INTELIGENCIJA

1.

Inteligencija pojam, definicije i pristupi.

Gledajui sa jedne strane, svi znaju ta znai inteligencija, svako ima odreenu implicitnu teoriju o
tome ta ona predstavlja. Gledajui sa druge strane, iako je prolo dosta godina od kako se u nauku
uveo pojam inteligencije, niko jo ne moe da odredi njenu tanu definiciju.
Boring (1923) "ono to testovi inteligencije mere"

Modai najpoznatijadefinicijaintel.
Ovudefinicijunetrebashvatitikaokrajrazumevanjakonceptaiq, vekaopoetakzaraspravu o tome
tasveonamoe da predstavlja, s obziromnaraznovrsnostsamihtestovaiq. A potonidandanas ne
znamotatestovizapravo mere, ne moemoznatinita je tanoiq. Drugi problem koji se
javljapridefinisanjukonceptaiq, jestetotestovimeusobno ne koreliraju u potpunosti

Journal of Educational Psychology "Intelligence and its measurement, 1921. Pokuano je da

se definie ta je to iq na osnovu tadanjih istraivanja. Inteligencija je opisana kao sloen koncept i
to pomoupobrajanja aspekata kognicije, sposobnosti apstraktnog miljenja, preko kapaciteta uenja,
do sposobnosti adaptacije.

Sternberg &Detterman (1986) 65 godina kasnije pokuali su da utvrde kako se sada definie iq

preklapanje r=.50 prolih i novih koncepata inteligencije: adaptacija na sredinu, reavanje

problema, donoenje odluka, rezonovanje.

Ostala su slina nereena pitanja: jedna ili vie iq? koliko iroko treba shvatiti iq- da li pored
kognicija treba ukljuiti i motivaciju i linost kao nekognitivne aspekte ponaanja?

Ipak utvrene su i razlike:

Uvodi se pojam Metakognicija-znanje o kognicijama i njihova kontrola. Ispust ovog pojma i

egzekutivnih funkcija 1921. Mogue d je nastao usled raunskog pristupa iq i koeficijenta iq.

Pridaje se vea uloga znanju i interakciji izmeu znanja i mentalnih procesa

Naglaava se kontekst i kultura u novijim def.

Od poetka pokuaja def iq, traga se za opisima inteligentnog ponaanja, dakle ta osoba treba da
poseduje da bi se msatrala inteligentnom, meutim ne mogu se nai tana ponaanja koja e
iskljuivo znaiti da je osoba inteligentna. Drugi nain definisanja jeste preko prototipa inteligentne
osobe, ali poto se intel ponaanje moe manifestovati na razliite naine-njega je gotovo nemogue
utvrditi.

metafore ekspertskih koncepcija:

Sternberg (2000)
Metafora
Predstav Bazina
nik
(koncept)

jedinica

Problem (komparativna prednost)

1.geografsk Spearma faktor

specifikacija strukture
a
n
Faktor kao jedinica povezan je sa individualnim razlikama, kreira se mapa uma, operacionalizacija
kroz mentalne testove
1

2.raunarska Hunt

informaciono
specifikacija procesa i strategija
procesiranje
Ukljuivanje kognitivnih procesa, meri se RT, prednost uvoenje preciznog merenja aparatima, mana
nedovoljno ukljuivanje strukture kao osnove indiv razlika
3.bioloka

Luria

neuralno procesiranje

povezivanje (mentalnog) sa
neuralnim osnovama
Ovo predstavlja potencijalan nain merenja intel slobodnog od kulture
4.epistemol Piaget
shema
intelektualni razvoj
oka
Problem je to su istraivanja mahom na deci do 12. God, to je mnogo pre nego to se dosee
intelektualna zrelost
5.socioloka

Vygotsk internalizacija
razlikovanje kapaciteta i aktualne
y
sposobnosti
Daje se znaaj internalizaciji (posmatranje ponaanja i zatim usvajanje relevantnih aspekata situacije),
istie znaaj medijatora-roditelja za razvoj, zonu narednog razvoja-iq promenljiv pod uticajem uenja
i kulture
6.antropolo Berry
interakcija individue i detekcija uloge kulture u
ka
kulture
inteligentnom ponaanju
Kulturna relativizacija-u kojoj meri pojam inteligentno ponaanje varira u zavisnosti od kulture
7.sistemska

Sternber interakcija elemenata integracija razliitih nivoa analize

g
sistema
Inteligencija je kompleksan sistem koji se sastoji od mnogo nivoa (geografski, raunarski...) to
komplikuje istraivanje. Prednost sistemskog pristupa jeste irina sposobnosti koje mogu biti
ukljuene u definisanje kroz razliite teorije. Nedostatak je to naunici vie tee da idu u irinu nego
u dubinu problema
Pauel-pokuaj da se u koncept ukljui i interakcija kognicija i linosti
Prva 3 ine hardver koncepta.

2. Istorijat merenja sposobnosti.

Galton prvi pokuao da meri IQ-antropoloka merenja

merenje individualnih razlika u obimu glave, osoba pametnija ako su joj pragovi ula nii jer
raspolae veim brojem informacija

merenje jednostavnih (psihikih?) procesa- Rt i zadaci perceptivne diskriminacije o

sposobnost oseta

Doprinos jer je primenio statistiku u istraivanju untel, formulisao nativistiko shvatanjevisoke sposobnosti su determinisane iskljuivo nasleem (Nasledni genij), otkrio pojavu regresija
prema proseku-ekstremna vrednost u jednoj generaciji pomera se prema proseku u drugoj
2

Cattell, J.M. pokret mentalnog testiranja (testovi iz Vuntove laboratorije)

neki testovi: DP bola, taktilna diskriminacija, RT na auditivne stimuluse, pritisak

dinamometra...

Prvi uveo pojam mentalni test, pokuaj integracije psihometrije i kognitivnih procesa

Istraivanja pokazala da nema korelacije izmeu uspeha na testovima i akademskog

postignua, kao i da nema znaajnih interkorelacija meu testovima

Binet, A. prvi pravi test inteligencije za potrebe selekcije dece pri polasku u kolupostignue izraava preko mnetalnog uzrasta

Zakljuio je da se mentalne funkcije ne mog precizno meriti ali a se ljudi u pogledu njih neuporedivo
vie razlikuju pa bi i grublja merenja bila od vee praktine vrednosti

neki zadaci: definisanje pojmova, ponavljanje reenice, vizuelna diskriminacija,

precrtavanje...

Bine-Simonova skala-zasnovana j na zadacima praktinog i svakodnevnog znanja

Zadaci su razvrstani po uzrastima na osnovu iskustvenih podataka o tome koje vrste

problemskih situacija proseno dete odreenog uzrasta moe da rei

Ipak u Bineovim radovima se malo govori o razvoju inteligencije, on uporeuje intel dece i
odrslih preko odlika intel: svojstveno za deije miljenje: nepostojana direkcija, neuoavanje razlika
izmeu bitnog i nebitnog, povrna i ograniena inventivnost..

Terman uinio prvu reviziju skale-omoguio 1. Normiranje testova za ameriku decu

Stanford-Bine

Uveo je IQ: mentalni u. /kalendarski u X 100

Industrija testova se tako seli u SAD

I svetski rat (timski rad regrutovanih psihologa)-alfa i beta t za potrebe vojske

grupni testovi, neverbalni testovi

Weksler prvi kritikovao-IQ je smao psihometrisjki skor, a ne pokazatelj nepromenljive intel

Devijacioni umni kolinik- relativni poloaj pojedinca u odnosu na proseno postignue njegove
uzrasne grupe
WB, WAIS, WISC...

kompilacija armijskih testova, praktine prednosti (kratko traje, vie subtestova, verbalni i
praktini deo)

U to vreme nastali sutestovi za procenu g-faktora (Progresivne Matrice, domino testovi,

PMB, D48)

uticaj spirmanovog modela inteligencije

Nastaju i testovi (i baterije) za procenu razliitih sposobnosti

uticaj terstonovog modela inteligencije

Cattellovi testovi od neverbalnih testova se dolazi do testova slobodnih od kulture

savremeni testovi i baterije:

testovi sa istorijskom empirijskom tradicijom-Weksler

modifikacija baterija u skladu sa C-H-C modelom (Catell-Horn-Cerol)

testovi iz drugih teorijskih perspektiva (Garner- status testova nije naroit, ali su korisni za
istraivanja, Cognitive assesment vezan za PAS-Lurijin model

3. Pristupi interpretaciji testovnih rezultata.

KVANTIFIKACIJA OPTEG NIVOA: PRVI TALAS

IQ mera i pripadajue klasifikacije

Pre poetka 20. veka na identifikaciju mentalnih sposobnosti se gledalo kao na isto
medicinski problem, renik je ukljuivao medicinsko-pravne izraze: idiot, imbecil, moron.. Meutim,
poetkom 20. veka praktiari u oblasti psihologije i obrazovanja oseaju uticaj Alfreda Binea.
Bineove studije mentalnih osobina dece za polazak u kolu doveli su do prvog, i zaista uspenog
metoda za klasifikaciju osoba na osnovu kognitivnih sposobnosti. Uporedo sa ovim studijama Katel
razvija 50 mentalnih testova za klasifikaciju studenata. Sve ove studije imale su za cilj da identifikuju
opti nivo inteligencije.
Procedure za standardizaciju uvedene su sa idejom da bi mere vezane za individuu bile
informativnije kada bi se uporeivale sa merama druge osobe, iste uzrasne grupe na istom testu, pod
istim uslovima. Bine-mentalni uzrast, Terman-kolinik inteligencije.
Veksler je uveo devijacioni umni kolinik i podelu u kojoj je svaki klasifikacioni nivo
zasnovan na opsegu skorova koji su na odreenoj distanci od aritmetike sredine. Raunanje skorova
na testu inteligencije je bio uobiajen nain opisivanja kognitivnih sposobnosti osobe i to je jedan od
prvih koraka u procesu interpretacije. Koriste se klasifikacione eme testova i interpretira se opti
skor koji predstavlja najrobustniju meru sposobnosti.

KLINIKA ANALIZA PROFILA:DRUGI TALAS

dominantno u kontekstu Wechslerovih skala; interakcija inteligencija linost

Rapaport i njegovi saradnici zalagali su se za interpretaciju subtestnih skorova koji su bili

inovacija u Wechsler-Bellevue skali da bi postigli bolje razumevanje kognitivnih vetina osobe. Oni
su takoe proirili interpretaciju testova inteligencije na psihijatrijske dijagnoze. U njihovim
radovima pretpostavlja se da bi obrasci povienja i snienja subtestnih skorova mogli koristiti u
dijagnostike i psihoterapijske svrhe.
Sistem Rapaporta i saradnika imao je pet velikih postavki. 1. interpretacija ajtemskih
odgovora. 2. poreenja subjektovog odgovora unutar subtestova. 3. unutarsbujektna poreenja
subtestnih skorova. 4. dobijanje dijagnostike informacije iz poreenja verbalne i manipulativne
skale. 5. poreenja nalaza sa testa inteligencije sa drugim nalazima.
Veksler se takoe zalagao za metod interpretacije analize profila koji je favorizovao oblik u
odnosu na opti nivo, a posebno je naglaavao subtestni profil i verbalno-manipulativnu razliku.
Ipak, postojali su metodoloki problemi koje je pokuao da rei trei talas.
PSIHOMETRIJSKA ANALIZA PROFILA: TREI TALAS
od provere psihometrijskih svojstava instrumenta, preko provere i izgradnje teorija, do
primene u informativnijoj interpretaciji rezultata ispitanika

Dostupnost kompjutera i statistikih softverskih paketa omoguili su istraivaima 60ih i 70ih

veu mogunost procene valjanosti razliitih interpretativnih metoda i psihometrijskih osobina
popularnih skala.
Koenova prvobitna istraivanja najvie su zamerila drugom talasu interpretacije testova
nedostatak empirijske osnove za klinike metode analize profila. istakao da bi razmatranje
specifinosti subtesta trebalo da prethodi interpretaciji skora. Ispitivanje metrijskih osobina subtesta,
po njegovom miljenju, bilo je krucijalno, jer se doktrina svela na kliniku upotrbu Wechslerovih
skala. Implicitno u ovome lei pretpostavka da je znatan deo varijanse testa povezan sa specifinim
funkcijama. Kliniarmoeizvestidijagnostikiilidrugizakljuak, zasnovannasubtestovimapouzdanosti
0.80, siguran u interpretaciju. Meutim, Koenupozorava da ovajkoeficijentmoebitiiluzoran,
zatotokliniarevainterpretacijapretpostavlja
da
subtest
merisposobnostkoja
je
iskljuivomerenatimsubtestomizbaterije. Koen je naosnovuanaliza WISC-a zakljuio da
zagovorniciklinikogobrazloenjanemogunaipodrku
u
faktorskoanalitikimstudijamaWechslerovihskala.
Daljidokaziuticajapsihometrijenainterpretacijutestovainteligencije
i
problemapovezanihsaanalizomprofilamogu se nai u uticajnojKofmanovojknjiziIntelligent Testing
with the WISC-R.Obezbedio je logikidopadljivu i sistematinumetoduzainterpretaciju WISC-Ra
Madasutakveinterpretativnemetodeostaleklinike, u smislu da interpretacijarezultataprocenedeteta i
daljezavisiodnjegovogjedinstvenogprofilarezultata,
oslanjanjenapsihometriju
u
procesuinterpretacijestvorilo
je
novestandardezapraksuprocene.
Primenatihmetodazahtevaznanjeosnovnihpsihometrijskihosobinainstrumenta,
i
posledinozahtevaveupsihometrijskustrunostodkliniara.

PRIMENA TEORIJE NA TESTOVE INTELIGENCIJE: ETVRTI TALAS

usklaivanje teorije i merenja; dodatne informacije-integrativni pristup

Kofman je meu prvima ubedljivo razmatrao injenicu da testovima inteligencije nedostaje

teorijska jasnoa i visoka validnost. Predloio je reorganizaciju subtestova u klastere koji bi
odgovarali teorijama inteligencije, to bi omoguilo kliniaru da izvodi vie smislenih zakljuaka.
etvrti talas je posmatrao validnost testova inteligencije kroz razvoj savremenih instrumenata
zasnovanih na teoriji, i kroz integraciju testnih rezultata sa viestrukim izvorima informacija
validacija hipoteze kao i testiranje suprotne hipoteze.
Tokom druge polovine 20og veka, postavljeno je nekoliko teorija o strukturi inteligencije,
unapreujui preokret ka traenju teorijske podrke za sadraj testova inteligencije. Meu
najznaajnijim teorijama bile su
-Kerolova troslojna teorija kognitivnih sposobnosti
-Horn-Katelova fluidno-kristalizovana teorija,
-Luria-Das model procesiranja informacija,
-Gardnerova multipla inteligencija,
-Sternbergova triarhina teorija inteligencije
Efekti zasnivanja testova inteligencije na spajanju teorija i istraivanja su:1 umanjuje se
znaaj obuke za konkretan test. Ako psiholozi znaju ove teorije, koje karakteriu mnoge slinosti,
moi e sa sigurnou da interpretiraju veinu modernih testova. 2. kako testovi inteligencije tee da
mere sline sutinske konstrukte, sve vie podseaju na serijsku proizvodnju. Odluka psihologa da
koristi odreeni test moe biti zasnovana ne na razlikama u valjanosti, ve na razlikama u
preferenciji; izbor testa inteligencije nee ukljuivati probleme vremena za administraciju, dostupnost
softvera za skorovanje, cenu, i druga, na ugodnost orijentisana razmatranja.
5

Da bi se spreili neuspesi da se integriu informacije, Kamphaus savetuje korisnike testova

inteligencije da ustanove standard za integraciju rezultata testova inteligencije sa drugim nalazima.
(klinikih nalaza, informacija o sredini, i drugih izvora kvantitativnih i kvalitativnih informacija).
Poznavanje teorije je bitno iznad i izvan nalaza istraivanja, budui da teorija doputa
kliniaru da bolje odradi posao konceptualizacije rezultata osobe. Jasnija konceptualizacija detetovog
kognitivnog statusa, npr, dozvoljava kliniaru da bolje objasni detetove rezultate roditeljima,
nastavnicima, kolegama i drugim korisnicima nalaza testa. Roditelje esto zanima etiologija
detetovog postignua. esto pitaju Da li sam ja kriv to joj nisam itao? Ili Da li je nasledio ovaj
problem? Moj otac je imao iste probleme u koli. Bez adekvatnog teorijskog znanja, kliniari e se
osetiti nespremni da odgovore na takva pitanja.
PETI TALAS? Ipak, i pored mnogobrojnih teorija, psihometrijske analize nisu dale dokaze o
sadrinskoj validnosti. Zbog toga, razvoj testova inteligencije i njihove interpretacije jo uvek nije
okonan. Sada se namee pitanje na koji nain e se u narednom periodu uzorkovati ponaanje koje je
reprezentativno za konstrukt inteligencije.
4. Kognitivni i neurofizioloki korelati inteligencije.
Brojneskoranjestudijepokazalesu da brzinasakojomljudiobavljjujednostavneperceptivne I
kognitivnezadatkejestepovezanasainteligencijommerenom u testovima.
Ljudisaveominteligencijomnatestupokazujubreuvianjeproblema, pretragu, I reagovanjena
stimulus.
inteligencija i kognicija:

istorijska shizma eksperimentalnog i korelacionog, procesa i struktura

U brojnim istraivanjima od ispitanika je traeno dadaju miljenje o vizuelno sve krae prikazivanim
stimulusima, to je uzeto kao mera brzine procesuranja odreenih informacija. Pokazalo se da ova
brzina korelira sa verbalnom sposobnosti.

pokuaji integracije Hunt, Sternberg, Carroll

od prostog RT, preko izbornog RT, vremena inspekcije (koja linija je dua-zadatak se ini lak
to mu daje prednost-povezan sa spacijalnom intel, ipak kad se da isto/razliito slovo povezanost je sa
verbalnom sposobnosti, to znai da prilikom ovog zadatka ipak angaujemo kompleksni sistem
informacijskog procesiranja), do brzine pristupa memoriji

generalno: neoekivano niske korelacije izmeu mera kogn procesiranja i podataka o kogn
sposobnostima, razlog: tehnika priroda: uglavnom se ispituju studenti to suava intelektualni raspon
uzorka, neki zadaci su i previe jednostavni pa ne crpimo potrebne podatke iz njih.

to je kognitivni zahtev sloeniji vea je korelacija koja se dobija istraivanjem

alternativni pristupi: odozdo ili odozgo

inteligencija i biologija:

traganje za neurofiziolokim osnovama, jo od Spearmanove "mentalne energije

pretpostavljeni korelati: brzina provodljivosti impulsa (ruka i aka), arborizacija kortikalnih

neurona,
cerebralni glukozni metabolizam (inteligentniji su oni koji ga manje troe dok rade), evocirani
potencijali-manje inteligentni ve varijabilnost u aktivnosti mozga zbog greaka u transmisiji
informacija-visoka korelacija s iq i vizuelnih i auditivnih stimulusa

Neki istraivai veruju da inteligencija pogotovo g direktno zavisi od neuralne efikasnosti mozga
(Vernon, Eysenk). Oni su kao dokaz uzeli korelaciju izmeu skorova sa testa i brzine uinka. Ipak u
toku radazadatka ne utie samo neuralno procesiranje na brzinu uinka. Tu su i: motivacija,
kriterijum odgovora-tanost ili brzina, perceptivne strategije, panja i stepen u kom smo upoznati sa
izlaganims timulusima. Postavlja se pitanje da li visoka neuralna efikasnost ubrzava razvoj
inteligencije ili inteligentniji ljudi jednostavno nalaze naine da bre nau reenje u perceptivnim
zadacima?
-problem je kako d aznamo da neuralna efikasnost jeste dobra mera inteligencije ako ni ne znamo ta
je tano ona, takoe rezultati se ne ponavljaju uvek.

5.Sociokulturalni korelati inteligencije.

inteligencija i kolovanje:

kolski uspeh
Testovi inteligencije su prvenstveno bili namenjeni da mere sposobnost dece da uspeju u koli-Bine.
Zapravo, oni dosta dobro predviaju kolski uinak-korelacija.50 sa ocenama. Iapk uspeh u koli
zavisi od brojnih drugih faktora, ne samo inteligencije.
Da li je uopte bitno meriti kolski uspeh-da li je on odraz inteligencije-da jer je uspeh u koli uspeh u
realnom ivotu za decu tog uzrasta

duina kolovanja;
Zbog ega neka deca ostaju u koli due i idu na fakultet, a druga ne? 2 varijable koje se mogu meriti
jo u osnovnoj koli koreliraju sa duinom kolovanja: skorovi na testu o socijalno okruenje-razred.
Skorovi sa IQ testa i broj godina kolovanja koreliraju .55, dok druga varijabla ima znatno niu
korelaciju. Brojni su razlozi zato deca sa boljim rezultatima na iQ testu provode vie godina
kolujui se: dobijaju bolje ocene, podsticani su od strane uitelja i ssaradnika u nastavi, roditelja,
esto idu na dodatne nastave gde upoznaju vrnjake koji su takoe podstiui za razvoj. U sutini
sistem kolovanja ih nagrauje na nain na koji deca sa malim IQ skorom nisu nagraena ni
stimulisana. Ipak neka deca sa visokim IQ odustanu od kole, dakle i sama linost utie na duinu
kolovanja kao i motivacija koju dete razvija. Ipak testovni skor je najbolji prediktor duine trajanja
kolovanja
-edukacioni status

inteligencija i profesija:

vrsta profesije (profesionalci, beli i plavi okovratnici)

-odreena zanimanja biraju inteligentniji ljudi (prava, medicina, ekonomija). Mnogi prijemni ispiti
sadre i neke od testova inteligencije. U svakom sluaju u SAD, da bi se studirali prestini fakulteti
potrebno je 16 godina kolovanja-to samim tim znai da e u tome istrajati oni uenici koji su
postigli ivee iq skorove.
performansa na poslu
korelacije se kreu od .30-.50, iq je dobar prediktor

inteligencija i socijalni status:postoji povezanost ali jo nije jasno zato

visina prihoda
7

ovaj odnos je jako sloen za ispitivanje, zato to je ukljuen veliki broj varijabli-SES roditelja.
Ekonomsko stanje odruje vrstu kole koju dete moe da pohaa. Podjednako inteligentni ljudi
razlikuju se u socijalnim primanjiama, inteligencija je samo jedan od brojnih faktora koji utiu na
prihode.
prestini poloaji (socijalna dominacija)

inteligencija i socijalni ishodi:

negativni socijalni ishodi: delinkvencija, kriminal...

povezani sa niom inteligencijom,ipak korelacije su male, do .20 povezanost je indirektna: deca koja
su loija u koli, otuuju se i poinju s delikventnim ponaanjima jer se u koli nisu oseali prijatno,
za razliku od inteligentnije decembar
-inteligentniji se ree razvode

6. Inteligencija hereditarni i enviromentalni faktori

izvori individualnih razlika: naslee+sredina

studije:
porodine; blizanake; usvojenike

generalni nalazi:

znaajna hereditarnost (.50), nizak ili nikakav efekat deljene sredine, ta je nedeljena sredina?

dodatne komplikacije i pitanja:

interakcija genotip-sredina; konstrukcija nie-interakcija genotip-sredina: dete stavljamo u

adekvatnu sredinu gde se dodatno razvija ako ima genetsku predispoziciju

efekti treninga i edukacijskih programa-kratkotrajni su, dugotrajni i jake efekte imaju na

socijalno depriviranoj deci

opti enviromentalni faktori i Flinov efekat zato postajemo pametniji ako se geni ne menjaju

Istraivanja o doprinosu naslea i sredine

Istraivanja u kojima se varijansa postignua na testu deli na proporciju uticaja naslea, odn.
sredine na taj nain to se jedan od faktora dri konstantnim, a drugi se varira
Dve velike grupe istraivanja:
Istraivanja sa jednojajnim blizancima velika genetska slinost; varira se uticaj sredine
Istraivanja sa adoptiranom decom sredinski faktor konstantan; varira se genetska osnova
Metodoloki nedostaci studija sa identinim blizancima i adptiranom decom

I pored istog genetskog potencijala kod identinih blizanaca ne postoji potpuna identinost u
trenutku roenja zbog kongenitalnih uticaja
Odvojeno odgajanje ne daje realnu sliku o sredinskim uticajima, jer sredine nisu bile drastino
razliite
Poetni uzorak adpotirane dece je bio selekcioniran po IQ-u
Diferencijalno osipanje porodica usvojitelja tokom vremena
Selektivni smetaj dece u domove usvojitelja
Nepouzdane mere inteligencije
Nedostatak pouzdanih informacija o biolokim roditeljima
8

Nemogunost separacije uticaja naslea i sredine zbog kasne separacije od biolokih roditelja
ili kasnog usvajanja
Nekontrolisanost starosti biolokih roditelja i usvojitelja
Uticaj vebe na rezultate zbog ponovljenih testiranja dece

Razliita odreenja sredine

Sredinski uticaji su vrlo heterogen skup faktora
Problemi:Kako se definie sredina?ta se sve od sredinskih uticaja moe posmatrati?
Sredinski uticaji se dele na dve komponente:
Deljena sredina sredinski uticaji koji decu ine slinom (npr., obrazovanje i socijalni status
roditelja)
Nedeljena sredina sredinski uticaj zbog koga se javljaju razlike meu decom (npr., razliit stav
roditelja prema deci, nain na koji pojedino dete reaguje na roditeljevo ponaanje)
U ranom detinjstvu znaajni je uticaj deljene sredine
Sa odrastanjem uticaj nedeljene sredine postaje vaniji
Sredinski mikrofaktori (porodino okruenje, kolska sredina...)
Sredinski makrofaktori (karakteristike ireg okruenja, zajednica u kojoj pojedinac ivi)
Flynn-efekat
Analizirajui IQ skorove u razliitim populacijama tokom 60 godina Dejms Flin (1994)
uoava da se IQ skor poveava iz generacije u generaciju
Veliina flin-efekta razliita od zemlje do zemlje i kree se od 5 do 25 IQ jedinica
Vei porast se uoava na testovima fluidne inteligencije (oko 15 jedinica ili 1 SD po
generaciji)
Manji porast na testovima kristalizovane inteligencije (u proseku 9 jedinica po generaciji)
Mogua objanjenja:
Poveava se izloenost apstraktnim problemima
U mnogim zemljama raste nivo obrazovanja opte populacije
Savremena drutva pojedincima sve vie nameu zahteve za uspenim radom i
funkcionisanjem u vremenskom ogranienju
Kvalitetnija ishrana kod sve veeg dela svetske...
Kompenzatorski programi
Sistematski i planski sprovoeni programi kognitivnog podsticanja dece koja potiu iz
nepovoljnih sredinskih okolnosti
Efekti kompenzatorskih programa na intelektualno funkcionisanje mali i kratkotrajni (prirataj
od 5 do 10 IQ jedinica gubio se ve godinu dana nakon zavretka programa)
Znaajniji efekti postignuti u oblasti motivacije za kolovanje (poveanje kolskog
postignua, redovnost u kolovanju, pozitivan stav prema obrazovanju, pozitivna slika o sebi i
svojim sposobnostima...)
Intenzivnije intervencije u smislu trajanja, uvremenjenosti i irokog spektra delovanja daju vee i
trajnije efekte
Zakljuak o odnosu naslea i sredine u razvoju inteligencije
Danas prevladava miljenje da se vei deo varijanse individualnih razlika treba pripisati
nasleu.
9

U razvijenim zemljama gde su obrazovne i socijalne pogodnosti srazmerno dobre i dostupne

itavoj populaciji, treba oekivati manji udeo sredinskih inilaca dok je udeo tih inilaca vei
u siromanim zemljama i zemljama u razvoju.
Naslee odreuje maksimalnu gornju granicu razvoja, a da li e ona biti dostignuta zavisi od
sredinskih faktora.

7. Inteligencija grupne razlike

inteligencija i rasa/etnicitet/kultura:

(amerika) poreenja belaca, crnaca i azijata . . .

Japanci i Kinezi bolji u spacijalnim sposobnostima- mogue jer matematika ima vano mesto u
obrazovnom sistemu

individualistike i kolektivistike kulture; kulturalni relativizam

faktori u osnovi grupnih razlika

Densenizam razliito proseno postignue pripadnika razliitih rasa na testovima

inteligencije neki nativistiki orijentisani naunici interpretiraju kao krucijalni dokaz da su
neke rase intelektualno superiornije (Densenov lanak Koliko moemo podii kolski
uspeh; Hernstajnova knjiga Zvonolika kriva)
Veina naunika koji se bave ovom problematikom ne deli takvo miljenje, ve smatra:
da su genetski potencijali za intelektualno funkcionisanje podjednako raspodeljeni
meu rasama
da postoje ozbiljni metodoloki problemi zbog kojih je teko nepristrasno meriti sve
varijetete intelektualnog funkcionisanja meu rasama

Izvori i mogunosti manipulacije meurasnih istraivanja

Razlike u razvojnim okolnostima za belce i ostale rase u SAD vekovima su bile drastino
razliite
I danas postoje drastine razlike u edukacijskim, socijalnim i zdravstvenim resursima meu
pojedinim grupama; odsustvo obrazovnog optimizma
Pristrasnost u merenju IQ-a se javlja jer testove inteligencije konstruiu belci na belcima, ak i
kad je re o neverbalnim testovima
esto su testiranja u okviru takvih istraivanja sprovoena na jeziku veine
Razliita postignua na testovima slobodnim od kulture mogu se pripisati specifinom
kontekstu istraivanja (istraivanje Labova, 1972)
Zakljuak o meurasnim istraivanjima
Rezultati istraivanja koji govore u prilog nepostojanja razlika
Koncept rase: moe li se danas u Americi uopte govoriti o crnoj rasi, kada gotovo i da nema
osobe koja meu svojim precima nema belaca?
Zakljuak: genetske varijacije unutar pojedine rase vee nego izmeu rasa

inteligencija i tip/stepen razvijenosti:

sever i jug (pr. Evropa)-pod uticajem industrijalizacije razlike se smanjuju
selo i grad
inteligencija i pol:
10

kvantitativne i kvalitativne razlike; pitanje kauzaliteta

Razlike po polu: postoje meu odreenim sposobnostima, ali ne na G nivou

RAZLIKE U VERBALNIM SPOSOBNOSTIMA
Analiza razlika u pojedinim verbalnim sposobnostima (prosena veliina efekta u korist ena): - sa
slajda
RAZLIKE U SPACIJALNIM SPOSOBNOSTIMA
Razlike u korist mukaraca javljaju se u adolescenciji i zadravaju se do kraja ivota
Veliina efekta:
Vee razlike uoene na viim intelektualnim nivoima
Najvei efekat je za zadatke mentalne rotacije (d = 0,93)
Na zadacima spacijalne vizualizacije razlika nije statistiki znaajna (d = 0,13)
Objanjenje razlika:
Hereditarna komponenta
Faktori socijalizacije
Interakcija izmeu maturacije i socijalizacijskih postupaka
OSTALE ISTRAIVANE RAZLIKE U ASPEKTIMA KOGNITIVNOG FUNKCIONISANJA
Vreme reakcije kontradiktorni rezultati
Cerebralna lateralizacija nema definitivnih odgovora; istraivanja sugeriu sledee trendove:
Kod ena postoji manja cerebralna lateralizacija nego kod mukaraca
Mukarci pokazuju neto izrazitiju lateralizaciju verbalnih sposobnosti od ena
Kod ena opaena vea lateralizacija auditornih stimulusa nego vizuelno-spacijalnih
Efekti ranije maturcije devojica na uspeh u testovima inteligencije
Polne razlike u nainu odgovaranja u test situaciji
Polne razlike u varijabilitetu kognitivnih sposobnosti
Diferencijalni pad kognitivnih sposobnosti u funkciji uzrasta
Zakljuak:
Na velikim uzorcima dobijaju se statistiki znaajne razlike u nekim aspektima inteligencija,
ali te razlike nisu brojano velike i ne doputaju generalizacije na pojedinanom nivou.
Uoava se trend smanjenja razlika
Usled sve veeg smanjivanja razlika u enskim i mukim polnim ulogama, kao i sve izjednaenijih
obrazovnih mogunosti.
8. Klasini modeli sposobnosti- g- ne g diskusija

Spearman dvofaktorski model

Thurstone primarne mentalne sposobnosti

faktori: prostorni, perceptivni, numeriki, verbalni, v. fluentnosti, memorijski, rezonovanja
(indukcijski i dedukcijski)

hijerarhijski modeli: Vernon

specifini faktori: k:m (mehanike i spac. sposobnosti)
v:ed (verbalne i edukovane sposob.)

Cattell Gf-Gc teorija

11

Faktorske teorije sposobnosti

Nastaju u okviru psihometrijskog pristupa prouavanju inteligencije
Naziv faktorske dobijaju jer su nastale primenom statistiko-matematikog postupka
faktorske analize
Podela faktorskih teorija sposobnosti
o Hijerarhijske teorije sposobnosti svoj zaetak imaju u Spirmanovoj teoriji; veina
zastupa ideju o postojanju jednog opteg faktora koji se nalazi na vrhu hijerarhije, dok
se na niim nivoima nalazi vei broj ire ili ue definisanih faktora inteligencije koji se
mogu razlagati do vrlo specifinih usko definisanih sposobnosti
o Teorije bazinih sposobnosti (faceta) svoj zaetak imaju u Terstonovoj teoriji;
zastupaju pluralistiko stanovite o inteligenciji kao skupu veeg broja meusobno
nezavisnih faktora meu kojima nema povezanosti ni hijerarhijskog odnosa
1. Spirmanova dvofaktorska teorija sposobnosti
Zakon o univerzalnom jedinstvu intelektualnih funkcija -u svim testovima sposobnosti, kao i
u svim vrstama intelektualne aktivnosti manifestuje se jedna opta funkcija
Dokaz u faktorskim analizama uvek se izdvaja jedan opti faktor u kome uestvuju svi
testovi i indikatori koji su u jednom istraivanju primenjeni
Ovaj opti faktor Spirman je nazvao g-faktor
G-faktor: konstituie celinu intelekta; on predstavlja zajedniki faktor svih sposobnosti;
prisutan je u svakoj vrsti intelektualnog ispoljavanja (u reavanju testa inteligencije ili u
obavljanju neke intelektualne aktivnosti u svakodnevnom ivotu)
S-faktori: pored opteg faktora svaka intelektualna operacija sadri i jedan specifini element,
koji pripada samo toj vrsti operacije i razlikuje se od elemenata svih drugih intelektualnih
operacija
Vei broj specijalnih sposobnosti: logika, mehanika, psiholoka, aritmetika, muzika i
razliite vrste pamenja (mogue je identifikovati i druge s-faktore)
Odnos i priroda g-faktora i s-faktora
Spirman je smatrao da g-faktor zavisi od opte mentalne energije koju u odreenom stepenu
poseduje svaki pojedinac.
S-faktore je poredio sa mehanizmima koji mentalnom energijom g-faktora bivaju aktivirani.
Kako je pod mentalnom energijom podrazumevao organski supstrat inteligencije, g-faktor je
uroen i nevaspitljiv, dok su specifini faktori podloni obrazovanju i vebanju.
U svakom intelektualnom funkcionisanju prisutan je g-faktor i neka specijalna sposobnost
koja je karakteristina za tu intelektualnu aktivnost.
Implikacije Spirmanove teorije na merenje inteligencije
Kako je g-faktor opta i svuda prisutna sposobnost, Spirman je formulisao
teoremu o nevanosti indikatora:
12

U cilju odreivanja g-faktora koji neka osoba poseduje moe se jednako valjano upotrebiti bilo koji
test inteligencije. Vano je samo da je dokazano da on visoko korelira sa g-faktorom
Svi testovi sposobnosti mogu se svrstati u jedan hijerarhijski niz prema snazi sa kojom mere
g-faktor
Tri zakona o principima saznanja
U knjizi Priroda inteligencije i principi saznanja Spirman analizira bazine mentalne
procese koji stoje u osnovi intelektualnog funkcionisanja i formulie tri zakona:
Zakon iskustva
Jedna osoba je manje ili vie sposobna da posmatra ono to se odigrava u njenoj svesti. Ona
ne samo da osea ve i zna da osea, ne samo da zna ve i zna da zna svesna je tog znanja.
ovek moe da zna za svoja sopstvena iskustva s razliitim stepenom jasnoe. Nekad ta
jasnoa moe spasti do nule, tako da to znanje nestaje, ali ne nestaje iskustvo.
Prema Spirmanu demonstriranje validnosti ovog zakona je suvino. Postojanje tog iskustva se
egzaktno moe dokazati u toku introspekcije.
Zakon odnosa edukcija relacija
Kada jedna osoba ima u svesti dve ili vie ideja, ona je vie ili manje sposobna da shvati
odnose koji meu njima postoje.
Zakon korelata edukcija korelata
Kada je u svesti data jedna ideja zajedno sa odreenom relacijom, svaka osoba ima veu ili
manju sposobnost da shvati ili stvori korelativnu ideju.
Operacionalizacija g-faktora
Dve vrste mentalnih operacija ( e relacija i korelata) predstavljaju osnovu za operacionalno
odreenje g-gaktora
G-faktor se ispoljava u sposobnosti izvoenja relacija i otkrivanja nedostajuih korelata
Zadaci u testovima za merenje g-faktora konstruisani su po principima edukcije relacija i
edukcije korelata
Znaaj Spirmanove teorije
Ideja o g-faktoru sastavni je deo itave grupe teorija sposobnosti koje su nastale posle
Spirmanove
Mnogi konstruktori testova prihvatili su principe edukcije relacija i korelata kao modele za
sastavljanje zadataka u testovima sposobnosti
Spirmanova je zasluga za uvoenje faktorske analize u psihologiju

Kritika Spirmanove teorije

Autori koji su prihvatili ideju o g-faktoru i nastavljali rad na otkrivanju strukture intelekta po
liniji koju je zacrtao Spirman, smatrali su da je on dao suvie pojednostavljenu strukturu
intelekta.
13

 Pojava pozitivne korelacije meu svim merama intelektualnog funkcionisanja nije rezultat
samo postojanja jedne opte intelektualne sposobnosti, ve u toj korelaciji svoj udeo imaju i
neki drugi inioci kao to su SES, psihiko i fiziko zdravlje ispitanika, njegova motivacija i
sl.
Pluralistiki orijentisani autori su se usprotivili ideji o g-faktoru i pokuali da svojim
faktorskim istraivanjima daju dokaze da ne postoji neto takvo kao to je jedinstvena
intelektualna sposobnost.
Testovi g-faktora
Primeri testova g-faktora: Ravenove progresivne matrice, Domino test
Veina testova g-faktora su koncipirani kao testovi slobodni od kulture
Nedostatak testova g-faktora: slaba prognostika valjanost
2. Terstonova teorija primarnih sposobnosti
doao do 7 nezavisnih primarnih sposobnosti.
Za svaku primarnu sposobnost mogue je napraviti monofaktorski test na kome je postignue
ispitanika zasieno samo tom sposobnou.
Njegova teorija spada u grupu bazinih teorija sposobnosti i predstavlja tipino pluralistiko
stanovite.
Prostorni faktor (S) predstavljanje, zamiljanje, vizualizacija odnosa u prostoru.
Test zastava, Test kocke
Perceptivni faktor (P) Test grupisanja rei, Test istovetnih oblika
Numeriki faktor (N) Testovi sabiranja, oduzimanja, mnoenja, deljenja
Verbalni faktor (V) Test pronalaenje opozita, Test verbalnih analogija, Test renika, Test
sinonima
Faktor verbalne fluentnosti (W) Test anagrama, T neureenih rei, T proizvoenja rei
Faktor memorije (M) sposobnost neposrednog pamenja izolovanih elemenata:
Test pamenja brojeva, Test inicijala
Faktor rezonovanja (R) Test aritmetikog rezonovanja, Test numerikog suenja, Test
kompletiranja reenice

Kritika Terstonove teorije

Spirman i drugi britanski psiholozi analizirali su Terstonove primarne sposobnosti i nali da
izmeu postignua istih ispitanika na monofaktorskim postoji povezanost. Iz toga zakljuuju
da ih je mogue podvesti pod jedan opti faktor.
14

 Zamerke zbog pristrasnosti uzorka

U ponovljenim istraivanjima i sam Terston naao da postoje umerene korelacije meu
primarnim sposobnostima
Modifikacija teorije: uvodi jedan centralni faktor opti faktor drugog reda; svaka primarna
sposobnost je spoj centralnog faktora drugog reda i jednog posebnog.
Znaaj Terstonove teorije
Iako nije uspeo da empirijski dokae nezavisnost primarnih sposobnosti, Terstonova teorija
imala je bitne implikacije u praktinom testiranju inteligencije.
Utvrivanje vie mera intelektualnog funkcionisanja i mogunost predstavljanja rezultata
testiranja pojedinca preko mentalnog profila
3. hijerarhijski modeli: Vernon

g faktor i 2 nia faktora:

specifini faktori: k:m (mehanike i spacijalne sposobnosti)
v:ed (verbalne i edukativnee sposob.)

4. Teorija R. Katela i D. Horna

G-faktor nije dovoljan za objanjenje ljudskih sposobnosti
Intelektualne sposobnosti se grupiu u dva faktora irokog opsega:
Fluidna inteligencija(Gf)
Strukturira se pod uticajem neurofiziolokih dispozicija organizma
Nezavisna je od obrazovanja i iskustva
Meri se uglavnom testovima brzine i ogleda se u brzom reavanju problema
Predstavlja optu sposobnost otkrivanja relacija u svim oblastima
Varijabilitet Gf je konstantan meu kulturama; najbolje se meri testovima slobodnim od
kulture
Gf fluktuira tokom dana i od dana do dana, prvenstveno zbog fiziolokih uticaja
Oteenja mozga rezultiraju padom uspeha na ovom faktoru
Visoko korelira sa uenjem novog materijala
Kristalizovana inteligencija (Gc)
Razvija se pod uticajem edukacijskih procesa i sistematskih kulturnih uticaja
Poveava se sa sticanjem obrazovanja i iskustva
Meri se testovima snage
Ogleda se u problemskim situacijama ije je reavanje potpomognuto steenim znanjem i
iskustvom
Varijabilitet raste u funkciji dobi
Gc varira od kulture do kulture
Gc pokazuje male dnevne fluktuacije jer se sastoji od usvojenog sistema navika
Nisko korelira sa uenjem novih aktivnosti
15

Razvoj fluidne i kristalizovane inteligencije

Fluidna inteligencija svoj maksimum dostie krajem adolescencije i vrlo brzo nakon
dostizanja vrhunca poinje da opada (ve od 20-tih) u poetku sporo, kasnije sve bre.
Kristalizovana inteligencija svoj maksimum u razvoju dostie posle 20-tih ili kasnije, to je
uzrokovano duinom formalnog i neformalnog obrazovanja i aktivnostima osobe; ne pokazuje
pad u funkciji dobi; ak se manji prirataj u razvoju moe pojavljivati do kasnih godina
Odnos fluidne i kristalizovane inteligencije
Na uzrastu od 2-3 godine Gf i Gc su visoko povezane; sa razvojem dolazi do pada te
povezanosti zbog razliitih sredinskih uticaja
Kod odraslih osoba izmeu Gf i Gc korelacija iznosi 0,40
Pozitivna korelacija izmeu Gf i Gc ima uzrono-posledini karakter:
Teorija investiranja Fluidna inteligencija se investira u uenje i proizvodi prezentni nivo
kristalizovane inteligencije. Ovogodinji nivo kristalizovane inteligencije jedne osobe jeste funkcija
prologodinjeg nivoa razvoja fluidne.
Kritika Katelove teorije
Samo jo jedan vid hijerarhijdkih teorija Gf i Gc podseaju na Vernonove V:ed i K:m
faktore
Da li je zaista mogue izmeriti Gf ako nije mogue napraviti testove slobodne od kulture?
Pozitivno: pokuao da povee rezultate faktorske analize sa istraivanjima iz oblasti
neurologije, eksperimentalne psihologije, diferencijalne i razvojne psihologije kako bi
dokazao da faktori imaju neuroloku i psiholoku relanost
Zamerka D. Kerola Katel i Horn eksplicite ne postuliraju g-faktor na najviem nivou u
hijerarhiji

9. Proirena Gf-Gc teorija

Cattell &Horne:

Gf sposobnosti povezane sa fiziolokim nivoom funkcionisanja i incidentalnom uenju

Gc sposobnosti povezane sa akulturacijom i socijalnim iniocima

Teoriju su proirili na osnovu 5 tipova dokaza: psihometrijski, razvojni, neuro-kognitivni,
predvianja postignua i bihejvioralne genetike.

Model je hijerarhijski: 80-tak faktora 1. Reda meusobno koreliraju i predstavljaju posebne

sposobnosti koje su visoko povezane sa 10-tak faktora 2. Reda. Koji ukljuuju: kvantitativno znanje,
brzina miljenja, dugotrajna memorija, fluidna i kristalizovana inteligencija.

Faktori 2. Reda ine 3 klastera:

1. Fluidni-vulnerabilni: rano opadaju u razvoju, sporo se razvijaju, podloni deteorijacijama i
povredama
2. Senzo-perceptivni: panja
3. Kristalizovani-ekspertize: konstantno raste do pred smrt
-Klasteri su uvedeni jer je pokazano da se razliito menjaju u odnosu na naslee, edukaciju i
sredinu

Teorija se pokazala korisnom u objanjavanju i predvianju intelektualnih promena, posebno u

odraslom dobu. Neke sposobnosti propadaju u starosti u skaldu sa propadanjem CNS-a. (brzina
16

miljenja, kratkotrajna memorija, fluidna). Ipak kristalizovana, dugotrajna m i kvantitativno znanje se

poveavaju ili ostaju stabilne u starosti.
Prema ovoj teoriji ljudi dok stare kanaliu svoj eznanje i intelektualne sposobnosti u odreeno polje
ekspertize. Prksa sticana godinama pomae im da odre i razviju kognitivne sposobnosti koje su
povezane sa strukom. Rezultat toga je irenje memorije za podatke iz oblasti strunosti. Ovim se
objanjava postojanje intelektualnih lidera-starijih od 40 godina.
Teorija se koristi za razvoj i evaluaciju kognitivnih treninga za starije odrasle.
Problem kod ove teorije jeste nain na koji se meri kristalizovana. Kod dece moe da se meri kroz
vokabular povezan sa sistemom obrazovanja, dok se kod odraslih postavlja pitanje ta uopte jeste
kristalizovana kada postoji puno razliitih porfesija-test mora biti razliit za grupe.
10. Tristratumska teorija

Carroll (1993) Human cognitive abilities

Kerol je nainio metaanalizu svih relevantnih i dostupnih istraivanja o strukturi inteligencije.
Analizirao je vie od 450 korelacionih matrica koje je pribavio od drugih istraivaa iz SAD i
drugih zemalja (period od 1927. do 1987.), kojima je bilo obuhvaeno oko 130000 ispitanika.
Na osnovu tih analiza 1993. formulie teoriju koja integrie dve dobro potvrene i uticajne
teorije inteligencije Spirmanov model g-faktora i Katelov model fluidne i kristalizovane
inteligencije.

Karakteristike Kerolove teorije

Hijerahijska struktura koja pretpostavlja postojanje konanog broja faktora na tri
nivoa
Faktori pokazuju nepromenljivost u razliitim populacijama
Faktori su stvarni fenomeni koji upravljaju kognitivnim funkcionisanjem, a ne statistiki
artefakti
Faktori imaju realnu egzistenciju uprkos injenici da je zasada jo teko tano odrediti njihove
fizioloke uzroke
Faktori odraavaju opaene individualne razlike u uinku na kognitivnim zadacima
Tri nivoa
Najvii nivo: faktor generalne integracije izveden izzajednike varijanse faktora II reda; Spirmanov
g-faktor (ed. relacija i korelata; metakognitivni procesi)
Drugi nivo faktora: predstavlja grupisanje primarnih sposobnosti prvognivoa u 8 iroko definisanih
faktora (fluidna i kristalizovana inteligencija, opte pamenje i uenje, vizuelna percepcija, auditivna
percepcija,fluentna produkcija, iroka kognitivna brzina i brzina procesiranja
Najnii nivo: usko definisani faktori koji predstavljaju specijalne sposobnosti
Identifikovao 70-ak primarnih sposobnosti, ali to nije konaan broj.
Oni su redovno zasieni sa vie faktora drugog nivoa.
Osam faktora drugog nivoa
17

 Fluidna inteligencija prema tipu varijabli koje ga definiu ovaj faktor ukljuuje primarne
faktore indukcije, rezonovanja, reavanja problema
Kristalizovana inteligencija definiu je primarne sposobnosti koje ukljuuju jezik: verbalne
sposobnosti, razvoj jezika, razumevanje proitanog, opta informisanost
Opte pamenje i uenje faktori prvog reda koji ga opisuju su asocijativno pamenje,
slobodno doseanje, smisleno pamenje i u neto manjoj meri obim pamenja
iroka vizuelna percepcija opisuju ga faktori vizualizacije, spacijalnih relacija, mehanike
sposobnosti i perceptivna brzina
iroka auditivna percepcija definiu ga faktori prvog reda kao to su percepcija govora i
percepcija muzikih tonova; empirijski podaci o sposobnosti auditivne percepcije jo uvek
oskudni
iroka sposobnost doseanja (fluentna produkcija) oznaava sposobnost lakog pristupa
pojmovima, idejama i imenima u dugoronom pamenju; faktori prvog reda koji ga definiu
su fluentnost ideja, originalnost, fluentnost izraavanja, asocijativna fluentnost, figuralna
fluentnost, te osteljivost za probleme
iroka kognitivna brzina oznaava tempo reavanja razliitih vrsta kognitivnih zadataka;
primarni faktori koji ga definiu su perceptivna brzina, brzina pisanja, numeriki faktor i sl.
Brzina procesiranja brzina obrade u elementarnim kognitivnim procesima; operacionalizuje
se vremenom reakcije ili izbronim vremenom reagovanja
Zakljuak
Kerol svoj model smatra najsliniji Vernonovom hijerahijskom modelu i modelu Katela i
Horna.
Bitna razlika u odnosu na Katelovu teoriju je potvrda postojanja g-faktora na najviem nivou
hijerarhije.
Kerolova teorija ne donosi puno novina, ali joj bogata empirijska podloga, zasnovana na
integraciji velikog broja faktorsko-analitikih istraivanja, daje posebnu verodostojnost i
znaaj.
paradigmatska faza u modeliranju sposobnosti-iri se broj ukljuivanih sposobnosti
Trenutnemodifikacije: sposobnosti u ignorisanim modalitetima, sposobnosti ekspertizeukljuuje se i kulturoloki deo
11. Triarhijska teorija (Sternberg)
Pokuao da formulie sveobuhvatno objanjenje prirode inteligencije.
Tvrdi da mnoge teorije inteligencije nisu pogrene, ali su nepotpune nisu dovoljno
obuhvatne da bi objasnile sve manifestacije intelektualnog ispoljavanja.
Uspena inteligentna osoba u realnom ivotu:
1. Set sposobnosti
2. +/- kontorla-znam ta mi ide i ta volim i ka tome teim
3. Selekcija
4. Adaptacija i modifikacija sredine
5. Balans kreativne (generisanje ideja),analitike (procena koje su ideje korisne), i praktine
sposobnosti (implementacija u ivot)
18

 Trojnu teoriju inteligencije ine 3 povezane subteorije koje slue kao okvir i oslonac za
specifine modele ljudskog inteligentnog ponaanja:
Kontekstualna subteorija
Iskustvena subteorija
Komponentna subteorija
Kontekstualna subteorija uspostavlja odnos izmeu inteligencije i spoljanjeg sveta u kojem
osoba ivi objanjava PRAKTINU INTELIGENCIJU
Iskustvena subteorija tie se unutranjih i spoljanjih aspekata inteligencije; inteligenciju
posmatra u svetlu individualnih iskustava na nekom zadatku
objanjava KREATIVNU
INTELIGENCIJU
Komponentna subteorija odnosi se na unutranje osnovne procese obrade informacija koji
stoje u pozadini ljudske misli objanjava ANALITIKU INTELIGENCIJU
Kontekstualna subteorija (INTERNI ASPEKT)
Jedno od kontekstualistikih shvatanja koje istie ulogu sredine pri odreivanju inteligentnog
ponaanja u nekom miljeu
Bavi se kognitivnim aktivnostima koje su potrebne za usklaivanje s okruenjem
Pokuaj izdizanja iznad unutranjeg sveta pojedinca prema kome je usmeren tradicionalni
psihometrijski pristup
Definicija inteligencije u kontekstu:
Inteligencija u kontekstu je svrsishodno prilagoavanje sredini, relevantnoj za ivot, njeno
oblikovanje i izbor.
Objanjenje inteligencije u kontekstu
Stvarna sredina podrazumeva realno svakodnevno ivotno okruenje, ali i artificijelne
sredine poput laboratorijskog okruenja ili test-situacije
Relevantnost inteligencija je ponaanje u sredinama koje su ivotno relevantne; reavanje za
sredinu relevantnih problema
Svrsishodnost inteligencija je svrsishodna, usmerena ka cilju
Prilagoavanje inteligencija je adaptivna; pokuaj da se postigne sklad izmeu osobe i
njene sredine
Oblikovanje inteligencija ukljuuje preoblikovanje sredine ako su pokuaji adaptacije osobe
na sredinu neuspeni
Izbor - inteligencija podrazumeva i aktivan izbor i promenu sredine u sluaju kada su
prethodni pokuaji adaptacije ili preoblikovanja sredine ostali bez uspeha
Iskustvena subteorija ( ISKUSTVENI ASPEKT)
Odreuje one take na kontinuumu iskustva neke osobe sa zadacima ili situacijama koje u
najveoj meri ukljuuju inteligetno delovanje.
Nekim zadatkom se zahvata inteligencija u onoj meri u kojoj njegovo reavanje zavisi od
ispoljavanja jedne ili obe od ovih vetina:
sposobnosti da se savlada nova vrsta zadataka ili situacionih zahteva
sposobnosti da se automatizuje tok obrade informacija
19

Sposobnost savladavanja novine

Novi zadaci:
inteligencija se najbolje meri zadacima koji su neuhodani u pogledu vrste operacija
ili pojmova iju upotrebu trae, te zahtevaju naine obrade informacija koji su izvan
uobiajenog iskustva
Suvie novi zadaci za koje ne postoje odgovarajue kognitivne strukture ostae izvan
okvira shvatljivosti, te postati bezvredni u proceni inteligencije
Inteligencija se ne sastoji toliko od sposobnosti osobe da ui ili misli u pojmovnim sistemima koji su
joj poznati, koliko od njene sposobnosti da ui i misli u okviru novih pojmovnih sistema, koji se
mogu primeniti na ve postojee strukture znanja.
Nove situacije:
inteligencija se nee najbolje ispoljiti u rutinskim situacijama sa kojima se redovno
sreemo u svakodnevnom ivotu, ve pre u situacijama koje su izuzetne i predstavljaju
izazov za sposobnost da izaemo na kraj sa sredinom
suvie novine u situaciji moe je uiniti dijagnostiki bezvrednom u proceni
inteligencije
Merenje sposobnosti savladavanja novine problemi uvianja koji sadre 3 vrste uvida:
Selektivno kodiranje uvianje koji su elemenati relevantni za reenje problema, a
koji nisu
Selektivno kombinovanje uvianje optimanog naina kombinovanja selektivno
kodiranih informacija
Selektivno poreenje uvianje kako se nova informacija moe povezati sa starom
Sposobnost automatizacije u obradi informacije
Sa stanovita merenja inteligencije znaajni su i zadaci u kojima novina izbledi i poinje
automatizacija u njihovom izvoenju.
Pri obradi informacija iz novih podruja osoba se prvenstveno oslanja na voljno kontrolisanu
globalnu obradu; koristi sve svoje kapacitete, te je takva obrada ogranienog kapaciteta, sva
panja se usmerava na zadatak, sva znanja uskladitena u dugoronom pamenju raspoloiva
su za procese koji se koriste u datom zadatku.
Pri obradi informacija iz poznatih podruja (uhodani zadaci) osoba koristi automatsku lokalnu
obradu; vie lokalnih sistema obrade moe raditi paralelno; njihov rad je automatski i bezmalo
neogranienog kapaciteta; panja nije fokusirana na zadatak koji se reava.
Brzina postizanja automatizacije odraz je inteligencije.
Komponentna teorija (INTERNI ASPEKT)
Pri reavanju problema ljudi koriste razliite vrste komponenti
Komponente su jedinice obrade informacija koje deluju preko unutranje reprezentacije
objekata ili simbola
Tri iroke kategorije komponenti:
Metakomponente: imaju upravljaku funkciju; od njih zavisi planiranje, kontrola,
motrenje i procena procesa reavanja problema
20

Komponente izvoenja: sprovode strategije reavanja problema koje su odredile

metakomponente
Komponente sticanja znanja: selektivno belee, kombinuju i uporeuju informacije
tokom reavanja problema i stoga omoguavaju novo uenje; procesi koji se koriste
pri usvajanju znanja

Pedagoke implikacije trijarhine teorije

Prema Sternbergu, uenici sa razliitim obrascima inteligentnog ponaanja razlikuju se u
kolskom okruenju
Uenik sa visokim analitikim sposobnostima favorizovan je u tradicionalnim kolama; on je
uspean u usvajanju znanja, transferu informacija, planiranju i donoenju odluka, reavanju
problema; ima dobre ocene i visoko postignue na testovima znanja i testovima inteligencije
Uenik sa kreativnim sposobnostima esto nije meu najboljim u odeljenju, ali se odlikuje
davanjem jedinstvenih reenja; ne konformira se nastavnikovim predlozima kako neto treba
uraditi; odlikuje se brzim reavanjem novih problema i brzim uspostavljanjem automatizacije
u reavanju poznatih problema
Uenici sa izraenom praktinom inteligencijom neretko imaju loije postignue na
tradicionalnim testovima inteligencije, ali se vrlo uspeno snalaze u realnom ivotu; oni lako i
brzo sakupljaju znanja i iskustva iz svakodnevnog konteksta o tome kako svet funkcionie;
oni esto ne odgovaraju adekvatno na zahteve kole, pa se deava da rano izau iz obrazovnog
sistema; meutim, njihove socijalne vetine su na zavidnom nivou, pa mogu postati uspeni u
onim poslovima u kojima su vane socijalne vetine (kao to su na pr., preduzetnici ili
menaderi,) uprkos slabijem kolskom postignuu

12. Model multiplih inteligencija (Gardner)

1983. predlae novu teoriju koja se protivi shvatanju o jedinstvenoj intelektualnoj
sposobnosti- inteligencijakaobiopsihoocijalnipotencijal
Gardnerov pluralistiki pristup nije zasnovan na objanjavanju obrazaca rezultata u
psihometrijskim testovima, ve na posmatranju raznolikosti uloga odraslih osoba (krajnjih
stanja) koje postoje u razliitim kulturama
Gardnerova definicija:Inteligencija je sposobnost reavanja problema ili oblikovanja proizvoda koji
su vani u odreenom kulturnom okruenju ili zajednici, razvoj je mogu
Izvori podataka za formulisanje teorije viestrukih inteligencija
Modana oteenja
Savanti i uda od dece
Rezultati eksperimentalne i kognitivne psihologije
Psihometrijski nalazi
Karakteristine krivulje razvoja
Nalazi evolucijske biologije
7 vrsta inteligencija
21

Zastupa
miljenje
da
postoji
nekoliko
nezavisnih
inteligencija:zasebnaevolucionaistorija,niskeinterkorelacije, distinktivnisimboli
Lingvistika inteligencija
Muzika inteligencija
Logiko-matematika inteligencija
Prostorna inteligencija
Telesno-kinestetika inteligencija
Intrapersonalna inteligencija
Interpersonalna inteligencija
U novijim radovima pretpostavlja postojanje i osme vrste inteligencije, prirodno-naune
inteligencije-naturalistika(sposobnost da se opserviraju i uoavaju obrasci funkcionisanja u prirodi
i da se razumeju prirodni i humani sistemi)
Lingvistika inteligencija
Najtemeljnije prouena ljudska sposobnost
Dokazi za njeno postojanje:Iz razvojne psihologije: sve ljudske jedinke imaju optu i brzo
razvijajuu sposobnost govora, Iz neuropsihologije: kod izvesnih oteenja mozga dolazi do
tekoa u govoru
Vrhunski razvijena kod pesnika i knjievnika, ali je vana i za novinare, pisce reklama,
advokate...
Muzika inteligencija
Doputa ljudima da stvaraju, prenose i razumeju znaenje zvukova
Dokazi za njeno postojanje: prouavanje visoko nadarene dece i savanata, Neuropsiholoka
istraivanja pokazuju da se podruja mozga koja obrauju muziku jasno razlikuju od onih
kojima se obrauje jezik
Posebno izraena kod kompozitora, dirigenata, muziara, ali i kod audioinenjera...
Logiko-matematika inteligencija
Ukljuuje upotrebu i prosuivanje apstraktnih odnosa
Dokazi za njeno postojanje:Izolovane pojave kod nekih savanata, Neuroloki razvojni
sindromi u kojima je oteena sposobnost raunanja (akalkulija)
Visoko razvijena kod matematiara, raunovoa, finansijskih strunjaka, inenjera, naunika...
Prostorna inteligencija
Sposobnost uoavanja vizuelnih i prostornih informacija; mogunost njihovog preobraavanja
i oblikovanja; mogunost vizuelnog zamiljanja bez pomoi spoljanjih vizuelnih stimulusa
Dokazi za njeno postojanje:Ona zahteva neometeno funkcionisanje parijatalnog i temopralnog
renja
Kljune sposobnosti sposobnost zamiljanja slika u tri dimenzije, sposobnost mentalnog
rotiranja tih predstava
Visoko razvijena kod slikara i svih koji se bave vizuelnim umetnostima, kod geografa,
navigatora, hirurga...
Telesno-kinestetika inteligencija
Najvie odstupa od tradicionalnog shvatanja inteligencije
Sposobnost upotrebe svih ili nekih delova tela u reavanju problema ili oblikovanju proizvoda
Dokazi za njeno postojanje:Pojava apraksije pri oteenju leve hemisfere
22

 Kljune radnje kontrola finih i sloenih motorikih pokreta i sposobnost baratanja

predmetima
Visoko razvijena kod plesaa, koreografa, penjaa po stenama, sportista...
Intrapersonalna inteligencija
Sposobnost razumevanja vlastitih oseanja, te delovanje na osnovu tih razlikovanja
Razvija se iz sposobnosti razlikovanja prijatnosti i neprijatnosti
Na najviem nivou razlikovanje vlastitih oseanja, namera i motivacije dovodi do
samospoznaje kakvu nalazimo kod starijih ljudi i oznaavamo je kao mudrost
Takva vrsta samospoznaje omoguava ljudima da donose kvalitetne odluke o vlastitom ivotu;
zato ova vrsta inteligencije deluje kao sredini ured inteligencije koji omoguava da ovek
spozna vlastite sposobnosti i da ih upotrebi najbolje to moe.
Interpersonalna inteligencija
Sposobnost prepoznavanja tuih oseanja, verovanja, namera
U svom najrazvijenijem obliku ogleda se u sposobnosti razumevanja tuih oseanja i misli, te
delovanje u skladu s tim i u sposobnosti oblikovanja ponaanja drugih
Dokazi za njeno postojanje:Povezana sa funkcionisanjem eonog renja
U svakodnevnom ivotu teko je odvojiti intrapersonalnu i interpersonalnu inteligenciju, mada
je mogue nai dokaze u prilog njihove nezavisnosti u nekim oblicima patologije

Uticaj Gardenrove teorije

Glavni uticaj njegove teorije ogleda se u obrazovanju.
Gardner smatra da je tradicionalna kola najvie razvijala lingistiku i logiko-matematiku
inteligenciju, a ostale vrste je zanemarivala.
U Americi su neke kole nakon objavljivanja Gardnerove teorije reorganizovane u skladu sa
njegovim idejama kako bi deci pomogle da razviju to vei broj svojih sposobnosti.
Projekat Spektrum Gardnerov pokuaj da ispita mogunost razvijanja u kolama razliitih
inteligencija kod uenika; svakom ueniku se obezbeuje kontekst u kome e se najpre jasnije
moi identifikovati jae i slabije strane njegove inteligencije, a onda mu se dati
mogunost da razvija pojedine vrste inteligencije
Kritika: opisuje talente ne sposobnosti, preterano irenje koncepta-naturalistika inteligencija
Deca
koja
imajurazmialju...
visoko razvijenu
Lingvistiku
reima
inteligenciju

vole...

potrebni su im...

itanje, pisanje, prianjeknjige,dnevnici, razgovori,

pria,
rasprave, debate, prie

Logiko-matematiku zakljuivanjem eksperimentisanje,

Materijal za eksperiment,
inteligenciju
ispitivanje,
reavanjenauni materijali, izleti u
zagonetki, raunanje
planetarijum,
naune
muzeje...
Prostornu inteligencijuu slikama
dizajniranje,
crtanje,lego kocke, video, filmovi,
vizualizovanje, vrljanje slajdovi,
slagalice,
ilustrovane knjige, posete
23

umetnikim muzejima

Telesno-kinestetiku
inteligenciju

kroz
oseaje

telesneplesanje,
skakanje,
gestikuliranje

Muziku inteligenciju preko ritmova ipevanje,

melodija
pevuenje,
sluanje

tranje,igranje uloga, drama, stvari za

graenje,graenje, sport i fizike igre,
taktilna iskustva,
zvidanje,vreme za pevanje, odlazak na
pljeskanje,koncerte, muzika kod kue i u
koli, muziki instrumenti

Interpersonalnu
inteligenciju

reflektovanjem predvoenje,
ideja drugih ljudi organizovanje,
zabavljanje

prijatelji,
grupne igre,
,drutvena
okupljanja,
dogaaji u zajednici, klubovi

Intrapersonalnu
inteligenciju

u odnosu na svojepostavljanje
ciljeva,vreme nasamo, projekti bez
potrebe, oseanjasanjarenje, planiranje,vremenskog
ogranienja,
i ciljeve
reflektovanje
mogunost izbora

Prirodnjaku
inteligenciju

kroz prirodu iigranje

sa
kunimdostupnost
prirode,
prirodne oblike ljubimcima, vrtlarstvo,mogunost za interakciju sa
istraivanje prirode,
ivotinjama,

13. PASS model ( Das, Kirby i Jarman)

Teorija se zasniva na radu Lurije i konceptu funkcionalne organizacije mozga.
Za PASS model od velike je vanosti uloga fonda informacija kojim osoba raspolae jer je znanje
izvor informacija koje procesiramo. Kognitivno procesiranje utie na sticanje znanja i obrnuto. Oba
su pod uticajem socijalnih i kulturalnih inilaca (osoba moe super da zna engleski i da joj svi
elementi PASS sistema odlino funkcioniu, ali kada se susretne sa japanskim nee nita razumeti)
1. Planiranje- aktivnost frontalnog renja: osnovna sposobnost koja nas odvaja od primata.
Selekcija i razvoj planova i potrebnih strategija za obavljanje zadataka i odabiranje reenja
problema.
2. Panja-modano stablo: proces usmeravanja prercepcije i opaanja na pojedine stimuluse i ne
obraanje panje na druge stimuluse iz okruenja. to je due potrebna usmerenost panje,
vea je aktivnost mozga. Paznju kontroliu namere i ciljevi.
3. Procesiranje- okcipitalni, parijetalni i temporalni reanj: moe biti:
-Simultano: kljuno za organizovanje informacija u smislene celine- vizuelna i spacijalna sposobnost
-Sukcesivno: za upotrebu ve organizovanih stimulusa kada je potrebno da se informacija zapamti u
odreenom redosledu- za serijsku organizaciju zvukova i redosleda pokreta ( kada se ui itanje)verbalna sposobnost
Teorija je znaajna jer:
24

-umesto g naglaava kognitivne procese

-iri broj sposobnosti koje treba meriti testovima inteligencije
-Teorija umanjuje znaaj verbalnih testova sposobnosti
- razvoj klinikih i edukativnih intervencija a decu sa specifinim problemima u uenju, ADHD,
disleksija na osnovu PASS profila
- znaaj za decu kolskog uzrasta sa potekoama u razvoju
-CAS instrument koji je nastao za procenu kognitivnog sistema, sistematino empirijski potvren,
sastoji se od 12 testova
-PASS profil upuuje ta u PASS sistemu ne funkcionie dobro, to uzrokuje odreeni poremeaj.
Tako je za probleme uenja odgovoran poremeaj Panje, za ADHD Planiranje, za itanje
Procesiranje
Autori KOG-3 tvrde da su na osnovu PASS sainili test

14. Catell-Horn-Caroll model

Predstavlja integraciju 2 najproverenija psihometrijska modela
Catell-Horn proirenog Gf-Gc
Caroll tristratumskog modela
Rezultat je empirijske podudarnosti, kako psihometrijskih provera tako i istraivanja koja su
obuhvatala naslednost, neuro-kognitivnu osnovu, razvojni aspekt, ali i prediktivne studije to je sve
bilo dadatni izvor validnosti teorije.
Ova teorija predstavlja znaajni oslonac za stvaranje savremenih baterija i osnova je novih
istraivakih paradigmi.
Nije usaglaeno da li postoji G faktor
ire sposobnosti-sekundarni faktori
1. Fluidna inteligencija/rezonovanje
2. Kristalizovana inteligencija/znanje
3. Generalno znanje specifinog domena- ekspertize za odreenu oblast
4. Vizuelno-spacijalne sposobnosti
5. Auditivno procesiranje
6. Dugotrajna memorija i pobuivanje
7. Brzina kognitivnog procesiranja
8. Kvantitativno znanje
9. Psihomotorne sposobnosti
10. Taktilne sposobnosti
Ue sposobnosti-primarni faktori
25

Specifini faktori
Ovo je teorija sa otvorenim krajem:
Radi se na
-Boljem objanjenju irih sposobnosti
- dodavanju specifinih faktora
-bolje objanjenje povezanosti meu faktorima
-deskripcija sadraja i procesa koji lee ispod uinka na razliitim kognitivnim zadacima
Ispitivanje pojma aptitude- spremnost, pogodnost: predispozicija da se na pravi nain reaguje u
odreenoj situaciji. Pored kognitivnih sposobnosti osoba mora da poseduje i odreene konativne i
afektivne sposobnosti
EGZEKUTIVNE FUNKCIJE
1. Egzekutivne funkcije pojam i odreenje
egzekutivne funkcije visoko kompleksni integrisani set kognitivnih sposobnosti koje su od
kritinog znaaja za adaptivno funkcionisanje.
mentalni kapaciteti neophodni za: formulisanje ciljeva, planiranje naina njihovog ostvarenja
i efektivno izvravanje tih planova

"dirigent " koji pokree, usmerava, organizuje i kontrolie kognitivne aktivnosti, emocionalne
odgovore i ponaanje

odgovorne za sintezu eksternih stimulusa, preparaciju akcije, formiranje programa,

omoguavanje njihovog zapoinjanja, obezbeenje toka i verifikaciju akcije

neki aspekti egzekutivnih funkcija:

inhibicija sposobnost zaustavljanja ponaanja
pomeranje [shift] sposobnost pomeranja panje ipromene aktivnosti skladu sa novim
informacijama
emocionalna kontrola sposobnost modulacije emocija u skladu sa situacijom
inicijacija sposobnost zapoinjanja aktivnosti igenerisanja ideja
radna memorija sposobnost/kapacitet zadravanjainformacija u cilju obavljanja zadatka
planiranje sposobnost izrade strategija usmerenih kaeljenom cilju
organizacija sposobnost sistematizacije aktivnosti
self-monitoring sposobnost praenja sopstveneaktivnosti

26

U okruzenju koje se konstantno menja EF nam omogucavaju brzu promenu mentalnog seta,
prilagodjavanje na novinu, inhibiranje neodgovarajuceg ponasanja, kreiranje planova i iniciranje
njihovog izvrsavanja. Koncept teike i moralnosti je takodje povezan sa EF.

problemi u odreenju (i relevantni aspekti):

nepostojanje opte prihvaene definicije

vei broj razliitih modela

neurofizioloka osnova (EF i frontalni reanj)

priroda i svojstva instrumenata za procenu EF

razvojni aspekt

Nisu vezane samo za kognitivne procese, ve i za emocionalne odgovorne i bihevioralne

akcije. Zbog toga se predlae podela na hladne i vrue egzekutivne funkcije
hladne: isto kognitivne, vezane za apstraktne pojmove, ne ukljuuju motivaciju
vrue: ukljuuju regulaciju emocija i motivacije, vezane za prepoznavanje tuih emocija,
miljenja drugih ljudi, moralno rezonovanje
-poremeaji ovih funkcija su raznovrsni: poremeaj fokusiranaj i odravanja pane, impulsivnost,
dezinhibicija, smanjena radna memorija, tekoe u monitornigu i regulaciji ponaanja,
nemogunost planiranja aktivnosti, dezorganizovanost, tekoe u generisanju i implementiranju
strategija, perseverativna ponaanja, opiranje promenama, nemogunost uenja iz greaka.
Egzekutivne funkcije povezane su sa akademskim i radnim postignuem, ali i sa socijalnim
ponaanjem

problemi u definisanju

EF (pre)irok konstrukt ["umbrella" concept]

pretpostavlja vei broj povezanih kognitivnihsposobnosti-kojih?

koji kognitivni procesi/sposobnosti su EF

koje karakteristike procesa/sposobnosti ih ine egzekutivnim

unitarne ili ne?

koliko su procesi/sposobnosti povezane da li su deo istog paketa i imaju svoj G ili su
razliite i sluajno koreliraju (istraivanja pokazuju pozitivnu ali nisku povezanost razliitih
EF)

Razlika od IQ: neke EF imaju visoku vezu sa inteligencijom (rdana memorija), a neke
ne (inhibicija, fleksibilnost)-unitarnost diskutabilna

2. Komponente egzekutivnih funkcija

27

Postoje brojni modeli koji objanjavaju egzekutivne funkcije, ipak nijedan model nije u potpunosti
prihvaen. Ono oko cega postoji slaganje jeste da se radi o kompleksnom fenomenu koji ima veliki
znacaj za adaptivno funkcionisanje osobe. Veina modela se fokusira uglavnom na neki odreeni
aspekt egzekutivnih funkcija, a postoje oni koji su razvojno usmereni. Neki se baziraju na klinikoj
perspektivi (dokaz o lokalizaciji u prefrontalnom korteksu), dok dugi svoje modele razvijaju na
ostovu statistikih podataka (identifikovanje multiplih faktora u analizama).
supervizorski sistem (Norman & Shallice, 1986)
-iroko prihvaen koncept.

Oni razlikuju automatske odgovore i one za kojeje potrebna svesna panja da bi se obavili

centralni egzekutiv (Baddeley & Hitch, 1974)

-radna memorija kao komponenta EF

-WM limitirani kapacitet sistema koji omoguava privremeno skladitenje informacija neophodnih
za kompleksne zadatke (shvatanje, rezonovanje, uenje)
-osnovne funkcije centralnog izvrioca:

praenje jednog i ignorisanje ostalih tokova informacija

koordinacija resursa radne memorije u multiplim zadacima
pomeranje panje
selektivna privremena aktivacija reprezentacija iz dugotrajne memorije

Barkley (1997) egzekutivne self-regulatorne funkcije

osnovni element EF je samoregulacija

self-regulacija bilo koji set odgovora dizajniran tako da izmeni verovatnou narednih
odgovora individue u datim uslovima tj. na dati dogaaj, a time i verovatnou kasnijih konsekvenci
datog uslova tj. dogaaja

samoregulacija ukljuuje kljune komponente EF: cilju usmereno ponaanje, razvoj planova
za postizanje cilja, utilizaciju unutranjeg govora, kontrolu impulsa

bihejvioralna inhibicija, kao pretpostavka svih EF ili samoregulatornih procesa ukljuuje:

inhibiciju dominantnog odgovora (odlaganje)

diskontinuaciju sloaja odgovora (vreme)

interferenciju kontrole (distrakcija)

(Lezak, 1983)-4 domena EF, koja iako obuhvataju razliite setove ponaanja, osoba retko
pokazuje oteenja samo jednog dela
-koncept je samo okvir za posmatranje EF i bio je uticajan na kliniare i njihovo odreenje i pristup
istraivanju EF

Volicija- svesna odluka da se izvede odreena akcija, namera da se izvede ciljem usmereno ponaanje
ili planira budua aktivnost,
28

Planiranje- kapacitet da se identifikuje redosled koraka potrebnih za reavanje problema ili postizanje
cilja,
Svrhovita akcija-inicijacija i odravanje koraka koji prate plan, kao i kapacitet za modifikovanje iili
obustavak plana,
Efektivna performansa- kapacitet da se vri monitoring, samo-regulacija ponaanja
-mana ovog koncepta jeste to zapostavlja odreene aspekte EF: radnu memoriju, kontrola impulsa
nije dovoljno objanjena, takoe malo je istraivanja koja se bave validacijom ovog koncepta

Egzekutivni kontrolni sistem (Anderson et al., 2001)

razvojna neuropsihologija + faktorsko analitike studije

EF kontrolni sistem koji ukljuuje etiri domena, razvojno i funkc. nezavisna, ali povezana:
kontrolna panja, kognitivna fleksibilnost, postavljanje cilja, procesiranje informacija

analiza zadatka, strategijska kontrola, monitoring (Borkowsky & Burke, 1996)

fleksibilnost miljenja, inhibicija, reavanje problema, kontrola impulsa, formacija koncepta,
apstraktno miljenje, kreativnost (Delis et al.,2001)
svrhovita i koordinisana organizacija ponaanja (Banich, 2004)

3.Distinkcije egzekutivnih i neegzekutivnih procesa

Poto su dosadanja istraivanja pokazala jako malu test-rtest pouzdanost i validnost EF, teko je
odrediti rzliku izmeu EF i neegzekutivnih procesa. Takoe teko je povezati odreena ponaanja
koja su okarakterisana kao primeri EF sa neurolokim osnovama i sistemima. Tekoe se javljaju jer
se EF opisuju na razliite naine i razliite irine. Poto je teko utvrditi neurpsiholoku osnovu EF
neki istraivai smatraju da je za poetak najbolje jednostavno odvojiti egzek i neegzek ponaanja.
Egzekutivne- tiu se zadataka koji trae da se formulie cilj, napravi plan, i bira izmeu alternativa da
bi se dolo do cilja, da se vri provera plana i njegove efikasnosti, da se inicira izvoenje plana i
isprati do kraja ili da se od njega odustane ukoliko se prepozna potreba za tim. Ovo ne znai da su
neegz ponaanja manje kompleksna. I veoma kompleksne radnje i odluke mogu se doneti na
nesvesnom nivou. Razlika je dakle u tome to za egz osoba mora da prepozna, proceni i izabere
efikasno ponaanje svesno, dok kod neegz usled uvebavanja ona ovu radnju obavlja nesvesno i bez
evaluacije alternativa.
NE su inicirane promenama u sredini i kontorlisane su spoljnim dogaajima ili planovima koji su
prethodno naueni i nalaze se u dugotrajnoj memoriji. E su pokrenute i kontorlisne nezavisno od
29

spoljnh dogaaja i zadravaju svoju fleksibilnu adaptaciju ak i kada se plan ne odvija kao je
oekivano i kada nema vodia na kog da se oslonimo iz prethodnog iskustva. Na Winskonsin testu
se pravilo iznenada promeni i EF nam omogucavaju da iz fidbeka uocimo da je doslo do promene te
da testiramo nove planove dok uspesno ne obavimo zadatak. E funkcije su odgovorne za iniciranje
novih sekvenci ponaanja ili prekidanja drugih radnji, posebno u sloenim zadacima kada vie
razliitih zahteva mora simultano da se izvri (ovakvi dvostruki zadaci zahtevaju stratesku alokociju
paznje i sinhronizacijom odgovora sto se moze postici siftingom). E su neophodne i za prevenciju
odgovora koji nisu odgovarajui u odreenom kontekstu (socijalnom).

4. Egzkutivne funkcije i frontalni lobus (PFC)

Studije neuralnih korelata EF potiu od ranih posmatranja pacijenata sa frontalnim lezijama. Vojnici
koji su povreeni u ratu patili su od promena u ponaanju kao i nemogunosti da preduzmu odreene
aktvinosti kako bi ispunili cilj. Drugi su imali problema u samokontroli i usmeravanju panje.

sluaj Phineasa Gagea-problemi bihevioralne kontrole

Lurijine studije

akumulacija studija diskutabilni odnosi egzekutivnih disfunkcija i trauma frontalnog lobusa

problem u nekim sluajevima povrede PFC nisu praene oekivanim poremeajima

funkcionisanja

mogui razlozi:
loa hipoteza
nedovoljno specifikovana hipoteza
neadekvatni instrumenti
druge relevantne varijable . . .

Metode neuroodslikavanja pokazale su ukljuenost frontalnog renja prilikom egz zadataka. Meutim
pokazalo se da se prilikom aktivacije EF aktiviraju razliite regije mozga (frontalni lobus, talamus,
bazalne ganglije). PET pokazala da se iste regije mozga aktiviraju pri razlicitim EF, ali svaka
specificna EF aktivira specificne regije mozga.
PFC povezan sa planiranjem, izborom cilja, radnom memorijom i self-monitoringom.
Zbog neopravdanosti izjednacavanja frontalnog lobusa sa EF ovaj poremacaj ponasanja i kognitivni
deficiti nastali usled njegovog ostecenja dobijaju naziv disefzekutivni sindrom i ukljucujue promene
u planiranju, organizovanju, apstraktnom rezonovanju, donosenju odluka i promene u relacijama sa
drugim ljudima sto se prepoznaje kao promene u karakteru.

5. EF i inteligencija
30

EF je koncept koji pored kognitivnog aspekta, ukljuuje i domen afektivne i motivacione regualcije.
Istorija povezivanja EF i inteligencije je duga. Jos je 1940. Postojalo vienje da funkcije kao to su
planiranje i monitornig ponaanja mogu biti naruene iako je ouvana inteligencija (merena
Wekslerovom skalom).
Duncan je pokazao da osobe sa lezijama u frontalnom renju imaju dobar uinaka na WISC-R, ali da
pokazuju nii G ako se meri testovima fluidne intel. U novijim istraivanjima pokazano je da su
merene EF visoko povezane sa odreenim skalama WISC-a (radna memorija, prostorno rezonovanje,
panja). Ipak uinaka na Wiskonsinu nije povezan sa onim na Wekslerovom iQ testu, to moe da
upuuje na to da on prati specifine kognitivne operacije.
Da li je mera inteligencije dobar prediktor EF? pokazalo se da predvia na umerenom nivou r je oko .
4, ali da mnogo bolje predvia brzinu procesiranja informacija
Floyd i sar su u svom istraivanju pokuali da utvrde u kojoj meri se EF uklapaju u CHC teoriju.
Utvrdili su da je teko da se mere spopsobnosti povezane sa EF jer su one kontaminirane G faktorom
i specifinim faktorima sposobnosti. Predviali su da EF mogu da se uklope u CHC ako se na njih
gleda kao: 1. Komponente socijalne kompetencije, 2. Meru kognitivnih sposobnosti, 3. Meru
kognitivnog procesiranja.
Rezultati su pokazali da mere i EF testova i kognitivnih sposobnosti jesu povezane sa G faktorom.
Ipak, iako postoji povezanost EF i fluidne inteligencije, da li je taj rezultat pojava nedovoljno dobrih
testova EF? Ili jo uvek nedovoljno jasno razvijenih koncepata kako inteligencije tako i EF?

6. Istraivanja EF- karakteristike i problemi

1. Greke merenja:
-nastale kao posledica sluajne greke (faktora promene od osobe do osobe i od ispitivanja do
ispitivanja)
-merenje kognitivnih procesa koje nismo hteli da ouhvatimo testom-task impurity.veoma est
problem u zadacima koji mere EF zbog sloenosti samog koncepta-on nije operacionalno definisanve teoretski. Takoe zasniva se na operisanju drugih kognitivnih procesa (aktiviranje i
neefzekutivnih procesa koji nisu u vezi sa zadatkom). U nekim sluajevim ti drugi procesi u velikoj
meri utiu na iskrivljenje rezultata. Uinak na WCST npr zahteva i adekvatno vizuelno procesiranje,
osnovne numerike sposobnosti, sposobnosti indukcije pravila, spos. Procesiranja fidbeka, radne
memorije i adekvatan nivo motivacije. Zbog toga je teko utvrditi ta tano utie na postignue na
testu
2. Kognitivna kongruencija- sa inteligencijom, zahteva neuropsiholoka istraivanja
3. Problem konstruktivne validnosti-koje testove uopte koristiti. U top 10 korienih su: WCST,
ROCF- precrtavanje figura na osnovu pamenja i HCT- verbalne kategorije.
31

4. sloenost koncepta: moe se podeliiti na shifting ability (WCST), updating i inhibition

Ono to se moe zakljuiti jeste da se prilikom ispitivanja EF unapred mora definisati specifini E
proces koji elimo da merimo, u obzir uzimajui koje sve specifine egzekutivne komponente se
misli da taj test meri. Sama procena zahteva viestruka merenja-tj upotrebu vie razliitih testova.
Ipak problem zato sto jedan test meri razlicite komponente EF, pr Winskonsin meri fleksibilnost i
kontrolu paznje, sifting
5. niska pouzdanost test-retest merenja. Zbog same prirode EF odreeni test je najbolji ako se samo
jednom koristi na odreenom ispitaniku, zbog efekta uvebavanja. Ovako niska pouzdanost utie na
dijagnostiku korisnost testa. Ostaje i dilema kako interpretirati promenu nastalu tokom vremena u
longitudinalnim studijama (klinike intervencije ali i razvojne promene).
6. ekoloka validnost- velika razlika izmeu laboratorijskih zadataka i onih sa kojima se osoba
susree u svakodnevnom ivotu, standardni test-zadaci ne "hvataju" disfunkcije u neklinikom
setingu
EF problemi instrumenata

preporuke za (kliniku) procenu EF (Miyake et al., 2000)

ne poistovetiti frontalne sa egzekutivnim testovima
razlikovati specifine kognitivne funkcije koje meri konkretni egzekutivni zadatak/test
koristiti vie mera iste funkcije neki testovi zahtevaju angaovanje vie procesa
koristiti jednostavne zadatke sloenost onemoguava izolaciju problema koji je u osnovi

deficita

kontrolisati strategije kompleksni zadaci reavaju se na razliite naine (razliiti procesi?)

voditi rauna o IQ, brzini procesiranja i sl.
ukljuiti upitnike/samoprocenu ili procenu od strane drugih

7. Modeli EF- centralni izvrilac (Baddeley)

Brojni modeli su pokuavali da EF integriu u kontrolne procese frontalnog renja tako da
stvore koherentan okvir. Baddley i sar su predloili model radne memorije koji ukljuuje fonoloku
petlju, vizuelno-spacijalnu matricu, (epizodiki bafer)i centralni izvrilac.

WM limitirani kapacitet sistema koji omoguava privremeno skladitenje informacija

neophodnih za kompleksne zadatke (shvatanje, rezonovanje, uenje) i u okviru koga se izmeu
razliitih komponenti vri redistribucija kognitivnih resursa

osnovne funkcije centralnog izvrioca:

praenje jednog i ignorisanje ostalih tokova informacija

koordinacija resursa radne memorije u multiplim zadacima

pomeranje panje

selektivna privremena aktivacija reprezentacija iz dugotrajne memorije

Donoenje odluka
32

-fonoloka petlja slui za sladitenje verbalnih informacija na najvie 2 sek. Centralni izvrilac je
sistem koji kontrolie i menja panju ali bez kapaciteta za zadravanej informacija.
Zamerke:
-homunkulus: oveuljak koji obavlja mentalnu operaciju. Komponenta sistema postoji ali nije
specifikovan nain na koji obavlja svoj zadatak
-model ne dozvoljava funkcionalne relacije meu razliitim aspektima EF kao to su planiranje i
samopercepcija.

8. Modeli EF-supervizorski sitem (Norman i Shallice)

naglaavanje znaaja panje u aktivnom ponaanju

razlikovanje automatskih/automatizovanih procesa i procesa koji zahtevaju namernu panju

automatski procesi [contention scheduling] odgovori koji se automatski inplementiraju

struktuirane sheme tj. bihejvioralni programi za kompletiranje rutinskih zadataka/vetina

sheme mogu biti u kompeticiji (dele strukture ili operacije), a ovi procesi reavaju konflikte na
osnovu njihove aktivacione vrednosti (kombinacija niza faktora usklaenosti sheme i aktuelnih
enviromentalnih i akcionih zahteva)

odabrana shema funkcionie do postizanja cilja, njenog blokiranja ili iskljuenja

kontrolisani procesi odgovori koji zahtevaju dodatni supervizorski sistem

SAS globalno integrisan sistem koji vodi razliite procese , a koji mogu biti realizovani
razliitim supsistemima

SAS pretpostavlja tri faze i multiple procese koji ukljuuju PFC (prefrontalni korteks):
1.konstrukcija privremene sheme za novu situaciju tj. generisanje strategije

2. implementaciju nove privremene sheme u novoj situaciji, ukljuujui i njeno privremeno

odravanje u radnoj memoriji
3.monitoring i primenu sheme, eventualnu modifikaciju ili odbacivanje

SAS moe da izvede razliite procese i ukljuuje vie subsistema koje su rasporeene po frontalnom
korteksu, ali meusobno interaktuju.
Energija- aktivacija eljene eme i odravanje panje
Inhibicija-odgovorna da se ne aktivira ema koja ne odgovara
Ako-onda-koristi fidbek monitoringa da bi odrala ili izmenila procese reenergizacije, inhibicije ili
modifikacije

33

SUPERVIZORSKI SISTEM
ENERGIJA

INHIBICIJA

PERCEPTIVNA
INFORMACIJA

MODIFIKACIJA

SHEM
A

MONITORING

AKO ONDA

EFEKTORSKI
SISTEM

situacije u kojima se ukljuuje SAS:

zahtevaju planiranje i donoenje odluka

neophodna korekcija ili prevladavanje potekoa

odgovori ili delovi odgovora nisu (pre)naueni

anticipirana opasnost

zahtevaju prevazilaenje habituiranog odgovora

9. Modeli EF-model samoregulacije (Barkley)

osnovni element EF i primarna komponenta modela je samoregulacija

self-regulacija bilo koji set odgovora dizajniran tako da izmeni verovatnou narednih
odgovora individue u datim uslovima tj. na dati dogaaj, a time i verovatnou kasnijih konsekvenci
datog uslova tj. dogaaja

samoregulacija ukljuuje kljune komponente EF: cilju usmereno ponaanje, razvoj planova
za postizanje cilja, utilizaciju unutranjeg govora, kontrolu impulsa

Preduslov za sve EFi samoregulatorne procese je bihejvioralna inhibicija i onaobezbeuje

potrebno vreme da se Egzekutivni procesi pojave. ukljuuje 3 meusobno povezana procesa:

inhibiciju dominantnog odgovora (odlaganje)

diskontinuaciju sloaja odgovora (vreme)

interferenciju kontrole (distrakcija)

4 primarna domena EF:

1. Radna memorija-povezuje sadnje informacije sa prolim iskustvom i planiranjem buduih ciljeva.

2. Samoregulacija afekta i motivacije i arausala
3.Internalizacija govora-samorefleksija i preispitivanje, pomae u reavanju problema i u saradnji sa
radnom memorijom dovodi do moralnog rezonovanja. U znaajnoj meri utie na samokontrolu.
4.Rekonstitucija-analiza i sinteza-omoguava reavanje kompleksnijih zadataka.
34

10. Modeli EF- egzekutivni kontrolni sistem (Anderson)

Nastao iz razvojne neuropsihologije + faktorsko analitike studije

EF kontrolni sistem koji ukljuuje etiri domena, razvojno i funkc. nezavisna, ali povezana
dvosmernim mreama u prefrontalnom delu.

Mehanizam operisanja ovog sistema je uslovljen zadatkom. Svaki domen ukljuuje visoko
integrisane kognitivne procese, i svaki prima i procesira stimuluse iz razliitih izvora ukljuujui i
druge regije mozga osim prefrontalne.

podeljena panja
radna memorija
konceptualni
transfer
utilizacija fidbeka

selektivna panja
samoregulacija
self-monitoring

KOGNITIVNA

POSTAVLJANJE

FLEKSIBILNOS
T

CILJA

inicijativa
konceptualno
rezonov.
planiranje
strategijska
organizac.

KONTROLA
PANJE

INFORMACION
O

efikasnost

PROCESIRANJE

brzina procesiranja

fluentnost

inhibicija

11. Mere EF-kliniki i kognitivni testovi/zadaci

velik broj razliitih (pojedinanih) instrumenata i baterija za procenu EF

neuropsiholoka/klinika perspektiva frontalne disfunkcije
kognitivna perspektiva radna memorija, kompetitivni zadaci
psihometrijska perspektiva neki testovi sposobnosti; neki aspekti sposobnosti
bihejvioralne mere i inventari
ekoloke mere i testovi

EF klinika tradicija - instrumenti

procena funkcionisanja pacijenata sa patologijom frontalnog renja; disegzekutivni
sindrom. . .

specifini testovi u Lurijinoj tradiciji

adaptacija testova iz drugih domena (pr. WAIS, Stroop)

savremene baterije za procenu EF (pr. CANTAB)

FAB Frontal Assessment Battery (Dubois et al., 2000)

6 testova/zadataka za procenu osnovnih funkcija:
35

konceptualizacija (slinosti) po emu su sline jabuka i banana?

mentalna fleksibilnost (leksika fluentnost) to vie rei na slovo _
motorno programiranje ponavljanje motorne sekvence pesnica-brid-dlan
senzitivnost na interferencije (konfliktne instrukc.) tapkanje tipa ako ja 1 onda ti 2
inhibitorna kontrola tapkanje sa instrukcijom ako ja 2 onda ti ni jednom
enviromentalna autonomija ne dodiruj mi ruke

BCET Biber Cognitive Estimation Test (Bull et al., 2004)

20 pitanja na koja se odgovara najboljim nagaanjem"

koliko semenki ima u lubenici?

koliko je teak telefon?

koliko vremena je potrebno da se ispegla koulja?

koliko vremena mleko u friideru ostaje svee?...

EF kognitivna tradicija - instrumenti

istraivaki testovi/zadaci adaptirani za kliniku primenu

kapacitet radne memorije; kompetitivni zadaci
strategije reavanja problema; zadaci planiranja . . .

Stroop-test

procesi: inhibicija; fluidne sposobnosti; brzina

inhibiranje automatizovanog odgovora

12. Mere EF- bihejvioralni inventari i ekoloki testovi

EF psihometrijska tradicija - instrumenti

(sub)testovi intelektualnih sposobnosti kao testovi (nekih aspekata) egzekutivnih funkcija

WAIS block-design; sklop
Cattell Culture Free Tests (empirijske evidencije)
Gf i EF konceptualne i merne slinosti
FF fonemska fluentnost
alternativni (anglosaksonski) nazivi: COWA, kontrolisana verbalna fluentnost, FAS-test
Thurstonovi testovi, neretko odsutni iz savremenih baterija za procenu sposobnosti
fonemska "nasuprot" semantikoj fluentnosti kao relevantan indikator

36

EF upitnici i bihejvioralni inventari

skale samoprocene/procene od strane drugih ljudi bihejvioralni inventari

pokuaj detektovanja potekoa u svakodnevnom tj. realnom funkcionisanju
instrumenti namenjeniirokom dijapazonu ispitanika

EF ekoloki testovi

istorijski, jedan od prvih opisa EF tekoa pripremanje obroka(Penfild& Evans, 1935)

MET Multiple Errands Test (Shallice &Burgess, 1991)

zadatak kupovine, po odreenim pravilima

variranje sloenosti kupiti veknu hleba; poslati pismo, ali ispitanik nema olovku...

osnovni kvalitet blisko zahtevima realnog ivota, nedovoljno definisani problemi,

mogunost razliitih strategija, planiranje i implementacija plana

solidna psihometrijska svojstva

EF neki "popularni" testovi/zadaci

najee korieni testovi EF (Rabin et al., 2005)

anketiranje neuropsihologa (N=747)
rang
test
opis

broj
psihologa

1.

WSCT

sortiranje karata u skladu sa promenjivim

pravilima

494

2.

ROCF

precrtavanje figura na osnovu pamenja

268

3.

HCT

verbalne kategorije

262

WCST Wisconsin Card Sorting Test

originalno za procenu sposobnosti apstrakcije i promene strategije u situaciji promenjivih
kontingencija
neuropsiholoka upotreba konceptualizacija, perseveracija, uenje, odranje seta...
egzekutivne funkcije zahteva strategijsko planiranje, organizovanu pretragu, sposobnost
upotrebe enviromentalnog fidbeka u promeni kognitivnog seta, cilju usmereno ponaanje,
modulaciju impulsivnog odgovaranja

FPT Five Point Test (Regard et al.,1982)

figuralna fluentnost delimino struktuirana
5-3 min.
37

zadatak: nainiti to vie razliitih figura povezivanjem taaka, pravim linijama (linije ne
moraju da povezuju sve take, ali svaka linija mora da povezuje take)

primer: povezivanje svih pet taaka i povezivanje samo dve take (ispitanik moe da precrta)

uveravanje da i trivijalne varijacije predstavljaju razliitost; ne moraju sve take da budu

"iskoriene"

Fluentnost dizajna test kreativnosti?

zadatak: prazne kvadrate razdeliti na iste delove, na to je vie mogue razliitih naina

Hayling and Bringston test (Burgess& Shallice, 1997)

dva razliita testa (verbalna produkcija/inhibicija; spacijalna anticipacija), povezana praksom
Brixton test 56 stranica sa 10 krugova (2x5), od kojih je jedan plave boje

zadatak je odrediti gde e sledei put biti plavi krug

Hayling test dva seta od 15 nedovrenih reenica

prvi set dopuniti reenicu to je bre mogue

drugi set dopuniti reenicu besmislenom reju

13. Vrue EF
prve ideje:

karakteristike (posledice frontalnih trauma, pored kognitivnih):

insenzitivnost, egocentrinost
impulsivnost, dezinhibiranost
slaba frustraciona tolerancija
socijalno neprimereno ponaanje . . .

gubitak bihejvioralne regulacije produkcija ponaanja koje u datim uslovima nije adekvatno

aspekti vruih egzekutivnih funkcija:

vezanostzasocijalne situacije ukljuuju druge ljude kao izvore informacija i komunikacione partnere

emocionalna komunikacija emocionalna percepcija i empatija

teorija uma razumevanje ponaanja drugih osoba
mentalna stanja
afektivna (mentalna) stanja
intencije
moralno rezonovanje
jezika komunikacija socijalni i pragmatiki aspekt
emocionalna percepcija kao segment EF
deficiti u doivljavanju i izraavanju pojedinih emocija (problem neselektivnih oteenja)
38

deficiti u prepoznavanju emocija u statikoj formi, manje u dinamikoj

izostanak/slabije reagovanje na tue emocije (gubitak empatije; odsustvo emocionalne zaraze)
eksplicitno procesiranje emoc. informacija (verbalna medijacija) manje pogoeno

teorija uma sloena sposobnost registrovanja i interpretiranja miljenja, oseanja, uverenja i

namera druge osobe

postepen razvoj od deljenja panje (18 mes.), razumevanja da drugi mogu drugaije da
misle (3-4 god), do shvatanja da drugi mogu da misle o drugima (6-7 god)

znaajno oteena u Aspergerovom sindromu i autizmu

neke lezije rezultiraju egocentrinou, neadekvatnim humorom, grubou manira,

nedostatkom interesa za druge, dezinhibiranim primedbama...

otvoreno pitanje modularnosti; oslanjanje na WM i sposobnosti zakljuivanja

moralno rezonovanje prosuivanje socijalnog ponaanja u kontekstu prihvaenih standarda

istorijska odvojenost od opte intelekt. sposobnosti

razvojne studije; lezije tekoe u prepoznavanju prestupa i proceni teine

mogue eksplanacije:
opti intelektualni deficit
deficit ToM
hipoteza somatskih markera (Damasio, 1994)
verbalna komunikacija kao aspekt socijalnih kompetencija

suptilne jezike sposobnosti razumevanje konotativnog znaenja rei, metafora, ironije;

produkcija kontekstualno adekvatnog govora

razvojne studije od konkretnog do metaforikog poimanja

nekepotekoe u sluaju lezija doslovno shvatanje, neosetljivost na ironiju, humor,

nepoimanje metafora, dvosmislenosti i sl.

mogue eksplanacije:
deficit ToM nerazumevanje pozicije govornika
deficit u registraciji emocionalnog stanja

zadaci namenjeni proceni vruih EF

neki pacijenti prolaze na standardnim merama inteligencije i EF, uz znaajne probleme u
realnom, posebno socijalnom i emocionalnom funkcionisanju

kritino: emocionalna interakcija, socijalni odnosi, donoenje (ivotnih)odluka

afektivno odluivanje Iowa gambling test

39

14. Razvoj EF

potekoe u izuavanju geneze EF

konceptualni problemi unitarnost/partikularnost; koje sposobnosti; lista srnih EF

realni odnosi pojedinih komponenti tzv. hladnih EF (pr. planiranje zahteva memorisanje
relevantnih informacija, razmatranje viestrukih moguih odgovora, inhibiciju instinktivnog
reagovanja, monitoring, korekciju...)

relevantni aspekti EF u afektivnom i socijalnom domenu

problemi merenja koji zadaci su adekvatni za koji uzrast; meusobna uporedivost mera

dominantne oblasti istraivanja

kognitivne EF

radna memorija zadravanje i manipulacija informacija relevantnih za aktuelnu performansu

kognitivna fleksibilnost/ifting razmatranje multi-plih, plauzibilnih, neusklaenih

perspektiva

inhibicija/kontrola odgovora koenje dominantne (instinktivne, nauene ili env. indukovane)

tendencije

afektivne i socijalne EF
teorija uma razumevanje tueg miljenja, oseanja i namera
afektivno odluivanje (i moralno rezonovanje)
neki testovi:
rani uzrast

odloeni odgovor objekt se skriva na jednoj lokaciji, a subjektu se posle odlaganja

dozvoljava da ga trai

A-not-B ponovljeno skrivanje objekta iza A lokacije, a po tom na lokaciji B

detinjstvo

sortiranje karata (Dimensional Change Card Sort)

fleksibilno sparivanje
dan-no Stroop test
taping test
zadatak pakovanja
ToM razumevanje uverenja druge osobe; test pogrenih uverenja

EF razvoj

UZRAST

NEURALNI ASPEKTI

EGZEKUTIVNE FUNKCIJE

KARAKTERISTIKE
40

12 ned.

struktura dogaaja

7-8 mes

sinapsogeneza

12 mes.

mijelinizacija

zaetak WM i inhibicije

zajednika panja

14 mes

socijalno referisanje

24 mes
3 god.
4 god.

poveanje volumena
sive i bele mase

razvoj WM i inhibicije

pretvaranje, kao da

inh. kontrola, koncentracija

afektivno rezonovanje

kognitivna fleksibilnost

test pogrenih uverenja

5 god.
6 god.

poeci ToM 2
poveani metabolizam

WM, strategije, planiranje

7 god.
8 god.
9 god.

poveanje bele mase

u frontalnim zonama

zrela kognitivna fleksibilnost

razvoj inhibicije, budnosti,

kortikalni razvoj - f

koncentracije

12 god.

kortikalni razvoj - m

cilju usmereno ponaanje

13 god.

dalji rast bele mase u

14 god.

frontalnim zonama;

15 god.

redukcija gustine
sinaptikih veza

20-29
god.

zavretak mijelinizacije

30-49
god.

poetak smanjenja
volumena

50-64
god.

gubitak bele mase PFC

65-74
god.

senilni plak
smanjen protok krvi

metafore, soc.
obmanjivanje

razvoj WM i planiranja

11 god.

75+ god.

teorija uma
konfliktna mentalna stanja

10 god.

16-19
god.

ivi-neivi objekti

kontrola panje, brzina,

razumevanje faux pas

razvoj afektivnog
donoenja odluka

zrela inhibicija
planiranje, reavanje
problema
zrela WM, planiranje

zrelo afektivno
odluivanje

poetak pada WM,

fleksibilnosti,
sposobnosti planiranja

redukcija afekt.
rezonovanja
deficiti ToM
41

42