FIZIKE DIMENZIJE STARENJA

Phisical Dimensions of Aging

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor

KVANTITET I KVALITET IVOTA

Quantity and Quality of Life
I Uvod u starenje
I An Introduction to Aging

PREDAVANJE 2
LECTURE
2
2

DEFINISANJE POJMA
izraz Antropoloke iz Antropologije
(nauke koja prouava oveka na osnovu
anatomije, fiziologije, psihologije, istorije, sociologije, filozofije, arheologije
i nauke o jeziku) interdisciplinarni
pristup prouavanja oveanstva,
predmetak ANTROPO u sloenicama je
sa znaenjem OVEK.
3

ONTOGENEZA
Razdoblje zrelog doba i starosti deli se na:
1.razdoblje zrelog (odraslog) oveka, od 40. do
64. godine,
2.razdoblje mlae starosti, od 65. do 74. godine
ivota,
3.razdoblje srednje starosti, od 75. do 84. godine
ivota,
4.razdoblje duboke starosti, od 85. godine.

BIOLOKI RAZVOJ
Bioloki razvoj ima svoje zakonitosti jer se u
toku celog ovekovog ivota procesi izgradnje
(anaboliki procesi) i razgradnje (kataboliki
procesi) nalaze u uzajamnoj vezi, a njihov
odnos je razliit u svako ovekovo doba.
Fiziko stanje oveka vremenom se menja jer
se proces individualnog razvoja odvija po razdobljima koja su u uslovnoj vezi.
Karakteristike za svako podruje su razliite,
kao i objekat o kome je re.
5

BIOLOKA KRIVULJA

BIOLOKA KRIVULJA
Trei, karakteristian stepen ovekovog biolokog
razvoja, koji se podudara sa razvojem ovekovih
motorikih sposobnosti, oznaava manje-vie lagano
smanjivanje svih ovekovih sposobnosti, osobina i
drugih karakteristika.
Rekreacija (rekreativni sport, fizika rekreacija R)
uglavnom, zauzima silaznu putanju u razvoju i slui
za odravanje stanja i/ili spreavanje brzih involtivnih procesa starenja, odnosno oronjavanje (slabljenje, opadanje) tela i pojedinih organa.
7

TA JE STARENJE ?
Starenje je jedna velika enigma ivota.
Starenje je stalan, predvidljiv proces koji se
odnosi na rast i razvoj ivih organizama.
Starenje je zbirni pojam za skup procesa,
koji doprinose pogoranju zdravlja i konano
smrti kao krajnje posledice starenja.
Starenje zavisi o naim genima, uticaju
ivotne okoline i stilu ivota.
8

TA JE STARENJE ?
Starost: Proces postajanja starijim, proces
koji je genetski odreen i ekoloki moduliran.
Fiziki proces starenja napreduje iz dana u
dan, a time utie na nae kognitivne, psihike, socijalne i duhovne karakteristike.
Efekti starenja na oveka odmah su uoavaju
na njegov spoljni izgled: koa se nabora, kosa
gubi svoju boju, telo postaje krhko.
9

TA JE STARENJE ?

Starenje je hronoloko vreme postojanja ili broj jedinica standardnog vremena proteklo izmeu roenja
i datuma posmatranja.
10

TA JE STARENJE ?
Razlikujemo dve vrste starosti:
1) hronoloka (kalendarska) starost
koliko dugo ivimo,
2) bioloka starost
koliko je staro nae telo.

11

TA JE STARENJE ?
HRONOLOKA STAROST BIOLOKA STAROST (79 g.)

12

ZATO STARIMO ?
Bioloke teorije starenja dele se na:
1) Mikroskopske (genetike i negenetike)
teorije starenja.
2) Makroskopske (organske i sistemske)
teorije starenja.

13

MIKROSKOPSKE TEORIJE
Mikroskopske (elijske) teorije starenja:
1) Genetike teorije (DNA mutacije; sluajnih greaka; programirano starenje).
2) Negenetike teorije (slobodnih radikala;
ukrtenih veza;troenja i habanja; otpadnih produkata) starenja.

14

MAKROSKOPSKE TEORIJE
Makroskopske (fizioloke) teorije starenja:
1) Organske teorije (kardiovaskularne; reproduktivne; hipotalamusne; tiroidne).
2) Teorije sistema (neuroendokrinog; imunog; centralnog nervnog sistema) starenja.

15

TEORIJE VIE FAKTORA

1) Nema jednostavnih teorija koje objanjavaju sloeni proces starenja.
2) Novije teorije nadmauju mikroskopska
i makroskopska objanjenja.
Dok se objanjavaju sve teorije, moraju
se zapamtiti razlike izmeu uzroka i
efekta.
16

FIZIOLOKO STARENJE
Starenje je sloen bioloki proces u kojem nastaju promene na molekularnom,
elijskom i organskom nivou, koje su
progresivne i neizbene, ali i neizbeno
smanjenje telesnih sposobnosti kao odgovor na odgovarajue interne i/ili
spoljne pritiske.
17

KOJE SU POSLEDICE STARENJA ?

Strukturne promene u starosti su
disajnog sistema (starake kifoze;
suenje i smanjenje porebrice;
smanjen elastini odskok; atrofija
prsnih miia; degeneracija kime;
kalcifikacija i okotavanje rebara),
ali i ostalih organskih sistema.
18

KOJE SU POSLEDICE STARENJA ?

Strukturne promene organskih sistema u starosti (kardiovaskularnog,
respiratornog, nervnog, muskulatornog, skeletnog i drugih sistema),
kao fizikih procesa starenja oveka, dovodi do bitnog smanjenja
kvantiteta i kvaliteta ivota.
19

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
Starenje se ne moe spreiti, starenje
poinje u vreme zaea i nastavlja se iz
dana u dan u toku celog naeg ivota.
Nema poznatih supstancija koje mogu
zaustaviti starenje ili produiti ivot.
Neki od efekata starenja mogu biti
usporeni, donekle i spreeni.
20

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
Prevencija u kasnijim godinama zahteva
uee u zdravstvenom obrazovanju.
Stil ivota odreuje koliko emo i kako
stariti i time poboljati kvalitet ivota.
Veba je pokazala da je vano sredstvo
za spreavanje kardiovaskularnih bolesti i smanjenje depresije.
21

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
Nekoliko korisnih saveta za poboljanje anse
za dug ivot i uvanje zdravlja:
1. Uravnoteena ishrana, ukljuujui pet
serviranja voa i povra na dan.
2. Redovno vebanje (proveriti sa lekarom
zdravlje pre poetka programa vebanja).
3. Stalne i redovne zdravstvene kontrole.
4. Ne puiti (nikad nije prekasno prestati).
5. Praktine bezbednosne navike kod kue
kako bi se spreili padovi i lomovi.
22

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
Jo nekoliko korisnih saveta za poboljanje
anse za dug ivot i uvanje zdravlja:
6. Stalno nositi sigurnosni pojas u automobilu.
7. Stalni kontakt sa porodicom i prijateljima.
8. Stalno biti aktivan u radu, igri i zajednici.
9. Izbegavati previe sunca i hladnoe.
10. Ako pijete, umerenost je klju.
11. Spavanje nou sedam do osam sati.
12. Redovna kontrola telesne teine.
23

ZAUSTAVLJANJE STARENJA ?
I jo nekoliko korisnih saveta za poboljanje
anse za dug ivot i uvanje zdravlja:
13. Ako pijete, neka drugi vozi automobil.
14. Paziti na line i finansijke podatke u cilju
pojednostavljenja budeta i ulaganja.
15. Plan dugoronih stambenih potreba
prilagoditi novanim prilikama.
16. Zauzeti pozitivan stav prema ivotu.
17. Pozitivan stav prema stvarima koje vas
ine srenim.
24

KVALITET IVOTA
Kvalitet ivota je stepen kako se osea svaki
pojedanac ili pojedine grupe stanovnitva.
Kvalitet ivota se ne moe meriti direktno, ali
se njegova percepcija sastoji od dve komponente: fizike i psiholoke.
Fiziki aspekt ukljuuje osnovne potrebe za
opstanak ljudskog tela, te zatitu protiv nesigurne okoline, a psiholoki aspekt ukljuuje
pozitivna ili negativna emocionalna stanja.
25

TA JE KVALITET IVOTA ?
kvalitet ivota je deskriptivni pojam koji se
odnosi na ljudsko emocionalno, socijalno i
fiziko blagostanje i njihovu sposobnost da
budu u funkciji redovnih zadataka ivota,
kvalitet ivota je stepen u kojem osoba koja
uiva vane mogunosti njegovog ivota,
zdravlje vezano za kvalitet ivota analizira
mere uinka leenja bolesti, da bi mogli rei
on uiva u dobrom zdravlju.
26

TA JE KVALITET IVOTA ?
finansijska sredstva, zdravlje i smisao ivota
direktno i pozitivno utiu na kvalitet ivota,
zdravlje, emocionalna podrka i fizika okolina posredno utiu na kvalitet ivota kroz
smisao ivota starijih osoba,
uticaj duhovnosti, emocionalno bliskih veza i
mogunost angaovanja u starijoj dobi postaje
garancija kvaliteta ivota.

27

ZDRAVLJE I FITNES

28

ZDRAVLJE I FITNES
to smo stariji, telesna kondicija (physical
fitness) nam opada i postaje sastavni deo
kvaliteta naeg ivota.
Genetska ogranienja koja su u naim telima, sa starenjem zahtevaju manje naporne aktivnosti, to ne znai da vie nema
nade za fiziko zdravlje starijih osoba.
Vebanje nam pomae u optem unapreenju zdravlja (medicina je nauka o
zdravlju).
29

ZDRAVLJE I FITNES
Fitnes program poveava radnu toleranciju
i duinu spavanja starijih osoba.
Umesto obima uea, sa boljim fizikim
zdravljem je povezan program vebanja.
Fitnes program dovodi do smanjenja
zdravstvenih problema i vie energije za
ostvarenja zadataka na poslu i kod kue,
ali i jaanje samopouzdanja i smanjenje
ogranienja tela.
30

ZDRAVLJE I FITNES
Fitnes moe primeniti etiri mere fizikih
aktivnosti, i to:
(1) korienje odgovarajuih vebi,
(2) nivo fizikih aktivnosti s obzirom na
starosnu kategoriju svake osobe,
(3) obavljanje redovnih rutinskih vebi,
(4) uestalost hodanja jednog kilometra ili
vie kilometara.

31

ZDRAVLJE I FITNES

32

ZDRAVO STARENJE

33

ZDRAVO STARENJE
Zdravo starenje (Healthy Aging):
(1) Vebanje (Exercise).
(2) Upravljanje stresom (Stress Menag.)
(3) Socijalna pomo (Social Support).
(4) Duhovnost (Spitituality).
(5) Intelektualni (Cognitive) trening.
(6) Ishrana (Nutrition).
34

REZIME KVANTITET I KVALITET IVOTA

ivot se moe opisati u smislu kvantiteta (koliko dugo
traje ivot) i kvaliteta (koliko je on zadovoljavajui).
Tri su faktora koja doprinose poveanju ivotnog
veka: ogranienje hrane, opti nivo aktivnosti i
fizike vebe.
ene irom sveta ive due od mukaraca 4-10 god.
Koliina ivota je vrednost, samo ako je kvalitet ivota
podnoljiv, a cilj produenja izvodljivo je samo ako se
stanje kvaliteta ivota moe odravati tokom godine.
Kvalitet ivota u starijih osoba zavisi od 11 glavnih
faktora: zdravstveni status, fizika funkcija, energija i
vitalnost, kognitivne i emocionalne funkcije, ivotno
zadovoljstvo i oseaj blagostanja, seksualna i socijalna
funkcija, rekreacija i ekonomski status (koji su u
visokoj interakciji sa drugima).

35

REZIME INDIVIDUALNE RAZLIKE

Starenje je izuzetno individualan proces, pa je individualno starenje razliito za istu hronoloku dob.
Brojni izvori su individualnih razlika u starenju i to:
genetike razlike, bolesti, razliiti odnosi fiziolokog
starenja, bioloki sistem unutar pojedinca, ali i nain
ivota i ponaanja, te pol, kultura, obrazovanje i
socioekonomski status.
Bioloka dob se definie kao statistika udaljenost
pojedinca od srednjih vrednosti hronoloke starosti.
Sve individualne razlike uoene u procesu starenja
vezane su uz pad funkcija.
36

OBRAENA PITANJA

Bioloke zakonitosti?
ta je starenje?
Uzroci starenja?
Koje su posledice starenja?
Koje su bioloke teorije starenja?
Da li se starenje moe usporiti?
ta je kvalitet ivota i njegove komponente?
Zdravlje i fitnes?
Komponente zdravog starenja?
Individualne razlike?
37

PITANJA ?

HVALA NA PANJI !

KVANTITET I KVALITET IVOTA

Quantity and Quality of Life
I Uvod u starenje
I An Introduction to Aging

PREDAVANJE 2
LECTURE
2
40

FIZIKE DIMENZIJE STARENJA

Phisical Dimensions of Aging

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor