoe, iako je roman fabulativan (ima radnju), provlai se kroz njega mnogo
komentara ime se pokazuje da je tvorac sveta, razbijajui na momente dramsku iluziju,
stavljajui do znanja da je superiorniji od itaoca I junaka I time provocira itaoca da ue u
narativni svet I sazna vie. Na sebe as uzima ogrta I masku vodia koji nas vodi kroz tekst, pa
onda masku gostioniara koji ima jednu od uloga u tom svetu.

K " ",
" " . )

Narater onaj kome se pripoveda, a koji je upisan u tekst (to nije stvarni, pojedinani italac, ve
konstrukt koji stvara sam pisac, narator). Na istom je dijegetikom nivou kao I pripoveda koji
mu se obraa. Moe biti lik koji igra manje/vie znaajnu ulogu u tekstu. ist tekstualni
konstrukt, za razliku od itaoca.
Implicitni itaoc je publika implicitnog autora I izvodi se tek iz celine teksta. To je publika
pretpostavljena tekstom, drugo ja stvarnog itaoca. Stvara se u skladu s vrednostima I
kulturnim normama implicitnog autora (dok stvarni itaoc moe biti oblikovan u skladu sa
vrednostima I normama razliitih implicitnih autora). Jedan tekst ima samo jednog implicitnog
itaoca, a moe imati vie stvarnih. Izvodi se tek iz celokupnog teksta, a narater je kao
pripovedaeva publika upisan u tekst (meta-nivo iznad njega, dok je stvarni italac trei nivo).
To je ujedno I autorska publika, specifina hipotetina publika koju postulira autor kontruiui
tekst, koja tekst savreno razume!
Mol Flanders je primer implicitnog autorstva.


nastanak `romana u pismima` i novine koje Laklo unosi u epistolarni roman:
:epistolarna knjiz. je u ekspanziji u 17-19. veku, a kulminacija u 18. veku,
kadas t v ar a ju L a k lo , Mo nt e s k je , R u so . . . Ko je s u jo j s v o js t v e n e cr t e ?
M o nt e sk je u Persijskim pismima kaze da je ova vrsta uspesna zbog povecane
mogucnostida se na licniji nacin iskazu i osete strasti. Covek se tu izrazava u prvom licu iu
sadasnjosti, i autor tu nastupa kao licnost koja dozivljava, kao protagonist. P is mo
je n a j v i s e o d s v i h v r st a n a j i s t in it i ja , n a j b l i z e o b ic n o m g o vo r u , a l i
in a j p o g o d n i j a z a i z r a z a v a n j e o s e c a n j a . R a z l i c i t a p i s m a
i s t e l i c n o s t i predstavljaju krivulju njenog unutrasnjeg zivota, kao niz
fotografija. Pismo-k a o u z i v o u h v a c e n a ` s a d a s n j o s t ` , t r e n u t n o , i l i
o n o s t o j e p r o s l o , a l i i z perspektive `sadasnjih` osecanja. Time dobijamo jednu
vecitu sadasnjost, bezp o z n a v a n ja b u d u c no st i. P o st o je s a mo st r a ho v i i n a d e o d
s u t r a s n j ic e . S v a k o pismo, a narocito ovog oblika, ima svojstvo dnevnoka, pisanja u
sadasnjemv r e me n u ; n e k u k r t k o v id o st , k r a j n ju p a z n ju , c a k i u v e l ic a v a ju c u ,
p o k lo n je n u neprimetnim dogadjajima (coveka).
Epistolarni roman roman kao skup dokumenata (najee pisama, ali se ponekada
koriste I iseci iz novinskih lanaka, dnevnika). Ova forma stvara realist inu
atmosferu.
Postoje tri tipa epistolarnog romana: 1) u monolokoj formi, gde se prikazuju pisma
samo jednog autora. Karakterie ga dsustvo svake veze (Portugalska pisma)- to je cisti
sololokvij b e z o d g o vo r a, a u t o me je n je g o v a p at et ik a ; ip a k , t o s u p is ma : k r ik
u p u ce n n e k o me , a l i k o j i n e s t a je u p r a z n i n i. T o je p r vo b it n i o b l ik r o ma n a
u pismima. Ovde se pismo pojavljuje ka licni dnevnik.Primer: Jadi mladog Vertera,
Dnevnik Ane Frank. 2)dijaloka forma pisma dva autora, odgovori. 3)vie autora
prepliu se pisma razliit ih autora. Npr. U Opasnim vezama, iako postoje dva
dopisnika, esto se unose I tua pisma sporednih likova Time se postie
raznolikost stilova. Naziva se polihro mija koju kao novinu uvode pisci 18.veka.

Mult iperspektivizam u posmatranju jednog dogaaja karakteristian je za roman u

pismima uko liko se u njemu javlja vie uesnika u prepisci. Pripovedaka distance
se smanjuje ili ukida, gotovo u potpunosti, stie se utisak neposrednosti (Klarisa
Riardson klasian model romana u pismima).

stalno priseanje i zaboravljanje detalja, katalog predmeta, kalendar, rauni

? ? ? .
Tristram endi.
Primer negativnog progresa, kako navodi klovski. Umesto da napreduje, autor se stalno prisea
novog materijala za pripovedanje I shvata da nee moi sve da ispria.
Sie se iri, a fabula je vrlo oskudna. Linijsko pripovedanje se gubi, do mere parodiranja.
Postavlja se pitanje: da li je mogue ispripovedati bogatstvo trenutka ivota. Ovaj roman samim
sobom pokazuje kakvu sve raznolikost moe da primi u sebe I pokazuje paradoks same naracije.
Ta paradoksalnost se ogleda u tome da nije mogue da se ispripovedaju sve injenice, sve
sitnice
s jedne strane pripoveda ide unazad, iako mu se ivot bogati novim dogaajima I u jednom
trenutku e se spojiti u jednu taku (narater I pripoveda). Zbog vremenskih premetanja u
romanu, posledice pre uzrokapreterivanja u razvoju digresija, tako da se osnovna nit gubi.
Stern je svestan postojanja dva vremena: vremena diskursa I vremena prie, pripoveda
produkuje vreme od sat I po, a italac ga redukuje kroz tri minuta, to pisac za pet minuta
predstavlja.
Kako kae klovski, Stern je revolucionista forme, on je ogoljava, ona egzistira sama za sebe I
zato ga hvali kao jednog od najboljih pisaca. Haotinost, izmetena posveta I predgovor kao
primer.
Oneobiavanje postupci oneobiavanja, primer: opis poze.

Dat je odlomak iz Fataliste aka:

a) Koje persone/narativne instance se pominju u odlomku i kojim narativnim nivoima
pripadaju?
b) Kakav je pripoveda? Kakakv je to narativni iskaz? Kako se pripoveda odnosi prema
problemu verodostojnosti?
Gospodar je narater (insertovani italac, persona muta). esto trai od aka da mu ispria priu,
navlai na sebe masku itaoca s oekivanjima.
Pripoveda u odnosu na obraanje prema itaocu: moe biti kurtoazno, gotovo skrueno, moe
biti ravnopravno (umanjivanje vlastitog znaaja u odnosu prema narateru), ali moe biti I
superiorno, hirovito, gotovo bahato, kakvo je u romanu Fatalista ak.
-

Shema trostepenog pripovedanja:

1. anonimni, nedramatizovani pripoveda (V. But)
2. dramatizovani pripoveda se telesno pojavljuje u delu uestvuje u zbivanju kao svedok.
ak se pojavljuje kao ovakav pripoveda u nekim delovima romana.
3.

kapetan hipodijegetiki pripoveda (. enet).

Sloen sistem pripovedaa i slualaca produbljuje ambis izmeu razliitih instanci:

1. Prvi pripoveda pria priu o:

aku i gospodaru
2. ak je drugostepeni pripoveda i on pria o:

Kapetanu
3. kapetan je treestepeni pripoveda

L
M...
Postoji dva tipa narativnog iskaza: procesni i iskazi stanja.

ta podrazumevaju "izneverena oekivanja" u Tristramu endiju? Koja je njihova

funkcija?
klovski primeuje da pisac, pripoveda ne ispunjava odreena oekivanja (neke prie se najave,
ali se nikada ne ispriaju, ili se pone sa pripovedanjem, ali se ne nastavljaju). On navodi da
pisac na po.oekuje autobiografsko delo, a dobija samo smiljen haos ispunjen digresijama.

Iako se roman prikazuje kao neto to moe primiti sve u sebe, to parodiranje se vri unoenjem
razliitim anrovima, ima se poseban odnos prema knjizi kao materiji, gde se tekstualni elementi
reaju drugaije nego to konvencije nalau (izmeten predgovor I postojanje crnih strana u
knjizi).

Kakav je odnos izmeu pripovedaa i junaka u situaciji pripovedanja u prvom licu? Koje
su mogunosti i ogranienja ovog pripovedanja?
-

Roman u I licu moe se koristiti i kada pripoveda pretenduje na istinitost svoje prie (te
zato najneverovatnije prie, poput fantastinog putopisa Guliverova putovanja, zaodeva u
formu I lica) i kada prikazanu stvarnost eli da predstavi kao sadraj svesti (gde
pripovedaka situacija ne verifikuje objektivnu ekzistenciju sveta o kojem izvetava
pripoveda, ve njegovu subjektivnu).
- Linost pripovedaa se javlja kao predmet prie. Postaje vaan njegov stav prema
ispripovedanim dogaajima.
- Ironian tretman pripovedake situacije u I licu. Tristram endi preterano istie
konvenciju samoidentifikacije pripovedakog I lica ne zadovoljava se time da, kao to je
uobiajeno, navede podatke o svojim roditeljima i o svom poreklu: opisujui in svog zaea,
on pitanjem Ko sam ja?, impliciranim u svim momentima pripovedanja, otkriva filozofsku
zagonetnost pripovedake situacije u I licu. U romanu u I licu jedan ovek pokuava da
shvati samog sebe, da sebe definie, da povue graninu liniju izmeu sebe i svoje okoline.
- Autoru romana u I licu je lake da skrene panju na pripovedako Ja, nain
pripovedanja, na probleme prikazivanja. italac Tristrama uvek iznova zatie na pisaim
stolom, kao pisca vlastite ivotne istorije, opsednutog mnogim idejama i mukama koje se tiu
pravog naina pripovedanja prie.
To je fleksibilan tip romana, kome mogunosti ni do danas nisu iscrpljene.
Na samom poetku, smatralo se da poistoveivanje pripovedaa i lika u romanu daje za pravo da
pretenduje na istinitost prie. Cilj mu je, takoe, da prikazanu stvarnost predstavi kao sadraj
svesti, a ne kao puku istoriju. Svet se ponovo doivljava kroz seanje. Motiv unutarnjeg
preobraaja.
Odnos izmeu pripovedakog i doivljajnog ja je konstitutivno obeleje romana u prvom licu..

Pikarski roman - kada je nastao i osnovne odlike

Vreme i mesto postanka: Roman ivotopis lupea dolazi kada je ve uveliko uobliena u
panskoj knjievnosti vrsta pikarskog romana. Smatra se da je nastao ranije, da je zapoet bar
1602. ili 1604. godine, a zavren dosta pre 1626. godine, kada je objavljan. Ovaj roman je jedan
od poslednjih iz velike tradicije pikarskih romana u paniji. Posle se taj anr prenosi, odnosno on

daje vie ploda u drugim sredinama, u Francuskoj i Nemakoj. Simplicisimus, Mol Flanders.
Elementi pikarskog u Don Kihotu...
8 osnovnih odlika: Formalne karakteristike Upravo je karakteristino za ova dela da su pisana u
1. licu jednine, u ispovednom tonu, kao retrospektivna ispovest. Obino se ispovest upuuje
nekom, nekoj osobi kojoj junak iskreno pria ta je sve doiveo. (Kome je posveen ivotopis
lupea?). Kljunu novinu predstavlja pseudoautobiografsko pripovedanje u prvom licu. Obino
se junak na poetku predstavlja, govori o svom poreklu, o mestu roenja, okolnostima roenja,
ime je uslovljeno i itavo njegovo bivstvovanje, a donekle nagoveten i ishod. Naracija tee
linearno. Kompozicija je jednostavna. Ona jeste epizodina, ali nema paralelnih zapleta. Vreme
pripovedanja i vreme pripovesti su usklaeni. Nema saimanja. Pripovest traje i prikazuje se u
realnom vremenu. Ta struktura podrazumeva uvek i implicitnog itaoca, bilo da se direktno
pripoveda obraa nekom personalizovanom "ti" ili je pak to "ti" uopteno. Oekuje se da to
neko slua. Pripoveda se obraa nekom, im se radi o ispovesti. Za razliku od ulepavanja u
vitekom, u pikarskom romanu imamo namerno prikazivanje prilika stvarnosti jo gorima. Teko
je porediti sa razvijenim modernim romanom, jer ovde je sve dato u krokijima. Karakterizacija je
u karikaturama, prenaglaene su neke osobine u cilju oneobiavanja, ali znaajni elementi
realizma su tu.
Pikaro: 1540. godine termin pikaro poinje da oznaava osobu koja je istovremeno skitnica,
kradljivac i avanturista. To je jedan neologizam u ono vreme, ije je poreklo od panskog glagola
picar koji ima razliita znaenja ili pak od francuskih vojnika tada neomiljenih u paniji koji su
poreklom iz Pikarije.

Koje su najmarkantnije odlike utopije u Sviftovom prikazu zemlje plemenitih konja iz

Guliverovih putovanja?
Zamisli o obrazovanju deca otrgnuta od roditelja, vaspitavaju se racionalno, vrline i razum.
Planiranje nataliteta naelom ekonomije. Podreenost zajednici. Ne znaju za la. Vrli razumni
konji koji ive bez strasti.

Kritika u Guliverovim putovanjima

Kritika Engleske, nauke (bave se nepotrebnim problemima, a zaboravljaju se sutinski), politike
(uvoenje etike), antropocentrizam ili evropocentrizam, bievanje svih poroka, Relativizacija
svega kako bi se dolo do istine. Ogoljavanje i prikazivanje najgoreg u oveku.

Problem tvorca, tvorevine i sudbina u Didroovom romanu Fatalista ak.

Odnos slobode i nunosti. Fatalizam - verovanje u nepromenljivost onoga to
je sudbina oveku predodredila. U irem smislu, verovanje da su volja i inteligencija nemone u
kreiranju ivota pojedinca jer su transcendentalne sile van njegovog domaaja i iznad njegovih
mogunosti. Po ovom shvatanju, fatalizam je nadreeni pojam determinizmu filozofsko
uenje po kojem je sve to postoji povezano kauzalnim, uzrono-posledinim vezama,
materijalne ili nematerijalne prirode. Prema ovoj doktrini, nema sluajnosti, proizvoljnosti, niti
slobodnog ina u univerzumu, ve je sve unapred odreeno prethodnom istorijom zbivanja.
Deizam bog je stvaralac, prvi uzrok, tvorac, ali se ne mea u dalji tok dogaaja.
-

Uvod predstavlja i smisaoni okvir dela: kapetan je govorio da je sve to nam se deava ve
pisano negde gore... Ova ideja se komiki tretira u celom romanu. U nju se naizgled veruje,
pa se ispituju sve reperkusije takvog verovanja to ima komike efekte.
ak kapetana divinizuje kao mudrog oveka. Sve je dato iz akove perspektive.
Ekstremni fatalizam je u nepriznavanju slobode izbora.
Razgovor izmeu aka i gospodara ima snien ton filozofske rasprave.
Lanac dogaaja koji predstavljaju uzroke i posledice pokazuje kako jedan naoko nevaan i
nitavan dogaaj moe da odredi ovekovu sudbinu upravo ulanavanjem u kauzalni niz sa
poetkom i krajem to je pria, roman.
ovek nikada ne moe znati koji e mali dogaaj kako uticati na njegov ivot, kao to u
svakom trenutku prie ne moemo znati kakav e smisao ona imati kada se sve rekapitulira.
Tom rekapitulacijom se menja smisao pojedinih dogaaja. Zavretak baca novo svetlo na sve
to smo proitali.
Razdvajanje planova kao u Tristramu endiju. Pokuaj da se zamute granice izmeu
stvarnog i fikcionalnog sveta, ali i realnosti pripovedanja. Pripoveda je gospodar nad
prianjem. Tu se uspostavlja paralela izmeu Boga i pripovedaa.
Dakle, u svetu je sve unapred pisano, a fikcija se pokazuje kao polje apsolutne slobode. Pisac
je slobodni demijurg, apsolutni gospodar nad sudbinama svojih junaka. Stvara se
paradoksalna, ironijska perspektiva rasprava o slobodi oveka za delanje.
Pripoveda opet relativizuje granice daje nam slobodu da sami zarimo priu o akovoj
ljubavi (ovo je hit, postmoderni zavretak...)
Konano izdava daje svoj kraj, zapravo daje tri mogunosti zavretka:
1. neuspeh sa Denizom
2. srean kraj bez konvencionalnog zavretka svadbom
3. pravi happy end sa svadbom

Po emu je Robinzon Kruso predstavnik kolonizatorske politike svog vremena?

Mogua tumaenja Volterove poruke sa kraja Kandida "svako treba da obrauje svoj vrt"
Solipsizam, odgovornost da se bavimo sobom i vlastitim duhom. Deo ovekova duha na kom se
mora raditi, koji se mora unaprediti (blisko prosvetiteljima).
Rad kao mera aktivizma u svetu (popravljanje).
Rad kao beg od besmisla aktivnost uvek bolja od neaktivnosti, kako potvruju i junaci (bolje je
doivljavati nesree nego ne initi nita).
Metaforika vrta Biblija, Montenj (bliskost prirodi, saglasnost s njom, priroda ovekovih
potreba mera).
Vrt slika kultivisane prirode deo sveta koji se oblikuje prema oveku (sklad sa njom).
Kraj je otvoren za razmatranje jer Kandid je uvek izmeu duhovnosti i ula (Panglos i Martin),
prirode i razuma

Motiv maske odnosno razilaenje izmeu pojave i sutine u Opasnim vezama

Pisma itaocu omoguavaju upoznavanje sa svetom dvostrukosti. Pismo razotkriva, ogoljava,
nije vie in iskrenosti, ispovedanja, ve predmet manipulacije. Pismo nije otkrivanje sopstva,
ve oblikuje onoga koji ita, gubi osnovnu funkciju i zadobija drugu obrtanje Rusoove
iskrenosti u oruje za oblikovanje italake publike. Likovi ak raunaju na rusoovske itaoce
(ganue, uoseavanje i saoseanje). Spadanje maske markize de Berten.

ta je utopija i koje su njene odlike u Volterovom opisu Eldorada

, , , .
,
,
, ,
, . Utopija je zamisao o idealnom drutvu.

Utopije se uglavnom stvaraju zbog nezadovljstva stanjem drutva, pa samim tim pruzaju osnovu
da se kritikuje drutvo. Utopije esto nude skup novih vrednosti kao zamenu za postojee lane.
Eldorado: materijalne vrednosti su bezvredne-oduzet im je status (zlato baeno u prainu),
solidarnost koja se zasniva na ljubavi i prir.odnosima meu ljudima (biblijsko, realizovano u
Eldoradu), nema represije (sistema), egalitarizam jednakost, imaju taman koliko im treba
(namirenost) to je osnovni stav svake utopije, religija nema posrednika-svetenika, umesto
crkve hram nauke! (racionalizam, prosvetiteljstvo paradigma 18.veka). Kandid naputa utopiju
jer nema Kunigunde i jer nema moi i superiornosti za kojima ezne (ideja da nismo svi jednaki).

Odnos kulture i divljatva u Robinzonu Krusou

Poreenje Julije iz Nove Eloize sa markizom iz Opasnih veza

Markiza de Berten opire se svim stereotipima ene, ak vie nego Mol Flanders. Ona je tihi
igra, smilja manipulacije, strateg iz pozadine, mastermind. Ona odmerava Sesil de Volan
(koja je slina Juliji udata mlada ena, gotovo svetica, lepa bogomoljka koja poput princeze de
Klev jo nije otkrila svoju erotsku stranu to e se promeniti kada je Valmon bude planski
zaveo). Prepoznaje ljude i naravi (dobro ih je prouila), tako da ih moe iskoristiti tano zna
kako e rei uticati na ljude i oblikovati ih (oblikovanje pomou pisma). Poseduje gotovo
demonsku mo sposobnost da predvidi budunost. Ona je vlastita tvorevina, artificijelna (to je
takoe demijurka odlika). Ona eli da se osveti drutvu, da ima kontrolu, ne da bude rtva
sistema (muka ena inverzija).
Prirodna rusoovska vrla ena naspram artificijelne, religiozna naspram racionalistike
(makijavelistike). Julija iako zavrava tragino ostaje verna sebi.

Kakvu je Ruso novinu uneo u prosvetiteljstvo.

Ispovesti uticaj na romantiare. Odlike: sopstvo je u epicentru, sopstveni doivljaji (bitnija su
oseanja, mata esto nadvlada seanja koja postaju subjektivna i selektivna; senzibilitet postaje

vaan nain spoznaje-sanjarenje, matanje, iracionalno, pesniko). Istie uticaj strasti, to

kritikuje Crkva, kao i Enciklopedisti. Pie o iskonskom dobru u primitivnom oveku (plemeniti
divljak). Ruso je pretea revolucije: osporava vrednosti i strukture monarhijskog drutva.
Prouava ga kako bi otkrio koren sveg zla. Napredak kulture karakterie kao negaciju prirode.
Odricanje od drutva i kulture. Povui se u sebe znai pribliiti se racionalnosti nasuprot
besmisla koje vlada u svetu.
Satira knjievno delo u kome je na podrugljiv i duhovit nain izraena otra osuda jednog
drutva ili ljudskih mana. Tradicija prozne satirine knjievnosti vodi od Grka Menipa,
Rimljanina Petronija (Satirikon) i Apuleja, preko Rablea, Svifta i Voltera, pa Gogolja itd.
Umanjivanje putem podsmevanja.
Burleska knjievna vrsta koja se odlikuje preteranou kominih efekata i grubou
karikiranja likova i situacija. Burlesku nalazimo u poeziji, drami i prozi svuda nastoji da
izvrgne ruglu obiaje, linosti, institucije, naroito autoritete... Burleska se ispoljava kao:
parodija (humoristiki nain imitiranja stila ili manira nekog dela ili pisca), karikatura
(preterano insistiranje na nekim crtama lika koje dovodi do deformacija fizike ili karakterne
osobine) i travestija (tema se obrauje prostakim jezikom vid preoblaenja dela u drugo
ruho, slino parodiranju). Primer karikature i groteske> opisi likova u Dozefu Endrjusu.

Roman toka svesti spada u autodijegetiko pripovedanje. Situacija govorenja je sinhrona sa

situacijom doivljavanja. Glavna tehnika ovog pripovedanja je unutranji monolog. Ovu
tehniku je prvi primenio Eduard Diarden u romanu Lovori su poseeni. Ovde se misli iznose po
principu asocijacija, sluajnog povezivanja. Nema kontinuiranog, logiki povezanog izlaganja.
Unutranji monolog je neposredovan govor stie se utisak direktnog prisustva u svesti lika, bez
posredovanja pripovedaa. Zbog toga on nije logiki, gramatiki i hronoloki sreen. U
anglosaksonskoj kritici se metoda unutranjeg monologa uglavnom naziva metodom toka svesti.

Ironija je figura misli, navoenje na suprotna znaenja.

1)verbalna ironija ironija u iskazu (Defo)

2)strukturalna ironija ironija u postavci, u itavom delu (Fildingov naivni junak, Mol Flanders)
(uvodi se instanca u delo, uvodi se lik u delo koje ima uvid u stvari samo iz svog fokusa, pa se
kroz ostale likove osvetljava situacija; osobina teksta gde je ironija u strukturi dela. Odnos dela
prema junaku izmetena je iznad iskaza) Primer: Kandid
3)dramska ironija kada italac ima vee znanje od junaka dela.
4)sokratova ironija karakteristina za Platonove dijaloge gde se Sokrat stvara ironiju I prema
sebi I prema sagovorniku, kako bi ga doveo do istine.
5)kosmika ironija, u vezi sa sudbinskim deavanjima, ili ironija sudbine (Edipovo proroanstvo)
6)romantiarska ironija legelov termin, kada je autor svestan svoje moi I stavlja do znanja
itaocu da moe da radi ta hoe (ja izae iz sebe I pogleda sebe kao da je ono drugo u toj
distanci je I ono koje se osea kao ne-ja, proizilazi dinamika; ja gleda sebe s ironijskom
distancom ne-ja-metasvest, to je iskorak iz sebe).
Homodijegetiki pripoveda pripoveda sopstvenu priu, u prvom licu, deo je dijegeze koju
predoava, lik je u pripovedanim situacijama i dogaajima. Pr: Veliki Getsbi
Heterodijegetiki pripoveda pripoveda tuu priu, ima funkciju govornika, izvetajni
moment, kao svedok ne moe znati ta drugi junaci misle. Nije uesnik dijegeze koju sam
predoava, nije lik u pripovedanim situacijama i dogaajima.
Ekstradijegetiki pripoveda spoljanje u odnosu na dijegezu (fikcionalni svet u kome se
odigravaju pripovedane situacije i dogaaji), nije deo dijegeze. Pripoveda primarne ispovesti
uvek je ekstradijegetiki, ali nije isto to i heterodijegetiki.
Intradijegetiki pripoveda dijegetiko, ono to pripada ili je deo dijegeze predstavljene u
primarnoj povesti posredstvom ekstradijegetikog pripovedaa. Nije identian
homodijegetikom.
Autodijegetiki Pripovedanje u prvom licu u kome je pripoveda istovremeno i protagonist ili
junak, varijanta homodijegetikog pripovedanja u kome je pripoveda ujedno i glavni lik.

Auktorijalni roman pripovedni diskurs koji pokazuje znake svog pripovedaa ili autora i
njegovog vrhovnog autoriteta. Kao diskurzivni modus odgovara auktorijalnoj pripovednoj
situaciji diskurz takozvanih sveznajuih pripovedaa. Auktorijalni tip naracije vrsta homo ili
heterodijegetikog pripovedanja koje odlikuje nulta fokalizacija (nulta fokalizacija u homo i
heterodijegetikom pripovedanju).
Personalni roman pripoveda ne postoji (iezava lik auktorijalnog pripovedaa koji sa
sveznajueg stanovita na subjektivan nain void i komentarie zbivanja), ne prikazuje se.
nastojanja da prikazan svet bude to realistiniji. Povlaenje pripovedaa, neutralizovanje
odnosno iskljuivanje svih pripovedakih elemenata.
Jedna je od tri pripovedne situacije (pored auktorijalne i pripovedanja u prvom licu). Zove se jo
i figuralna pripovedna situacija prvog lica karakterie je unutranja fokalizacija (pripoveda
nije uesnik u pripovednim situacijama i dogaajima). Primer: Flober.