VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA NOVI SAD

Seminarski rad iz predmeta:

Grafiki materijali
m:
Rastvarai u grafikim bojama

Mentor:
Student, Br. indeksa:
Dr. Borislav Simendi
Andrej Julher, GD 6/14

April 2015, Novi Sad

Uvod:
Rastvarai u industriji grafikih boja se koriste za rastvaranje razliitih materijala
koji u svom sastavu sadre smolu i koji stvaraju film na povrini otisnute boje.
Osnovna funkcija rastvaraa je da materijal od smole ouva u tenom stanju sve
dok se boja ne otisne na tamparsku podlogu, a slue i kao plastifikatori tvrdog
filma. Nakon otiska rastvara mora to pre da ispari da bi se boja na tamparskoj
podlozi pre osuila. Izbor rastvaraa zavisi od:

Vrste upotrebljene smole,

Brzine maine,
tamparske podloge,
Krajnjeg proizvoda,
Potrebne zdravstvene ispravnosti proizvoda.

Najvanija osobina rastvaraa je brzina isparavanja. Brzina isparavanja je posebno

vana za retke boje i grafike lakove (duboka tampa i flekso tampa). Brzina
isparavanja rastvaraa nije uvek usklaena sa takom paljenja rastvaraa, to znai
da rastvara nie take paljenja ne isparava uvek bre od rastvaraa sa viom
takom paljenja. Brzina isparavanja nekog rastvaraa uporeuje se sa brzinom
isparavanja iste koliine etra, a oznaava se kao broj brzine isparavanja (BBI).
Prema brzini isparavanja, rastvarae delimo u tri grupe:

Rastvarai koji se brzo sue, broj brzine isparavanja je BBI<10,

Rastvarai koji se sue srednjom brzinom, broj brzine isparavanja je BBI od
10 do 35,
Rastvarai koji se sporo sue, broj brzine isparavanja je BBI>35.

Brzina isparavanja je broj koji pokazuje koliko puta neki rastvara due isparava od
etra. Da bi se dobio odgovarajui rastvara, u praksi je esto potrebno meati dva
rastvaraa razliitih karakteristika. Ako se pomeaju dva rastvaraa razliitih
taaka paljenja dobie se meavina sa konstantnom takom paljenja koja je nia od
take paljenja komponenata od kojih je sastavljena. Takva meavina se zove
azeotropna smea

Kod pripreme azeotropnih smea za tampanje boje mora se strogo voditi rauna o
isparavanju i koncentraciji pare u prostoru za tampanje, zbog mogue
eksplozije, posebno za retke boje u tehnici dubokog i flekso tampanja. Prema
hemijskom sastavu organski rastvarai se dele na:

1.Ketone (aceton i metiletilketon)- koji se koriste u industriji grafikih boja; zbog

niske take paljenja se koriste samo za boje koje se moraju brzo suiti
2.Estre (razni acetati, etilacetat,izopropilacetat)
3.Alkohole (etilni alkoholi, izopropilni alkoholi, n-propanol)
4.Ugljovodonike (toluen, ksilen, nafta, benzin) - koji predstavljaju najvanije
rastvarae u industriji grafikih boja.

Rastvara je jednokomponentna ili viekomponentna tenost koja se koristi

u proizvodnji tamparskih boja. U praksi, termini rastvara, smea rastvaraa
i razreiva esto se koriste naizmenino. Rastvarai su hemijske supstance
koje mogu biti rastvorene, suspendovane ili ekstraktovane materije, najee bez
hemijskih promena. Pomou rastvaraa je mogue preraditi, upotrebiti, istiti
ili razdvajati materijale. Rastvarai rade na principu slino rastvara slino. Da bi
rastvara delovao, potrebno je da ima sline hemijske karakteristike kao i supstanca
koja se rastvara.
esto, izbor rastvaraa diktiraju ekonomska pitanja. Kada cena rastvaraa nije jedini
faktor koji se uzima u obzir, cene rukovanja i odlaganja se takoe moraju razmotriti.
Ovi faktori se uzimaju u obzir kada se dovodi u pitanje rad sa bojama na bazi vode
u sistemima koji ih prate.
Rastvarai su isparljive tenosti koje se dodaju bojama da bi rastvorili vezivo
(osmolili komponente) i/ili promenili viskoznost boje. Viskoznost boje mora biti
kompatibilna sa primenjenom metodom. Rastvara mora imati odgovarajuu brzinu
isparavanja u tamparskom okruenju gde se primenjuje. Idealno, rastvara bi
trebao biti netoksian, niske cene i da ima prihvatljiv miris.
Postoje tri klase rastvaranja: rastvaranje jakih, umerenih i slabih vodoninih veza.
Alkoholi pripadaju prvoj kategotiji, ketoni, etri i estri drugoj kategoriji, a
ugljovodonici treoj kategoriji.
Navedena podela kriterijuma vai za rastvarae koji se koriste za promenljivo
vezivo. Za nepromenljive premaze, rastvarai imaju kompleksnije funkcije, utiu na
osobine premaza, vreme suenja i svojstva konanog filma. U ovom sluaju, koristi
se smea rastvaraa da bi se rastvorilo vezivo i dobio razreiva. Razreiva ne
moe biti pravi rastvara za vezivo, ali moe da povea kapacitet primarnog
rastvaraa pri rastvaranju veziva. Razreiva kota manje od pravog rastvaraa,
tako da smanjujeu kupne trokove primene.
3

Smola koja se koristi kao vezivo u bojama sadri niz parametara koji utiu na odabir
rastvaraa. Rastvara i vezivo moraju biti kompatibilni. Epoksidna smola je
rastvoljiva u ketonima, etrima i estrima, ali ne rastvara se u ugljovodonicima I
alkoholima. Ako premaz treba da bude otporan na rastvarae, onda e biti sjedinjen
sa smolom iji je parametar rastvorljivosti znaajno drugaiji od rastvaraa na koji
treba da bude otporan.

Najee, odabir rastvaraa za pojedine smole i odabir parametara rastvorljivosti

rastvaraa zavisi od ponude postojeih smola. Smea razreivaa sa primarnim
rastvorom uglavnom proizvodi smeu koja e 80% ispariti.

Koliina isparenja rastvaraa posebno je vana za nepromenljive premaze. Sporo

isparavanje moe da izazove produetak vremena suenja i da izazove probleme u
arnoj operaciji premaza ili prekoraenom protoku i sloju vlanog filma. Velika
koliina isparavanja moe da izazove probleme sa protokom i celovitou filma.
Po pravilu, etkica koja se upotrebljava za premaze zahteva sporije isparavanje zato
to se bre isparavanje koristi za metode sa rasprivanjem.

Hemijski sastav rastvaraa grafikih boja:

Razliiti rastvarai poseduju razliite take paljenja (najnia temperatura pri kojoj
tenost proizvodi dovoljno pare da se zapali u vazduhu; ukoliko otpad ima
taku paljenja niu od 60oC, onda je re o zapaljivom opasnom otpadu), od ega
zavisi i brzina otvrdnjavanja boja. Mogu se klasifikovati u nekoliko grupa: ketoni,
etri, estri, alkoholi, alkohol-etri, ugljovodinici, hlorovani ugljovodinici, nitroparafini,
furfurol i njegovi derivati, terpeni i hidrogenovani proizvodi nafte.

Za proizvodnju grafikih boja od ketona, najvaniji je aceton, koji se lako

mea sa veinom organskih rastvaraa, lako rastvara ulja, veinu smola,
celulozne estre i moe da se koristi kao agens za meanje i homogenizovanje
rastvaraa koji su meusobno nemeivi.
Ketoni se koriste kod grafikih boja kod kojih je potrebno brzo suenje.
Alkoholi su nali primenu kod fleksografskih boja, brzo suivih lakova i kao
rastvarai sintetskih smola. ee se koriste vii alkoholi: izopropil-, butil-,
alil-, oktil-alkoholi.
Etri se koriste kao rastvarai za boje koje se brzo sue na povienim
temperaturama. Tu se ubrajaju etil-etar, butil-etar i izopropil-etar.
4

Estri se karakteriu kao dobri rastvarai za sintetske smole i celulozne estre.

Od posebnog znaaja za grafike boje su: etil-acetat, izopropil-acetat, etillaktat i dimetil-ftalat.
Alkohol-etri su jedinjenja koja u svom molekulu imaju alkoholnu i etarsku
grupu i rastvaraju se u vodi i uljima, te se koriste kao rastvarai za boje
emulzionog tipa. U njima se rastvara veina sintetskih smola i celuloznih
estara.
Hlorovani ugljovodonici predstavljaju posebnu grupu rastvaraa i prednost im
je u maloj zapaljivosti i dobroj sposobnosti rastvaranja voskova i smola.
Najpoznatiji su:
metil-hlorid, ugljen-tetrahlotid, etilen-hlorid, trihlor-etilen i dihlor-etilen-etar.
Ugljovodinici benzen, toluol i ksilol, koriste se u bojama za duboku tampu.
Senafta, benzin i kerozin koriste za boje koje se sue grejanjem, sjajne
lakove, veziva za metalne boje i slino.

Rastvarai ugljovodonika
Alifatini i aromatini ugljovodonici se najee koriste za proizvodnju i smanjenje
grafikog materijala i predstavljaju kompleksne smee razliitih supstanci sa
razliitom takom paljenja, gustinom i drugim svojstvima.
Toluen je aromatini ugljovodonik (slika 1) koji se koristi u smei rastvaraa za
suenje vinil i hlorisanih premaza, i kao razreiva u nitroceluloznim bojama.

Slika 1 - Strukturna formula toluena

Etil alkohol se koristi najee sa metil alkoholom, pigmentima i toksinima u

obliku industrijskog alkohola. Etil alkohol (slika 2), brzo-isparavajui rastvara, se
koristi za polivinil bitirol, kao i sa drugim rastvaraima za nitrocelulozu.

Slika 2 - Strukturna formula etil alkohola

Aceton je brzo-isparavajui snani rastvara koji se koristi za kopolimere i
nitrocelulozu. Aceton (slika 3) se mea sa ostalim rastvaraima kada njegova mo
rastvaranja i koliina isparavanja menja svojstva tenosti boje i filma. Agencija za
Zdravlje, ivotnu sredinu i sisteme za regulativu (HEARS- Health, Environmental and
Regulatory Services) tretira aceton kao vodu (nema svojstvo lako isparljive
organske materije), u svom programu.

Slika 3 - Strukturna formula acetone

Metil izobutan keton je brzo-isparavajui snani rastvara koji se koristi u slinoj

primeni kao i MEK, ali gde se zahteva manja brzina isparavanja. Metil izobutan
keton (slika 4) se koristi, u manjoj meri, u smei rastvora gde e njegova velika
brzina isparavanja i rastvara visoke snage, koristiti osobinama boje i karakteristici
sloja.

Slika 4 - Strukturna formula metil izobutan ketona

Fiziko hemijske karakteristike izopropil alkohola

Izopropil alkohol (izopropanol, sekundarni propil-alkohol, dimetil-karbinol, 2propanol, izopro, alkohol za dezinfekciju ili skraeno IPA), molekulske formule
CH3CHOHCH3 (slika 5), je bistra, bezbojna, zapaljiva, isparljiva, lako pokretljiva
tenost karakteristinog mirisa. IPA je najjednostavniji primer sekundarnog alkohola
u kojem je alkoholna grupa povezana sa druga dva ugljenikova atoma.
Izopropil alkohol nastaje na dva naina: indirektnom i direktnom hidratacijom. Kod
indirektnog procesa propilen reaguje sa sumpornom kiselinom i obrazuje smeu
sulfatnih estara, a potom se hidrolizom dobijenih estara proizvodi IPA. Direktnom
hidratacijom reaguju propilen i voda u gasnom ili tenom stanju pod velikim
pritiskom, u prisustvu katalizatora. Reakcija nastajanja izopropil alkohola se moe
videti na slici 5. Oba procesa zahtevaju da IPA bude odvojen od vode ili drugih
sporednih proizvoda destilacijom.

Slika 5 - Struktura izopropil alkohola

IPA podlee svim hemijskim reakcijama koje su tipine za sekundarne alkohole.
Uslovi koji doprinose nestabilnosti IPA su toplota i plamen. Burno reaguje sa jakim
oksidacionim sredstvima. Opasne materije koje mogu nastati razlaganjem i
dekompozicijom IPA su toksine pare ugljen monoksida. IPA je slian etil alkoholu
u pogledu karakteristika kao rastvaraa i stepena isparavanja. Kao rastvara koristi
se u farmaceutskoj, kozmetikoj, hemijskoj, naftnoj, grafikoj i u industriji boja i
lakova. U ofset tampi, kao segmentu grafike industrije, IPA se koristi kao
rastvara u sredstvu za vlaenje. Fiziko-hemijske osobine IPA kao rastvaraa
omoguile su njegovu primenu u grafikoj industriji. Velika isparljivost, laka
dostupnost i efikasnost koju postie pri tampi, osnovni su razlozi njegove primene.

U ofset tampi izopropil alkohol se koristi da smanji povrinski napon rastvora za

vlaenje i omogui stvaranje veoma tankog, ali ravnomernog i stabilnog filma
rastvora za vlaenje na tamparskoj formi, ime se obezbeuje bolje vlaenje
tamparske forme, razblaivanje i razreivanje sredstva za vlaenje i poveanje
adsorpcije gumiarabike. IPA konstantno isparava sa valjaka i tamparske forme,
te pomae hlaenje kritinih komponenata tamparske maine tokom tampanja.
Takoe hladi boju u tamparskoj maini, jer reaguje endotermno. Zahvaljujui
efektu hlaenja,reoloke karakteristike boje i adsorpcija sredstva za vlaenje ostaju
konstantni. IPA poveava viskoznost sredstva za vlaenje to omoguava bri
transport kroz jedinicu za vlaenje. IPA se primenjuje i kao rastvara boje. Izopropil
alkohol menja emulzione karakteristike tamparske boje. On poboljava oticanje
boje sa tamparske forme i utie na regulaciju balansa izmeu boje i vode. Ponaa
se kao sredstvo za samopreiavanje, spreava penuanje i ubrzava isparavanje
vode sa netampajuih povrina tamparske forme.

Gumiarabika
Gumiarabika je sredstvo koje se u tamparskoj industriji koristi vei niz godina kao
prirodni agens za desenzibiliziranje tamparske ploe. To je suena smola
prirodnog biljnog porekla rastvorljiva u vodi. Po hemijskom sastavu, gumiarabika je
polisaharid, koja u strukturi ima nekoliko jako polarnih hidroksilnih OH grupa koje
omoguavaju dobru adsorpciju na povrini tamparske ploe. Stoga se, nakon
nanoenja sredstva za vlaenje, gumiarabika adsorbuje na povrini aluminijuma,
stvarajui zatitni film koji titi tamparsku plou od hemijskih i mehanikih
oteenja tokom rukovanja i nakon zaustavljanja tamparske maine. Proces
adsorpcije gumiarabike na povrinu aluminijumske tamparske forme je najbolji ako
je pH vrednost priblino 4.

Fiziko hemijske osobine metiletilketona

Voda i metiletilketon stvaraju delimino rastvorljivo teno jedinjenje.
Literaturni podaci ukazuju na maksimalno rastvaranje metiletilketona u vodenoj fazi
od 25,59masenih procenata. Molarna masa metiletilketona iznosi 72,11 g/mol. MEK
je organsko jedinjenje strukturne formule CH3C(O)CH2CH3

Slika 6 - Strukturna formula metiletilketona

MEK rastvara mnoge supstance i koristi se kao rastvara u procesima proizvodnje

guma, tamparskoj industriji, tekstilnoj industriji, industriji plastike, kao
i u proizvodnji lakova i sredstava za ienje. MEK uzrokuje iritaciju disajnih puteva
to negativno utie na zdravlje oveka.

U decembru 2005. godine, amerika kompanija za zatitu ivotne sredine (EPAEnviromental Protection Agency), uklonila je MEK sa liste opasnih zagaivaa
vazduha (HAP- Health Alliance Plan). Posle tehnikih pregleda i donetih zakljuaka,
EPA jeodluila da potencijalno izlaganje emisijama metiletilketona, iz industrijskih
postrojenjane izaziva zdravstvene probleme i da ne utie negativno na ivotnu
sredinu. Emisija MEK e se regulisati i pratiti kao emisija VOC, jer njegov uticaj na
sastav ozona nije povoljan.

Boje na bazi rastvaraa

Boje na bazi organskog rastvaraa sadre pigmente, smolu, organski rastvara I
aditive. Boja se sui isparavanjem organskog rastvaraa uz dovoenje vazduha u
komoru za suenje. Na tamparskoj podlozi ostaje boja u vrstom agregatnom
stanju. Vezivo je sastavni deo boje, rasprava estice pigmenta u organskom
rastvarau i omoguava transfer pigmenta na tamparsku podlogu. Vezivo sadri
smolu koja uz dodatak aditiva modifikuje reoloke karakteristike boje. Najee se
koriste aditivi kao to su plastifikatori, vosak ili estice. Rastvara je medijum
koji omoguava transfer pigmentana tamparsku podlogu, i inicira brzo suenje
boje. Mogue je regulisati brzinu suenja pri veim brzinama tampanja, otisci su
visokog kvaliteta tampe i otporni su na razliite klimatske uslove. Nedostaci
korienja boja ove vrste su u definisanju strogih uslova rada, opasnost od poara
i emisije organskih rastvaraa, VOC.

Kada se boja na bazi rastvaraa nanese na podlogu, ona prelazi iz tenog u

vrsto stanje zahvaljujui isparavanju rastvaraa. Zagrevanje nanesene vlane boje
ubrzava proces njenog suenja, pa se zato za suenje koriste ureaji koji duvaju
topli vazduh. Kada sav rastvara ispari iz boje, dobija se suvi, vrsti sloj boje.
Boja se vratila u svoje prvobitno stanje smole, uz dodatak pigmenta. Ako se boja
sastoji od 70% rastvaraa, tada 70% boje koja je prvobitno naneta na podlogu,
ispari. Na taj nain, na podlozi ostaje samo 30% poetne naslage boje, u vidu suvog
filma. Stoga je manji deo boje koja je naneta na podlogu iskorien za dobijanje
tampanog otiska. Slika ilustruje relativnu debljinu sloja nanete tene i osuene
boje, u sluaju korienja boje na bazi rastvaraa.

10

Slika 7 - Poreenje sastava boja na bazi rastvaraa i UV boja

Zakljuak :
Rastvarai predstavljaju neophodno sredstvo u grafikoj industriji, a takoe i
neophodnu komponentu slikarskih medijuma, lakova i firnisa, gde se koriste,
sekundarno, kao sredstva za ienje, skidanje starih lakova, neophodni pri pranju
etaka i drugog pribora. Rastvarai potiu iz raznih slojeva supstanci i veinom su u
upotrebi ve dugi niz godina (terpentinsko ulje nam je poznato jo od pre poetka
nove ere, i zasigurno je da je bilo u upotrebi u srednjem veku ne samo u medicini,
ve i u slikarstvu, dok petrolej, najjeftiniji i najpristupaniji rastvara, nam je poznat
tek sa kraja 19. veka, kada je poeo da se proizvodi kao rasreiva za uljane boje).
Sve to govori koliko je ova tehnologija fundamentalna, i koliko se zapravo malo
menjala ovaj dugi niz godina. Izbor rastvaraa se proirio, i samim tim preference
inteziteta i brzine, ali sam princip ostaje isti i do dana dananjeg, i on je taj kome
smo zahvalni, jer omoguuje tampu, i druge tehnike vizualnog izraavanja i
arhiviranja, koje su sve bile veliki i moda najvredniji deo ljudske istorije, i to
postaju, iz dana u dan.

11

Literatura :
en.wikipedia.org/wiki/Solvent
en.wikipedia.org/wiki/Solvent_dye
www.studijdizajna.com/tkosic/boje.pdf
www.dyescolours.com/solvent-dyes.html
www.gradimo.hr/clanak/otapala-i-razrjedivaci/13031
www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=8461
www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=45847
www.aaechemie.com/html/aae_solvent_information.html
www.food-info.net/si/qa/qa-wi5.htm
en.wikipedia.org/wiki/Toluene
sr.wikipedia.org/sr-el/
en.wikipedia.org/wiki/Acetone
en.wikipedia.org/wiki/Methyl_vinyl_ketone
sr.wikipedia.org/sr-el/Izopropil_alkohol
en.wikipedia.org/wiki/Butanone

12