Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE
Seminarski rad iz Elektronskog poslovanja

Profesor: prof. dr Boidar Radenkovi

Mentor: Aleksandar okovi
Student: Aleksandra Perikoti 287/04

Beograd, 2007

SADRAJ

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

UVOD....................................................................................................................3
ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE......................................................................4
MOGUNOSTI....................................................................................................12
PREDNOSTI.......................................................................................................15
NEDOSTACI.......................................................................................................17
ZAKLJUAK......................................................................................................18
KORIENA LITERATURA...............................................................................19

1. UVOD

Obrazovanje klasinim metodama, iako opstaje ve milenijumima, ima neke

znaajne nedostatke.
Jedan od najveih je neophodnost prisustvovanja mestu odvijanja nastave. Ta
injenica prisiljava polaznika da plaa trokove smetaja, putovanja i druge
telekomunikacione usluge. Tu su i posredni trokovi u vremenu putovanja.
Drugi znaajan problem je to je nastava prilagoena tzv. prosenom ueniku, ime
su uskraeni oni koji ne spadaju u tu kategoriju, bilo da je proces ovladavanja
znanjem za njih prespor ili prebrz.
irenjem primene raunara i Interneta razvijene su nove tehnike obrazovanja, koje
sve zajedno zovemo e obrazovanje ( eEducation ili eLearning) i zahvaljujui kojem
se navedeni problemi uspeno prevazilaze.
U prvom poglavlju se nalazi istorijski razvoj obrazovanja i objanjeno je ta
predstavlja elektronsko obrazovanje.
U poglavlju mogunosti je navedeno koje vrste elektronskog obrazovanja postoje i
date su glavne karakteristike uenja na daljinu.
Tree poglavlje je posveeno prednostima elektronskog poslovanja.
U etvrtom poglavlju su navedeni i objanjeni nedostaci elektronskog poslovanja.

2. ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE

Odlazei unazad, sve do samih poetaka edukacije, Vremeplov Obrazovanja

prikazuje najsjajnije trenutke u istoriji uenja i obrazovanja:

Na samom poetku
Adam je dobio prvu lekciju, od Boga : prekri zakon i platie cenu toga.
Ili, na samom poetku...
Pre postanka pisanih rei (tzv. era pra-pismenost), sve to su ljudi nauili
prenoeno je usmenim putem.
3000 pre Hrista/B.C. egipatske "kole hramovi."
Svetenici su poduavali religiju, pisanje, tadanje nauke.
2000 pre Hrista /B.C. Prve zvanine kole u Kini.
1500 pre Hrista/B.C.
Svetenici u Indiji podueveju religiju, pisanje, filozofiju, nauke.
850 pre Hrista/B.C.
Nastaje epsko delo Homerova Ilijada & Odiseja, koje ima ogroman znaaj u okviru
edukacije iz oblasti grke istorije i mitologije. U Grkoj pristup uiteljima imali su
veinom samo slobodni ljudi (nikako robovi).
550 pre Hrista/B.C.
Konfuije, presvetli kineski uitelj i filozof. Veliki deo kineskog drutva danas je
zasnovan na njegovim uenjima baziranim na strukturi
moralnosti. U njegovom uenju naglaen je znaaj dobrote, ljubaznosti,
dareljivosti, potovanja prema starijim osobama, itd.
400 pre Hrista/B.C.
Sofisti, lutajui uitelji u Grkoj, poduavali su ljude kako da se raspravljaju koristei
logiku. Veliki filozof Sokrat dri predavanja na javnim trgovima svima onima koji
ele da sluaju ili uestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom
istinom, u odnosu na odnoenje pobede korienjem argumenata (suvie
jednostavno po njemu), i ohrabruje ljude da misle svojom glavom.
387, 355 pre Hrista/B.C.
Platon & Aristotel osnivaju kole u Atini. Platonova kola nosi naziv Akademija.
Obe kole su fokusirane na istinu. Platon pie Republiku, opisujui sopstvenu viziju
savrenog drutva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovitu.
100 pre Hrista/B.C.
4

Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica rimljana, poznatih kao Ciceron i

Quintilian, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom drutvu.
Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proiriti na umetnosti i nauke. Quintilian
kae da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti uenika da ui.
0 B.C./A.D. Isus poduava u Jerusalimu.
105 posle Hrista/A.D.
U Kini su izumeli papir.
500-1500 posle Hrista/A.D.
Ovaj period je u zapadnoj kulturi poznat pod nazivom Srednji Vek. To je era veoma
sporog napretka ali su se ipak deavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje.
U tzv. sobama za pisanje, monasi su kopirali veoma vane tekstove prepisujui ih
rukom. Katolika crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove uenja tokom ovog
perioda.
Svetenici poduavaju religiju, pisanje i nauke.
500 posle Hrista/A.D.
Nalanda, veliki budistiki univerzitet u Indiji, predstavlja dom za vie od 10,000
studenata. To je najvee rezidencijalno mesto za uenje uz privremeni smetaj u
istoriji toga vremena. Predmeti su obuhvatali I religiozna uenja kao i filozofiju,
gramatiku, medicinu.
999 posle Hrista/A.D.
Avicenna, Iranski vodei mislilac u oblasti medicine, pie Zbornik medicine/The
Canon of Medicine/. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afriki i
panski mislioci, imao je veliki uticaj na Evropske obrazovne ideje.
1000 posle Hrista/ A.D.
Arapska kola i uenje. Evropljani ue Arapski sistem brojeva, koji se jo uvek
koristi na dananjem zapadu.
Svetenici poduavaju religiju, pisanje i nauke.
1100 posle Hrista/A.D.
Skolastika, pokret koji je pomogao da se premoste razlike izmeu isto religioznih
uenja, na jednoj strani, i filozofskiog i naunog razmiljanja na drugoj.
1150-1250
Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150 god., Paris/Sorbonne. 1209 god,
Cambridge. 1249 god., Oxford. Sveti Toma Akvinski, katoliki teolog, aktivno radi na
konceptu skolastike u Parizu. Univerzitieti poinju da nude mogunost sticanja
diplome iz razliitih oblasti i predmeta.
1450
Patentirana je prva maina za tampanje. Ovo otkrie utie na razvoj i poboljanje
pismenosti time to knjige postaju dostupnije i to irim drutvenim slojevima.
1499
Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, poinje sa proavanjima starih
5

dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmiljaju o literaturi a ne da je

samo itaju ili, prema potrebi, pamte odreene delove.
1500
Period renesanse koji zahvata i itav 17-ti vek, oznaava poetak obnovljenog
interesovanja za uenje. Italija se istie kao posebno aktivna tokom dotinog
perioda. Sve vie ena poinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno veini
populacije, bez obzira na pol. Mnogo vanih matematikih tekstova je prevedeno na
korisne jezike, to je predstavljalo izuzetan podstrek daljem uenju i razvoju
celokupne nauke.
1517
Sa poetkom perioda reformacije poboljava se pismenost. Usled injenice da su
stekli sposobnost itanja, pojedinci stavljaju u pitanje autoritet samog Pape.
tampanje Biblije na lokalnim jezicima i dijalektima znatno doprinosi poveanju
pismenosti. Reformatori osnivaju kole gde ljudi ue osnovne predmete na
maternjem jeziku.
1592
Poinje se sa izvoenjem ekspirovih dela u Engleskoj. Pozorite je mesto gde
filozofske ideje mogu biti nauene sa pozornice, pomaui nepismenoj publici da
se razvija i razmilja.
1609
Cenzura u obrazovanju. Galilej izumevi teleskop, javno izjavljuje da je Sunce
centar universuma i biva demantovan od strane katolike crkve jer predstavlja
opasnost za opstanak vere. Zabranjeno mu je da iri uenje zasnovano na
sopstvenim pronalascima.
1620-te
Izumeli su prvo raunalo/runo/ to je znatno pojednostavilo bavljenje
matematikom..
1659
Comenius pie prvu slikovnicu za decu. eki predava putuje severnom evropom
ohrabrujui uitelje da od uionica naprave mnogo interesantnije mesto za decu.
1690-te
Mozak predstavlja prazan, neobradjeni komad kriljca. Engleski pesnik i filozof
John Locke raspravlja o injenici da smo rodjeni sa praznim umovima, a da
obrazovanje treba postepeno da dovede do njihovog razvoja i da, prema tome,
obrazovanje treba zapoeti jo u ranom detinjstvu.
1770-te
Obrazovanje je znaajno za sve. Amerikanci Thomas Jefferson i Benjamin Franklin
savetuju da je edukacija od velikog znaaja za sve graane novokonstituisane
nacije.
1799
Prva "moderna" osnovna kola. Johann Pestalozzi, vajcarski predava, poinje
6

da osniva kole irom vajcarske i Nemake koje koriste tzv. ciljne lekcije, sva
ula i izraajnost kako bi pomogle deci pri uenju.
1833
Prvi porez za edukaciju u Britaniji dovodi do ruenja crkvenog i privatnog monopola
u kolstvu.
1837
Otvoreno prvo obdanite od strane Friedrich-a Francuskog, kao mesto gde mala
deca mogu da ue i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu kolu.
1852
Prvo potpuno besplatno obrazovanje u amerikoj dravi Massachusetts.
Sredina 1800-tih
Veina vlada u zapadnim zemljama usvaja dravni plan obaveznog obrazovanja za
celokupnu populaciju.
1862
Kralj, uz pomo gospoe Anna-e Leonowens, prenosi osnovne ideje zapadnog
obrazovanja deci unutar kraljevske palate na Tajlandu.
1880-te
"Evolucija" radikalno menja dotadanju edukaciju. Darvinova teorija evolucije, koju
je u obrazovne tokove uveo Herbert Spencer, nastavlja do dananjih dana da
produbljuje jaz izmeu svojih sledbenika i onih koji je osporavaju.
1890-te
U Britaniji i Severnoj Americi pojavljuju se prvi dopisni kursevi, bazirani na idejama
poteklim sa univerziteta u Oxford-u i Cambridge-u.
1905
Prvi standardizovani test inteligencije, ustanovljen od strane Alfreda Binet-a.
1918
Sve drave koje pripadaju U.S. zahtevaju besplatno obrazovanje.
1920-te
Naglasak je na potenciranju uenja u ranom detinjstvu. Maria Montessori, poreklom
Italijanka, razvija metod koji je jo uvek u upotrebi i omoguava da veoma mala
deca naue osnovne ivotne vetine koje obuhvataju praktina, oseajna/ulna i
opta saznanja. Njene ideje su uticale na rad u obdanitima i predkolskim
ustanovama.
1921
Prvi zvanini ameriki program Studije u inostranstvu alje studente univerziteta u
Delaware-u u Francusku.
1926
Program pod imenom Semestar na Moru predstavljao je prvo organizovano
7

studijsko putovanje sa 504 amerika studenta. Prva stanica na tom putu je bila:
Yokohama, Japan.
1951
Televizija kao uitelj. Jack LaLanne edukuje amerikance o vanosti obaveznog
svakodnevnog vebanja . To je nastavio da radi pune 34 godine.
1954
Rasna integracija u okviru U.S. kolstva.
1959
Prva predavanja pod imenom tzv. Semestar u osvit zore, koja omoguavaju
odraslima nastavak edukacije iz razliitih oblasti, u komforu bilo koje dnevne sobe
sa televizorom.
1960-te
Ureaji na bazi multi-medija osvajaju uionice. Projektori sa slajdovima i filmskom
trakom, kao i kasetofoni su uobiajena stvar.
1964
Universiteti postaju mesta protesta. Univerzitet u Kaliforniji, Berkeley, predstavlja
poetak studentskih politikih protesta.
1961
as kuvanja na TV-u. Julia Child debituje sa instrukcijama za pravljenje omleta..
1969
Televizijski debi uvene emisije za decu Ulica Sezam. Predstavlja edukativni deiji
program u nastavcima u kome lutke i glumci poduavaju decu osnovama itanja,
morala i muzike.
1970-te
Pojava elektronskih matematikih kalkulatora tzv. digitrona izazvala je strah meu
predavaima da e studenti i uenici zaboraviti da rade osnovne matematike
operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu..
1970-te
Ponovo raste popularnost uenja u kui. Nekim roditeljima se ne dopada politika
U.S. vlade koja zabranjuje religiju u uionicama, pa zato edukuju svoju decu kod
kue. Popularnost ove pojave raste sa godinama iz velikog boja razloga.
Rane 1980-te
Televizija u uionici. injenica da su jeftini VCR ureaji postali lako dostupni za
rezultat je imala da uenje putem videa bude standardna pojava.
1980-te
Popularizacija drutvenih koleda i tzv. tehnikih kola. Ovo je perfektno reenje za
one ljude koji ele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete.
Kasne 1980-te
8

Kompjuteri dolaze u kole. U kolama se mogu primetiti modeli proizvedeni od

strane Apple-a and IBM-a, ali e proi jo neko vreme pre nego postanu korisni za
veinu studenata
1989
Studenti su utiani. Kineska vlada koristi vojne snage da prekine studentski protest
za demokratiju na trgu Tiananmen. Stotine civila i studenata je poginulo u tim
nemirima..
1991
Charter kole. U.S. drava Minnesota, koju su sledile i ostale drave lanice, donosi
zakon koji dozvoljava rad kolama koje ne potuju standardna pravila./curriculum.
Kasne 1990-te
Internet menja sve. Razvoj interneta omoguava komunikaciju kao i trenutan
pristup informacija, bilo kojoj osobi irom sveta, putem konekcije. Sadraj se
dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako da je mogue baviti se
istraivanjima na bilo koju temu pa ak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za Elearning/elektronsko uenje putem kojih je polaznicima omogueno da ue on-line.

Elektronsko obrazovanje pretpostavlja demokratski princip obezbeivanja jednakih

mogunosti obrazovanja za sve, to ukljuuje pristup informacijama na Internetu,
mogunost uenja (i obrazovanja) na daljinu ("distance learning"), pristup
informacijama o kulturnom i istorijskom nasleu, itd.
Uenje i obrazovanje tokom celog ivota (Long-life learning), i posebno posle
zavrene kole (Post-Educational learning) praktino su omogueni bogatsvom
sadraja na Internetu.
Uenje preko interneta je zasnovano na korienju savremene ICT tehnologije u
gotovo svim elementima procesa uenja.
Internet odnosno Intranet se koristi za ostvarivanje uslova za Interakciju korisnika sa
sadrajem, predavaima (autorima) i ostalim uesnicima u Distance Learning modelu
uenja.
Amerika asocijacija za elektronsko obrazovanje (The United States Distance
Learning Association, www.usdla.org) definie ovaj pojam kao dostizanje znanja i
vetina kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom razliitih tehnologija.
Jedna od definicija, koja po miljenju autora ove studije jednostavno i dobro
odredjuje pomenuti pojam glasi: Elektronsko obrazovanje je sistem i proces
povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima.
Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih drutava. U
oblasti Informacionih Tehnologija znaaj obrazovanja je u proporcionalnoj srazmeri
sa tehnolokim razvojem drutva.
9

Sa ekspanzijom tehnologije i inovacija u oblasti uenja na daljinu, raspoloivost

takvog naina edukacije poveava se dramatino. Mnoge tradicionalne kole neke
od svojih programa koncipiraju u obliku uenja na daljinu a mnoge kole su izrasle
fokusirajui se iskljuivo na uenje na daljinu.
Nove mogunosti i obaveze u karijeri mladih ljudi u smislu promene mesta rada,
promene posla zbog boljih finansijskih uslova, promenljivog radnog vremena, velikog
broja sastanaka i poslovnih putovanja, rada na terenu ine da nove generacije
studenata, koje su u mogunosti da svoje kolovanje radei finansiraju sve vie
pristupaju programima elektronskog uenja.
Razvoj privrede koji nas oekuje u buduem vremenu svakako nam ne dozvoljava
situaciju da su nam studenti, mladi ljudi od 18 do 25 godina poslovno neaktivni ili da
pak biraju izmedju studija i posla. Te dve vrlo bitne stvari ne mogu biti nikako
suprotstavljene. Mladom oveku treba omoguiti da radi i ui u isto vreme.
Veina kola u svetu danas ima u svojoj ponudi ozbiljno organizovane e learning
programe. Pre svega, takve programe karakterie velika poseenost i uee novih
generacija studenata. Podaci koje je za 2006. godinu iznela u javnost gore pomenuta
asocijacija govore o vie miliona studenata irom Amerike i Evrope koji su trenutno u
nekom od oblika E Learning studija.
Kod nas to nije sluaj. Pojedinani sluajevi koji se u naem okruenju gotovo jedva
mogu i pronai i sresti tretiraju uenje na daljinu samo kao dodatni servis za pomo
svojim studentima u nastavnom procesu i to najee u formi objavljivanja
tekstualnih materijala na Internetu.
Jedna od karakteristika savremenog Informacionog drutva je da nakon redovnog
obrazovanja (osnovna kola, srednja kola, fakultet itd.) gradjanin ima potrebu da
nastavi sa obrazovanjem i to u vremenu i na nain koji ne remeti njegove dnevne
obaveze. Sama po sebi se namee potreba da se obrazovne aktivnosti sprovode
nezavisno od lokacije i vremena.
Postavlja se pitanje da li i kako standardni tradicionalni obrazovni proces moe
odgovoriti pomenutim zahtevima. Iskustva govore da je to svakako mogue
primenom savremenih tehnolokih reenja u procesu uenja.
Naglim razvojem informatike tehnologije, koja svoju primenu nalazi u gotovo svim
podrujima ljudske delatnosti, edukacija izlazi iz okvira tradicionalne nastave i
postaje nazavisna od vremena i prostora.
Model elektronskog obrazovanja premauje granice tradicionalne nastave. Polaznici
su oslobodjeni obaveze dolaska u uionicu na klasian as, umesto toga oni koriste
druge raspoloive resurse, materijale za uenje, vebu i drugo putem odgovarajuih
medija (Internet, softveri za uenje na CD-u ili DVD-u, itd.).
U sluaju elektronskog obrazovanja internet tehnologija se javlja kao posrednik u
odnosima predavaa i polaznika.
10

11

3. MOGUNOSTI

Postoje razni oblici e obrazovanja, od kojih su neki dostupni i na domaem tritu.

Prvi takav oblik kod nas su mulitimedijalni kursevi (obino na CD-ovima).
Postoji veliki broj raznih naslova - od uenja jezika, fizike, istorije do rada sa tekst
procesorima i sl. Multimedijalni kursevi postaju dostupni i putem Interneta, ime
podaci dobijaju na aurnosti. esto, sastavni deo takvih kurseva su razne provere
znanja, koje mogu biti i vrednovane dobijanjem sertifikata na razliitim nivoima.
Najpoznatiji primeri takvih provera su testiranja za razne Mikrosoftove sertfikate, a
njihov znaaj zavisi od ugleda institucije koja ih izdaje.
Objedinjavanjem velikog broja kurseva stvaraju se elektronski univerziteti, koji
mogu biti potpuno nezavisni ili sluiti kao podrka postojeim univerzitetima.
Polaganjem ispita predvienih programom, na elektronskim fakultetima stiete
zvanje koje bi dobili i na nekom od "stvarnih" fakulteta. Ipak, treba imati na umu da i
ovde vai pravilo kao i na klasinim univerzitetima: to je vei rejting fakulteta, to se
diplomci lake zapoljavaju i imaju veu mogunost biranja firmi i poslova.
Kursevi su, uglavnom, usmereni na visoko kolstvo i na neke specijalistike potrebe
razliitih industrija. Ne treba oekivati u bliskoj budunosti da e e obrazovanje
potisnuti sadanje osnovne i srednje kole, ali fakulteti i vie kole bi trebalo da
ostanu predmet interesovanja investitora u ovoj oblasti.
Elektronsko obrazovanje se sve vie primenjuje i u pojedinim industrijskim
granama; na primer, prodavci mogu da se upoznaju sa novim proizvodima, radnici
sa novim tehnologijama, korisnici sa nainom upotrebe isporuenih ureaja, itd.
Zajedniki imenitelj je poveanje efikasnosti ekonomskih sistema, uvoenjem novih
znanja kroz tehnoloke procese.
Najei oblik elektronskog obrazovanja je uenje na daljinu.
Prvi oblik uenja na daljinu je omoguio Gutenberg, pronalaskom tamparije. Ali
dugo vremena ovaj izum nije iroko korien, kako zbog malog broja pismenih, tako
zbog nepostojanja dobrih udbenika. Radikalan napredak na tom planu je uinjen
krajem pretprolog i poetkom prolog veka. Drugi znaajan pomak se desio
pojavom dopisnih kola. Tako je donekle prevazien problem u komunikacijama na
daljinu. Pojava kurseva sa knjigama i kasetama (prva multimedija), takoe,
predstavlja jednu od osnova elektronskog obrazovanja. Naravno, tek irenjem
primene raunara i Interneta, stvaraju se pretpostavke za uvoenje e obrazovanja.
Ovakav nain uenja moe biti i interaktivan, uz mogue orijentacione sesije,
zvaninih asova ili ispita pod nadzorom. On omoguuje uenicima obuku prema
sopstvenoj dinamici i individualne konsultacije preko e-pote, chat servisa,
elektronskih konferencija i sinhronog konferisanja, na lokalnoj mrei ili u
12

viekorisnikom domenu. Kod ovog modela, predavai mogu da koriste video

prenos preko Interneta u realnom vremenu, koji postaje sve pristupaniji razvojem
tehnologije i infrastrukture. Moe se smatrati da slogan ui bilo gde i bilo kad
vai u svom punom znaenju. Zapravo, korienjem ovih tehnologija uenici mogu
uestvovati u nastavi sa bilo koje geografske lokacije.
Pri tome se pojam tzv. obrazovanja na daljinu, koji se pre odnosio na sisteme
dopisnih kola ili na razliite programe obrazovanja putem videa ili televizije, danas
u prvom redu povezuje s razliitim oblicima obrazovanja putem Interneta.
Mnogobrojne prednosti takvog oblika edukacije poput nezavisnosti o vremenu i
mestu odravanja nastave, vee mogunosti individualizacije nastave i bolje
dostupnosti nastavnih sadraja, omoguile su veliku popularnost "uenja putem
Interneta" pa ono neretko postaje alternativa raznim obrazovnim programima koji se
prezentuju u formi klasine nastave.

Karakteristike daljinskog uenja

Osnovne karakteristike ovakvog modela uenja su:
o

obrazovanje ili obuka koja se nudi uenicima na razliitom mestu

(fiziki udaljeni) od nastavnika ili izvora informacija

programi ili kursevi uenja na daljinu mogu biti prilagodjeni razliitim

osobinama uenika, a razlikuju se po tehnologiji koja se koristi, po
strukturi programa (kursa), po stepenu nadzora polaznika

uesnici kod uenja na daljinu: osobe koje kreiraju i distribuiraju

materijale za uenje i uenici

organizatori kurseva ili programa: obrazovne i naune institucije za

svoje uenike i studente (i za ostale), kompanije ili njihovi delovi za svoje
zaposlene, pojedinci: konsultanti, nastavnici,...

polaznici kurseva (programa):

odrasli netradicionalni studenti

zaposleni bez mogunosti da pohaaju nastavu
osobe koje zahtevaju vie aktivnosti i interakcije kod uenja
lica sa fizikim ogranienjima ili poremeajima
osobe geografski udaljene od obrazovnih centara.

13

Korisnici sistema
Sistem pokriva potrebe sledeih glavnih grupa korisnika:
o
o

Autori, predavai, instruktori, voditelji kurseva, nastavnici

Administrativno osoblje, organizatori nastave, adminstratori sistema,
menaderi obuke
Studenti, polaznici kurseva, uenici, zaposleni u kompanijama.

Glavni elementi sistema daljinskog uenja:

o
o
o
o
o

sistem kreiranja kursa

sistem za pripremu kursa - vodjenja kroz kurs
sistem testiranja
sistem praenja napredovanja korisnika
sistem praenja statusa korisnika.

Podsistemi:
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o

podsistem za evidenciju korisnika

podsistem za kreiranje i upravljanje kursevima
podsistem za kreiranje materijala za uenje
univerzalni podsistem prikaza materijala
podsistem za testiranje
podsistem bodovanja, praenja napredovanja
podsistem praenja korienja
podsistem organizacije kurseva
podsistem komunikacije i obavetavanja
hijerarhija pristupa
podsistem kvaliteta
stablo i baza znanja (pojmovnik, Faq, Search).

14

4. PREDNOSTI

Osnovna prednost e obrazovanja su niski trokovi. Naime, nije potrebno plaati

veliki prostor (uionice), odravanje, a ni nastavnike. Za poetak je dovoljno sainiti
kurseve, koji se, kasnije, samo odravaju i eventualno nadograuju. Pored toga,
potrebno je imati i neto administrativnog osoblja, ali znaajno manje nego kod
klasinih obrazovnih institucija. Kada su kursevi pripremljeni, skoro je svejedno da li
postoji jedan ili hiljadu polaznika, (broj polaznika minimalno utie na cenu
odravanja) i da li traju jednu ili sto godina.
Velika fleksibilnost e obrazovanja predstavlja znaajnu prednost u odnosu na
klasine oblike edukacije. Naime, kod potonjih, nije mogue pohaati kurseve u
vreme kada to vama odgovara, nego u vreme kada je to institucija odredila. Drugo,
morate biti prisutni na odreenom mestu, to moe biti problem ako polaznik ne
stanuje blizu uionice. Tree, polaznik mora da radi po tempu koji odreuje
institucija i koji se ne moe menjati. Pored toga, kod klasinog obrazovanja korisnik
ne moe da bira koliinu i strukturu materijala koji e obraivati. Na primer, moe
biti potrebno da polaznik jo deset godina nakon zavrenih studija izuava neku
oblast od znaaja za njegovu profesionalnu delatnost (recimo "drutveni ivot"
ajkula). Uenje "na daljinu" mu to obezbeuje, a njegova velika fleksibilnost
podstie kreativnost polaznika i utie na zadovoljstvo u radu, to u zbiru uveava i
efikasnost ovakvog naina edukacije.
Uenje na daljinu u odnosu na klasini tradicionalni pristup uenju pokazuje
sledee prednosti:
o
o
o
o
o

omoguuje stalno uenje (lifelong learning) i profesionalno

usavravanje
uenici ue nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u
vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj
predmeta, koje nude razliite institucije ili nastavnici-pojedinci
vlastiti tempo - uenici prolaze kroz materijal za uenje onom
brzinom i onoliko puta koliko ele
mesto uenja moe se odabrati zavisi od medija koji se
koristi za distribuiranje materijala za uenje (ui se na poslu, kod
kue...)
dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom
podruju uenici pronalaze i pohadjaju programe koji ih zanimaju, i
ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem ive
ili rade
uestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestinijim programima
uenik moe pohadjati barem neke kurseve na kvalitetnim
institucijama ili koje dre poznati strunjaci bez promene mesta
boravka
15

odabiranje svog naina uenja aktivno ili pasivno uenje,

razliiti nivoi interakcije: klasini pisani materijal uz vodjenje vlastitih
beleki, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim uenicima (e-mail,
telekonferencije, ...), vie multimedije - grafike, animacije, zvuka,...
o
praktian rad sa razliitim tehnologijama stiu se ne samo
informacije o onome to se ui, nego i dodatna znanja i vetine o
korienju razliitih tehnologija, omoguuje se polazniku da postigne i
zadrzi nivo pismenosti za 21. vek
o
Samostalno uenje i interakcija i nastavnici ue od uenika
koji samostalno trae izvore informacija.
o

Osnovne prednosti daljinskog uenja za studente

Student svoje prednosti vidi u:
o
o
o
o
o
o

smanjenju trokova stanarine i ostalih trokova vezanih za

boravak u mestu odravanja studija
mogunosti da bira studijski program i studira van mesta svog
prebivalita bez potrebe za njegovom promenom
izboru kole van fizikih granica matine zemlje
mogunosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta
odravanja studija
prevazilaenju nemogunosti da poseuje tradicionalnu
nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizikih problema,
oteenja ili bolesti
samoorganizovanju vremena za uenje (visoka motivacija,
planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadraja koji se
ui) i dr.

16

5. NEDOSTACI

Naravno, elektronsko obrazovanje ima i nekih mana. Osnovna mana je to to

nedostaje drutveni aspekt uenja. Polaznik se u toku svog obrazovanja sree
samo sa raunarom. To je i razlog to se ne moe oekivati brz prodor ovakvog
oblika obrazovanja u osnovne i srednje kole, gde je drutveni aspekt primarni.
Postoje i problemi tehnike prirode, a najvei meu njima je problem autorizacije.
Naime, kako utvrditi da li je osoba sa druge strane ice upravo osoba koja bi trebalo
da se ispituje?
Pored toga, neophodno je da polaznik poseduje raunar i pristup Internetu.
Meutim, ova prepreka je i u domaim uslovima sve neznatnija, jer padom cena na
tritu, posedovanje raunara predstavlja sve manji izdatak. Raunar sposoban za
pristup Internetu (dodue upotrebljavan) je mogue kupiti za oko dve prosene
plate. Internet je, takoe, sve dostupniji, uprkos looj infrastrukturi i problemima sa
Telekomom.
Ono to je, u stvari, najvanije za uspean start u uenju "na daljinu" je da polaznik
ima snanu volju i da moe da se odupre ometanjima u svom svakodnevnom
okruenju.

17

6. ZAKLJUAK

Trenutno, u SAD se 75% znanja industriji "isporuuje" na standardne naine, tj. u

uionici. Ostalih 25% je dostupno Internetom, Intranetom, putem CD-romova,
audio-video zapisa ili tehnologija koje predstavljaju njihovu kombinaciju.
Meutim, analitiari prognoziraju da e se u neposrednoj budunosti, udeo
elektronskog obrazovanja poveati ak do 70%, kao podrka klasinim oblicima
obrazovanja. Ovu teoriju ohrabruje injenica da se javlja veliki broj naslova i na
srpskom jeziku. Izdavai su ak i dravna preduzea, poput Zavoda za izdavanje
udbenika.
Na elektronske univerzitete emo morati da priekamo, ali i tu se stvari polako
pokreu. Znaajni podsticaj razvoju elektronskog obrazovanja bi trebalo da daju
velike domae kompanije, koje imaju potrebu za stalnim kolovanjem svojih
zaposlenih. Ve kursevima za rad sa osnovnim programima, poput programa za
radne tabele ili Internet pretraivae, mnoga preduzea mogu imati znaajne koristi.
U svakom sluaju, pred elektronskim obrazovanjem je budunost.

18

7. KORIENA LITERATURA

[1]. Distance education - encyclopedia article about Distance education,

Moore (2005) Distance Education: A Systems View, Second, Belmont, CA:
Wadsworth
[2]. Athabasca University, Theory and Practice of Online Learning, EBook under Creative Commons License (2006)
[3]. Ekonomist magazin,
23.04.2007)

http//www.ekonomist.co.yu , (last visited

[4]. http://cmsbccs.link-elearning.com/cms/preview/navigacija.php
visited 24.04.2007)

(last

[5]. http://www.link.co.yu/cms/preview/prikazInformacije.php (last visited

24.04.2007)

19