LIVENJE

Definicija: Pod livenjem se podrazumeva punjenje prostora odreenog oblika tenim metalom, tako
da po zavretku procesa ovravanja (kristalizacije) metal zadrava oblik tog prostora.
Ovrsnuti metal se naziva odlivak, a prostor koji se puni tenim metalom i u kome dolazi do
ovravanja - kalup.

Popunjavanje upljine rastopljenim metalom (levo) i runa stega izraena livenjem i rezanjem desno)
U zavisnosti od vrste kalupa (peani, metalni koljkasti, itd) kao i od naina ulivanja tenog metala u
kalup (gravitacijom, odozgo, odozdo, centrifugalno, pod pritiskom, itd.) razlikuje se vie vrsta livenja
, npr.:

livenje u peane kalupe,

kokilno livenje,
gravitaciono livenje,
sifonsko livenje,
meovito (odozdo pa odozgo) livenje,
centrifugalno livenje i
livenje pod pritiskom.

Otvoren i zatvoren kalup

Livenjem je mogue dobiti odlivke razliitih oblika, mase - od nekoliko grama do 300 t, duine od
nekoliko centimetara do 20 m, sa debljinom zida od 0,5-500 mm, kao to su blokovi cilindara, klipovi,
tela i segmenti reduktora, zupanici, postolja maina, postolja valjakih stanova, lopatice turbina, itd.

Odlivci razliite geometrije

1. POJAM LIVKOSTI
Odlivci razliitih metalnih materijala dobijeni livenjem treba da zadovolje mnogobrojne zahteve sastav i struktura treba da budu takvi da odlivak poseduje traene fizike, mehanike i hemijske
osobine. Stoga, legure koje se koriste za livenje treba da se odlikuju svojstvom livkosti. Livkost je
kompleksno svojstvo materijala koje pokazuje njegovu pogodnost za dobijanje kvalitetnog odlivka. O
livkosti metala i legura sudi se na osnovu njihove teljivosti, skupljanja pri ovravanju, sklonosti ka
likvaciji, sklonosti ka apsorpciji gasova, temperaturi topljenja, sklonosti ka pojavi unutranjih napona
i sklonosti ka obrazovanju prslina.
Pod pojmom teljivost se podrazumeva sposobnost rastopljenog metala da dobro popuni kalup i da u
potpunosti odslika njegove unutranje povrine. Teljivost zavisi od fizikih osobina metala/legure,
hemijskog sastava, temperature topljenja, fizikih osobina i stanja kalupa. Tako npr., povean sadraj
ugljenika, silicijuma i fosfora u gvoima, kao i povienje temperature livenja (temperatura livenja je
obino 60- 100C via od temperature topljenja) utiu na poveanje teljivosti. Ako se u liv (rastop)
doda izvesna koliina povrinski aktivnih elemenata, kao to su Bi, Te i dr., smanjuje se povrinski
napon rastopa to, takoe, utie na poveanje teljivosti.
Likvacija je hemijska i strukturna nehomogenost legure u razliitim delovima odlivka, a moe da
bude dendritna i zonalna. Dendritna likvacija je posledica specifinog ovravanja legure i
nedostatka vremena za difuziju u cilju izjednaavanja hemijskog sastava u zrnu pri ovravanju.
Ovaj tip likvacije je utoliko izrazitiji ukoliko je vea brzina ovravanja liva u kalupu. Zonalna
likvacija se javlja kada u procesu ovravanja dolazi do raslojavanja legure jo u tenoj fazi, zbog
razliitih gustina komponenti.
2. LIVENJE U PEANIM KALUPIMA
Livenje u peanim kalupima (livenje u pesku) je jedan od najvie korienih postupaka za dobijanje
odlivaka - 70-75% svih odlivaka koji se koriste u mainskoj industriji su dobijeni ovim nainom

livenja. Osnovna karakteristika livenja u pesku je to mogu da se proizvode odlivci veoma sloenih
oblika, razliitih masa (od nekoliko grama do vietonskih), mogu da se liju gvoa, elici, legure
obojenih metala. Livenje u peanim kalupima se odvija uz jednokratnu upotrebu kalupa, koji se posle
kristalizacije (ovravanja) odlivka razara. Proces livenja u pesku podrazumeva izvoenje odreenih
operacija, Sl. 1, kao to su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Izrada modela;
Priprema osnovnih sirovina;
Topljenje pripremljenih sirovina;
Priprema materijala za izradu kalupa i jezgara;
Izrada kalupa i jezgara;
Izlivanje metala u pripremljene kalupe;
Istresanje odlivaka;
ienje i dorada odlivaka;
Kontrola kvaliteta odlivaka.

Sl. 1. ema tehnolokog procesa livenja u peane kalupe

Model i jezgro u peanom kalupu

2.1. Izrada modela i jezgara
Model slui za obrazovanje unutranje upljine u kalupu i ima istu spoljanju konfiguraciju kao i
odlivak, koji treba da se dobije livenjem. Model je prototip, kopija odlivka, ali se od njega razlikuje po
tome to je neto veih dimenzija - zbog skupljanja metala i konane mainske obrade odlivka.
Izrauje se iz jednog ili vie delova, to pre svega zavisi od sloenosti njegovog konanog oblika, kao
i pogodnosti njegovog vaenja iz kalupa pri izradi upljine u kalupu. Ako je model izraen iz vie delova, onda se ti delovi meusobno spajaju po razdelnim povrinama. Gomja polovina modela uvek
sadri ispuste a donja odgovarajue otvore, tako da je spajanje modela dovoljno vrsto. Unutranja
kontura odlivka se dobija pomou jezgara koja se posebno pripremaju. Radne povrine modela i
jezgara treba da budu glatke i iste, da bi se pri izradi kalupa dobili jasni i otri obrisi modela.
Za izradu modela mogu da se koriste drvo, metal, plastine mase, gips, cement, beton. Izbor materijala
za izradu modela zavisi od vrste livenja i sloenosti dela koji se lije. U pojedinanoj i maloserijskoj
proizvodnji mode] se obino pravi od drveta, dok je u masovnoj proizvodnji ekonominije koristiti
model od metala zbog njegove vee vrstoe i dimenzione stabilnosti.

Sl. 2. Detalj zupanika (a) crte detalja (b) tehnolpki crte modela (c) i detalj odlivka (d)
Model se pravi na osnovu tehnolokog crtea elementa koji treba da se odlije, Sl.2. Na tehnolokom
crteu pored izgleda odlivka treba da budu naznaene razdelne povrine modela, poloaj modela pri
kalupovanju, poloaj odlivka pri izlivanju tenog metala u kalup, zakoenja, dodaci za skupljanje i za
mainsku obradu.

Podeljeni model i oslonci jezgra

Jednostavan i sloen model

Modeli od razliitih materijala

2.2. Kalupna i jezgrena meavina

Za izradu kalupne i jezgrene meavine koristi se livniki pesak, prirodni i vetaki, koji se sastoji od
kvarcnog peska, gline, vezivnih sredstava i razliitih pomonih materijala. Kvalitet svakog odlivka
direktno zavisi od kvaliteta kalupne meavine - mnogobrojna ispitivanja su pokazala da je ak 50%
greaka, koje se javljaju na odlivcima, posledica kalupne meavine loeg kvaliteta. Za pripremanje
meavine za kalupe i jezgra koriste se mnogobrojni ureaji kao to su transporteri, suare, sita za
sejanje, drobilice i mlinovi, magnetni separatori, ureaji za regeneraciju meavine, mealice i ureaji
za rastresanje meavine.
Pri izradi kalupa i jezgara koristi se livniki alat koji je raznovrstan, a deli se na osnovni i pomoni.
Osnovni alat ine modeli, modelne ploe, kutije za jezgra, alat potreban za izradu kalupa i jezgara.
Pod pomonim alatom podrazumevaju se kalupnici, ploe, alat za suenje, presovanje, itd.

Livniki alat
2.2.1. Osobine kalupne i jezgrene meavine
Kalupna i jezgrena meavina, zbog specifinih radnih uslova, treba da ima odreene osobine, kao to
su:
Vatrostalnost - svojstvo smee da pri duem dejstvu visokih temperatura ne dolazi do promena koje
bi negativno uticale na kvalitet povrine odlivka. Ovo svojstvo uglavnom zavisi od sastava i
veliine zrna kvarcnog peska kao i od prisustva primesa - to je zrno krupnije i to je manje
prisutnih primesa utoliko je vatrostalnost vea. Nedovoljna vatrostalnost izaziva na gotovim
odlivcima greku poznatu kao prigaranje.
Plastinost - svojstvo smee da se bez osipanja moe da oblikuje prema modelu i da zadri njegov
oblik. Ovo svojstvo omoguava dobijanje kvalitetnog otiska, odnosno jasnih i otrih kontura i
direktno zavisi od sastava meavine.
Gasna propustljivost - svojstvo meavine da proputa gasove i vazduh pri izlivanju tenog metala u
kalupnu upljinu.
vrstoa - sposobnost meavine da se pod dejstvom spoljanjeg optereenja, pri transportu ili pod
statikim i dinamikim dejstvom tenog metala, ne razara.
Termohemijska stabilnost - svojstvo meavine da ne stupa u hemijsku reakciju sa rastopljenim
metalom. Ovo svojstvo zavisi od minerolokog sastava peska.
Dugotrajnost - svojstvo meavine da zadri sva svojstva pri ponovnoj upotrebi.

2.2.2. Sirovine za kalupnu i jezgrenu meavinu

Pesak je osnovna komponenta kalupnih i
jezgrenih meavina. Osnovni sastojak peska za
kalupovanje je kvarc (SiO2) koji je izrazito
vatrostalan (Ttop.>1700C). Zrnca kvarca su
sfernog ili uglastog oblika ija je granulacija
0,06-2mm, s tim to se za jezgrenu meavinu
koriste krupnije estice.
Pesak za kalupovanje sadri 90-98% istoga
kvarca, dok ostatak ine razliite primese, koje
pored ostaloga utiu i na njegovu obojenost. Sve
primese imaju niu temperaturu topJjenja od
kvarca, to znai da smanjuju njegovu
vatrostalnost. Osnovni pokazatelji peska za
kalupovanje su - sastav zrna, sadraj gline i primesa, gasna propustljivost i vatrostalnost. Kvarcnom
pesku se, u cilju poveanja vatrostaJnosti, dodaju specijalni vatrostalni materijali kao to su cirkonski
pesak (sadri 95-99% ZrSi04 sa Ttop.= 2000C) ili magnezit. Takoe, svaki pesak za kalupovanje treba
da sadri optimalnu koliinu vlage. Klasifikacija i ocena livakog peska data je kod nas standardom
JUS B.B5.011, a metode ispitivanja u cilju odreivanja pojedinih svojstava JUS B.B8.0U.
Glina se upotrebljava kao vezivno sredstvo za kalupne i jezgrene meavine. Ona stvara opnu oko
svakog zrna peska i na taj nain omoguava vezivanje pojedinih zrna ali istovremeno obezbeuje i
neophodnu vrstou i plastinost (mogunost oblikovanja). Glina, po veliini estica sa dimenzijama
do 0,001mm, koja pri meanju sa vodom prelazi u elatinozno stanje je visokog kvaliteta. Poto glina
smanjuje gasnu propustljivost, neophodno je voditi rauna o koliini koja se stavlja u meavinu: treba
da se obezbedi potrebno dejstvo veznih karakteristika uz minimalni dodatak gline. Sadraj gline u
kalupnim meavinama se kree od 2-50%. Mineroloki sastav gline koja se koristi moe da bude
razliit - najvie se koriste gline kaolinitnog, bentonitnog i polimernog tipa.
Ostala vezivna sredstva. Jezgra, koja se upotrebljavaju za izradu unutranjih kon'tura odlivaka a prave
se od jezgrene meavine, takoe treba da se odlikuju odreenim svojstvima kao i kalupna meavina.
Meutim, neophodna svojstva ne mogu da se postignu glinom kao vezivnim sredstvom. Jezgro
uglavnom ima sloeniju konfiguraciju u odnosu na kalup i pri ulivanju tenog metala mora da ima
visoke fiziko-mehanike osobine. Iz tog razloga se pri pripremi jezgrene meavine upotrebJjavaju
specijaJna vezivna sredstva - najee sintetike smole kao to su formaJdehid, furan,
fenolformaldehid, karbamid.
Pomoni materijali koji se dodaju kalupnoj i jezgrenoj meavini su raznovrsni a imaju ulogu da
spreavaju prigaranje peska za povrinu odlivka, da smanjuju slepljivanje rastopa sa kalupom i
jezgrima, da poveaju vrstou, teljivost, toplotnu provodljivost smese, itd. Kao pomoni materijali
koriste se ugljena praina, praina drvenog uglja, grafit, talk.
2.2.3. Priprema kalupne i jezgrene meavine
Kalupna i jezgrena meavina obino se pripremaju od sveeg materijala i ve upotrebljene (povratne)
smee. Njihova svojstva ne zavise samo od osobina novog i povratnog livnikog peska, ve i od
naina pripreme, odnosno vrste i koliine vezivnih sredstava i pomonih materijala. Meavina dobrog
kvaliteta treba da je homogena, ujednaenog sastava, dobrih fiziko-mehanikih osobina to se sve
proverava na licu mesta, u toku pripreme.

Tokom pripreme svee meavine izvode se

procesi suenja peska, drobljenje, sejanje u
cilju razdvajanja granulata, meanje, dok se
povratna smea samo osveava. Udeo
pojedinih komponenti u kalupnoj i jezgrenoj
meavini zavisi od vrste materijala koji treba
da se lije.

Sl.3. Faze izrade kalupa u ramovima

Sl.4. Izrada kalupa pomou ablona sa vertikalnom osom rotacije

Sl.5. Faze izrade jezgra u razdvojivom jezgreniku

2.3. Izrada kalupa i jezgara

Kalupi i jezgra se izrauju runo ili mainski. Kalupi mogu da se izrade u podu livnice, od gline,
pomou ablona, od jezgara, u ramovima i specijalnim postupcima, dok se jezgra izrauju punjenjem
i nabijanjem jezgrene meavine u jezgrenike (jezgrene kutije). Operacije koje se izvode pri izradi
kalupa su: 1-punjenje i nabijanje kalupa; 2-izrada ulivnog sistema i ventilacionih otvora; 3-vaenje
modela; 4-dorada kalupa i 5-zatvaranje kalupa i oteavanje. Na SI. 3 prikazan je redosled operacija pri
izradi kalupa u ramovima, na Sl. 4 izrada kalupa pomou ablona, a na Sl. 5 izrada jezgara.

Izgled kalupa
2.4. Priprema osnovnih sirovina
Za dobijanje odlivaka od bilo kog metala ili legure potrebno je imati odgovarajuu sirovinu iji
kvalitet inae direktno utie na sastav i kvalitet odlivka.
2.4.1. Sirovine za livenje elika i gvoa
Kao sirovine za dobijanje odlivaka od elika ili gvoa (elini liv, sivi liv) koriste se: sirovo gvoe,
staro gvoe, povratni materijal iz livnice, fero legure i dodaci kao to su livniki koks, topitelji i ruda
gvoa. Smea navedenih sirovina u odreenom odnosu naziva se ara, a udeo metalne komponente
- metalni uloak.
Sirovo gvoe, koje moe da bude belo, sivo ili melirano, je najvaniji sastavni deo are za dobijanje
odlivaka od elika i gvoa. Staro gvoe, kao sirovinu za livenje, predstavljaju stari, ve upotrebljeni
odlivci, dok povratni materijal iz livnice ine ulivni sistem, hranitelji, odlivci loeg kvaliteta. S
obzirom da stari i povratni materijal ine proizvodi razliitog hemijskog sastava, u livnici se vri
grubo razvrstavanje liva prema nameni, odnosno prema hemijskom sastavu ako je poznat.
Kao topitelj se najee upotrebljava krenjak koji se dodaje u cilju obrazovanja troske. Trosku ine
nepoeljne nemetalne materije koje se izdvajaju iz tenog metala i kao specifino lake uvek su na
povrini. Topitelj ima i katalitiku ulogu zato to potpomae bre topljenje metala. Koliina krenjaka
se proraunava za svaki metalni uloak, a zavisi od istoe sirovina koje se pretapaju i koliine
sumpora koja se nalazi u koksu. Pored krenjaka, kao topitelj se upotrebljava i kalcijumfluorid, CaF2,
ijim dodavanjem (obino do 1/3 krenjaka) troska postaje veoma teljiva. Na ovaj nain se smanjuje
i gubitak eleza kroz trosku.
Sastav are zavisi od karaktera odlivka koji treba da se dobije, kao i od asortimana sirovina u livnici.
Znajui kapacitet pei za topljenje odreuje se masa metalnog uloka, masa koksa kao i potrebna
koliina topitelja. Pri odreivanju koliine pojedinog sastavnog dela are, moraju se uzeti u obzir i

gubici koji se neminovno javljaju, pre svega, usled oksidacije. Tako npr. sagorevanje silicijuma
dostie i 10%, mangana 25-50%, dok prirataj sumpora iz koksa moe da bude i do 50%.
2.4.2. Topljenje sirovina
Topljenje pripremljenih sirovima u livnicama se vri u peima razliitih konstrukcija i veliina, pri
emu izbor pei zavisi od vrste metala koji se lije, raspoloivog goriva i dnevne proizvodnje livnice.
U livnicama sivog liva za topljenje se koriste pei sa loncem, jamske i kupolne pei, plamene pei i
elektrine pei, dok se u livnicama elika koriste Simens-Martenova pe, konvertori i elektrina pe,
Sl. 6

Sl.6. Vrste elektrinih pei: (a) elektroluna; (b) indukciona

Metalurkom obradom rastopa obezbeuju se visoke mehanike i eksploatacione osobine odlivka.
Istopljeni materijal u pei se dopunski obrauje uvoenjem modifikatora (za poboljanje strukture
legure), vri se degazacija, rafinacija (odstranjivanje nemetalnih ukljuaka) i legiranje.
Modificiranje je dodavanje malih koliina materija tenom metalu koji su poznati pod imenom
modifikatori i koji menjaju uslove kristalizacije, usitnjavaju strukturu legura i poveavaju njene
mehanike osobine bez promene sastava legure. Kod sivog liva se kao modifikator koristi
ferosilicijum (FeSi i to 0,1-0,3% od mase tenog metala), B i Bi kod kovnih gvoa, a Mg, Ca, It ili Ce
kod nodulamog liva.
Pod legiranjem se podrazumeva promena hemijskog sastava dodavanjem razliitih materija u procesu
topljenja. Ovim postupkom, zbog promene hemijskog sastava, dolazi do promene i strukture
materijala i njegovih osobina. Legiranjem se moe dobiti vea tvrdoa, koroziona otpornost,
vatrostalnost, otpornost na habanje materijala, itd.
U okviru rafinacije i degazacije vri se preiavanje legure od rastvorenih gasova, intermetalnih
ukljuaka kao i drugih tetnih primesa. Za rafinaciju se koriste prahovi troske razliitog sastava,
vakumiranje rastopa inertnim i nekim aktivnim gasovima. Rafinaciji se uglavnom podvrgavaju legure
obojenih metala na bazi Cu, Mg, Al i Zn jer imaju veliku sklonost ka apsorpciji gasova.
2.4.3. Popunjavanjc kalupa tenim metalom
U zavisnosti od primenjenog naina livenja (u peanim kalupima, pod pritiskom), vrste proizvodnje
(serijska, masovna,) i karaktera odlivka (masa, oblik, legura), razlivanje tenog metala u kalupe se
odvija na razliite naine - kaikom ili naginjanjem lonca uz upotrebu razliitih alata i pomonih
sredstava, Sl.7. Ravnomernost popunjavanja kalupa, temperatura metala i brzina popunjavanja utiu
na obrazovanje konane strukture metala odlivka, pojavu upljina i ukljuaka ljake, veliinu
skupljanja i sklonost ka pojavi prslina, kao i na tanost odlivka i hrapavost njegove povrine. Poviena
temperatura tenog metala pogoduje dobrom popunjavanju i sloenih kalupa, dobrom "hranjenju"

odlivka, ali se istovremeno poboljavaju uslovi za meusobnu reakciju metala i kalupa uz pojavu
prigaranja na povrini odlivka.

Sl. 7. Razlivanje tenog metala kaikom (a) i naginjanjem lonca (b)

Kalup se popunjava tenim metalom kroz niz kanala povezanih u jednu celinu koji se nazivaju ulivni
sistem, Sl. 8. Po konstrukciji i rasporedu u kalupu ulivni sistem moe da bude postavljen na razliite
naine, Sl. 9, pa punjenje moe da bude odozgo, odozdo, ili kombinovano. Tano izraunat i odmeren
ulivni sistem mora da obezbedi najpovoljnije uslove za sprovoenje rastopa u upljinu kalupa i da
osigura nepromenjenu brzinu priticanja metala u kalup za odreeno vreme.
Brzina ulivanja metala u kalup utie na toplotni gubitak metala. Pri brzom popunjavanju smanjuje se
toplotni gubitak ime se ostvaruje ravnomemo hlaenje i ovravanje, odnosno dobijanje odlivka sa
ravnomernom strukturom i osobinama. Ulivanjem, struja tenog metala vri dinamiko optereenje na
zidove kalupa, ija veliina zavisi od brzine ulivanja i pritiska metala. U toj fazi livenja zidovi kalupa
i njegov donji deo mogu da budu razoreni usled ega dolazi do promene oblika i dimenzija kalupa.
Kao posledica razaranja kalupa dobija se odlivak netanih dimenzija i oblika.

Sl. 8. Ulivni sistem za odlivke od sivoga liva

Sl. 9. Naini popunjavanja kalupa tenim metalom

Teni metal se uliva u kalup poto je prethodno zagrejan na 60-100C iznad temperature topljenja.
Temperatura livenja se odreuje prema temperaturi osnovnog metala, koja moe da bude umanjena za
odreen broj stepeni u zavisnosti od vrste i koliine legirajuih elemenata.
2.4.4. Ovravanje i hlaenje odlivka
Teni metal, koji je uliven u kalupnu upljinu, zauzima njenu konfiguraciju i poinje da se hladi.
Nakon dostizanja likvidus temperature zapoinje prelaz tenog metala u vrsto stanje. Brzina
ovravanja odreena je brzinom odvoenja toplote i karakterom porasta udela vrste faze tokom
vremena. Ovravanje odlivka je posledica kristalizacije legure, tj. stvaranja i rasta kristala. U tom
periodu obrazuje se primarna struktura legure, javlja se sklonost ka hemijskoj nehomogenosti,
skupljanje, obrazuje se povrinski sloj odlivka. Posle potpunog hlaenja odlivak treba da ima zadatu
gustinu i homogenost, minimalne unutranje napone, glatku i istu povrinu.

Sl.10. ema procesa ovravanja odlivka

Pri ovravanju toplota se predaje kalupu kroz niz zona, kao to su rastop, sloj ovrslog metala i
granina povrina metal-kalup, Sl. 10, pri emu u razmeni toplote uestvuju dve sredine - odlivak koji
se hladi i kalup koji se zagreva

.
Sl.11. Struktura odlivka umirenog elika
1- zona krupnih ravnoosnih zrna
2- zona stubiastih kristalnih zrna
3- spoljanja zona sa sitnijim zrnima
4- usahlina
Uslovi proticanja kristalizacije odreuju strukturu odlivka. U optem sluaju, zhog razliite brzine
rasta kristalnih zrna u razliitim oblastima mikrostruktura odlivka se sastoji od tri strukturne zone:
spoljanje sa sitnijim zrnima, intermedijatne sa stubiastim kristalima i centralne sa ravnoosnim
krupnim zrnima, Sl. 11. Po zavrenom ovravanju (solidus temperatura), preporuuje se da se
odlivci od elika hlade u kalupu do temperature 500-700C, dok je za odlivke od gvoda ta
temperatura neto nia, 400-500C. Sloeni odlivci, skloni obrazovanju prslina hlade se u kalupu do
200-300C Odlivci od bronze se vade iz kalupa po dostizanju 300-500C, dok se odlivci od legura AJ
i Mg hlade u kalupu do 200-300C, odnosno 100 - 150C.

2.4.5. Vaenje i ienje odlivaka

Po dostizanju pogodne temperature pri hlaenju,
odlivci se istresaju iz kalupa u cilju oslobaanja
od kalupne i jezgrene meavine. Istresanje
odlivaka moe da se izvodi runo ili mehaniki
pomou vibratora ili vibracionih reetki. Posle
istresanja, odlivci se hlade do sobne temperature,
a zatim se pristupa ienju, tj. daljoj doradi. Vri
se odbijanje ili odsecanje ulivnog sistema, a samo
ienje odlivka se vri runo sekaem, ekiem,
pneumatskim alatom, elinom etkom ili
mehaniki u bubnju, Sl. 12, mlazom peska,
mlazom metalnih zrna, mlazom vode ili mlazom
vode i peska. Zavrne operacije u izradi odlivaka
su eventualne popravke odlivaka i termika
obrada.
Odlivci u livenom stanju imaju krupnozrnastu strukturu,
veliku tvrdou, malu vrstou i niska svojstva plastinosti,
kao i znaajne unutranje napone. Struktura i svojstva
odlivaka mogu bitno da se poboljaju termikom obradom arenjem, normalizacijom kaljenjem i otputanjem. Izbor
odreene vrste termike obrade zavisi od vrste legure,
konfiguracije odlivka i tehnikih uslova.

Sl. 12. ienje odlivaka u bubnju

2.4.6. Zavrna kontrola odlivaka
Odlivci, koji su proli kontrolu u razliitim stadijumima tehnolokog procesa livenja, podvrgavaju se
zavrnoj kontroli - proverava se hemijski sastav legure, struktura, geometrija odtivka i njegove
dimenzije mehanike osobine, proverava se prisustvo spoljanjih i unutrajih greaka.
Geometrija odlivka se proverava na specijalnim stolovima pomou razliitih mernih instrumenata,
masa i dimenzije se proveravaju odgovarajuim merenjima. Mehanike osobine se odreuju
ispitivanjem uzoraka koji se ili posebno liju ili se u izvesnim sluajevima isecaju iz samog odlivka.
Hermetinost odlivka, kada se to trai, se kontrolie primenom hidro- ili pneumatskih proba pri
pritiscima koji su znatno vei od radnih. Spoljanje i povrinske greke se otkrivaju razliitim
metodama - vidljive greke se odreuju vizuelnom kontrolom, dok se one koje se ne vide otkrivaju
metodom penetracije, magnetnom ili luminescentnom metodom.
Unutranje greke, kao to su ukljuci ljake, poroznost, prsline, usahline, se otkrivaju takoe
metodama bez razaranja - radiografijom i ultrazvukom. Odlivci koji nemaju zadovoljavajui kvalitet
povrina se dorauju, ako je to mogue (veoma esto zavarivanjem), a oni iji je nivo greaka (bilo
spoljanjih, bilo unutranjih) vei od dozvoljenih se ponovo vraaju u proces proizvodnje odlivaka.
Najee vrste greaka livenja su prikazane na Sl. 13.

Sl. 13. Najee vrste greaka kod odlivaka posle ovravanja a) metalne izrasline; b) upljine;
c) prekid kontinuiteta mase; d) greke na povrini odlivaka; e) nepotpun odlivak; f) netane mere ili
oblik; g) ukljuci i nepravilna struktura

Greke kod odlivaka posle ovravanja

3. SPECIJALNI POSTUPCI LIVENJA

3.1 Livenje u kokile
Kokila predstavlja metalni kalup u kome se ulivanje i popunjavanje upljine tenim metalom vri pod
dejstvom sopstvene mase. Kokile se najee izrauju od sivog liva (SL18-SL30), niskougljeninih
elika i legiranih gvoa, dok se najodgovorniji delovi sloenih kokila izrauju od vatrootpornih
elika.

Kokila i izgled odlivaka iz kokile

Livenje u metalne kokile primenjuje se u uslovima masovne i krupnoserijske proizvodnje razliith, ali
po konfiguraciji ne mnogo sloenih, odlivaka sa debljinom zida 3 -100 mm i mase do 5 t. Kokilno
mogu da se liju elici, gvoa i legure obojenih metala, mada se najvie ovaj vid livenja koristi za
legure aluminijuma.
Kokile su kalupi koji mogu da se upotrebljavaju veliki broj puta, (do 3000 puta za dobijanje manjih
odlivaka, a do 50 pri proizvodnji masivnih odlivaka) i praktino su dugoveni ako se koriste za
dobijanje odlivaka lakotopljivih legura. Pri livenju aluminijuma i njegovih legura temperatura livenja
nije via od 850C pa se jedna kokila moe da upotrebi 50 000 i vie puta.
Najvanija karakteristika kokilnog livenja je velika brzina hladenja a samim tim i kristalizacije
rastopa, to je uslovljeno velikim koeficijentom toplotne provodljivosti materijala kalupa. Zato
odlivci dobijeni ovim postupkom livenja imaju sitnozrnastu strukturu a takode i dobre mehanike
osobine. Brzina hlaenja u izvesnom stepenu moe da se regulie nanoenjem specijalnih premaza na
radnu povrinu kokile, ime se utie na promenu prenosa toplote kroz zidove kalupa. U cilju
smanjenja termikih napona u materijalu kokile, koji se javljaju pri ulivanju tenog metala (liva), a
samim tim i produetka veka trajanja kokile, s jedne strane, kao i u cilju smanjenja stepena zahlaenja
liva , s druge strane, kokile se uvek pre upotrebe predgrevaju, najee na 200-300C to zavisi od
vrste liva, mase i sloenosti odlivka, itd.

Livenje u permanentnom metalnom kalupu - kokili

Primer livenja klipa motora u permanentnom metalnom kalupu

Zbog zatite povrina kokile od dejstva rastopljenog metala, regulisanja brzine hlaenja odlivka i
poboljanja stepena popunjenosti kalupa, povrine kokile se pre ulivanja rastopa zatiuje premazom
specijalnog sastava. Premaz se obino sastoji od nekoliko komponenti od kojih svaka ima odreenu
ulogu, a najee se kao komponente koriste voda, teno staklo, kvarc, grafit, talk, mazut, laneno i
mainsko ulje.

Sl. 14. Kokile razliitih konstrukcija

Konstrukcija kokile je uslovljena konstrukcijom odlivka. Osnovni elementi konstrukcije kokile su
matrica (deo samog kalupa), jezgra ukoliko odlivak ima unutranju konfiguraciju i mehanizam za
podizanje. Konfiguracija odlivka treba da bude takva da je omogueno neometano vaenje iz
kokilnog kalupa. Spoljanje povrine odlivka, koje su obrazovane kalupom i unutranje, koje su
obrazovane metalnim jezgrom treba da imaju livake kosine (nagibe) u pravcu vaenja odlivka iz
kalupa, odnosno jezgra iz odlivka. Na Sl.14 su prikazane kokile razliitih konstrukcija. Za livenje
veoma jednostavnih odlivaka obino se prave kokile samo iz jednog dela, dok se u svim ostalim
sluajevima prave iz vie delova.
Pri konstrukciji viedelnih kokila treba imati u vidu da su one potpuno nepropustljive za gasove. Iz tog
razioga je neophodno takvo konstrukciono reenje kokile i nain ulivanja rastopa da teni metal moe
potpuno da ispuni kalup i da pri tome istisne sav vazduh.

Jezgra, kojima se dobija unutranja konfiguracija odlivka, se u najveem broju sluajeva prave od
metala. Meutim, kada je unutranja konfiguracija odlivka veoma sloena jezgra se prave od peska jer
ne bi bilo mogue vaenje metalnog jezgra.
Konstrukcija kokile treba da bude to jednostavnija. Po pravihi, debljina zida kokile je u funkciji
debljine odlivka
d2 = 13 + 0,6d1
gde je d2 - debljina zida kokile a dj - debljina zida odlivka u mm. Livenje u kokile, u poreenju sa
livenjem u peane kalupe, ima odreene prednosti:

poveana proizvodnost procesa, najmanje 3-4 puta;

izostaju operacije stalnog pravljenja kalupa i jezgara;
smanjuje se utroak rada u zavrnim operacijama izrade povrina odlivaka;
smanjuje se procentualni udeo odlivaka loeg kvaliteta;
poveana je dimenziona tanost odlivaka;
poboljane su mehanike osobine;
skrauje se vreme izrade odlivaka;

Ovaj nain livenja ima i svojih nedostataka:

odsustvo gasne propustljivosti;
brzo zahlaivanje tenog metala pri ulivanju u kokile, ime se smanjuje teljivost pa je mogue
loe razlivanje i popunjavanje kalupa;
cena proizvoda, naroito ako su u pitanju sloene konfiguracije;
obrazovanje povrinski odbeljenog sloja kod odlivaka sivog liva, sem ukoliko se to posebno ne
zahteva ( kao kod livenja odbeljivanjem);
esto, neophodne dopunske operacije termike obrade (arenje, itd.);
3.2 Centrifugalno livenje
Centrifugalno livenje primenjuje se uglavnom
za dobijanje odlivaka koji imaju cilindrian
oblik, kao to su vodovodne i kanalizacione
cevi, prstenasti oblici, doboi, itd. Ovim
postupkom mogue je liti siva gvoa, bronze i
druge legure, a masa odlivaka moe da bude od
nekoliko kilograma do 3t.
Pri livenju, teni metal se uliva u kalup koji
rotira brzinom od 1500 o/min. Pod dejstvom
centrifugalne sile kalup se popunjava rastopom,
ijim ovravanjem se dobija odlivak.
Zahvaljujui dejstvu centrifugalne sile iz
rastopa se odstranjuju razliiti nemetalni
ukljuci (ljaka), gasni mehurovi - poto su
manje gustine, oni se izdvajaju u unutranjem povrinskom sloju, a odatle se uklanjaju mainskom
obradom odlivka.

Sl. 15. ema centrifugalnog naina livenja: (a) na ureaju sa horizontalnom osom rotacije; (b) na
ureaju sa vertikalnom osom rotacije; (c) nain centrifugiranja
Kalup moe da rotira oko vertikalne, horizontalne i nagnute ose, Sl. 15. Horizontalna ili malo nagnuta
osa rotacije kalupa primenjuje se uglavnom u sluaju jednostavnijih odlivaka (prstena, cevi,), dok se
vertikalna osa rotacije kalupa koristi pri izradi fazonskih odlivaka.
Postupak centrifugalnog livenja moe da se odvija na dva naina. Jedan nain je da se centrifugalna
sila koristi za obrazovanje odlivaka koji dobijaju formu cilindra. Osa odlivka se poklapa sa osom
rotacije kalupa, pa se na taj nain dobijaju odlivci cilindrinog oblika sa otvorom zadatog prenika.
Drugi postupak, poznat i pod imenom centrifugiranje, Sl. 15c, se ree primenjuje. Centrifugalna siia
se koristi samo za popunjavanje kalupa tenim metalom i kristalizaciju metala. Sam odlivak se
formira kalupom koji je najee napravljen od kalupne ili keramike meavine. Ovim postupkom se
dobijaju razliiti fazonski odlivci.

Centrifugalna sila, u postupku centrifugalnog naina livenja utie i na kristalizaciju metala kao i na
dobijanje odlivka velike gustine, to je naroito vano kod legura sklonih poroznosti ili pojavi prslina
usled skupljanja kao to su legure obojenih i lakih metala. Centrifugalna sila koja deluje na rastopljeni
metal u kalupu se odreuje prema relaciji
P = mr2
gde je m - masa rastopa, r - radijus cilindrinog tela odlivka, - ugaona brzina , n - frekvencija
rotacije.
Vaan parametar, koji i odreuje tehnoloki reim centrifugalnog livenja je frekvencija rotacije
kalupa koja zavisi od veliine odlivka, tipa legure i poloaja ose rotacije. Takoe, kod debelozidih
odlivaka frekvencija rotacije se menja tokom samog procesa livenja i to tako da se poveava.
U upotrebi su najee dve vrste kalupa za centrifugalno livenje, metalni neobloeni i peano-glineni
koji je obloen razliitim vrstama obloga. Za metalne neobloene kalupe je karakteristino da brzo
odvode toplotu, usled ega po ovravanju odlivak ima sitnozrnastu strukturu. Pri livenju legura
obojenih i lakih metala jedan kalup moe da se upotrebi i do nekoliko hiljada puta, dok taj broj pri
livenju elika i gvoa iznosi svega nekoliko stotina puta. U cilju poveanja radnog veka, kalupi se
hlade vodom ili vazduhom. Kalupi mogu da budu jednoslojni, dvoslojni i troslojni.
Priprema kalupa za livenje sastoji se iz nekoliko operacija, kao to su:
ienje unutranjih povrina od prethodnog livenja;
predgrevanje kalupa najee na 150-200C;
nanoenje vatrostalnog premaza. Premaz moe da sadri dodatak legirajuih elemenata kao i
modifikatore koji slue za regulisanje sastava i strukture u povrinskim slojevima odlivka.
Centrifugalno livenje ima i svojih nedostataka koji se odnose na:

mogunost pojave likvacije visokolegiranih legura;

dobijanje trakaste strukture po poprenom preseku odlivka;
poveanu oksidaciju metala zbog dueg kontakta tenog metala sa vazduhom
mogunost pojave odbeljenog sloja (izdvajanje ugljenika u vidu Fe3C) kod sivih gvoda.

3.3 Livenje pod pritiskom

Livenje pod pritiskom je proces dobijanja odlivaka u metalnim kalupima, pri korne se ulivanje metala
u kalup i formiranje odlivka odvija pod pritiskom. Odlivak se obrazuje u kalupu (komori) za
presovanje koji je izraen od visokokvalitetnog elika sa malom hrapavosti i velikom tanosti radnih
povrina. Unutranja konfiguracija odlivka se dobija pomou metalnih jezgara, koja se iz odlivka
najee izvlae u momentu otvaranja kalupa i vadenja odlivka iz njega.
Livenjem pod pritiskom je mogue dobiti odlivke u ureajima za livenje pod pritiskom sa toplom i
hladnom kompresionom komorom. Kod ureaja sa hladnom komorom za presovanje, komora za
presovanje moe da bude postavljena horizontalno, Sl. 16 , ili vertikalno. Klip pod pritiskom od
40-100 MPa potiskuje metal u upljinu kalupa koji se sastoji iz dva dela od kojih je jedan pokretan a
drugi nepokretan. Pre zalivanja kalup se zagreva do 120-320C. Posle kristalizacije i vaenja odlivka,
radna povrina kalupa se obduvava vazduhom i premazuje specijalnim premazima da bi se spreilo
privarivanje metala za povrine kalupa. Vazduh i gasovi se odstranjuju kroz kanale.

Sl. 16. Livenje pod pritiskom u ureaju sa horizontalnom hladnom kompresionom komorom. 1 matrica; 2 - jezgro
Kod ureaja sa toplom kompresionom komorom, Sl. 17, sama kompresiona komora je smetena u
tiglu, sa rastopljenim metalom, koji se zagreva. Kada se klip (3) nalazi u gornjem poloaju, rastopljen
metal kroz otvor (4) ulazi u kompresionu komoru. Kretanjem klipa nadole, teni metal pod pritiskom
od 10-30 MPa popunjava kalup (5). Posle ovravanja, klip se vraa u prvobitan gornji poloaj,
ostatak rastopa se sliva u komoru, a odlivak se vadi (6). Masa odlivaka, koji se dobijaju livenjem pod
pritiskom, se kree od nekoliko grama do 25 kg. Pri livenju pod pritiskom, temperatura tenog metala
treba da je za 10-20C via od likvidus temperature. Minimalna debljina zida odlivka, koja moe da se
dobije ovim postupkom, sa visokim kvalitetom povrina, je 0,8 mm. Zbog sloenosti samog postupka
livenja i u cilju produetka radnog veka kalupa za presovanje, najekonominije je ovim postupkom liti
legure sa niskom temperaturom topljenja (kao to su legure na bazi Cu, Mg, A1 i Zn), koje toplotno ne
utiu na zidove kalupa i krivljenje njegovih radnih povrina. Ovaj postupak livenja je ekonomski
isplativ samo u masovnoj proizvodnji, kada se jednim kalupom za presovanje moe da dobije na
desetine hiljada sloenih odlivaka sa visokom tanosti dimenzija i malom hrapavosti povrina bez
naknadne mehanike obrade. Poslednjih godina se ovaj postupak primenjuje i za livenje tee topljivih
materijala, npr., elika.

Sl. 17. Livenje pod pritiskom u ureaju sa toplom kompresionom komorom

Postojanost kalupa se odrava postavljanjem vatrootpornih umetaka od legura na bazi Mo. Ulogu
jezgra u takvim kalupima za presovanje imaju specijalni umeci koji se u kalup za presovanje fiksiraju
specijalnim gnezdima. Posle kristalizacije odlivka jezgro ostaje u odlivku. Visokotemperaturnim
arenjem odlivka, jezgro se topi i otie u prostor koji po konfiguraciji odgovara umetku (jezgru).
Postupak livenja pod pritiskom ima niz karakteristinih osobenosti. Proces moe da se prikae u tri
etape. U prvoj etapi rastopljen metal velikom brzinom (do 50 m/s) za kratko vreme (0,01-0,6s)
popunjava upljinu kalupa za presovanje. Rastop se intenzivno mea sa vazduhom i parama premaza

koji se nalaze u kalupu. U takvim uslovima samo deo vazduha, para i gasova moe da se udalji iz
kalupa, a ostatak se mea sa rastopom obrazujui smeu metal - vazduh.
U drugoj etapi livenja, u momentu zavretka popunjavanja kalupa za presovanje, javlja se
kratkovremeno i snaan hidrostatiki udar, koji pokazuje i negativan i pozitivan uticaj na formiranje
odlivka. Pozitivno dejstvo hidroudara sastoji se u tome da metal dolazi u blizak kontakt sa povrinom
kalupa i otro ocrtava njegovu konfiguraciju. Na taj nain se dobija tana i glatka povrina odlivka, s
tim to povrinski sloj (0,2 mm) ima veliku gustinu i sitnozrnastu strukturu.
Trea etapa livenja zavrava se kristalizacijom odlivka velikom brzinom, to kao posledicu moe da
ima i pojavu greaka skupljanja, pre svega pora.
Nedostatak livenja pod pritiskom je visoka cena ureaja za livenje i samog kalupa, ogranienost u
dimenzijama i masi odlivka i prisustvo vazdunih pora kod masivnih delova odlivka.
3.4 Livenje odbeljivanjem
Valjci, kao masivni elementi valjakih stanova, se po pravilu dobijaju livenjem a obino se izrauju
od razliitih vrsta gvoa ili nelegiranih i legiranih elika. Da bi zadovoljili svoju upotrebnu funkciju
valjci u povrinskom sloju treba da se odlikuju visokom tvrdoom, otpornou na habanje i
postojanou osobina na povienim temperaturama, dok u isto vreme unutranja oblast treba da bude
ilava, sa dobrom vrstoom i dinamikim karakteristikama. Ovakva kombinacija osobina kod
valjaka moe da se postigne ako se primeni postupak livenja sa odbeljivanjem povrinskog sloja
gvoa. Poto su gvoa veoma osetljiva na brzinu hlaenja, njihova struktura i mehanike osobine
mogu da se menjaju od povrine ka unutranjosti ako se u povrinskom sloju obezbedi poveana
brzina hlaenja dok se istovremeno unutranji slojevi hlade malom brzinom.

SI. 18. ematski prikaz livenja odbeljivanjem 1 - kokila, 2, 5 - peani kalup, 3 - levak, 4 - ulivni kanal
Razliite brzine hlaenja po poprenom preseku valjka postiu se primenom dve vrste kalupa pri
livenju, od kojih kalup od peska obezbeuje malu brzinu hlaenja, a metalni kalup poveanu brzinu
hlaenja, kao to je ematski prikazano na Sl. 18. Zbog poveane brzine hladenja, u povrinskom sloju
valjka pri ovravanju, ugljenik se izdvaja u vidu cementita, dok se u unutranjim zonama, zbog male
brzine hlaenja, ugljenik izdvaja u vidu grafita. Stoga se po poprenom preseku valjka posle
ovravanja mogu da uoe tri strukturne zone; po obodu struktura belog gvoa (perlit i cementit),
zatim prelazni sloj meliranog gvoa (perlit, cementit i grafit) i u sredini sivo gvoe bez ukljuaka
strukturno slobodnog cementita. Opte karakteristike vrstoe i ilavosti valjka s jedne strane,
odnosno tvrdoe i otpornosti na habanje s druge strane, su u funkciji debljine odbeljenog sloja i
prelazne zone, zbog ega je neophodno kontrolisati parametre livenja da bi se postigao optimalan
odnos. Debljina odbeljenog sloja, zavisno od toga da li se valjci koriste za toplo ili hladno valjanje,
iznosi 10 - 40 mm.